О научнику који нам је показао да се пут од Идвора до Америке не прелази путем већ знањем, научнику који није заборавио одакле је потекао, научнику који је створио глас глобалне комуникације, отворио нова поглавља медицине, без чијих сонара подморнице не би могле да функционишу, аутору чија је аутобиографија и исповест једног народа, хуманисти, добротвору, говорили су заменик председника општине Ковачица Мирослав Томаш, министар културе Никола Селаковић. Саветник директора Експа, Дејан Томашевић подсетио је и на то да је управо на Експу 1893. године у Чикагу Тесла показао систем наизменичне струје, а 1900. у Паризу Михајло Петровић Алас добио плакету за свој рачунар.

Уручена су признаја најбољим ђацима – средњошколцима Баната, као и Пупинове медаље. Пупинове медаље су добили: Јелена Продановић, коауторка овогодишње изложебе и преводилац уџбеника Михајла Пупина; професор Мило Томашевић, некадашњи декан Електротехничког факултета Универзитета у Београду за афирмацију српских великана науке, посебно Пупина и Тесле, као и проналазач Драгослав Јовановић.

Награду Пријатељ дома добили су између осталих Влада Аутономне покрајине Војводине, која је обезбедила 20 милиона динара за наставак реконструкције старе школе – музеје Михајла Идворског Пупина и амабаса САД у Србији.

На дан научниковог рођења уручено је и признање Почасни грађанин Идвора. За афирмацију Пупиновог дела награђене су Александра Шарић и Рада Кеџа. Тако их је од ове године 24. И Колумбија универзитет се заинтересовао за Октобарске сусрете, и затажио је слику свих почасних грађана Идвора како би нашла место у Пупиновој лабораторији тог универзитета.

После Октобарских сусрета следи сусрет љубитеља лепих речи 11. октобра, а 18. октобра трка у част Михајлу Пупину.

О потрази за тајном баштом, његов роман из 2003. године Északról hegy, Délről tó, Nyugatról utak, Keletről folyó (Планина на северу, језеро на југу, стазе на западу, река на истоку, 2022) је мистериозна прича са снажним лирским деловима која се одвија југоисточно од Кјота.

Дело има осећај прелудија богатом Seiobo járt odalent  (Seiobo There Below, 2013), збирком од седамнаест прича поређаних у Фибоначијев низ о улози лепоте и уметничког стваралаштва у свету слепила и пролазности. Уз његов квинтет епова, представља Краснахоркаијево главно дело.

Књига је мајсторски приказ, током којег се читалац води кроз низ „споредних врата“ до необјашњивог чина стварања, стоји у образложењу.

Ласло Краснахоркаи несумњиво је један од најпознатијих и најпревођенијих савремених мађарских писаца. Рођен је 1954. у граду Ђула у источној Мађарској. Познат је по тешким и захтевним романима, често називаним постмодерним са дистопијским и меланхоличним темама.

Неколико његових дела, посебно његови романи Сатантанго (Sátántangó, 1985) и Меланхолија отпора (Az ellenállás 1989) претворени су у игране филмове мађарског филмског редитеља Беле Тара.

Од завршетка универзитетских студија, Ласло Краснахоркаи се изјашњава као самостални аутор. Године 1985. његов дебитантски роман Сатантанго постигао је успех и одмах је гурнут у први план мађарског књижевног живота. Књига је дистопијски роман смештен у његову домовину Мађарску и сматра се његовим најпознатијим делом. Добио је награду за најбољу преведену књигу на енглеском 2013. године.

Од распада Совјетског блока, живео је на разним локацијама. Године 1990. године, први пут је могао да проведе значајан период у источној Азији. Ослонио се на своја искуства у Монголији и Кини у писању Заробљеника из Урге и Разарања и Туге испод небеса. Више пута се враћао у Кину.

Његов роман Меланхолија отпора добио је 1993. немачку награду Bestenliste за најбоље књижевно дело године.

Док је довршавао роман Рат и рат, путовао је много по Европи. Амерички песник Ален Гинзберг био је од велике помоћи у довршавању дела. Краснахоркаи је неко време боравио у Гинзберговом стану у Њујорку и описао је песников пријатељски савет као вредан у оживљавању књиге.

Током 1996, 2000. и 2005. провео је шест месеци у Кјоту. Његов додир са естетиком и теоријом књижевности Далеког истока резултирао је значајним променама у његовом стилу писања и распореду тема. Често се враћао и у Немачку и у Мађарску, али је такође провео неко време у неколико других земаља, укључујући Сједињене Државе, Шпанију, Грчку и Јапан, које су пружиле инспирацију за његов роман Seiobo járt odalent, који је освојио Награда за најбољу преведену књигу у 2014.

Краснахоркаи је добио међународно признање критичара. Сузан Сонтаг га је описала као „савременог мађарског мајстора апокалипсе који инспирише поређење са Гогољем и Мелвилом". В. Г. Зебалд је приметио: „Универзалност Краснахоркаијеве визије парира оној Гогољевих Мртвих душа и далеко превазилази све мање бриге савременог писања.“

Године 2015. добио је Међународну Букер награду, први мађарски аутор који је награђен тим признањем.

Краснахоркаи је 2013. године био гост на Београдском сајму књига, а пре три године уручена му је награда „Милован Видаковић“ на свечаном отварању 16. Међународног фестивала прозе ПРОЗЕФЕСТ у Културном центру Новог Сада.

Према његовим речима, у позоришту су добили записник са 59 тачака мера које би требало да спроведу како би били отклоњени недостаци, са роком од 45 дана.

„Од добијања запинсика кренули смо у спровођење мера. Временски оквир од три недеље је заправо крај циклуса од 45 дана. Једна од тачака је сцена 'Раша Плаовић' која нема технички пријем неких делова сцене још од 2011. године“, рекао је Бајић.

Напоменувши да се у извештају наводе разни акти, као мобилни и стабилни уређаји за противпожарну заштиту, Бајић је додао да је на позоришту да све то отклони као би била осигурана безбедност за запослене и посетиоце.

„Кад сам дошао на место в.д. управника затекао сам ситуацију која није била једноставна. Иза нас је била сезона која је садржала 35 отказаних предства. Еквивалент томе је 17 милиона динара“, навео је Бајић.

"Политици није место на сцени"

Додаје да и из тих извора позориште финасира своје хонорарне сараднике, па су тиме били погођени млади глумци, певачи и балетски играчи, и бројни уговори су доведени у питање.

„Политици није место на сцени. Ми смо ту зарад уметности. Политика ту нема шта да тражи. На томе сам инсистирао и даље ћу инсистирати. Тврдим да на нашој великој сцени не сме да буде било какав вид политчког деловања, са које год стране неко био“, упозорио је Бајић.

Упитан да прокоментарише то што део ансамбла Драме тврди да су у питању политичке мере, Бајић је одговорио да само онај ко није прочитао мере у извештају Сектора за ванредне ситуације може да донесе такав суд.

Бајић је додао и да се здраворазумским размишљањем може доћи до решења које су донели Управа Народног позоришта са Министарством културе и Сектором за ванредне ситуације.

Нагласио је да је најбитније да буде осигурана безбедност запослених и публике.

„То неће потрајати дуго. Ова пауза и наставићемо са извођењем представа", најавио је Бајић.

Према његовим речима, на сцени Народног позоришта „не сме да буде било каквог политичког деловања и исказа, јер је сцена место резервисано искљућиво за уметност“.

"У наредним данима дијалог са запосленима"

У случају политизације у Народном позоришту, Бајић је рекао да ће се држати Закона о позоришту и правилника Народног позоришта који је недавно установљен.

„Верујем да ће доћи до здравог разума. Нова управа је пре свега пријатељски расположена ка свим запосленима. Сигуран сам да ће у наредним данима доћи до дијалога и да ћемо бити у стању да седнемо за сто и разговарати о свим темама које нас муче“, истакао је Бајић.

Наводећи да је оптимиста зато што има увид у то шта се и како ради у Народном позоришту, Бајић је рекао да поред тога имају свесрдну помоћ Сектора са завнредне ситуације, са којима су у свакодневном контакту.

„Ми ћемо учинити све што је до нас да у законском року успемо да испоштујемо све што су нам наложили“, рекао је Бајић, додавши да се од установљених проблема „много тога могло решити и раније“.

Избор представа у бурном времену пуном неразумевања представљао је озбиљан изазов за селектора, који се одлучио да 20. рођендан фестивала отвори италијанска представа, Пет тешкоћа у писању истине.

Текст је настао 1934. године након Хитлеровог доласка на власт. На сцени само једна глумица.

„Текст је кореспонденција са данашњом светском ситуацијом. На сцени је фотограф, Италијан који се труди да прикаже све што се данас дешава у свету, а тиче се различитих видова протеста и побуна међу нацијама“, наводи Агата Томшић, из италијанске позоришне трупе "ErosAntEros“ из Равене.

У следећих пет вечери на великој сцени наћи ће се глумци Северне Македоније, Црне Горе и Србије, а као и сваке године на фестивалу је богат пратећи програм. За почетак изложба плаката који су обележили претходних десет фестивала.

„Ове представе карактерише врло висока естетска вредност. Пре свега глумачке изведбе, али и наравно и редитељских поставки. И то је оно што је био мотив да ове представе понудимо крагујевачкој публици, која зна шта је позориште, зна шта је фестивал и бори се за њега“, истиче Милош Латиновић, селектор Јоакимфеста.

„У позоришту за децу и младе биће одржана представа Ја сам Акико. Оно што је интересантно је да ћемо исто организовати једну округлу стоносну трибину под називом уметношћу дома менталног здравља, а такође и промоцију књиге Андраша Урбана“, рекао Александар Штајн, директор Књажевско-српског театра.

Од оснивања фестивала до данас на Јоакимфесту је изведено преко 150 представа из 26 земаља света, у којима је учествовало више од 700 позоришних стваралаца. Трочлани жири и на овогодишњем фестивалу доделиће две награде – Гран-при Јоаким Вујић за најбољу представу у целини и Специјалну награду града Крагујевца.

Како наводи Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, Европска музејска академија трага за изврсношћу, односно за иновацијама које музеји широм Европе уводе и ове године у конкуренцији десет европских музеја, Галерија Матице српске се истакла својим искораком и начином на који су испричали причу о српској уметности новијег доба – о њеном настанку, развоју, дометима, али и месту у ширем европском контексту.

„Мислим да је ово дивна референца и за све наше грађане, али и за оне који долазе у Србију и траже место на коме могу да упознају и да разумеју оно што је јединствено и специфично у нашој ликовној уметности. Ми бисмо то приближили врло лако, јер та прича у нашој поставци кроз седам модула, односно седам тема, са различитих позиција сагледава, негде кроз кратку хронологију, негде кроз историју установе, кроз биографију установе, кроз теме као што су тело, осећања, смрт, вино, мода, забава“, објашњава управница.

У питању је другачији атрактиван модел који је врло демократичан зато што публици даје могућност да бира шта ће да гледа, колико ће да остане и која средства ће да користи да упозна српску уметност, јер Галерија нуди и класичан водич, и писане текстове, и нове медије, додаје Палковљевић Бугарски.

У Галерији је тренутно изложба Лазара Возаревића приређена поводом стогодишњице његовог рођења, у сарадњи са галеријом која носи његово име из Сремске Митровице.

„На тај начин смо публици дали могућност да сагледају готово целокупно стваралаштво овог изузетсног уметника 20. века, али смо ипак искористили оно што јесте пракса код нас, а то је да правимо паралеле с европским уметницима, а будући да је Возаревић био под великим утицајем Пабла Пикаса и да је био један од уметника са којима могу да се повуку паралеле, одлучили смо да уз помоћ француске амбасаде изложимо једно Пикасово дело и пет цртежа из Народног музеја Србије“, истиче управница Галерије Матице српске, Тијана Палковљевић Бугарски.

„У његовом делу проналазимо један облик самоиспитивања, самосагледавања, самоосветљавања. Покушај да се завири у оно што је иза. Ранко је неко ко је направио фантастичну антологију светске фантастике, као неко ко је упућен, дубоко инволвиран у тај фантастични дискурс. Мени је интересантна та његово схватање традиције. Он заправо традицију разуме на онај начин на који су је разумели и источни и западни езотерици, дакле као једно место одакле старо сија неким новим оплемењеним сјајем. Тако да код њега проналазимо то старо, али на један нов начин, на један оплемењен начин“, истиче Драган Јовановић Данилов, писац и ликовни критичар.

Док слика, уметник не размишља о правцима, трендовима, симболима, већ се води осећајем. У последње време преокупиран је Дурмитором, његовим каменом и суровом природом.

„Ја сам желео да је на неки начин ублажим, да не буде толико сурова, колико она зна да буде, него да јој једноставно скинем један слој. Као што су неки критичари приметили, као да сам скинуо кожу самом пејзажу. Планине свуда у свету имају нешто слично, а то слично, та сама срж камена, јер камен је жив. Ја сам желео да тај камен дише на слици, да се види да је жив“, наглашава сликар и писац Ранко Крстајић.

На Крстајићевим сликама игра светлости и таме, реалног и магичног. Изложба „Завет пролећног жртвовања" у Галерији РТС-а до 1. новембра.

Брисао је границе између популарне и класичне музике, и својим делима инспирисао многе колеге да се упусте у истраживања постмодерног језика.

„Увек сам сентименталн када се сећамо професора Ерића, а везано за његову музику, има доста комплексну фактуру, да тако кажем. Дакле, то је комбинација тих мелодијских линија, ритмова, где заправо тражи од вас једну заиста пуну концентрацију и врло пажљив однос према делима. Ево, показује се и вечерас, да сваки пут интерпретација његовог дела може бити апсолутно другачија“, истиче диригент Раде Пејчић.

Композиторски рад и педагогија била су његова уточишта. Његови студенти успешни су код нас и у свету.

„Професор Ерић је био врло толерантан и врло отворен према свим могућим поетикама и естетикама. Уопште га није занимало да пренесе на студенте његов особени композиторски печат. Свим својим студентима давао је неограничену слободу. Било је само важно да буде професионално и да буде занимљиво“, наводи селекторка Трибине, Татјана Милошевић Мијановић.

Концерт поводом 75 година од рођења Зорана Ерића обухватио је композиторова дела писана за контрабас, што се поклапа са овогодишњом темом Међународне трибине композитора, у чијем је фокусу овај инструмент.

„Порука је: боритите се за љубав, боримо се за љубав, боримо се за неке старе вредности које су се, негде можда на овом путу савременог човека, изгубиле и у том односу између мушкараца и жена“, објашњава Марија Комарац, академска уметница из Параћина.

На Маријиним платнима је скоро увек жена у првом плану, храбра, свесна себе и спремна да се бори. Марија је академски сликар муралиста, а њена дела красе јавне просторе широм Србије.

„Моја срећа, а можда и предност, је зато што сам и у штафелајном сликарству и у муралима зато што сам жељна улице и врло сам честа на улици, хвала богу, радиће мурале а онда после неког времена прија ми та нека изолација у атељеу тако да се ту негде допуњујем и не бих могла да кажем шта је оно што више волим“, наводи уметница.

„Врло је савремена у неком размишљању, врло је искрена, отворена, отвора душу пред собом, али тај избор технике, која није увек својствена академском образовању је врло провокативно и врло интригантно и Марија га користи јако вешто. Мислим да заиста експонира и део свог заната и да посвећено ради томе“, објашњава Марија Вулић, уредница ликовног програма Културног центра Јагодине.

Од интимне приче преко избора модела, израде најпре фотографије, а потом и рада на платну, дуг је пут на коме се уметница бори да у свету све веће отуђености пробуди љубав.

„Људи отварају нека нова питања, што и јесте циљ ове изложбе. Заправо да поставимо питања тамо где можда нисмо били заинтересовани или нисмо размишљали да тражимо одговоре и мени се свиђа што људи различито реагују на сваки комад“, нагласила је Марија Комарац.

После Ћуприје, Параћина и Јагодине, изложба Вечити мрак лажног сјаја свој пут завршава у Београду током новембра.

Рестаурацију обављају стручњаци из Центра за истраживање и рестаурацију Музеја Француске. Чишћење траје месецима, али би трајало много дуже да техничари нису имали приступ најновијој ласерској технологији, која се користи за негу људске коже.

„Апсолутно је фасцинантно видети како се две врсте ласера користе за побољшање изгледа камена, а у дерматологији за побољшање изгледа коже. Ласери делују на различите проблеме, имају различите таласне дужине, утичу на структуру или користе топлоту. Корисни су, али има и нежељених ефеката. Нега је веома важна за кожу, а овде и за камен, како се не би превише огулио и изменио површински слој“, објашњава Делфин Кероб, дерматолог и научни директор компаније „Ла Рош-Посеј“.

Очување аутентичног изгледа приоритет 

Неке од ових скулптура – попут Ecce Homo из 16. века – временом су пропале због загађења животне средине. Након три месеца пажљиве конзервације, техничари су открили неке од оригиналних боја које су је красиле. Важно је да се вредна дела очисте, али и да се сачува аутентичан изглед.

„Постоји фина равнотежа између дубинског чишћења и очувања предмета. За нас је то изузетно важно јер су у области скулптуре многи делови које морамо да рестаурирамо били напољу и имају црну кору или дебелу прљавштину на површини. Понекад је кречњак крхкији од црне коре. Морамо све да их очистимо без оштећења, зато је ласер, који има само термичке и механичке елементе деловања, заправо спас за нас“, истакла је кустоскиња Летиција Бараге Зуита. 

Ласери могу да третирају и органске и неорганске материјале. То значи да безбедно чисте камен и слоновачу, деликатне дрвене интарзије, чак и позлаћене и фарбане површине, где и најмања огреботина може да проузрокује оштећење. Ласери се не користе за све. Од 30 скулптура које се тренутно рестаурирају, само 10 ће вероватно бити чишћено ласером. Остале ће бити третиране хемикалијама или другим методама. Филозофија у Лувру је да се ради нежно и пажљиво и увек уз поштовање оригиналног материјала.

Грађани предлажу кандидате за:

• Реч године – најзначајнија или најрепрезентативнија реч која је обележила текућу годину и одражава значајне догађаје, културне тенденције или промене у друштву током те године;
• Нова реч године – реч која је недавно ушла у српски језик и постала популарна или релевантна за ширу јавност, а може бити позајмљена или новоскована према постојећим творбеним моделима српског језика;
• Лажиреч – реч која маскира, искривљује, ублажује или прикрива смисао онога што именује, а њена употреба уместо неке друге речи или израза заснована је на обмани.

Сви заинтересовани могу да пошаљу своје предлоге у категоријама „реч године“, „лажиреч године“ и „нова реч године“ на страници за предлагање речи године на сајту Филолошког друштва „Речи“.

Преглед предложених речи налази се на посебној страници сајта друштва. 

Предлози се примају до краја новембра 2025. године.

Ове године измењен је Правилник избора речи године. Интернет гласање на сајту Филолошког друштва „Речи“ почеће 1. децембра. Током прве седмице гласаће се за Лажиреч године, док ће се за Реч године гласати током друге седмице, од 9. до 15. децембра. По измењеном правилнику, број финалиста је смањен на 10 речи, а у категорији Нова реч године неће бити интернет гласања, већ ће победника, на основу предложених кандидата, изабрати чланови жирија.

Ко је у жирију који ће одлучити о речима 2025. године

Финални избор обавља Стручни жири састављен од угледних филолога, те новинара који прате језичка питања. У саставу жирија су филолози из Института за српски језик САНУ у Београду: Ивана Лазић Коњик (научни саветник), Ђорђе Оташевић (виши научни сарадник), Слободан Новокмет (виши научни сарадник), Јована Јовановић (научни сарадник), Вања Миљковић (научни сарадник), Ана Миленковић (научни сарадник), Рајна Драгићевић (редовни професор) и Људмила Поповић (редовни професор), са Филолошког факултета у Београду, Данко Шипка (редовни професор) са Arizona State University, Дејан Ајдачић (професор) са Гдањског универзитета, Милан Ајџановић (ванредни професор) са Филозофског факултета у Новом Саду, Сања Жујовић (новинар листа Блиц), Александар Петровић (лектор РТС-а, Београд), Павле Ћосић (лексикограф, сатиричар и издавач) и Неле Карајлић (рок-музичар и писац).

Одлука о речима године у све три категорије биће објављена 20. децембра 2025.

Програм почиње у четвртак, 9. октобра у 19 часова, у Kлубу Сокој (Мишарска 12–14), а улаз је слободан.

Вече обухвата уводну реч посвећену сећању на Бубишу Симића, пројекцију документарног филма Војислав Бубиша Симић – првих 100 година (Радио-телевизија Србије, 2024.) и музички програм, инспирисан његовим опусом. Аутор и уредник документарног филма је Доброслав Предић, а редитељ Иван Милановић.

Kаријера Бубише Симића обележила је више од пола века културне историје Србије: био је диригент Џез оркестра РТВ Београд од 1953. до 1985. године, победник џез фестивала у Жуан ле Пену (Француска, 1960), композитор класичне, духовне и забавне музике, председник Удружења композитора Србије и Удружења музичара џеза, забавне и рок музике Србије, као и аутор више књига и есеја о музици.

„Ни сто година није довољно за такво задовољство“, говорио је Бубиша Симић на прослави свог стогодишњег јубилеја, захвалан што је цео живот могао да ради оно што највише воли — да ствара музику.

Овим догађајем, организатори и пријатељи џеза желе да одају почаст уметнику који је оставио неизбрисив траг и надахнуће генерацијама музичара.

1949. Боби Фарел је холандски певач и плесач пореклом са Арубе.Посредством пријатељице Мејзи Вилијамс упознаје Франка Фаријана, који га ангажује као фронтмена за свој пројекат, диско групу Бони Ем. На снимањима у студију певао је Фаријан, а на концертима Боби Фарел. Највећи хитови су им били: Daddy Cool, Sunny, Ma Baker, Belfast, Rivers of Babylon, Brown Girl in the Ring, Rasputin, Gotta Go Home, El Lute… Умро је 2010.

1955. Бранко Чрнац - Туста је југословенски и хрватскипевач, фронтмен панк групе КУД Идијоти. КУД Идијотима се придружио 1985. године, четири године након њиховог оснивања, и због своје харизме, сценског наступа и искрених антифашистичких убеђења убрзо је постао један од најпрепознатљивијих и најзначајнијих певача југословенског панка. Умро је 2012.

Рођени на даншњи дан: 1947. Millie Small,  1948. Glenn Branca 1949. Thomas McClary, 1951. Kevin Cronin, 1954. David Hidalgo, 1960. Richard Jobson, 1964. Matthew Sweet, 1966. Tommy Stinson, 1982. Will Butler и 1986. Meg Myers

Догодило се 6. октобра

1956. Елвис Пресли је објавио песму Love Me Tender из истоименог филма.

1967.Џими Хендрикс је гостовао у емисији Top Gear на радију БиБиСи.

1972. Током снимања у RCA студијима у Њујорку, Дејвид Боуви је снимио песму The Jean Genie, која је постала главни сингл са његовог албума ”Aladdin Sane” из 1973. године.

1973. Шер је започела двонедељно задржавање на првом месту америчке листе синглова са песмом Half-Breed, њеним другим хитом број 1. Песму прате студијски музичари из Лос Анђелеса из групе Wrecking Crew и била је њен други соло хит број 1 у САД.

1978. Аустралијски краљ рокенрола Johnny O’Keefe је умро у Дарлингхурсту.

1978. Џони Тандерс је објавио свој дебитантски соло албум ”So Alone“. На њему се налазе песме Dead or Alive и You Can't Put Your Arms Round A Memory.

1979.Група Joy Division је наступила као предгрупа групи Buzzcocks на концерту у Единбургу. Карта је коштала 2,5 фунти.

1982 . Мадона је започела своју славну музичку каријеру објављивањем свог дебитантског сингла Everybody. Денс нумера је првобитно снимљена као демо од стране групе The Material Girl и достављена је Марку Каминсу, ди-џеју у једном од Мадониних омиљених ноћних клубова у Њујорку, Danceteria.

1984. Дејвид Боуви је са албумом ”Tonight” на првом месту у Британији.

1998.Манu Чао је објавио албум ”Clandestino”. Магазин Ролинг Стоун је албум ставио на 469 место листе ”500 најбољих албума”.

1998. Часопис „Time Out London“ објавио је анкету музичке индустрије, у којој су наведене највеће звезде музичке индустрије у протеклих 30 година: пето место је заузео Марвин Геј; четврто Џејмс Браун; треће Боб Марли; други су били Битлси; а прво место је припало Дејвиду Боувију.

2003. Belle and Sebastian објавили су свој шести студијски албум ”Dear Catastrophe Waitress.“.

2004. У својој радио емисији, Хауард Стерн је најавио прелазак на сателитски радио, где је емитовао програм на Сиријусу, што је довело до огромног пораста броја претплатника.

2008. Оејзис објавили су свој седми студијски албум ”Dig Out Your Soul“.

2009. The Raveonettes објавили су свој четврти студијски албум ”Out of Control”. Издвојиле су се песме Bang! и Last Dance.

2011. Песма We Built This City групе Starship проглашена је за „најгору песму 1980-их“ у анкети часописа Ролинг Стоун.The Final Countdown шведског бенда Europe заузела је друго место, а Lady in Red Криса де Бурга треће. Такође, међу првих пет нашле су се песме Wake Me Up (Before You Go Go) групе Wham! и The Safety Dance групе Men Without Hats.

2017. Лијам Галагер је објавио свој дебитантски студијски албум ”As You Were”. Издвојила се песма Wall of Glass.

2019. Умро је легендарни бубњар Џинџер Бејкер у Кентерберију.

2020. Умро је гитариста Ван Хален у Санта Моники.

Рођени 7. октобра

1951. Џон Меленкамп је амерички кантаутор. Познат је по серији хитова из 80их као: Hurts So Good,Jack & Diane,Crumblin' Down,Pink Houses,Lonely Ol' Night,Small Town,R.O.C.K. in the U.S.A.,Paper in Fire и Cherry Bomb. У ”Кућу славних рокенрола” је примљен 2008.

1968. Том Јорк је енглески музичар. Фронтмен, певач и главни аутор песама алтернативне рок групе Рејдиохед. Иако најчешће свира гитару и клавир, уме да свира и бубњеве и бас-гитару, што је и показао током снимања албума ”Kid A и Amnesiac” албума. У јулу 2006. издао је свој дебитантски соло албум ”Eraser”. Јорк се често проглашава једном од најутицајнијих личности у музичкој индустрији; 2002. године магазин Кју је Јорка навео као шесту најутицајнију личност у музици, док је Рејдиохед 2005. рангиран на 73. место магазина Ролинг Стоун, на списку 100 највећих уметника свих времена. Објавио је три соло албума. Један од мојих омиљених ликова из 90их.

Рођени на данашњи дан:1945. Kevin Godley (10cc), 1953. Tico Torres (Bon Jovi), 1959. Simon Cowell, 1967. Toni Braxton и 1996. Lewis Capaldi

Догодило се 7. октобра

1963. Ролингстонси су снимили песм у I Wanna Be Your Man у Лондону. Песму су написали Пол Макартни и Џон Ленон.

1968. Хозе Фелисијано је извео спору, блуз верзију песме The Star Spangled Banner пре пете утакмице Светске серије између Детроит Тајгерса и Сент Луис Кардиналса. Иако је објављена као сингл који је достигао 50. место на топ-листи, није добро прихваћена у свим круговима; неке радио станице су одбијале да пуштају његове песме. У интервјуу за НПР у октобру 2006. године, Фелисијано је изразио понос што је отворио врата за касније интерпретације америчке националне химне.

1976. Џон Ленон је добио зелену карту за стални боравак у САД.

1979. Фектори рекордс је објавио дебитантски сингл Transmission од групе Џој Дивижн.

1995. Аланис Морисет је са својим албумом ”Jagged Little Pill” на првом месту америчке листе албума.

2002. Мик Џегер је донирао 100.000 фунти својој старој гимназији како би помогао у плаћању музичког директора и куповини музичких инструмената. Настали музички центар је добио име по Џегеру.

2003. Death Cab for Cutie објавили су свој четврти студијски албум ”Transatlanticism”. Садржи песме The New Year и The Sound of Settling.

2003.Ludacris објавио је свој четврти студијски албум ”Chicken-n-Beer”. Издвојила се песма Stand Up.

2008. Покренута је музичка платформа Спотифај.

2014.Weezer су објавили албум ”Everything Will Be Alright in the End”.

2016. Ролингстонси су свирали прве вечери фестивала Дезерт Трип, у Емпајер Поло клубу у Индију, Калифорнија. На догађају су такође учествовали Боб Дилан, Пол Макартни, Нил Јанг, Роџер Вотерс и група The Who. Шестодневни (подељен на два викенда) догађај је донео 160 милиона долара, што га чини музичким фестивалом са највећом зарадом икада.

2022. Slipknot су на првом месту британске листе албума са својим седмим албумом ”The End, So Far!.

Рођени 8. октобра

1947. Тони Вилсон је тринидадски текстописац, басиста, певач и члан групе Hot Chocolate. Компоновао је неке од најпознатијих хитова групе Love Is Life, Emma, Brother Louie и You Sexy Thing.

1948. Џони Рамон је америчк игитариста и текстописац, најпознатији као гитариста панк рок бенда Рамонс и један од мојих омиљених гитариста. Био је један од оснивача бенда, и члан током целе њихове каријере. Као члан групе је примљен је у ”Кућу славних рокенрола” 2002. Године 2003., појавио се на Тајмовој листи ”100 највећих електричних гитариста”. Исте године, он је био на 16. месту листе "100 највећих гитариста свих времена". Умро је 2004.

1985. Бруно Марс је амерички певач, кантаутор и продуцент. До сада је објавио три албума. Марс је продао преко 130 милиона албума широм света, што га чини једним од најпродаванијих музичких уметника свих времена. Осам његових песама достигло је број један на Билбордовој листи најбољих 100.

Рођени на данашњи дан:1934. Doc Green (The Drifters), 1945. Ray Royer (Procol Harum) и 1967. Teddy Riley (Blackstreet)

Догодило се 8. октобра

1957. Џери Ли Луис је снимио свој класик Great Balls of Fire.

1967. Jimi Hendrix, Arthur Brown и John's Children су наступили у позоришту Севиља у Лондону.

1980.  Принс је објавио свој трећи албум ”Dirty Mind”.

1980.Talking Heads су ојавили свој четврти студијски албум ”Remain In Light” који је продуцирао Брајан Ино.

1982. Missing Persons су објавили деби албум ”Spring Session M”. Са албума су се издвојиле песме Walking in L.A. и Destination Unknown.

1987.Сва три члана групе Зи Зи топ су купила карте за пут на Месец.

1987. Чак Бери је добио звезду на холивудској стази славних.

1988. U2 су са песмом Desire на врху британске листе синглова.

1990. Еди Ведер је одлетео из свог дома у Сан Дијегу у Сијетл, где је први пут упознао своје колеге из бенда Перл Џем и започео недељу снимања која су постала главни део њиховог дебитантског албума, ”Ten“. Ведер је изабран на основу вокала које је додао на инструментални демо од три песме који је бенд направио.

1991. Група Саунгарден је објавила други студијски албум ”Badmotorfinger”.

1992. Америчка пошта је издала поштанске марке у част легенди рокенрола Елвиса Преслија, Бил Хејлија, Бади Холија, Ричи Валенса и других.

2001.Објављен је седми студијски албум ”Змај од ноћаја” бенда Бајага и Инструктори. Змај од ноћаја је представио бонус ЦД под називом И ја сам звездаш, који су представили три верзије песме "Звезда", посвећене фудбалском клубу Црвена звезда.

2006. Килерс су са другим албумом ”Sam’s Town” на првом месту у Великој Британији.

2016. Роберт Плант и Сент Винсент су свирали на Festival of Disruption у Лос Анђелесу, догађају који је организовао редитељ Дејвид Линч, а који је укључивао пројекције филмова и медитацију.

Рођени 9. октобра

1940. Џон Ленон је енглески музичар, композитор и гитариста Битлса. Његова креативна каријера је садржала и епизоде у којима се може описати као политички активиста, уметник, глумац и писац. Био је део Ленон-Макартни тандема који је веома утицао на развој рок музике. Постао је културна икона 20. века. Џон Ленон је један од најпопуларнијих и најутицајнијих музичара и његове песме су рангиране међу најбоље и најслушаније песме 20. века. Умро је 1980.

1944. Џон Ентвисл је енглески бас гитариста легендарне групе Ху. У ”Кућу славних рокенрола” је примљен као члан групе 1990. Умро је 2002.

1948. Џексон Браун је амерички текстописац, музичар и певач, који је током своје каријере продао 18. милиона плоча у САД. Објавио је 15 албума.

1970.PJ Harvey је енглеска гитаристкиња и певачица. До сада је објавила десет студијских албума. Једна од омиљених женских ликова у рокенролу.

1990.Катарина Пејак је српска блуз певачица, текстописац и пијаниста. До сада је објавила пет албума.

Рођени на данашњи дан: 1949. Rod Temperton, 1967. Mat Osman (Suede), 1973. Terry Balsamo (Evanescence) и 1976. Sean Lennon

Догодило се 9. октобра

1961. Реј Чарлс је са песмом Hit the Road Jack на првом месту америчке листе синглова.

1964. Због анти-апартхејд ембарга који је увео Синдикат британских музичара, Ролингстонси су отказали турнеју по Јужној Африци.

1965. Битлси су започели четворонедељни низ на првом месту америчке топ-листе синглова са баладом Пола Макартнија Yesterday, што је групи омогућило десето прво место у САД. Први пут је објављена на албуму ”Help!“ у августу 1965. године, осим у Сједињеним Државама, где је објављена као сингл у септембру. Са више од 2.200 обрада, једна је од најобрађиванијих песама у историји снимљене музике, а такође је проглашена за поп песму број 1 свих времена од стране МТВ-а и часописа Ролинг Стоун. Године 1997, песма је уведена у ”Гремијеву кућу славних”.

1969. БиБиСи је по први пут одбио да емитује неку песму, у овом случају Je t'aime ... Moi non plus од Сержа Гинзбурга. И поред забране, песма је стигла до првог места у Великој Британији.

1971. Род Стјуарт је са својим класиком Maggie May на првом месту у Британији, где ће остати пет недеља.

1976.Секс Пистолси су потписали уговор са издавачком кућом EMI Records, за који су добили 40.000 фунти. Уговор је раскинут три месеца касније.

1976. Dr Feelgood су са албумом ”Stupidity” на првом месту британске листе албума.

1978. Умро је белгијски кантаутор Жак Брел.

1985. Јоко Оно је отворила парк Strawberry Fields у част Џона Ленона у Њујорку.

1987. Брус Спрингстин је објавио свој осми студијски албум, ”Tunnel of Love“. Садржи синглове Brilliant Disguise, Tunnel of Love“ One Step Up, Tougher Than the Rest и Spare Parts.

1989. Бенд The ​​Jesus and Mary Chain је објавио свој трећи студијски албум ”Automatic“. Издвојиле су се песме Head On и Blues from a Gun.

1993. Нирвана је ушла на америчку топ-листу албума на прво место са албумом ”In Utero“, својим трећим и последњим студијским албумом.

2001. Боно, Мајкл Стајп и Моби ненајављено су се појавили у Њујорку на другом од два добротворна концерта против насиља које су организовали Бисти Бојси.

2018. Mondo Scripto, прва изложба текстова и цртежа Боба Дилана, отворена је у галерији Halcyon у Лондону.

2020.Future Islands објављују свој шести студијски албум ”As Long as You Are”. Издвојила се песма For Sure.

Рођени 10. октобра

1917. Телонијус Манк је амерички џез пијаниста.Део је мале и одабране групе музичара који су одговорни за стварање нове врсте џеза, би-бапа, у раним четрдесетим годинама двадесетог века. Захваљујући посебном начину свирања и композиторском таленту постао је један од вођа у развоју модерног џеза. Умро је 1982.

1955. Дејвид Ли Рот је амерички певач, најпознатији по раду у групи Ван Хален. Са групом је примљен у ”Дворану славних рокенрола” 2007.Објавио је шест соло албума.

Рођени на данашњи дан: 1945. Jerry Lacroix (Blood, Sweat & Tears), 1946. John Prine, 1955. Tanya Tucker, 1959. Kristy MacColl, 1960. Eric Martin (Mr. Big), 1961. Martin Kemp (Spandau Ballet) и 1979. Mya

Догодило се 10. октобра

1902. Основана је компанија за гитаре Гибсон Мандолин.

1962. Би-Би-Си је некако утврдио да је песма Monster Mash Бобија Пикета увредљива и забранио је емитовање на својим радио-таласима.

1963. Кабаре певачица Едит Пјаф је умрла у својој вили на Француској ривијери, у 47. години.

1969. Група Кинг кримсон је објавила деби албум ”In the Court of the Crimson King”. Албум се сматра једним од најважнијих албума прогресивног рока.

1970. Изашао је први број музичког магазина Sounds. Магазин је редовно излазио до 1991.

1970. Нил Дајмонд је по први пут на врху америчке листе синглова са песмом Cracklin' Rosie.

1970. Блек Сабат су на првом месту британске листе албума са својим другим албумом "Paranoid". Са албума су се издвојиле насловна песма, Iron Man и War Pigs.

1978. Џо Пери и Стив Тајлер из групе Аеросмит су повређени након што је на бину бачена пиротехничка бомба током концерта у Филаделфији. Група је наступала иза заштитне ограде до краја турнеје.

1983. Culture Club је објавио свој други студијски албум ”Color by Numbers“. Садржи синглове Church of the Poison Mind, Karma Chameleon, Victims, Miss Me Blind и It's a Miracle.

1985. Лучано Паваротијев божићни албум из 1976. године ”0 Holy Night“, постаје први класични албум са платинастим тиражом, са продајом од преко милион примерака у Америци.

1987. Вајтснејк су са песмом Here I Go Again на првом месту у Великој Британији.

1988. U2 је објавио свој шести студијски албум “Rattle and Hum”. Садржи синглове Desire, Angel of Harlem, When Love Comes to Town и All I Want Is You.

1991.Психолошко пропагандни комплет М-91 (или само М-91) трећи је албум Рамба Амадеуса. Албум садржи 10 песама од којих су издвојиле Џемо воли џем, Инспектор Нагиб, Халид инвалид, Хари и модерна обрада народне пјесме Смрт попа Мила Јововића.

1992. Објављен је један од албума који су обележили деведесете године ”Automatic For The People” од групе R.E.M. Са албума су се издвојиле песме Drive, Everybody Hurts, Man On The Moonи  Sidewinder Sleeps Tonight.

1994. Група Лајбах је објавила албум ”Нато”.

1995.No Doubt је објавио свој трећи студијски албум ”Tragic Kingdom”. Са песмама као што су Just a Girl, Spiderwebs и Don’t Speak, Tragic

1995. Објављена је компилација “Working Class Hero: A Tribute to John Lennon“. Садржи обраде песама бендова Red Hot Chili Peppers, The Flaming Lips, Collective Soul, Mad Season, Sponge, George Clinton и других.

2017.Са 54 године сам написао своју прву песму. До сада сам написао седамдесетак песама од којих сам 45 отпевао и снимио на четири албума колико сам до сада објавио. Сви се они налазе на мом Јутјуб каналу. Један од тих албума је ”Љубавна револуција” из 2019 који сам објавио на овај дан, као члан групе Српски Свемирски Програм. Једна од омиљених песама са тог албума је Мућке, као омаж популарној серији.

2013. Пол Макартни и његов бенд изненадили су Њујорчане изводећи песме са свог албума „New“ на кратком импровизованом бесплатном концерту пред око 3.000 људи на дугачком камиону паркираном усред Тајмс сквера.

2014. Тејлор Свифт је проглашена Билбордовом женом године 2014, чиме је постала прва уметница која је два пута добила награду. Награда се додељује уметници која је „обликовала и инспирисала музичку индустрију својим успехом, лидерством и иновацијама“ током прошле године.

Рођени 11. октобра

1946.Дерил Хол је амерички музичар, композитор, певач и члан дуа Hall & Oates. Објавио је и шест соло албума.

Рођени на данашњи дан: 1950. Andrew Woolfolk (Earth, Wind & Fire), 1962. Scott Johnson (Gin Blossoms), 1973. Brendan Brown (Wheatus) и 1992. Cardi B

Догодило се 11. октобра

1955. Елвис Пресли, Карл Перкинс и Џони Кеш су кренули на заједничку турнеју. Први концерт су имали у Абилејну.

1960.Арета Френклин је дебитовала на сцени у Вилиџ Вангарду у Њујорку.

1961. Група Highwaymen је са песмом Michael на првом месту у Великој Британији.

1969. Велики блуз музичар Мади Вотерс је скоро погинуо у саобраћајној несрећи близу Чикага. Тројица његових сапутника у возилу су погинула у несрећи.

1971. Џон Ленон је објавио сингл Imagine са истоименог албума.

1976. Холандска група Pussycat је на првом месту британске листе синглова са песмом Mississippi.

1976. Секс Пистолси су снимили свој први сингл Anarchy in the U.K. Био је то хит, упркос томе што га је Би-Би-Си забранио. Текст песме подржава насилну интерпретацију анархије која је одражавала осећај беса, конфузије, немира, економске фрустрације и друштвеног отуђења које је осећала генерација обесправљене омладине седамдесетих година 20. века.

1976. Објављен је концептуални албум Доне Самер “Four Seasons Of Love“. Садржи песме Spring Affair и Winter Melody.

1976. АББА је објавила свој четврти студијски албум, “Arrival“. Садржи синглове Dancing Queen, Money, Money, Money, Knowing Me, Knowing You, Dum Dum Diddle и That's Me.

1980. Група Полис је на првом месту британске листе албума са својим трећим албумом ”Zenyatta Mondatta”, са кога су се издвојиле песме Don't Stand So Close to Me и De Do Do Do, De Da Da Da.

1990. Бубњар Дејв Грол је први пут свирао са групом Нирвана на концерту у Олимпији.

1981. Принс је извиждан док је отварао концерт групе Ролингстонси у Меморијалном колизеуму у Лос Анђелесу. Стонси имају добре намере да доведу звезду у успону, али његов наступ није добар за ову публику, и када отвори свој мантил да би открио бикини гаћице, постаје ружно. Принс више никада није наступио као предгрупа.

1991. Компанија Apple Computers је платила 29 милиона долара тужбу коју је покренула компанија Битлса.

1994.Група Кремпс је објавила сингл Naked Girl Falling Down the Stairs.

1995. Тупак Шакур је пуштен из затвора Клинтон уз јамчевину од 1,4 милиона долара.

1997. Verve су на првом месту енглеске лисете албума са својим трећим албумом ”Urban Hymns”.

2003.Читатељи часописа Моџо су гласали да је песма That's All Right од Елвиса Преслија најважнији тренутак у рокенролу. На другом месту је прелазак Боба Дилана са акустичне на електричну гитару, а на трећем месту је сингл White Riot од групе Клеш.

2004. Џејмс Блант је објавио свој дебитантски албум ”Back to Bedlam“. На њему се налази песма You’re Beautiful.

2005. Deerhoof је објавио свој седми албум ”The Runners Four“.

2009. Барбара Стрејсенд је на првом месту америчке листе синглова са песмом Love Is the The Rescas.

2012. Ролингстонси су објавили сингл Doom And Gloom.

2016. Род Стјуарт је добуо титулу Сер.

Петар Јањатовић фотографија: Горан Косановић

Интервју: Петар Јањатовић, рок новинар

Како су изгледали почеци рокенрола код нас у Србији?

П.Ј. Тај пионирски период је изгледао јако романтично. Начин на који су музичари долазили до нових песама је био скроз герилски и тај период верног копирања страних хитова је трајао негде, чини ми се, до, рецимо, 67.-68. године, јер је група 220, например, имала тај огроман хит песму Осмјех са њиховог првог албума, који ми рачунамо као први рокенрол албум.

Зоран Мишчевић је био једна од првих рокенрол звезда. Који су у то време бендови били популарни у Београду и у Србији?

П.Ј. Од игранки на којима је свирао Миле Лојпур које су се одржавале на Калемегдану, па преко Перице Стојанчића, ”урлатора” из Ниша, па до Силуета које су основане 1961. Затим, Џентлмени у којима су свирала браћа Јелић. Елипсе, Црни бисери, Пламених пет и Златни дечаци. Занимљиво је да су Златни дечаци били миљеници Николе Караклајића и када је ишао на неки шаховски турнир он је чланове групе пријавио као младе шахисте. На турниру им је организовао свирку, а чак су успели да сниме синглицу за неку дискографску кућу из Холандије.

За развој рокенрола код нас је битна и појава радио емисије Вече уз радио коју је уређивао Никола Караклајић. Ти си и сарађивао са Николом. Како је изгледало радити са њим?

П.Ј. Кроз његову редакцију је прошло много музичара и новинара који су касније направили каријеру. Имали смо много простора да учимо и напредујемо. Никола је превасходно био добар педагог и он је на прави начин радио са младим људима.

Колико је рокенрол утицао на свакодневни живот тих година код нас?

П.Ј. Утицај рокенрола је био велик. Генерације младих су усвајале нову музику, културу, облачење, одједном су ти млади људи постајали зрелији.

Почео си да пишеш у магазину Здраво, да би наредних година писао за многе рокенрол магазине. Како данас гледаш на тај период свога живота?

П.Ј. Мислим да смо ми имали невероватну срећу, не само људи који су се бавили рок новинарством, него генерално људи који су се бавили културом. Имали смо јако много простора где смо могли да се искажемо.

Ти си написао рокенрол енциклопедију домаћег рокенрола која је доживела пето издање. Како је ишао процес стварања тако озбиљне књиге и колико је трајао рад на писању?

П.Ј. Током деведесетих година сам почео да склапам књигу, направио садржај и онда скупио све од специјализоване музичке штампе, књига које сам имао по кутијама, фиокама и кренуо да системетски обрађујем материјал. И онда када је стигао први компјутер у кућу, онда сам полако почео да пишем, да би књига изашла 1998., и ових дана сам често на промоцијама петога издања. 

Рођени 12. октобра

1935.Sam Moore је амерички певач, најпознатији као половина дуа Sam & Dave од 1961. до 1981. године. Члан је ”Куће славних рокенрола”.

1948. Rick Parfitt је енглески музичар, најпознатији као ритам гитариста групе Статус Кво. Умро је 2016.

1978. Ана Ђурић, позната као Констракта је српска певачцва и композитор. Са групом Земља грува је наступала у периоду од 2007 до 2019.Представљала  је Србију на Песми Евровизије 2022. у Торину, са песмом In corpore sano, која је заузела пето место.

1981. Ивана Рашић Трмчић познатија под псеудонимом Сајси Ем-Си, је српска реперка. Објавила је 4 студијска албума.

Рођени на данашњи дан: 1955. Pat Dinizio (The Smithereens), 1956. David Letts (The Damned) и 1969. Martie Maguire (The Chicks)

Догодило се 12 октобра

1957.Током аустралијске турнеје Литл Ричард се јавно одрекао рокенрола и бацио своја четири дијамнтска прстена у реку Хантер у Сиднеју. Следећих пет година ће провести у пропагирању Јеванђеља. Након тог периода се вратио рокенролу.

1965. Радећи на албуму ”Rubber Soul” у студију Abbey Road у Лондону, Битлси су снимили песму Norwegian Wood (This Bird Has Flown). Песма је имала деоницу ситара Џорџа Харисона, што је означило прво појављивање индијског инструмента на поп плочи.

1968. Big Brother and the Holding Company су са својим албумом ”Cheap Thrills” на првом месту америчке листе албума. Омот је урадио мој омељени лик андергтаунд стрипа Роберт Крумб, чију сам изложбу имао прилике да видим 2005. године у Лондону.

1971.Умро је Џин Винсет у Санта Кларити, Калифорнија.

1974. Bay City Rollers су са деби албумом ”Rollin” на првом месту у Великој Британији. Са албума су се издвојиле песме Remember, Shang-a-Langи Summerlove Sensation.

1974. Група Блонди је по први пут наступила у култном њујоршком клубу CBGB.

1978. Сид Вишуз је ухапшен у Њујорку, када је полиција пронашла у његовој хотелској соби мртву Ненси Спунген.

1979. Флитвуд мек су објавили албум ”Tusk”

1985. Џенифер Раш је на првом месту британске листе синглова са песмом Power of Love где ће остати пет недеља.

2008. Група Оејзис је са својим седмим и последњим албумом ”Dig Out Your Soul” на првом месту у Великој Британији.

2012.Једна од мојих омиљених песама великог италијанског певача Ероса Рамацотија, Un angelo disteso al sole је објављена.

2014.George Ezra је на првом месту британске листе албума са својим дебитантским албумом ”Wanted on Voyage”.

2018. Биографски филм ”Први човек“, инспирисан животом астронаута Нила Армстронга, дебитује у америчким биоскопима. Р&Б певач Леон Бриџис појављује се као џез музичар Гил Скот-Херон, рецитујући песму Whitey On The Moon.

„Упијам све оно што се око мене дешава: емоције, догађаје, моменте који ме испровоцирају на неки начин и све то уносим у своје дело које у том стваралачком чину поприма изглед неке фантазме или фантастике'', наводи добитница Гран-прја, Снежана Петровић.

У пратећем програму, организована су стручна вођења на српском, енглеском и руском језику, концерти, сусрети са уметницима, едукативни и забавни викенди у галерији. Теме трибина су фантастични светови и место фантастике у уметности данас.

„У Европи је у експанзији. Ово Бијенале нам говори да и ми имамо довољно квалитетних уметника различитих генерација који другачије приступају фантастици. Некада и неки реални призор може да изазове неку нелагоду, неку језу, а онда имате ову другу групу која ради заиста неке маштовите светове“, истиче ликовна критичарка Маја Живановић.

Бијенале фантастике је до сада посетило више од три хиљаде људи. Изложба у Коларчевој задужбини може се видети до 12. октобра, а у децембру ће бити представљена у Модерној галерији Ваљево.

Дах посетиоцима одузима филигранска обрада предмета од порцелана, дрвета, слоноваче, племенитих метала, камена и свиле.

На првом и другом спрату,у 18 соба и два салона  изложени су предмети  примењене уметности  барока, ампир стила, рококо,арт декоа, неоклацизма.Стилски намештај и такође антикни теписи допуњени су огледалима, свећњацима, таписеријама и сликама бројних аутора међу којима готово да  не изостаје име ниједног великана српског и југословенског сликарства. Производ уметничког  рада је буквално све,чак и рукохвати на степеништу који носе потпис наших највећих примењених уметника.

У Палати је смештен и амфитеатар који је управо уз галеријски простор, у протекле три године, постао  место сусрета  бројних уметника из земље и света, промоција књига, концерата, изложби, балетских  и позоришних представа и догађаја посвећених промоцији културе других земаља.

Мадлена Зептер, оснивач и покретачки дух  Палате уметности,  са поносом истиче значај овог простора за културни живот Београда.

„Палата уметности Мадлена настала је из љубави према уметности и потребе да се различите уметничке дисциплине сусретну у најлепшем облику. Публика је та која даје смисао и снагу овом стваралачком подухвату", рекала је Мадлена  Зептер, поводом три године од отварања.

Између Палате и резиденцијалне виле налази се парк од 950 квадрата који је и сам обликован руком уметника, не само пејзажиста.Сваке године у парку нађу место нове скулптуре одабране на тематском конкурсу, што је само део  ангажмана  Мадлене Цептер као  можда и највећег нашег мецене младих уметника.

За разлику од Палате доступне свим посетиоцима, резиденцијални део ретко се отвара за јавност. Вила изграђена 1933.године и реновирана је по пројекту архитекте Зорана Симића. Њене просторије испуњавају такође
антикварни намештај, посуђе,слике,теписи,чак су и завесе и столњаци антикварни примерци. Мурали,степеништа с мозаицима Младена Србиновића,слике модерног српског сликарства  …чине вилу Ема природном целином с Палатом уметности и стакленом баштом између два објекта, која је све чешћи изложбени простор.

Палата Мадлена је тако  постала једно од најважнијих културних места Београда отворено за све посетиоце који сем у изабраним програмима, могу уз симболичну улазницу обићи сваког дана изложбене поставке и уживати у ексклузивном амбијенту.

„Ми смо као жири, после дугог већања, донели једногласну одлуку. Част ми је што се то догађа на овом светом месту, у манастриру Шишатовац, где је Вук Стефановић Караџић записао толико песама од нашег Филипа Вишњића, где је боравио и Никола Тесла, када се лечио од колере. Овде је боравио и његов сестрић, ово је место које је везано за српску културу и књижевност и за српску духовност", истакла је проф. др Слађана Миленковић, председница жирија за доделу награде Филип Вишњић.

„Јесам срећан и посебно срећан што се додела ове награде догодила у манастиру Шишатовац, који је наша најдивнија историја, где су се речи и Филипа Вишњића и Вука Караџића чуле и ево, допрле до данашњег дана, а реч јесте између неба и гроба највећа", истакао је Видак М. Масловарић, добитик награде „Филип Вишњић".

После деценије паузе, група ентузијаста уз помоћ институција, обновила је доделу награде и Сабор Филипа Вишњића.

„Негујемо нешто што је идентитет Србије у целом свету. Епска поезија је обележје српске културе широм света. Само седам народа у свету има епску поезију. И ми смо међу тих седам великих народа. И ми смо дозволили, да ето већ десет година, непажњом самих нас, не треба никога критиковати, то нисмо имали", рекао је Миомир Филиповић, новинар и књижевник.

„КПЗ мора да води рачуна о томе, јер је она од пре три године постала институција од националног значаја за културу. Ми смо, КПЗ у сарадњи са Завичајем и градом Сремска Митровица обновили то са подршком да се та награда и даље додељује", истакао је Живорад Ајдачић, секретар КПЗ Србије.

Овогодишњи сабор добротом је зачинила акција „Књига солидарности", Радио Београда. Монаштву Шишатовца уручено је 250 књига пригодних наслова за манастирску библиотеку.

„Наглашавамо да је до контроле од стране надлежних органа дошло на иницијативу в.д. управника Народног позоришта Драгољуба Бајића након преузимања дужности, те да су утврђене незаконитости последица вишегодишњег немара у поступању надлежних служби националног театра.

Поједини пропусти направљени су још 2011. године када није извршен технички пријем појединих делова реконструисане сцене „Раша Плаовић", потом одсуством атестне документације о реакцијама на пожар коришћених материјала на путевима за евакуацију, који су, при томе, необележени, па све до неспровођења редовне контроле како мобилних тако и стабилних система противпожарне заштите.

Такође, од 2024. године Народно позориште нема важећи План заштите од пожара, као најважнији интерни акт једног објекта у систему противпожарне заштите.

Од данас 3. октобра 2025 године, у року од наредне три недеље, Народно позориште наставиће са спровођењем свих мера за отклањање незаконитости, што подразумева извођење одређених радова и контрола на простору велике и мале сцене. Истовремено, управа позоришта спровешће све неопходне мере за утврђивање одговорности за настале пропусте.

У том периоду неће се одржавати планирани репертоар, те управа Народног позоришта моли публику за разумевање и стрпљење", наводи се у саопштењу Министарства културе и Народног позоришта у Београду, објављеном на сајту narodnopozoriste.rs.

„Смета однос актуелног система према савременом стваралаштву и култури. Девет самосталних изложби је заправо здружени гест кустоског тима Културног центра Београда, уметника који су планирали своје изложбе у другој половини 2025. године, кустоса и једног уметничког директора да одговоре на умањење буџета које се десило половином ове године“, каже Зорана Ђаковић Минити, ауторка концепта.

Кроз разноврсне ликовне и примењене технике, уметници попут Нине Ивановић, Горана Деспотовског, Ане Мушћет и Филипа Рађеновића говориће о неретко стигматизованим темама попут загађења река, колективним и личним траумама, али и насиљу над телима.

„Милица Црнобрња Вукадиновић, Младен Бундало и Лука Трајковић на неки начин из различитих перспектива говоре о микротериторијама, интимним просторима, дому“, наводи Зорана Ђаковић Минити.

„Ја сам негде у дијаспори већ петнаестак година и тај период, у ствари, прати и мој лични процес истраживања тог стања дијаспоре, тог неког чудног стања измештености и проналаска новог дома“, објашњава уметник Младен Бундало.

Пројекат 9 самосталних изложби представља преседан. Одступањем од уобичајене праксе, Културни центар Београда затвара сезону, међутим остаје питање на који начин и у ком обиму ће радови уметника бити представљени у наредној сезони.

„То су медаље, плакете и значке настале у периоду Југославије које су важно сведочанство не само о политици, идеологији и култури спорта већ и о једном животу заједнице која је спорт доживљавала као једну врсту платформе за афирмацију земље у иностранству, а исто тако и за еманципацију друштва“, објашњава кустоскиња Биљана Црвенковић.

Изложена одличја могу се посматрати као минијатурне скулптуре. Дела су истакнутих дизајнера међу којима су Александар Даскаловић и Борис Љубичић.

„Плакете и медаље јесу мала, на неки начин, дела примењене уметности које су изводиле не само југословенске ливнице, већ и истакнуте радионице које датирају још с почетка 20. века“, наводи Црвенковићева.

Поставку, између осталог, чине и спортски реквизити поклоњени Јосипу Брозу Титу, фотографије Томислава Петренека, плакати Микеланђела Пистолета и Ендија Ворхола настали пред Зимске олимпијске игре у Срајеву, олимпијска бакља коришћена исте године, као и уметнички радови Петра Добровића, Уроша Ђурића и Саве Шумановића.

После пројекција, кроз разговоре са редитељима и глумцима, публика и критичари, моћи ће да стекну увид у креативне процесе, али и друштвене теме које обликују савремени турски филм.

За публику програм почиње у петак 3. октобра пројекцијом филма Мртва сезона. После филма публици ће се обратити и одговарати на питања главна глумица Едже Јашар.

Едже Јашар једна је од највећих звезда нове генерације, позната и нашој  публици по запаженим улогама у серијама Јама и Бескрајна љубав, па организатори очекују велико интересовање за њено гостовање.

Након тога уследиће и разговор  са редитељем Догушом Алгуном.

Још један турски редитељ долази у Београд – Хикмет Керем Озджан,како би разговарао са публиком после пројекције његовог филма Хаки у суботу увече у Кинотеци.

У недељу, љубитеље филма и турске кинематографије чекају два остварења: Ум заборавља, срце памти , редитеља Озера
Фејзиоглуа. Онда следи завршница фестивала, турски кандидат за Оскара 2026, филм Један од оних дана када Хеме умире, сценаристе и редитеља Мурата Фиратоглуа.

Филм доноси причу о Ејупу, раднику на  берби парадајза под ужареним сунцем на југоистоку Турске,у сталној борби  са тешким животним околностима. Филм је 2024. године освојио Специјалну награду жирија на Филмском
фестивалу у Венецији.

Следеће године као  званични турски кандидат за Оскара у категорији Најбољи страни филм, наћи ће се на 98. додели Оскара.

Дани Турског филма подржани су од Министарства културе и туризма Републике Турске, под покровитељством Амбасаде е Турске у Београду, и у сарадњи са Културно-туристичком канцеларијом амбасаде и Генералном дирекцијом за кинематографију Турске.

Композиција Два става Емпропти и Перпетум мобиле за две виолине и клавир првобитно је написана за једну виолину и клавир за светски познату виолинисткињу Јулију Хартег и до сада је изведена више од 30 пута у земљи и иностранству.

„Та композиција, како јој и само име каже, састоји се из два једноставна става и без обзира што је она формално класично компонована, рекао бих да је садржај занимљив јер је инспирисан неким различитим поетикама, различитим стиловима и различитим композиторима. Између осталог, ту чујемо утицаје Дебисија, Бартока, Прокофијева…, па рекао бих све до неког савременог фјужн џеза Кит Џерета, Чика Корије и тако даље“, наводи композитор.

Вељко Ненадић је један од најперспективнијих младих композитора код нас. Истакао се препознатљивим музичким стилом. Његова музика, богатим слојевима инспирације, дубоко је промишљена, инвентивна, комуникативна и веома изазовна за извођаче.

„Савремена српска музика доста се разликује од савремене музике великих европских земаља. Реакао бих да није јасан пут којим она иде. Није јасна школа, поетика, што у принципу и није толико лоше. Ми имамо и неке савременије, авангардне, концептуалне изразе, а с друге стране имамо композиције које имају неки традиционалнији приступ, више академски. За разлику од неких европских култура које су можда супериорније, али рекао бих да је тамо слика више једнолична у односу на наш музику“, напомиње Вељко Ненадић.

Композицију је завршио у класи Исидоре Жебељан, а тренутно похађа докторске студије код Драшка Аџића на Факултету музичке уметности у Београду, где ради као асистент на Катедри за композицију. Осим тога је пијаниста и оргуљаш.