Сер Дејвид је изјавио да је „потпуно преплављен“ рођенданским порукама које пристижу, захваливши свима „најискреније“. У аудио-поруци подељеној ноћ уочи рођендана открио је своје првобитне планове.

„Мислио сам да ћу свој 100. рођендан прославити тихо. Потпуно су ме преплавиле рођенданске честитке, од предшколских група до станара старачких домова и безброј појединаца и породица свих узраста. Једноставно не могу да одговорим свакоме од вас појединачно, али бих желео да вам се свима најискреније захвалим на лепим порукама“, рекао је Атенборо.

Међу бројним личностима које су одале почаст сер Дејвиду нашао се и британски премијер, сер Кир Стармер. Он је истакао огроман утицај који је Атенборо имао на генерације гледалаца широм света, називајући га истинским националним благом.

„Желео бих да упутим најтоплије жеље сер Дејвиду Атенбороу поводом његовог 100. рођендана. Као и милиони људи широм земље и света, одрастао сам гледајући програме сер Дејвида. Деценијама је нација била опчињена његовом страшћу према природи и његовим изванредним доприносом јавном сервису. Он је право национално благо и пионир у својој области. Нека његов рад настави да инспирише људе свих генерација у годинама које долазе“, навео је Стармер.

Музичка прослава живота и природе

Прославу у „Ројал Алберт холу“, коју ће преносити Би-Би-Си (BBC), водиће Керсти Јанг, а укључиће наступе музичара чије су се композиције појављивале у његовим телевизијским серијалима „Планета Земља“.

Ден Смит, фронтмен награђиваног бенда Бастил, придружиће се Концертном оркестру Би-Би-Сија како би извео песму „Помпеја“, која је коришћена у серијалу „Планета Земља III“. Исландски бенд Сигур Рос извешће нумеру „Хопипола“, која је пратила промоцију серијала „Планета Земља“ и „Планета Земља II“.

Концертни оркестар Би-Би-Сија извешће и композиције повезане са неким од најупечатљивијих тренутака из Атенбороових програма, укључујући драматичну потеру змија за игуанама из серијала „Планета Земља II“ и моћну сцену са оркама које лове користећи таласе из серијала „Залеђена планета II“.

Наступиће и британска певачица Сијена Спајро и парагвајски харфиста Франсиско Иглесијас, који ће свирати традиционалну композицију „Пахаро Кампана“, која се чула у првом Атенбороовом програму о дивљини.

Легат који се слави широм света

Ово је само један од многих догађаја којима се обележава његов рођендан. Импозантна изложба Природњачког музеја, чији је наратор сер Дејвид, биће претворена у бесплатан петоминутни спектакл у центру Лондона.

Адаптирана верзија под називом „Наша прича са Дејвидом Атенбороом“ приказиваће се у простору „Аутернет Лондон“ од 8. маја, водећи гледаоце кроз историју човека и Земље, пре него што прикаже визију будућности Лондона, како је известио „Индипендент“.

Преплављен је порукама и лепим жељама добротворних организација за заштиту животиња и животне средине, а организација Пета назвала је „мудрог“ бика по њему.

Бик по имену Сер Атенбулок био је међу првим животињама спасеним кроз пројекат механизације у Делхију који спроводи Пета Индија.

Каријера сер Дејвида Атенбороа траје више од седам деценија, још од када је почео да ради за Би-Би-Си 1952. године. Током тог времена постао је једина особа која је освојила награду БАФТА у свим телевизијским форматима: црно-белом, у боји, HD, 3D и 4K.

Његов рад трансформисао је документарце о природи у визуелно импресивна и емотивно снажна филмска дела која су допрла до стотина милиона људи.

На питање о тајни своје дуговечности, скромно је одговорио да је кључни фактор „чиста срећа“. Ипак, његов активан живот, страст према природи и снажан осећај сврхе несумњиво су допринели његовој виталности.

Иако не следи строгу вегетаријанску исхрану, познато је да је значајно смањио унос црвеног меса. Његов најновији документарни филм, „Океан са Дејвидом Атенбороом“, објављен је 2025. године, са фокусом на морске екосистеме.

Први посао добио је 1961. године у позоришту „Београд" у Ковентрију, првом британском јавном позоришту изграђеном после Другог светског рата уз државна средства.

Позориште је добило назив по престоници Србије, јер су се два града збратимила након што су оба тешко страдала у бомбардовању.

„Моја недељна плата била је осам фунти, довољно да платим стан, који је коштао три гвинеје, и да пристојно живим. Мој стан у Београду, направљен за члана распуштене трупе, данас служи као канцеларија градског већа за образовање и рад са заједницом. Оно што се није променило од 1961. јесте ентузијазам публике за живо позориште, било класично или ново написано. Одлазак у позориште и даље је једна од главних забава у Великој Британији".

Глумац би волео да се врати у време и упозна Шекспира јер има неколико питања за писца.

„Питао бих га: ’Дакле, јесте ли ви заиста написали те драме и играли у њима? Сигуран сам да јесте, али неки прилично разумни људи у то не верују. Такође, можете ли да нацртате план оригиналног позоришта Глоб, за које сумњам да није имало она два упадљива стуба који заклањају поглед у данашњем Шекспировом Глобу на Саут Бенку“, рекао је шаљиво времешни Мекелен.

Мекелен се радо присећа наступа на Гластонбери фестивалу 2025. године, када је наступио са групом „Сизор систерс".

„За разлику од многих мојих пријатеља, никада нисам желео да будем поп певач – али је опојан осећај наступати пред одушевљеним фановима. Цео наступ деловао је као један дугачак наклон публици, испуњен љубављу и захвалношћу", рекао је славни глумац.

Гандалф као део његове личности

Мекелен је најпознатији по улози чаробњака Гандалфа у трилогији Господар прстенова која је рађена по романима Џона Роналда Руела Толкина.

„Зашто би се уопште борили? Али Гандалф би победио, наравно. Он је оригинални чаробњак“, рекао је Мекелен.

Доминик Монаган тврди да је видео Дејвида Боувија на аудицији за Гандалфа, али Мекелен ништа не зна о томе.

„Никада нисам успео да убедим Питера да потврди ко је одбио улогу живота. Што се Боувија тиче, он није био једина велика музичка звезда која је желела да буде једнако успешна и у филмовима, али у томе никада није у потпуности успео. Иако је Гандалф повезан са магијом и натприродним, мене је највише привукла његова људскост – нека врста старог скитнице кога бисте могли да сретнете како лута путевима Средње земље. Можда би Боуијев упечатљив изглед и глас више нагласили његову натприродну страну“, сматра сер Ијан.

Глумац је власник паба и сматра да се у њему налази реквизит који госте одвраћа од невоља, јер никог никада није избацио.

„Можда зато што Гандалфов штап стоји иза шанка у пабу ’Грејпс’ и одвраћа хобите Средње земље и госте из Лајмхауса од несташлука“, нашалио се.

Најгори савет који је добио

Мекелен је крајем осамдесетих година прошлог века јавно говорио о својој хомосексуанлости, а то је касније довело и до најлошијег савета који је добио у каријери.

„После представе ’Бент’ Мартина Шермана 1979. године – драме која је свет упознала са прогоном хомосексуалаца у нацистичким логорима Трећег рајха – један од најпознатијих и најцењенијих британских глумаца дошао је иза сцене. Алек Гинес је веома формално седео у мојој гардероби, одушевљен представом, пре него што ме је позвао на вечеру. Глупо сам одбио", рекао је за Гардијан.

После 10 година му се поново указала прилика да седи са Гинесом, што је и прихватио.

„Повео ме је на италијански ручак у Пимлику, где смо разговарали о свему и свачему, док није покренуо прави разлог због ког ме је позвао. Чуо је за мој рад на оснивању организације ’Стоунвол’ – групе која се борила да лезбејке и хомосексуалци у Великој Британији имају иста права као и сви остали. Сматрао је помало неприкладним да се глумци мешају у јавне и политичке послове и саветовао ме је, готово молио, да се повучем. То је био савет старије генерације који нисам послушао“, истакао је Мекелен.

За крај интервјуа, Мекелен се осврнуо и на Хамлетово питање.

„Када сам играо Хамлета у касним двадесетим, мислио сам да ’бити’ значи живети пуним плућима. Када сам се улози вратио пре неколико година, схватио сам да Хамлет одговор даје на крају драме речима: ’Нека буде’. И ја данас мислим тако“, поручио је британски глумац на крају.

С обзиром на сложеност модерних ТВ продукција и велики број визуелних ефеката, постојала је бојазан да би нови „Хари Потер“ могао да излази у дугим временским размацима.

Ипак, ХБО планира да одржи континуитет, па ће се снимање друге сезоне одвијати паралелно са постпродукцијом прве, чија је премијера заказана за 25. децембар ове године.

Како би се одржао темпо рада, сценариста Џон Браун унапређен је у креативног руководиоца друге сезоне.

„Како смо разрадили планове за преклапање продукционих распореда – да прву сезону завршимо до Божића и да се већ на јесен вратимо снимању друге – постало је јасно да је именовање ко-шоуранера кључно за одржавање замаха“, изјавила је продуценткиња серије Франческа Гардинер.

Она је додала да са Брауном сарађује још од рада на серији Succession, истичући његове сценаристичке способности и сараднички дух.

Ипак, из ХБО-а поручују да публика не треба да очекује нову сезону „Хари Потера“ сваке године.

Директор компаније Кејси Блојс раније је за The Hollywood Reporter објаснио да комплексност оваквих продукција значајно успорава процес рада.

Према његовим речима, овакве серије захтевају огромне продукционе тимове, дуготрајну постпродукцију и сложене визуелне ефекте, што онемогућава бржу реализацију.

ХБО своје серије углавном емитује на недељном нивоу, па се очекује да ће прва сезона „Харија Потера“ трајати до фебруара 2027. године.

Друга сезона би, према проценама, могла да стигне током лета или јесени 2028, иако званична потврда још није објављена.

Пројекат се сматра веома амбициозним, а додатни изазов представља чињеница да главне улоге тумаче млади глумци, због чега ће продукција морати да задржи брз темпо рада како глумци не би прерасли своје улоге.

Убрзо је пронађена замена у виду Лоре Дерн, али она неће преузети постојећу улогу, већ ће играти потпуно нови лик, написан специјално за њу. 

Виђење лика био камен спотицања 

Према извештајима које је првобитно објавио магазин Пипл, а касније потврдио и Верајети, до разлаза је дошло због различитог виђења лика који је Бонам Картер требало да тумачи. Вајт је наводно захтевао „бучну“ и „жестоку" изведбу за улогу пропале филмске звезде која очајнички покушава да оживи каријеру током Филмског фестивала у Кану.

Очигледно је да се глумичина интерпретација није поклопила са редитељевом визијом, што је довело до одлуке о прекиду сарадње.

Након одласка Хелене Бонам Картер, продукција је брзо реаговала и ангажовала Лору Дерн, која је претходно успешно сарађивала са Вајтом на хваљеној серији Enlightened.

Међутим, извори блиски продукцији наглашавају да Дернова не преузима улогу која је била намењена њеној колегиници. Уместо тога, Вајт је креирао потпуно нови лик прилагођен управо њој, што указује на значајне измене у сценарију.

У званичном саопштењу, портпарол ХБО-а је изразио жаљење због настале ситуације.

„Постало је очигледно да се лик који је Мајк Вајт створио за Хелену Бонам Картер није поклопио са изведбом када је глумица стигла на сет", наводи се у саопштењу. „ХБО, продуценти и Мајк Вајт су тужни што неће сарађивати са њом, али остају њени верни фанови и надају се сарадњи са легендарном глумицом на неком другом пројекту у будућности."

Ништа ново: Звезде које напуштају популарне серије

Одлазак велике звезде из високобуџетног пројекта у поодмаклој фази продукције је редак, али не и нечувен догађај у телевизијској индустрији. Случај Хелене Бонам Картер уклапа се у шири тренд где познати глумци напуштају успешне серије због креативних разлика, незадовољства сценаријем или сукоба са продукцијом.

Сличне ситуације догодиле су се и раније: Кристофер Еклстон је напустио серију Доктор Ху након само једне сезоне због неслагања са продуцентима, док је Кетрин Хајгл напустила Увод у анатомију после јавних несугласица са ауторком Шондом Рајмс.

Можда најпознатији примери су отпуштање Чарлија Шина из серије Два и по мушкарца након сукоба са аутором Чаком Лоријем и одлука Дејва Шапела да напусти свој изузетно популарни шоу на врхунцу славе.

Четврта сезона Белог лотоса на Француској ривијери

Снимање четврте сезоне серије Бели лотос почело је 15. априла у Француској, а радња ће пратити ривалство између две филмске екипе које бораве на Канском филмском фестивалу.

Према званичном синопсису, серија ће пратити „нову групу гостију и запослених у хотелу 'Бели лотос'" док се сналазе током те хаотичне недеље. Продуцент Дејвид Бернад изјавио је да ће сезона хронолошки приказати „успоне и падове фестивала, бол и љубав, као и узбуђење боравка на таквом месту".

За разлику од претходних сезона које су биле смештене у једном хотелу, нова сезона ће се одвијати на више локација. Једна екипа ће боравити у великом хотелу на променади Кроазет у Кану, док ће друга бити смештена у хотелу на брду у Сен Тропеу.

Главне локације за снимање су у „Шато де ла Месардјер“ у Сен Тропеу и хотел „Мартинез“ у Кану, који ће за потребе серије бити преименовани у „Бели лотос ду Кап“ и „Бели лотос Кан". Продукција ће се током туристичке сезоне преселити и у Париз, у чувени хотел „Лутесија".

Поред Лоре Дерн, глумачку поставу чине Александер Лудвиг, Еј Џеј Мичалка, Стив Куган, Сандра Бернхард, Хедер Грејем, Крис Месина, Макс Гринфилд и Кумаил Нанџијани.

Одлазак велике звезде и преправљање централне улоге у касној фази продукције представља велики изазов, а остаје да се види како ће ове промене утицати на динамику и пријем четврте сезоне серије код публике и критике.

Био је члан Атељеа 212, Београдског и Југословенског драмског позоришта. Сећање на његов допринос Југословенска кинотека започиње изложбом.

„Прикупљени су и постери на којима је лик Цице Перовића. Ишло се хронолошки. Највећу вредност, емотивну, имају фотографије из приватне колекције. Породица Цице Перовића нам је уступила из најранијег детињства фотографије овог нашег уметника. Мислим да је он био и оно што је глумио“, наводи ауторка изложбе Ирина Кондић.

Пратећи циклус филмова, у којима је Цица Перовић играо, концептуално тече уназад. Први на репертоару је био филм Павиљон 6, чију премијеру Перовић није дочекао. Током трајања програма биће приказано 19 жанровски различитих филмова.

„То су класици југословенског филма. Он је снимао од 1955. до 1977. За 22 године снимио је 27 филмова. Ту су филмови црног таласа, ту су неке од наших најбољих комедија, ту су филмови из седамдесетих година који су обележили нашу кинематографију тог времена. Један од људи који је код нас први увео модерни глумачки израз, без гестикулације, без кревељења, без велике помпе“, наглашава Александар Ередељановић, в.д. директора Југословенске кинотеке.

Ретроспектива филмова Слободана Цице Перовића траје до 11. маја, када ће циклус затворити филмови Дилижанса снова и Осма врата.

„Јелена Карађорђевић била је ћерка краља Петра Првог Карађорђевића, који је желео да успостави династички брак са руском царском породицом. Прво је планирао да то буде Александар, његов син, али у томе није био успешан, па је успео са својом ћерком Јеленом“, истакла је ауторка серијала "Романови, љубав у бурним временима".

Наводи да је прича занимљива, а гледаоци ће имати прилику да је виде у другој епизоди серијала.

„Како су Јеленине тетке, које су биле удате у породици Романов у Петрограду и родитељи Романова наместили тај брак. Јелена је одишла код своје тетке која је била краљица Савојска, супруга цара Емануела Савојског. Ту је упознала свог супруга,  Ивана Константиновича Романова, са којим се заволела. Љубав је трајала кратко због бољшевичке револуције“, истакла је ауторка серијала Ранка Јакшић.

Истиче да је ментор професор и историчар Алексеј Тимофејев, Рус који живи и предаје у Београду, на факултету за историју, на чије изворе и сугестије се ауторка серијала ослонила.

„Моје је било да причу развијем на један докуентарни начин и да јој додам још неку емоцију, коју сам ја морала да осетим. Снимали смо у Санкт Петербургу“, рекла је ауторка.

Шта никако не треба пропустити у серијалу

„Не би требало пропустити другу епизоду јер је врло интересантна и потресна, као и Јеленина улога на царском двору и животни пут који је баш потресан“, истакла је Ранка Јакшић, ауторка серијала "Романови, љубав у бурним временима".

Прва епизода серијала емитује се 6. маја у 20 часова на Другом програму РТС-а. 

У њему се види Мет Дејмон у улози митског хероја Одисеја, краља Итаке, који се након десетогодишњег Тројанског рата бори за повратак кући. Поред епских сцена борбе и путовања, трејлер наглашава и емотивну срж приче, приказујући Ен Хатавеј као његову верну супругу Пенелопу, која одолева просцима, и Тома Холанда у улози њиховог сина Телемаха, који креће у потрагу за оцем.

Визуелни спектакл обећан је кроз сцене које приказују Одисејеве натприродне изазове. У односу на пређашњи, нови трејлер открива борбу са митским бићима, попут једнооког Киклопа, као и суочавање са морским вртлогом који прети да прогута његов брод и посаду.

У трејлеру се појављује и Роберт Патинсон као Антиној, један од дрских просаца који у Одисејевом одсуству опседају двор и настоје да се ожене Пенелопом. Поред тога, публика је добила прилику да види Шарлиз Терон у улози моћне чаробнице Кирке и Зендају као богињу заштитницу Атину, наговештавајући верност фантастичним елементима Хомерове приче.

Ноланова визија митског епа

Кристофер Нолан, познат по својим амбициозним и визуелно импресивним филмовима попут Почетка, Мрачног витеза и недавног Опенхајмера, изјавио је да је Одисеју одабрао као свој следећи пројекат јер је то „темељна прича" која садржи елементе свих прича.

Његов циљ је да овом митолошком делу приступи са озбиљношћу и продукцијским вредностима холивудске А-листе, користећи IMAX технологију како би Хомеров свет оживео на начин који до сада није виђен.

Филм је описан као „митски акциони еп“, а сниман је на аутентичним локацијама широм света, укључујући и отворено море, како би се што верније дочарали изазови Одисејевог лутања.

Продукција филма је монументална, са буџетом који се процењује на 250 милиона долара. Нолан је, веран свом стилу, инсистирао на коришћењу практичних ефеката уместо прекомерне употребе дигиталне технологије, како би фантастични елементи деловали што стварније.

Открио је да је за потребе филма снимљено око 610.000 метара IMAX филмске траке, користећи потпуно нову технологију развијену за овај пројекат. Његова жеља да се биоскопска публика што више уживи у филмско искуству огледа се у одлуци да се читаво остварење сними камерама великог формата, што обећава јединствен доживљај за гледаоце.

Хомер за 21. век

Ноланова Одисеја се уклапа у актуелни тренд филмских адаптација великих књижевних класика, који су се показали изузетно успешним код публике.

Филмови попут серијала Господар прстенова и Дина доказали су да постоји огромна потражња за епским причама са богатим наративним световима и сложеним, вишеслојним ликовима.

Комбинујући ванвременску причу са најсавременијом филмском технологијом, Ноланов филм има потенцијал да постави нове стандарде унутар жанра и приближи древни еп новим генерацијама гледалаца.

Сам редитељ повукао је паралелу између Хомерових епова и данашњих прича о суперхеројима, истичући да обе врсте наратива задовољавају универзалну људску жељу за замишљањем богова који ходају међу људима. Управо та ванвеменска порука и релевантност чине Одисеју причом која и данас одјекује.

Премијера филма заказана је за 17. јул 2026. године, а судећи по првим реакцијама, свет са нестрпљењем ишчекује да заплови на ово епско путовање.

У првој игри, са три тачна одговора, Душан је освојио 60.000 динара, док се у другој игри определио за опцију борбе против три Трагача који су „кикснули“ већ на првом питању и до краја нису успели да га стигну.

Након победе, највећи аплауз Душан је добио од Милице Јокановић која је била одушевљења његовим наступом и у свом препознатљивом стилу, наградила га песмом на шпанском језику.

У епизоди су знање и срећу окушали још и Јеврем Живановић из Мионице, Зоран Ивановић из Крушевца и Бранислава Росић из Рашке. Ипак, овог пута никоме од њих није пошло за руком да заврше на победничком постољу.

„Ту су праисторија, Египат, Иран, Грчка, хеленизам, стари Рим, рано хришћанство, Каролинзи, дакле до краја средњег века, закључно с Византијом и готиком…“, каже Томић и додаје да „има још простора“ за обраду епоха.

Каже да је увек волео идеју хуманистичког образовања и принцип „поучити и забавити“: „Има неких тема којима сам се бавио док сам предавао на Филозофском факултету, као што су, рецимо, Ирци, односно Келти, једна епизода је и о томе. Или о каролиншкој уметности о којој људи овако мало знају. Е, онда је то мало комотније за мене, јер не морам много да избацујем, него се фокусирам на оно централно“.

Аутор каже да у свом раду покушава да дочара један период, културу и цивилизацију на начин да, како објашњава, људи осете да могу да се замисле да су живели у то време.

Говорећи о изазовима током видео-продукције у смислу ефеката, нарацијe и драматизације, Томић, који је аутор, сценариста а и водитељ серијала, нагласио је да је „овог пута – све савршено, уз невиђени ентузијазам“.

Прва епизода серијала емитује се на Првом програму РТС-а, другог маја, у суботу, са почетком у 12.55.

„РАИ је представио нама како они раде и то је било једно драгоцено искуство. РАИ је велики сервис, знате, су основани још 1954. године, овај, као телевизија, радио као и наш од 1924. године. Италија је земља која има више од шездесет милиона људи. Претпостављате да су они и продукционо богатији од нашег сервиса, али чини ми се да смо се и ми презентовали на начин да су они били изненађени шта радимо и како радимо и у ком обиму пројекте из образовно-научног програма“, додаје гост Јутарњег програма.

На велико изненађење и задовољство, мимо свих очекивања наши програму су врло цењени у развијеним европским земљама, додаје главни и одговорни уредник ОНП-а.

„Кад вас неко пита да ли може да купи ваш производ, а притом је из Италије или Шпаније, и кад им се допадне то што ви радите, и када мисле да са буџетом са којим располажете не можете да радите такве пројекте, а ви му покажете да можете уз труд, уз таленат, уз жељу, вољу, знање, онда то прија свакоме.“

Проблем свих телевизија

Проблем како допрети до млађих генерација које су окренуте друштвеним мрежама и Јутјубу имају сви јавни сервиси и сви настоје да схвате у ком правцу треба ићи, а не занемарити своју основну мисију. Као и у РТС-у, образовно-научни програм је и на РАИ-у спојен са културним и настоје да производе оно што је трајна вредност, оно што ће и за 10, 20 година бити актуелан садржај из сфере образовања и науке.

„И наравно, да прати најновија достигнућа у науци. Ми живимо у времену кад је прогрес просто динамичан толико да је јако тешко све испратити“, напомиње Јанковић.

Образовно-научни програм Радио-телевизије Србије је програм са великом традицијом уз који су стасавале генерације.

„Цивилизацијски тренутак је другачији. Ми смо прошли кроз неки период транзиције, мотиви су другачији. Остали смо усамљени у обавези, али не само обавези, него и задовољству да производимо садржаје из образовања, науке, културе“, додаје гост Јутарњег програма.

Нови програмски садржаји

У Образовно-научном програму управо је завршено емитовање обимног и гледаног серијала Тренирај са шампионом који су гледаоци могли да прате суботом на Првом програму РТС-а.

Уместо тог серијала у истом термину крећу Портрети епоха, емисија која се бави историјом уметности и портретима уметничких епоха кроз историју. Креће се од праисторије, преко Египта, Грчке, класичног периода, хеленистичког периода. Прва сезона се завршава са готском уметношћу.

„Гледаоци ће бити у прилици да виде и Фидију и Пракситела и како је настала готичка архитектура и што је најважније, то није само уметност. Не ради се само о визуелном. Ради се о томе да кроз то схватимо ко су људи који су живели у тим епохама, чему су они тежили, чему су стремили, шта их је занимало, шта је био њихов мотив да то раде“, објашњава Јанковић.

Такође, припрема се још много пројеката. Пре свега серија Искра знања, рађена у извршној продукцији „Вижн тима“, о историји науке.

„Образовно-научни програм ради више од 50 серијала годишње, седам магазинских емисија које се баве науком и образовањем. У будућем Културно-образовном програму свима нам је задовољство да ширимо културу и образовање и да у томе будемо бољи и ефикаснији“, закључује Милош Јанковић, главни и одговорни уредник Образовно-научног програма на крају гостовања у Јутарњем програму.

У полуфиналном сусрету са Марком Будишом, Леон Филип је поновио своју тактику и признао да му је то „стратегија“, као и да игре Мој број и Скочко никада не гледа ни код куће, али и да ни са словима није нарочито вешт.

Најавио је да вероватно неће одустати од своје „стратегије“ у игри Скочко, јер зна да је његово „друго полувреме“.

На крају, Леон Филип је однео убедљиву победу, али је ипак самокритично изјавио да је „сигурно једини такмичар који се пласирао у финале са три нуле“ у поменутим играма.

„Ја се не сећам више како сам добио ту улогу. Знам само да је један од утисака који је доста помогао био то што сам тог лета завршио снимање серије Морава 76. Па се то Здравку Рандићу и његовом помоћнику Зорану Андрићу на неки начин допало, јер је то претпостављало да сам савладао већ неке основе професионалног понашања пред камером. Што је њима много значило јер је филм био нискобуџетан и требао им је неко довољно вешт да то испуни“, сећа се Зоран Цвијановић.

Посебну вредност филму дала је и глумачка постава: Павле Вујисић, Јелисавета Сека Саблић, Рузица Сокић, Светислав Буле Гонцић, а посебан чар био је ритам музике „Бијелог дугмета“.

„Посебна занимљивост тог филма је што он ретроспективно добија потпуно другачије координате како је био схваћен у време када је приказиван. Тако да је то било иновативно у том тренутку, да постоји тај неки социјални сукоб у том филму, а да је опет све то функционисало као један омладински љубавни филм“, напомиње филмски критичар Саша Радојевић.

Универзалност теме и поетична атмосфера Лептиров облак чине релевантним и данас. То је 43. филм који је Југословенска кинотека рестаурирала од почетка пројекта 2017. године.

„Из ове перспективе, кад је све завршено, могу да кажем ме је његов приступ потпуно ослободио и пуштам себе да другачије маштам“, навела је Доротеја Ковачевић.

Према њеним речима, Сорентинов приступ је да грешка не постоји, а акценат ставља на уметничку и ауторску интуицију.

„Он је јако једноставан човек и томе ме је највише учио, јер имам тенденцију да компликујем. Свако од нас у радионици је могао да узме шта је њему за ауторство неопходно у датом тренутку и свако од нас је однео са собом неку лекцију“, истакла је Ковачевићева.

Одлазак у Патагонију је само по себи био доживљај и нешто потпуно другачије.

„Долазиш у потпуно ново поднебље, природу, окружење, животиње, људе… Иако испрва желиш да се докажеш, посебно неком као што је Паоло Сорентино, на крају схватиш да није поента у томе већ проналажењу тог свог гласа и ослобађању“, објашњава ауторка.

Једна од реченица познатог редитеља коју је запамтила је одговор на питање када аутори знају да су завршили прављење филма – „Филм је готов када поново почнем да размишљам о храни, сексу и фудбалу.“

Ковачевићева је открила и да је филм који је снимала у Патагонији готов. Сада је почело пријављивање на фестивале, а после ће и дистрибуција.

Филм се зове Успаванка, а главна инспирација је била фотографија једне девојке Луне.

„Користила сам тренутке из свог живота, који су универзални и пренела их. Акценат је и на локацијама, на којима је инсистирао Паоло. То заиста и јесте тачно, јер тек кад дођете негде схватите како треба нешто да снимите, а јаснији су вам и сами ликови“, истиче млада ауторка.

„Мислим да ова серија на неки начин је заиста допрла до гледалаца из разлога што су то истините приче,то су приче које су људи доживели, проживели. Негде нас враћа у неке значајне историјске догађаје, историјске личности, сви ти адвокати су оставили велико наслеђе“, изјавила је креаторка серије Јелена Светличић.

Нова сезона води нас у ближу прошлост и до осамдесетих година прошлог века и упознаје са шест великих судских процеса.

„Мени је посебно ово интересантно зато што су то овај истинити догађаји који носе наравно једну тежину, када нешто тако, значи играна је форма није документарно, али имате тај осећај неке одговорности додатне“, рекла је глумица Ана Анђелић.

„Доста ми је било тешко искрено, зато што је требало да правдам неке ствари попут одласка негде и остављања деце, то ми је јако било тешко да разумем, али ваљда ћу гледаоцима успети да оправдам све“, каже глумица Ива Илинчић.

И у новој сезони упознајемо се са случајевима из разних крајева бивше Југославије. Из Црне Горе, Босне и Херцеговине и Србије. Приче изискују захтевну продукцију и велики број глумаца из Србије и региона.

„Радује ме то што сам добио причу, хајде да кажем географски мени блиска негде тамо близу моје Херцеговине, тако да не морам пуно да мењам говор, што ми нарочито олакшава посао“, рекао је глумац Јован Јовановић.

На јесен ће на РТС-у бити емитована већ завршена четврта сезона серије Бранилац, а пета која се сада приводи крај, планирана је за следећу годину.

Милица Јокановић је знала одговор на постављено питање, али је он овог пута стигао мање од секунде након што на сату није остало више времена. Тако је Дарко Крчмар из Врбаса успео да надигра троје Трагача и освоји 700.000 динара.

Будући да је Дарка Милица пре прихватања те понуде изазвала да у случају победе одигра Гламочко глуво коло, а да је финале било оволико неизвесно, није му преостало ништа друго него да заигра пред присутнима у студију.

Дарко је квизашкој публици, а нарочито љубитељима Потере веома добро познат као успешан такмичар, што је овог пута и потврдио у Суперпотери.

Осим њега, срећу су опробали и Никола Миленовић и Милица Дуждевић из Панчева, обоје храбри да прихвате највишу понуду, али недовољно брзи да побегну Трагачима.

Још једно познато лице обележило је ову епизоду – Александар Регнер из Београда, чији наступ у Потери се и даље препричава.

Након његове приче о позајмљеној гитари, на друштвеним мрежама је настао читав „покрет“ оних који су желели да допринесу томе да Александар добије своју гитару. Након гледања тих кадрове Потере, Јован Бједов, контактирао је продукцију квиза у жељи да Александру поклони гитару, што се потом и десило.

Да је овај гест био незабораван, говори и чињеница да је Јован био Александрова подршка у студију приликом наступа у Суперпотери, а ту је био и његов пријатељ од ког је претходну гитару позајмио.

Овог пута, ипак, Александра је свега неколико секунди делило од победе над Трагачима, али га то није спречило да у добром расположењу и друштву оде кући.

„Више од сто двадесеторо деце – српске, албанске и ромске националности страдало је од НАТО бомби. Они нису колатерална штета, како су их назвали НАТО званичници, они су били нечија деца. И зато је јако важно да говоримо о њима и да их памтимо”, рекла је Биљана Бојковић, ауторка филма Ничија деца.

Још два Гран прија, у различитим категоријама, припала су новинаркама РТС-а, Лидији Самарџијевић и Тамари Дрезгић, за филмове Живот осликан душом и Јелисавета Карађорђевић.

„Реч је о ковачичком наивном сликарству, али не о једном сликару или двоје, троје њих, него од самог почетка, од доласка Словака који сада сачињавају велику већину, односно већу етничку групу у Војводини. Који су сачували свој језик, обичаје, сликарством се представили свету, а исто тако представили и нашу Србију”, рекла је Лидија Самарџијевић.

„Што се тиче кнегиње Јелисавете Карађорђевић, ја сам у њој препознала и отменост и бунтовништво, и неустрашивост и неку елеганцију. Све заједно је то кнегиња Јелисавета Карађорђевић. То је жена која је породицу Карађорђевић вратила у Србију”, изјавила је Тамара Дрезгић, ауторка филма Јелисавета Карађорђевић.

Прву награду „Златна буклија”, за сликовиту метафору прошлости, освојио је документарни филм Кад је Ћира возио, уредника Дописништва РТС-а у Пожаревцу, Новице Савића.

„Прича о некадашњој прузи Дубравица-Пожаревац-Петровац је у ствари прича о временима када се и путовало и живело спорије, али то тада није било важно, јер је сваки пут тај Ћира који би улазио у станицу, било сеоску, било градску – био догађај”, изјавио је аутор филма Кад је Ћира возио.

Гран при публике у Великој Плани отишао је у руке Милана Пантелића, аутора филма Жетва.

Најбољи страни филм је Отаџбина песника Бранка Лазића из Радио телевизије Републике Српске.

Ове године на фестивал „Златна буклија” пристигло је преко три стотине документарних филмова из Србије и региона.

У припреми је велики број нових, и наставака постојећих пројеката. Међу њима су нова сезона емисије Плава птица, четврта сезона НТЦ квиза, као и два документарна филма, од којих се један реализује у оквиру манифестације Радост Европе. Кроз сарадњу са Европском радиодифузном унијом (ЕБУ), РТС ће реализовати и игране и документарне пројекте, али и омогућити домаћој публици приступ садржајима других јавних сервиса.

Од краја маја, на програму ће бити и пажљиво одабрани међународни серијали, укључујући продукције аустријског јавног сервиса, као и велики број анимираних филмова. Паралелно, РТС интензивно ради на синхронизацији страних цртаних садржаја за најмлађи узраст, уз примену савремених технолошких решења.

На Другом програму РТС-а наставља се емитовање култних емисија које су обележиле генерације – Полетарац, Невен, На слово, на слово и друге – уз нове садржаје који већ проналазе своју публику.

У оквиру школског програма, од 2. маја на РТС 1 почиње емитовање серије Портрети епоха, док РТС 2 емитује емисију Зона талента. У припреми су и нови едукативни и документарни формати, међу којима су Питај научника, Моја прича и Тајна Теслине животне визије.

Посебну пажњу привлачи нови пројекат – Мала Слагалица, едукативно-забавни формат намењен најмлађима, инспирисан најдуговечнијим и најгледанијим квизом у историји Србије, Слагалица. Овај формат има за циљ да кроз игру подстакне знање, логику и радозналост код деце.

РТС додатно развија садржаје за младе и кроз друге сегменте – музичку продукцију, издаваштво и рад са дечјим ансамблима. Хор Колибри и Дечји хор РТС-а, као и драмске и ликовне секције, активно учествују у културном животу и продукцији програма.

Сви ови садржаји доступни су и на дигиталним платформама, РТС Планети, РТС Звуку и званичним Јутјуб каналима, чиме РТС омогућава да програм за децу и младе буде доступан у сваком тренутку. Тематски канали РТС, Полетарац и РТС Вртешка додатно проширују понуду за најмлађе и њихове родитеље.

На међународном плану, РТС активно учествује у размени знања и садржаја.

На позив италијанског јавног сервиса РАИ, РТС тренутно представља своје научне и образовне пројекте на панелу посвећеном иновацијама у продукцији.

Ова сарадња отвара простор за нове копродукције и потенцијално организовање међународних догађаја у Србији.

Радио-телевизије Србије остаје посвећена сарадњи са институцијама и стручном јавношћу, са циљем да програм за децу и младе не буде само испуњавање обавезе, већ стварна подршка њиховом развоју, кроз садржаје који су квалитетни, релевантни и трајно вредни.

Образовно-научни програм РТС-а на овом скупу представљају главни и одговорни уредник Милош Јанковић и уредница Драгана Живојновић.

Лорензо Отоленги, заменик Директора културног и научно-образовног програма РАИ и Клаудио Капон, генерални секретар COPEAM-а нагласили су да у ери у којој технолошке и научне иновације напредују невиђеном брзином, јавни медијски сервиси имају кључну одговорност да помогну грађанима да разумеју могућности и ризике које ове промене доносе.

Од вештачке интелигенције до дигиталних платформи, од аутоматизације до нових аудиовизуелних алата, медијске организације не само да морају да користе нове технологије, већ да их објасне својим гледаоцима и слушаоцима на јасан, тачан и занимљив начин.

Милош Јанковић, главни и одговорни уредник Образовно-научног програма наше куће истакао је да РТС производи више од 50 специјализованих пројеката, укључујуц́и седам недељних програма заснованих на актуелним догађајима, који покривају различите аспекте науке и образовања.

Као главне циљеве је издвојио повезивање науке са свакодневним животом и обезбеђивање што боље позиције у програмској шеми, што је често изазов када је у питању некомерцијални научни програм.

Такође, нагласио је да је наш национални сервис тренутно једина медијска кућа у Србији са посебном научном редакцијом, која континуирано ради на научним садржајима.

Са челницима Италијанског јавног сервиса уговорена је будућа медијска сарадња, а отворена је и могућност за организовање једне овакве међународне конференције и у Србији.

То је и један од разлога што је слоган овогодишње Недеље финског филма „Светла у сумраку“, инспирисан и филмом чувеног финског синеасте Акија Каурисмакија.

Манифестацију отвара награђивано остварење „Светло које никад не ишчезава“, а Стефан Арсенијевић скреће пажњу и на друге изузетне наслове.

„То је филм Крадљивци јабука, један младалачки филм који подсећа на неке Џармушове филмове, али је веома свој и веома фински. Редитељ Сампа Патал ће бити гост нашег фестивала и разговараће с публиком. Ту је и филм Лептири и такође нам долази гошћа редитељка филма Јени Тоивониеми, чији су филмови већ приказивани на нашем фестивалу. То је једна комична драма која се дешава током фестивала танга фински танго, када ћерка и отац који су у захладнелим односима покушавају поново да успоставе контакт. Као и сваке године биће ту и шефица одељења за међународну сарадњу Финске филмске фондације Јана Пускала која је 2010. године заједно са Небојшом Поповићем основала овај фестивал“, наводи Арсенијевић.

Приврженост домаће публике финској кинематографији се осећа, како Стефан каже, у ваздуху и без обзира на културолошке разлике са Финцима се добро разумемо.

„Постоји нека уврнутост у финској култури. Има нешто што је нама недокучиво. Финцси су веома особени и веома на своју руку и никоме се не правдају што се тога тиче. Морам да кажем и са неким Финцима које познајем, па кад седимо, онда одједном замре разговор. Они просто ћуте фински, такође и те тишине су значајне. Ја наравно, као неко са југа се успаничим и кренем одмах да брбљам, али они не, тако да сам временом научио и да тако заједно ћутимо. И морам да кажем да су то лепи тренуци. Имаш некад и најлепше моменте у тишини у којој освестиш садашњи тренутак. Такође, ликови у филмовима су врло неконвенционални и зато их волимо“, истакао је Стефан Арсенијевић за Двестадвојку.

На Недељи финског филма биће приказан и један анимирани филм за најмлађу публку Мумини, чији су јунаци бајковита створења, веома популарна у овој скандинавској земљи.