Изложба „Археологија на папиру и слици...“ – година археологије У Србији

Изложене су до сада необјављене фотографије са теренских археолошких ископавања у нашој земљи, као и фотографије локалитета у страним државама које су сарадници Института начинили приликом гостујућих обилазака. Ту су и фотографије са истраживања Хиландара 1954. године.

Најважнији део изложбе чини емитовање до сада необјављених филмских записа које је дигитализовала Југословенска кинотека – неми филмови настали на различитим археолошким локалитетима током шездесетих и седамдесетих година прошлог века.

„Да представимо оне локалитете који су популарни, и који су изузетно значајни за археолошки јавност као Лепенски вир, као Виминацијум, Царичнин град, Сирмијум, и српски средњевековни манастири, али сам дао простора и оним локалитетима који нису толико познати јавности“, истиче др Милан Миловановић, аутор изложбе.

„Претпостављам да ће изложба привући заљубљенике у археологију, средњи век, у антику, праисторију“, наводи др Снежана Голубовић, директорка Археолошког института.

Изложени су дневници, белешке, скице, планови, фотографије, дијапозитиви, кореспонденција, архивски материјал, 3Д модели.

„Ми смо сада овде поред инвентара фототеке, сви смо у неким годинама када знамо шта су филмски негативи, и дијапозитиви, али млађе генерације и студенти који често долазе код мене на праксу, у одељењу за документацију, често не знају шта су то филмови, како су они функционисали, шта су дијапозитиви, стаклене фотоплоче, тако да овај кутак је предвиђен за њих“, наводи Миловановић.

Археолози у Србији овележавају два јубилеја. Далеке 1865. године организована су права археолошка истраживања у Србији Јанко Шафарик је тада спровео ископавања на руднику на једном античком локалитету. Археолошки институт почео је да ради 1947.године, а Одељење за документацију августа 1955. године.