„Оно што смо и замислили да Београдски читач буде и овде, и у Панчеву, и у Америци, једно место саборства, окупљања наших људи, да се осетимо, посебно тамо, некако да смо близу кући“, наглашава Гордана Пешаковић, професор економије, иницијаторка пројекта.

„На Светски дан поезије, 21. марта, организујемо програм који се зове Начитано брдашце, у славу песме и поезије. А сваког 23. априла, на Светски дан књиге, организујемо сасвим јединствен догађај – Књижевни маратон Београдски читач. И тада, у буквалном трајању до 24 сата, славимо књижевност и писану реч“, наводи новинарка Тања Шикић, једна од иницијаторки пројекта.

Подршка младима уметницима њиховом стваралаштву, важан је део овог књижевног пројекта, коме су писци и уметници свих генерација дали допринос.

„Тако да је ово још један вид чудноватог читања, који у простору, где реч некако по путица иде, међутим задржава се ту међу окупљенима“, каже књижевник Стефан Тићми.

Онај ко чита може разум просветити, побољшати срце и улепшати нарав – овај цитат Доситеја Обрадовића поред скулптуре Београдског читача подсећа нас да је понекад довољна једна реченица да у нама пробуди нове идеје и жељу за променама које нас, као и књижевност, изненађују новим начинима да се буде креативан и живи бољи и квалитетнији живот.

Душица Новаковић добила је Годишњу награду за 2025. годину за улогу тетке у представи "Балкан експрес" Гордана Михића, у режији Даријана Михајловића, пошто је "супериорном игром и непосредним тумачењем допринела успеху обе поделе".

"Много сам срећна што са добила награду баш за ову улогу, јер је процес са колегама био заиста предиван. Толико смо се радовали и били пуни љубави једни према другима", рекла је Новаковићева.

Награђени глумци Душко Радовић и Драган Вујић су у Балкан експресу "прецизним вођењем лика и шармантним додавањем личног печата искусних бардова зналачки предводили ка моралности групу веселих музичара у окупираном Београду".

Радовић је истакао да је веома почаствован што је провео радни век "у оваквом окружењу и са оваквим људима", док се Вујић захвалио свима који су учествовали у раду на представи.

"Треба да живимо, волимо и опраштамо и увек дајемо најбоље од себе. Треба да остану лепа сећања на нас која ће заувек наставити да путују возом живота", рекао је глумац Драган Вујић и пожелео свима срећан Дан Позоришта на Теразијама и све најбоље у 2026. години, као и да имају много "људскости, љубави, здравља и душевног мира".

Захвалнице за посебан допринос у раду за 2025. годину добили су диригент Весна Шоуц, балетски играчи Лидија Новаковић и Милица Тодоровић, певачи солисти Алекса Станиловић и Татјана Поповић, оркестарски музичари Никола Ђокић и Боривоје Спасојевић.

На свечаности коју је водио глумац Славен Дошло, захвалнице за допринос у раду од колега који су отишли у пензију добили су Зорица Бошковић, Драган Лазић, Осман Ајрулоски, Милан Милосављевић и Мирјана Заложник. Добитници Јубиларних награда за десет година су Бојана Симеон, Душица Новајковић и Милена Живановић, за 20 година Никола Ђокић и Радослав Марјановић, а за 30 година Ана Тадић, Драгомир Маринковић и Снежана Мартинов.

Награда за глумачку бравуру "Јанош Тот" додељена је раније ове године Милану Тубићу за улогу млекаџије Ернија у мјузиклу "Балкан експрес".

„Афирмацију Михајла Пупина и све то што радимо скоро 50 година са Идвором је покренуо Иновацијски покрет у Југославији, где је Пупин у Новом Саду 1979. године постављен као узор, као нешто најбоље, што је покренуло не само у Југославији иновацијске покрете, него у свим земљама у развоју, да би дигли привредни развој на виши ниво и где би се смањивала та разлика између богатих и сиромашних земаља“, објашњава Милан Божић, председник Фондације Младен Селак.

Биће организоване изложбе у земљи и иностранству, а посла има још, подсећају почасни грађани Идвора.

„Потрудићемо се да и оне планове које можда нисмо успели да реализујемо у овој години, а међу њима је и свакако, због добро познатих разлога и блокаде ЕТФ-а, подизање достојанственог споменика испред здања техничких факултета у Београду Михајлу Пупину за које је Фондација Селак још раније обезбедила идејно решење, даље наставак промоције његових писаних дела нарочито аутобиографије Са пашњака до научењака нашим најмлађим“, нагласио је Иван Бошњак, почасни грађанин Идвора.

Светислав Закић „Оно што нас најскорије очекује јесте гостовање у Прагу где ће се испред Прашког универзитета поставити спомен-обележје Михајлу Пупину који је један део свог школовања провео и у том граду. Тренутно је актуелно издавање једног уџбеника који је Михајло Пупин написао у области термодинамике. Ради се о књизи коју је Пупин написао на енглеском језику, која је први пут преведена на српски, и та књига ће ускоро изаћи у сарадњи са Музејем Војводине из Новог Сада“, навео је Светислав Закић, директор Дома културе „Mихајло Пупин“.

У Пупиновом меморијалном комплексу у Идвору, у току су инфраструктурни радови за које је обезбеђено 30 милиона динара. Наставља се реконструкција старе школе, односно Музеја Михајла Пупина. Научниково родно место ове године посетило је више од 8.000 посетилаца.

Поставка обухвата 38 дела, слика и скулптура, више од тридесет истакнутих српских и југословенских уметника друге половине 20. и почетка 21. века, као што су: Петар Лубарда, Милорад – Бата Михаиловић, Нандор Глид, Душан Оташевић,
Драгош Калајић, Бранко Миљуш, Богдан Борчић, Стеван Кнежевић, Зоран Тодоровић, Милија Нешић, Славољуб – Цаја Радојчић, Гордана Јоцић, Милован Видак, Душан Петровић, Бранка Брмбота и други.

Полазиште изложбе представља Лубардина слика „Клевета“ (1951), дело које је означило историјски раскид са соцреалистичком догмом и отворило пут модернистичким тенденцијама у југословенској уметности.

Најнови рад у поставци је скулптура „Порука“ Драгана Рајшића (2019) која би могла сажети и срж саме изложбе од традиционалних приступа, преко неоавангардних експеримената, до постмодерне.

Изложени радови без експлицитног значења ,остављају  могућност посматрачу за сопствену имагинацију.Тај процес појачава јединствени амбијент у којем се поставка налази-раскошни неокласцисизам затвореног базена и зимске баште Палате "Мадлена".

Стаклени подови,зидови , кров,дом су ретких,драгоцених биљки из целог света  које сада расту усред
београдског Дедиња. Брижљиво неговане, саме по себи биле би довољан разлог да се бар на кратко изместите из сивила зимске свакодневнице.

Изложба „У лавиринтима знакова и симбола“ биће отворена до 15. фебруара 2026. године.

Награде ће бити уручене на свечаности која ће се у Новом Саду одржати 10. јануара.

Ауторка изложбе, академик Злата Бојовић, истакла је да је Даничић читаву своју биографију и животни век посветио искључиво раду на језику, те да је већ са 22 године изрекао немерљиве истине о српском језику које су и данас неоспорне.

"Определили смо се да ова изложба прати његов рад и време од почетка до краја. Даничић је био круна српске филологије. Он је са Kараџићем у врло младим годинама препознао суштину борбе за народни језик и на оштар начин се суочавао са другачијим мишљењима тог доба", рекла је Бојовић. Она је подсетила на Даничићев пут од Новог Сада, преко Пеште до Беча, где на позив Вука Kараџића започиње "рат за српски језик и правопис".

"Његов чувени рад 'Рат за српски језик и правопис' није могао бити објављен у Бечу због цензуре, већ у Пешти. Први примерак тог дела изложен је управо овде у САНУ и вреди га погледати", нагласила је Бојовић, додајући да је Даничић био кључна фигура и у Београду, где је као професор Велике школе одвојио филологију од историје, као и у Загребу, где је започео рад на великом Рјечнику.

Kустоскиња изложбе Милена Јокановић појаснила је да је визуелни идентитет поставке инспирисан једним посебним артефактом - Споменаром Мине Kараџић који се чува у Архиву САНУ.

"Доминантна зелена боја са спомен-кутијице постала је основна боја читаве поставке, уз златне орнаменте који се прожимају кроз Даничићеве рукописе. Покушали смо да оживимо дух 19. века и атмосферу у којој је Даничић боравио, од Мининог и Вуковог дома у Бечу, до Београда и Загреба", навела је Јокановић. Она је додала да су на изложби представљена дела најистакнутијих уметника попут Паје Јовановића, Уроша Предића, Јована Поповића и Стевана Тодоровића, као и дигиталне копије песама, позоришни плакати и радио-драма "Маска" Милоша Црњанског.  Посебан сегмент посвећен је Даничићевим речницима и преводу Светог писма, који се и данас сматра непревазиђеним.

Изложба је реализована уз сарадњу са Музејом града Београда, Галеријом Матице српске, Народном библиотеком Србије, Народним музејом Србије и другим бројним институцијама културе. Поставка "Ђуро Даничић: оданост језику" биће отворена за посетиоце до 15. марта 2026.године у Галерији САНУ.

1948. Рик Нелсон је амерички гитариста и композитор групе Cheap Trick.

1949. Робин и Морис Гиб су британски певачи и композитори. Са својим братом Беријем су оснивачи и чланови групе Би Џиз. Група је једна од најпопуларнијих поп група свих времена. Робин је умро 2012., а Морис 2002. године.

1966. Зоран Маринковић је српски мултидисциплинарни уметник, најпознатији по свом раду у рок групи Бјесови. Са групом је објавио шест албума.

1972. Ванеса Паради је француска певачица, глумица и модел. Када је имала 14 година, стекла је светски успех са синглом Joe le taxi, која је њена најпознатија песма.

1978. Едо Маајка је босанскохерцеговачки репер и текстописац. До сада је објавио осам албума.

Рођени на данашњи дан: 1944. Barry Jenkins (The Animals), 1968. Richard James Edwards (Manic Street Preachers), 1989. Jordin Sparks и 1993. Meghan Trainor

Догодило се 22. децембра

1957. Група Crickets је објавила сингл Oh, Boy.

1963. Бенд The Dave Clark Five је постигао свој једини сингл број 1 у САД са песмом Over And Over, хитом број 5 у Великој Британији.

1979. Rupert Holmes је са песмом Escape (The Pina Colada Song) на првом месту америчке листе синглова.

1980. Stiff Records је објавио албум "The Wit and Wisdom of Ronald Reagan". Албум је садржавао 40 минута тишине.

1984. Мадона је на првом месту америчке листе синглова са песмом Like A Virgin. Продуцент песме је био Најл Роџерс.

1993. Основана је поп-рок група Кристали. Група је објавила четири албума.

2002. Умро је Џо Страмер.

2003. Гинисова књига рекорда је објавила годишњу листу хит синглова свих времена на којој је на првом месту Елвис Пресли, на другом месту је Клиф Ричард, а следе Шедовс, Елтон Џон, Мадона, Дајана Рос, Мајкл Џексон, Род Стјуарт, Битлси и Дејвид Боуви.

2014. Умро је Џо Кокер у Крофорду, Колорадо, у 70. години. Певач је имао каријеру која је трајала више од 40 година.

Рођени 23. децембра

1929. Чесни Хенри „Чет“ Бејкер је амерички џез трубач и вокал. Познат је по великим иновацијама у кул џезу због којих је добио надимак „Принц кула“. Умро је 1988.

1935. Esther Phillips је америчка Р&Б певачица позната по песмама: Double Crossing Blues, Mistrustin' Blues, Home Is Where the Hatred Is и What a Diff'rence a Day Makes. Умрла је 1984.

1941. Tim Hardin је амерички фолк и блуз композитор и музичар. Популарност је стекао са песмама If I Were a Carpenter и Reason to Believe. Објавио је десет албума. Умро је 1980.

1949. Adrian Belew је амерички гитариста, певач, композитор и продуцент, најпознатији по раду у групи Кинг Кримсон у периоду 1981 - 2009. Објавио је и двадесет соло албума.

1958. Dave Murray је енглески гитариста и члан групе Iron Maiden од оснивања.

1964. Еди Ведер је амерички певач и један од тројице гитариста гранџ бенда Pearl Jam из Сијетла. Са бендом је снимио 9 албума. Осим што ради у Pearl Jam-у од оснивања, он је био и члан бенда Temple of the Dog, а снимио је и соло албум. Магазин Ролинг Стоун сврстао га је у листи ”100 најбољих певача” свих времена на седмо место.

Рођени на данашњи дан: 1949. Ariel Bender (Mott the Hoople) и 1974. Montsho Eshe (Arrested Development)

Догодило се 23. децембра

1957. Сајмон и Гарфанкел (тада познати као Том и Џери) објављују свој први сингл.

1961. Бич Бојси дебитују уживо, изводећи две песме током паузе концерта Дика Дејла у балској дворани Рандеву у Њупорт Бичу, Калифорнија.

1964. Током америчке турнеје Брајан Вилсон је доживео нервни слом за време лета из Лос Анђелеса у Хјустон.

1964. Пиратска станица Радио Лондон је почела да емитује програм са бившег америчког миноловца „Mv Galaxy“. Комични филм из 2009. године, „Брод који се љуљао“ (назван „Пиратски радио“ у Северној Америци), даје фикционализовани приказ ових офшор радио станица које су радиле у Британији 1960-их.

1972. Imagine, филм Џона Ленона, дебитовао је на америчкој телевизији.

1977. Кантаутор Кет Стивенс званично је променио име у Јусуф Ислам. Стивенс је прешао у ислам и напустио музичку каријеру да би се посветио образовним и филантропским циљевима у муслиманској заједници.

1989. Фил Колинс је са песмом Another Day In Paradise на првом месту у САД.

2007. Група Полис је зарадила на повратничкој турнеји 132 милиона долара.

Рођени 24. децембра

1945. Ијан Фрејзер "Леми" Килмистер је енглески рок музичар. Најпознатији је као певач, басиста, главни текстописац и оснивач хеви метал бенда Моторхед. Свирао је и у бенду Хавквинд. Он је такође познат по свом изгледу: чувеним зулуфима, истакнутим младежима на лицу, и сувом и грубом гласу. Леми је икона хеви метал музике, и један од најпознатијих и најмаркантнијих извођача тог жанра. Умро је 2015.

1963. Neil Turbin је амерички певач, најпознатији по раду у групи Anthrax.

1971. Рики Мартин, рођен као Енрике Мартин Моралес је порторикански поп певач и глумац. Његови албуми продати су у више од 85 милиона примерака широм света.

1991. Louis Tomlinson је енглески композитор и певач, познат по раду у групи One Direction.

Рођени на данашњи дан: 1924. Lee Dorsey и 1968. Doyle Bramhall II

Догодило се 24. децембра

1965. Битлси су имали албум број један у САД трећи Божић заредом. “Rubber Soul“ је био на врху ЛП листе 1965. године, након “Beatles For Sale“ 1964. и “With The Beatles“ 1963. Битлси су поновили овај подвиг 1968. са албумом “The White Album“ и поново 1969. са “Abbey Road“.

1967. Би Џиз су извели свој божићни специјал „уживо“ из Ливерпулске катедрале, у Енглеској, који је емитован на британској телевизији.

1973. Из рубрике Греота да се баци бележимо ситуацију када је Том Џонсон из групе Дуби Брадерс ухапшен у Калифорнији и оптужен за поседовање марихуане. Албум који је бенд објавио убрзо након тога иронично се зове ”What Were Once Vices Are Now Habits“.

1977. Група Би Џиз је са песмом How Deep Is Your Love на првом месту у САД.

1988. Група Poison је са песмом Every Rose Has Its Thorn на првом месту америчке листе синглова.

1988. Група Нирвана је почела снимање свог деби албума ”Bleach”.

Рођени 25. децембра

1937. O’Kelly Isley је амерички певач и оснивач групе Isley Brothers Умро је 1986.

1945. Ноел Рединг је британски музичар, најпознатији као басиста бенда Jimi Hendrix Experience. Умро је 2003.

1946. Jimmy Buffett је амерички конпозитор и певач. Популарност је стекао са песмама: The Big 8”: "Margaritaville" (1977), Come Monday (1974); Fins (1979); Son of a Son of a Sailor (1978), One Particular Harbour (1983) и друге. Умро је 2023.

1954. Ени Ленокс је шкотска музичарка, певачица, и текстописац. Светску славу је стекла са дуом Јуритмикс 80их година низом хитова као: There Must Be An Angel (Playing With My Heart), Sweet Dreams (Are Made Of This), Here Comes The Rain Again, It’s Alright (Baby’s Coming Back), Who’s That Girl? и друге.

1957. Shane MacGowan је британски композитор, песник, певач, најпотнатији као фронтмен панк бенда Pogues. Са групом је објавио седам албума. Умро је 2023.

1971. Дајдо је енглеска певачица и композитор. Популарност је постигла са својим дебитантским албумом ”No Angel” (1999); са кога су се издвојиле песме Here with Me и Thank You. Објавила је четири албума.

1967. Борис Новковић је хрватски кантаутор и певач. Почео је каријеру 1986. године са својом рок групом "Ноћна Стража”. Снимио је албум ”Куда иду изгубљене девојке (Тамара)”. Истоимени сингл му је донео невероватан успех на простору бивше Југославије. Памтимо га по песмама као што су Док свира радио, Плакат ћу сутра, Да те нисам љубио, Не вјерујем твојим уснама, Ајша, У твојим очима и Срце зна.

1969. Николас Годин је француски музичар, најпознатији по раду у групи Air. Објавили су шест албума.

Рођени на данашњи дан: 1948. Barbara Mandrell, 1954. Robin Campbell (UB40) и 1972. Josh Freese (The Vandals, A Perfect Circle)

Догодило се 25. децембра

1954. Песма White Christmas од Бинг Крозбија је ушла на Билбордову листу по једанаести пут. Сингл је продат у преко 50 милиона примерака.

1959. Осамнаестогодишњи Ричард Старки, који је касније постао познат као Ринго Стар, добио је бубњеве за Божић.

1960. Дванаестогодишњи Џејмс Тејлор добио је своју прву гитару као божићни поклон.

1978. Група Public Image Ltd је дебитовала у сали Рејнбов у Лондону.

1982. Дејвид Боуви и Бинг Крозби су са песмом Peace On Earth - Little Drummer Boy на првом месту у Британији.

2006. Умро је Џејмс Браун у Атланти.

2014. Ед Ширан је на првом месту британске листе албума са својим албумом ”x”.

Рођени 26. децембра

1935. Abdul ‘Duke’ Fakir је амерички певач и суоснивач групе Four Tops. У ”Кућу славних рокенрола” је примљен као члан групе 1990. Умро је 2024.

1939. Фил Спектор је амерички музички продуцент, који је познат по увођењу продукцијске технике познате под називом ”Wall of Sound”, која се и данас сматра његовим заштитним знаком. Умро је 2021.

1963. Ларс Урлих је дански бубњар и један од оснивача америчког хеви метал састава Металика 1983. године. Као члан групе примљен је у ”Кућу славних рокенрола” 2009. године.

Рођени на данашњи дан: 1953. Henning Schmitz (Kraftwerk), 1966. Jay Farrar (Uncle Tupelo, Son Volt), 1971. Jared Leto (30 Seconds to Mars) и 1979. Chris Daughtry

Догодило се 26. децембра

1963. Стиви Виндер је гостовао у британској емисији Ready Steady Go.

1963. Capitol Records је објавио песму Want to Hold Your Hand од групе Битлси у САД. У року од пет недеља песма ће стићи до броја један, где ће остати седам недеља.

1964. Ролингстонси су објавили оглас у новинама New Musical Express, пожелевши срећан Божић гладним фризерима.

1966. Џими Хендрикс је написао текст песме Purple Haze у својој гардероби између наступа у лондонском клубу Uppercrust.

1967. Би-Би-Си је премијерно приказао филм Битлса ”Magical Mystery Tour“, који су сами режирали. Следећег дана британска штампа и гледаоци су прогласили филм катастрофом. Уговор о емитовању филма са америчком телевизијом је убрзо отказан.

1968. Лед Цепелин су одржали свој први концерт у САД у Бостону. Били су предгрупа за Vanilla Fudge и MC5.

1970. Џорџ Харисон је са песмом My Sweet Lord на врху америчке листе синглова, чиме је постао први члан Битлса коме је то пошло за руком након распада групе.

1976. Секс Пистолси су снимили песму God Save The Queen у Лондону.

1981. AC/DC су са албумом ”For Those About To Rock We Salute You” су на првом месту америчке листе албума.

2007. Други албум Ејми Вајнхаус, ”Back to Black“, проглашен је за најпродаванији албум године. Албум је изнедрио пет синглова: Rehab, You Know I'm No Good, Back to Black, Tears Dry on Their Own и Love Is a Losing Game. Објављен крајем 2006. године, албум је продат у преко 12 милиона примерака широм света и освојио је пет Греми награда, изједначивши тадашњи рекорд за највише победа једне уметнице у једној ноћи.

Рођени 27. децембра

1931. Скот Мур је амерички гитариста који је 1954. године основао бенд Блу Мун Бојс, пратећи бенд Елвиса Прислија. Био је студијски и турнејски гитариста за Преслија између 1954. и 1968. Године. Рок критичар Дејв Марш приписује Муру заслуге за изум пауер акорда, у Елвисовом хиту из 1957. године Jailhouse Rock. Мур је 2011. године рангиран на 29. месту на листи ”100 највећих гитариста свих времена” часописа Ролинг Стоун. Примљен је у ”Кућу славних рокенрола” 2000. Године. Умро је 2016.

1941. Мајкл Томас Пиндер је енглески рок музичар. Био је један од оснивача и оригинални клавијатуриста рок групе Муди Блуз. Пиндер је био познат по свом технолошком доприносу рок музици, а најзначајнији је био у развоју и појави мелотрона у рок музици 1960-их. Године 2018, примљен је у ”Кућу славних рокенрола” као члан групе Муди Блуз. Умро је 2024.

1944. Мик Џонс је енглески музичар, текстописац, продуцент, гитариста, најпознатији као оснивач и вођа рок групе Форинер. Највећи успех постигли су од 1970-их до средине 1980-их година, а до 2005. године продали су преко 80 милиона плоча широм света.

Рођени на данашњи дан: 1941. Les Maguire (Gerry and the Pacemakers), 1948. Larry Byrom (Steppenwolf), 1952. David Knopfler (Dire Straits) и 1988. Hayley Williams (Paramore)

Догодило се 27. децембра

1963. Музички критичари новина Тајмс су прогласили Џона Ленона и Пола Макартнија композиторима године. Ричард Накли их је прогласио ”највећим композиторима после Бетовена”.

1969. Албум ”Лед Цепелин 2” је на првом месту са обе стране Атлантика.

1975. Група Фејсис се распала. Род Стјуарт је започео соло каријеру, Рон Вуд се придружио Стонсима, Рони Лејн је основао групу Слим Ченс, а бубњар Кени Џонс се придружио групи Ху.

2008. Тејлор Свифт је са албумом ”Fearless” стигла до броја један у САД. Албум се продао у тиражу већем од 7 милиона примерака.

2021. Адел је на првом месту америчке листе албума са својим четвртим албумом ”30”. Са албума се издвојила песма Easy on Me.

Рођени 28. децембра

1946. Edgar Winter је амерички клавијатуриста, саксофониста и певач, најпознатији по раду у групи Edgar Winter Group.

1950. Alex Chilton је амерички композитор, гитариста, продуцент и певач, најпознатији по раду у групама Box Tops и Big Star. Умро је 2010.

1978. Џон Леџенд је амерички композитор, певач, пијаниста, продуцент и глумац. До сада је објавио десет албума и освојио је три Греми награде.

Рођени на данашњи дан: 1915. Roebuck “Pops” Staples (The Staple Singers), 1953. Richard Clayderman и 1958. Joe Diffie

Догодило се 28. децембра

1968. Почео је тродневни Мајами Поп фестивал. Учествовали су: Jimi Hendrix Experience, Chuck Berry, The McCoys, Joni Mitchell, Fleetwood Mac, Marvin Gaye, The Turtles, The Box Tops , Steppenwolf, Three Dog Night, Pacific Gas and Electric, Procol Harum, Canned Heat, Iron Butterfly и Grateful Dead.

1974. Helen Reddy је са песмом Angie Baby на првом месту америчке листе синлова. Шер је претходно одбила песму.

1978. Магазин Ролинг Стоун је прогласио албум ”Some Girls” од Ролингстонса, албумом године.

1998. Слушаоци БиБиСија су гласали у анкети 100 најбољих песама свих времена. На петом месту је Рејдиохед и песма Creep, на четвром Андерворлд и песма Born Slippy, трећи су Верв са песмом Bitter Sweet Symphony, на другом месту је Нирвана и песма Smells Like Teen Spirit, а на првом месту је група Месив Атак са песмом Unfinished Sympathy.

1999. Џеј-Зи је објавио свој четврти албум ”Vol. 3… Life and Times of S. Carter”. На њему се налази песма Big Pimpin'.

2003. Дебитантски албум 50 Cent-а, ”Get Rich Or Die Tryin’”, проглашен је за најпродаванији албум у САД, а албум је шест пута постао платинаст.

2004. Џон Леџенд је објавио свој дебитантски албум, ”Get Lifted”. На њему се налазе песме Used to Love U, Ordinary People, Number One и So High.

2005. Слушаоци радијске станице Планет рок су прогласили групу Пинк Флојд најбољом групом свих времена. Следе Лед Цепелин, Ролингстонси, Ху и други. Најбољим периодом у рокенролу су проглашене седамдесете године прошлог века.

2015. Умро је Леми у Лос Анђелесу.

„Српска култура, бар у мојој интерпретацији, подразумева и материјалну и духовну културу српског народа, подразумева с друге стране, културу свакидашњег приватног и јавног живота, или ако могу тако рећи, подразумева три области културе – високу културу, затим популарну културу и народну културу", изјавио је Пијановић.

Његово истраживање показало је да се српска култура не може посматрати изван културних и цивилизацијских токова који су се обликовали на српском простору.

„Она је дабоме као контактна култура прихватала нешто од поменутих култура, византијске, дакле оријенталне, средњоевропске, медитеранске, а у исто време нешто из свог фундуса давала је другим културама које су биле у контакту са српском културом", додао је Пијановић.

Хронолошким излагањем о народу и његовој способности да се прилагођава различитим срединама, а да при томе сачува језик, обичаје и духовно биће, аутор настоји да српску културу сагледа целовито.

„Оно што се такође из ове књиге може закључити то је да су друштвени утицаји изузетно деловали на рађање и на облике српске културе од почетка па до краја и да је ако се може тако рећи сама култура на неки начин идентитет самог српског народа", изјавио је Марко Недић, књижевни критичар.

Књига је намењена стручњацима из различитих области културе, историчарима, студентима културологије али и широј читалачкој публици.

„Организацији је претходило једно опсежно истраживање музеја и галерија широм Србије и шире, тако да смо успели да направимо једнуселекцију од 170 дела“, наводи аутор изложбе Владимир Кокоруш.

У периоду после Другог светског рата Лазар Вујаклија био је један од најзначајнијих југословенских уметника. Два пута представљао је Југославију на Венецијанском бијеналу и био први уметник који је осликао мурал у Београду на уличној фасади у некадашњем Булевару револуције.

„Можемо да кажемо да је он уметник који је оставио изузетно значајан траг на пољу уметности друге половине 20. века, али да се тај траг заправо све више и више брише. Оно што је специфично јесте да изложба окупља 170 радова и да заправо представља један свеобухватни преглед његовог опуса који обухвата све медије у којима је стварао“, наглашава ауторка изложбе Даница Ђорђевић Јанковић.

Изложбом „Протест према себи“ Музеј наивне и маргиналне уметности обележио је 65 година постојања и рада уклапајући се у светске токове који наиву дефинишу као драгоцен историјски аспект модерне уметности.

„Сви значајнији светски музеји који се називају мејнстрим музеји су присвојили и почели да приказују и уметност самоуких и уметност оних који су дефинисани као маргина или арт брут. Управо зато нам је битно била изложба Лаза Вујаклије јер се на њему најбоље види колико су те поделе донекле заправо да кажемо конструкти који нису уопште тако чврсто дефинисани“, истиче Ивана Башичевић Антић, директорка Музеја наивне и маргиналне уметности.

У години јубилеја Музеј је захвалио на сарадњи установама, институцијама и појединцима са којима заједно ради на промоцији наивне и маргиналне уметности, а изложба Лазара Вујаклије маја наредне године сели се у Бања Луку у Музеј савремене умјетности Републике Српске.

„Говоримо о 19. веку, о периоду у коме материјализам и индустријализација праве крупне кораке напред, о веку у коме хришћанска црква и класична теологија помало губе на снази и сугестивности. Друга прича су Вагнер и Ниче. Ниче који каже да је Бог мртав, Ниче који од религије прави уметност, односно од уметности религију и који Прометеја проглашава новим паганским Богом“, каже кустос изложбе Иван Ристић.

Ту су пријатељи Стриндберг и Мунк, непријатељи Герстл и Шенберг, усамљени Шиле или експресионисти Кокошка и Опенхајмер, који су човека сликали кроз његову ауру. Али тамни простори који су се тада отворили, нису само ослободили душу, већ и помогли рађање тоталитарних покрета.

„Ако, на пример, посматрамо ову слику немачког уметника и илустратора Фидуса, који је био веома популаран, онда увиђамо колико у свему томе има неких тамних страна. Фидус је био теозоф. Фидус је био екстремни десничар, расиста, антисемита. Не смемо заборавити да је и тај покрет животне реформе подразумевао еугенику, расну дискриминацију, такозвану природну селекцију. С друге стране, Фидус није могао да постане нациста, што је опет врло интересантна прича. Нацисти су одбијали брадате пророке“, навео је кустос Ристић. 

Ова изложба је скуп раскошних визуелних цитата из културне историје. Из Библије такође.

Кад Исус каже Петру: „Три пута ћеш ме издати до јутра“, то је као кад модерна друштва игноришу своју тамну страну чекајући да сване. Али ових дана тешко свиће. Ако се нађете у Бечу око Нове године, свакако погледајте ову изложбу.

За реч 2025. године одабрана је реч студенти

„Под речју године мисли се на реч или израз у свом основном или неком другом облику која је обележила годину. Кад помислимо на 2025, то је реч или фраза која ће већини становништва прва пасти на памет. Нема никакве сумње да су ову годину, која је већ на измаку, обележили студентски протести. Како знамо из једне препотопске серије, студент није запалио жито, а сада видимо да студенти јесу запалили, не жито, него медијски простор“, наводи се у образложењу на сајту Филолошког друштва „Речи“.

У овој категорији укупно је пристигло 29 предлога: блокада, блокаде, блокадер, блокадери, Дијана, диктатура, динстај, динстање, збор, зомбификација, звучни топ, лојалисти, мајка, надстрешница, непослушност, ниси надлежан, пленумаши, пумпај, солидарност, студент, студенткиње, студенти,  студентољубље, студентски марш, студентске шетње, ходољубље (надахнуће: српски студенти), упорност, ћаци, ћациленд. 

Жири је у ужи избор одабрао 10 предлога за које је потом гласала интернет публика (резултати по опадајућем броју гласова од 2.759 гласова):

• ћаци (883, 34,2%),
• студенти (875),
• пумпај (663),
• Ћациленд (149),
• упорност (75),
• блокада (33),
• блокадери (20),
• студентске шетње (20),
• збор (19),
• пленумаши (13). 

Ужи избор жирија: студенти, ћаци.

За лажиреч 2025. године одабрана је синтагма студенти који хоће да уче 

„Ова синтагма издвојила се, не само по учесталости употребе у јавном дискурсу већ и по изразитој друштвеној, политичкој и идеолошкој обојености. Иако на први поглед делује као описна и вредносно неутрална конструкција, у контексту савремене српске јавне комуникације она функционише као језичко средство прикривања и преобликовања стварности, што је чини типичним примером лажиречи“, наводи се у образложењу.

У овој категорији укупно је било 29 предлога: блокадер, блокадери, верник, дезинформер, дијалог, европске вредности, звучни топ, избори, извињење, информер, испуњени захтеви, једнакост, како сам победио обојену револуцију, медијска слобода, мир и стабилност, надлежан, обојена револуција, одговорност, па шта, патриота,  правда, предметна институција, пословна пратња, председник, председник РС, процена МУП-а, систем, спуштање тензија, стабилократија, студент, студенти који хоће да уче, студенти који желе да уче, толеранција, Хуља, фер, ћаци.

Жири је у ужи избор одабрао 10 предлога за које је потом гласала интернет публика (резултати по опадајућем броју гласова од 851 гласа):

• студенти који хоће да уче (446, 52,4%),
• oбојена револуција (120),
• процена МУП-а (92),
• испуњени захтеви (53),
• медијска слобода (37),
• дијалог (36),
• одговорност (25),
• извињење (16),
• европске вредности (14),
• толеранција (12).

Ужи избор жирија: студенти који хоће да уче, обојена револуција.

За нову реч 2025. године одабрана је реч ћаци

„Појава, брзо ширење и изузетна продуктивност лексеме ћаци непосредно су повезани са студентским протестима који су обележили 2025. годину у Србији. Реч се јавља након што су матуранти Гимназије 'Јован Јовановић Змај' у Новом Саду изашли испред школе како би минутима тишине одали почаст страдалима у трагедији изазваној падом надстрешнице. Овај чин солидарности је изазвао оштру реакцију тадашњег премијера Србије, док је управа школе уместо подршке ученицима, упутила јавно извињење“, наводи се у образложењу.

У овој категорији укупно је било 58 предлога: блокадери, вирал, вољива (особа чија љубав има неку нежност, мекост, која је способна да воли на дубоко интуитиван начин), деконтамићација, жвалибаба, издаћаци, јајпериста, конвенијално/конвентно (одговарајуће, практично, згодно, повољно – енгл. convinient, lat. convenire), лажократија, лача мати, лачаматизам (надахнуће: Ана Брнабић), лизанац (српска верзија енглеске речи ,,siblingˮ, која означава и брата и сестру), љубота, људоделница, манипућација, најмногопуније, неандрејталац, неандрејћаци, нанаћификација, непреброј, ноктерка (маникир), нон-пејпер, обраћатор, окомаз (лажна или искривљена слика о нечему, обмањивање ,ˮ неко ти маже очи лажимаˮ), отплашити (народ се отплашио), патњослађе (уживање у патњи), пленум, полићаци, прелећи (променити место спавања), пропахуљало, пумпај, свеималиште, синдиктат, слаткојед, укористити (имплементирати), стварнић (reel), усташија (инспирација: студентске блокаде), хлебуњ (=пуњени хлеб, замена за страну реч „сендвичˮ), тевехипноза, хибридни рат, ћацад, ћаци, Ћаци, ћацизам, Ћациленд, Ћацијенда (то су шатори који су постављени 15. и 16. априла испред Скупштине), ћацнути, ћацинг (ћаци митинг), ћациопатија, штамповина (нови поштански термин), штандармерија; геслар (као замјена за туђицу „копирајтер), душкање (давање себи одушка/угађање себи, одмор, предах), жалбаџија, обрвар, окоцрт (ajlajner), скривећки (значи нешто као скривајући се, аутор Ана Брнабић), стварнић (reel).

Ужи избор жирија за нову реч: ћаци, Ћациленд.

У овој категорији у одабиру је учествовао само жири. 

Трећи избор за речи године

Филолошко друштво „Речиˮ и часопис Новоречје трећи пут су организовали избор српских речи године, у три категорије: Реч године, Лажиреч године, Нова реч године. Предлози су примани до 30. 11. 2024. на страници „Предлажем речˮ и на страницама „Reč godine – Реч годинеˮ на Инстаграму и Фејсбуку.

Интернет гласачи су могли да гласају једном дневно за једну од десет предложених речи, и то за лажиреч од 1. до 8. децембра, а за реч године од 9. до 15. децембра.

По измењеном Правилнику, за нову реч нису гласали интернет гласачи, већ само чланови жирија.

Ужи избор са две речи је оглашен 19. децембра, а данас су проглашени победници у све три категорије.

„Разликује се, пре свега, у времену у којем живимо, у бруталностима којима смо изложени сваки дан. Желели смо да ову нашу изложбу мале графике, као што смо радили 1994. пре 30 година, кад је такође била друга међународна изложба, да поново, после свих ових деценија које су за нама, окупимо пријатеље, уметнике из иностранства. Одзив је фантастичан“, каже Љиљана Ћинкул, директор Графичког колектива.

Мала графичка форма погодна је за истраживање домета различитих техника и ликовних знакова. Њу се осмеле да изведу и аутори који се иначе изражавају другим медијима. Слободно се комбинују древне технике и модерна дигитална технологија.

Добитник награде „Мали печат“, коју „Графички колектив“ додељује од 1991. године је Нада Денић за рад изведен техником суве игле.

„Можеш ти да ту измишљаш шта год хоћеш, али ствар је прилаза и онда почнеш да чистиш неке ствари, тако и јесте код мене – рашчишћено. Та црна боја која се добије у сувој игли, то је нешто што ми одговара у ствари за то што хоћу да добијем“, објашњава Нада Денић, добитница награде „Мали печат“.

Изложба која већ осму деценију негује укус и представља спону између стваралаца и публике, у Галерији „Графичког колектива“ до 24. јануара.

Аутор инсталације је Рефик Анадол (Истанбул, 1985), мултимедијални уметник и један од најзначајнијих пионира уметности засноване на вештачкој интелигенцији. Директор је студија „Рефик Анадол“ у Лос Анђелесу и предаје на Универзитету у Лос Анђелесу.

Његови радови излагани су у водећим светским институцијама, међу којима су MoMA, Centre Pompidou, Serpentine Galleries, Palazzo Strozzi и Sphere у Лас Вегасу.

За Анадола архитектура није оквир, већ жива површина: „Она није саздана од зидова и прозора, већ од могућности. Светлост користим као материјал, а податке као пигмент.“

Овим пројектом галерија постаје јавно уметничко дело, ослобођено традиционалних музејских граница.

Инсталација под називом „Дата тунел“ претвара простор у дигитални организам у сталној трансформацији. Дуж пролаза у реалном времену настају органске форме инспирисане природом – ботаничке текстуре, океански токови и атмосферски ритмови – стварајући непрекидан визуелни и звучни ток.

Средиште пројекта чини систем вештачке интелигенције Large Nature Model, трениран на милионима визуелних и звучних података прикупљених у различитим екосистемима планете. Подаци су бирани према строгим етичким критеријумима и не имитирају природу, већ откривају њене димензије невидљиве људском оку.

„Ово није слика“, објашњава Анадол, „већ тродимензионална скулптура од података која комуницира са архитектуром и телом посетиоца.“

Отварању је присуствовао и председник региона Јулијска Венеција Масимилијано Федрига, који је истакао стратешки значај пројекта.

„Током године као Европска престоница културе желели смо да оставимо трајну културну инфраструктуру. Ово дело је почетак једног процеса – простор треба даље развијати кроз догађаје и програме који ће Горицу позиционирати као престоницу дигиталне уметности.“

Пројекат се бави и питањем одрживости, од порекла података до енергије потребне за тренирање ВИ модела. „Природа је већ облик вештачке интелигенције“, каже уметник, „а подаци су меморија света – идентитети, емоције, приче. Улога уметника данас је да ту меморију интерпретира.“

Тако простор пролаза постаје место контемплације, мост између историје Горице и њене дигиталне будућности – јавно уметничко дело које се не посматра, већ се кроз њега пролази.

Разговор о слободи, уметности, критици и могућностима отпора унутар институција или изван њихових граница и ограничења окупио је бројне учеснике.

„Претходних дана фестивала смо просто видели да је заједница доста погођена, онда и љута на неки начин и узнемирена тиме што смо изгубили институције које више не штите интересе јавности или друштвене интересе, већ су то у питању неки партикуларни, често политички интереси“, истакла је модераторка трибине Јелена Кнежевић са Факултета драмских уметности.

„Нама је ово доста значајно, јер за мене, као студенткињу Факултета ликовних уметности која је претходних годину дана била у блокади, ми смо доста упознати са том цензуром која се десила на овогодишњем 'Битефу'. За мене тренутно, 'Битеф' је борба против цензуре“, каже Миона Ђенисијевић, студенткиња Факултета драмских уметности.

Може се рећи да издање овог специфично независног „Битефа“, амбивалентног у својој сржи, обезбедило некакав континуитет одржавања фестивала, а на његовом крају, кључно питање је шта ће бити следеће године.

„Не видим ситуацију из данашње перспективе сада, кад разговарамо средином децембра, као охрабрујућу. Немамо организациони одбор на који су пребачене све ингеренције. Немамо ни средстава у најави, осим онога што Град увек оставља кроз свој буџет. Као гледате ситуацију данас, она је гора него прошле године у ово време. Вероватно, постоје у овом граду институције које могу да организују 'Битеф' и ја се надам да ће неко добити шансу“, наглашава Милош Латиновић, директор „Битефа“.

„Дубоко верујем у један велики формат битефовски и не верујем да радионичарски и студентски формат доприноси. Заиста, дубоко верујем да ће Секретаријат допринети и бити добар саговорник да 'Битеф' дође на своје место у пуном сјају и обиму“, наводи Јелена Медаковић, секретарка за културу Града Београда.

Фестивал „Битеф“ је један од наших најзначајнијих послератних институција културе. Треба напоменути да током 60-годишње историје није био заустављан, ни током бурних 90-тих година, ни у времену пандемије ковида. Наша дужност је зато борба за његово очување средствима која имамо, али и онима која сами на том путу створимо.

„На Факултету ликовних уметности имамо један сјајан избор античких и ренесансих бронзаних копија у пуној величини дела попут Аполонa. Ту су Микеланђелова дела – Робови, ту су такође и античка врхунска дела попут Гладијатора Боргезе", рекла је др Јелена Тодоровић, ауторка студијског текста и текста каталога, са ФЛУ.

Капитална монографија Бронзе из колекције породице Вељковић говори о интелектуалцу који је просветитељски улагао у лепоту између два светска рата. Прича је то и о судбини скулптура након његове изненадне смрти.

„Војислав Вељковић је био један од најутицајнијих протагониста српске културне и политичке сцене, али и финансијске, између два светска рата. Он је био члан угледне породице Вељковић, француски ђак, докторирао је на Сорбони”, објаснила је Александра Кучековић, ауторка студијског текста и уредница монографије, са ФЛУ.

О значају реплика говорио је још принц од Лихтенштајна у 17. веку. Тада је познатом фирентинском вајару и једном од најбољих ливаца у бронзи – Максимилијану Солданију Бенцију, рекао да бронзане копије могу бити једнако добре као оригинали.

Уз професионалце и аматере на сцени и кроз лепоту покрета и осећања, Кастелучи ствара слику у којој је дубоко утиснут друштвени проблем полицијске бруталности.

„Позориште може имати јаку политичку моћ, јер стварате нови простор и време, нови начин дељења мисли. Сцена представља могућности. Нешто је могуће, иако није стварност. То није ни утопија јер је заиста испред вас. Јер је позориште уметност тела, уметност контакта. Ми смо у контакту са публиком, публика је у контакту са глумцима“, истиче позоришни редитељ Ромео Кастелучи.

Поред образложења своје уметничке мисли, Кастелучи је подржао одржавање овогодишњег фестивала.

„Дивим вам се јер настављате да одржавате фестивал на другачији начин. Уметност на сваком нивоу увек чини отпор. Борба против моћи, не само због свог садржаја. Лично, не верујем у директну акцију на сцени. За мене је природа позоришта дубоко политичка, таква је била и од старих Грка“, навео је редитељ.

Мешајући слике из поп културе, хришћанске иконографије и масовних медија, Кастелучи је у представи Братија приказао њихову оштру рефлексију на друштво. Оваквим темама желео је да гледаоце натера да преиспитају своја морална начела.

Мултимедијални догађај „Милева: Декодирање“, започиње премијером плесне представе „Теорија реалности”, аутора и кореографа Дарка Стантића и редитељке Маје Гргић, коју ће извести чак 40 плесача КУД-а „Вук Караџић”, 20. и 21. децембра. Полазећи од саме чињенице да је коло уписано на Унеско листу нематеријалне културне баштине света, овај сегмент ослања се на његову универзалну вредност, стављајући га у савремену сценску форму, у складу са титулом коју Нови Сад носи. Уз специјално стилизоване костиме и музику композитора Франа Погрмиловића, представа ће бити изведена уз пратњу 30 музичара оркестра „Artisti dell' Arco”, удружења „Musicopolis”.

Након представе, публика ће моћи да погледа изложбу „Прагoви“, ауторке др Монике Билбије, настале из потребе да се Милева Марић коначно сагледа ван уобичајеног наратива, биографских података и наметнутих улога. Изложба није само улазак у „Милевине ципеле“ и сагледавање ње као бића, већ и нас самих. Поред савременог приступа кроз медијску уметност, изложба даје увид и из угла стручњака – филозофа, психолога и историчара, који поставку подржавају научним чињеницама. Уз ову изложбу, посетиоци ће већ током првог доласка у обновљену Челичану имати прилике да доживе идеју о њеној намени, као центра медијске уметности, захваљујући и мултимедијалној инсталацији „Декодирање тишине“, ауторке Тијане Јеврић, која, као визуелно-звучни пејзаж истражује унутрашњи свет Милеве.

Европске, регионалне и домаће експерткиње на пољу медијских уметности, модерне науке и ИТ индустрије, биће говорнице на два стручна панела. „Жене у медијској уметности“, панел је на ком ће, 21. децембра од 17 часова, говорити главна координаторка Унеско мреже креативних градова за медијску уметност, Жоана Миранда, извршна директорка фестивала Ars Electronica, Вероника Крисина Либл и медијска уметница, Андреа Стојановић. У понедељак, 22. децембра, од 17 часова, биће одржан панел „Жене у науци“, на ком ће учествовати теоретичарка медија и професорка на Универзитету у Малмеу, др Бојана Ромић, научна сарадница и координаторка Лабораторије за дигитално друштво на Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Јелена Гуга и оснивачицa и директорка „Umni-no-code AI chatbot” платформе
за бизнисе, Elica Stoilova.

Догађај је подржан кроз Унеско Програм учешћа и хитне помоћи, као допринос развоју одрживих стратегија родне равноправности у креативним индустријама, затим кроз пројекат Подршка учешћу у програмима Уније и Европске куће Нови Сад, као и међународни пројекат Mosaic, уз учешће Деска Креативна Европа Србија.

Улаз на догађај је слободан, али су за представу и стручне панеле неопходне пријаве, које ће бити отворене на званичном сајту: novisad2022.rs

Изложба и видео-мапинг инсталација биће постављене до 5. јануара 2026. године. Више информација о целом догађају можете пронаћи на сајту: novisad2022.rs

„Намера нам је била да направимо фигуре које нису психолошки поједностављене, него да су то фигуре које стварно можемо да видимо како живе, како раде то што раде, како се баве тим својим пословима мутним“, наводи редитељ Вито Тауфер.

Ликови носе и трагичну и комичну димензију. Покрећу их себични пориви, а први међу њима је припрости трговац, кандидат за посланика Јеврем Прокић, кога тумачи Драган Мићановић.

„Нушић кад је ово писао био је јако млад, знао је у каквој земљи живи и јако је патио због тога, а богами и платио“, напомиње Мићановић.

Кроз представу се преплићу и други ликови, попут агитатора, инспектора, адвоката. У улози Прокићеве супруге Павке је Слобода Мићаловић.

„Павка је жена која је ужасно амбициозна, којој је јако стало да буде у високом друштву, шта ће свет о томе да каже, да њен муж буде успешан“, објашњава Мићаловићева.

Прва реприза представе на великој сцени „Љуба Тадић” је 18. децембра, а затим Нушић наставља да буде наш савременик на редовном репертоару Југословенског драмског позоришта.

Истиче се да је Ршумовић, доследно следећи просветитељске идеале Доситеја Обрадовића, спојио уметност, етику и педагогију, остављајући неизбрисив траг у културном и образовном животу Србије.

„За мене је у ствари било питање како можемо да једно тензично стање, једну тензичну врсту кретања на неки начин методолошки рекреирамо у одређени покретни језик, како бисмо ми рекли у савременој кореографији“, истиче кореограф и извођач Александер Заин.

Самоубиство као друштвена чињеница редитељке Ане Јанковић је представа која се налази на редовном репертоару Битеф театра. На сценски сложен, изазован и жанровски разноврстан, трагичан и комичан начин, она истражује проблем депресије и суицида.

„Наша централна тема је како друштво и систем утиче на ментално здравље индивидуе и како то никад није предмет неке индивидуалне патологије, него целокупног друштвеног стања“, наводи редитељка Ана Јанковић.

Посетиоци магацина су били у прилици да погледају и фрагменте представа, Друштво спектакла, Диверзије самоуправљања, ауторски пројекат колектива студената Факултета драмских уметности, као и Дора или Ко ће да прошива прслуке, Андреје Каргачин.

„Ми постављамо питање идентитета, односно третирамо егзил као стање поцепане свести. Тако да је то у ствари представа на неки начин у питању идентитета, у питању Дориног идентитета као активисткиње која је постала терористкиња, али и питање мог идентитета као уметнице. Односно постављамо питање шта ја могу да учиним да њој буде боље и каква врста уметности је смислена уопште“, објашњава редитељка Андреја Каргачин.

Дора или Ко ће да прошива прслуке треба да буде премијерно изведена крајем децембра на сцени Битеф театра, када ће се у духу театра апсурда који живимо још једном спојити Битеф и не:Битеф.