Његова веза са Италијом била је дубока: током рата борио се на италијанском фронту, а после рата управо је Италија постала простор његовог духовног и уметничког препорода.

Посебно Рим, где је од 1938. до 1941. радио као аташе за штампу амбасаде Краљевине Југославије, оставио је снажан траг у његовом делу и постао симбол лепоте, сећања и унутрашњег трагања.

„Вече посвећено Милошу Црњанском, у Амбасади Србије у Риму, било је, најкраће речено, маестрално. Није битно то што је овај велики писац и сам радио у овој амбасади, много година је провео служећи у нашој дипломатији, и то на најтежем терену, на терену информативне дипломатије.

Притом је он писац. И ми смо преко њега открили како свет функционише. Када он пише из Берлина, из наше амбасаде, ви видите да је оно што је писао 1937. године много дубље и далекосежније од извештаја које су тада слали амбасадори.Тако је било и у Риму, и на другим местима, али Рим је веома специфичан када је реч о Милошу Црњанском“, рекао је Ненад Шапоња, писац и директор културног центра "Милош Црњански".

Искуства из римског периода Црњански је преточио у дела Код Хиперборејаца и Ембахаде, у којима Рим описује као град светлости и слутње надолазећег рата. Током вечери читани су одломци посвећени Риму, граду који је сматрао симболом европске културе и духовности, а публика је имала прилику да се ближе упозна са његовим делом и кроз изложбу Олге Красић Марјановић.

„Изложба обухвата само један сегмент тако обимног и значајног дела Милоша Црњанског, а то су римски дани.Али ово откриће Хиперборејаца и Љубави у Тоскани, веома ми је жао што није преведено на италијански. Зашто је то важно? Важно је зато што нико од наших писаца, укључујући и великог песника Милана Ракић, није са толико топлине и ерудиције причао и о римским царевима, и о високом римском друштву, и о римској уметности. Он лако пролази кроз све те теме, али са таквим шармом А ви знате да иза тога стоји огромно знање, велико образовање и велика љубав“, рекла је Олга Красић Марјановић, ауторка изложбе о Црњанском.

Вече у Риму у пуној сали амбасаде Републике Србије још једном је показало колико је стваралаштво Милоша Црњанског, једном од највећих писаца српске и европске књижевности двадесетог века, и данас важно као мост између српске и италијанске културе, али и као сведочанство о европској историји, идентитету и књижевности.

„За нас је ‘југо’ такође једна врста митског бића које спајамо са митском Америком и то заправо постаје филм. Шта је оно пошло по злу, због чега је ‘југо’ проглашен за најгори, шта уопште значи бити најгори, ко то одређује у односу моћи између великих и малих сила“, каже Филип Грујић, аутор филма Југо иде у Америку.

Филм се бави и потребом за великом авантуром и пријатељством.

„Овакав филм, генерално роуд-трип, мислим да не можеш да планираш шта ће се десити, просто непредвидив је, ми смо на крају завршили са преко 90 сати материјала, за које нам је требало само два месеца да прођемо кроз то“, наводи Алекса Борковић, аутор филма Југо иде у Америку.

Међу пројекцијама је и филм До усијања о Бори Драшковићу. Прича је то о редитељу који је померао границе у времену аналогног филма, када није било технологије која је могла да олакша снимање.

„Једна од тих сцена је кад Гага Николић и Тале стављају главу на шине, а воз долази. Тада нема ЦГИ-а, ви стварно гледате последњи тренутак кад Тале, а онда и Гага подигну главе и воз пролази преко камере“, истиче Дарко Бајић, редитељ филма До усијања.

Документарни филм Горанка део је програма „ин мемориам“ и интимно истражује живот и стваралаштво једног од најзначајнијих фотографа регионалне културне сцене – Горанке Матић.

„Онога кога нема на Горанкиној фотографији, да може да се запита да ли је постојао уопште у 80-им и 90-им“, каже Бота Миљковић, редитељ филма Горанка.

Осим филма, у Дворани Културног Центра, Горанки је посвећена и изложба њених фотографија филмских редитеља.

1946. Слободан Боба Стефановић  је  српски  певач и композитор забавне музике и једно од најпознатијих имена југословенске поп сцене.  Богату музичку каријеру Боба Стефановић је започео 1962. године у вокално-инструменталном саставу Златни дечаци као певач. Први пут професионално наступа у тада веома популарном клубу „Еуридика“, са само 15 година и од тада се нижу само хитови. „Чудна девојка“, његова прва златна плоча, се и данас чује у радио-програмима, а поново је одушевила нове генерације у филму Лајање на звезде. Умро је 2015.

1948. Лио Сејер је енглеско-аустралијски певач који је био је једнако успешан са обе стране Атлантика. Сејер је започео каријеру почетком 1970-их, а његових првих седам синглова је у Великој Британији је стигло до Топ 10. До сада је снимио 19. албума, укључујући и компилације.

1972. Кристофер Џорџ Латор Валас  познатији под уметничким именима Ноторијус Би-Ај-Џи, или само Биги је амерички репер. Често је сматран од стране многих као један од најбољих репера свих времена. Валас је био познат по тамним полуаутобиографским текстовима и способношћу приповедања приче, које су се окретале око насиља и тескобе.  Његов деби албум из  1994," Ready to Die ”, је био хит, а магазин Ролинг Стоун га је ставио на 22. место листе 500. најбољих албума свих времена. Његов дуготрајни сукоб са колегом репером Тупак Шакуром, помогао је да обликује своју каријеру. Умро је 1997.

Рођени на данашњи дан: 1904. Fats Waller, 1941. Ronald Isley (The Isley Brothers), 1955. Stan Lynch, 1978. Adam Gontier (Three Days Grace), 1980. Gotye и 1985. Mutya Buena (Sugababes)

Догодило се 21. маја

1955. Чак Бери  је снимио песму  Maybellene, у студију Универзал у Чикагу. Песма се сматра једном од првих рокенрол песама.

1963.Стиви Вондер је  снимио свој други албум  ” The Twelve Year Old Genius“, уживо у биоскопу у Детроиту. То ће постати први албум Мотауна који је достигао прво место на топ листама и са њега је настао Вондеров први велики хит Fingertips, Pt. 2.

1969. Десетодневни перформанс Џона Ленона  и  Јоко Оно за мир је почео у хотелу у Монтреалу.

1970. Крозби, Стил, Неш и Јанг  су објавили протестну песму  Охајо. Песму је написао Јанг, након што је Национална гарда упала у студентски камп и убила четворо студената.

1971. Марвин Геј је објавио свој једанаести албум и један од класика ”What’s Going On”. На концептуалном албуму се налази девет песама у којим је тема Вјетнамски рат. Албум је постигао уепех код критике и публике. Године 2020, рангиран је као број један на листи „500 највећих албума свих времена“ часописа „Ролинг Стоун“.

1971. Објављен је ”Ram”, други соло албум Пола Макартнија. Међу музичарима који су допринели албуму били су гитаристи Дејвид Спиноза и Хју Макракен.

1976. Дејвид Боуви  је објавио компилацијски албум  ”Changesonebowie”. Садржи синглове из његове раније каријере, укључујући  Space Oddity, Changes, Fame  и  Golden Years.

1979. Елтон Џон је први музичар са запада који је имао турнеју по Русији.Концерти су снимљени за кабловску телевизијску емисију под називом „У Русију са Елтоном“.

1980. Џо Страмер из групе The Clash је ухапшен у Хамбургу, у Немачкој, након концерта током којег је избила туча између бенда и публике. Страмер је наводно ударио једног обожаваоца гитаром по глави; пуштен је након што је тест на алкохол био негативан.

1981. Објављен је “Електрични оргазам”,  први студијски албум истоимене групе из Београда. Албум садржи 11. песма од којих су се издвојиле:  Небо,  Крокодили долазе,  Конобар,  Ви... 

1983. Дејвид Боуви  је са песмом  Modern Love на првом месту америчке листе синглова.

1988. Принс је са албумом ”Lovesexy” по први пут на првом месту у Великој Британији. Због фотографије на насловној страни албума, многе продавнице нису хтеле да продају албум.

1997. Група Рејдиохед  је објавила њихов класик албум ”OK Computer". Са албума су се издвојиле песме: Paranoid Android ,  Karma Police ,  Lucky  и No Surprises .

2006. Готије  је објавио свој други студијски албум  ” Like Drawing Blood ” . Садржи синглове  Hearts a Mess, Learnalilgivinanlovin  и  Thanks for Your Time.

2010.Tame Impala  су објавили свој дебитантски албум  ” Innerspeaker” . Са  албума су се издвојиле песме  Solitude Is Bliss, Lucidity, Expectation  и  Why Don’t You Make Up Your Mind?.

2010.Stone Temple Pilots су објавили свој шести албум ”Stone Temple Pilots”.Био је то последњи албум са комплетном оригиналном поставом.

2010. Главни певач групе U2, Боно, је имао хитну операцију кичме након што се повредио док се припремао за турнеју.

2015. Блек Сабат су добили награду за музичку каријеру Ivor Novello.

2021. Оливија Родриго  је објавила свој дебитантски студијски албум „Sour“.  Албум  садржи синглове  Drivers License, Deja Vu, Good 4 U, Traitor  и  Brutal.  Албум је освојио награду за најбољи поп вокални албум на 64. додели Греми награда 2022. године, где је Родриго такође понела кући статуету за најбољег новог извођача. Поред тога , pесма  Drivers License је награђен Гремијем за најбољи поп соло наступ. Часопис Ролинг Стоун је рангирао албум ”Sour“ на 358. место на својој листи 500 највећих албума свих времена, објављеној 2023. године.

Рођени 22. маја

1924. Шарл Азнавур  је  француски композитор, песник и глумац јерменског порекла. Познат је по јединственом тенору који са лакоћом постиже и најдубље и највише тонове и по меланхоличној боји гласа. Глумио је у преко 60. филмова, компоновао око 1.000 песама (укључујући и 150. на енглеском, 100. на италијанском, 70. на шпанском и око 50. на немачком језику) и продао преко 100. милиона плоча широм света. Умро је 2018.

1959. Мориси  је  енглески кантаутор и писац. Након краткотрајне каријере у панк рок бенду касних 1970-их , The Nosebleeds,  стекао је популарност као певач и вођа групе  The Smiths . Након распада групе 1987. године, наставио је соло каријеру и издао 13. албума. Распрострањено је мишљење да је Мориси један од највећих иноватора у инди музици. У музичком часопису  Њу мјузикал експрес  описан је као „један од најутицајнијих уметника свих времена“, а часопис  Индепендент је коментарисао да „већина поп звиезда мора да умре да би достигла култни статус који је Мориси постигао за живота“.

Рођени на данашњи дан: 1950. Bernie Taupin, 1955. Mary Black, 1962. Jesse Valenzuela (Gin Blossoms), 1966. Johnny Gill (New Edition, LSG) и 1981. Su-Elise Nash (Mis-Teeq)

Догодило се 22. маја

1958. Џери Ли Луис је започео своју прву британску турнеју. Након три концерта турнеја је отказана због Луисовог брака са 14. годишњом рођаком Мајром, о коме је Луис први пут јавно говорио.

1965. Битлси  су са песмом  Ticket to Ride на првом месту америчке листе синглова.

1975. Minnie Riperton је објавила албум ”Adventures in Paradise”. 

1989. Основан је Атхеист Рап, српски панк-рок бенд из Новог Сада. Основали су га Александар Попов и Владимир Козбашић. У бенд потом долазе Владимир Радусиновић (гитара) и Зоран Зарић (бас гитара), док за бубњеве седа Стеван Гојков. Свирали су на компилацији Грување 1 и 2. До сада су објавили осам албума.

2000. Група Travis  је освојила награду за песму године  Why Does It Always Rain On Me и албум године ”The Man Who” на додели награда Ivor Novello. 

2009. Бубњарка бенда „Вајт Страјпс“ Мег Вајт се удала за Џексона Смита у кући свог бившег мужа и члана бенда Џека Вајта у Нешвилу. Џек и Мег Вајт су били у браку четири године и развели су се 2000. године.

2012. Британске новине The Sun објавиле су да је раскошна карипска кућа за одмор Мика Џегера  на острву Мустик доступна за изнајмљивање, по цени од 9.500 фунти недељно, али су додале да је Мик захтевао све детаље о пореклу кандидата, укључујући занимање, пре него што су уопште разматрани. Кућа за одмор члана бенда  Кита Ричардса на плажи на Карибима у одмаралишту Парот Кеј на острвима Туркс и Кајкос такође је била доступна за изнајмљивање, по цени од 35.000 фунти недељно.

2017. Дрејк је освојио 13. награда на годишњој додели Билборд награда у Лас Вегасу, оборивши тако рекорд који је држала Адел са 12. освојених награда.

2020. Бенд 1975  је објавио свој четврти студијски албум ”Notes on a Conditional Form”. На њему се налазе песме  Peopl, Frail State of Mind, Me & You Together Song  и  The Birthday Party .

Рођени 23. маја

1934. Роберт Муг  је амерички инжењер и пионир електронске музике.  Докторирао је физику и добитник је три почасна доктората. Најпознатији је као изумитељ  Муг синтисајзера. Муг синтисајзери су били једни од првих широко распрострањених електронских музичких инструмената. Измислио је Moog Synthizer 1964. година, а 1970. је конструисао Minimaog, описан као најпознатији синисајзер у историји. Умро је 2005.

Рођени на данашњи дан: 1928. Rosemary Clooney, 1944. Tiki Fulwood (Parliament, Funkadelic), 1953. Rick Fenn (10cc), 1967. Philip Selway (Radiohead), 1967. Junior Waite (Musical Youth), 1972. Maxwell и 1974. Jewel

Догодило се 23. маја

1960. Еверли Брадерс  су започели петонедељни  боравак  на првом месту америчке топ -листе синглова са песмом  Cathy's Clown, која је такође провела седам недеља на првом месту у Великој Британији. Постала је највећи хит Еверли Брадерса и њихов трећи и последњи сингл на врху америчке топ-листе, продавши се у осам милиона примерака широм света.

1964. Ела Фитцџерарлд  је са песмом  Can't Buy Me Loveод Битлса на првом месту у Великој Британији. 

1970. Grejтфул Дед су имали прву свирку у Енглеској на Холивуд рок фестивалу у Њукаслу. Поред њих су наступиле и групе Фри, Трефик, Колосеум и друге.

1975. Елтон Џон  је објавио свој девети студијски албум ”Captain Fantastic and the Brown Dirt Cowboy”. На њему се налази велики хит  Someone Saved My Life Tonight.

1980. Група The English Beat је објавила свој дебитантски албум ”I Just Can’t Stop It”.

1980. Група Roxy Music објавила је свој седми студијски албум ”Flesh + Blood”.

1984. The Bangles су објавиле свој дебитантски албум ”All Over the Place”.

1986. Poison  је објавио свој дебитантски студијски албум  ” Look What the Cat Dragged In ”.  Садржи синглове  Cry Tough, Talk Dirty to Me, I Want Action  и  I Won't Forget You.

1991.Фотограф Michael LaVine  је снимио насловну страну албума  ”Nevermind” групе Нирвана. Модел је петомесечна беба Spencer Eldon. 

1995. Everclear су објавили други студијски албум ”Sparkle and Fade”.

2000. Еминем је објавио свој трећи студијски албум ”Marshall Mathers”. Албум је у међуврему продат у више од 25. милиона примерка и сматра се најбољим Еминемовим албумом.

2000. Ноел Галагер  је напустио бенд Оејзис током европске турнеје.  

2006. Dixie Chicks  су објавили свој седми студијски албум ”Taking the Long Way”. Садржи синглове  Not Ready to Make Nice, Everybody Knows  и  The Long Way Around.

2006. Краљ Шведске је у Стокхолму уручио преживелим члановима групе Лед Цепелин награду Полар Музик, признајући их као „велике пионире“ рок музике.

2011. Foster the People  су објавили свој дебитантски студијски албум “Torches”. Садржи синглове  Pumped Up Kicks, Helena Beat, Call It What You Want  и  Don't Stop (Color on the Walls).

2011. Лејди Гага  је објавила свој трећи студијски албум “Born This Way”. Са албума су се оздвојиле песме  Born This Way, Judas, The Edge of Glory, You and I  и  Marry the Night.

Рођени 24. маја

1941. Боб Дилан  је амерички певач, композитор и песник који је присутан на светској музичкој сцени већ 60. година.. Највећи део песама због којих је стекао славу датирају из шездесетих година, када је невољно постао глас генерације захваљујући песмама попут  The Times They Are a-Changin  и  Blowin' in The Wind,  које су постале химне Покрета за грађанска права и анти-ратног покрета. Дилан је познат по свом напуштању својих раних фанова које је стекао током васкрснућа америчке фолк музике, када је снимивши  Like a Rolling Stone,  песму којом је проширио видике популарне музике. Многе Диланове песме обрадио је велики број извођача. Често је кроз песму изражавао бунт против политике и друштвених догми свог времена. Свира гитару, усну хармонику и клавир. Добио је и Нобелову награду за књижевност.

1944. Пети Лабел  је амерички Р&Б певачица, текстописац и глумица. Називана “Кумом соула”, каријеру је почела 60их година да би популарност стекла са групом  Labelle  и песмом  Lady Marmalade. Са соло каријером стартује 1984. и низом хитова влада следећих година музичким листама. У каријери је продала преко 50. милона плоча.

Рођени на данашњи дан: 1938. Prince Buster, 1955. Rosanne Cash, 1956. Larry Blackmon (Cameo), 1960. Guy Fletcher (Dire Straits), 1967. Heavy D (Heavy D & the Boyz) и 1969. Rich Robinson (The Black Crowes)

Догодило се 24. маја

1956. Прво такмичење Песме Евровизије  је одржано у Лугану у Швајцарској. Учествовало је седам земаља са по две песме. Победила је представница Швајцарске  Lys Assia  са песмом Refrain .

1963.Умро је блуз гитариста и певач Елмор Џемс. Називан је ”Краљем слајд гитаре”. 

1968. Ролингстонси  су објавили свој сингл  Jumpn Jack Flashса којим су стигли до првог места у Великој Британији.

1970. Флитвуд Мек је одржао свој последњи концерт са Питером Грином као гитаристом на фестивалу у Бату, у Великој Британији.

1974. Дејвид Боуви је објавио свој осми студијски албум ”Diamond Dogs”. 

1974. Умро је Дјук Елингтон у Њујорку у 75. години.

1975. Објављен је сингл L ’ Été indien , америчког певача  Џоа Дасена .

1999. Groove Armada је објавила албум ”Vertigo”.

2005. Sleater-Kinney су објавили свој седми студијски албум ”The Woods”.

2005. Common  је објавио свој шести студијски албум ”Be”. На њему се налазе песме  The Food, The Corner ,  Go!  и  Testify.

2023. Прослављена америчка рок и соул певачица Тина Тарнер умрла је у 83. години у свом дому у Куснахту код Цириха, у Швајцарској.

Рођени 25. маја

1958. Пол Џон Велер  је енглески певач и музичар. Велер је славу постигао са бендом  The Jam  (1972–1982). Каријеру је наставио са соул бендом  The Style Council  (1983–1989), а од 1991. године наступа као соло уметник. Упркос широко распрострањеном критичком признању као певача, текстописаца и гитаристе, Велер је и даље остао национална, а не интернационална звезда и добар део његових текстова базиран је на  британској култури.

1959. Рик Смит је велшки музичар, композитор и оснивач групе Underworld. 

1975. Лорин Хил је америчка певачица, текстописац, продуцент и бивша чланица групе Фуџис. До своје 25. године освојила је осам Гремија. Врхунац популарности певачица је имала 90-их година. Сматра се једном од најбољих извођачица у хип-хоп музици.

Рођени на данашњи дан: 1921. Hal David, 1936. Tom T. Hall, 1948. Klaus Meine (Scorpions), 1950. Robert Steinhardt (Kansas) и 1980. Joe King (The Fray)

Догодило се 25. маја

1965. Умро је блуз хармоникаш, певач и текстописац Сони Бој Вилијамсон.

1967. Прокол Харум  су са пемом  A Whiter Shade of Pale стигли до броја један у Великој Британији. Песма ће у међувремену постати класик и један од најпродаванијих синглова са тиражем од 10. милиона продатих примерака.

1969. Групе The Who  и  Led Zeppelin су се појавиле у павиљону Merriweather Post у Колумбији, Мериленд. Ово је био једини пут када су се две групе појавиле заједно, а Zeppelin је отворио концерт. Занимљивост: На картама је Led Zeppelin писало „Lead Zeppelin“.

1973.Објављен је”Tubular Bells”,  дебитантски албум  Мајкл Олдфилда за издавачку кућу Вирџин.

1979. Дејвид Боуви  је објавио свој тринаести студијски албум “ Lodger ”.  На њему се налазе синглови  Boys Keep Swinging  и  DJ.

1983. Дио  је објавио свој дебитантски студијски албум  “Holy Diver”.  Садржи синглове  Holy Diver  и  Rainbow in the Dark.

1985. Дајер Стрејтс су са албумом ”Brothers In Arms” на првом месту листа са обе стране Атлантика. Албум је освојио две Греми награде и продат је до сада у тиражу од 30. милиона примерака. У склопу турнеје група је свирала два концерта у Београду 1985. Био сам на првом и негде још имам карту са концерта као успомену на незабoрaвну свирку.

1998. Колдплеј  су објавили свој први ЕП ” Safety ” са три песме  Bigger Stronger ,  No More Keeping My Feet on the Ground  и Such a Rush . Снимање је плаћено 1500. фунти, а одштампано је 500. копија албума.

2003. Jemini  се са песмом  Cry Babyније прославио, пошто није освојио ни један глас од стране жирија na Песми Евровизије.

2004. Деветнаестогодишња Аврил Лавињ  објављује свој други албум ”Under My Skin“ са хитовима  Don't Tell Me  и  My Happy Ending. Продаје се у 3 милиона примерака у Америци.

2009. Phoenix су објавили албум ”Wolfgang Amadeus Phoenix”.

2018.Snow Patrol  је објавио свој седми студијски албум “Wildness”. Садржи синглове  Don't Give In, Empress  и  What If This Is All the Love You Ever Get?.

Рођени 26. маја

1919. Рубен Гонзалез је кубански пијаниста, најпознатији по раду у музичком ансамблу Buena Vista Social Club. Заједно са Лили Мартинез и Перукином измислио je стил модерног кубанског клавира, који је свирао од 1940-их година прошлог века. Умро је 2003.

1920. Пеги Ли  је америчка певачица, текстописац и г лумица. Остала је упамћена као једна од најпопуларнијих певачица америчке  џез сцене током четрдесетих, педесетих и шездесетих година двадестог века. Умрла је 2002.

1926. Мајлс Дејвис  је амерички џез трубач и композитор, један од најпознатијих и најутицајнијих џез музичара. Мајлс Дејвис је зачетник многих џез стилова, попут кула, модерног бопа, фузије, модалног џеза и фанка. Свирао је са многим џез великанима, међу којима су пијанисти Чик Корија, Кит Џерет, Бил Еванс и Херби Хенкок, саксофонисти Чарли Паркер, Џон Колтрејн, Кенонбол Едерли ,  Вејн Шортер, басиста Рон Картер и многи други. Мој омиљени џез нузичар. Умро је 1991.

1946. Мик Ронсон  је енглески гитариста, текстописа, аранжер, продуцент и јадан од мојих омиљених гитариста. Постигао је успех сарађујући са Дејвидом Боувијем на његова четири албума. Снимио је неколико соло албума, од који је албум ” Slaughter on 10th Avenue ”. постигао комерцијални успех. Магазин Ролинг Стоун га је ставио на 41. место листе најбољих гитариста свих времена. Умро је 1993.

1948. Стиви Никс  је америчка певачица, текстописац и продуцент, позната по свом раду са групом  Флитвуд Мек и као соло извођач. Никс се придружила групи Флитвуд Мек 1975., помажући бенду да постане један од најпродаванијих извођача са продатих 120. милиона плоча широм света. Њихов албум ”Rumours” је један од најпродаванијих албума у свету. Магазин Ролинг Стоун ју је прогласио ” Краљицом рокенрола” и једним од најбољих текстописаца у рокенролу. До сада је објавила осам студијских албума. Једина је жена која је два пута примљена у ”Кућу славних рокенрола”, прво као члан групе Филтвуд Мек 1998., а затим као соло уметница 2019.

1949. Роберт Немечек  је српски и југословенски музичар и уредник. Оснивач и басиста прогресивног рок бенда Поп машина, који је почетком 70их година прошлог века стекао популарност концертима и албумима ”Киселина” (1973) и ”На извору светлости” (1975). Након музичке каријере обављао је различите кључне улоге у телевизијској индустрији, показујући своју стручност и лидерство. Умро је 2024.

1964. Лени Кравиц  је амерички певач, музичар, текстописац и продуцент.  Првенац “ Let Love Rule ” објавио је 1989. и креће на турнеју где наступа као предгрупа  Tom Petty and Heartbreakers . Убрзо објављује други албум “Mama Said”. Кравиц је до сада снимио десет студијских албума, а процењује се да је продато више од 20. милиона носача звука са његовом музиком. Током каријере освајао је многобројне музичке награде, а Гремијево признање за најбољег мушког извођача добио је четири године заредом (од 1998. до 2002). Стиже у Београд 17. јуна. Видимо се.

Рођени на данашњи дан: 1904. George Formby, 1940. Levon Helm (The Band), 1949. Hank Williams Jr., 1972. Alan White (Oasis) и 1981. Isaac Slade (The Fray)

Догодило се 26. маја

1964. Мариана Феијтфул  је снимила песму  As Tears Go By , коју су компоновали Мик Џегер и Кит Ричардс. На снимању су учествовали Џими Пејџ и Џон Пол Џонс. 

1966. Ролингстонси  су са синглом  Paint It, Blackна првом месту британске листе синглова. У песми се први пут појављује ситар.

1967. Битлси  су објавили у Великој Британији албум  ”Sgt Pepper's Lonely Hearts Club Band”. Снимљен за 128. дана, албум је до данас продат у 32. милиона примерака. На листи 500. најбољих албума магазина Ролинг Стоун се налази на 24 месту.

1976. Џими Пејџ  и  Роберт Плант из Лед Цепелина, очигледно пијани, вербално су напали путнике прве класе на трансатлантском лету. Глумци Тели Савалас и Дадли Мур, путници на истом лету, дали су изјаве о лошем понашању двојца из Цепелина.

1986. AC/DC  објављују свој десети студијски албум ”Who Made Who”. Садржи сингл  Who Made Who. 

1986. Europe  објављују свој трећи студијски албум ”The Final Countdown”. Садржи синглове  The Final Countdown, „Love Chaser, Cherokee, Rock the Night  и  Carrie.

1987. Бенд Кјур  објављује свој седми студијски албум „Kiss Me, Kiss Me, Kiss Me“, на коме се налазе хитови  Why Can't I Be You?  и  Just Like Heaven.

1994. Мајкл Џексон се оженио Лисом Мари Пресли, ћерком Елвиса Преслија.

1997. NSYNC  је  објавио свој истоимени дебитантски студијски албум. Садржи синглове  I Want You Back, Tearin' Up My Heart, Here We Go  и  For the Girl Who Has Everything.

2002. Еминем  је објавио свој четврти студијски албум ”The Eminem Show“. Издвојиле су се песме  Without Me, Cleanin’ Out My Closet, Superman  и  Sing for the Moment.

2008. Пол Макартни  је добио титулу почасног доктора музике на универзитету Јејл.  Бенд је свирао  Хеј Џуд док је Пол излазио на позорницу да прими диплому. 

2009. Група Grizzly Bear  је објавила свој трећи албум ”Veckatimest”. На њему се налазе песме  Two Weeks, While You Wait for the Others  и  Cheerleader.

2014. Сем Смит  је објавио свој дебитантски албум ”In the Lonely Hour”. Са албума се издвојила песма  Stay With Me.

2015.Unknown Mortal Orchestra  је објавио свој трећи студијски албум  ” Multi-Love“.  Издвојиле су се насловна песма  и  Can’t Keep Checking My Phone.

2022. Четири члана групе АББАсу се појавила први пут у јавности после 14 година, да би присуствовали премијери свог концерта „Abba Voyage“ у Лондону. Агнета, Фрида, Бени и Бјорн су се поново окупили на отварању концерта, на којем су се појавиле дигиталне верзије бенда. 

Рођени 27. маја

1943. Сила Блек је енглеска певачка и глумачка звезда. Након што је оствaрила успешну певачку каријеру и објавила 14 албума, прославила се као ТВ водитељка властите емисије на БиБиСију. Умрла је 2015.

1946. Предраг Пеђа Вранешевић  је српски музичар, концептуални уметник и архитекта. Нови Сад је увек био рокенрол град са многобројним актерима, како музичарима, тако и новинарима, љубитељима и последњих година фестивалом Егзит. Један од тих музичара је и Пеђа Врањешевић који је заједно са братом  Младеном 1978. године покренуо састав  Лабораторија звука  који је функционисао до 1996. године.  Група се одликовала  реге и ска ритмовима са комбинацијом еротских и шаљивих текстова. Препознатљиви по ексцентричном наступу инспирисаним циркуским представама, овај бенд утискује печат на тадашњој сцени. Објавили су три албума. Умро је 2022.

1957. Сузи Су  је енглеска певачица, композитор и продуцент. Позната је по раду у пост-панк и алтернативној групи Siouxsie and the Banshees у периоду од 1976 до 1996. Лидери бенда су  Сузи Су и басиста Стивен Северин, који су уједно и једини стални чланови групе. Са групом је објавила 11. студијских и један соло албум. Платформа AllMusic је Сузи прогласио једном од најутицајнјих британских певачица у рокенролу.

1975. Андре (Андре 3000) Бенџамин  је амерички репер и глумац, најпознатији по томе што је половина хип-хоп дуа Ауткаст са Антоном (Биг Бој) Патоном.  Овај дует се сматра за једну од најуспешнијих хип-хоп група свих времена, с обзиром на то да су освојили шест Греми награда. Осам Ауткастових издања: шест студијских албума, издање највећих хитова, и један дупли албум који је био састављен од соло албума оба члана, продати су у преко 25. милиона примерака.

1974. Скај Едвардс  је енглеска певачица и текстописац. Са браћом Годфри је 1995. основала бенд Морчиба, са којим је снимила 11. албума. Са групом сам се први пут срео када су објавили други албум  ”Big Calm“ (1998) на коме се налази прегршт добрих песама. Касније сам пратио њихов рад, а када су 2004. стигли на Еко фестивал, нисам пропустио прилику да их видим и уживо. Објавила је и четири соло албума.

Рођени на данашњи дан. 1935. Rudy Lewis (The Drifters), 1958. Neil Finn (Crowded House, Split Enz), 1966. Sean Kinney (Alice in Chains) и 1971. Lisa “Left Eye” Lopes (TLC)

Догодило се 27. маја

1957. Бади Холи и Цврчци  су објавили свој први албум и једини сингл који је стигао до броја 1,  That'll Be The Day. 

1963. Боб Дилан је објавио свој други соло албум ”Freewheelin” са којим је показао свој песнички талент и који ће му отворити врата међународне славе.

1977.Група Секс Пистолс  је објавила сингл  God Save The Queen у Великој Британији. У првој недељи је продато 200.000 примерака и сингл је стигао до другог места британске листе синглова. 

1986. Крис де Бург  је објавио свој осми студијски албум ”Into the Light“. Садржи синглове  The Lady in Red, Say Goodbye to It All  и  Fatal Hesitation.

1987. Концерт групе U2 у Риму је био толико гласан да је активирао аларме за земљотрес.

1991. Група The Wedding Present  је објавила свој трећи студијски албум ”Seamonsters“. Са албума су се издвојиле песме  Dalliance, Lovenest  и  Corduroy.

2016.Catfish and the Bottlemen су  објавили свој други студијски албум  ” The Ride“. Садржи синглове  Soundcheck, 7, Twice  и  Outside.

2017.Грег Алман , оснивач бенда „Allman Brothers Band“, преминуо је у 69. години у свом дому у Савани, у Џорџији. Главни текстописац бенда на почетку, Алман је допринео репертоару  групе  композицијама попут  Dreams  и  Whipping Post . Обе песме постале су основне песме на њиховим живим наступима; катарзична 22-минутна верзија  Whipping Postје била врхунац њиховог хваљеног уживо албума ”At Fillmore East“ из 1971. године.

Прослава дана и века Универзитетске библиотеке почиње 24. маја и траје три дана. Како сте осмислили програме?

– Библиотека је била центар од културно-историјског значаја посебне врсте и окупљала је људе истакнуте на сваки начин. Тако да ћемо првога дана комуницирати са институцијама, другога данаћемо комуницирати са својим пријатељима библиотекарима, и трећег дана са страним партнерима.

Надам се да ћемо у датим приликама у којима смо лепо то све провести, и не само свечарски, него заправо обележити нешто што је смисао постојања те библиотеке, до чега је нама посебно стало.

Универзитетска библиотека је простор књижевности, друштвено чвориште и сусрет са системом знања. У ком су односу библиотека, књижевност и образовање?

– Нећемо имати довољно времена да вам један досадни стари професор каже све што би рекао о томе. Али у две речи.

Када настане античка демократија, онда архонтима треба извор сазнања како да владају, и тако формирају архиве. Библиотека је посебна врста архива. Архив данас зовемо оно где су документа и трагови, а библиотека је архив, дакле, сложених докумената, књига или знања.

Дакле, не можете успешно, паметно и добро владати ако сте необразовани, полуписмени, избезумљени, дивљи. Ако не верујете у знање, морате се окренути, дакле, овим хоризонтима знања, и ми њега припремамо. И то је тако већ две и по хиљаде година.

Библиотека је место књижевности, али и место академске усредсређености на то да са свом пажњом се борите за најбоље сазнање до кога можете да дођете. То је велики идеал, у великом нескладу са тренутком у коме се налазимо у свету пост-истина и изгубљених душа. Али то је једна мисија која не може проћи и пропасти све док је човек овакав каквог га кроз историју знамо.

У фонду библиотеке је око два милиона књига и публикација. Чувате капитална издања, легате, као и старе ретке књиге. Која издања фонд чине изузетним?

– Кад бих хтео да будем, као што професори никад нису, духовит, рекао бих, апсолутно сва. Сваки папирић, сваки детаљ, свака такозвана сива грађа је драгоцен и непоновљив. Има ту и специфичних материјала, мапа, карти, докумената свих врста. Наравно, наш трезор у коме се налазе старе и ретке књиге, у коме су рукописне књиге и рукописна оставштина, не само наша, него чак и оријентална. Има арапских и персијских рукописа старих више од хиљаду година.

Али оно што библиотеку чини баш сасвим посебном, то је заправо тај однос између њене функције да обједињује све делове универзитета, све истраживачке центре, све људе у потрази за академским знањем са целином нашег културно-историјског наслеђа.

А то ће онда рећи људи као што су Пупин, Димитрије Митриновић, Исидора Секулић, и те старе колекције као што су Ћоровићева збирка или збирка Јоце Вујића и слично. То су изванредна блага којима ми располажемо, и истовремено онда они тој функцији дају једну дубину, једну трајност, и кажу: 'То је трећа најзначајнија колекција на Балкану за нас'. Па, мало ли је?

Како се библиотека спрема за други век постојања?

– Не бих нипошто желео да приуштим себи ту врсту лажне охолости да узмем више него што ми припада, али онда бих ипак рекао, посебно за овог мог мандата, инсистирало се на томе да иде у корак са најразвијенијим светским библиотекама и покушавало да изгледа као библиотека 21. века по функцијама, а библиотека 19. века по амбијенту, атмосфери и односу према корисницима.

Реакције корисника углавном нам стављају до знања да смо барем у једној мери у томе успели. Ја сам на ту библиотеку, на све своје запослене, на све кориснике и на све своје колеге истраживаче и професоре поносан што је та библиотека могла да буде један такав центар.

И како се хоризонт мога академског рада и бивања полако засвођује, тако гледам на то са миром оних старих, не могу рећи мудраца, али рецимо старих професора који хоће да кажу: „Хајде да за почетак сачувамо све добро што смо имали, а онда да освојимо 21. век“. 

И да у 21. веку, између, дакле, дигиталних формата, вештачких интелигенција и потпуно другачијег хоризонта људске пажње, нађемо начина да се зна један детаљ који је одлучујући. Није важно да ли је књига у дигиталном или штампаном формату. Битно је да је она непроменљива и да оно што у њој пише нико не може да прилагоди сопственим интересима.

Отуда, у библиотеци увек можете да пронађете поуздан и веран извор података који не подлеже хировима тренутка и вољама идеологија, политика или медијских страсти.

Универзитетску библиотеку заправо чине две библиотеке. Једна која прославља, ево, век постојања и друга стара десетак година. А како функционише ова млађа претраживачка библиотека?

–То је мало чудо и треба одати признање неколицини колега који су то развијали. Ја сам човек више 19. века, иако сам се бавио књижевношћу краја 20. века, 21. века и постструктурализма. Али тих неколико колега којима треба одати признања направили су можда, најуспешнију, не најобимнију, али најуспешнију дигиталну библиотеку у нас и у окружењу.

У њој не морате да листате странице, него можете само да укуцате појам који вам треба и добићете, дакле, све тачке, сва места у нашој, бази података на којима се реферира на њих. Та библиотека је модел како је требало да смо имали више среће и памети за ових претходних 10 година да објединимо све дигиталне формате у Србији.

За збирку песама Мирис анђела награђен је књижевник и новинар Живојин Ракочевић. Снажним песничким гласом Ракочевић сведочи о несталим световима, избеглиштву, страдању и снази памћења.

„Мирис анђела је књига о мирисима драгих, великих и важних људи, о мирисима светиња, о мирисима нашег детињства и о мирисима у којима осећамо пуноћу живота, на начин на који је то осећао Бранко“, наводи песник и новинар Живојин Ракочевић.

Милан Мицић спада међу писце блиске Бранку Ћопићу по темама и јунацима који су трагикомичне жртве историје, истакао је жири. Књига приповедака Зашто је петао престао да кукуриче и друге колонистичке приче истакла се по високом естетском ниву.

„Ја сам опевао оне неопеване јунаке, солунске добровољце, колонисте који су између два светска рата се нашли у Банату гледајући да преживе живот како су могли и како су знали. И једини начин да се преживи тај живот је био хумор, иронија и аутоиронија. Смех, јер се тај смех мешао кроз сузе и мешао кроз један крик“, каже писац и историчар Милан Мицић.

Млади песник Коста Косовац признање је добио за збирку Шестар за ореол коју одликују зрео израз и проницљива запажања.

„Мислим да је детињство окосница. Детињство је за мене, а чини ми се и за Бранка, непресушни извор инспирације, љубави, неке светлости. Као што Достојевски каже: 'Ако нам из детињства бар један трачак нечег лепог остане, то може да нас за цео живот спаси‘“, истиче песник Коста Косовац.

О делима добитника награде „Бранко Ћопић“ беседе су одржали академици Јован Делић, Матија Бећковић и Милосав Тешић.

Одржан прошлог децембра, у обновљеној Челичани, у Дистрикту, „Милева: Декодирање”, један је од пет награђених у категорији Уметнички догађај, а то су још и: Покретни музички фестивал највеће издавачке куће у Пољској - PWM, догађај "Harmony of Being" који је трансформисао луксузни тржни центар у Кини у имерзивну културну дестинацију, отварање музеја посвећеног индијском сликару и редитељу Макбул Фида Хусаину у Катару и десетогодишњица међународног фестивала дигиталне уметности „iMapp Bucharest“ у Румунији.

Уз награђивање великих уметничких догађаја, „Eventex Awards“ се генерално сматра показатељем глобалних трендова у индустрији организовања догађаја, што се потврђује кроз учешће највећих и најпознатијих светских брендова, попут Кока-Коле, Короне, Мерцедеса, Мекдоналдса и других.

Награда је установљена 2009. године, а категорије су распоређене у седам области, док жири чине водећи стручњаци из света event индустрије.

„Милева: Декодирање“ је мултимедијални догађај који је Нови Сад, као Унеско креативни град за медијску уметност, посветио 150. годишњици од рођења Милеве Марић, дубље тумачећи Милевину личност и указујући на њен светски значај у савременом контексту.

Први пут толики број различитих аутора представио је сложеност Милевине личности кроз четири програмске целине и савремене уметничке изразе.

Учестовало је више од 100 аутора – визуелних уметника, музичара, архитеката, композитора, научника, професора, психолога, филозофа, историчара, плесача, стручњака из области културних и креативних индустрија из осам земаља – Шведска, Аустрија, Португал, Мађарска, Бугарска, Босна и Херцеговина, Хрватска и Србија.

Овај догађај реализован је на иницијативу и уз подршку Организационог одбора за обележавање јубилеја – 150 година од рођења Милеве Марић Ајнштајн.

Ово је још једно у низу светско признање које је стигло у Нови Сад, препознато кроз рад Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе”.

У Србију је први пут дошао 2017. године радећи пројекат за Националну географију, када су границе широм ЕУ биле затворене, а много избеглица је нашло уточиште у Србији.

„Заљубио сам се у гостољубивост српског народа. Ја сам био странаца кога су обични људи дочекали срдачно, покушали да ми помогну. Комесеријат за избеглице ми је отворио сва врата. Годину дана касније сам отишао из Србије, али сам овде оставио пола срца“, истакао је награђивани фотограф.

Сада се опет, девет година касније, вратио.

„Од тренутка када сам слетео на аеродром осетио сам као да сам се вратио тамо где сам почео пре девет година. Љубазност и гостољубивост српског народа ми је омогућила да радим свој посао“, навео је Мухеисен.

Једну Пулицерову награду добио је за тематику утицаја рата 2004. године током рата у Ираку. Другу је добио за рад током рата у Сирији.

„Обе су везане за ратна искуства. Као фото-новинари ми путујемо у конфликтне зоне да документујемо приче које су важне, осветлимо та питања и покушамо да нешто променимо. Награде су лепа ствар, али ми је важно што су ми омогућиле приступ свету“, каже фотограф Националне географије.

Због овог посла, каже да се осећа благословено јер има дом коме може да се врати, топао оброк, кров над главом, што многи људи на његовим фотографијама немају.

„Ипак, када одем да спавам увек остаје та кривица да нисам успео свима да помогнем, али верујем да ако сам успео да помогнем макар једном човеку, боље је него да не помогнем никоме“, истакао је Мухеисен.

„Виола у овом комаду се уплете да кажем у неку своју мрежу лажи из које не може да изађе, управо из те водиље љубави. Али на крају од више притиска са свих страна, одустаје да каже истину, али из те истине се роди љубав коју је она желела“, рекла је Јелисавета Орашанин, глумица.

У костимима из епохе, савршеном сценском покрету, савременим сонговима, ова модерна бајка за одрасле почиње припремом журке за војводу Орсина.

„Војвода је пре свега човек који у том љубавном смислу нема храбрости. Тако да он лично не чини ништа него само шаље изасланике. Он је доста размажен, онако је инфантилан и јако је романтичан и безнадежно заљубљен грофицу Оливију“, рекао је Миодраг Радоњић, глумац.

„Њена љубав према покојном оцу и брату је затвара према целом свету и она се заветује на седам година тишине, црнине и не давања своје љубави и осмеха никоме, док је срце не изненади“, рекла је Тамара Шустић, глумица.

Универзална тема о љубави, а првенствено фантастични Шекспир инспирисали су редитељку да Богојављенску ноћ, ту карневалску фешту, пуну нереда и хаоса, када на површину испливају страсти, охолости и жеље, приближи савременом тренутку.

„Ми смо се срели на истом месту али заправо месту једног могуће свадбеног чина, клупске атмосфере где сам хтела да друштво постане метафора за неки клуб у ком се сви налазимо и пролазимо један систем од порока до уласка у илузију, изласка из илузије. Потребе да се жеље афирмишу и љубав стави на пиједестал уместо неких других друштвених тегоба“, рекла је Лидија Дедић, редитељка.

Смена туге и радости у клубском амбијенту Богојављенске ноћи, може се видети током маја у још два термина.

„Имамо наравно надимака које су поједине личности стекле за живота или су им, да кажемо, биле дате по службеној дужности, рецимо као што је био случај са првим римским царом Августом али наравно било је и оних надимака који су у ствари настали више година па чак и векова после физичког одласка личности о којој је реч.Ту је леп пример Александра Великог. Он је врло скромно користио надимак Непобедиви за време своје кратке али значајне владавине, да би тек неколико векова касније током римског периода у ствари добио надимак Велики", рекао је аутор књиге Урош Миливојевић.

Међу деведесет изабраних имена, од времена Старе Грчке и Рима до краја 20. века, у књизи су и личности из наше прошлости.

„Желео сам да додам личности из наше историје и једноставно да би ово била, хајде да кажемо, наша књига у правом смислу те речи 12.06 У књигама страних аутора то свакако нећете наћи. Нажалост то је управо због неког дисконуитета који постоји у српској историји, избор био на неки начин сужен. Можемо да причамо о личностима из средњег века, од Стефана Првовенчаног па рецимо до Змаја Огњеног Вука и Црног човека Јована Ненада, да бих наравно, поново пренео тежиште приче, када говоримо о нашој историји на личности које су обележиле српску револуцију, односно почетак 19. века, па на даље", додаје Миливојевић.

Јунаци и антијунаци историје, визуелно су представљени раскошно и духовито.

„Док сам цртао те надимке ја сам морао да се са некима и мало више упознам преко интернета и онда сам долазио до занимљивих података. Е сад како је цртање текло, како су ти надимци ишли једни за другима, тако сам ја све више убацивао заправо и своје властите коментаре, то се да некако видети у књизи.Тако да смо наставили са тим цртањем вероватно би се још више распричао", каже илустратор књиге Борис Кузмановић.

Научно популарно дело о славним именима и надимцима, награђено признањем „Захарије Орфелин" за најлепшу књигу на Новосадском сајму књига, намењено је и млађим и страријим школарцима, њиховим родитељима и свима који воле да истражују прошлост.

Према речима редитеља, ово славно руско дело за које је либрето написао Чајковски у сарадњи са Константином Шиловским, представља драму пропуштених тренутака и осећања која увек стижу прекасно.

Нову поставку изводи ансамбал опере Народног позоришта у Београду, полазници Оперског студија „Борислав Поповић", и троје реномирних иностраних уметника. Ансамбл предводи Дмитриј Јуровски, истакнути диригент, наследник чувене руске музичке династије Јуровски.

„Када станемо пред руског диригента, оваквог формата, као што је Јуровски, превелика је одговорност, да то што више личи на руско певање и на руски изговор, и на руску интерпретацију“, изјавио је Иван Томашев који је у улози кнеза Гремина.

Сценографију је креирао Мираш Вуксановић, а костиме Катарина Грчић Николић.

Виланд Вагнер, штићеник Адолфа Хитлера, прославио се педесетих година као велики реформатор сцене на Бајројтском фестивалу, док је Херберт фон Карајан, који је чак два пута приступио Национал-социјалистичкој немачкој радничкој партији (НСДАП) – једном у Аустрији, а једном у Немачкој – након рата слављен као један од највећих диригената свих времена.

Композитор Рихард Штраус, диригент Вилхелм Фуртвенглер, вајари Арно Брекер и Вили Мелер – сви они су профитирали од нацистичког режима и, уз ретке изузетке, готово без прекида наставили своје каријере након завршетка рата.

Њихова имена налазила су се на такозваној „Листи богомданих“, коју је Адолф Хитлер дао да се састави у августу 1944. године, у завршној фази Другог светског рата. Људи из културног живота који су се налазили на тој листи уживали су посебну заштиту и нису били мобилисани за војну службу.

Прелазак у демократију након рата

Они који су били блиски Хитлеру морали су после 1945. да продју кроз такозвани процес денацификације под надзором савезничких снага. Вилхелм Фуртвенглер смео је тек након двогодишње забране рада поново званично да диригује Берлинском филхармонијом.

Директорка Бајројтског фестивала Винфред Вагнер након 1945. више није могла да задржи своју функцију и морала је да препусти управљање фестивалом.

„У оквиру демократизације то је био безбедносни поступак у којем су људи морали да попуњавају детаљне упитнике како би се утврдило ко може да остане на одређеним функцијама и у којим професијама“, објашњава историчарка Хане Лесау у разговору за Дојче веле.

То се посебно односило на државне службенике и високо позициониране личности. Давање лажних података у упитницима, на пример о чланству у нацистичкој партији, америчке савезничке власти строго су кажњавале.

Случај Виланда Вагнера

И Виланд Вагнер налазио се на „Листи богомданих“ уметника нацистичког режима. Његов деда, композитор Рихард Вагнер, основао је чувени Бајројтски фестивал, који је први пут одржан 1876. године. Године 1908. вођство су преузели његов син Зигфрид Вагнер, а касније и снаха Винфред Вагнер. Још двадесетих година прошлог века брачни пар је подржавао Адолфа Хитлера, и то много пре него што је дошао на власт.

„Хитлер је практично био члан породице. Виланд, најстарији син Зигфрида и Винфред Вагнер, као одређени наследник био је у центру пажње и лично привилегован од стране Хитлера“, каже Свен Фридрих, директор Музеја Рихарда Вагнера у Бајројту.

За Фридриха, сценограф и оперски редитељ био је типичан представник своје генерације. „Радио је управо оно што су радили милиони његових вршњака – потискивао је прошлост. После рата је стално говорио: ’За мене је Хитлер завршена прича’.“

Често се говори о појединцу који наводно није могао ништа да промени у тоталитарном систему, каже Хане Лесау. У својој књизи Приче о денацификацији историчарка се, између осталог, бави простором за деловање појединаца у диктатури.

„Људи су могли, на пример, да се позиционирају тако да у негативном смислу потисну неког другог. Али могли су и да пруже мали отпор, рецимо тако што би принудним радницима кришом давали хлеб.“

Виланд Вагнер спадао је међу оне који су нацистички систем користили за сопствену корист. Желео је да науди свом конкуренту, успешном сценографу Емилу Преторијусу. „За мене граница постоји тамо где људи раде ствари за сопствену корист које нису морали да ураде. Код Виланда Вагнера то је био случај када је денунцирао Емила Преторијуса како би га уклонио“, каже стручњак за Вагнера Свен Фридрих.

Ипак, током процеса денацификације Виланд Вагнер прошао је само са новчаном казном и заједно са братом Волфгангом након рата преузео вођење Бајројтског фестивала. Својим сведеним, апстрактним сценографијама створио је такозвани „Нови Бајројт“.

Нови почетак културе после 1945?

Волфганг Браунајс је 2021. године био кустос изложбе „Листа ’богом надарених’ уметника националсоцијализма у Савезној Републици Немачкој“. Током истраживања открио је да су бројни угледни актери нацистичке уметничке сцене и после 1945. професионално наставили да раде као ликовни уметници у Западној Немачкој.

„Нови прогресивни уметнички круг заправо је игнорисао те уметнике“, каже Браунајс у разговору за Дојче веле. „Ипак, они су и после 1945. добијали невероватно много добро плаћених послова – за градске већнице, школе, позоришта, болнице и индустријске објекте“, објашњава историчар уметности и кустос.

Њихова прошлост притом није играла велику улогу, поготово зато што су и неки наручиоци имали нацистичку позадину.

Уметници попут Хермана Каспара или Вилија Мелера профитирали су у оба система. Вили Мелер је по налогу нациста израдио монументалну фигуру носача бакље за нацистички комплекс Фогелсанг. Године 1962. представио је своју велику скулптуру Ожалошћена поводом отварања Меморијалне хале жртава нацизма у Оберхаузену.

Како је то било могуће?

Протеста против тих уметника готово да није било. „Нико се није јавио да интервенише у историји уметности или уметничкој критици“, каже историчар уметности и кустос Волфганг Браунајс.

Посебно проблематичним Браунајс сматра то што су послови уређења меморијалних места за жртве нацизма поверавани уметницима из нацистичког периода. Тако је било и у случају скулптуре Ожалошћена Вилија Мелера.

„Стојите испред првог центра за документацију нацизма, отвореног 1962. у Оберхаузену, и тада се открива монументална фигура једног од најважнијих уметника нацистичког режима. То је несхватљиво.“

У Оберхаузену је данас Мелерово дело окружено огромним таблама са објашњењима која пружају историјски контекст. „На тај начин само дело више није толико у центру пажње“, каже Браунајс. За њега је то позитиван пример суочавања с прошлошћу – мада веома редак.

Како данас поступати са „богомданим“?

Након изложбе о „Листи богомданих“ тема је привукла велику пажњу јавности. Локални медији апеловали су на градске одборнике да допринесу расветљавању историје тих дела.

„Имам утисак да је после три године све то поново пало у други план. Многе од тих скулптура и даље стоје без икаквог објашњења“, каже Браунајс. „Ако се ништа не предузме, нека од тих дела би заиста требало уклонити. Јер ти уметници се и даље славе тиме што се њихови велики радови налазе у јавном простору .“

Главна карактеристика је, степен контроле посетилаца је порастао. Они се усмеравају кроз ходник, стешњени измедју стакла и зида на коме су побројане биографске станице ауторке. Њена холографска фигура ритуално корача од београдских почетака до барокних рељефа с друге стране, где зарони и нестане, пре него што се опет врати у Београд.

Одмах је јасно, Балкански барок, инсталација којим је Абрамовићева представљала крњу Југославију на Бијеналу у Венецији 1997. мора бити иза првог угла.

Али пре него што посетиоци дођу до те хрпе крвавих (говеђих) костију, прво морају да уопште уђу у Академијин простор за савремену уметност.

За то су домаћини смислили атономни перформанс. Заправо кустос Шаи Баител из Шангаја и сама Марина су одредили правила уласка, домаћини само стриктно надгледају да ли се она поштују.

Најпре разврставање, Италијани на једну страну, сви остали на енглеску страну. Реч је наравно о аудио-водичима кроз изложбу, тако барем мисли посетилац. Погрешно, јер једино вербално објашњење које се добије је оно на улазу.

Девојке у белим докторским мантилима ће вас упозорити да унутра не говорите, да се крећете полако као Маринин холограм, да ништа не дирате, да не гледате у телефон, или, велики преступ, фотографишете. Уз то ће вам покрити уши тако масивним штитницима, да се кроз њих не би пробила ни ватрогасна сирена са Канала гранде.

Чему онда разврставање? Његов смисао је да додатно дезоријентише посетиоце.

Остављени без чула слуха, додира и не само матерњег, него било ког језика, посетиоци унутра губе осећај времена. Одатле, то је кустоска идеја, плове кроз простор дефинисан инсталацијама од брдских кристала.

Прва интерпретација: Посетиоци и време су равноправни актери. Енергија је једна, живот је фабрика, смрт је илузија.

Балкане мој, буди ми силан и добро ми стој

Али пре него што се нађу под зрацима лековитих кристала, посетиоци морају да прођу кроз пакао споменутог Балканског барока из 1997.

За ту инсталацију је Абрамовићева добила Златног лава. Освојила је главну награду кроз шокантност поруке. Слика се дубоко урезала у колективно памћење: У хаљинама античке нарикаче, ауторка четком риба кости.

Било би добро кад би данас могло да се каже да је Марина том инсталацијом представљала Србију и Црну Гору на Бијеналу у Венецији 1997, али није. Службено јесте, али су се Београд и Марина посвађали, па се уметница пребацила у италијански павиљон.

Балкански барок се редовно излаже на свим поставкама Марине Абрамовић. Био је и на недавној ретроспективи у бечкој Албертини, такође сам у својој соби, без других експоната.

Зашто се држава Србија тада 1997. повукла из спонзорства, објашњава се политички, како другачије. Инсталација је схваћена као оптужба српске стране у у југословенским ратовима из деведесетих година.

Данас, скоро тридесет година касније, инсталација одашиље много комплекснију поруку, која јој је увек била иманентна, само се сада боље чује: Бесмислено расипање живота у бесмисленим ратовима између балканских народа. Могло је и другачије, порука је те често цитиране и показиване инсталације. Какво расипништво, бацати тако људе у лимбо.

Балкански барок је сигурно осуда Србије у ратовима деведесетих. Али и много више од тога. Осуђени су сви, читав регион, чији су народи тако лако прихватили некрофилију за смисао херојства.

Кристални светови

Глув, нем, дезоријентисан, истеран из нормалног тока времен, натеран да бира између два културна симбола, или „Италијан“ или „Енглез“, посетилац пролази кроз низ кристалних купки као кроз атмосферичну бању.

Чуварице у докторским мантилима су бројне и строге. Један корак ван предвиђене стазе, и већ вас неко тапка по рамену.

Када из медитације на кристалној плажи закорачите у главну просторију, следи шок, перфектно укалкулисан. Шездесет година после првих корака у уметности обележеној физисом и скандалом, Марина и даље влада способношћу да шокира. Мислите да је предвидива, уљуљка вас у представу да сте све већ видели - а нисте.

У главној просторији стоји низ плоча, као оних у просектури, само не металних него дрвених, на њима уредно посложена беживотна тела. То је оно што у секунди посетилац мисли да је видео, мртве. Свесно зна да је то немогуће на том месту и тражи знак живота. Живи су, наравно, то су обични посетиоци, али како је читава атмосфера увежбано мистична, како су од „докторица“ добили наредбу да се не крећу, да успоре и медитирају, онда леже замрли под ауто-хипнозом. Леже мирно у вечности од пет минута. Кад једно тело устане, замени га друго.

У истој соби је на зиду софт сцулптуре/текстилна инсталација, не смем ни да кажем у којој форми, да Марину не би оптужили за содомизам, на све оно за шта је лапидарно оптужују у делу српске јавности. Скулптура спада у мобилес, као оне које је радио швајцарски кинетиста Тенгели. Ова конкретна масира темена посетиоца кад јој окрену леђа. Врло еротско искуство.

Друга интепретација: Ерос и Танатос иду заједно. У истој соби, у истом бићу.У коњском репу.

Дијалог са ренесансним мајсторима Марина је добила простор и на горњем спрату, у салама где Академија излаже своје

главно благо, дела венецијанске ренесансе и барока. Оно што је било главно, или требало да буде главно, није нарочито успело. Није никако успело.

За пикторијални врхунац је одабрано сучељавање две Пиете/оплакивање Христа. С једне стране Тицијанова слика из 1575, највеће Академијино благо, с друге Маринино Оплакивање, монументална фотографија из 1995.

Али они који знају Академијину салу с Тицијановом последњом сликом, знају за њен архитектонски проблем. Зидови су делимично коси, па је и дијалог крив. Два оплакивања Христа, једно од ренесансног мајстора, друго од креаторке перформанса, немогуће је смислено обухватити на једној фотографији. Поређење шепа и по другим аналогијама.

Димензије, боје, дубина, перспектива, емоционалност, мотивација - ништа не одговара.

Када се међутим померите тако да у једној линији добијете Абрамовићкино Оплакивање и Тинторетово Скидање с крста, 1550, онда су то складна прича и делотворна аналогија.

Свеједно, трик са ренесансном иконографијом опакивања и њеном савременом интепретацијом остаје најслабији део на овој изложби паметних инсталација. Очито, не може све да се инсталира. Потребно је више визуелних маркера за објективизацију аналошког смисла.

Зато два друга сучељавања делују преко очекивања добро.

Веронезе: Гозба код Левија

Прво са Веронезем.

За венецијанске доминиканце је Паоло Веронезе 1573 насликао платно „Гозба у Левијевој кући“. Димензије су монументалне, 6x13 метара.

Сада је на платформи испод слике Марина поредјала три пара кристалних ципела, у јасној алузији на венецијанске „цхопинес“, фонетски шопин. То су златом и драгуљима украшене ципеле, пре луксузне натикаче/нануле с платформама до пола метра, које су у ренесанси носиле две врсте жена – племениташице и куртизане.

Визуелно, когнитивно, историјски, та је инсталација један од врхунаца читаве Маринине поставке. Кристалне ципеле стоје спремне да неког одведу на гозбу код Левија.

Наратив је узет из Еванђеља по Луки, пето поглавље, где је Христ с пратњом позван, заправо се сам позвао, у кућу утеривача пореза Левија.

У доба настанка је Веронезеово платно било праћено низом скандала. По сликаревој намери, то је била „Последња вечера“. Тако је визуелно и компонована. Али онда су се појавили проблеми због необичних иконографских решења, па се за платно заинтересовала Инквизиција.

Некад се чује, сликару је судила Инквизиција због Левијеве гозбе. Истина је пола од тога.

Инквизиција је иницирала прелиминарну расправу заједно са градском управом, да се види има ли елемената за дело јереси. Одлучивало се да ли да се Веронезе испоручи Инквизицији за право суђење.

Проблематичне су биле неке од фигура на слици, „Немци, будале, патуљци, пијанице и остале непримерене особе“, како гласи цитат тужилаштва са прелиминарне расправе.

„Непримерене фигуре“ су ометале иконографију и патос Последње вечере, што је Веронезе могао скупо да плати.

На крају је ослободјен оптужбе за богохуљење, али тек кад је променио наслов слике, која је од „Последње вечере“ постала „Гозба у Левијевој кући“. По писцу Еванђеља по Луки (5), Леви је био утеривач пореза, радио је с парама, па је Инквизицији било логично да су код таквог сви позвани, не само Христ и апостоли, већ и „Немци, будале, патуљци и пијанице“.

На такву скандалозну гозбу је кренула Марина у кристалним „шопинкама“. Њен опус, у овом примеру се добро види, пун је финог хумора. То увек треба нагласити, јер је у јавним наступима склона патосу и деификацији властите особе, што је иритантно. Тек да се зна, њена уметност је другачија – трагична, сурова, брутална и пуна хумора.

Никад се не треба уморити од понављања правила да измедју уметника и дела нема знака једнакости.

Паладио: Спиралне степенице

Најгенијалнија инсталација, по субјективном суду, скоро је сакривена у просторији коју многи промаше. И није права просторија него више „хаустор“, уски простор из кога се подижу спиралне степенице.

Дизајнирао их је Андреа Паладио, архитект који је стандардизовао симетрију и фиксирао је као глави елеменат Ренесансе. Трезвено, складно и љупко, тако би се најкраће окарактерисао „паладијанизам“, интернационални стил који га је надживео неколико векова.

Кроз празни овални простор Паладијевих степеница, Марина је провукла Јаковљеве лестве, оне које је Јаков из библијске Књиге постања (Генесис) видео у сну како повезују Небо и Земљу, божју и људске куће.

Али какве Јаковљеве лестве је Марина направила! Такве где уместо пречки стоје наоштрени ножеви. Инсталација је из 1995 и носи назив  „Double Edge“, Дупла ивица.

Трећа интепретација: Ту се нико неће домоћи неба. Вратите се међу кристале на главну изложбу и утешите у медитацији за дуги живот и добро здравље.

„Овде је интересантно размишљати о сликама, односно о том односу који ове слике граде, а у њима се препознају одређене значењске координате које до сада нисмо имали прилике да видимо а тичу се превасходно психолошких карактеристика ликова који су представљени", каже Марија С. Ђорђевић, испред Спомен-музеја Надежде и Растка Петровића.

Слике потичу из Легата Љубице Луковић, сестре Надежде и Растка Петровића која је кућу и уметничку збирку поклонила Народном музеју још 1967. године. Поставка је нови корак у музејском представљању и разумевању наслеђа изузетне уметничке породице.

„У Спомен музеју Надежде и Растка Петровића се негује један посебан однос према публици, а то је управо отвореност ка знатижељи и ка слободном постављању питања тако да се читава поставка усмерава да посетиоцима у овом простору буде пријатно, лагодно и занимљиво", додаје Доротеа Ашћерић из Народног музеја Србије.

Спомен музеј Надежде и Растка Петровића се налази у Улици Љубе Ненадовића у Професорској колонији, а изложба ће бити отворена до јесени.

Љубав између великог песника и младе Ленке, ћерке Лазара Дунђерског – једног од најутицајнијих и најимућнијих Срба у Аустроугарској царевини – остала је упамћена као симбол чисте, али болне чежње, која је своје коначно уточиште пронашла у бесмртној поезији.

Кроз упечатљиву глуму Ервина Хаџимуртезића, Јоване Радовановић и Миодрага Петровића, уз сугестивну режију Зорана Суботичког, који је уједно и писац и аутор драме, представа је публици приближила не само интимну драму двоје заљубљених, већ и дух времена у којем су лична осећања често била жртвована пред друштвеним нормама и очекивањима.

Ова емотивна прича оставила је снажан утисак на присутне и још једном потврдила значај неговања културе, уметности и историјског наслеђа као темеља очувања идентитета заједнице.

Извођење представе у Трсту носи и додатну симболику, на коју указује и сам аутор и редитељ Зоран Суботички: „Споменик – реплика историјског новчића постављен је на Понте Росу с разлогом. Трст је по свом духу део средњоевропског, аустроугарског културног простора, којем припадају и Беч, Будимпешта, Темишвар и Нови Сад. Свим тим градовима заједничка је снажна улога Срба у њиховом развоју и културном уздизању".

Суботички представу види као другу страну тог симболичног „новчића“: „Прича о породици Дунђерски и великој љубави Лазе Костића и Ленке долази из ‘српске Атине’ и природно се разуме у ‘српском Трсту’. Дунђерски ту стоје раме уз раме са знаменитим српским породицама које су обележиле историју овог града".

Управо кроз ову симболику, уметници су имали прилику да се додатно упознају са српским наслеђем у Трсту, уз вођство Данице Крстић, професионалног водича Регије FVG, историчара уметности и чланице ACGS, која је приближила трагове знаменитих Срба уткане у идентитет града. Овакво урањање у историјски и културни контекст продубило је разумевање простора у којем се представа одвија, што се природно одражава у сценском решењу заснованом на аутентичним историјским амбијентима, навели су у Удружењу.

У томе се огледа препознатљив уметнички рукопис Зорана Суботичког: уместо класичне позоришне сцене, амбијент извођења прилагођен је аутентичним просторима, попут црквених и културних здања од великог значаја за српску заједницу. На тај начин простор постаје активни део приче, појачавајући емотивни доживљај публике и стварајући снажну, готово опипљиву атмосферу епохе, због чега се представа не изводи у позоришним салама.

Публика у Трсту имала је прилику да доживи овакав сусрет уметности и историје, у којем се простор и прича стапају у складну целину, потврђујући трајне културне везе српског народа са овим градом.

Организатори догађаја – Лидија Радовановић, председница Савеза Срба у Италији, затим Данијела Чуљковић, главна организаторка и чланица ACGS и Маја Беровић, председница ACGS – истакле су да овакви програми повезују уметнички израз са историјским наслеђем и додатно учвршћују улогу Трста као важног места сусрета српске културе. Управо кроз овакве тренутке постаје јасно да Трст и данас остаје значајно место сусрета српске културе, историје и савременог уметничког израза, додају у Културним удружењу српске омладине у Трсту.

Поставка кроз пет тематских целина приказује живот, дело и наслеђе Светог Саве. 

Међу најзначајнијим експонатима налазе се реплика хиландарског игуманског штапа, препис Карејског типика из 13 века и реплика иконе Богородице Тројеручице. Аутори изложбе су викарни епископ моравички  Тихон Ракичевић, дописни члан САНУ Игор Борозан и Миљана Матић.

Изложба Свети Сава отворена је до 19. јула.

У петак 15.маја сазнаћемо како је симбол традиције,културног индентитета и гостопримљивости – маслиново уље – постало главни пољопривредни извозни производ који Тунису доноси годишње 1,39 милијарди долара.Тунис је данас и прва земља у свету по производњи органског маслиновог уља,а пут од традиције до данашњег успеха дочараће документарни филм и један од највећих експерата за  оцену квалитета уља доктор Каутер Бен Хасин.

Последње вече,16.маја, резервисано је за музику и плес. Амбасада Туниса потрудила се да за ову прилику у Београд доведе водеће уметнике из те земље с дипломама стеченим на Сорбони, добитнике бројних признања, извођаче који наступају на најпрестижнијим светским сценама.

Клавир, хармоника, перкусионисти... изводиће традиционалну али и савремену музику инспирисану Малуф и Стамбели коренима типичним за обичаје Суфија везаним за ритуале транса и исцељења. Плес ће дочарати пустињу Бедуина и игром и костимима, а извођач који долази из Туниса, познат је и као творац фолкфита – комбинације народне игре и фитнеса која гледаоцима даје и уметничко и атлетско искуство.

Програм „Дани Туниса у Србији" у Палати Мадлена бесплатан је и отворен за све заинтересоване уз најаву доласка.

Могућност поделе на мушко и женско стваралаштво поткрепљена је новим научним открићима о генетичким разликама. У ликовној уметности то се огледа у тактилности, осећањима, материјалу, атмосфери и способности да распознају више боја.

„Сам процес је и захтеван и, овај, донекле токсичан, тако да можда тај неки како сад жене, физичка снага је можда ограниченија. Овај, алтернативна решења за ствари и онда из тих решења, не знам, ако ми је тешко да ово савијем или искојем овако, како другачије, онда мислим да често из тих техничких ствари произилазе нека нова решења која на крају дају тај специфичан, можда нежнији приступ стварима“, рекла је вајарка Јована Туцовић. 

Не види се јасна подела на дела која су настала женском и мушком руком.

„Мислим да је костимографија и модни дизајн специфична бранша, пошто ту заиста су енергије измешане и мислим да ту не постоји подела између мушке и женске, женске руке, мада ето, доста модних дизајнера су мушкарци и јако су успешни, али мислим да ту заиста не може да се види баш тако јасна подела“, истакла је председница УЛУПУДСА Лидија Јовановић.

Поставка слика, скулптура, костима и керамике показује рад ауторки активних на нашој ликовној сцени у различитим градовима. Уметнице су изабрали чланови Савета за ликовно стваралаштво Радио-телевизије Србије.

„Ја сам постављао радове и гледао сам да направим мир, да се ти радови не посвађају и свака изложба је заправо једно биће. У том духовном свету стварно биће које треба да буде културно, лепо, пријатно, пристојно и да се не заборави", истакао је Петар Ђиновић, аутор поставке. 

Изложба женском руком четрдесет једне ауторке из Србије у галерији РТС-а трајаће до тринаестог јуна.|

Посетиоце очекују радионице израде беџева и цртања стрипова Школе стрипа, илустрације и концепт арта које води Владимир Весовић, као и садржаји посвећени митским бићима у српској култури. У оквиру програма биће одржане и „Страваонице“ са страшним причама, породични програм, осликавање лица, фото-кутак, наступ плесне групе Адађо, као и филмске пројекције у кино-сали музеја.

Публика ће имати прилику да погледа изложбу Факултета примењених уметности под називом „Словенска митологија“, изложбу стрипа, као и бројне друге пратеће садржаје.

Припремљена је и промоција књиге младог писца и етнолога Младена Милосављевића, као и панел-дискусија „Страшне приче крај огњишта: Кал југа између историје и митологије“. У разговору ће учествовати аутори и познаваоци жанра: Тамара Лујак, Александар Тешић, Павле Зелић и Младен Милосављевић, који ће публику повести кроз занимљив свет народних предања, историје и митологије.

„Ноћ у Етнографском“ је позив да бар на једно вече напустите свакодневицу и уђете у свет народне маште, старих веровања и прича које се и данас препричавају шапатом, а ми их износимо на глас.

Поведите породицу, пријатеље и све оне који воле мистерију, легенде и добру атмосферу — јер вас у Етнографски музеј у Београду очекује ноћ коју ћете дуго памтити.

Цена улазнице је 500 динара. Улазнице можете купити у музеју или онлајн, а комплетан програм догађаја доступан је на сајту. „Ноћ у Етнографском“ траје до 2 часа иза поноћи, а места има за све.

Бора Драшковић био је српски филмски и позоришни редитељ, сценариста, писац и универзитетски професор, једна од кључних личности домаће и југословенске кинематографије.

„Сваки настанак филма у овом времену представља велики напор и ентузијазам аутора. Овај филм је један бисер који је настао из велике енергије коју је Бора Драшковић оставио кроз свој филмски и позоришни опус“, навео је Дарко Бајић у Јутарњем програму РТС-а.

Он додаје да је Драшковић кроз свој рад оставио снажан траг у светској кинематографији, али и да је био инспирација генерацијама младих аутора.

„Његови филмови су храбри, провокативни и изузетно савремени у свом језику. Гледајући његова дела, били смо фасцинирани енергијом и смелошћу коју су носили“, истакао је редитељ.

Бајић се осврнуо и на анегдоте из Драшковићевог живота, говорећи о његовим сусретима са светским уметницима и шаховским велемајстором Бобијем Фишером, као и о његовом раду у земљи и иностранству.

„Бора је био светски путник, човек који је својим искуством и контактима обогатио и домаћу и светску сцену“, навео је он.

Драшковић је имао критички однос према домаћој кинематографији. 

„Он је говорио о такозваним торзо филмовима – делима која никада нису у потпуности завршена, али која ипак носе уметничку вредност. И додавао да, ако живимо у друштву торзо филмова, онда живимо и у друштву торзо стварности“, навео је Бајић.

Бајић је најавио и други Балкански фестивал филмске режије, који ће окупити ауторе из више земаља региона, уз бројне пројекције и отворене програме.

„Циљ фестивала је да балкански филм постане видљивији у свету и да се отвори простор за нове гласове, посебно женске ауторке и савремене теме“, истакао је он.

Фестивал ће трајати од 10. до 14. јуна, уз пројекције на отвореном у Београду, а организатори поручују да је циљ приближавање филма широј публици и подстицање дијалога кроз уметност.

1936. Боби Дарин је амерички музичар, текстописац и глумац. Познат је по песмама Splish Splash, Lover Dream, Mack the Nofe и Beyond the Sea. Умро је 1973.

1943. Џек Брус је шкотски музичар. Стекао је популарност као главни вокал и басиста групе Крим. Брус је био међу најутицајнијим басистима, а групу Крим у којој су били још и Ерик Клептон и Џинџер Бејкер, многи критичари сматрају првом супергрупом у историји рок музике. За нешто више од две године група је продала 35. милиона плоча, а њихов албум ”Wheels of Fire” је први у свету продат у платинастом тиражу. У ”Кућу славних рокенрола” је примљен 1993. Умро је 2014. године.

1946. Слободан Тишма је српски књижевник и музичар. Оснивач је новоталасних бендова Луна и Ла страда . Добитник је НИН-ове награде за 2011 . годину, за роман Бернардијева соба . Тишма се почео бавити музиком раних 1960-их основавши пар бендова. Са појавом панка и новог таласа 1979 . године је основао састав Ла страда . Након распада групе оснива бенд Луна са којим снима једини албум ”Нестварне ствари”. Повукавши се из музике посветио се писању што је резултирало са три објављене збирке песама и два романа.

1952. Дејвид Бирн је шкотско-амерички текстописац, гитариста, певач, глумац, писац и визуелни уметник. Оснивач је групе Токинг хедс са којом је објавио осам студијских албума. Имао сам среће да сам добио пар слободних дана док сам био у војсци па сам могао да видим њихов концерт јула 1982. У Београду. Објавио је и десет самосталних албума од којих вреди поменути ”My Life in the Bush of Ghosts”. У ”Кућу славних рокенрола” је примљен 2002.

Рођени на данашњи дан: 1971. Danny Wood (New Kids On the Block), 1973. Natalie Appleton (All Saints), 1979. Dan Auerbach (The Black Keys) и 1996. Martin Garrix

Догодило се 14. маја

1955. Бо Дидли је објавио сингл Im A Man са којим је стигао до другог места на листи синглова у САД.

1957. Елвис Пресли је хитно пребачен у болницу у Лос Анђелесу након што је удахнуо порцеланску капицу са једног од предњих зуба, која се потом заглавила у његовом плућном крилу.

1964. У чланку у часопису „Билборд“ објављено је да „Лондон Рекордс припрема велику промоцију у име Ролингстонса , нове британске групе са хит синглом Not Fade Away и албумом ”The Rolling Stones“.

1968. Џон Ленон и Пол Макартни су се појавили у емисији „The Tonight Show“ на НБЦ-у, а гостујући водитељ Џо Гарађола је заменио тадашњег водитеља Џонија Карсона. Разговор је укључивао и неке лежерне шале о медитацији, формирању групе Apple Corps и приступу дуа писању песама.

1976. Тридесеттрогодишњи Кит Релф, бивши главни певач групе Јардбердс, доживео је струјни удар док је штимовао гитару која није била правилно уземљена.

1977. Лио Сејер је на врху листа са обе стране Атлантика са песмом When I Need You.

1982. Група Клеш је објавила њихов пети студијски албум “Combat Rock”. Са албума су се издвојиле песме Rock the Casbah и Should I Stay or Should I Go.

1982. Објављен је први албум Дивљих анђела. Дивљи анђели су бивша југословенска и српска поп-рок група из Београда . Група је била под јаким утицајем покрета нови романтизам . Објавили су албум „Дивљи анђели“, на којем се нашао хит Воли те твоја звер.

1991. Primus је објавио свој други студијски албум ”Sailing the Seas of Cheese”. Садржи синглове Jerry Was a Race Car Driver, Tommy the Cat и Those Damned Blue-Collar Tweekers.

1991. Mercury Rev је објавио свој дебитантски студијски албум ”Yerself Is Steam”. Издвојиле су се песме Chasing a Bee и Car Wash Hair .

1994. Шкотски бенд Stiltskin је на првом месту британске листе синглова са песмом Inside.

1998. Френк Синатра је преминуо у медицинском центру Сидарс-Синај у Лос Анђелесу у 82. години, након што је доживео срчани удар. Синатра је имао свој први хит 1940. године, радећи у ери свинга са Харијем Џејмсом и Томијем Дорсијем. Написао је музику за више од 25 синглова са топ 40 листе, укључујући и песму Strangers In The Night из 1966. године, која је била број 1 на топ листама.

2001. R.E.M. су објавили свој дванаести студијски албум ”Reveal“. Садржи синглове Imitation of Life, All the Way to Reno (You're Gonna Be a Star) и I'll Take the Rain.

2006. Red Hot Chili Peppers су са деветим студијским албумом “Stadium Arcadium” на првом месту америчке листе албума.

2015. Блуз певач, текстописац и гитариста Би Би Кинг је умро у Лас Вегасу. Сматра се једним од најбољих блуз гитариста свих времена.

2021. Сент Винсент је објавила албум ”Daddy’s Home“, своје шесто студијско издање. Продуцент је Џек Антоноф, а албум садржи синглове The Melting of the Sun, Down и Pay Your Way in Pain.

Рођени 15. маја

1948. Брајан Ино је енглески музичар, композитор, продуцент, певач, писац и ликовни уметник. Познат је по свом пионирском раду у рок , поп, амбијенталној и електронској музици. Године 1971 , придружио се глам рок групи Рокси мјузик као клавијатуриста. Напустио је групу након изласка другог албума 1973 ., да би започео самосталну музичку каријеру и каријеру продуцента. Објавио је 20. студијских албума.

1953. Мајк Олдфилд је мултиинструменталиста и композитор чији стил обухвата прогресивни рок , фолк , етно , ворлд музику, класику , електронику и у новије време денс . Његова музика је често веома разрађена и комплексна. Најпознатији је по хит албуму ” Tubular Bells ” из 1973 . године, који је изазвао револуцију на пољу инструменталне музике.

1959. Ендру Елдрич је енглески музичар, текстописац и певач познат по раду у групи Sisters of Mercy. Објавили су три албума.

Рођени на данашњи дан: 1918. Eddy Arnold, 1932. Baba Oje (Arrested Development), 1970. Prince Be (PM Dawn)

Догодило се 15. маја

1961. Флојд Крамер је са песмом On the Recound на врху енглеске листе синглова.

1967. Пол Макартни је упознао жену свог живота Линду у ноћном клубу у Лондону. Венчали су се две године касније.

1974. Френк Запа и његова жена су назвали своје треће дете Ахмет Родан по јапанском филмском чудовишту.

1981. Група Psychedelic Furs је објавила свој други студијски албум ”Talk Talk Talk”. Са албума су се издвојиле песме Pretty in Pink, Dumb Waiters и She Is Mine.

1981. Squeeze су објавили свој четврти студијски албум ”East Side Story”. Садржи синглове Temped, Is That Love, Labelled with Love и Messed Around.

1982. Стиви Вондер и Пол Макартни су започели седмонедељно задржавање на првом месту америчке листе синглова са песмом Ebony And Ivory. Песма је Макартнију донела његов 24. место на првом месту америчке листе песама као текстописцу.

1983. The Creatures (састављени од Сузи Су и музичара Баџија) објавили су свој дебитантски студијски албум ”Feast”. Садржи синглове Miss the Girl и Right Now.

1991. Концерт групе Дарквуд Даб у СКЦу. Дарквуд Даб је српски рок бенд основан у Београду 1988. године. У годинама након формирања, бенд је постепено постајао један од најзапаженијих извођача 1990-их и 2000-их на српској и регионалној сцени. Њихова музика је изнедрила много различитих жанрова. Бенд је сарађивао са бројним музичарима међу којима су џез музичар Васил Хаџиманов и певачица Бисера Велетанлић. Група је објавила осам студијских албума пре него што се распала 2017.

1994. Група Блур је са својим албумом ” ParkLife” на првом месту у Великој Британији. Са албума су се издвојиле песме Girls & Boys , End of a Century , Parklife и To the End . Насловна страна албума је објављена као поштанска маркица 2010. године.

2001. ”Miss E... So Addictive” је трећи студијски албум америчке реперке Миси Елиот . Албум је изнедрио клупске и R&B/хип-хоп хитове One Minute Man , са Лудакрисом и Трином, и Get Ur Freak On, као и међународни клупски хит 4 My People .

2009. Грин Деј је објавио свој панк рок оперски албум ”21st Century Breakdown“. Синглови укључују песме Know Your Enemy, 21 Guns, East Jesus Nowhere и Last of the American Girls. Продуциран од стране Буча Вига, албум ”21st Century Breakdown“ је освојио награду за најбољи рок албум на додели Греми награда 2009. године.

2009. Еминем је објавио свој шести студијски албум ”Relapse“.

2020. Perfume Genius је објавио свој пети студијски албум ”Set My Heart on Fire Immediately”.

Рођени 16. маја

1919. Либераче је амерички пијаниста, певач и глумац, који је стекао изузетну популарност средином 20. века. Школовао се за класичног пијанисту, али је током времена почео да користи поп елементе, а када се 1952. године појавила телевизија постаје велика звезда. На врхунцу своје славе био је најплаћенији извођач на свету. Умро је 1987.

1946. Роберт Фрип је енглески текстописац, гитариста, продуцент и оснивач групе Кинг Кримсон. Њихов први албум "In the Court of the Crimson King” се сматра једним од револуционарних албума рокенрола. Поред рада у групи сарађивао је са Дејвидом Боувијем, Брајаном Ином, Питером Гебријелом и другима. Астероид 81947. који је откривен 2000. године је назван по Фрипу. Магазин Ролинг Стоун га је ставио на 62. место листе 100. најбољих гитариста.

1951. Џонатан Ричман је гитариста, текстописац, певач и оснивач групе Modern Lovers. Њихова песма Roadrunner из 1976. године се сматра једном од првих панк песама. Са групом је објавио десет, а као соло извођач двадесет студијских албума.

1966. Крист Новоселић је амерички рок музичар који је славу стекао као басиста и оснивач, заједно са Куртом Кобејном, групе Нирвана. Када се Нирвана распала, Новоселић је основао бенд ”Sweet 75“, а потом и ”Eyes Adrift“. Издао је по један албум са оба ова бенда. Од 2006. до 2009. свирао је у панк бенду „Flipper“ са којим је издао студијски албум ”Love“ и један концертни албум ”Fight“.

1966. Џенет Џексон је једна од комерцијално најуспешнијих и најутицајнијих певачица свих времена, композитор, текстописац , музички и филмски продуцент, глумица , филантроп, аутор бестселера, модна дизајнерка и мултимилионерка. Рангирана је као једна од десет најпродаванијих музичара у историји музике, зато што је широм света продала више од 160. милиона музичких албума. Добитница је 6. Гремија, 15. Америчких музичких награда, 15. МТВ награда и више Билбордових награда него било који музичар, а 2001. проглашена је „првом МТВ иконом”

1974. Лаура Паузини је италијанска певачица и текстописац. Прославила се 1993. године, победивши у секцији за нове извођаче на 43. музичком фестивалу у Санрему са песмом La solitudine. Паузини је објавила петнаест студијских албума, два међународна албума највећих хитова и један компилацијски албум само за англофоно тржиште.

Рођени на данашњи дан: 1947. Barbara Lee (The Chiffons), 1947. Darrell Sweet (Nazareth), 1948. Alto Reed (Bob Seger and the Silver Bullet Band), 1964. Boyd Tinsley (Dave Matthews Band) и 1992. Kristin Maldonado (Pentatonix)

Догодило се 16. маја

1964. Mary Wells је са песмом My Guy на врху америчке листе синглова. Песму је написао Смоки Робинсон.

1965. Возећи се са концерта у Сивик Холу у Лонг Бичу, лимузина која је Ролингстонсе возила назад у хотел била је опкољена од стране фанова који су улубили кров стојећи на њему.

1966. Бич Бојси су издали свој класик албум ” Pet Sounds”. Важи за један од најутицајнијих албума свих времена. Моџо магазин га је прогласио за најутицајнији, а на сличан начин га рангирају и многи други музички часописи. На листи часописа Ролинг Стоун налази се на другом месту.

1969. Пит Таунсенд проводи ноћ у затвору у Њујорку након што је напао човека који је скочио на бину током концерта групе Who у Филмор Исту. Испоставило се да је тај човек био полицајац у цивилу који је покушавао да упозори публику да је избио пожар, чега Таунсенд није био свестан.

1970. Енглеска фудбалска репрезентација је са песмом Back Home на првом месту британске листе синглова где ће остати три недеље.

1983. Мајкл Џексон је први пут представио moonwalk на телевизији када је извео тај покрет у ТВ специјалу поводом 25. годишњице Мотауна.

1987. U2 су по први пут на врху америчке листе синглова са песмом With Or Without You.

1998. Кит Ричардс је пао док је посезао за књигом у свом дому у Конектикату. При паду је сломио ребра, што је довело до тога да Стоунси одложе многе датуме на својој турнеји „Bridges To Babylon“.

2000. Објављен је ”Supermodified”, четврти студијски албум бразилског генија електронске музике Амон Тобина .

2000. Објављено је да је други албум Бритни Спирс , “Oops!... I Did It Again”, продат у 1,3 милиона примерака у првој недељи, постављајући нови рекорд за највећи број дебитаната женског извођача.

2000. Након раскида уговора са Warner Bros, Принс поново почиње да користи то име. Променио га је у неизговорљив симбол 1993. године након спора са издавачком кућом.

2014. Британски рок бенд Колдплеј објавио је свој шести студијски албум “Ghost Stories“. Издвојиле су се песме A Sky Full of Stars и Magic.

2019. Пинк је са албумом ”Hurts 2B Human” на првом месту америчке листе албума.

Рођени 17. маја

1942. Таџ Махал је амерички блуз музичар. Током своје педесетогодишње каријере је учинио много на преобликовању дефиниције и опсега блуз музике.

1944. Били Кобам је панамско-амерички џез бубњар који је популарност стекао 60их и 70их година радећи са Мајлсом Дејвисом. Примљен је “Дворану славних бубњара” 2013.

1946. Удо Линденберг је немачки певач, композитор и сликар. Линденберг је започео своју музичку каријеру као бубњар. Године 1969. основао је свој први бенд Free Orbit. Године 1971. Passport, бенд који је основао Долдингер, објавио је свој први албум, са Линденбергом на бубњевима. Линденберг је сарађивао са разним уметницима као што су Ерик Бaрдон, Хелен Шнајдер, Дејвид Боуви, Том Робинсон, Кит Форси, Ђана Нанини и Нена на бројним пројектима.

1947. Драги Јелић је српски певач и гитариста и легенда рокенрола код нас са својим братом Жиком. Са каријером почиње средином шездесетих година у групи Џентлмени. На фестивалу младих 1968. године у Суботици њихова песма „Весели свет“ се издвојила од осталих песама. Њихови познати хитови су били " Today " ( Sandy Shaw ), " Sweet for my Sweet " ( Pomus/Shuman ), " Sea of Heartbreak " ( The Searchers ), " Hellule,Hellule " ( The Tremeloes ). Са братом Жиком у јесен 1970. оснива Ју групу са којом постиже велики успех у наредним годинама. До сада су објавили 12. студијских албума.

1961. Ења је ирска музичарка и певачица. Ења, коју многи називају краљицом њу-ејџ музике, прославила се крајем 1980-их песмом Orinoco Flow . Продала је преко 80. милиона носача звука, освојила је четири Греми награде, а била је номинована и за Оскара 2001. за песму May It Be , која се нашла на саундтреку филма "Господар прстенова”.

1965. Трент Резнор је амерички текстописац, продуцент и певач познат по раду у индастријал рок групи Nine Inch Nails. Први албум групе ”Pretty Hate Machine” је постигао комерцијални успех. До сада су објавили 12. студијских албума.

1973. Џош Хоме је амерички гитариста, текстописац, певач и продуцент. Најпознатији је као оснивач бенда Queens of the Stone Age, који је основао 1996. године. Путовао сам 2018. у Болоњу да би их видео и чуо на концерту који су имали ради промоције албума ”Villains”. До сада су објавили осам студијских албума.

Рођени на данашњи дан: 1948. Bill Bruford (Yes, King Crimson), 1959. Paul Dianno (Iron Maiden), 1970. Jordan Knight (New Kids on the Block) и 1974. Andrea Corr (The Corrs)

Догодило се 17. маја

1963. Први Монтереј фестивал је одржан уз учешће Боба Дилана, Џоан Без и других.

1967. Tremeloes су са песмом Silence Is Golden на првом месту британске листе синглова.

1969. Џони Мичел се нашла на насловној страни часописа Ролинг Стоун, а њена фотографија је била на продају за 0,35 долара.

1970. Група Фри је објавила своју песму All Right Now са трећег студијског албума ”Fire and Water”. Песма је стигла до другога места у Британији, а до четвртог у Америци.

1971. Dawn је број 1. у Великој Британији са песмом Knock Three Times .

1979. Пети Смит је објавила свој четврти студијски албум ”Wave”. Садржи синглове Frederick, Dancing Barefoot и So You Want to Be (A Rock 'n' Roll Star).

1989. Бивши басиста групе Ролинг Стоун, Бил Вајман , отворио је свој први ресторан са темом Стоунса, „Sticky Fingers“, у Лондону.

1990. Нирвана је свирала последњи дан северноамеричке турнеје у Ајдаху. Ово је био последњи наступ Чеда Ченинга са бендом; бубњар Дејв Грол га је заменио у септембру након што се његов бенд „Scream“ распао.

1995. Чак Бери, Фетс Домино и Литл Ричард су први пут икада делили сцену на концерту у Шефилду, у Енглеској.

1999. Албум ” Play”, америчког музичара Мобија је објављен у Америци. Са албума су се издвојиле песме Porcelain, Why Does My Heart Feel So Bad?, Honey и друге.

2010. LCD Soundsystem је објавио свој трећи студијски албум ”This Is Happening”. На њему се налазе песме Pow Pow, Drunk Girls и I Can Change.

2012. Дона Самер , поп певачица из 1970-их позната као „Краљица диска“, је умрла. Процењује се да је Самер продала 130 милиона плоча широм света током своје каријере, укључујући четири сингла која су се нашла на првом месту топ-листа у Сједињеним Државама у периоду од 13 месеци. Песме по којима се памти су Bad Girls, Hot Stuff, On The Radio, I Feel Love и Love To Love You Baby.

2013. Француски двојац Дафт Панк је објавио њихов четврти албум ”Random Access Memories”. На првом су месту листа са обе стране Атлантика. Албум је освојио 5. Греми награда.

2019. Tyler, The Creator објављује свој пети албум “Igor”. Албум постаје његов први албум број 1 и доноси Тајлеру први Греми када осваја награду за најбољи реп албум.

Рођени 18. маја

1911. Биг Џо Тарнер је амерички певач из Канзас Ситија. Рокенрол се вероватно не би никада десио да није било њега. Његов класик, песма Shake, Rattle i Roll из 1954. је јадна од првих рокенрол песама. У ”Кућу славних рокенрола” је примљен 1987. године.

1912. Пери Комо је амерички певач и глумац. У каријери која је трајала пет деценија продао је 100. милиона плоча широм света. Сматра се једним од најлепших мушких извођача. Умро је 2001.

1950. Mark Mothersbaugh је амерички музичар познат по раду у групи Диво. Назив групе потиче од њиховог концепта де-еволуције - идеје да, уместо да еволуира, човечанство у ствари назадује, што се очитава у "дисфункцији и менталитету стада америчког друштва". Група се прославила песмом Whip It из 1980.

Рођени на данашњи дан: 1942. Albert Hammond, 1952. George Strait, 1953. Butch Tavares (Tavares), 1954. Wreckless Eric, 1957. Enigma, 1969. Martika и 1975. Jack Johnson

Догодило се 18. маја

1964. На концерту Стонса у Хамилтону у Шкотској избили су немири када је 4000 фанова са лажним картама пробало да уђе у салу.

1968. Први Мајами поп фестивал је одржан пред сто хиљада посетилаца. Учествовали су Steppenwolf, The Jimi Hendrix Experience, Blue Cheer, Chuck Berry, The Blues Image, Pacific Gas and Electric и Three Dog Night.

1979. Ian Dury & the Blockheads су објавили свој други студијски албум ”Do It Yourself“. Садржи синглове Inbetweenies, Dance of the Screamers и Reasons to Be Cheerful, Part 3.

1980. Певач и гитариста групе Џој Дивижн , Ијан Кертис , преминуо је код куће у Маклсфилду, у Енглеској, у 23. години. Кертис је био познат по свом бас-баритонском гласу, плесном стилу и писању песама. Џој Дивижн објавио је критички хваљени дебитантски албум ”Unknown Pleasures“ 1979. године, а снимио је и свој наставак ”Closer“ 1980. године.

1982. године бендови Казимиров казнени корпус и Профили профили су наступали са бендом Лајбах у галерији Студентског културног центра Београд .

1985. Simple Minds су на првом месту америчке листе са песмом Don't You Forget About Me.

1990. Ајс Кјуб је објавио свој дебитантски студијски албум ”AmeriKKKa’s Most Wanted”. Издвојиле су се песме A Gangsta’s Fairytale и Once Upon a Time in the Projects.

1992. Изашао је први број магазина Време Забаве (1992-1996). Дуго сам се премишљао око покретања новог рокенрол магазина у Србији. У то време је постојао магазин Ритам, у чијем покушају спашавања сам учествовао са колегама. Околности су се посложиле и уз помоћ будућих сталних сарадника у лику Динка Туцаковића, Драгана Петровића и Пере Луковића (који ће касније постати уредник) отиснули смо се у нову авантуру. Били смо подршка музичарима, објавили смо компилацију Groovanje 1 и 2 на којој се налази 20. домаћих бендова снимљених уживо, организовали десетак концерата, пружили могућност многим новинарима да пишу о рокенролу и трудили да не заостајемо у односу на свет због великог племена читалаца. Вредело је.

1997. Басиста групе Ајрон Мејден, Стив Харис , је постигао хет-трик док је тим Блур , предвођен Дејмоном Албарном, освојио добротворни фудбалски турнир Soccer Six у Лондону.

1998. Група Girls Against Boys је објавила свој пети студијски албум ”Freak*on*ica”. Снимљен је у Seedy Underbelly-ју у Минеаполису и садржи сингл Park Avenue .

2008. Ting Tings су са песмом That's Not My Name на првом месту америчке листе синглова.

2017. Крис Корнел је изненада умро у Детроиту. Певач је познат по раду у групи Саундгарден, једним од пионира гранџ правца.

2019. Џемпер који је носио Курт Кобејн за последњи певачев фото сешн је продат на аукцији за 75.000 долара у Њујорку.

Рођени 19. маја

1945. Пит Таусенд је енглески музичар. Он је суоснивач, текстописац, пратећи вокал и гитариста групе Ху. Написао је преко сто песама за једанаест студијских албума групе, укључујући и две рок опере ”Томи” и ”Квадрофонија”. Таусенд се истакао као рок новинар, књижевни критичар и есејиста. Магазин Ролинг Стоун га је ставио на 10. место листе 100. најбољих гитариста.

1948. Грејс Џонс је америчка певачица , модел и глумица . Њен први велики хит је песма Slave to the Rhythm , да би уследили велики хитови I've Seen That Faces Before (Libertango) и обрада песме Едит Пијаф , La Vie en rose . Значајнији филмови у којима је глумила су Конан уништитељ и Поглед на убиство из серијала о Џемсу Бонду. Позната је по свом дубоком контраалту , а има два стила певања: причање и певање у којем достиже готово сопран .

1949. Рик Вејкмен је енглески композитор и клавијатуриста, познат по раду у групи Јес. Као добар студијски музичар учествовао је на снимању за Дејвида Боувија, Елтон Џона, Марка Болана и друге. У каријери је снимио сто албума који су продати у тиражу од 50. милиона примерака. У априлу 2017. године примљен је у ”Кућу славних рокенрола” као члан групе Јес.

1952. Џои Рамон је један од оних ликова из рокенрола које обожава већина рокера. Певач је панк-рок групе Рамонс, која се сматра ”Очевима панка”. Рамонси су рокенрол свели на његове темељне вредности (гласно, брзо и забавно) и обогатили га мирисом Њујорка седамдесетих година, измисливши тако панк-рок. Његова појава и глас су га учинили ”Иконом рокенрола”. Са групом је објавио 14. албума. Рамонси су примљени у ”Кућу славних рокенрола” 2002. године, а 2011. године су добили награду Греми за животно дело. Умро је 2001.

1992. Сем Смит je енглески музичар и текстописац . Смит је постао звезда после само девет месеци након објављивања свог деби албума " In the Lonely Hour “. На додели Греми награда за 2015 . годину, Смит добија награде: Најбољи нови извођач, Композиција године, Албум године и Најбољи поп вокал.

Рођени на данашњи дан: 1932. Alma Cogan, 1949. Dusty Hill, 1968. Paul Hartnoll (Orbital) и 1972. Jenny Berggren (Ace of Base)

Догодило се 19. маја

1962. Мерлин Монро је на рођендану председника Кенедија отпевала песму Срећан рођендан, господине председниче, њему у част.

1967. Битлси су у кући менаџера Брајана Епстајна направили промоцију за албум “Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band”.

1973. Стиви Вондер је са песмом You Are The Sunshine Of My Life на првом месту америчке листе синглова. Касаније те године је добио и Греми награду.

1973. Пол Сајмон је објавио сингл Kodachrome.

1978. ”Човек-машина” (немачки: Die Mensch-Maschine) је седми студијски албум немачког електронског бенда Kraftwerk . Као даље усавршавање њиховог механичког стила, албум је укључио више плесних ритмова. Садржи синглове The Mode l и The Robots.

1978. Дајер Стрејтс су објавили први сингл Sultans of Swing , плативши снимање 120. фунти.

1979. Супертрамп су са својим албумом ”Breakfast in America” на првом месту америчке листе албума. Са плоче су се издвојиле песме The Logical Song, Goodbye Stranger и Take the Long Way Home.

1979. Ерик Клептон је у својој кући прославио недавно венчање са Пети Бојд. У башти је била мала позорница на којој се Ол стар екипа гостију у виду Пол Макартнија, Џорџа Харисона, Ринго Стара, Мика Џегера у једном тренутку укључила у струју и уз хитове Литл Ричарда и Едија Кохрана веселила до касно у ноћ.

1986. Питер Габријел је објавио свој пети студијски албум ”So“. Садржи синглове Sledgehammer , Don't Give Up, Big Time, In Your Eyes и Red Rain.

1986. Белинда Карлајл је објавила свој дебитантски студијски албум ”Belinda“. Издвојиле су се песме Mad About You, I Feel the Magic и Band of Gold.

1990. Мадона влада листама са обе стране Атлантика са песмом Vogue.

1993. Група The Roots је објавила свој дебитантски студијски албум “Organix”. На њему се налазе синглови Pass the Popcorn, Good Music и The Session.

1997. Амон Тобин је објавио свој други албум ” Bricolage”.

1998. Руфус Вејнрајт је објавио свој истоимени дебитантски студијски албум. Садржи синглове April Fools, Baby и Imaginary Love.

2010. По анкети радио станице Класик рок песма Stairway To Heaven од групе Лед Цепелин је проглашена најомиљенијом рок песмом у Великој Британији.

Рођени 20. маја

1944. Џо Кокер је британски блуз и рок певач. Славу је стекао наступом на фестивалу Вудсток изводећи песму With a Little Help from My Friends групе Битлси. Већина његових најпознатијих синглова биле су обраде песама других извођача, мада је компоновао и низ сопствених песама за већину својих албума, често у сарадњи са партнером кантаутором Крисом Стејнтоном . Гледао сам његов концерт у Београду 1982. године. Кокер је на 97. месту на листи 100. највећих певача. Умро је 2014.

1946. Шер је америчка певачица и глумица јерменског порекла. Позната је као ” Богиња попа ” захваљујући многим хитовима из 60их година. Има препознатљив певачки глас, контраалт . Током шездесетогодишње каријере, између осталих освојила је награде Греми, Еми, Оскар, три Златна глобуса , награду на Канском филмском фестивалу , те специјалну награду CFDA за допринос у свету моде.

1972. Баста Рајмс је амерички репер, продуцент и глумац. Био је члан групе Leaders of the New School, која је пажњу јавности привукла као предгрупа на турнеји групе Паблик Енеми. Објавио је једанаест соло албума, са којих су се издвојиле песме Woo-Hah!! Got You All in Check , It's a Party , Put Your Hands Where My Eyes Could See , Dangerous и друге.

Рођени на данашњи дан: 1958. Jane Wieldin (The Go-Go’s), 1960. Sue Cowsill (The Cowsills), 1961. Nick Heyward (Haircut 100). 1961. Dan Wilson (Semisonic) и 1981. Rachel Platten

Догодило се 20. маја

1954. Бил Хејли и његове комете су објавили песму Rock Around The Clock. Била је то прва рокенрол песма која је стигла на прво место листа са обе стране Атлантика. Песма је постала тинејџерска химна, нарочито после успеха филма Blackboard Jungle из 1955. у којем се појавила.

1964. Руди Луис из групе Дрифтерс је преминуо у 28. години под мистериозним околностима, ноћ пре него што је група требало да сними песму Under the Boardwalk. Бивши пратећи вокал Дрифтерса, Џони Мур, враћен је да отпева главни вокал током снимања.

1966. Боб Дилан је свирао концерт у Единбургу са члановима групе Бенд. Део незадовољних фанова је у знак протеста свирао усне хармонике када је почео ”електрични” део концерта.

1966. Пит Таусенд и Роџер Далтри су чекали своје компањоне Кита Муна и Џона Ентвисла у клубу Винзор у Лондону да почну са свирком. Пошто су ова двојица каснила кренули су са свирком са члановима локалног бенда. Када су се напокон појавили избила је свађа у којој је Таусенд ударио гитаром Муна у главу. Мун и Ентвисл су напустили бенд да би се након недељу дана вратили.

1967. Young Rascals су са песмом Groovin на првом месту америчке листе синглова.

1972. Група T Rex је на првом месту британске листе синглова са песмом Metal Guru, њиховим четвртим и последњим бројем један.

1977. Трио Џем је објавио деби албум ”In the City”.

1982. Група Heart је објавила свој шести студијски албум ”Private Audition”. Садржи синглове This Man Is Mine и Bright Light Girl.

1987. Mötley Crüe је објавио свој четврти студијски албум ”Girls, Girls, Girls”. Издвојиле су се песме Girls, Girls, Girls, Wild Side и You're All I Need.

1991. Seal је објавио свој истоимени дебитантски студијски албум. Садржи синглове Crazy, Future Love Paradise и The Beginning.

1997. Foo Fighters су објавили други албум ”The Color and the Force”. Албум је номинован за Греми награду.

2006. Heavy Metal Monsters Lordi су победили на Песми Евровизије која је одржана у Атини са песмом Hard Rock Hallelujah, поставши тако први фински извођач који је победио на том такмичењу.

2015. Ролингстонси су одржали изненадни концерт у позоришту Фонда у Лос Анђелесу, капацитета 1.300 људи, током којег су извели цео албум “Sticky Fingers“. У публици су били Џек Николсон, Брус Вилис, Хари Стајлс, Леонард Коен и Патриша Аркет.

2016 . Боб Дилан је објавио свој тридесет седми студијски албум “Fallen Angels“. Садржи обраде класичних америчких песама, укључујући дела Џонија Мерсера, Харолда Арлена и других. Албуму је претходио сингл Melancholy Mood.

2023. Гитара Black Fender Stratocaster коју је разбио Курт Кобејн, продата је на аукцији у Хард Рок кафеу у Њујорку за 600.000 долара. На гитари су се потписала сва три члана, а Курт се потписао као Курдт Кобејн.