Ипак, извештај о једној пацијенткињи подстакао је научнике да се запитају да ли псилоцибин, психоделично једињење које се налази у магичним печуркама, може да има позитивне ефекте на мозак који стари.

Неочекивано побољшање 

Извештај описује промене уочене код Јапанке америчког порекла, старе више од 80 година, која је боловала од узнапредовале Алцхајмерове болести, након што је добила печурке које садрже псилоцибин.

Деменција је општи назив за скуп симптома који утичу на памћење, размишљање и способност самосталног функционисања у свакодневном животу, а Алцхајмерова болест је њен најчешћи узрок.

Код ове жене је током десет година долазило до постепеног погоршања стања. Последњих пет година углавном је комуницирала једном речју и у великој мери зависила од помоћи других у обављању свакодневних активности. Имала је потешкоћа при ходању и облачењу, као и хроничну уринарну инконтиненцију.

Добила је пет грама печурака које садрже псилоцибин. Тачна количина активне супстанце није позната, јер јачина дејства варира од једне до друге печурке. Током прве примене обилно се знојила и запала у продужено стање налик сну.

Отприлике 19 сати касније почела је спонтано да говори и да се присећа догађаја из сопственог живота.

Током наредних дана и недеља неговатељи су приметили да делује будније, да препознаје чланове породице, самосталније хода, поново се сама облачи и да је повратила контролу над мокрењем. Месец дана касније имала је и другу контролисану сеансу, током које је узела три грама печурака, након чега је поново деловала комуникативније и покретљивије.

Поређење са чувеним буђењем Оливера Сакса

Овај случај упоређиван је са књигом неуролога Оливера Сакса Буђења (Awakenings) из 1973. године, у којој су описани пацијенти који су неочекивано повратили изгубљене способности након лечења леком L-dopa (леводопа), који се користи код Паркинсонове болести.

Иако су и болести и лекови у потпуности различити, оба случаја покрећу питање колико способности може остати „скривено“ у оштећеном мозгу.

Међутим, овај извештај не доказује да психоделици могу да преокрену ток Алцхајмерове болести.

Појединачни случај није доказ

Реч је о једном пацијенту, а не о контролисаном клиничком испитивању. Дијагноза је постављена на основу клиничке историје, а није потврђена биомаркерима – биолошким показатељима Алцхајмерове болести који се могу открити снимањем мозга или анализом мождано-кичмене течности.

Није постојала контролна група, нити су пре и после третмана спроведени стандардизовани тестови памћења и когнитивних способности. Запажања су се углавном заснивала на исказима неговатеља и чланова породице.

Алцхајмерова болест подразумева накупљање абнормалних протеина, запаљење, оштећење веза између можданих ћелија и, на крају, одумирање неурона. Не постоје докази да је псилоцибин преокренуо ове основне процесе болести.

Аутори претпостављају да је псилоцибин можда привремено изменио комуникацију између очуваних можданих мрежа – група регија мозга које функционишу заједно. То је могло да омогући да поједине способности накратко постану доступније.

Пошто у истраживању нису рађени снимци мозга, ова претпоставка још није потврђена.

Неуропластичност – способност мозга да се мења

Научници су заинтересовани за ову могућност делом и због способности мозга да се прилагођава.

Током већег дела 20. века веровало се да је мозак одраслог човека релативно непроменљив. Данас је познато да мозак може да се реорганизује током читавог живота. Могу да се формирају нове везе и мењају мождане мреже као одговор на искуства.

Овај процес, познат као неуропластичност, омогућава учење, памћење и опоравак након повреда. Са старењем и развојем деменције он, међутим, постаје мање ефикасан.

Како псилоцибин делује на мозак

Псилоцибин делује пре свега преко серотонинског рецептора познатог као 5-HT2A. Серотонин је хемијски преносилац који учествује у регулисању расположења, перцепције и других функција, док су рецептори протеини који омогућавају ћелијама да реагују на хемијске сигнале.

Истраживања на животињама указују на то да псилоцибин може да подстакне стварање дендритских бодљи – ситних израштаја на нервним ћелијама који омогућавају њихову међусобну комуникацију. Психоделици би могли да утичу и на сигналне путеве у које је укључен мождани неуротрофни фактор (BDNF), протеин важан за одржавање веза између нервних ћелија.

Студије снимања мозга сугеришу да псилоцибин привремено мења комуникацију између великих можданих мрежа. Неке од њих постају мање строго раздвојене, док се уобичајени обрасци активности нарушавају.

Да ли психоделици могу да помогну код Алцхајмерове болести

Током последње деценије, клиничка испитивања дала су обећавајуће резултате у лечењу депресије. Мање студије испитивале су и терапију уз помоћ псилоцибина код анксиозности и појединих облика зависности.

Друга истраживања бавила су се могућим противупалним ефектима псилоцибина. То је важно јер се сматра да хронична упала доприноси развоју Алцхајмерове болести и других неуродегенеративних поремећаја, односно стања у којима нервне ћелије постепено пропадају и одумиру.

Лабораторијска истраживања и експерименти на животињама, дакле, указују да психоделици могу утицати на раст нервних ћелија, запаљенске процесе и активност можданих мрежа. Међутим, да ли се такви ефекти јављају и код особа оболелих од Алцхајмерове болести, за сада није познато.

Посебно истраживање на Универзитету Калифорније у Берклију испитује како псилоцибин делује на когнитивно здраве особе старости од 60 до 85 година. Студија није усмерена на лечење деменције. Учесници ће добијати синтетички псилоцибин, а затим ће бити подвргнути снимању мозга и тестовима памћења и размишљања.

Постоје и важни разлози за опрез

Псилоцибин није без ризика. Психоделична искуства могу бити застрашујућа и дезоријентишућа, посебно код осетљивих особа. Код старијих људи постоји повећан ризик од падова, срчаних и циркулаторних проблема, као и нежељених интеракција са лековима.

Код пацијенткиње су забележени обилно знојење, сумња на повишену телесну температуру и продужено стање налик сну. То што није било трајних компликација не значи да је овакав приступ безбедан.

Било би опасно овај извештај тумачити као разлог за самостално експериментисање са психоделичним печуркама ван строго контролисаних истраживачких или клиничких услова.

Овај случај ипак отвара једну могућност: чак и после година тешког когнитивног пропадања, неке способности можда остају привремено доступне.

Да ли је псилоцибин у томе имао директну улогу, на који начин би могао да делује и да ли би се слични ефекти могли поновити код других људи, за сада није познато. Одговоре на та питања могу да пруже само контролисана научна истраживања.

Опоравак тече одлично: „Дечак навија за репрезентацију БиХ и срећан је“

Операција је изведена у петак, 5. јуна, а десет дана после захвата, информације о здравственом стању младог пацијента су изузетно охрабрујуће.

„Могу да кажем да је дечак сјајно. Да је одвојен од апарата за вештачко дисање. То је практично био последњи корак у његовом опоравку. Сви витални органски системи функционишу како треба. Вештачко срце функционише одлично. Он се добро осећа. Навија за фудбалску репрезентацију Босне и Херцеговине. Врло је срећан, врло је задовољан. Његова мама је ту поред њега и више нема толиког страха како је било“, истакао је др Боровић.

Трећи случај у свету због специфичне величине тела пацијента

Објашњавајући саму процедуру, др Боровић је направио разлику између трансплантације и уградње механичког срца, нагласивши да се у овом случају комплетно природно срце замењује вештачким унутар грудног коша.

„Уградња вештачког срца подразумева исецање или, како ми кажемо, експлантацију, односно кардиектомију или вађење природног срца и на његово место, унутар грудног коша, уграђујемо вештачко срце. Оно, као и природно срце, има две коморе, леву и десну, и има један систем који покреће те коморе да испумпавају крв“, објашњава кардиохирург.

Разлог због којег је овај захват тек трећи овакав случај у свету лежи у специфичној анатомији и конституцији педијатријских пацијената. Док је код одраслих уграђено близу 3.000 вештачких срца, у педијатријској популацији то је учињено свега око 70 пута, а код деце оволико мале телесне површине – само два пута пре овога, и то у Сједињеним Америчким Државама.

„У овом случају имамо малог пацијента чија телесна тежина је 40 килограма, чија телесна површина је 1,25 метара квадратних, што је заиста једно мало тело. Испод постоје још само два детета у Америци која су добила вештачко срце, са 1,1 и 1,2 метра квадратна“, прецизирао је др Боровић.

Драматични тренуци пре операције и регионална сарадња

Дечак је у Београд стигао преко сарадње Института за мајку и дете са педијатријским болницама из Федерације Босне и Херцеговине. Реч је о детету које долази из породице са великим генетским оптерећењем, у којој је ујак већ прошао кроз трансплантацију срца у Немачкој због срчане слабости.

По доласку у Београд, стање дечака се нагло погоршало, што је захтевало хитно прикључење на ЕКМО апарат, који привремено замењује рад и срца и плућа.

„У таквој најкритичнијој ситуацији имали смо овај изазов шта урадити са дететом. Нажалост, у Србији се не ради трансплантација срца код деце. И иначе, програм трансплантације није баш у пуном капацитету у Србији. И да бисмо спасили дете, да бисмо га сачували, да би остало живо, ја сам предложио професору Вукомановићу, који ме је позвао, да му уградимо вештачко срце“, присетио се др Боровић хронологије догађаја.

Живот са ранцем од шест килограма: Чека се трансплантација у Немачкој

У наредне две недеље дечака очекује физикална терапија и постепено активирање, након чега неће морати да буде везан за болнички кревет.

„Добиће један уређај који покреће то вештачко срце, које има неких шест килограма и може да се носи у ранцу. Тако да дете неће бити везано за болницу. Моћи ће тако и да буде отпуштено кући, да оде кући. Али то није дефинитивно решење. Дакле, дефинитивно решење је трансплантација срца.“

Доктор је додао да је већ у контакту са једном од водећих болница у Немачкој која обавља трансплантације код деце са вештачким срцем, те да се преко институција у Федерацији БиХ тражи начин да се операција тамо и реализује. Уређај дечаку пружа драгоцено време, јер на овој врсти потпоре пацијенти могу да проведу месеце, па и године. „Ми смо детету купили карту, могућност, отворили смо прозор за дефинитивно лечење“, наглашава Боровић.

Од „анегдоталног успеха“ до системског решења

Иако је реч о вансеријском резултату, др Боровић упозорава да успешна појединачна операција не значи да имамо развијен систем, те да је пред Србијом огроман пут како би се направио стабилан алгоритам збрињавања оваквих пацијената.

„Ово је велики успех, да се разумемо. Мало је болница у свету специјализованих које имају кардиохирургију за децу и које имају програм механичке циркулаторне потпоре које се усуде да раде ово... Али то је анегдотална ствар. Ми смо у овом тренутку показали да то умемо да урадимо. Од тог анегдоталног до системског решења је огроман пут. У овом тренутку не постоји систем који препознаје ту децу којима је потребна таква врста помоћи, да ли из Србије или из региона.“

Он је навео да је директор Института за мајку и дете, професор др Владислав Вукомановић, покренуо иницијативу према Министарству здравља, које показује добру вољу да се успостави систем за децу, што др Боровићу претходно није пошло за руком у домену одраслих пацијената.

„Покушаћу са професором Вукомановићем, који има више разумевања за такву врсту активности, да деци понудимо, не само у Србији него у региону – јер пазите, зашто Београд не би био етаблиран као регионални центар за такву врсту медицине која је медицина квартерног нивоа? Максимално сам ту да помогнем и својим знањем и искуством.“

Лекар подвлачи да за овакве успехе техничка опремљеност и најсавременији апарати не значе ништа уколико нема организације и обучених кадрова, наводећи пример из свог професионалног искуства из Кине, где је виђао најмодернију америчку опрему како стоји покривена чаршафима јер није постојао систем који би је ставио у функцију.

Статистика донаторства: У Србији три донора на милион становника

Говорећи о горућем проблему трансплантације и донаторства органа, др Саша Боровић је изнео поражавајуће статистичке податке који Србију – са три донора на милион становника, стављају на само дно европске лествице.

„Донација органа, донирање органа је цивилизацијска тековина и манифестација развијености, емпатије и развијености друштва. На томе се ради, на поверењу се ради, на организацији се ради, на систему се ради. Ништа то не иде преко ноћи. Једна емисија, два, три билборда, ништа не значе. На томе треба много да се ради и да то буде заиста национални приоритет“, поручује Боровић, уз напомену да креирање амбијента и организације није задатак лекара, већ државних институција.

Признање из света: Подвиг какав се не ради у окружењу

Вест о успеху српских лекара брзо је одјекнула у међународној стручној јавности. Компанија која производи једино вештачко срце на свету са сертификатом америчке ФДА одмах је упутила честитке београдском тиму.

„Колеге из окружења су позитивно задивљени, запрепашћени како се то десило овде, јер то су они очекивали. Пазите, ово се не ради ни у Хрватској, ни у Словенији, ни у Македонији, ни у Румунији, ни у Бугарској. Мислим да ни у Грчкој ово што смо ми урадили овде. Значи, то је заиста респектабилна ствар“, нагласио је др Саша Боровић, у емисији Првог програма Радио Београда „У средишту пажње“, изразивши наду да ће држава препознати шансу да Београд постане сигурна кућа за најтеже срчане болеснике из целог региона.

Они позивају Фифу да уведе строже заштитне мере, укључујући дуже паузе за расхлађивање и јасније протоколе за одлагање или померање утакмица у екстремним временским условима.

Очекује се да ће високе температуре представљати озбиљан изазов током турнира који ће се овог лета одржати у Сједињеним Америчким Државама, Канади и Мексику, а истраживачи упозоравају да би на 14 од 16 стадиона температуре могле да премаше безбедне границе.

У појединим деловима југа САД и северног Мексика просечне максималне дневне температуре крећу се око 30 степени Целзијуса, а током топлотних таласа могу да достигну и 40 степени.

Када се узму у обзир температура, влажност ваздуха, брзина ветра и интензитет сунчевог зрачења, играчи у тим градовима домаћинима суочавају се са веома високим ризиком од екстремног топлотног стреса.

ФИФА наводи да је „посвећена заштити здравља и безбедности играча, судија, навијача, волонтера и особља“, као и да се климатски ризици узимају у обзир током планирања турнира.

Које су актуелне мере

У оквиру свог „опредељења за добробит играча“, ФИФА је увела обавезне троминутне паузе за освежење у сваком полувремену свих утакмица на турниру, без обзира на временске услове.

На свим мечевима који се играју на отвореним стадионима стручни штабови и резервни играчи имаће на располагању климатизоване клупе.

ФИФА користи и референтну меру за процену топлотног оптерећења у спорту – температуру влажног глобуса (Wet Bulb Globe Temperature – WBGT), која узима у обзир и топлоту и влажност ваздуха.

Вредност WBGT од око 28 степени сматра се границом након које топлотни стрес постаје озбиљна претња за врхунске спортисте.

Према приручнику ФИФА за хитну медицинску помоћ, уколико је WBGT близу, једнак или виши од 32 степена, организатори утакмице треба да се договоре о „мерама предострожности како би се спречиле болести изазване врућином“.

ФИФА тврди да је предвидела и додатне мере за навијаче када прогнозе указују на високе температуре.

Гледаоцима ће бити дозвољено да унесу фабрички затворену флашу воде, а на стадионима ће бити активирани додатни системи расхлађивања, укључујући зоне са хладовином, системе за орошавање, расхладне аутобусе и проширену дистрибуцију воде.

Шта траже научници

Двадесет стручњака који су потписали писмо долазе са водећих универзитета и истраживачких институција из Велике Британије, САД, Канаде, Аустралије и Европе.

Они траже да ФИФА хитно преиспита свој приступ и уведе:

– одлагање или померање утакмица када WBGT пређе 28 степени;

– дуже паузе за расхлађивање од најмање шест минута;

– унапређене системе за расхлађивање играча;

– редовно ажурирање смерница у складу са најновијим научним сазнањима.

Такође позивају Фифу да усвоји стандарде које предлаже светски синдикат професионалних фудбалера Фифпро.

„Неодговоран однос према здрављу играча“

Директор Института Њу ведер (New Weather Institute) Ендру Симс, који је координирао отворено писмо, изјавио је за Би-Би-Си Спорт да је безбедност играча „хитно и веома важно питање“, јер ствари могу веома брзо да крену по злу у случају прегревања организма.

„Плашимо се да се ФИФА неодговорно понаша када је реч о здрављу и безбедности играча“, наглашава Симс.

Један од потписника, професор Даглас Каса са Универзитета Конектикат, оценио је да су многе актуелне препоруке Фифе далеко од идеалних.

„Пауза за хидратацију у сваком полувремену мора да траје дуже од три минута – најмање пет, а идеално шест минута. Надамо се да ће ово отворено писмо подстаћи Фифу да ажурира смернице о поступању у условима високих температура пре почетка Светског првенства“, наводи проф. Каса.

Екстремни временски услови могли би да обележе Мундијал 2026.

Врућине, олује са грмљавином, па чак и лош квалитет ваздуха изазван шумским пожарима карактеристични су за летњи период у САД, Канади и Мексику, где ће се одржати турнир.

Нова анализа организације World Weather Attribution (WWА) показује да ће играчи и навијачи током Светског првенства 2026. бити изложени знатно већем ризику од екстремних врућина и високе влажности него током Мундијала 1994. године, који је такође одржан на северноамеричком континенту.

Научници процењују да би приближно четвртина утакмица могла да буде одиграна при WBGT вредности вишој од 26 степени, док би око пет мечева могло да премаши праг од 28 степени WBGT (што одговара температури од око 38 степени при сувој врућини или 30 степени уз високу влажност), нивоу који Фифпро сматра опасним за игру.

WWА наводи да се ризик од још екстремнијих услова готово удвостручио од 1994. године, пре свега због климатских промена.

Одговор Фифе

ФИФА је одбила да директно коментарише отворено писмо и тврдње научника, али је саопштила да ће током турнира примењивати „вишеслојни модел ублажавања последица високих температура“, уз мере прилагођене условима у реалном времену.

Портпарол Фифе изјавио је да ће током читавог такмичења постојати посебна метеоролошка подршка, како на централном нивоу тако и у градовима домаћинима, док ће праћење WBGT индекса и индекса топлоте бити основа за доношење одлука.

Додаје се да је распоред утакмица прављен узимајући у обзир климатске услове, па су прилагођена времена почетка мечева, настојало се да се што више избегну термини са највишим температурама, а утакмице за које се очекује топлије време приоритетно су распоређене на наткривене стадионе.

Према наводима Фифе, календар такмичења осмишљен је и тако да смањи путовања репрезентација и повећа број дана за одмор, на основу процене ризика од врућине за сваку локацију појединачно.

Светска кућа фудбала поручује да ће наставити да прати временске прилике у реалном времену и да ће, уколико буде потребно, примењивати хитне мере, додајући да сарађује са локалним властима и медицинским стручњацима како би турнир био „безбедан и отпоран на изазове“.

Пошто је радио у Црвеном крсту и то највише на акцијама добровољног давања крви, Немања је имао 21 годину када је први пут дао крв.

„Имао сам велики страх од игле, а и онда у разговору са сарадником из Института и са сарадником из Црвеног крста, заједно смо пробили тај страх и тада сам први пут дао крв. Још као дете сам створио тај страх од игле и нисам могао да га савладам све до тог тренутка“, објашњава гост Јутарњег програма.

После тога је наставио редовно да даје крв јер на тај чин гледа као на неку врсту одговорности сваког човека који испуњава критеријуме за добровољно давалаштво крви.

Када људи чују колико пута је дао крв углавном га питају да ли ће постати малокрван и да ли је болно.

„Крв се обнавља у организму, тако да не можете постати малокрвни од добровољног давања“, наглашава Немања и додаје да је неопходно да се крв даје редовно како би резерве крви биле пуне.

„Увек кажем да не траба пацијент да чека крв, него крв треба да чека пацијента.“

Добровољни давалац крви може бити свака здрава особа од 18 до 65 година која има преко 50 килограма, која у претходних шест месеци није радила тетоважу или пирсинг, није имала хируршку интервенцију, није путовала на неку егзотичну дестинацију.

Што је битно да знају они који први пут дају крв

„Да се не боје игле. У принципу, процес кратко траје, око 20-25 минута. Дође се у Институт, попуни се упитник, оде се на један преглед, из прста вам ваде крв да би проверили хемоглобин, други преглед и приступате давању крви. Буквално цео процес траје двадесетак минута“, наводи гост Јутарњег програма.

Многи мисле да ће после давања крви пасти у несвест, али Немања напомиње да се то јако ретко дешава. Пре давања крви би требало пити доста воде, не треба јести јаку храну и то је све.

Мушкарци крв могу да дају на свака три месеца, а жене на четири.

Немања каже да после сваког давања крви често помисли и јако му је драго што ће некоме вратити осмех на лице, не само особи којој је крв била потребна, већ и његовим најближима.

На крају гостовања Немања Александровић признаје да на то што је већ 54 пута дао крв више гледа као на лепу успомену, али битно му је да настави са давањем и да то пређе у 55, 56…, и тако даље.

Тренутно стање у ваздуху и утицај временских прилика

Према нењим речима крајем маја и почетком јуна била је активна Broussonetia (врста из породице дуда), која има изузетно мало зрно полена и може продрети дубоко у дисајне путеве.

„Тренутно имамо полен липе, полен четинара, они имају изузетно слабу алергеност. Липа смета само мирисом", наводи Љубичићева и додаје да киша значајно поправља ситуацију на терену: „Јуче смо имали онај пљусак, тако да данас је далеко боља ситуација. Верујем да нема ни сада полена, ни липе, ни четинара."

Са доласком топлијих дана, у ваздуху расте концентрација трава и корова, док полена дрвећа више нема.

Савети за алергичне: Како се понашати током дана

За особе које имају тегобе изазване травама и коровима, стручњаци препоручују пажљиво планирање боравка на отвореном простору.

„За особе које имају проблем са травама и са коровима, најбоља ситуација је у јутарњим сатима. Најбоље је, значи, после дуже кише или велике количине кише, и уопште у јутарњим сатима, кад је топло и ветровито", саветује Љубичићева.

Како се свакодневне обавезе не могу одложити, она предлаже следеће мере заштите: ношење заштитних маски које покривају нос и уста, ношење наочара за сунце и коришћење пречишћивача ваздуха у затвореним просторијама и отварање прозора у јутарњим сатима.

Уколико грађани осете озбиљне симптоме, препорука је да се обавезно јаве лекарима алерголозима.

Како се мери концентрација полена у Србији

Агенција за заштиту животне средине прати ситуацију на терену преко развијене мреже мерних места.

„Имамо 26 уређаја у Србији, јако је добра покривеност Србије. Они прикупљају полен из ваздуха, то је врло једноставан уређај који има усисну моћ 10 литара у минути. Полен се лепи за траку, а онда се микроскопира", објашњава Љубичићева.

 Напомиње да ово нису аутоматске станице које дају тренутне податке о врстама, али наглашава да то није кључно за саме грађане јер свака биљка има свој дефинисан период полинације, те су нагле дневне промене немогуће, осим у случају падавина.

Климатске промене и ширење амброзије

Временске прилике директно утичу на померање граница у природи, па тако полинација почиње знатно раније. Изостанак јесењих мразева додатно продужава животни век инвазивних врста.

„Дефинитивно сви осећамо те промене, да је изузетно топло, да смо ми скоро пролеће и јесен изгубили. Важна је та промена која се дешава у јесен. Ми немамо више оне мразеве јесење који у ствари спречавају амброзију да се дуго расејава семеном и да се у ствари шири", истиче Љубичићева и потврђује да се ова инвазивна коровска биљка интензивно шири од севера ка југу.

Амброзија је већ почела да расте током априла и маја, али у овом периоду још нема цвета и полена.

„Полинацију очекујемо, ако буде овако топло, а вероватно ће бити, негде средином јула. Највише концентрације свих година бележимо крајем августа и почетком септембра, обично то и буде негде око 1. септембра. Тад је она у пуном цвету."

Грађани да не уклањају амброзију сами

Стручњаци изричито апелују на грађане да не покушавају сами да уништавају велике површине под амброзијом када је биљка у цвету.

„Никако сами. У реду је сад, можда у овом неком периоду кад виде једну, две биљке у свом дворишту, али кад је она у цвету, потпуно је погрешно да људи то раде. И ако нисте алергични па мислите да можете да је ишчупате, не треба тиме грађани да се баве, зато што никада се не зна да ли та велика количина зрна може изазвати да се имуни систем побуни и да се постане алергичан", упозорава Љубичићева.

Једна биљка може да испусти огроман број поленових зрна, због чега уништавање треба препустити надлежним институцијама. Контролу пољопривредног земљишта спроводи инспекција Министарства пољопривреде у складу са постојећом уредбом, док су за просторе попут приватних дворишта, где је приступ ограничен, задужене комуналне службе које могу изрицати казне.

Где пратити податке о концентрацији полена

Грађани верификоване податке о присуству полена у ваздуху могу пронаћи директно преко званичних канала Агенције за заштиту животне средине. Информације су доступне на званичном сајту сепа.гов.рс, као и путем Андроид апликације Полен Србија и платформе Икс Еко Полен.

Праћење ових података је посебно важно за процес имунизације.

„Наши суграђани не смеју примити вакцину у тренутку када су концентрације полена већ у тој некој средњој вредности у ваздуху. Наш сајт даје информацију да ли су концентрације ниске, средње или високе, у смислу да ли ће имати више утицаја на особе које су јако осетљиве", објаснила је Ана Љубичић у емисији Првог програма Радио Београда Јутро је.

Захват су заједнички извели стручњаци Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње" и Института за здравствену заштиту мајке и детета "Др Вукан Чупић", а према речима кардиохирурга др Саше Боровића, овакве процедуре спроводе само ретки центри у свету.

"Успешно смо уградили вештачко срце детету од 13 година. Мало је центара у свету који то раде. Ми смо се дрзнули да померимо границе медицине у овој установи и захваљујући заједничком раду и искуству успели смо да то остваримо", рекао је Боровић.

Он је истакао да је, према узрасту пацијента, реч о једном од најређих захвата ове врсте.

"По величини детета, ово је трећи такав случај у свету. Два мања пацијента оперисана су у Сједињеним Америчким Државама, у врхунским центрима, а трећи је сада урађен у Србији", навео је Боровић.

Подвиг малог броја светских центара

Иако тим са Института "Дедиње" има велико искуство у уградњи механичке потпоре циркулацији код одраслих пацијената, операција код детета донела је бројне специфичности.

"Технички је ово био велики хируршки изазов, јер је требало у грудни кош тринаестогодишњег детета сместити уређај који није тако мали. Било је потребно пронаћи оптималан хируршки приступ, а затим и прилагодити анестезију и лечење у интензивној нези", објаснио је Боровић.

Кардиохирург Института за мајку и дете др Иван Диздаревић каже да је управо величина уређаја представљала највећу непознаницу.

"Страха није било. Доктор Боровић је један од најискуснијих у овој области и веровали смо његовој процени. Оно што нас је највише бринуло било је да ли ће апарат уопште моћи да стане у тако мали грудни кош", рекао је Диздаревић.

Како је навео, лекари су данима тражили најбоље решење.

"Три дана смо водили заједничку борбу да све технички уклопимо. На крају је све лепо стало на своје место. Дечак се опоравља, а сви смо задовољни како за сада тече постоперативни ток. Када се ради са добрим тимом, нема много места за страх", поручио је Диздаревић.

Он је подсетио да је пацијент непосредно пре операције доживео нагло погоршање здравственог стања и кардиогени шок, због чега је било неопходно хитно прикључивање на ECMO систем, што је додатно усложило читав поступак.

Тимски рад кључ успеха – механичка потпора мост до трансплантације

Директор Института за здравствену заштиту мајке и детета проф. др Владислав Вукомановић истакао је да ова установа већ деценијама представља регионални центар за лечење урођених срчаних мана и срчане слабости код деце, као и да сарадња са Институтом "Дедиње" отвара ново поглавље у педијатријској кардиохирургији.

"Захваљујући колегама са Дедиња, пре свега професору Боровићу, подижемо педијатријску здравствену заштиту на врхунски ниво. Имплантација оваквих уређаја, односно механичке потпоре циркулацији, нешто је што је ново на овим просторима и у региону", нагласио је Вукомановић.

Он је подсетио да је пацијент из Сарајева и да ова установа већ дуги низ година помаже не само деци из Србије, већ и пацијентима из читавог региона.

"Тим је најважнији. Управо тимски рад омогућава да напредујемо и да деци пружамо све бољу здравствену заштиту. Потребно је да и даље развијамо систем, од ECMO подршке до уградње механичке потпоре, али већ сада имамо значајно искуство и мислим да смо на добром путу", рекао је Вукомановић.

Лекари наглашавају да вештачко срце не представља коначно решење, већ "мост" до трансплантације, која ће бити неопходна када се појави одговарајући донор.

"Веома је важно што је механичка потпора на време обезбеђена. Она може да траје од неколико месеци до неколико година, тако да се надамо да ће наш мали пацијент успешно дочекати трансплантацију срца", истакао је Вукомановић.

У овом сложеном подухвату, поред кардиохирурга и кардиолога, учествовали су анестезиолози, лекари интензивне неге и медицинске сестре, чија је улога, како истичу саговорници, била од пресудног значаја.

Најважнија вест, поручују лекари, јесте да се дечак тренутно добро опоравља, а да је захваљујући заједничком раду и знању домаћих стручњака добио нову шансу за живот.

 У којој мери уопште може да помогне или да одмогне гостујући у Дневнику РТС-а објаснила је психијатар Ирена Ђорђевић.

Амбициозна идеја заснива се на подмлађивању ћелија активирањем три гена у ретиналним ганглијским ћелијама, које повезују мозак и очи.

Ови нерви се природно не обнављају. Ако су оштећени услед болести, попут глаукома, може доћи до наглог и неприметног губитка вида који је на крају трајан.

Експериментална терапија под називом "ER-100" сада се тестира на људима како би покушала да преокрене оно што се до сада сматрало неповратним.

Дејвид Синклер и његове колеге са Универзитета Харвард раде на развоју "ER-100" већ неколико година. Године 2020. открили су да помоћу ове терапије могу делимично да репрограмирају старе ћелије код мишева тако да се понашају више попут младих.

Истраживачи са Харварда лиценцирали су технологију компанији "Life Bio", чији је суоснивач Синклер, а која од тада спроводи претклиничка испитивања.

Америчка Агенција за храну и лекове (ФДА) одобрила је 15. јануара ове године нови третман за прво клиничко испитивање.

Терапија је осмишљена тако да „ресетује“ хемијске ознаке које се с годинама накупљају на ДНК.

Уколико би старе ћелије у људском телу могле безбедно да се врате у млађе стање, могућности би биле готово неограничене.

Ипак, важно је не доносити преране закључке пре него што стигну први резултати. Реч је о малом испитивању које је пре свега усмерено на безбедност и обухвата до 18 људи. Потенцијал је велики, али су велики и ризици.

Прва истраживања на приматима који нису људи указују да “ER-100” има потенцијал да обнови функцију оштећених ћелија. Међутим, промена експресије гена може кренути у погрешном правцу и носи познате и непознате опасности, укључујући могућност да неке ћелије постану канцерогене.

„Један од изазова је то што ER-100, чак и у идеалним условима репрограмирања (које нико не познаје у људском оку), неће смањити очни притисак код глаукома“, истакао је раније ове године на свом блогу The Niche биолог матичних ћелија Пол Непфлер са Универзитета Калифорније у Дејвису.

„Зато, чак и ако дође до подмлађивања, његови ефекти можда неће бити трајни“, додаје Непфлер.

“ER-100” делује тако што се у организам убризгава вирус који нема способност да изазове заразну болест.

Тај вирус служи као носилац генетских упутстава до ретиналних ганглијских ћелија. Према тим упутствима стварају се три протеина која помажу да се ћелије врате у млађе и функционалније стање – барем према одређеним показатељима.

Гени су под контролом генетског прекидача који их активира само када учесници узимају одређени антибиотик.

Ако учесник престане да узима антибиотик, гени се искључују, што омогућава одређени степен контроле.

„ER-100 не мења постојеће гене учесника“, наводи се у опису клиничког испитивања.

Прва студија на људима почеће лечењем 12 учесника, једног по једног, који болују од одређене врсте глаукома познате као глауком отвореног угла (ОАГ).

Након тога, истраживачи ће укључити још до шест учесника са оштећењем очног нерва познатим као неартеритична предња исхемијска оптичка неуропатија.

Учесници ће бити праћени најмање пет година, али неће сви нужно примити исту дозу. Научници ће је прилагођавати у зависности од реакције пацијената.

Ово прво испитивање пре свега има за циљ да утврди безбедност терапије, али ће објавити и прве податке о томе како третман утиче на вид.

Да ли ова терапија заиста може да „преокрене старење“ ретиналних ганглијских ћелија, за сада није познато. Научници се, уосталом, још увек не слажу ни око тога како би такво подмлађивање уопште изгледало.

Тренутно се биолошко старење мери помоћу бројних различитих „сатова“, од којих сваки на одређени начин утиче на здравље, функцију и дуговечност ћелија.

Али који су од тих „сатова“ најважнији? И да ли је неопходно да се сви они „врате уназад“ како би се могло говорити о стварном преокретању процеса старења?

„Средње године смо на неки начин прескочили“, истиче др Себастијан Дом-Хансен, биоинформатичар са Универзитетског колеџа у Корку у Ирској.

За то постоје добри разлози. Промене у структури и функцији мозга најлакше је уочити снимањем када су најизраженије. Када је реч о когнитивном опадању и деменцији, „већина онога што нас занима најупадљивије се испољава после шездесете године“, објашњава Дом-Хансен.

Међутим, последњих година истраживачи све пажљивије проучавају мозак људи средњег животног доба и откривају низ суптилних, али значајних промена које се јављају између 40. и 65. године. Управо тај период постаје кључан за препознавање проблема који ће се испољити тек много касније.

Преломна тачка у животу мозга

„Замислите средње године као врх обрнуте криве у облику слова U“, каже др Ахмад Харири, професор неуронауке на Универзитету Дјук у Северној Каролини.

Прве деценије живота проводимо на узлазној путањи, развијајући и усавршавајући мозак. Потом следи дуг период постепеног губитка тих способности.

„Усмерити пажњу на средње године значи продужити тај равни део на врху криве и одложити силазну путању“, истиче Харири.

Према прегледној студији коју су 2024. године објавили Дом-Хансен и његови сарадници, међу најважнијим променама у овом животном добу налазе се оне које се односе на повезаност мозга – способност неурона да шаљу сигнале на велике удаљености и начин на који мозак организује обраду информација у различитим регијама.

Та повезаност достиже врхунац управо у средњим годинама, након чега почиње нагло да опада.

Обим тог пада повезан је и са когнитивним способностима, посебно са памћењем свакодневних догађаја.

„Мозак током средњих година пролази кроз неку врсту прекретнице“, напомиње Дом-Хансен, наглашавајући да управо тај период отвара могућност да се на време уоче будући проблеми.

Праћење ових промена није једноставно. Неке мождане мреже повећавају међусобну повезаност како би надокнадиле губитке у другим деловима мозга, а начин на који се све то одвија значајно варира од особе до особе.

Тестови крви који могу да открију ризик годинама унапред

Добра вест је да се појављују нови начини за рано откривање когнитивног опадања и деменције.

Један од најупечатљивијих су тестови биомаркера из крви, који могу да открију присуство неправилно савијених протеина амилоид-бета и тау, за које се сматра да изазивају Алцхајмерову болест – најчешћи облик деменције – много пре појаве симптома.

Ови тестови би једног дана могли да постану део редовне медицинске праксе, па чак и рутинских прегледа. Данас су већ доступни и директно заинтересованима.

Ипак, већина неуролога позива на опрез. Највећи број истраживања спроведен је на старијим особама, а још важније је то што неће сви који имају накупине ових протеина развити Алцхајмерову болест.

Биолошке године важније од календара

Други приступ заснива се на новим методама мерења биолошког старења, које се не поклапа увек са бројем година које неко има.

Тим који је предводио Ахмад Харири представио је 2025. године алат који на основу једног магнетнорезонантног снимања мозга може да процени брзину биолошког старења особе у 45. години живота.

Када су истраживачи анализирали снимке других људи, открили су да они који биолошки старе брже имају израженије смањење хипокампуса – дела мозга кључног за памћење – као и лошије резултате на когнитивним тестовима.

Код њих је такође постојала већа вероватноћа да ће у наредним годинама развити когнитивна оштећења и деменцију.

„Наш алат у основи мери убрзано старење у средњем животном добу, али истовремено предвиђа будућу деменцију код људи у касним шездесетим, седамдесетим и осамдесетим годинама“, објашњава Харири.

Ипак, он наглашава да овај метод још није довољно поуздан за индивидуална предвиђања.

Шта већ данас можемо да приметимо

Док научници траже поузданије алате, постоје сигнали на које свако може да обрати пажњу.

Студија објављена почетком ове године показала је повезаност између шест специфичних психолошких и когнитивних симптома депресије у средњем животном добу и повећаног ризика од деменције касније у животу.

Међу њима су губитак самопоуздања и осећај сталне нервозе и напетости.

„Ови симптоми могу бити веома рани знаци промена у мозгу, чак двадесет година пре појаве деменције“, истиче Гил Ливингстон, професорка психијатрије на Универзитетском колеџу у Лондону и коауторка студије.

Према њеним речима, начин на који размишљамо и осећамо се можда је подједнако информативан, а можда чак и важнији од снимака мозга и биомаркера, али за сада нема довољно доказа да се то са сигурношћу тврди.

Ливингстонова подсећа и да већ постоје добро познати показатељи здравља мозга и ризика од деменције, попут крвног притиска и нивоа холестерола, који се лако могу контролисати. „Не смемо их занемарити“, наглашава професорка.

Животне навике које могу да одложе деменцију

Све више доказа показује да усвајање здравијег начина живота у средњим годинама може значајно повећати отпорност мозга на когнитивно пропадање и чак „спречи“ деменцију – у смислу да се њен почетак може толико одложити да се симптоми никада не појаве током живота.

Најновији извештај Лансетове комисије за деменцију, објављен 2024. године, закључује да би чак 45 одсто случајева деменције могло да буде избегнуто ако се утиче на кључне факторе ризика.

Међу њима су: висок крвни притисак, гојазност, пушење, прекомерна употреба алкохола, социјална изолација, депресија, недостатак физичке активности.

Управо у средњим годинама промена ових навика има највећи утицај на ризик од развоја деменције у старости.

Најбоље време за улагање у мозак је сада

Док чекамо поуздане и приступачне тестове из крви, као и заиста ефикасне терапије против деменције, средње године представљају драгоцен прозор могућности за очување здравља мозга.

Гил Ливингстон то пореди са размишљањем о пензији: што раније почнете да „улажете“ у здравље мозга – на пример контролом крвног притиска – то ће дугорочне користи бити веће.

„Ако чекате предуго, имаћете мању когнитивну резерву у каснијим годинама“, каже она.

„Што раније почнете, разлика ће бити већа.“

Светска криза донела је последњих  месеци пораст трошкова живота и све, од горива до намирница, постаје скупље, а бацање хране је посебно болно.

Економски притисци условљавају да пажљивије купујемо. Многи су почели да набављају мање свеже хране и воде више рачуна о безбедности и чувању намирница.

Уз мало знања и креативности, поручују стручњаци, можете спасити одређене намирнице без ризика по здравље.

Не ризикујте

Нећете моћи да спасете сваки комад хране, али оно што је можда постало небезбедно за јело може донету већу штету и стога је „јефтиније“ да такве ствари баците.

Ево четири кључна знака на које треба обратити пажњу:

• Видљива буђ
• Појава слузи
• Цурење течности
• Јаки или кисели мириси

Ако имате храну са једним или више ових особина, најбоље је да је баците. На тај начин можете избећи тровање храном, које може изазвати болове у стомаку, мучнину, повраћање и дијареју.

Међутим, друге карактеристике, попут смежураности, смеђе боје и сувоће, често су само знаци старости, али не и да је таква намирница кварна.

Воће

Банане чија је кора била жута када сте их купили, у међувремену су постале браон, скоро црне. Такве банане могу изгледати непривлачно, али ако су само мало мекше и миришу лепо, потпуно су безбедне за употребу за прављење хлеба, палачинки или смутија.

Стручњаци ипак наглашавају да је најбоље држати старије плодове даље од свежих јер тамније банане производе гас етилен, што убрзава сазревање другог воћа.

Јабуке које сте купили прошле недеље могу имати наборану кору, јер губе воду док стоје, али оне се и даље могу јести. Ако вам не пријају да их једете свеже, можете их издинстати, испећи или изрендати и направити питу или неки други слаткиш.

Кора цитруса, попут лимуна или поморанџи, постаје постепено тврда и сува. Међутим, кору (само непрсканог, односно органски гајеног воћа) и даље можете користити у пецивима и мармелади, а од меса плодова направити напитке, преливе и маринаде.

Ако приметите буђ на већим, чврстим плодовима, генерално је безбедно да склоните проблематичан део и остатак употребите. Само се побрините да одсечете и неколико сантиметара здравог дела плода како бисте појели само део који је потпуно безбедан.

Уколико пронађете плесан на меком или малом воћу, као што је бобичасто воће, најбоље је да га баците.

Поврће

Млитаво или смежурано поврће је изгубило део своје течности, али није нужно покварено. Можете га пећи, пасирати или изблендати, додајући га у све, од супа до јела са месом и смутија.

Такође можете потопити у ледену воду зелено лиснато поврће попут спанаћа и кеља да бисте га „вратили у живот“. То подразумева одвајање листова и натапање у хладној води најмање 30 минута да би вратило изгубљену влагу.

Код чврстог поврћа попут кромпира, шаргарепе и бундеве, сва оштећена или нагњечена подручја најчешће се могу одрезати. Међутим, код кромпира пазите на појаву зелене боје или клијање, јер они садрже природне токсине који су штетни ако се једу у великим количинама.

Можда ћете приметити пахуљасту белу длачицу која се развија на печуркама. То обично није буђ већ мицелијум, који је део кореновог система печурака.

Буђ може да се појави на печуркама, али се често појављује у изолованим, јарко обојеним кластерима који изгледају плаво, зелено, сиво или жуто.

Житарице

Најбоље је бацити сваки буђав хлеб. То је зато што се буђ лакше шири у порозној храни, као што су хлебови и колачи.

Али бајат хлеб који није побуђао можете уптребити тако што ћете га препећи у двопек или претворити у крутоне или презле. Чување хлеба на сувом месту, као што је кутија за хлеб, крпена или папирна кеса спречиће да се буђ појави тако брзо.

Остатке куваног пиринча или тестенине можете користити у прженим јелима или печеним јелима са тестенином у року од неколико дана. Али их обавезно брзо ставите у фрижидер и пре употребе термички обрадите, односно кувајте док не проври или пеците најмање на 60 степени Целзијуса.

Али, увек баците све остатке јела која су стајала на собној температури два сата или дуже, јер су се у њима већ могле намножити бактерије које не можете једноставно уклонити поновним загревањем.

Млечни производи

Често конзумирамо млеко и јогурт директно из фрижидера, без кувања или поновног загревања како бисмо убили бактерије.

Зато је најбезбедније бацити млечне производе којима је истекао рок употребе. А да бисте спречили прерано кварење, користите само чист прибор за сервирање млечних производа и остатак одмах вратите у фрижидер.

Ако сте љубитељ меких сирева, али приметите буђ, баците цео блок или котур зато што корен буђи може продрети дубоко у сир.

Тврди сиреви попут пармезана нису толико подложни кварењу, па често можете одсећи све буђаве делове, такође водећи рачуна да обавезно зарежете и здрави део около.

Правилно складиштење – на пример, увијање у папир за печење и стављање у посуду која се добро затвара – може помоћи да сир дуже траје.

Постоји много начина да се спасе храна која је пробила свој рок трајања, али се још није покварила. Пратећи ова једноставна правила о безбедности намирница можете смањити количину бачене хране и уштедети новац.

Међу најчешће препорученим намирницама налазе се банане, овсене пахуљице, грчки јогурт, пиринач, слатки кромпир, бобичасто воће, јаја и протеински смутији.

Зашто је оброк пре тренинга важан

Основни циљ оброка пре физичке активности јесте обнављање залиха гликогена, који представља главни извор енергије током вежбања.

Угљени хидрати обезбеђују гориво за мишиће, протеини подржавају њихов раст и опоравак, док здраве масти могу обезбедити стабилан извор енергије током дужих активности умереног интензитета.

Због тога нутриционисти препоручују уравнотежен оброк који садржи све три групе макронутријената.

Када треба јести пре тренинга?

Време оброка једнако је важно као и избор намирница. Пун оброк препоручује се два до три сата пре тренинга, како би организам имао довољно времена за варење и претварање хране у енергију. Уколико нема довољно времена, 30 до 60 минута пре тренинга препоручује се лаган оброк или ужина богата угљеним хидратима, попут банане, воћног смутија или јабуке.

Најбоље намирнице пре вежбања

Банане се често називају природним енергетским плочицама. Богате су једноставним угљеним хидратима и калијумом, који је важан за правилан рад мишића и нервног система. Захваљујући лакој сварљивости, представљају један од најбољих избора непосредно пре тренинга.

Овсене пахуљице обезбеђују сложене угљене хидрате који постепено ослобађају енергију и помажу у одржавању издржљивости током вежбања. Поред тога, садрже влакна, витамине Б групе и минерале који учествују у производњи енергије.

Грчки јогурт представља одличан извор протеина, а истовремено садржи и угљене хидрате потребне за енергију. Посебно се препоручује у комбинацији са воћем или чиа семенкама.

Пиринач и слатки кромпир: Ове намирнице су међу најбољим изворима сложених угљених хидрата и често се налазе у исхрани спортиста. Пиринач обезбеђује брзо доступну енергију, док слатки кромпир уз угљене хидрате доноси и калијум, витамин Ц и антиоксидансе.

Бобичасто воће (јагоде, боровнице и друге врсте) садрже природне шећере који брзо снабдевају организам енергијом, али и антиоксидансе који могу допринети бржем опоравку након тренинга.

Намирнице које могу побољшати спортске перформансе

Поред класичних избора, стручњаци издвајају и неколико намирница које могу позитивно утицати на издржљивост и опоравак. Међу њима су цвекла, богата нитратима који могу побољшати искоришћавање кисеоника током физичке активности, кокосова вода која надокнађује електролите изгубљене знојењем, као и чиа семенке које обезбеђују комбинацију угљених хидрата, протеина и здравих масти.

Спанаћ се такође издваја због високог садржаја нитрата, антиоксиданаса и минерала важних за рад мишића.

Шта избегавати пре тренинга?

Нутриционисти упозоравају да непосредно пре физичке активности треба избегавати пржену храну, обилне оброке богате мастима, газирана пића и велике количине шећера. Ове намирнице могу успорити варење, изазвати нелагодност у стомаку и негативно утицати на спортске перформансе.

Такође, превише влакана непосредно пре тренинга код неких особа може довести до надутости и пробавних тегоба.

Важна је и врста тренинга. За кардио-активности најчешће се препоручују банане, овсене пахуљице и воћни смутији.

Пре тренинга снаге добар избор су пиринач са немасним извором протеина, овсене пахуљице са протеинским додатком или јаја са интегралним тостом.

За дуже и захтевније активности, попут трчања на дуге стазе, стручњаци саветују сложене угљене хидрате као што су пиринач, слатки кромпир и овсене пахуљице.

Стручњаци се слажу да најбољи оброк пре тренинга садржи угљене хидрате као главни извор енергије и умерену количину протеина за подршку мишићима.

Банане, овсене пахуљице, грчки јогурт, пиринач и слатки кромпир налазе се међу најчешће препорученим намирницама.

Правилан избор хране и одговарајуће време оброка могу значајно допринети бољим резултатима, већој издржљивости и ефикаснијем опоравку након физичке активности.

Гастроинтестинални онколог и истраживач специјализован за клиничка испитивања у раној фази, др Кристофер Лију, професор онкологије на Универзитету Колорадо Аншуц, наводи да је из прве руке увидео критичну потребу за ефикаснијим терапијама за пацијенте са раком панкреаса.

Деценијама се сматрало немогућим успешно циљати централни механизам који узрокује велику већину карцинома панкреаса.

„Међутим, та нарација се брзо мења са новим леком који може да искључи кључни протеин који покреће рак панкреаса, скоро удвостручујући стопу преживљавања код пацијената са узнапредовалим стадијумима болести", каже др Лију и додаје да се стандардни третман за узнапредовали рак панкреаса историјски ослањао на хемотерапију, моћне лекове дизајниране да убијају ћелије које се брзо деле.

Иако хемотерапија може успорити прогресију болести, њена ефикасност је често ограничена способношћу ћелија рака панкреаса да развију отпорност на ове лекове.Више од 90% тумора панкреаса је узроковано мутацијама у гену који се зове KRAS. Овај ген кодира протеине који функционишу као прекидачи који укључују и искључују раст ћелија. Када је ген KRAS мутиран, прекидач се трајно заглављује у положају „укључено“, командујући ћелијама рака да се бесконачно множе.

Деценијама су научници сматрали да је KRAS „немогуће третирати лековима “. Површина протеина је изузетно глатка, без молекуларних џепова који су стандардним лековима потребни да би се везали и искључили прекидач.

„Пошто постојећи лекови нису били у стању да циљају овај протеин, лечење рака панкреаса се првенствено ослањало на токсичне лекове који делују више као тупи инструменти него као прецизни алати. Хемотерапија покушава да контролише болест кроз широко распрострањено уништавање ћелија, узрокујући значајну колатералну штету здравим ткивима која доводи до нежељених ефеката", наводи онколог.

Шта је дараксонрасиб?

Нови лек под називом дараксонрасиб нуди критичан напредак у лечењу метастатског рака панкреаса, и узима свакодневно орално. Уместо да се директно веже за KRAS, он се везује за молекул који се зове циклофилин А у ћелијама, што помаже у савијању протеина у њихове коначне три-де структуре.

Овај протеински комплекс је затим у стању да се веже за активни KRAS протеин и искључи његову способност да сигнализира ћелијама рака да се размножавају, објашњава професор са Универзитета у Колораду. 

Компанија која развија лек, Revolution Medicines, представила је резултате 31. маја 2026. године свог клиничког испитивања фазе 3 на 500 пацијената са метастатским раком панкреаса који су претходно били на лечењу.

У поређењу са стандардном хемотерапијом, дараксонрасиб је скоро удвостручио укупно преживљавање са 6,7 месеци на 13,2 месеца након дијагнозе. Генерално, дараксонрасиб је смањио ризик од смрти код пацијената са метастатским раком панкреаса за 60%.

Најчешћа нуспојава је изражен кожни осип , који је захватио више од 86% пацијената у студији. Пацијенти су се такође често суочавали са стоматитисом, болним отоком и ранама у устима, као и са дијарејом, мучнином и повраћањем.

Међутим, пацијенти који су узимали дараксонрасиб су имали далеко мање шансе да прекину лечење због тешких нежељених ефеката у поређењу са хемотерапијом, а имали су и побољшан квалитет живота са смањеним болом.

Следећи кораци у примени новог лека

Успешним циљањем специфичне генетске мутације која покреће велику већину карцинома панкреаса, истраживачи су показали да се ова „нелечива“ болест може третирати циљаном терапијом.

Следећи корак је регулаторни преглед спремности лека за клиничку употребу. Сада када су подаци званично објављени, компанија Revolution Medicines ће користити ове налазе да би затражила формално одобрење од Америчке агенције за храну и лекове (FDA) и других глобалних регулаторних тела.

Пошто је узнапредовали рак панкреаса познато тежак за лечење, револуционарне терапије које показују ову врсту значајне користи за преживљавање често добијају убрзани или приоритетни преглед. Када дароксонрасиб постане доступан пацијентима зависиће од временског оквира прегледа. Уколико лек добије одобрење, могао би бити доступан у клиникама у року од неколико месеци.

„За шири пејзаж развоја лекова, ова прекретница представља вероватну промену у лечењу рака панкреаса. Очекујем више клиничких испитивања која истражују комбиноване терапије упаривањем KRAS инхибитора са другим лековима како би се спречило да тумори развију отпорност на лечење. Уколико дараксонрасиб буде успешан, то би могло помоћи у постављању темеља за прецизније, персонализоване и ефикасније третмане рака панкреаса у годинама које долазе", закључује проф. др Кристофер Лију.

Ова промена навика је за сваку похвалу, јер смањење уноса шећера директно смањује ризик од гојазности, дијабетеса типа два и срчаних обољења. Међутим, док мехурићи пријају непцима, у јавности се често воде дебате о томе да ли је газирана вода заиста безазлена.

Постављају се питања о утицају газиране воде на хидратацију, здравље зуба, густину костију и систем за варење.

Хидратација – да ли мехурићи праве разлику?

Основно питање које се поставља је да ли газирана вода хидрира тело ефикасно као и обична вода. Наука је рекла да.

Бројне студије, укључујући и анализу коју је објавило Америчког удружења за срце, потврђују да нема значајне разлике у способности хидратације између ове две врсте воде.

„За многе људе који не воле укус обичне воде, газирана варијанта може бити одличан савезник и допринети количини течности коју уносимо на дневном нивоу. Привлачност мехурића може подстаћи људе да пију више воде током дана и тако остану адекватно хидрирани“, објаснила је др Колин Муњос, професорка здравствених наука са Универзитета у Хартфорду.

Карбонизација ствара осећај ситости, што може бити корисно за контролу апетита, али истовремено може умањити осећај жеђи. То, у неким ситуацијама, може довести до тога да особа унесе мање течности него што јој је заиста потребно.

Ову чињеницу је важно не занемарити током врелих летњих дана или интензивних физичких активности, када је потреба за водом повећана. Због тога се препоручује комбиновање обе врсте воде како би се осигурала оптимална хидратација.

Митови о костима и о зубима

Један од најупорнијих митова јесте да газирана пића "извлаче" калцијум из костију и смањују њихову густину. Ова заблуда вероватно потиче из познате Фремингемске студије о остеопорози из 2006. године, која је повезала конзумацију кока кола напитака са смањеном густином костију код старијих жена. Међутим, кључна реч је "кола". Истраживачи су закључили да проблем није у карбонизацији, већ у фосфорној киселини која се налази у овим пићима.

Обична газирана вода не садржи ову киселину и научни докази не подржавају тврдњу да она на било који начин штети здрављу костију.

С друге стране, забринутост за здравље зуба је оправданија, али захтева прецизно објашњење. Процесом карбонизације, угљен-диоксид се у води претвара у слабу угљену киселину, што снижава пџ вредност воде на 5 или 6 , а нормална вредност је 7.Ова киселост може, технички, оштетити зубну глеђ.

Америчка стоматолошка асоцијација ову киселост класификује као "минимално корозивну". Поређења ради, газирани сокови са шећером и воћни сокови имају далеко нижу пх вредност и знатно су агресивнији према зубној глеђи. Да би се ризик свео на минимум, стоматолози саветују да се газирана вода пије уз оброк, да се не пије полако током целог дана и да се након конзумације уста исперу обичном водом.

Утицај на варење и контролу телесне тежине

Газирана вода има и одређене предности за дигестивни систем. Истраживања су показала да може да побољша способност гутања, како код млађих тако и код старијих особа.

Неке од студија указују на помоћ код лошег варења.

Мехурићи подстичу осећај ситости, што значи да храна дуже остаје у стомаку. Овај ефекат може бити користан за оне који желе да контролишу телесну тежину, јер може да помогне у смањењу укупног уноса калорија.

За неке бенефит, за неке проблем

Због карбонизације, газирана вода може да изазове надимање и гасове у стомаку код осетљивих особа. Људима који пате од синдрома иритабилног црева (ИБС) или су склони горушици и гастроезофагеалној рефлуксној болести (ГЕРБ) генерално се саветује да избегавају или ограниче унос газираних напитака.

Избор газиране или обичне воде своди се на личне укусе и потребе, као и индивидуално здравствено стање. Најважнији савет је увек читати декларације. Права опасност не лежи у мехурићима, већ у ономе што се понекад додаје у боцу - шећер, вештачки заслађивачи или високе количине натријума. Чиста, незаслађена газирана вода је безбедна и здрава опција за хидратацију. 

У Србији на нови живот чека 1.228 грађана. Међу њима је и Жељка Бојић, која већ четири године чека трансплантацију јетре. Жељка у друштву сина Јакова, рођеног у септембру прошле године, који је вероватно најмлађи гост Дневника, и професорка др Маја Ерцеговац, директорка Клинике за грудну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије, говориле су за РТС о изазовима које донирање органа и процес трансплантације носе.

Жељка се нада најважнијем позиву и томе да ће добити јетру, у чему јој мали Јаков даје већу снагу, наду и мотивацију: „Просто, сада је он на првом месту и морам да будем јака и морам да истрајем управо због њега".

Жељка се недавно сусрела са погоршањем здравственог стања.

„Па сада сам, хвала Богу, добро, захваљујући и мојим лекарима који ме прате. Када је он имао четири месеца, имала сам једну епизоду погоршања здравственог стања када сам била хоспитализована, и то је нешто што ми је до сада, од свих хоспитализација, најтеже пало јер смо били по први пут раздвојени. И сад то има једну другу димензију, али исто тако та хоспитализација ме је научила да морам да будем јака, да морам да истрајем, јер ја морам просто да будем мама, овај, и морам да њему пружим безбрижно детињство", испричала је Жељка.

У Србији на трансплантацију јетре чека око 70 наших грађана. Оно што је била охрабрујућа вест у овој години, почетком априла, је да је први пут урађена и трансплантација плућа у нашој земљи. Бојан који је добио нова плућа, осећа се добро и опроавља се како треба уз уредне налазе на здравственим контролама.

Та трансплантација плућа била је једна од 71 интервенције, трансплантације и ткива и органа у овој години за првих пет месеци и 17 важних великих „да" породица, што је охрабрујуће, али опет недовољно.

Признање за хумани чин

„Мислим да је овај дан некако прилика, с једне стране, да одамо почасти, да се сетимо и признање свима онима који су се одлучили, или лично или као породица, на тако хумани чин, али и да се сетимо значаја тога и да размишљамо о томе и колико шанси се даје и како некако неко ко у том моменту одлази и завршава се живот, али наставља да живи кроз све те младе људе који се враћају породицама, враћају свом животу и некако, ако то може да буде нека утеха, неки мотив у изузетно тешком моменту за те породице с којима се разговара о донирању органа", истакла је проф. Маја Ерцеговац.

Ове године било је девет трансплантација срца, а тимови, не само у Клиничком центру Србије, спремни су за трансплантације. Када је реч о трансплантацији плућа, припреме су дуго трајале, уз помоћ колега из Беча.

„Неки број донора и број органа који су на располагању није толики, али то не значи да ми 24 сата не живимо са телефоном и са чекањем и са просто спремношћу, ако се, ако дође до такве ситуације, да можемо да одговоримо задатку" ,каже проф. Ерцеговац.

Жељка, је активна у удружењу „Заједно за нови живот" чији су чланови поводом Националног дана донора, учествовали у догађају у Скупштини Србије где се говорило о дуго ишчекиваним изменама Закона о трансплантацији органа.

„Па, искрено, овај закон се јесте дуго чекао, али и ми као удружење смо се залагали јер просто сматрамо да сваки сегмент треба да има неки свој правни оквир, али са друге стране, закон није тај који нас може натерати да будемо хумани.То је једна наша дубоко интимна одлука и ја верујем да је то нешто што свако од нас има потребу и осећа", рекла је Јаковова мама и додала да је закон тај који треба да обезбеди да ниједна сенка сумње не падне на тај најузвишенији хумани чин, и да верује да ће то овим новим изменама и допунама закона управо бити постигнуто.

Закон не може да нас натера да будемо хумани

Жељка је позвала све људе који, како је рекла, имају јасан став о донирању органа, да потпишу донорску картицу, и на тај начин оставе могућност да некоме од 1.200 пацијената који чекају на трансплантацију органа продуже живот.

„Не може да нас натера да будемо хумани. То мора да буде лична одлука, али ја се питам да ли закон може да подржи моју личну одлуку. Ако је моја одлука да будем донор, да ли закон може то да подржи као неки мој тестамент, мој легат, и да напросто породица мора то да прихвати? За све остало се каже - Поштуј последњу вољу нечију. Онда мислим, ово је једна изузетно битна, величанствена последња воља коју треба поштовати", закључила је проф. др Маја Ерцеговац.

„Предност код жена је постојање естрогена, хормона који је савезник женског тела до менопаузе. Захваљујући овом хормону који штити крвне судове жене, бројне кардиоваскуларне болести код жена развијају се доста касније, по стаистикама“, рекао је професор.

Истиче да мушкарци преузимају веће ризике када обављају послове који су повезани са већом смртношћу.

Стил живота и навике утиче на дужину живота

„Стилови живота се уче и усвајају, а представљају наш избор.Велика разлика између мушкарца и жене је и однос према сопственом здрављу, јер се, на жалост, мушкарци касно јављају лекару. Поштоје Плаве зоне живота где је популација жена бројнија“, рекао је професор.

Др Хрнчић наглашава да атеросклероза и дијабетес често не боле, због чега је правовремена контрола крвног притиска и шећера од пресудног значаја за дуговечност.

Залет за дужи живот

„Почињемо да старимо још када се родимо и тај процес напредује током целог живота. Одлуке доносимо сами.  Одлуке како желимо да старимо не треба доносити у седамдесетој или осамдесетој, одлуке не треба доносити у шездесетој години, већ у тридесетој или четрдесетој. То је инвестиција у сопствено здравље. Наше тело стари на нивоу ћелије и пре него што видимо симптоме“, рекао је професор.

Наука о здравом старењу

„Све је доминантнија и постоји много доказа који нам омогућавају да не додамо само године животу него да додамо живот годинама. Изузетно је важно да продужимо здрав животни период. Физичка активност је свакодневна рутина, шетња, дружење, квалитет спавања, редовне контроле крвног притиска, нивоа шећера у крви, холестерола. Најздравије период сна је од 23 до 6 сати ујутру. Наш биолошки ритам се подешава и нашем социјалном ритму и временом ми наш организам можемо да прилагодимо навикама", закључио је професор Драган Хрнчић.

„Марсела, погледај, послушај – ово би могло да олакша порођај", рекао је својој супрузи, сећа се Хорхе у разговору за Би-Би-Си њуз мундо. Две деценије касније, Одонова идеја претворила се у револуционарни уређај који олакшава вагиналне порођаје и смањује ризик од повреда за новорођенчад и мајке, а који су често повезани са методама као што су форцепс или вакуум екстрактор, које се и даље користе широм света.

Након што је тестиран у Аргентини на 48 порођаја, уређај назван OdonAssist – у част свог творца – већ се користи у 40 болница у пет европских земаља, где је помогао при рођењу више од 300 беба, потврдиле су здравствене власти Уједињеног Краљевства и компанија која га производи.

Како функционише „нежна алтернатива"

ОдонАсист је уређај на надувавање дизајниран да помогне код вагиналних порођаја када дође до застоја у другој фази. Функционише као „нежнија алтернатива традиционалном металном форцепсу или вакуум екстракторима", наводи се на сајту компаније МНХИ (Innovations in Maternal and Child Health), која га производи.

„Функционише помоћу меке ваздушне манжетне која се поставља око бебине главе", објаснила је британска докторка Емили Хотон за Би-Би-Сијев програм Женски час.

Једном када се надува, уређај обухвата бебину главу и пружа нежну и контролисану тракцију која допуњује мајчине напоре, наводи МНХИ. Медицинско особље користи ову манжетну да води бебу кроз порођајни канал, јер је повезана са ручкама које помажу у контроли порођаја. Када бебина глава изађе, уређај се уклања како би беба могла нормално да удахне први пут.

Ела Радфорд, једна од Британки која је родила сина помоћу овог уређаја, поделила је своје искуство. „Ставили су ми епидурал након дуге и исцрпљујуће шетње и скоро ништа нисам осетила. Без оклевања бих поново тражила овај уређај да имам прилику", тврди Ела.

Случајни изум инспирисан винским вадичепом

Одон признаје да његов изум није настао из личне бриге за ризике које порођај носи. Међутим, ти ризици су стварни. Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), у 2023. години око 260.000 жена широм света умрло је на порођају – једна на свака два минута. Истовремено, око милион беба умрло је у прва 24 сата живота.

„Све је почело триком који је један запослени у мојој радионици показивао другом, а састојао се у покушају да се извади пампур из боце. Мислио сам: 'мораће да је разбије'", испричао је Одон за Би-Би-Си.

„Али он је узео кесицу, ставио је у боцу, надувао је, повукао и извукао пампур. Био сам импресиониран тим механизмом ваздушне хватаљке", присећа се Хорхе.

Како је повезао ову идеју са порођајем? Одон то приписује провиђењу, јер признаје да није постојала никаква директна веза. Убрзо је идеју представио лекарима, а она је на крају стигла до др Марија Мериалдија, тадашњег шефа Одељења за репродуктивно здравље СЗО.

Мање ризика за мајку и бебу

„Када сам видео прототип, био сам импресиониран његовом једноставношћу и сигурношћу", признао је др Мериалди, који је данас главни медицински директор компаније МНХИ. „Лако се користи, што омогућава да га примењују и лекари и бабице, што обезбеђује приступ здравственој заштити у регионима са слабијим здравственим системима."

Традиционалне методе, иако спасоносне, носе ризике. У Канади се, на пример, тешка неонатална траума јавља у једном од 105 порођаја са форцепсом. Мајке такође могу претрпети повреде, попут вагиналних и ректалних расцепа.

С друге стране, клиничке студије спроведене у Великој Британији (ASSIST i ASSIST II) и Француској показале су безбедност и ефикасност уређаја ОдонАсист. У француској студији, стопа успешности асистираног порођаја износила је 88,5 одсто, без озбиљних нежељених реакција код мајки или беба.

„До сада, све бебе рођене уз помоћ овог уређаја рођене су без модрица, хематома или других повреда које се понекад могу јавити применом постојећих процедура", додао је Мериалди.

Будућност порођаја и глобални утицај

У пролеће 2025. године ОдонАсист је добио сертификат ЦЕ Китемарк, што потврђује његову безбедност за употребу у болницама широм Европе. Ипак, за разлику од форцепса, уређај није за вишекратну употребу. „Једнократан је јер захтева стерилизацију гама зрацима", објаснио је Мериалди. Сваки уређај кошта 335 долара.

Овај изум долази у време када стопа асистираних вагиналних порођаја у свету опада, док стопа царских резова расте. ОдонАсист нуди потенцијално сигурнију алтернативу у многим случајевима, смањујући потребу за инвазивнијим интервенцијама.

Поред Велике Британије, Шпаније, Француске, Италије и Немачке, апарат је коришћен и у Етиопији, где је, према речима Мериалдија, „дао исте резултате", показујући свој потенцијал у земљама са ограниченим ресурсима.

„Ово је прва иновација у порођајима од педесетих година, што показује недостатак заступљености здравља жена у истраживању и иновацијама", истакла је докторка Хотон. „Чини се као право лудило да данас имамо тако застареле методе. Да користимо метал да извучемо бебу."

Са иновацијама попут ОдонАсиста, будућност порођаја могла би бити знатно сигурнија и хуманија, не само у Европи, већ и у деловима света где је приступ медицинској нези најпотребнији.

Истраживање је показало да неки фактори ризика имају снажнији утицај на когнитивне способности жена, док се нагомилавање већег броја ризичних фактора током живота код жена повезује са израженијим падом можданих функција него код мушкараца.

Другим речима, одређени фактори ризика не морају имати исто значење за женски и мушки мозак, што има важне последице за будућа истраживања и приступ лечењу деменције.

Добро је познато да је деменција чешћа код жена него код мушкараца, а дужи животни век жена не може у потпуности да објасни ту разлику.

„Наша студија сугерише да жене могу бити изложене већем ризику од деменције јер доживљавају већи број фактора ризика и зато што ови фактори ризика смањују когнитивне способности у већој мери него код мушкараца“, наводе истраживачи.

Персонализован приступ процени ризика

Коауторке студије, неуронаучнице Меган Фицхју и Џуди Па са Универзитета Калифорније у Сан Дијегу, истичу да њихови резултати пружају додатне доказе да ризик од деменције треба процењивати и контролисати на персонализован начин.

„Посматрајући даље од тога који су фактори ризика најчешћи, открили смо да неки имају несразмерно већи утицај на когницију жена“, каже Фицхју.

Према њеним речима, превентивни напори могли би бити ефикаснији ако се не заснивају само на учесталости појединих фактора ризика, већ и на томе колико снажно они утичу на когнитивне способности жена у односу на мушкарце.

Анализирани подаци више од 17.000 људи

Истраживачи су анализирали здравствене податке 17.182 особе старости 40 и више година, испитујући 13 фактора ризика повезаних са деменцијом.

Величина узорка разликовала се у зависности од фактора ризика, јер за поједине учеснике нису били доступни сви подаци.

Резултати су показали да су депресија, физичка неактивност и проблеми са спавањем били чешћи код жена него код мушкараца.

С друге стране, мушкарци су чешће пријављивали губитак слуха, дијабетес и прекомерну конзумацију алкохола.

Фактори који снажније погађају жене

Истраживање је показало да су неки фактори ризика повезани са већим падом когнитивних способности код жена него код мушкараца.

Међу њима су високи крвни притисак, губитак слуха и дијабетес, што указује да ови здравствени проблеми могу имати негативнији утицај на женски мозак.

Поред тога, виши индекс телесне масе (БМИ) био је повезан са слабијим когнитивним перформансама код жена у педесетим и шездесетим годинама живота, док та повезаност није уочена у старијој животној доби.

Позитивни показатељи

Упркос уоченим негативним трендовима, истраживачи су идентификовали и факторе који су били повезани са бољим когнитивним способностима код жена.

„Два фактора ризика, године образовања и укупни холестерол, показали су позитивне везе са когнитивним способностима, тако да су виши нивои били повезани са бољим когнитивним способностима“, наводи се у студији.

С обзиром на њихову повезаност са когнитивним перформансама, аутори сматрају да би ови фактори могли бити посебно важни у будућим истраживањима ризика од деменције код жена.

Ипак, истраживачи наглашавају да је реч о опсервационој студији која не може да докаже узрочно-последичну везу. Дугорочна праћења учесника могла би да пруже јаче доказе о томе да ли су поједини фактори ризика заиста допринели резултатима на когнитивним тестовима.

Значај разматрања полних разлика

Иако се термини „жене“ и „мушкарци“ често посматрају као родне категорије, у овој студији они су коришћени за означавање самопријављеног биолошког пола испитаника.

Истраживачи истичу да је важно разликовати учесталост фактора ризика од њиховог стварног утицаја на когницију.

„Важно је разликовати полне разлике у преваленцији фактора ризика и њиховом утицају на когницију, јер преваленција и утицај можда не одговарају“, наводи истраживачки тим.

Како додају, усмеравање пажње искључиво на најзаступљеније факторе ризика код мушкараца и жена може довести до занемаривања оних фактора који имају снажнији утицај на когнитивни пад.

Могућности за превенцију

Нови налази уклапају се у резултате ранијих истраживања која су показала да фактори ризика за деменцију могу различито утицати на мушкарце и жене, иако су претходне студије најчешће анализирале само по један фактор ризика.

Према доступним проценама, Алцхајмерова болест погађа једну од девет особа у Сједињеним Америчким Државама старости 65 и више година, а две трећине оболелих су жене.

Иако статистика делује забрињавајуће, истраживачи наглашавају да постоје конкретни начини за смањење ризика од деменције.

Сви фактори ризика обухваћени овим истраживањем сматрају се потенцијално променљивим, што значи да представљају циљеве на које појединци и лекари могу да делују.

То укључује смањење конзумирања алкохола, повећање физичке активности или благовремено тражење стручне помоћи због депресије.

Следећи корак – одговор на питање зашто

Будућа истраживања могла би да помогну у разумевању разлога због којих је женска когниција осетљивија на поједине факторе ризика.

Могуће је да важну улогу имају хормоналне промене током менопаузе, али механизми који стоје иза тих процеса још увек нису довољно разјашњени.

„Ове разлике истичу важност разматрања пола као кључне варијабле у истраживању деменције“, поручила је Џуди Па.

Резултати истраживања објављени су у научном часопису Biology of Sex Differences.

Директор Клинике, проф. др Горан Стевановић, истиче да је реч о значајном јубилеју за српско здравство: „Јубилеј од једног века рада установе на нашим теренима, у нашим условима, мислим да је један велики значајан датум који заиста треба да се обележи и који треба да се помене“.

Традиција установе, додаје, огледа се у томе што никада није престајала да прима пацијенте.

„Клиника никада није затварала своја врата пацијентима. Ми и данас имамо велики број пацијената. На лечењу је преко 120 болесника“, навео је професор Стевановић.

Према његовим речима, тренутно доминирају уобичајене сезонске инфекције и стања ван епидемијских периода – неуроинфекције, акутни дијарејални синдроми, сепсе, нејасна фебрилна стања, као и пацијенти са хепатолошким обољењима и ХИВ инфекцијом.

Годишње се у овој установи лечи више од 4.000 хоспитализованих пацијената, док број амбулантних прегледа премашује 20.000.

Камен спотицања: недовољан обухват имунизацијом

Говорећи о актуелним здравственим претњама у свету, попут еболе и хантавируса, др Стевановић наглашава да су те болести под пажљивим надзором међународних здравствених институција. Међутим, као нешто што се не свиђа инфектолозима, издваја болести против којих постоји вакцина, али се и даље јављају због недовољног обухвата имунизацијом.

„Не би требало више да имамо оболелих од малих богиња, али такве ствари се дешавају јер вакцинациони одзив пада и није адекватан да покрије и обезбеди здравље целе популације“, упозорио је директор Инфективне клинике и додао да то није једина болест која се вакцинацијом може спречити, а епидемије се јављају и даље.

Још већи изазов за будућност, сматра, представља антимикробна резистенција.

„Оно што нас заиста плаши, и то не у овом тренутку него перспективно за деценије које долазе, јесте растућа отпорност патогена на антимикробне агенсе“, нагласио је Стевановић.

С друге стране, савремена медицина је донела значајан напредак у лечењу многих болести. „Хепатитис Це, где је једна еволуција терапије од практично лекова који мало помажу стигла дотле да данас имамо пацијенте који су излечени“, навео је професор.

Пандемија није највећи изазов Клинике за инфективне и тропске болести

Клиника је јубилеј дочекала и у обновљеним условима рада. Реновирање је започето непосредно пред пандемију ковида 19, што је додатно отежало организацију рада. Ипак, како истиче професор Стевановић, пандемија није оно што им је задало највише мука.

„Највећи изазов, у ствари, јесте да након једног века историје одржимо углед, одржимо ниво клинике који су нам оставили наши претходници и да покушамо још мало нешто да унапредимо за будућност“, поручио је директор Клинике за инфективне и тропске болести УКЦС.

У Колачевој задужбини сутра ће бити организована и свечана академија поводом сто година постојања и рада Клинике за инфективне и тропске болести „Др Коста Тодоровић“ Универзитетског клиничког центра Србије.

Драгана Крстић из Удружења „Шанса за родитељство“ издвојила је једну од најчешћих грешака коју родитељи праве током лета.

„Прва помисао је пелена преко колица. То је један од главних савета, ако не и апел да се та пелена не ставља преко колица, заправо зато што се испод ње створи ефекат стаклене баште и буквално за пар минута може доћи до 45 степени“, упозорила је Крстићева.

Како истиче, уместо прекривања колица, бебу треба заштитити мрежицом против инсеката која омогућава струјање ваздуха, док треба избегавати и ћебад или додатне прекриваче.

Један од најважнијих савета односи се и на унос течности. „Важно је да се доји беба на захтев, а деци која користе немлечну исхрану да им буде доступна увек свежа вода. То је оно што је кључно у овим топлим месецима“, нагласила је гошћа Јутарњег програма.

Стручњаци саветују и да се избегава боравак напољу у најтоплијем делу дана.

„Важно је да не излазе напоље између 12 и 17 часова и да не буду директно изложене сунцу“, рекла је Крстићева, додајући да родитељи треба да бирају хладовину или да користе сунцобране приликом шетње.

Беба не сме да остане сама у аутомобилу ни минут!

Када је реч о првим знацима прегревања, један од најочигледнијих симптома је црвенило коже. „Ако је вама топло, беби је још топлије зато што нема развијену терморегулацију коже“, објаснила је Крстићева и препоручила лагану и широку одећу, без непотребних слојева, напомињући да по високим температурама бебама нису потребне ни чарапице.

Драгана Крстић посебно је упозорила на опасност остављања деце у аутомобилима, чак и накратко: „Морамо заиста да водимо рачуна, посебно код великих врућина, шта радимо, где остављамо дете и на минут-два јер заиста може да буде опасно“.

Такође, не саветује да се бебе пре шестог месеца воде на море јер су дуга путовања колима напорна за њих. Током лета, додаје, неопходно је прилагодити и дневне активности.

„Морамо да се прилагодимо тако да све обавезе извршавамо онда када је то с температуром могуће, дакле током преподнева или увече“, рекла је гошћа РТС-а.

На питање колико течности је потребно деци током врелих дана, Крстићева наглашава да не постоји универзална количина: „Права мера зависи од детета, али треба често нудити воду, рецимо на 15 до 20 минута детету које је на немлечној исхрани“.

Закључује да су бебе у потпуности зависне од одраслих и да је управо зато одговорност родитеља кључна.

„Дете зависи од нас, увек, а посебно тако мало дете у оваквим условима“, поручила је Драгана Крстић.

Особе са нетолеранцијом на одређену храну, као што је нетолеранција на глутен, морају бити сигурне да лекови не садрже адитиве са овим супстанцама.

Иритација једњака

У неке неки проблема везаних за систем за варење који се могу јавити приликом узимања лекова спада иритација једњака.

Неки људи имају потешкоћа са гутањем таблета или капсула или понекад узимају лекове без течности. Таблете или капсуле које остају у једњаку могу ослободити хемикалије које могу иритирати слузокожу једњака. То може изазвати чиреве, крварење, перфорацију и сужавање једњака.

Ризик од ових врста проблема је већи код особа са медицинским стањима као што је склеродерма (отврдњавање коже), ахалазија (неправилна мишићна активност једњака, што одлаже пролазак хране), мождани удар.

Одређени лекови такође могу изазвати чиреве у једњаку када се тамо заглаве. То укључује аспирин, одређене антибиотике, кинидин, калијум хлорид, витамин Ц и гвожђе. Да бисте избегли проблеме услед неправилног гутања капсула, важно је да, ако сте у могућности. стојите или седите.

Узмите неколико гутљаја течности пре узимања лека и прогутајте лек са пуном чашом течности. Стручњаци кажу да не треба лежати одмах након узимања лека, како бисте били сигурни да су пилуле прошле кроз једњак у желудац.

Свакако, обавестите свог лекара ако осетите бол при гутању или осећате да вам се лек константно заглављује у грлу.

Езофагеални рефлукс

Неки лекови ометају деловање мишића сфинктера, дела који се налази између једњака и желуца. Овај мишић омогућава пролазак хране у желудац након гутања. Ово може повећати шансе за рефлукс, односно враћање киселог садржаја желуца у једњак. Класе лекова које могу повећати тежину рефлукса укључују следеће: нестероидни антиинфламаторни лекови (НСАИЛ), нитрати, теофилин, блокатори калцијумових канала, орални антибиотици, контрацептивне пилуле.

Савети за избегавање рефлукса

Избегавајте кафу, алкохол, чоколаду и масну или пржену храну, што може погоршати рефлукс.

Престаните са пушењем или смањите пушење. Не лежите одмах након јела.

Иритација желуца

Један од најчешћих иританса слузокоже желуца је онај који изазивају нестероидни антиинфламаторни лекови (НСАИЛ). То укључује лекове, као што су ибупрофен и други уобичајени лекови против болова. Ови лекови слабе способност слузокоже да се одупре киселини која се ствара у желуцу и понекад могу довести до упале слузокоже желуца (гастритис), чирева, крварења или перфорације слузокоже.

Старије особе су у већем ризику од иритације овим лековима јер је већа вероватноћа да ће узимати ове лекове против болова за хронична стања. Особе са историјом пептичког улкуса и гастритиса такође су у ризику.

Савети за спречавање иритације желуца

Узимајте филм таблете, које могу смањити иритацију. Немојте пити алкохолна пића док узимате ове лекове. Узимајте лекове са храном или са пуном чашом млека или воде, што може смањити иритацију.

Затвор

Разни лекови могу изазвати затвор. То се дешава зато што ови лекови утичу на нервну и мишићну активност у дебелом цреву, што доводи до спорог и отежаног пражњења столице. Лекови који могу изазвати затвор укључују следеће: антихипертензиви, антихолинергици, холестирамин, гвожђе, антациди који садрже углавном алуминијум, наркотици/лекови против болова.

Савети за спречавање затвора – једите уравнотежену исхрану, укључујући воће, поврће и интегралне житарице. Пијте пуно течности и редовно вежбајте. Такође, разговарајте са својим лекаром о узимању лаксатива или омекшивача столице.

Дијареја

Дијареју најчешће изазивају антибиотици, који утичу на бактерије које су нормално присутне у дебелом цреву. Ове промене у цревним бактеријама омогућавају прекомерни раст бактерије Clostridium difficile (C. difficile), што узрокује озбиљнију дијареју изазвану антибиотицима.

Присуство ове бактерије може изазвати колитис, што резултира веома ретким, воденастим столицама. Најчешћи антибиотици који изазивају ову врсту дијареје су пеницилин, укључујући ампицилин и амоксицилин, клиндамицин, цефалоспорини...

Колитис се обично лечи другим антибиотиком који делује на C. difficile. Одређени лекови такође могу променити покрете или садржај течности у дебелом цреву, а да притом не изазову колитис. Колхицин и антациди који садрже магнезијум могу изазвати дијареју. Разговарајте са својим лекаром ако дијареја траје неколико дана.

Савети за спречавање дијареје

Обично, спречавање дијареје подразумева избегавање хране за коју се зна да иритира желудац.

Лечење обично подразумева надокнаду изгубљене течности и може укључивати антибиотике када су узрок бактеријске инфекције.

Конзумирање хране богате лактозним бацилом, као што су јогурт, ацидофилно млеко/таблете или свежи сир, помаже у обнављању нормалних бактерија присутних у дебелом цреву.