„Да покренемо причу о видљивости уметности и о потреби куповине, односно креирања нових чувара наслеђа, нових колекционара. Зато што наша културна средина ври од креације и од богатства уметности и уопште од стваралаштва“, истиче Младеновић.

Радови су настајали у различитим техникама, од класичних: уља и акрила на платну, акварела, цртежа, фотографије и скулптуре до савременијих као што су објекти, асамблажа, видео рад, дигитални принт, сито штампа и перформанс.

„Моје искуство је почело још на самом почетку развијања мог првог ликовног концепта, још у студентским данима. Поједина искуства су се десила у односу колекционар и уметник, да би то врло брзо дошло до иностраног тржишта појединих колекција у Европи и Америци, рецимо колекције у Лос Анђелесу и Паризу“, наглашава уметник Владимир Миљковић.

„Рекла бих да моја уметничка пракса није толико примамљива колекционарима. То ми је најинтересантније - шта ће се догодити када се нешто што није најтрадиционалнији медиј, који баш и није прилагођен приватним колекцијама, нађе на једној оваквој изложби“, истиче уметница перформанса Зорана Стевановић.

Изложба Шта да купим је продајна и биће отворена до 27. децембра.

Додељиваће се сваке треће године уметнику који је својим деловањем и упечатљивошћу допринео уметничком развоју и позиционирању Позоришта на Теразијама на културној мапи Србије.

Први добитник награде „Радивоје Лола Ђукић'' је глумица Љиљана Стјепановић.

Трочлани Жири у саставу: Мирјана Карановић, председница Жирија, Анита Манчић и Борис Исаковић донео је једногласну одлуку, а подршку додели Награде за 2024. годину дало је Министарство културе Републике Србије.

Датум и место свечаног уручења златне копије прстена великог Добрице Милутиновића добитнику Богдану Диклићу биће накнадно одређен.

У свету глуме од 1972. године

У родном Бјеловару, где је завршио основну и средњу школу, овај прослављени глумац аматерски је почео да се бави глумом, а 1972. године уписује глуму на Факултету драмских уметности у Београду у класи Огњенке Милићевић.

После запажене улоге у филму Национална класа (1979) његова глумачка каријера креће узлазном путањом, коју су обележиле и улоге у филмовима Мајстори, мајстори (1980), Вариола вера (1982), Маратонци трче почасни круг (1982), Чудо невиђено (1984), Октобeрфест (1987), Сабирни центар (1989), Три карте за Холивуд (1993), Лајање на звезде (1998), Буре барута (1999), Мали свет (2003), Мамарош (2013), и Јужни ветар (2018).

На телевизији је глумио у серијама Грлом у јагоде (1976), Сијамци (1981), Камионџије 2 (1983), Брисани простор (1985), Балкан експрес (1989), Отворена врата (1995 и 2013), Чизмаши (2015) и Корени (2018).

Осим на филму, Богдан Диклић остварио је и велики број запажених позоришних улога.

За свој рад којим је значајно допринео српској кинематографији, овенчан је многобројним наградама и признањима међу којима су награде „Павле Вуисић“ (2009) за животно дело, Златна арена у Пули, и Златни печат Југословенске кинотеке (2018).

Лука Гашевић је честитао овогодишњим награђеним ауторима и истакао значај промоције културе.

„Град Ниш ће и даље бити поуздан партнер у промоцији културе, подржавајући манифестације и пројекте који афирмишу уметничко стваралаштво.Знамо колико је важно да чувамо и развијамо овакве традиције које нас чине поносним’’, рекао је Гашевић.

Присутнима су се обратили лауреати али и председница жирија Владислава Гордић Петковић која је истакла да је трочлани жири одлуку донео једногласно. Додели је присуствовала и Ивана Цветковић, члан Градског већа

На конкурс је пристигло 58 прозних дела, од којих је шест ушло у ужи избор.

Лилиом је церемонијал-мајстор у каруселу, груб, омиљен код жена. Када се заљуби, не постане бољи. Туче трудну жену, одаје се криминалу и изврши самоубиство да би избегао затвор.

Сценски изазов је увек исти: Како представити људе без наде и може ли се од нечовека направити човек?

„Таквим темама треба прићи са највећом могућом емпатијом. Као ова два анђела, кад без трунке надмености или дистанце грле безнадежне и рањене. Та физичка близина ликова, то је нешто што ми је увек важно кад радим за позориште. Овде је лако, јер је то камерна драма, бина је сведена и концентрисана, често са максимално две особе, чиме се постиже скоро филмска близина", истиче редитељ и сценограф Филип Штелцл.

„Не могу да кажем, али могу да покажем, овако као данас на бини, где сам пуном снагом играла ригорозно и аутодеструктивно у покушају да публици приближим питање - може ли се саосећати са лошом особом? Позориште је чаролија коју ми глумци опслужујемо. Све што посетиоци при томе осете и примете, све је њихово, сваки одговор је тачан", наглашава Штефи Рајншпергер, која тумачи улогу Лилиома.

Много тога је овде филмско. Разумљиво, с обзиром да редитељ долази с те стране. Штелцл је режирао међународне копордукције као Медикус, опере у највећим европским кућама, музичке спотове „Рамштајна“, Паваротија и Мадоне.

На филмску близину додата је и џендер близина, јер Лилиом мора да пропадне два пута за оба друштвена пола.

„Анђели су цитат фигура које су играли Бруно Ганц и Ото Сандер у филму Небо над Берлином. Неки визуелни цитати су преузети са Бројгелових слика, на пример дубоки пејзажи у којим људи делују изгубљено. На колоквијалном се то овде зове гштетен (пустопољина), природа пуна ожиљака где се среће све оно што не треба ни граду ни селу, запуштена периферија за изгубљене и нанесене", наглашава Штефи Рајншпергер.

Трансџендер у подели улога се тако одомаћио последњу деценију, да је добио нови квалитет, онај који није био намераван од иницијатора. Враћа се принцип ренесансног театра када су све улоге играли мушкарци, једино сад у обрнутом тренду да ће све улоге играти жене.

Круг се затвара – ново је старо, старо је ново. 

Реч године – надстрешница

Појављивање речи надстрешница са другим бројним предлозима у категорији Реч године никог није изненадило јер се та реч везује за трагични догађај обрушавања сводне конструкције испред улаза у зграду железничке станице у Новом Саду, 1. новембра 2024, услед чега је живот изгубило 15 људи, наводи у саопштењу проф. др Људмила Поповић.

„Тако је реч надстрешница доспела у асоцијативни низ трагедија, несрећа, ужас, (не)реконструкција, које су се такође нашле као предлози на листи“, додаје професорка.

Лингвисти ће размотрити импликације која је ова реч стекла у последње време за носиоце српског језика како би објаснили овакав асоцијативни низ, додаје др Поповић.

Имплицитно значење речи настаје на основу оног што нам је познато из устаљеног контекста њене употребе, тј. оног значења на које реч не указује непосредно својим значењем или садржајем исказа у чији састав улази, већ путем логичког повезивања са претежно прагматичким контекстом њене употребе, објашњава професорка.

Нова реч године – пакетомат

Реч пакетомат је сливеница настала спајањем именице пакет и аутомат, по узору на сличну, старију реч банкомат. Овај творбени модел показује повећан степен продуктивности у српском језику за именовање нових појмова, што се види у појави сличних речи, од којих су неке оказионалне: картомат, паркомат, рецикломат, млекомат, кафомат, сладомат, шлагомат, сокомат, кексомат, књигомат, лекомат, наводи се у саопштењу др Иване Лазић Коњик .

Сличне речи постоје и у другим језицима као утицај глобализације и тенденције да се нове технологије именују на сличан начин широм света.

Пакетомати су се у Србији појавили као одговор на брз раст онлајн куповине, нарочито након пандемије ковида 19, одражавајући потребу за брзином и практичношћу. Реч се у језику бележи од око 2020. године, а њена употреба расте паралелно са популаризацијом самих уређаја.

Ако се овај тренд настави, пакетомат би могао да постане једна од незаменљивих речи у српском језику, слично као што је то већ случај са банкоматом, закључује др Ивана Лазић Коњик.

Лажиреч године – „струка и наука“

Сведоци смо да су речи струка и наука, било појединачно (јер струка се и сама често „оглашаваˮ о одређеној теми), било здружене у овој окамењеној напоредној конструкцији, у последње време веома експлоатисане у јавном дискурсу.

Поставља се питање како су речи наука или струка, којима се примарно реферише на ’систем знања о природи и људском друштву до ког се дошло применом објективних метода истраживања’, те на ’посебну област знања обједињених предметом проучавања’, односно на ’одређену научну грану’, ’доктрину’, ’занимање’, ’професију’,’знање и умеће потребно за вршење неке делатности’ (према РСАНУ, РСЈ) – у српском језику постале лажиречи, наводи др Јована Јовановић.

„Струка и наука позивају се да размотре, објасне, оправдају најразличитије контроверзе у друштвено-политичком животу Србије. Иронија и аутоиронија колективног субјекта именовања очигледна је у овим речима и њиховој употреби у савременом српском језику“, додаје се у образложењу.

Имајући све то у виду и не чуди што су данас, у српском друштву, као и у савременом језику као његовом огледалу, речи струка и наука, које би асоцијативно најпре требало довести у везу са знањем, образовањем и ученошћу, те кредибилним појединцима, интелектуалцима и научним делатницима који заслужују поштовање у својим областима деловања – постале лажиречи, закључује др Јована Јовановић.

1935. Esther Phillips је америчка Р&Б певачица позната по песмама: Double Crossing Blues, Mistrustin' Blues, Home Is Where the Hatred Is и What a Diff'rence a Day Makes. Умрла је 1984.

1941. Tim Hardin је амерички фолк и блуз композитор и музичар. Популарност је стекао са песмама If I Were a Carpenter и Reason to Believe. Објавио је десет албума. Умро је 1980.

1949. Adrian Belew је амерички гитариста, певач, композитор и продуцент, најпознатији по раду у групи Кинг Кримсон у периоду 1981 - 2009. Објавио је и двадесет соло албума.

1958. Dave Murray је енглески гитариста и члан групе Iron Maiden од оснивања.

1964. Еди Ведер је амерички певач и један од тројице гитариста гранџ бенда Pearl Jam из Сијетла. Са бендом је снимио 9 албума. Осим што ради у Pearl Jam-у од оснивања, он је био и члан бенда Temple of the Dog, а снимио је и соло албум. Магазин Ролинг Стоун сврстао га је у листи ”100 најбољих певача” свих времена на седмо место.

Рођени на данашњи дан: 1949. Ariel Bender (Mott the Hoople) и 1974. Montsho Eshe (Arrested Development)

Догодило се 23. децембра

1964. Током америчке турнеје Брајан Вилсон је доживео нервни слом за време лета из Лос Анђелеса у Хјустон.

1989. Фил Колинс је са песмом Another Day In Paradise на првом месзу у САД.

2007. Група Полис је зарадила на повратничкој турнеји 132 милиона долара.

Рођени 24. децембра

1945. Ијан Фрејзер "Леми" Килмистер је енглески рок музичар. Најпознатији је као певач, басиста, главни текстописац и оснивач хеви метал бенда Моторхед. Свирао је и у бенду Хавквинд. Он је такође познат по свом изгледу: чувеним зулуфима, истакнутим младежима на лицу, и сувом и грубом гласу. Леми је икона хеви метал музике, и један од најпознатијих и најмаркантнијих извођача тог жанра. Умро је 2015.

1963. Neil Turbin је амерички певач, најпознатији по раду у групи Anthrax.

1971. Рики Мартин, рођен као Енрике Мартин Моралес је порторикански поп певач и глумац. Његови албуми продати су у више од 85 милиона примерака широм света.

1991. Louis Tomlinson је енглески композитор и певач, познат по раду у групи One Direction.

Рођени на данашњи дан: 1924. Lee Dorsey и 1968. Doyle Bramhall II

Догодило се 24. децембра

1977. Група Би Џиз је са песмом How Deep Is Your Love на првом месту у САД.

1988. Група Poison је са песмом Every Rose Has Its Thorn на првом месту америчке листе синглова.

1988. Група Нирвана је почела снимање свог деби албума ”Bleach”.

Рођени 25. децембра

1937. O’Kelly Isley је амерички певач и оснивач групе Isley Brothers Умро је 1986.

1945. Ноел Рединг је британски музичар, најпознатији као басиста бенда Jimi Hendrix Experience. Умро је 2003.

1946. Jimmy Buffett је амерички конпозитор и певач. Популарност је стекао са песмама: The Big 8”: "Margaritaville" (1977), Come Monday (1974); Fins (1979); Son of a Son of a Sailor (1978), One Particular Harbour (1983) и друге. Умро је 2023.

1954. Ени Ленокс је шкотска музичарка, певачица, и текстописац. Светску славу је стекла са дуом Јуритмикс 80их година низом хитова као: There Must Be An Angel (Playing With My Heart), Sweet Dreams (Are Made Of This), Here Comes The Rain Again, It’s Alright (Baby’s Coming Back), Who’s That Girl? и друге.

1957. Shane MacGowan је британски композитор, песник, певач, најпотнатији као фронтмен панк бенда Pogues. Са групом је објавио седам албума. Умро је 2023.

1971. Дајдо је енглеска певачица и композитор. Популарност је постигла са својим дебитантским албумом ”No Angel” (1999); са кога су се издвојиле песме Here with Me и Thank You. Објавила је четири албума.

1967. Борис Новковић је хрватски кантаутор и певач. Почео је каријеру 1986. године са својом рок групом "Ноћна Стража”. Снимио је албум ”Куда иду изгубљене девојке (Тамара)”. Истоимени сингл му је донео невероватан успех на простору бивше Југославије. Памтимо га по песмама као што су Док свира радио, Плакат ћу сутра, Да те нисам љубио, Не вјерујем твојим уснама, Ајша, У твојим очима и Срце зна.

1969. Николас Годин је француски музичар, најпознатији по раду у групи Air. Објавили су шест албума.

Рођени на данашњи дан: 1948. Barbara Mandrell, 1954. Robin Campbell (UB40) и 1972. Josh Freese (The Vandals, A Perfect Circle)

Догодило се 25. децембра

1954. Песма White Christmas од Бинг Крозбија је ушла на Билбордову листу по једанаести пут. Сингл је продат у преко 50 милиона примерака.

1978. Група Public Image Ltd је дебитовала у сали Рејнбов у Лондону.

1982. Дејвид Боуви и Бинг Крозби су са песмом Peace On Earth - Little Drummer Boy на првом месту у Британији.

2006. Умро је Џејмс Браун у Атланти.

2014. Ед Ширан је на првом месту британске листе албума са својим албумом ”x”.

Рођени 26. децембра

1935. Abdul ‘Duke’ Fakir је амерички певач и суоснивач групе Four Tops. У ”Кућу славних рокенрола” је примљен као члан групе 1990. Умро је 2024.

1939. Фил Спектор је амерички музички продуцент, који је познат по увођењу продукцијске технике познате под називом ”Wall of Sound”, која се и данас сматра његовим заштитним знаком. Умро је 2021.

1963. Ларс Урлих је дански бубњар и један од оснивача америчког хеви метал састава Металика 1983. године. Као члан групе примљен је у ”Кућу славних рокенрола” 2009. године.

Рођени на данашњи дан: 1953. Henning Schmitz (Kraftwerk), 1966. Jay Farrar (Uncle Tupelo, Son Volt), 1971. Jared Leto (30 Seconds to Mars) и 1979. Chris Daughtry

Догодило се 26. децембра

1963. Стиви Виндер је гостовао у британској емисији Ready Steady Go.

1963. Capitol Records је објавио песму Want to Hold Your Hand од групе Битлси у САД. У року од пет недеља песма ће стићи до броја један, где ће остати седам недеља.

1964. Ролингстонси су објавили оглас у новинама New Musical Express, пожелевши срећан Божић гладним фризерима.

1970. Џорџ Харисон је са песмом My Sweet Lord на врху америчке листе синглова, чиме је постао први члан Битлса коме је то пошло за руком након распада групе.

1976. Секс Пистолси су снимили песму God Save The Queen у Лондону.

1981. AC/DC су са албумом ”For Those About To Rock We Salute You” су на првом месту америчке листе албума.

Рођени 27. децембра

1944. Мик Џонс је енглески музичар, текстописац, продуцент, гитариста, најпознатији као оснивач и вођа рок групе Форинер. Највећи успех постигли су од 1970-их до средине 1980-их година, а до 2005. године продали су преко 80 милиона плоча широм света.

Рођени на данашњи дан: 1941. Mike Pinder (The Moody Blues), 1941. Les Maguire (Gerry and the Pacemakers), 1948. Larry Byrom (Steppenwolf), 1952. David Knopfler (Dire Straits) и 1988. Hayley Williams (Paramore)

Догодило се 27. децембра

1963. Музички критичари новина Тајмс су прогласили Џона Ленона и Пола Макартнија композиторима године. Ричард Накли их је прогласио ”највећим композиторима после Бетовена”.

1969. Албум ”Лед Цепелин 2” је на првом месту са обе стране Атлантика.

1975. Група Фејсис се распала. Род Стјуарт је започео соло каријеру, Рон Вуд се придружио Стонсима, Рони Лејн је основао групу Слим ченс, а бубњар Кени Џонс се придружио групи Ху.

2008. Тејлор Свифт је са албумом ”Fearless” стигла до броја један у САД. Албум се продао у тиражу већем од 7 милиона примерака.

2021. Адел је на првом месту америчке листе албума са својим четвртим албумом ”30”. Са албума се издвојила песма Easy on Me.

Рођени 28. децембра

1946. Edgar Winter је амерички клавијатуриста, саксофониста и певач, најпознатији по раду у групи Edgar Winter Group.

1950. Alex Chilton је амерички композитор, гитариста, продуцент и певач, најпознатији по раду у групама Box Tops и Big Star. Умро је 2010.

1978. John Legend је амерички композитор, певач, пијаниста, продуцент и глумац. До сада је објавио десет албума и освојио је три Греми награде.

Рођени на данашњи дан: 1915. Roebuck “Pops” Staples (The Staple Singers), 1953. Richard Clayderman и 1958. Joe Diffie

Догодило се 28. децембра

1968. Почео је тродневни Мајами Поп фестивал. Учествовали су: Jimi Hendrix Experience, Chuck Berry, The McCoys, Joni Mitchell, Fleetwood Mac, Marvin Gaye, The Turtles, The Box Tops , Steppenwolf, Three Dog Night, Pacific Gas and Electric, Procol Harum, Canned Heat, Iron Butterfly и Grateful Dead.

1974. Helen Reddy је са песмом Angie Baby на првом месту америчке листе синлова. Шер је претходно одбила песму.

1978. Магазин Ролинг Стоун је прогласио албум ”Some Girls” од Ролингстонса, албумом године.

1998. Слушаоци БиБиСија су гласали у анкети 100 најбољих песама свих времена. На петом месту је Рејдиохед и песма Creep, на четвром Андерворлд и песма Born Slippy, трећи су Верв са песмом Bitter Sweet Symphony, на другом месту је Нирвана и песма Smells Like Teen Spirit, а на првом месту је група Месив Атак са песмом Unfinished Sympathy.

2005. Слушаоци радијске станице Планет рок су прогласили групу Пинк Флојд најбољом групом свих времена. Следе Лед Цепелин, Ролингстонси, Ху и други. Најбољим периодом у рокенролу су проглашене седамдесете године прошлог века.

2015. Умро је Леми у Лос Анђелесу.

Рођени 29. децембра

1946. Меријен Фејтфул је енглеска певачица. Популарност је стекла са песмом As Tears Go By из 1964. Објавила је 22 студијска албума.

1961. Џим Рид је шкотски композитор и певач групе Jesus and Mary Chain. Са групом је објавио осам албума.

1966. Брајаб Холанд је амерички гитариста, певач и суоснивач групе Offspring. Са групом је објавио 11 албума.

Рођени на данашњи дан: 1941. Ray Thomas (The Moody Blues), 1942. Rick Danko (The Band) и 1961. Mark Day (Happy Mondays)

Догодило се 29. децембра

1956. Елвис Пресли је ушао у историју рокенрола када је његових десет песама било на Билбордовој Топ 100 листи.

1962. Боб Дилан је наступио у клубу Трубадур у Лондону.

1965. Сањалице су биле југословенски и српски рок бенд из Београда. Бенд је познат као један од првих женских бендова у Југославији и пионира југословенске рок сцене. Бенд је званично основан 1. јануара 1965. године, а први наступ су имале 29. децембра 1964. године у Пионирском парку у Београду. Прву поставу бенда чинииле су Љиљана Мандић (вокал, гитара), Слободанка Мишћевић (ритам гитара, вокал), Љиљана Јевтић (бас гитара), Војислав Вељковић (бубњеви) и Радомир Вуковић (клавијатуре).

1973. Џим Кроче је на броју један америчке листе синглова са песмом Time In A Bottle.

1984. Бенд Ејд је на првом месту британске листе синглова са песмом ​​Do They Know It's Christmas.

2013. Јединствени потписани примерак ”Аутобиографије” од Морисија је продат за 8300 фунти, а сав приход је поклоњен у добротворне сврхе.

Рођени 30. децембра

1928. Бо Дидли је амерички певач, гитариста и један од пионира рокенрола. У ”Кућу славних рокенрола” је примљен 1987. године. Мик Џегер је за њега рекао да је Дидли оригинални музичар који је утицао на чланове Ролингстонса. Умро је 2003.

1946. Пети Смит је америчка певачица, песникиња и визуелна уметница. Смитова је са својим дебитантским албумом ”Horses” из 1975. значајно утицала на појаву и развој панк покрета, чиме је себи прибавила надимак ”Кума панка“. Године 2010. је добила награду National Book Award за књигу мемоара Just Kids. До сада је објавила једанаест студијских албума.

1947. Џеф Лин је енглески музичар, кантааутор и продуцент. Лин је члан групе Electric Light Orchestra (ELO), од њеног оснивања 1970. године. Компоновао је неке од најпознатијих песама групе: Evil Woman, Livin’ Thing, Telephone Line, Mr. Blue Sky, Don’t Bring Me Down и Hold On Tight”. Свирао је и у супер групи Traveling Wilburys, у којој су поред Лина свирали и Боб Дилан, Џорџ Харисон, Рој Орбисон и Том Пети.

1969. Џеј Кеј је британски композитор и певач, најпознатији по раду у групи Џамироквај. Група је популарност стекла 90их година свирајући есид џез и фанк музику. Бенд је до сада продао преко 26 милиона албума широм света.

1986. Ели Голдинг је енглеска певачица и текстописац. До сада је продала више од 27 милиона албума, освојила је и три Брит награде, што је чини једном од најуспешнијих британских певачица у 21. веку.

Рођени на данашњи дан. 1937. Paul Stookey (Peter, Paul and Mary), 1942. Mike Nesmith (The Monkees), 1945. Davy Jones (The Monkees), 1978. Tyrese, 1982. Wesley Schultz (The Lumineers), 1995. V (Kim Tae-hyung) (BTS) и 1995. Jimin (Park Ji-min) (BTS)

Догодило се 30. децембра

1963. Ролингстонси су наступили у клубу Студио 51 у Сохоу, Лондон. Концерт је најављен као ”Ритам и блуз са Ролингстонсима”.

1966. Пинк Флојд и Софт Машин су наступили у клубу Бларни у Лондону.

1969. Питер Торк је напустио групу Манкис.

2009. Нил Јанг је добио награду Канадског реда.

Рођени 31. децембра

1930. Одета је америчка певачица, често називана ”Гласом покрета за људска права” у САД. Била је једна од најважнијих фолк певачица у 50им и 60им годинама. Утицала је на многе извођаче између осталих на Боба Дилана, Џоан Без и друге. Умрла је 2008.

1942. Енди Самерс је енглески гитариста, најпознатији по раду у групи Полис. Оригиналну поставу групе чинили су певач и бас гитариста Стинг, певач и гитариста Енди Самерс и Стјуарт Копланд, бубњеви, вокал, удараљке. Група је у светским размерима постала позната крајем 1970-их и сврстава се међу прве успешне новоталасне бендове. Група је објавила пет албума. Као члан групе је примљен у ”Кућу славних рокенрола” 2003. године.

1943. Џон Денвер је амерички композитор и певач. Денвер је био један од најпопуларнијих акустичарских музичара у 70им годинама прошлог века. Његови албуми уживали су велики успех, посебно у САД где су и добијали бројне награде. Најпознатије његове песме су: Take Me Home, Country Roads, Annie's Song, Rocky Mountain High, Calypso, Thank God I'm a Country Boy и Sunshine on My Shoulders. Умро је 1997.

1948. Дона Самер је америчка певачица која је стекла славу током диско ере. Позната је по песмама као што су Hot Stuff (1979), I Feel Love (1977), Last Dance (1978), Bad Girls (1979), Love to Love You Baby (1975) и She Works Hard for the Money (1983). Умрла је 2012.

1960. Пол Версеберг је амерички музичар, певач, композитор и гитариста, најпознатији по раду у групи Риплејсмент. Након распада групе 1991. почиње са соло каријером у којој објављује три албума.

Рођени на данашњи дан: 1947. Burton Cummings (The Guess Who). 1951. Tom Hamilton (Aerosmith), 1963. Scott Ian (Anthrax), 1972. Joey McIntrye (New Kids On The Block) и 1977. Psy

Догодило се 31. децембра

1961. Бич Бојси су дебитовали уживо у Лонг Бичу, Калифорнија.

1962. Боб Дилан је свирао у пабу King And Queen у Лондону.

1970. Пол Макартни је поднео тужбу против остатка бенда како би раскинуо њихово партнерство. Битлси су се службено распали у јануару 1975. gодине.

1973. Група AC/DC је дебитовала уживо на концерту у Сиднеју.

1996. Пол Макартни је добио титулу Сер.

2010. Група САРС је објавила други албум ”Перспектива”.

2023. Тејлор Свифт је престигла Елвиса Преслија по броју недеља проведених на првом месту листе албума. Њен рекорд је 68 недеља на броју један у САД. Рекорд држе Битлси са 132 недеље.

Срећни новогодишњи и божићни празници.

Школовао се у Херцег Новом и Београду, а већ средином педесетих година прошлог века је отишао у Париз. Убрзо су га открили галеристи, а он је открио село Ерувал где је стварао следећих пет деценија.

„Ово је, у ствари, прва ретроспектива слика мог оца, од његове смрти 2010. године. Даје дубок увид у целу његову каријеру, од раних радова до 2000. године. Београд је веома утицао на њега, овде је постао Дадо'", рекла је Амарант Зидон, ауторка изложбе и уметникова ћерка.

Неколико дела је први пут доступно јавности, изложене су слике из приватних колекција, а посебан значај имају његова рана дела која се чувају у београдском Музеју савремене уметности.

„На раним сликама већ се може видети особен уметнички печат, иако се наслућују утицаји немачких експресиониста и Пикаса. Посебно је занимљиво како је користио плаву боју. Дадо их је звао ноћним сликама, јер су носиле такву атмосферу", додаје Зидон.

„Дадо Ђурић је постао синоним за уметнички израз који надилази границе и епохе", рекао је поводом изложбе председник центра „Помпиду" Лорен Ле Бон, који ће бити гост на отварању у суботу у Галерији САНУ.

Два пута су османлијске војске опседале Беч, 1529 и 1683. Два пута су аустријски цареви једва одбранили земљу, не целу и не без пресудне помоћи других хришћанских владара. Та историјска траума је уграђена у темеље аустријског националног идентитета одакле и данас спречава сваку сублимацију кроз хумор, слепстик или релативност.

У последњој сцени „Акиновог сна“ главни лик, алтер его самог аутора текста, лежи сломљен под теретом историје и пева турску баладу. Аустријски конзервативни лист Ди пресе: „Са изузетком дирљивог краја, када глумац Мехмет Атешћи као Акин пева меланхоличну турску песму, комаду недостају озбиљност и дубина“. Ко познаје бечки заједљиви хумор, такозвани шме (schmäh) зна шта је ту речено: „Турци“ могу на бину, али да певају. Мелос им је добар.

Тешко је рећи да је нови Бургов интендант Бахман провоцирао бечку позоришну публику кад је довео продукцију „Акиновог сна“. Провокације се обично показују другачије, тако што се неко љути, говори о скандалу и афери, призива и прозива.

Напротив, овде је доминантна хладноћа, видљива већ из коментара да ова представа, по типу комедија, није „озбиљна“. Кад се то комедији замера да није „озбиљна“? Само онда кад тема није легла.

Висока Порта: Како до султанија, конкубина, везира и паша

Комад има две нарације које диахроно теку и преплићу се. У првој се гледаоцима представља Акинов „Алтер его“, Немац турског порекла, који у генеалогији има и једну „бабу из Шлезије“. Алтлер его живи у данашњем Гелзенкирхену поред Есена (као и сам Шипал), има немачку жену и двоје деце „која слабо говоре турски“.

Алтер его, маестрално га игра споменути немачки глумац турског порекла Мехмет Атешћи, једне ноћи усније сан о прецима Османлијама док на коњима освајају Европу, Азију и Африку. Кроз сан га води „Полукоњ“, кога такође маестрално игра Александар Ангелета, Немац српско-италијанског порекла.

„Полукоњ“ би нормално био кентаур, али овде до краја остаје у том дерогативном термину, премда костимографски и визулено, због златних крила, стоји измедју анђела и митолошког Пегаза.

У другом току, оном коме Алтер его посматра у сну, хронолошки се прати историја османске империје, од оснивача династије Османа 1299, до последње османске принцезе Неслишах, која 1922 напушта с родитељима Истанбул и одлази у прогонство.

Између се појављују:

- Мехмед Други, владао (с једним прекидом) 1444-1481. Мехмед је султан који је срушио Византијско царство. Кад је 1453 освојио Константинопољ прогласио се „римским царем“.

- Бајазит Други, Мехмедов син, владао од 1481 до 1512, кључне године када је из низа јаничарских и регионалних побуна Османска династија изашла ојачана. Бајазит је укинуо грчки језик који се до тада користио на Високој порти паралелно с турским.

- Селим Први, Бајазитов син, владао 1512-1520. Уз њега у тексту иде и неименовани паша, који за султана ломи побуне „и мисли на своје детинство сиромашног сељачета у Босни“. Хронолошки би то био Херсекли Ахмед паша, који је служио Мехмета, Бајазита и Селима – осим што није из Босне већ из Херцеговине, и није из сељачке, већ из племићке породице. Може бити да је аутору једноставно требао неки паша из Босне као докас социјалне мобилности у Османском царству.

- Сулејман Први, владао 1520-1566, син Селима И. Султан који је освоји Београд и водио прву опсаду Беча. Кад Сулејмана у шатору посети хабсбуршки цар Фердинанд (брат Карла В), Сулејман му наводно каже „Знаш ли ти колико је грчких и византијских мајки у мом породичном стаблу? Ко је више Римљанин од нас двојице?“.

Уз Сулејмана се појављује и Хурем, његова султанија, хришћанка Рокселана, коју су кримски Татари отели с територије данашње Пољске и продали Османлијама у робље.

- Селим Други, владао 1566-1574, Сулејманов син са Хурем. Био је велики поета. И велика пијаница, како су га поданици и звали, Сархош Селим. Уз њега Нурбану, Селимова султанија, Венецијанка Цецилиа Бафо, коју су турски пирати отели и продали у харемско робље.

- Мурат Трећи, владао 1574-1595, Селимов син са Нурбану. Био је импотентан док му мама није на пијаци купила ропкињу, после султанију Сафију. Након тога није знао да стане, не само с њом. Ко је била Сафија пореклом, није познато. Неки извори говоре Венецијанка, али се чини да су је само помешали са свекрвом. Други говоре да су је Турци отели из албанског села, трећи да је отета из Босне. Четврта теорија је да је босански Ферхат паша отео па поклонио султану.

- Мехмед Паша Соколовић, пореклом сељачко дете из Херцеговине, кога су у данку на крв отели јаничари. Као Велики везир је служио три претходно споменута султана.

- Мехмед Трећи, син Мурата и Сафије, владао 1595-1603. Измедју осталог познат да је по преузимању власти побио 19 полубраће, неке у дечјој доби. „Дечји сандуци су се носили улицама у бескрајној процесији“, каже се у тексту.

Шта је проблем, (не само) са становишта Беча

Продукција „Акиновог сна“ је богата, бљештећа, прави костимографски и сценографски подухват. Око ужива. Да је изрезано пола текста, уз понеког султана, добила би се брза комедија, турска верзија Радована Трећег који с породицом долази у новогодишњу посету Бечу.

Овако, између духовитих монолога и дијалога, шире се огромни простори текстуалне патетике који у ефекту заговарају релативизацију османске историје – да османска држава није било гора од других европских држава тог времена, него напротив у много чему боља и напреднија.

Апологетика је врло јака у тексту. Шипал од првог до задњег ретка мање прича причу, више се труди да Османску империју интегрише у друштвену, културну и политичку историју Европе. То по себи није спорно, али јесте по начину аргументације – да Османлије нису побеђивале народе и културе, већ су их интегрисале у своје царство. Другим речима, Османлије су настављале традицију Византијског царства, и били ресет Византијског царства 2.0. Истина да је то тврдио Мехмед Други, али је већ Сулејман одбацио теорију о „султанима-римским царевима“.

На личном плану се „интеграција“ све време одвијала кроз отимање, киднаповање и робовање. Онај „Паша“ из 1512 размишља гласно на бини „е да сам остао у Босни, био бих сиротиња, овде сам велики војсководја и везир, значи боље ми је“. Рокселана/Хурем, Цецилија/Нурбану и Сафија којој се не зна право име, биле су моћне особе које су вешто управљале својим мужевима.

Али третирати то као „социјалну мобилност“ је смешно, а није комедија. Колики је број оних „хришћанских сељачића“ који нису постали ни паше ни везири, већ остали безимени јаничари, и горе, башибозуци-пљачкаши? Колико хришћанских девојчица које нису постале султаније, већ завршиле као ропкиње и слушкиње? Да су се три споменуте, реалне султаније душом и телом бациле у своју нову улогу, нема сумње. Која им је била алтернатива?

У једној сценској слици, конкубина каже султанији Нурбану/Цецилији: „Ви сте гробари Окцидента“, а Нурбану јој одговара „Ја сам Окцидент! Зашто људи мисле да Османлије нису Европљани?“

Читава „друштвена интеграција“ и „социјлна мобилност“ се у Османском царству одвијала преко отмица, киднаповања, уцене и продаје. На то је долазило формално слободно, у суштини присилно конвертирање на ислам, и то у дугим вековима када су људи заиста били религиозни и веровали у бога. Отето дете је била и отета душа, заувек, на овом и оном свету.

Одједном се поставља питање и како се „баба из Шлезије“ нашла у породичном стаблу.

„Акинов сан“ је прва премијера у бечком Бургу која није била распродана, и са које се излазило у току представе. Да је била трагедија, прошло би. Да је била породична епопеја, такође. Да је била комедија апсурда у смислу Јонеска или карактера у смислу Душана Ковачевића, пљескало би се.

Овако је патетика покрила хумор и позориште претворила у историју, уместо обрнуто, историју у позориште.

Има много питања о животу, пажљиво посматра своје окружење и сам о њему доноси закључке. Целим бићем ужива у лепоти сврљишког краја у којем одраста.

„Он на један начин сагледава свет који можда не очекујемо од детета тог узраста, а затим ми који бисмо читали или који размишљамо о његовом свету и његовим поступцима сагледавамо у ствари праву слику тог света у време када он тај свет посматра“, наводи аутор романа, Дамир Јоцић.

Од мештана, сраслих са природом, дечак упија доброту и искреност, осећа њихову љубав према ближњима и брижност за заједницу. Уз свакодневне радости упознаје и бол и тугу, суочава се са стварношћу која ремети његове снове.

„Реакцију коју бих волео да има читалац је да не остане равнодушан и да покуша да види. Знате, имате оно да књига није тумачење света, парафразирам једног писца, већ још једна слика света. Па, нека ужива ако може и нека не остане равнодушан читајући ово“, додаје Јоцић.

Јунак Даки каже да „Лепота човеку измиче као оно лишће што плови реком. Ћутиш кад је пронађеш!“ А нада је реч над речима – „висока као планина, велика као слон, брза као делфин, укусна као чоколада“.

Аутор децу позива да негују истраживачки дух, а одрасле читаоце да призову своје детињство како би у њему поново пронашли лепоту и наду и подсетили се снаге којом оне испуњавају свет.

„Може се видети и обележје једног дела његовог живота јер је он пре него што је почео да снима музику за филмове био клавијатуриста југословенских бендова Силуете и Елипса. Најатрактивнији је породични клавир за који се види да је припадала једној старој генерацији, затим електрична гитара која такође датира из шездесетих година, клавијатуре његове, а овде ће неко време бити изложене и фотографије које су доспеле у легат са разним пријатељима са снимања, са колегама“, наводи кустоскиња Ирина Кондић.

Симјановићеве композиције обележиле су више од стотину филмских и телевизијских остварења и серија, а десет најзначајнијих покривени су музички акцентованим инсертима. Са друге стране витрине испуњене наградама, признањима и фотографијама, откривају колико је његов рад био цењен, код нас и широм света.

„Памтим једног ведрог човека који је био пун знања и преносио знање студентима и колегама касније да не причам о његовом уметничком достигнућу и значају у земљи. Сећања бледе, ми који смо радили са њим свакако имамо још увек жива сећања, али да би се очували сећање на њега и на начин како је стварао своја дела мислим да је важно да се види и шта је и на чему радио“ истиче Никола Кокотовић, редовни професор Факултета драмских уметности.

Телевизијска публика и данас свакодневно чује његове мелодије. И добро познату шпицу Дневника потписује управо Зоран Симјановић.

Жеља Зорана Симјановића била је да се његова заоставштина да на чување баш Југословенској кинотеци. На иницијативу његове супруге Љиљане Ерић Симјановић, и на радост свих нас, његови лични предмети и музичка радионица сада су доступни јавности. Улаз на сталну поставку Југословенске кинотеке, у наредне три недеље је бесплатан.

Током 14 сусрета, деца су учила како да се изразе кроз сценски покрет и говор, а радионице су имале за циљ међусобно повезивање полазника и њихово особађање на сцени. За крај радионичарског циклуса, деца ће извести представу отворену за ширу публику.

Координаторка пројекта, Сара Копривица објаснила је како је дошло до идеје за покретање Чуваркуће и шта је била мотивација за сарадњу са Центром за породични смештај и усвојење.

„Идеја за пројекат родила се неколико месеци пре него што смо поднели заједничку пријаву, највише захваљујући претходној сарадњи са Центром за породични смештај и усвојење Нови Сад. Пре свега, желели смо да пружимо прилику деци без адекватне родитељске бриге и деци у ризику, да кроз едукативне драмске радионице стекну нова знања. Сценска редакција Културног центра Нови Сад, већ годинама се окреће деци и младима, тако да смо лако одлучили да пројекат буде осмишљен као серија креативних радионица, из којих ће произаћи представа. Тема је настала из њихових игара и импровизација, јер смо желели да им буде блиска и препознатљива. Задовољство је било посматрати их на сцени, упркос томе што нико од њих раније није имао глумачко искуство“, навела је Копривица.

Редитељка представе, Маја Гргић, поделила је на који начин су вођење радионе, како је текла припрема представе и са којим изазовима се сусрела током овог процеса.

„Структура радионица била је подељена у четири фазе. Прва фаза била је упознавање и изградња поверења унутар групе, како би се деца осободила страхова и била спремна за истраживачки и креативни рад. Друга фаза обухватала је истраживање различитих тема кроз разноврсне вежбе и игре, посвећена говорним вежбама, глумачким задацима, певању, ритму, осећају за простор, партнера и групу. Трећа фаза била је посвећена стварању приче, а последња фаза била је посвећена увежбавању представе – дељењу улога, читаћим пробама, мизансценским пробама, кореографији, песмама, и техничким пробама. Деца су у почетку била затворена, и будући да нисам знала кроз шта су прошла, нисам се упуштала ни у шта што би на неки начин могло нарушити њихов осећај сигурности“, истиче редитељка.

Горан Миловановић, асистент редитељке, додао је да су током трајања радионица деца значајно напредовала.

„Постали су слободнији на сцени, усвојили правила глумачке игре која су им омогућила да се боље изразе кроз ликове својих улога. Научили су да више ослушкују себе и пажљивије слушају друге, што је резултирало јаснијим и гласнијим говором, као и већом свешћу о значају сопственог гласа и онога што желе да пренесу публици. Овај процес им је омогућио да открију нове потенцијале у себи, развију нове вештине, али и да се социјално и емотивно повежу, што се може сажети у једну реч – емпатија. Позорница је изванредна прилика да се подстакне и даље развија ова важна људска особина“, каже Миловановић.

Пројекат је суфинанансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање, и односе с верским заједницама, а по Конкурсу за финансирање – суфинансирање пројеката сценског стваралаштва – позориште и уметничка игра у АП Војводини за 2024. годину.

Кроз реализацију овог пројекта остварује се унапређена партиципација деце без родитељског старања у културној сцени града. Посебна захвалност упућена је и издавачкој кући „Лагуна“, која је донирала књиге за све учеснике у пројекту.

Као Буденброкови Томаса Мана, Вајфертови амортизују, унутар своје многобројне породице, трапавост режима, малициозност немоћних политичара, једноставну племенитост оног правог српског духа, препознатљивог, на пример, у војсци.

Породица, која подржава до краја сваког свог члана, подржала је и њихове напоре да се уграде у државу која и данас може много од њих да научи.

„Сценарио је настао 2010. године после обимног истраживања и прикупљања документације о Ђорђу Вајферту и његовој породици. У књизи сам покушао да напишем сценарио који се разликује од позоришне драме“, истакао је Владимир Арсић, награђивани драмски писац, драматург и позоришни критичар, некадашњи уредник у РТС-у.

Слободан Радовић је после темељне анализе дела констатовао да је сценарио инспирација за телевизијског редитеља.

„Књига обилује детаљним аналазима сцена и карактера пружајући добар увид у живот Ђорђа Вајферта, његове породице и околности у Србији тог времена. Да сам десет година млађи, овакав рукопис би за мене био професионални изазов“, закључује Слободан Радовић.

Рецензију за књигу написала је театролог Драгана Бошковић.

„Нарочита реконструкција језика, начина говора 19. и раног 20. века у Србији је још једна драгоценост ове ТВ серије. Готово романескно приповедајући, аутор патинираним, старинским, китњастим језиком прича судбине које су, и драмски, далеко од овог времена. Њихова постојаност, одлучност, искреност, из времена су пре масмедија. Па је такав и њихов сценски говор. Сматрам да треба снимити ову драмску сагу, из разлога евентуалног политичког, националног, па и духовног здравља убудуће“, наглашава у рецензији др Драгана Бошковић.

„Тодор Стевановић је човек изразите уметничке индивидуалности. Он деценијама успешно ствара на два разбоја, на ликовном и на књижевном. Његова ликовна продукција је предмет значајних истраживања. Слика прелази у реч и обрнуто, реч у слику. Ова изложба је прилика да се књижевни опус Тодора Стевановића темељитије сагледа“, навео је проф. др Миливоје Павловић, председник Савета РТС за ликовно стваралаштво.

Академик Тодор Стевановић је завршио студије сликарства у класи Ђорђа Андрејевића Куна (1963) и магистрирао код Недељка Гвозденовића (1967) на Академији ликовних уметности у Београду.

Осим сликарством бави се и цртежом, графиком, филмом, керамиком, мозаиком, алтернативама слободног медија, ликовном критиком, теоријом уметности, филозофијом и књижевношћу. С обзиром на своју тако многострану делатност, Стева новић је члан Удружења ликовних уметника и Удружења књижевника Србије.

Као сликар редовно излаже самостално од 1956. и учествује на ликовним смотрама код нас и у иностранству. Био је представник Југославије на Венецијанском бијеналу 1999. године. Његова дела се чувају и излажу у Народном музеју Србије, Музеју савремене уметности у Београду, Музеју града Београда и у многим музејско-галеријским установама у некадашњој Југославији, као и у Енглеској, Данској, Холандији, Белгији, Шпанији, Канарским острвима, Аустралији, Јужној Америци, Сједињеним Америчким Државама, Канади, Аустрији, Шведској, Русији итд.

Добитник је многобројних награда и признања међу којима се издваја Награда удружења Лада 2012. Номинован је за КYОTO награду 2010. године у области уметности и филозофије. Дописни члан САНУ је од 2003, а редовни од 2012. године.

„Бакина Тајна“ је у овим коренима пронашла идеју коју вреди сачувати, уз пружање уметничке слободе младим умовима – графички дизајнери разних факултета у Србији су добили прилику да интерпретирају српске народне изреке на себи својствен начин. Уз помоћ и смернице које су имали током целог процеса од стране Теодоре де Лука, етнолошкиње Етнографског музеја и Маје Стојановић, наше акредитоване илустраторке и ауторке књиге Код нас се каже…/We tend to say… вредни студенти су показали изузетну заинтересованост и посвећеност стварању малих уметничких дела.

„Српске народне изреке одражавају мудрост, животна искуства и вредности које су се преносиле генерацијама, као и разне ситуације са којима се народ сусретао и које је настојао да објасни. Кроз ове уметничке интерпретације, видимо како се приче из прошлости и симболи поново рађају, прилагођени савременим околностима, док истовремено чувају своју аутентичну суштину“, нагласила је Теодора де Лука, етнолошкиња Етнографског музеја која је уз стручну литературу одабрала изреке које су студентима биле водиље током овог пројекта.

„Чување ових и сличних изрека од заборава, као колективног искуства, не представља само дуг према прецима, већ и наш задатак у стварању будућности која ће бити дубоко укорењена у вредностима које нас чине једнакима у друштву“, додала је Де Лука.

Поред визуелног уживања, изложба „Одвајкада“ има за циљ да подстакне промишљање о нашем идентитету и традицији као темељима заједништва, солидарности и вредности које обликују друштво. Посетиоци изложбе имају прилику да кроз очи младих уметника виде како се дух прошлости може сачувати и представити на начин који је близак савременом добу.

Изложба „Одвајкада“ је отворена за ширу јавност до среде, 18. децембра и улаз је бесплатан, а дигитална монографија биће трајно доступна на званичном сајту бренда „Бакина Тајна“ и Етнографског музеја. Како је културно наслеђе жива нит која повезује прошлост, садашњост и будућност, овај пројекат представља важан корак у очувању и промоцији наших корена, али и подсећање на снагу уметности и креативности.

„Нама јесте идеја да и у наредне две године организујемо сличну изложбу са другом темом, да то буде једна врста бијенала, али да се тема разликује. Ми смо хтели да будемо мало другачији од осталих изложби и био је циљ да наградимо три учесника, да буду подједнаке награде, али за различите категорије”, рекла је Тијана Стаменковић, коаутор изложбе.

Специјално награда је уручена Јоргосу Костису, доктору теологије и светски признатом фрескописцу и иконописцу из Грчке. Током боравка у Београду одржаће мастерклас о изради икона.

„Свети мученици су велико поглавље Хришћанства и хришћанске уметности. Важно је да се више ради на ту тему данас, да се она осавремени како бисмо имали дијалог са савременом реалношћу. То је веома важна и по лепоти узвишена тема”, каже др Јоргос Костис.

Уз класичне иконописачке технике заступљени су и мозаци, акварели и цртежи. Учествују иконописци од Кубе, преко Балкана до Казахстана и Русије.

„Свако ту има свој поглед и однос према икони. Према икони би прво требало да имамо духовни однос као верници. Значи, није питање само уметности, мада данас постоје ти покушаји да се уради мало уметничкији приступ икони који има своју другу димензију”, изјавио је Златко Бомештар, иконописац из Солуна.

Изложба Свети мученици – оком нашег времена може се видети до 30. децембра.

Као писац који је своје дело посветио тамним странама историје, насиљу и патњи, привлачио је пажњу западноевропских медија.

Интервјуи настали током пишчевог боравка у Француској и Немачкој у време грађанског рата у Југославији сада су први пут објављени и допуна су књизи Тишминих разговора из 1996. године.

„У тим интервјуима он политичку ситуацију види необично трезвено јер њему није близак једностран поглед, њему није близак острашћен поглед, он има слух за различите перспективе, за различите ставове и по томе и представља ванредну појаву у српској књижевности“, истакао је Драган Проле, приређивач књиге Разговори и интервјуи.

Тишма је као младић доживео Новосадску рацију и то је формирало његово мишљење о рату.

„Тишма је у неку руку био скрајнут због неких својих одлука да оде из земље 90-тих година, али ми видимо у ствари Тишму који је био врло доследан својим ставовима према свету, према ратовима 90-тих, према политици и видимо у ствари једног човека који говори врло тачно о времену у коме се нашао“, објашњава проф. др Горана Раичевић, уредница Целокупних дела Александра Тишме.

Издањем Разговори и инервјуи, у години у којој се обележава век од рођења Тишме, приводи се крају објављивање Целокупних дела Александра Тишме. Заслуга припада врсном тиму у којем су професори књижевности, књижевни критичари и писци.

„Намера нам је била да сваке године објављујемо по две књиге како би Тишмино дело било стално присутно у јавном простору. И заиста смо у томе успели. Сваке године се говорило о новим Тишминим делима. До данас смо објавили већ 25 томова и Тишма је и те како присутан, присутан у нашој култури, присутан међу читалачком публиком не само у Србији већ и у Европи, али и у свету“, наводи Бора Бабић, главна уредница издавачке куће „Академска књига“.

Издавачки подухват биће заокружен објављивањем Тишминих Писама.

„Колекција изложбених фотографија Blow up представља ретроспективу првих десет година рада фотографа Wood RS-a. Музички великани и они мањи, који су кроз призму тренутака ухваћени на сцени у периоду од 2014. до 2024, одишу природношћу задржавајући аутентичну атмосферу која је карактеристична за џез, блуз и рок жанрове“, истиче Јовановић.

Поред аутора фотографија и рецензента изложбе, на догађају ће говорити: Иван Ивачковић, рок новинар, чланови „Ју групе“ Жика и Драги Јелић и Срђан Гојковић из рок групе „Електрични оргазам“.

Рецензент Јовановић додаје да Тубићеве фотографије не само што бележе тренутке музике већ их преносе на начин који омогућава да се чује и осети ритам.

„Сваки снимак је више од слике – он је забележени тренутак музичког израза, место где се уметност фотографије сусреће са снагом музике и ствара сасвим ново искуство за сва чула“, закључује Мачак.

Ненад Тубић – Wood RS рођен је 1967. у Љубљани. Фотографијом се бави од 2014. године. Фотографисао је групе и извођаче џез, блуз и рок сцене. Од 1988. године ради као тонски сниматељ на РТС-у. Од 2015. је званични фотограф Џонија Ранковића, „Ју групе“, „Кербера“ и „Електричног оргазма“. Иза себе има неколико изложби фотографија, организованих у претходних неколико година.

Изложба ће бити отворена до 27. децембрa 2024. године.

1945. Тони Хикс је енглески певач и гитариста групе Холис и као члан групе је примљен у ”Кућу славних рокенрола” 2010. године.

1945. Желимир „Жељко“ Бебек је босанскохерцеговачки и југословенски рок музичар, најпознатији као први певач Бијелог дугмета. Објавио је 14 соло албума. 2022. године је издао аутобиографију под називом У инат свима.

1946. Бени Андерсон је шведски композитор и продуцент, најпознатији као члан групе АББА. Група је једна од најпопуларнијих поп група свих времена. Објавили су 9 студијских албума.

1949. Бил Гибсон је амерички гитариста и певач групе ZZ Top. Најпознатију поставу чинили су Били Гибонс (вокал, гитара), Дасти Хил (вокал, бас гитара, клавијатуре) и Френк Бирд (бубњеви, удараљке). Највећи хитови групе су Sharp Dressed Man, La Grange, Gimme All Your Lovin`, Legs, Sleeping Bag, Rough Boy. Магазин Ролинг Стоун га је ставио на 32 место листе ”100 највећих гитариста.

Рођени на данашњи дан: 1937. Jim Glaser (The Glaser Brothers), 1972. Michael McCary (Boyz II Men) и 1997. Zara Larsson

Догодило се 16. децембра

1965. Битлси су објавили сингл Day Tripper / We Can Work It Ou.

1966. Џими Хендрикс је објавио први сингл Hey Joe у Великој Британији.

1971. Филм Френка Запе 200 Motels је имао британску премијеру у Лондону. У филму се појављује Ринго Стар.

1984. Басиста Дасти Хил је ранио себе из пиштоља када му је овај пао на земљу. Одвезао се сам до болнице.

1985 ”Алиса” је први албум истоимене поп и рок југословенске и српске музичке групе. Објављен је 1985. године под окриљем Југодиск-а, на винилу и аудио касети. На албуму се налази осам песама, а највећу пажњу публике привукла је песма Сања.

2001. Роби Вилијамс и Никол Кидман су на првом месту британске листе синглова са песмом Somethin' Stupid.

Рођени 17. децембра

1939. Eddie Kendricks је амерички композитор и певач, најпознатији по раду у групи Temptations, у којој је био главни вокал у периоду од 1960 до 1971. Певао је неке од најпознатијих хитова групе The Way You Do the Things You Do, Get Ready и Just My Imagination (Running Away with Me). Умро је 1992.

1942. Paul Butterfield је амерички блуз хармоникаш, певач и вођа групе Paul Butterfield Blues Band, са којом је снимио неколико успешних албума у 60им годинама прошлога века. Умро је 1987.

1949. Пол Роџерс је је енглеско-канадски композитор, певач и композитор. Био је члан група Free, Bad Company, Firm и Law. Магазин Ролинг Стоун га је ставио на 55 место листе ”100 највећих певача”.

1975. Немања Којић, познат и по свом сценском имену Hornsman Coyote (или само Којот), је српски реге музичар. Свирачки разноврстан, пре свега на тромбону и гитари, Којот је од почетка каријере свирао у великом броју бендова различитих жанрова: Del Arno Band, Саншајн, Dead Ideas, итд. Године 1994. оснива свој бенд, Ајсбрн. Бенд је трајао до 2017. и за то време издао пет студијских албума.

Рођени на данашњи дан: 1950. Carlton Barrett (The Wailers), 1958. Mike Mills (R.E.M.), 1959. Bob Stinson (The Replacements), 1962. Sarah Dallin (Bananarama), 1973. Eddie Fisher (OneRepublic) и 1989. Taylor York (Paramore)

Догодило се 17. децембра

1962. Боб Дилан је по први пут дошао у Велику Британију.

1963. Џемс Керол са радија WWDC у Вашингтону је први пут пустио песму од групе Битлси у САД. На сваких сат времена је пуштао песму I Want to Hold Your Hand.

1971. Дејвид Боуви је објавио албум ”Hunky Dory”. Са албума су се издвојиле песме Changes, Andy Warhol и Life on Mars.

1995. Френк Запа је добио свој кип у Вилњусу у Литванији.

2022. Певач Сем Рајдер је са својим деби албумом ”There’s Nothing but Space, Man!” на првом месту у Великој Британији.

Рођени 18. децембра

1943. Кит Ричардс је енглески гитариста, текстописав, певач, један од оснивача групе Ролинстонси и свакако једна од највећих звезда рокенрола. Са Миком Џегером као коаутором, написао је и снимио многобројне песме за ову групу, укључујући (I Can't Get No) Satisfaction, Jumpin' Jack Flash, Miss You, Start Me Up, Brown Sugar, Angie, Sympathy For The Devil и на стотине других. Објавио је три соло албума. У ”Кућу славних рокенрола” је као члан групе примљен 1989. године. Магазин Ролинг Стоун га је ставио на четврто место листе ”100 највећих гитариста”.

1980. Кристина Марија Агилера је америчка поп певачица, текстописац, играчица, глумица и продуцент. Кристина је добитница великог броја награда, укључујући и 5 Греми награда. Музички магазин, Ролинг Стоун ју је уврстио у листу највећих певача свих времена, на којој је најмлађа и једини уметник са мање од 30 година.

2001. Били Ајлиш је америчка певачица, текстописац и глумица. Пажњу је стекла песмом Ocean Eyes (2015), коју је написала и продуцирала са својим братом Финијасом О’Конелом. Издала је три студијска албума — When We All Fall Asleep, Where Do We Go? (2019), Happier Than Ever (2021) и Hit Me Hard and Soft (2024) — који су остварили комерцијални и критички успех. Добитница је бројних награда, међу којима девет награда Греми, две Америчке музичке награде, три МТВ видео музичке награде, три награде Брит, две награде Златни глобус и једног Оскара. Прва је особа рођена у 21. веку која је освојила Оскара.

Рођени на даншњи дан: 1946. Alex Ligertwood (Santana), 1953. Elliot Easton (The Cars), 1970. DMX и 1975. Sia

Догодило се 18. децембра

1961. Група Tokens је са песмом The Lion Sleeps Tonight на првом месту британске листе сибглова.

1971. Група T. Rex је са албумом ”Electric Warrior” на првом месту у Британији. Са албума су се издвојиле песме Get It On и Jeepster.

1972. Боб Дилан је почео снимање филма Pat Garrett and Billy The Kid. За потребе филма је компоновао песму Knockin' on Heaven's Door’.

1983. Кит Ричардс се оженио са Пети Хансен.

1999. Spice Girls су добиле своје воштане фигуре у музеју Мадам Тисо у Лондону. Свака фигура је коштала 35.000 фунти.

2003. Председник Џорџ Буш је одликовао Лорету Лин и Џемса Брауна због доприноса америчкој култури.

Рођени 19. децембра

1915. Едит Пијаф је француска певачица шансона и национална музичка икона. Њена музика је често повезивана са њеним трагичним животом. Изводила је углавном баладе које су је и прославиле. Њене најпознатије песме су „La Vie en rose“ (1946), „Hymne à l'amour“ (1949), „Milord“ (1959), „Non, je ne regrette rien“ (1960). Умрла је 1963.

1944. Алвин Ли је енглески гитариста, певач и оснивач блуз-рок групе Ten Years After. Објавио је 12 албума. Умро је 2013.

1953. Јура Стублић је југословенски и хрватски музичар, најпознатији по раду у загребачкој новоталасној групи Филм, али и по успешној соло каријери.

1958. Викторија је југословенска и српска рок певачица. Музичку каријеру је започела је групом Аске, са којом је издала три албума и учествовала на Еуросонгу, а прославила се као певачица и фронтмен групе Викторија, коју је основала 1986. године. Са овом групом је издала четири албума, а крајем деведесетих година 20. века је, након што се група разишла, наставила соло каријеру користећи управо име групе као своје уметничко име, по коме је и данас препознатљива.

Рођени на данашњи дан: 1958. Chris Hamill (Limahl, Kajagoogoo), 1952. Walter Murphy, 1941. Maurice White (Earth, Wind & Fire) I 1918. Professor Longhair

Догодило се 19. децембра

1957. Елвис Пресли се придружио 32 тенковској јединици у Немачкој.

1958. Conway Twitty је на првом месту у Великој Британији са песмом It's Only Make Believe.

1967. Buffalo Springfield је дебитовао на концерту у Сан Дијегу.

1969. Из рубрике Греота да се баци бележимо ситуацију у којој је Мик Џегер кажњен са 200 фунти због поседовања марихуане.

1970. Елтон Џон је по први пут на првом месту америчке листе синглова са песмом Your Song.

1987. Pet Shop Boys су на првом месту британске листе синглова са песмом Always On My Mind.

1999. Група Westlife је са песмом I Have A Dream на првом месту британске листе синглова.

Рођени 20. децембра

1947. Питер Крис је амерички бубњар, најпознатији као члан групе Кис. Као члан групе је примљен у ” Кућу славних рокенрола” 2014. године.

1948. Алан Персонс је енглески аудио инжињер, композитор и продуцент. Персонс је био аудио инжињер на албумима ”Abbey Road” (1969) и ”Let It Be” (1970) од групе Битлси и ”Dark Side of the Moon” (1973) групе Пинк Флојд. Персонс је оснивач и групе Alan Parsons Project.

1966. Крис Робинсон је амерички музичар и оснивач рок групе Black Crowes. Са групом је објавио десет албума.

Рођени на данашњи дан: 1959. Jackie Fox (Runaways), 1980. Chris Edwards (Kasabian) и 1990. JoJo

Догодило се 20. децембра

1958. Џон Леном, Пол Макартни и Џорџ Харисон су свирали на венчању Харија Харисона, старијег брата од Џорџа.

1967. Џоан Без је осуђена на 45 дана затвора због учествовања у анти-ратним демонстрацијама.

1976. ”Ето! Баш хоћу!” је трећи студијски албум рок групе Бијело дугме у издању дискографске куће Југотон. Албум је снимљен у Air Recording Studios у Лондону.

1986. Девојке из групе Bangles су на првом месту америчке листе синглова са песмом Walk Like An Egyptian.

1986. Група Housemartins је са песмом Caravan Of Love на првом месту британске листе синглова.

1999. Читатељи магазина UK Guitar су прогласили Џими Хендрикса најбољим гитаристом свих времена.

2014. Сингл Open the Door to Your Heart од Дарела Бенкса је продат на аукцији у Лондону за 14,543. Фунти. Сингл се сматрао јединим преосталим примерком који постоји.

Рођени 21. децембра

1940. Френк Запа је амерички музичар, сатиричар, гитариста, текстописац и певач. Почетком 1960-их основао је рок састав Mothers of Invention са којим је остварио бројну дискографију. Запа је такође режирао дугометражне филмове и музичке спотове и дизајнирао насловне стране албума. Он се сматра једним од најиновативнијих и стилски најразноврснијих рок музичара своје ере. У ”Кућу славних рокенрола” је примљен 1995. Умро је 1993.

1946. Карл Вилсон је амерички гитариста и суоснивач групе Бич Бојс. Умро је 1998.

1947. Пако де Лусија је шпански фламенко композитор, гитариста и продуцент. Водећи заговорник стила Нови Фламенко, помогао је легитимисању фламенка у току његовог настајања у Шпанији, и био је један од првих фламенко гитариста који је успешно прелазио границе других музичких жанрова као што су класична музика и џез. Умро је 2014.

Рођени на данашњи дан: 1926. Freddie Hart, 1953. Betty Wright и 1964. Murph (Dinosaur Jr.)

Догодило се 21. децембра

1967. Битлси су имали премијеру филма Magical Mystery Tour у Лондону.

1968. Glen Campbell је са албумом ”Wichita Lineman” на првом месту у САД.

1970. Елвис Пресли се срео са председником Никсоном у Белој кући.

1974. Група Mud је са песмом Lonely This Christmas на првом месту у Великој Британији.

1987. Објављен је ЕП ”Дечија песма” групе Дисциплина кичме. На ЕП се налази Дечија песма која је урађена у пет различитих верзија.

Рођени 22. децембра

1948. Рик Нелсон је амерички гитариста и композитор групе Cheap Trick.

1949. Робин и Морис Гиб су британски певачи и композитори. Са својим братом Беријем су оснивачи и чланови групе Би Џиз. Група је једна од најпопуларнијих поп група свих времена. Робин је умро 2012., а Морис 2002. године.

1966. Зоран Маринковић је српски мултидисциплинарни уметник, најпознатији по свом раду у рок групи Бјесови. Са групом је објавио шест албума.

1972. Ванеса Паради је француска певачица, глумица и модел. Када је имала 14 година, стекла је светски успех са синглом Joe le taxi, која је њена најпознатија песма.

1978. Едо Маајка је босанскохерцеговачки репер и текстописац. До сада је објавио осам албума.

Рођени на данашњи дан: 1944. Barry Jenkins (The Animals), 1968. Richard James Edwards (Manic Street Preachers), 1989. Jordin Sparks и 1993. Meghan Trainor

Догодило се 22. децембра

1957. Група Crickets су објавил сингл Oh, Boy.

1979. Rupert Holmes је са песмом Escape (The Pina Colada Song) на првом месту америчке листе синглова.

1980. Stiff Records је објавио албум "The Wit and Wisdom of Ronald Reagan". Албум је садржавао 40 минута тишине.

1984. Мадона је на првом месту америчке листе синглова са песмом Like A Virgin. Продуцент песме је био Најл Роџерс.

1993. Основана је поп-рок група Кристали. Група је објавила четири албума.

 2002. Умро је Џо Страмер.

2003. Гинисова књига рекорда је објавила годишњу листу хит синглова свих времена на којој је на првом месту Елвис Пресли, на другом месту је Клиф Ричард, а следе Шедовс, Елтон Џон, Мадона, Дајана Рос, Мајкл Џексон, Род Стјуарт, Битлси и Дејвид Боуви.

Она је његова супруга, мајка четворо деце, ћерка дементног оца, успешна пословна жена. Њена љубав и њена борба да спасе породицу док Ирска срља у тоталитаризам у основи су овог виртуозно исписаног дистопијског романа тока с(а)вести и емоција. Пред нама је савршен портрет душе жене у којој је једина константа љубав. Њу види у огледалу којим промичу сећања на прошли, заједнички живот. Прича о њима. Само обичне ствари свакодневице.

"Она види како се срећа крије у тој монотоној рутини."

Баш та љубав према мужу, деци, оцу, дому, земљи гура је у буру смене осећања наде, неверице, бола, презира, снажне воље и потонућа, уздизања и клонулости.

"Незадовољство је туга оденута у рухо наде"

Једноставно а необично испричан роман, с ритмом постигнутим низом глагола и много унутрашњих дијалога, оригиналних метафора и сјајних порука.

Све се догађа у време када крајње десничарска Партија националног савеза преузима контролу над Републиком Ирском, успоставља ванредна овлашћења која суспендују ирски устав, успоставља нову тајну полицију.

Ајлиш види дубље, друго лице, суштину: "... одваја лица од униформи, униформа је та која говори а не уста ,то је држава која проговара кроз униформу, замишља их како би изгледали у цивилу, прошла би поред њих на улици а да их и не примети."

Ајлиш води борбу са собом, са најстаријим сином Марком, који жели да се придружи побуњеницима, с покуњеношћу, депресијом једине ћерке Моли, с неодговорним понашањем младог бунтовника, тринаестогодишњег Бејлиија, с деменцијом оца Сајмона, послодавцима који је отпуштају и треба да обезбеди све што је потребно беби Бену.

Њена посвећеност је бескрајна, чак и вера да режим неће дуго остати на власти и да ће бити уклоњен захваљујући међународној реакцији и економским санкцијама.

Познато, зар не?

Готово је видите поред старог радија како слуша вести Би-Би-Сија да би чула истину из света.

О тужним номадима наших дана

Зато одбија сестрину понуду из Канаде да напусти земљу иако је сестра подсећа да је: "историја неми попис људи који нису знали када да оду."

Нада расте док борбе напредују и побуњеници заузимају Даблин, али убрзо режимска влада почиње да бомбардује град да би истерала побуњенике. У једном таквом нападу, Бејли је повређен гелерима.

Каква је његова судбина? Да ли ће Ајлиш дочекати повратак мужа, сина? Или ће прихватити понуду сестре да се укрца на избеглички чамац? Неће вам дати мира аутор. Читаћете у даху, листати странице чекајући на те одговоре. Какву атмосферу је створио Линч, какву слику новије историје и универзалну поруку о мржњи и љубави, о свету рата и тужних номада наших дана!

Роман је добио Букерову награду 2023. У образложењу жирија између осталог се наводи да је рад „тријумф емотивног приповедања, снажног и храброг”.

Можда је то и једино, сасвим довољно рећи да би се описала Пророкова песма. Да, снажно и храбро господине Линч.