<?xml version="1.0" encoding="utf-8" ?>














<rss version="2.0" xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/">
    <channel>
        <title>РТС :: Занимљивости</title>
        <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/rss.html</link>
        <description></description>
        <language>sr</language>
        <image>
        
            
                
                <url>http://admin.rts.rs/img/logo.png</url>
                
            
        <title>РТС :: Занимљивости</title>
        <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/rss.html</link>
        </image>

        
            <item>
                <title>Kоје фотографије ћемо памтити из 2026. године? Отворен 28. конкурс Press Photo Srbija</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6088459/konkurs-press-photo-srbija-fotografije-2026.html</link>
                <description>
                    Од догађаја који су доспели на насловне стране до тренутака који су остали изван пажње јавности, &#034;Press Photo Srbija&#034; препознаје и награђује фотографије које веродостојно сведоче о времену у којем живимо.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/20/12/49/507/6071272/thumbs/14471728/pres_fot_okonkurs_.jpg" 
                         align="left" alt="Kоје фотографије ћемо памтити из 2026. године? Отворен 28. конкурс Press Photo Srbija" title="Kоје фотографије ћемо памтити из 2026. године? Отворен 28. конкурс Press Photo Srbija" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Kоје фотографије најбоље сведоче о години за нама? Центар за развој фотографије позива фотографе да пријаве радове на 28. национални конкурс "Press Photo Srbija" 2026, најстарије и најпрестижније струковно признање у области медијске фотографије у земљи.</p>
<p>На конкурс се могу пријавити фотографије настале у периоду од 10. новембра 2025. до 10. новембра 2026. године. Право учешћа имају сви медијски фотографи, држављани Републике Србије, са радовима снимљеним у земљи или иностранству, као и страни држављани чије су фотографије настале на територији Србије.</p>
<p>Радови се могу пријавити у више категорија, међу којима су Вест, Живот, Портрет, Спорт и Уметност.</p>
<p>О најбољим радовима одлучиваће стручни жири састављен од домаћих и међународних експерата.</p>
<p>Награђени и похваљени радови, укључујући добитника главне награде, биће представљени на традиционалној изложби "Press Photo Srbija" 2026, која се од 2013. године одржава у оквиру Међународног фестивала фотографије ВИЗУАЛИЗАТОР.</p>
<p>Овогодишње, 14. издање фестивала ВИЗУАЛИЗАТОР одржава се од 28. новембра до 20. децембра 2026.</p>
<p>Рок за пријаву радова је 24. новембар 2026. године до 23.59 часова. Пријаве и радови достављају се електронским путем на адресу <a href="mailto:pressphotosrbija@gmail.com">pressphotosrbija@gmail.com</a>.</p>
<p>Детаљне информације о конкурсу, пропозиције и приступни формулари доступни су на званичном сајту фестивала vizualizator.rs.</p>
<h3><strong>О конкурсу "Press Photo Srbija"</strong></h3>
<p>Установљен 1999. године, "Press Photo Srbija" већ 28 година представља најзначајнију националну платформу за афирмацију ауторске, документарне и медијске фотографије. Kонкурс промовише професионалне и етичке стандарде визуелног извештавања, непристрасност, одговорност у представљању друштвених догађаја и заштиту ауторских права, истовремено пружајући прилику фотографима да кроз личне перспективе документују време у којем живимо.</p>
<p>У тренутку када вештачка интелигенција омогућава стварање све уверљивијих слика без непосредног додира са стварношћу, питање аутентичности фотографије добија посебан значај.</p>
<p>"Press Photo Srbija" истиче незаменљиву улогу фотографа као непосредног сведока догађаја, чији рад настаје кроз присуство, истраживање и одговорност према људима и појавама које документује. Управо таква фотографија чува визуелно сведочанство о друштвеним променама и догађајима који обликују нашу свакодневицу.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 20 Nov 2026 12:10:37 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6088459/konkurs-press-photo-srbija-fotografije-2026.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/20/12/49/507/6071272/thumbs/14471722/pres_fot_okonkurs_.jpg</url>
                    <title>Kоје фотографије ћемо памтити из 2026. године? Отворен 28. конкурс Press Photo Srbija</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6088459/konkurs-press-photo-srbija-fotografije-2026.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/20/12/49/507/6071272/thumbs/14471722/pres_fot_okonkurs_.jpg</url>
                <title>Kоје фотографије ћемо памтити из 2026. године? Отворен 28. конкурс Press Photo Srbija</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6088459/konkurs-press-photo-srbija-fotografije-2026.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Ако ванземаљци пронађу „Војаџер 1“, хоће ли разумети поруку са Земље</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6087128/vojadzer-1-zlatna-ploca-poruka-vanzemaljcima.html</link>
                <description>
                    Поздрави на 55 језика, музика из различитих крајева света, слике Земље и упутство како пронаћи нашу планету – све је то стало на златну плочу која већ готово пола века путује кроз свемир. Сонда „Војаџер 1“ сада је достигла удаљеност од једног светлосног дана од Земље, али остаје питање да ли ће поруку икада неко пронаћи и разумети.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/18/22/3/224/6065197/thumbs/14454397/vojager-zlatna-ploca.jpg" 
                         align="left" alt="Ако ванземаљци пронађу „Војаџер 1“, хоће ли разумети поруку са Земље" title="Ако ванземаљци пронађу „Војаџер 1“, хоће ли разумети поруку са Земље" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>У дубоком свемиру налази се порука наше врсте намењена свакој другој врсти која би могла да је дешифрује. Она објашњава ко смо и како се може пронаћи наша планета.</p>
<p>Ове информације забележене су на две златне плоче, налик винилским грамофонским плочама, причвршћене за сонде „Војаџер 1“ и „Војаџер 2“, које је НАСА послала у свемир седамдесетих година прошлог века.</p>
<p>„Војаџер 1“ остварио је још један подвиг. Објекат који је направио човек и који је стигао најдаље у свемир, после 50 година <strong><a href="/magazin/nauka/6085589/vojadzer-1-rekord-svetlosni-dan.html" target="_blank" rel="noopener">достигао је удаљеност од Земље која одговара једном светлосном дану</a></strong> – раздаљини коју светлост пређе за 24 сата, односно око 26 милијарди километара.</p>
<p>Плоче су пројектоване тако да трају милијарду година. Због тога ће њихов садржај наставити да путује ка звездама, без обзира на то да ли ће наша врста и даље постојати на Земљи.</p>
<p>Оно што се не зна са сигурношћу јесте како би нека хипотетичка ванземаљска врста могла да дешифрује садржај плоча, уколико их икада неко пронађе.</p>
<h3><strong>На раменима дивова</strong></h3>
<p>Свемирске летелице „Војаџер“ имале су седамдесетих година прошлог века до тада невиђену мисију. Требало је да постану први објекти које је човек направио, а који ће напустити Сунчев систем.</p>
<p>Професорка физике и астрономије Пријамвада Натараџан са Универзитета Јејл у Сједињеним Америчким Државама објаснила је за <em>   </em> да је за то било неопходно превазићи технолошка ограничења тог времена.</p>
<p>„Једноставно нисмо имали довољно снажну ракету да напустимо Сунчев систем. Ракете нису могле да достигну брзине неопходне да се ослободе гравитационог привлачења Сунца“, објашњава Натараџанова.</p>
<p>Међутим, постдипломци Мајкл Минович (1935–2022) и Гари Фландро пронашли су решење. Предложили су коришћење гравитационог убрзања планета, односно „крађу“ енергије из њиховог орбиталног кретања.</p>
<p><!--<box box-left 51985898 media>--></p>
<p>На тај начин сонде би добиле додатни подстицај за убрзање, без потребе за трошењем додатног горива.</p>
<p>Ипак, једна или две планете не би биле довољне. Било је неопходно искористити гравитационо убрзање приликом проласка поред више планета Сунчевог система како би летелица достигла брзину довољну да се ослободи Сунчевог гравитационог привлачења.</p>
<p>За то је било неопходно да планете буду у одговарајућем међусобном положају.</p>
<p>„Овакво поравнање планета, које омогућава изузетно ефикасно коришћење гравитације, дешава се само једном у 175 година“, објашњава Натараџанова.</p>
<p>„Зато је 'Војаџер', на неки начин, добијао убрзање прелазећи из зоне гравитационог утицаја једне планете у зону утицаја следеће“, додаје професорка.</p>
<h3><strong>Комуникација са свемиром</strong></h3>
<p>Астрономи Карл Сеган (1934–1996) и Френк Дрејк (1930–2022) сматрали су да ово јединствено путовање у дубоки свемир представља изванредну прилику за покушај комуникације са могућим ванземаљским цивилизацијама.</p>
<p>Окупили су малу групу људи и поверили јој велики задатак – да осмисли поруку за ванземаљце, испричао је за <em>Би-Би-Си</em> директор пројекта златне плоче Џон Ломберг.</p>
<p>„Било је то лудило. Имали смо само неколико недеља, никакав буџет и готово нимало људи. Била је то невероватна трка с временом, готово да нисам спавао“, присећа се Ломберг.</p>
<p>То није био први покушај НАСА да успостави комуникацију са могућим ванземаљцима. Већ су постојали покушаји слања радио-таласа, а претходна мисија „Пионир“ носила је металну плочицу са угравираним приказима.</p>
<p>Међутим, златне плоче имале су много већи потенцијал, према речима ауторке научних документараца и Сејганове удовице Ен Друјан.</p>
<p><!--<box box-left 51985909 media>--></p>
<p>„Плочица на 'Пиониру' представља неку врсту аутомобилске регистарске таблице, револуционарне за своје време“, објашњава Друјанова за <em>Би-Би-Си</em>.</p>
<p>„Али на плочу, грамофонску плочу, могуће је сместити огромну количину слика, музике и информација. То је био идеалан начин за слање информација који нам је у том тренутку био доступан“, истиче Друјанова.</p>
<p>Повећање капацитета за пренос података значило је да је главни задатак постао осмишљавање поруке коју је требало кодирати.</p>
<h3><strong>Порука</strong></h3>
<p>Прва дилема са којом се суочио тим задужен за пројекат златних плоча била је како комуницирати са интелигенцијом за коју не постоје никакви докази да заиста постоји.</p>
<p>„Људска бића су романтична“, изјавила је за <em>Би-Би-Си</em> астробиолошкиња Бетул Качар са Универзитета Висконсин у Медисону.</p>
<p>„То је порука послата у свемир, а да не знамо да ли ће је ико примити. Створили смо поруку за примаоце за које чак не знамо ни да ли постоје“, каже Качарова.</p>
<p>Постојао је и проблем како таквој могућој интелигенцији објаснити начин репродукције плоче.</p>
<p>„Предња страна плоче заправо садржи низ упутстава о томе шта треба урадити са тим предметом“, објашњава Ломберг.</p>
<p>„Уз плочу смо приложили и звучницу и иглу како би могла да се репродукује“, додаје Ломберг.</p>
<p>Творци плоче веровали су да би физика и математика могле бити заједнички језик људи и неке друге врсте способне за путовање кроз свемир, будући да њихови закони важе у свим деловима универзума.</p>
<p>Пројектанти су употребили дијаграм структуре атома једног од најједноставнијих и најраспрострањенијих елемената у универзуму – водоника – како би приказали прелаз између два енергетска стања, који може да послужи као временска јединица. Тај процес одвија се на исти начин било где у космосу.</p>
<p><!--<box box-left 51985904 media>--></p>
<p>Надали су се да би могућа ванземаљска интелигенција која пресретне сонду могла да протумачи тај прелаз као јединицу времена.</p>
<p>Користећи ту временску јединицу, помножену вредностима записаним бинарним кодом на омоту плоче, ванземаљска интелигенција могла би да утврди брзину неопходну за њену репродукцију.</p>
<p>Ако успеју све то да дешифрују, могли би да чују како им говоримо „здраво“ на најмање 55 језика.</p>
<p>Затим би чули колекцију звукова са наше планете. А према речима Ен Друјан, било би незамисливо направити такву плочу без музике која одражава нашу разноликост.</p>
<p>„Желели смо да укључимо музику јаванског гамелана, јапанске флауте шакухачи, перуанских флаута и сенегалских удараљки“, присећа се Друјанова.</p>
<p>„То нас је потпуно заокупљало и били смо тога свесни. Зато смо се обраћали великом броју композитора, музичара и етномузиколога“, додаје Друјанова.</p>
<h3><strong>Шта је изостављено</strong></h3>
<p>Још један фасцинантан део садржаја плоча чини 116 слика.</p>
<p>Оне ће моћи да буду приказане само ако онај ко пронађе плоче схвати да су неки од снимљених звукова заправо подаци. Сваки врх звучног сигнала одговара одређеној нијанси сиве боје, а заједно формирају фотографију.</p>
<p>Ломберг је био задужен за избор слика – дијаграма из биологије и људске анатомије, пејзажа, технологије и животиња. Ипак, признаје да је било немогуће направити потпун избор.</p>
<p>„Не можете представити Земљу са 100 слика“, изјавио је за <em>Би-Би-Си</em>.</p>
<p>„Чак ни са хиљаду. Како смо могли да изоставимо пирамиде? Пећинску уметност? Мачке?“, пита се Ломберг.</p>
<p>Ен Друјан је затражила од Сегана да на плочу укључе нешто много личније – снимак њених можданих таласа, забележених током медитације.</p>
<p>Сеган и Друјанова су непосредно пре тога једно другом признали љубав, а надала се да би нека далека цивилизација једног дана могла да дешифрује шта су осећали.</p>
<p><!--<box box-left 51985913 media>--></p>
<p>„Карл ми је упутио свој блистави осмех и рекао: 'Па, милијарду година је веома дуго, Ени. Можеш то да урадиш'“, присећа се Друјанова.</p>
<p>Омот плоче има још једну функцију – да покаже где се налазимо у универзуму.</p>
<p>Линије приказују положај наше планете у односу на 14 пулсара, звезда које се веома брзо окрећу, од којих свака има јединствен ритам и које би могле да послуже као светионици за одређивање нашег положаја.</p>
<p>Критичари су истицали да је приказ човечанства претерано оптимистичан. На плочама нема ратова, геноцида ни глади.</p>
<p>„Желели смо да нас памте по Моцарту, а не по Хитлеру“, објаснио је Ломберг.</p>
<p>Ипак, напетости тог времена нашле су своје место на плочи. Током медитације, Ен Друјан није могла да престане да размишља о Хладном рату (1947–1991) и нуклеарној претњи.</p>
<p>Када је Сегану признала шта се догодило, сматрао је да је то савршено. Астроном је веровао да би признавање неуспеха наше врсте учинило да у очима ванземаљаца делујемо мање претеће.</p>
<p>Наравно, ништа од тога није важно ако нико никада не пронађе плоче.</p>
<p>„Ја сам астробиолошкиња, трагам за животом у универзуму“, изјавила је Качарова. „Могуће је надати се.“</p>
<p>„Али сасвим друго питање јесте да ли ће нека ванземаљска врста успети да развије технологију и користи је на исти начин као ми, како би декодирала оно што смо послали“, истиче Качарова.</p>
<p>Ен Друјан радије размишља на дуже стазе.</p>
<p>„За милијарду година Земља ће бити непрепознатљива. Све што волимо ће нестати. Али 'Војаџери' ће наставити да певају у наше име.“</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 19 Nov 2026 16:35:44 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6087128/vojadzer-1-zlatna-ploca-poruka-vanzemaljcima.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/18/22/3/224/6065197/thumbs/14454391/vojager-zlatna-ploca.jpg</url>
                    <title>Ако ванземаљци пронађу „Војаџер 1“, хоће ли разумети поруку са Земље</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6087128/vojadzer-1-zlatna-ploca-poruka-vanzemaljcima.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/18/22/3/224/6065197/thumbs/14454391/vojager-zlatna-ploca.jpg</url>
                <title>Ако ванземаљци пронађу „Војаџер 1“, хоће ли разумети поруку са Земље</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6087128/vojadzer-1-zlatna-ploca-poruka-vanzemaljcima.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Мистерија у Холандији – станарима у поштанске сандучиће стижу новчанице од 50 евра</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6087379/holandija-postansko-sanduce.html</link>
                <description>
                    Станари стамбене зграде на тргу Бахплејн у холандском граду Шидаму остали су затечени када су у својим поштанским сандучићима неочекивано пронашли праве новчанице од 50 евра. Полиција још увек не зна ко стоји иза овог несвакидашњег геста, нити који су мотиви пошиљаоца.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/19/12/37/173/6066445/thumbs/14458063/mailbox.png" 
                         align="left" alt="Мистерија у Холандији – станарима у поштанске сандучиће стижу новчанице од 50 евра" title="Мистерија у Холандији – станарима у поштанске сандучиће стижу новчанице од 50 евра" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Станари у насељу Хрунорд у Шидаму доживели су необично изненађење када су проверавали своју свакодневну пошту. Између рекламних летака и обичних писама, око десет станара пронашло је убачене новчанице од 50 евра. Новац је остављен без икакве пратеће поруке, објашњења или наведеног пошиљаоца, што је изазвало бројна питања у комшилуку. Локални медији су убрзо потврдили да су пронађене новчанице праве, чиме је додатно продубљена мистерија у овом холандском граду.</p>
<p><!--<box box-left 51985066 embed>--></p>
<h3>Загонетка у поштанским сандучићима</h3>
<p>Станарка зграде испричала је да је њен син испразнио поштанско сандуче и у њему затекао новчаницу, што ју је оставило потпуно запањеном. Она је истакла да нема никаквих дуговања и да не зна зашто би јој неко оставио новац. На питање новинара ко би могао стајати иза овог дела, кроз смех је одговорила да нема представу и упитала да ли су то можда "мали патуљци". С друге стране, они станари који нису пронашли готовину у својим сандучићима нису крили разочарање оваквим развојем догађаја.</p>
<h3>Полицијски савети и слични случајеви из прошлости</h3>
<p>Након проналаска новца, једна од станарки одлучила је да контактира полицију како би пријавила овај необичан догађај. Портпарол полиције саопштио је да надлежним органима тренутно нису познате појединости о овој акцији, нити ко стоји иза ње. Полицијски службеници су станарима који су добили новац саветовали да сачекају годину дана пре него што га потроше. Овај савет је дат за случај да се мистериозни пошиљалац у међувремену јави или открије свој идентитет.</p>
<p>Ово није први пут да се становници овог дела Холандије сусрећу са анонимним донаторима. Сличан случај забележен је у јануару 2024. године у оближњем ротердамском округу Делфсхавен. Тада је једна жена примила више коверата са готовином од непознатог пошиљаоца, при чему је прва коверта садржала 250 евра уз поруку захвалности за њена добра дела. Друга коверта је донела 600 евра, а трећа чак хиљаду евра, али ни тада полиција и прималац нису успели да идентификују племенитог пошиљаоца.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 19 Nov 2026 12:32:13 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6087379/holandija-postansko-sanduce.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/19/12/37/173/6066445/thumbs/14458057/mailbox.png</url>
                    <title>Мистерија у Холандији – станарима у поштанске сандучиће стижу новчанице од 50 евра</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6087379/holandija-postansko-sanduce.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/19/12/37/173/6066445/thumbs/14458057/mailbox.png</url>
                <title>Мистерија у Холандији – станарима у поштанске сандучиће стижу новчанице од 50 евра</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6087379/holandija-postansko-sanduce.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Како је Клеопатра заиста умрла</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6086953/kleopatra-smrt-samoubistvo-dokumenti.html</link>
                <description>
                    Антички писци нису могли да се сложе око тога како је последња египатска краљица себи одузела живот, а чувена прича о уједу змије можда је више плод тврдњи њених непријатеља него историјских чињеница.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/18/16/56/248/6064141/thumbs/14451911/kleopatrin-grob.jpg" 
                         align="left" alt="Како је Клеопатра заиста умрла" title="Како је Клеопатра заиста умрла" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Смрт Клеопатре једна је од најпознатијих у историји. Египатска краљица и њен римски савезник и љубавник Марко Антоније изгубили су 31. године пре нове ере битку код Акцијума од Октавијана, који ће касније постати први римски цар, Август.</p>
<p>Следећег лета, Клеопатра је заробљена током изненадног упада римских војника у њене краљевске одаје у Александрији.</p>
<p>Према Октавијановој верзији догађаја, краљица је, уместо да се суочи са срамотом пораза, дозволила да је уједе отровна змија, након чега је брзо подлегла њеном отрову. Поједини римски писци, попут историчара Велеја Патеркула, прихватили су и преносили ту причу без довођења у питање.</p>
<p>Други су, међутим, били далеко мање уверени у истинитост таквог приказа, сматрајући га римском пропагандом чији је циљ био да учврсти Октавијанов успон на власт. И већина данашњих историчара сумња да је змија уопште имала било какву улогу у Клеопатриној смрти.</p>
<p>Како је, дакле, Клеопатра умрла?</p>
<p>Стручњаци са којима је разговарао портал <em>Лајв сајенс</em> истичу да је смрт египатске краљице и даље обавијена велом тајне.</p>
<p>„Не можемо са сигурношћу знати на који је тачно начин Клеопатра умрла“, навела је Пруденс Џоунс, професорка класичних студија на Државном универзитету Монтклер у Њу Џерзију и ауторка књиге <em>Клеопатра: Збирка извора</em> (Cleopatra: A Sourcebook, University of Oklahoma Press, 2006).</p>
<p>Оно око чега се историчари углавном слажу јесте да је <strong><a href="/magazin/nauka/5791649/kleopatra-grobnica-luka-otkrice-nacionalna-geografija.html" target="_blank" rel="noopener">Клеопатра VII, последња краљица Египта из династије Птолемејида,</a></strong> себи одузела живот и да је изабрала начин смрти који је омогућио да њено тело остане мирно и да задржи достојанствен изглед.</p>
<h2><strong>Изгубљени докази</strong></h2>
<p>Материјалне доказе о Клеопатриној смрти изузетно је тешко пронаћи. Велики део некадашње краљевске четврти Александрије данас се налази под водом, а подводни археолог Франк Годио, који годинама истражује то подручје, још није пронашао краљичин маузолеј, објашњава Џоунсова.</p>
<p><!--<box box-left 51984182 media>--></p>
<p>Чак и када би Клеопатрини посмртни остаци били откривени, мало је вероватно да би на костима могли да се пронађу трагови змијског отрова, додаје професорка, уз напомену да форензика није њена област стручности.</p>
<p>Најпоузданији сведок вероватно је могао да буде Олимп, Клеопатрин лични лекар.</p>
<p>„Нажалост, ништа од Олимповог сведочења није сачувано“, истиче Џоунсова.</p>
<p>Оно што је остало јесте прича коју су углавном испричали Клеопатрини непријатељи.</p>
<p>Најстарији сачувани запис представља песма римског песника Хорација, чији је покровитељ био близак Октавијанов пријатељ, наводи Џејн Дрејкот, историчарка са Универзитета у Глазгову.</p>
<p>Његова <em>Ода 1.37</em>, написана отприлике у време Клеопатрине смрти, слави Октавијанову победу и већ приказује краљицу како рукује змијама. Ипак, песма се завршава невољним дивљењем жени која је одбила да буде вођена као ратни трофеј.</p>
<h3><strong>Краљица без излаза</strong></h3>
<p>Након заробљавања, Клеопатра је држана под војном стражом. До тада је већ два пута покушала да оконча сопствени живот.</p>
<p>Први пут је покушала да се прободе ножем када су римски војници упали у маузолеј у којем се забарикадирала, а касније је покушала да се изгладни до смрти. Од тог покушаја одустала је тек када јој је Октавијан запретио да ће угрозити њену децу.</p>
<p><!--<box box-left 51984221 media>--></p>
<p>За Дрејкотову, ти покушаји готово не остављају простор за сумњу да је Клеопатра радије желела смрт него живот у заточеништву.</p>
<p>„Она не жели да буде затвореница. Не жели да је, као пораженог непријатеља, воде улицама Рима у тријумфалној поворци“, наглашава Дрејкотова.</p>
<p>У грчко-римском свету самоубиство није носило стигму коју је касније стекло под утицајем хришћанства, додаје историчарка.</p>
<p>„То је био начин да се почне изнова, да се човек ослободи сваке срамоте и понижења“, објашњава Дрејкотова.</p>
<p>Након пораза преосталих снага у Александрији и лажне вести о Клеопатриној смрти, Марко Антоније је први од двоје љубавника извршио самоубиство.</p>
<p>Према грчком биографу Плутарху, који је свој приказ засновао на сведочењу Клеопатриног личног лекара, краљица је посетила Антонијеву гробницу, окупала се, јела и послала Октавијану запечаћено писмо у којем је тражила да буде сахрањена поред Антонија. Тиме је наговестила да намерава да умре.</p>
<p>Октавијан је схватио шта се дешава и хитно послао гласнике ка њој, али су стигли прекасно.</p>
<p>Затекли су је мртву, одевену у краљевску одору, док су њене слушкиње Ира и Хармиона умирале поред ње.</p>
<h3><strong>Проблем са причом о змији</strong></h3>
<p>Џоунсова је прикупила записе античких историчара, биографа, географа и лекара о Клеопатриној смрти.</p>
<p><!--<box box-left 51984228 media>--></p>
<p>Сви извори помињу ујед змије, али неколико њих наводи и друге могућности, укључујући отровну маст, отров сакривен у шупљој укосници, као и змијски отров сипан у рану коју је краљица сама себи нанела уједом.</p>
<p>Од свих тих писаца, једино је географ Страбон био жив у време Клеопатрине смрти, а све особе које су се налазиле у просторији са њом такође су умрле.</p>
<p>Римски историчар Касије Дион забележио је да су једини траг биле две једва приметне убодне ране на њеној руци.</p>
<p>Међутим, ни тај податак не разјашњава много.</p>
<p>„Ујед кобре може да изгледа као две мале убодне ране, али не изгледају сви уједи кобре тако, нити су све двоструке убодне ране последица змијског уједа“, објашњава Џоунсова.</p>
<p>Она сматра да прича о змији потиче од Октавијана, који се налазио у Александрији у тренутку Клеопатрине смрти.</p>
<p>Плутарх је забележио да је током Октавијанове тријумфалне поворке у Риму ношена представа Клеопатре са отровном змијом приљубљеном уз њено тело.</p>
<p>„Међутим, Октавијан је био Клеопатрин непријатељ и зато његову верзију догађаја не би требало некритички прихватити“, истиче Џоунсова.</p>
<p>Дрејкот указује на још један могући извор забуне.</p>
<p>Накит у облику змије био је модеран у Александрији у то време, па су Римљани који су гледали краљичин приказ можда наруквицу у облику змије погрешно протумачили као праву змију.</p>
<p>Дрејкот не верује да је једна змија могла да усмрти све три жене.</p>
<p>Џоунсова је нешто опрезнија у процени.</p>
<p>Змије не убризгавају исту количину отрова при сваком уједу, а код неких такозваних „сувих уједа“ уопште не испуштају отров, објашњава професорка.</p>
<p>„С друге стране, не мислим да је то немогуће, јер тело кобре садржи довољно отрова да усмрти више људи“, додаје Џоунсова.</p>
<h3><strong>Отров који убија без видљивих последица</strong></h3>
<p>Према речима Дрејкотове, међу историчарима преовладава мишљење да је Клеопатра узела неку врсту отрова који је деловао брзо и није изазивао грчеве или повраћање.</p>
<p>Одсуство тих симптома представља важан показатељ.</p>
<p>Верује се да је змија која се помиње у античким изворима била врста данас позната као египатска кобра (<em>Naja haje</em>), чији отров изазива спору и мучну смрт услед отказивања дисања.</p>
<p>Клеопатра је, међутим, вероватно имала на располагању и друга средства.</p>
<p>Александрија је била средиште научних истраживања на Медитерану, а текстови из тог периода, попут Никандрове <em>Теријаке</em>, садржали су описе отровних животиња, напомиње Џоунсова.</p>
<p>Клеопатрин отац, Птолемеј XII, чак се саветовао са фармакологом Зопиром о противотровима.</p>
<p>Плутарх је тврдио да је Клеопатра лично надгледала експерименте у којима су испитивана дејства смртоносних отрова на осуђеницима.</p>
<p><!--<box box-left 51984179 media>--></p>
<p>Ипак, проф. Дрејкот упозорава да и ту тврдњу, као и друге приче о тровању, треба прихватити са резервом, јер су засноване на римским стереотипима о женама.</p>
<p>Према тадашњем римском схватању, „прави мушкарци борили су се мачевима“, док су жене, сматране „подмуклим и слабим“, наводно убијале потајно.</p>
<p>„Кришом ће вам ставити отров у храну“, рекла је Дрејкот, сумирајући тај стереотип.</p>
<p>Римски писци били су подједнако сумњичави и према другим владарским породицама.</p>
<p>Оптужбе за тровање пратиле су хеленистичке династије старог Египта и суседног Селеукидског краљевства, али и саму римску царску породицу.</p>
<p>Неке од тих оптужби вероватно су биле истините, сматра Дрејкот, али су други случајеви можда били последица болести изазваних храном или других здравствених стања која људи тог времена нису разумели.</p>
<p>Начин на који је Клеопатра умрла можда ће заувек остати мистерија, али за већину историчара мотив није споран: Клеопатра је одлучила да оконча живот под сопственим условима.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 18 Nov 2026 17:23:11 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6086953/kleopatra-smrt-samoubistvo-dokumenti.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/18/16/56/248/6064141/thumbs/14451905/kleopatrin-grob.jpg</url>
                    <title>Како је Клеопатра заиста умрла</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6086953/kleopatra-smrt-samoubistvo-dokumenti.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/18/16/56/248/6064141/thumbs/14451905/kleopatrin-grob.jpg</url>
                <title>Како је Клеопатра заиста умрла</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6086953/kleopatra-smrt-samoubistvo-dokumenti.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Италијанска гастрономија од вуне: исхеклане и исплетене пице, шпагети</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6086468/italijanska-gastronomija-od-vune-isheklane-i-ispletene-pice-spageti.html</link>
                <description>
                    Да је храна  Made in Italy   нешто на шта су италијани посебно поносни у свету је добро познато што доказује и чињеница да су бројне међународне анкете и истраживања сврстале италијанску кухињу на прво место по популарности у целом свету.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/18/12/2/641/6061828/thumbs/14446828/testo.png" 
                         align="left" alt="Италијанска гастрономија од вуне: исхеклане и исплетене пице, шпагети" title="Италијанска гастрономија од вуне: исхеклане и исплетене пице, шпагети" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>У галерији у лондонском Сохоу отворена је италијанска продавница хране у којој ништа није за јело. На пулту висе пршута и кобасице, ту су бели лук, љуте папричице, сир и разне врсте тестенине, а полице су пуне специјалитета. Све је, међутим, направљено од вуне, памука и конца, помоћу игала за плетење, хеклица и веза.</p>
<p><!--<box box-left 51983066 embed>--></p>
<p>Реч је о изложби  „Kate's Knitalian“  у галерији  Air Contemporary, на којој британска уметница Кејт Џенкинс италијанску гастрономију приказује текстилом. Изложено је око 500 предмета: сухомеснати производи, сиреви, поврће и конзерве, али и шпагети, лазање, пица, сладолед и колачи.</p>
<h3>Од шпагета до канолона који се грле</h3>
<p>Џенкинс је плетењем, хеклањем и везом успела да дочара изглед и текстуру намирница. Неке креације су толико верне да треба прићи сасвим близу да би се видело да нису од правих састојака.</p>
<p>Међу радовима су „Smileyoli“ , равиоли са извезеним осмехом, и „Cuddle-oni, два канолона пуњена рикотом и спанаћем који се грле. Ту су и тањири шпагета са парадајз сосом и босиљком, разне врсте  тестенина, пица и конзерве сардина.</p>
<p>За свако јело бирала је технику која најбоље одговара његовом облику и структури. У раду   „Spagknitti Wollenaise“ шпагети су исплетени и извезени, а сос и босиљак исхеклани. Рендани сир представљен је кончаним танким нитима. Боца вина је исхеклана, а етикета ручно ткана и украшена концем, па за једну такву боцу треба и два дана рада.</p>
<p><!--<box box-left 51983070 embed>--></p>
<p>Посетиоци могу и сами да учествују: на посебном месту могу да саставе своју пицу од текстилних састојака.</p>
<h3>Путовање од Венеције до Рима</h3>
<p>Идеја је настала после годину дана истраживања италијанске кухиње. Уметница је организовала путовање од Венеције до Напуља и инспирисала се храном коју нуде италијански региони. У Венецији је посматрала чичете, мале залогаје који се служе у традиционалним баровима званим бакари, а у Напуљу припрему пице и рад пицајола.</p>
<p>Поступак је био једноставан: куповала је храну, фотографисала је, пробала, па покушавала да је репродукује вуном и концем. Није било довољно да предмет личи на јело, требало је погодити и текстуру, неправилности и детаље по којима се јело препознаје.</p>
<p>За изглед простора узор јој је била лондонска продавница италијанских специјалитета „Лина Сторес“, отворена 1944. у улици Бруер у Сохоу. Керамичке плочице направљене посебно за изложбу подсећају на традиционалне италијанске деликатесне радње.</p>
<p><!--<box box-left 51983080 embed>--></p>
<h3>Од модне индустрије до уметности од конца</h3>
<p>Кејт Џенкинс је пореклом из Велса и каријеру је почела као дизајнерка трикотаже. Студирала је на Универзитету у Брајтону, а у професионалној каријери радила је и са модним именима као што су Марк Џејкобс и Мисони. Сопствени бренд  „Cardigan“  покренула је 2003.</p>
<p>Преокрет је дошао 2007, када је почела да прави хеклане верзије традиционалних британских јела да би промовисала свој рад. Риба са помфритом, сардине на тосту и кобасице са пиреом постали су део њене прве изложбе „Comfort Food“ . Од тада је храна њен главни мотив, а временом је почела да реконструише читаве просторе, од британских кафеа до рибарница и продавница хране.</p>
<p>Тако да ако планирате одлазак у Лондон до 05.децембра до када је изложба отворена, осетићете и мало Италије у Галерији</p>
<p>Air Contemporary која се налази на адреси 4 Hам Yаrd, у Сохоу. Ради од уторка до петка од 10 до 18 часова, суботом од 10 до 17, а недељом и понедељком је затворена. Улаз је бесплатан.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 18 Nov 2026 13:56:25 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6086468/italijanska-gastronomija-od-vune-isheklane-i-ispletene-pice-spageti.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/18/12/2/641/6061828/thumbs/14446823/testo.png</url>
                    <title>Италијанска гастрономија од вуне: исхеклане и исплетене пице, шпагети</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6086468/italijanska-gastronomija-od-vune-isheklane-i-ispletene-pice-spageti.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/18/12/2/641/6061828/thumbs/14446823/testo.png</url>
                <title>Италијанска гастрономија од вуне: исхеклане и исплетене пице, шпагети</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6086468/italijanska-gastronomija-od-vune-isheklane-i-ispletene-pice-spageti.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Наочаре и дугмад на кошуљама под лупом у борби против преписивања на пријемном испиту у Јужној Кореји</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6085951/juzna-koreja-prijemni-ispit-na-fakultet-prepisivanje-vi.html</link>
                <description>
                    Контролори ће прегледати наочаре свих кандидата и налепницама запечатити дугмад на њиховим кошуљама, док ће власти ангажовати додатних 8.400 надзорника на пријемном испиту за факултете у Јужној Кореји, који се одржава 19. новембра.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/17/20/42/686/6059530/thumbs/14439886/jk_polaganje_prijemnog.jpg" 
                         align="left" alt="Наочаре и дугмад на кошуљама под лупом у борби против преписивања на пријемном испиту у Јужној Кореји" title="Наочаре и дугмад на кошуљама под лупом у борби против преписивања на пријемном испиту у Јужној Кореји" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>У Јужној Кореји ће на дан полагања пријемних испита током јутра бити послато и хитно упозорење које ће активирати готово све мобилне телефоне у земљи, тако да ће звонити око 10 секунди.</p>
<p>Овај систем, који се обично користи само у великим кризним ситуацијама, попут снажних земљотреса или рата, биће употребљен како би се открили уређаји које су кандидати сакрили.</p>
<p>Опсежне мере за спречавање преписивања уведене су због забринутости да вештачка интелигенција и паметни уређаји отежавају откривање превара.</p>
<p>Више од 550.000 људи полагаће испит на око 1.300 локација, у оквиру једног од најважнијих годишњих догађаја у земљи.</p>
<p>Јужна Кореја је позната по изузетно оштрој конкуренцији у образовању, будући да могућности за запошљавање, друштвени статус, па чак и изгледи за брак често зависе од тога коју је школу неко похађао.</p>
<h3><strong>Додатних 8.400 надзорника и детектори метала за откривање скривених уређаја</strong></h3>
<p>Забринутост због преписивања порасла је након што је кандидат са најбољим резултатом на националном испиту за пореске саветнике признао да је користио скривену камеру, паметни телефон и алате генеративне вештачке интелигенције како би добио одговоре.</p>
<p>То је последњи у низу случајева преписивања уз помоћ вештачке интелигенције који су последњих месеци забележени на испитима.</p>
<p>Премијерка Хан Сонгсук рекла је на телевизијском брифингу у уторак да ће контролори користити детекторе метала за преглед кандидата који се буду сумњиво понашали, како би пронашли скривене уређаје.</p>
<p><!--<box box-left 51982164 embed>--></p>
<p>Такође је најавила да ће забрана полагања испита за оне који буду ухваћени у преписивању бити продужена са садашње једне на 10 година.</p>
<p>Студенти који поново полажу испит како би уписали други факултет биће искључени са тренутних факултета уколико буду ухваћени у преписивању, а уз то ће им бити забрањено да упишу било коју високошколску установу у наредних 10 година, рекла је Ханова.</p>
<h3><strong>Налепнице на дугмадима, провера наочара и забрана паметних телефона</strong></h3>
<p>Кандидатима ће бити забрањено да уносе електронске уређаје, попут паметних телефона, паметних наочара и сатова, као и било који предмет са камером. Уколико их не предају контролорима пре почетка испита, то ће се сматрати преписивањем, без обзира на то да ли су их користили.</p>
<p>Од кандидата који носе наочаре биће затражено да их пре почетка испита одложе на сто ради прегледа, а надзорници ће током вишесатног тестирања пратити да ли неко користи паметне наочаре.</p>
<p>Ханова је саветовала кандидатима да избегавају одећу са дугмадима, а сва дугмад биће прекривена налепницама како би се спречило скривање камера.</p>
<p><!--<box box-left 51982183 media>--></p>
<p>Премијерка је истакла да су и глобалне технолошке компаније које управљају четботовима са вештачком интелигенцијом пристале да сарађују у свим истрагама након испита у случајевима сумње на преписивање, на пример када се упити односе на фотографисане странице теста.</p>
<p>„Сунинг“, односно пријемни испит за факултете (<em>College Scholastic Ability Test</em>), изузетно је важан годишњи догађај због којег земља посвећена образовању предузима ванредне мере како би обезбедила идеалне услове за полагање.</p>
<p>Почетак радног времена и трговања на берзи помера се како би се смањиле саобраћајне гужве и олакшао долазак кандидата, док се летови обустављају током дела испита из енглеског језика који подразумева слушање.</p>
<p>Полиција често користи аутомобиле или мотоцикле како би пратила кандидате који касне, док војска понекад обуставља обуку у близини испитних центара.</p>
<h3><strong>Преписивање уз помоћ вештачке интелигенције </strong></h3>
<p>Све већа забринутост јавности због преписивања уз помоћ вештачке интелигенције значајно је повећала притисак уочи овогодишњег испита. Неки стручњаци и политичари чак су позвали владу да одложи тестирање док се не обезбеде поуздане мере за спречавање превара.</p>
<p><!--<box box-left 51982189 media>--></p>
<p>Председник Ли Џае Мјунг, који борави на Филипинима на регионалном самиту, председавао је путем видео-везе ванредним састанком на којем су разматране владине припреме за испит.</p>
<p>Обећао је оштар приступ, уз „нулту толеранцију“ према свима који буду ухваћени у преписивању. Такође је наложио званичницима да размотре слање додатних СМС упозорења у непредвидивим тренуцима током испита.</p>
<p>„Да ли би и најсмелији студент ризиковао да буде изведен са испита зато што му се огласио телекомуникациони уређај?“, написао је Ли на свом налогу на друштвеној мрежи Икс.</p>
<p>Заменица министра образовања Чои Ен Ок рекла је да ће можда бити критичара који ће сматрати да су мере претеране, али да би пропуст да се „Сунинг“ спроведе на строг и правичан начин изазвао озбиљан поремећај у друштву, који би био гори од катастрофе.</p>
<p>„Сматрамо да се налазимо у ситуацији у којој су неопходне и претеране мере“, рекла је Чои.</p>
<p>Неуобичајено високи резултати 34-годишњег Хан Вон Сока изазвали су сумњу након што је о њима говорио у недавним интервјуима за медије. Овај случај уследио је после других инцидената у којима је вештачка интелигенција коришћена за преписивање током претходних неколико месеци.</p>
<p>Међу њима су и случајеви кандидата ухваћених у коришћењу паметних наочара са вештачком интелигенцијом на стандардизованом испиту из енглеског језика у јуну, као и на појединим универзитетским испитима у облику есеја у октобру.</p>
<p>Хан Вон Сок рекао је новинарима да ће сарађивати у кривичној истрази о својим поступцима. То је изјавио у уторак, када је стигао у полицију у Сеулу на саслушање.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 17 Nov 2026 21:03:06 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6085951/juzna-koreja-prijemni-ispit-na-fakultet-prepisivanje-vi.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/17/20/42/686/6059530/thumbs/14439880/jk_polaganje_prijemnog.jpg</url>
                    <title>Наочаре и дугмад на кошуљама под лупом у борби против преписивања на пријемном испиту у Јужној Кореји</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6085951/juzna-koreja-prijemni-ispit-na-fakultet-prepisivanje-vi.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/17/20/42/686/6059530/thumbs/14439880/jk_polaganje_prijemnog.jpg</url>
                <title>Наочаре и дугмад на кошуљама под лупом у борби против преписивања на пријемном испиту у Јужној Кореји</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6085951/juzna-koreja-prijemni-ispit-na-fakultet-prepisivanje-vi.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Током садње шљиве у Брестовику откривена римска гробница стара 17 векова</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6085070/brestovik-grocka-rim-grobnica-otkrice.html</link>
                <description>
                    У Брестовику, на територији општине Гроцка, налази се један од најзначајнијих споменика касноантичког периода на подручју Београда. Гробница из трећег века откривена је сасвим случајно, 1895. године, када је мештанин копао рупу за садњу шљиве. Више од једног века касније, овај маузолеј и даље чува трагове живота и погребних обичаја богатих римских породица.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/16/17/41/426/6054282/thumbs/14425986/Sequence_21_00_02_07_23_Still072.jpg" 
                         align="left" alt="Током садње шљиве у Брестовику откривена римска гробница стара 17 векова" title="Током садње шљиве у Брестовику откривена римска гробница стара 17 векова" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Копајући рупу за садњу шљиве, Вукашин Милосављевић из Брестовика није ни слутио да ће на свом имању наићи на један од највреднијих археолошких налаза у околини Београда. Уместо земље за садницу, пред њим се отворио улаз у древну гробницу.</p>
<p>У њој су пронађени саркофази, камене скулптуре лавова и мермерне статуе покојника у природној величини. О открићу је обавештен Народни музеј, а на локалитет је дошао и познати археолог Михаило Валтровић.</p>
<p><!--<box box-left 51980443 video>-->„Наравно, Михаило Валтровић одмах је препознао да се налази пред изузетним налазом, да је то заправо прави маузолеј неког римског велепоседника. И то се потпуно уклапало у све оно што су историја и путописци оставили кроз неке своје белешке. Наводно је овде у 19. веку, на читавом потезу од Гроцке до Смедерева, цео овај пут био окружен вилама рустикама, а то су летњиковци богатих Римљана“, објашњава Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка.</p>
<h3><strong>Маузолеј са сачуваним античким фрескама</strong></h3>
<p>Након открића, гробница је постала предмет бројних археолошких и архитектонских истраживања. Утврђено је да је припадала породици од три члана, а њена архитектура сведочи о примени правила римске градње.</p>
<p>Грађевина је имала улазни забат, трем и просторију у којој су обављани погребни обреди и приношене жртве.</p>
<p>Посебну вредност представљају фреске којима је унутрашњост гробнице била украшена. На зидовима су сачувани геометријски орнаменти, као и мотиви птица, риба и биљног и животињског света.</p>
<p>„Гробница је фреско осликана и те шаре су посебно интересантне. Геометријске су, појављују се и птице и рибе. Можда постоји могућност, будући да је касна антика, да су властелини примили хришћанство. То је античка декорација у земљаним бојама које представљају биљни и животињски свет, али оно што је посебно вредно јесте да је то осликано пре 17 или 18 векова, а да и дан-данас постоји и стоји“, истиче Зорица Атић.</p>
<p>Током истраживања утврђено је и да оно што је у први мах изгледало као већи камен заправо представља свод древне грађевине. Даљим ископавањима откривени су зидови, које су мештани Брестовика назвали Вукашинова црква.</p>
<h3><strong>Споменик културе на приватном имању</strong></h3>
<p>Посебност овог археолошког локалитета јесте и то што се налази на имању породице Милосављевић, чији је предак случајно открио гробницу пре више од 130 година.</p>
<p>Данас је маузолеј заштићен као споменик културе од великог значаја. Његово очување подразумева бригу о архитектури, зидном сликарству и целокупном археолошком наслеђу које сведочи о животу и обичајима богатих римских породица на овом подручју.</p>
<p>Гробница у Брестовику тако представља драгоцено сведочанство о античкој прошлости Београда и околине, али и необичан пример културног наслеђа које се, стицајем историјских околности, нашло у дворишту једне породице.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 17 Nov 2026 18:22:50 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6085070/brestovik-grocka-rim-grobnica-otkrice.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/16/17/41/426/6054282/thumbs/14425980/Sequence_21_00_02_07_23_Still072.jpg</url>
                    <title>Током садње шљиве у Брестовику откривена римска гробница стара 17 векова</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6085070/brestovik-grocka-rim-grobnica-otkrice.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/16/17/41/426/6054282/thumbs/14425980/Sequence_21_00_02_07_23_Still072.jpg</url>
                <title>Током садње шљиве у Брестовику откривена римска гробница стара 17 векова</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6085070/brestovik-grocka-rim-grobnica-otkrice.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Ватикан отвара врата своје чувене библиотеке – место где се чува више од две хиљаде година историје</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6085264/vatikan-otvara-vrata-svoje-cuvene-biblioteke--mesto-gde-se-cuva-vise-od-dve-hiljade-godina-istorije.html</link>
                <description>
                    Изложба „AQVA. Катастрофа и чудо“ пружа ретку прилику да се обиђу просторије Ватиканске апостолске библиотеке, које су иначе углавном доступне само научницима и истраживачима. Поставка је посвећена двострукој улози воде – као извора живота и знања, али и силе која може да уништи драгоцено културно наслеђе.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/16/22/30/944/6055414/thumbs/14429170/‼️_Segui_@weare_roma_per_tutte_le_info_su_Roma_‼️A_Roma_apre_le_porte_una_delle_biblioteche_più_.jpg" 
                         align="left" alt="Ватикан отвара врата своје чувене библиотеке – место где се чува више од две хиљаде година историје" title="Ватикан отвара врата своје чувене библиотеке – место где се чува више од две хиљаде година историје" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Ватиканска апостолска библиотека једно је од најмање доступних места у Ватикану. У њој се чувају рукописи, документи и књиге који сведоче о више од две хиљаде година историје, али њене просторије углавном могу да виде само научници и истраживачи.</p>
<p>Ипак, захваљујући новој изложби „AQVA. Катастрофа и чудо“, посетиоци сада имају прилику да завире у ово изузетно здање и упознају се са његовим богатим наслеђем. Изложба уједно отвара нови петогодишњи излагачки циклус.</p>
<p>У средишту поставке је однос природних сила и очувања писаног наслеђа. Вода је, с једне стране, извор живота и знања, а с друге сила која може да уништи књиге, рукописе и трагове прошлости.</p>
<p><!--<box box-left 51980773 embed>-->Осим изложених предмета, посетиоци могу да виде и саму библиотеку, чији се ентеријери убрајају међу најлепше на свету.</p>
<h3><strong>Више од пет векова историје</strong></h3>
<p>Ватиканска апостолска библиотека званично је основана 1475. године, за време папе Сикста IV, иако њени почеци сежу неколико деценија раније. Идеју о њеном оснивању покренуо је 1451. године папа Никола V.</p>
<p>Збирке су се током векова непрестано увећавале, па библиотека данас чува око 180.000 рукописа, архивских докумената, штампаних књига, цртежа, фотографија, новчића и медаља.</p>
<p>Међу највреднијим предметима налази се Ватикански кодекс, један од најстаријих сачуваних рукописа Библије на грчком језику.</p>
<p><!--<box box-left 51980788 media>-->Библиотека је смештена у комплексу Апостолских палата, у Белведерском дворишту. Као библиотека римског папе и установа Свете столице, углавном је отворена за истраживаче, који њене фондове могу да користе под посебним условима и према утврђеној процедури.</p>
<h3><strong>Сикстинска сала – драгуљ ренесансне уметности</strong></h3>
<p>Најупечатљивија просторија библиотеке је Сикстинска сала, дугачка око 70 метара. Изграђена је по налогу папе Сикста V, између 1587. и 1589. године.</p>
<p>Њени зидови и сводови прекривени су фрескама, чији су аутори, између осталих, Ћезаре Небија и Ђовани Гвера. Сала је подељена у два брода и сматра се значајним делом уметности позне ренесансе.</p>
<p>Такво здање вековима је подстицало машту и било повод за бројне приче о тајним подземним просторијама, скривеним ризницама и недоступним документима. Појављивале су се и тврдње о наводним пророчанствима о крају света, као и о шифрама које су оставили Микеланђело и Леонардо да Винчи. За такве приче, међутим, нема научних доказа.</p>
<h3><strong>Међу најлепшим библиотекама света</strong></h3>
<p>Ватиканска апостолска библиотека позната је и по својој архитектури и уметнички уређеним ентеријерима. Британски Би-Би-Си је 2018. године уврстио на прво место своје листе најлепших библиотека света.</p>
<p>Њене просторије фотографисао је и италијански фотограф Масимо Листри, који их је уврстио у књигу посвећену најлепшим библиотекама на планети.</p>
<p>Изложба „AQVA. Катастрофа и чудо“ отворена је до 14. маја 2027. године. Посете су могуће суботом, уз претходну резервацију, док се петком увече организују посебни термини. Цена улазница креће се од 10 до 15 евра.</p>
<p>Изложба представља ретку прилику да се пређе праг просторија које су иначе затворене за ширу јавност и да се из непосредне близине упозна једно од најзначајнијих места за очување светског писаног наслеђа.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 17 Nov 2026 07:54:29 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6085264/vatikan-otvara-vrata-svoje-cuvene-biblioteke--mesto-gde-se-cuva-vise-od-dve-hiljade-godina-istorije.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/16/22/30/944/6055414/thumbs/14429146/‼️_Segui_@weare_roma_per_tutte_le_info_su_Roma_‼️A_Roma_apre_le_porte_una_delle_biblioteche_più_.jpg</url>
                    <title>Ватикан отвара врата своје чувене библиотеке – место где се чува више од две хиљаде година историје</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6085264/vatikan-otvara-vrata-svoje-cuvene-biblioteke--mesto-gde-se-cuva-vise-od-dve-hiljade-godina-istorije.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/16/22/30/944/6055414/thumbs/14429146/‼️_Segui_@weare_roma_per_tutte_le_info_su_Roma_‼️A_Roma_apre_le_porte_una_delle_biblioteche_più_.jpg</url>
                <title>Ватикан отвара врата своје чувене библиотеке – место где се чува више од две хиљаде година историје</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6085264/vatikan-otvara-vrata-svoje-cuvene-biblioteke--mesto-gde-se-cuva-vise-od-dve-hiljade-godina-istorije.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Највећи град од медењака на свету поново отворен у Бергену</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6084521/medenjaci-bergen.html</link>
                <description>
                    Традиционални  &#034;Pepperkakebyen&#034;, највећи светски град направљен од медењака, отворио је своја врата у центру норвешког града Бергена, нудећи посетиоцима магичну празничну изложбу која ће трајати све до почетка јануара.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/16/9/46/206/6050706/thumbs/14418252/medenjaci-t.jpg" 
                         align="left" alt="Највећи град од медењака на свету поново отворен у Бергену" title="Највећи град од медењака на свету поново отворен у Бергену" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Сваке године, у сусрет празницима, становници Бергена удружују снаге како би створили импресивну минијатурну верзију свог града. У изградњи овог јестивог ремек-дела, познатог као"Pepperkakebyen", учествују вртићи, школе, локална предузећа и породице. Поред препознатљивих кућа и цркава, посетиоци могу видети и маштовите грађевине попут ракета, возова, двораца и нафтних платформи, а ова традиција у норвешком граду живи непрекидно од 1991. године.</p>
<p><!--<box box-left 51979062 embed>--></p>
<h3>Вишедеценијска традиција и креативност</h3>
<p>Ове године, највећи светски град од медењака смештен је у изложбеном простору "byROMMET" (byROMMET) у самом центру Бергена. Изложба је свечано отворена 14. новембра 2026. године, а радознали посетиоци имаће прилику да истраже стотине детаљних грађевина од теста све до 10. јануара 2027. године. Простор је у потпуности прилагођен особама у инвалидским колицима и родитељима са дечјим колицима.</p>
<h3>Празнични дух у хуманитарне сврхе</h3>
<p>Магични град годишње привуче више од стотину хиљада посетилаца. Цена улазнице за одрасле износи 199 норвешких круна, док студенти плаћају 149 круна. Организатори су се побринули да догађај буде приступачан најмлађима, па деца старости до 15 година имају бесплатан улаз радним данима, док малишани до две године уопште не плаћају карту. Сав приход од продаје улазница усмерава се у хуманитарне сврхе, првенствено организацијама које брину о деци, као што су "Спасимо децу" (Save the Children) и "СОС дечја села".</p>
<p><!--<box box-left 51979070 embed>--></p>
<p>"Град од медењака је једна од најмагичнијих божићних традиција у Бергену", рекао је Ингве Хансен, генерални менаджер локалне угоститељске групације "De Bergenske" (De Bergenske).</p>
<p>Посета граду од медењака често представља само почетак зимског уживања у Бергену. Празнична атмосфера у граду биће употпуњена отварањем великог Божићног вашара на градском тргу Фестпласен 20. новембра, као и традиционалним паљењем адвентних свећа на планини Флојен, које се одржава сваке недеље до Божића уз бројне активности за децу.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 16 Nov 2026 10:10:48 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6084521/medenjaci-bergen.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/16/9/46/206/6050706/thumbs/14418240/medenjaci-t.jpg</url>
                    <title>Највећи град од медењака на свету поново отворен у Бергену</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6084521/medenjaci-bergen.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/16/9/46/206/6050706/thumbs/14418240/medenjaci-t.jpg</url>
                <title>Највећи град од медењака на свету поново отворен у Бергену</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6084521/medenjaci-bergen.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>За успомену са гравуром – кристали са новогодишње кугле на Тајмс скверу на продају</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6083062/kugla-tajms-skver-graviranje-njujork.html</link>
                <description>
                    Посетиоци Њујорка добили су јединствену прилику да купе и персонализују оригиналне кристале са чувене новогодишње кугле која се сваке године спушта на Тајмс скверу. Овај ексклузивни догађај пружа увид у вековну традицију израде стакла и део је историје једне од најпознатијих светских прослава.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/13/16/54/892/6041646/thumbs/14395624/tamb_kugla.png" 
                         align="left" alt="За успомену са гравуром – кристали са новогодишње кугле на Тајмс скверу на продају" title="За успомену са гравуром – кристали са новогодишње кугле на Тајмс скверу на продају" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Зграда "One Times Square" организовала је ексклузивни једнодневни догађај на којем су посетиоци могли да купе кристале луксузног бренда Waterford. Главни мајстор за гравирање овог ирског бренда, Ричард Вајт, допутовао је у Њујорк како би ручно угравирао имена купаца на ове мале уметничке комаде. За овај деликатан посао, Вајт користи специјално електронско перо са дијамантским врхом.</p>
<p><!--<box box-left 51975912 embed>--></p>
<h3>Уметност и традиција бренда Waterford</h3>
<p>Израда само једног кристала ручно траје око три дана, а комплексан процес обухвата дизајнирање, калупљење, печење и завршну обраду. Ови стаклени комади, чији пречник варира од 3,8 до десет центиметара, део су актуелне новогодишње кугле. Ирски бренд дизајнира кристале за овај глобални догађај више од 25 година, а старе стаклене плочице се сваке године делимично мењају и унапређују.</p>
<p><!--<box box-left 51975860 embed>--></p>
<h3>Историја дуга више од века</h3>
<p>Сама новогодишња кугла, тешка 5.602 килограма и пречника 3,8 метара, представља монументалну инжењерску и уметничку целину. Тренутна верзија садржи 5.280 кристала са три специфична дизајна који симболизују живот, слободу и потрагу за срећом. Они који су уклоњени биће замењени потпуно новим примерцима за дочек 2027. године, чија тема још увек није званично објављена јавности.</p>
<p><!--<box box-left 51975811 embed>--></p>
<p>Прва новогодишња кугла спуштена је на Тајмс сквер 1907. године, а њу је израдио млади имигрант Џејкоб Стар. Оригинална конструкција била је направљена од гвожђа и дрвета, тежила је 318 килограма и била је осветљена са стотину сијалица од 25 вати. Од тада до данас, спуштање је отказано само 1942. и 1943. године због обавезног ратног замрачења града током Другог светског рата.</p>
<p><!--<box box-left 51975829 embed>--></p>
<p>Како би присуствовали овом једнодневном гравирању и купили кристале по ценама од око 130 до 180 евра, заинтересовани су морали да обезбеде посебне улазнице. Ове карте су омогућавале обилазак опсерваторије и јединствен поглед на унутрашњост саме зграде на Тајмс скверу. Поред кристала са кугле, посетиоцима су понуђене и луксузне чаше за шампањац чија је цена износила нешто више од 210 евра за сет.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 17:00:05 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6083062/kugla-tajms-skver-graviranje-njujork.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/13/16/54/892/6041646/thumbs/14395594/tamb_kugla.png</url>
                    <title>За успомену са гравуром – кристали са новогодишње кугле на Тајмс скверу на продају</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6083062/kugla-tajms-skver-graviranje-njujork.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/13/16/54/892/6041646/thumbs/14395594/tamb_kugla.png</url>
                <title>За успомену са гравуром – кристали са новогодишње кугле на Тајмс скверу на продају</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6083062/kugla-tajms-skver-graviranje-njujork.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Царски сафир Романових продат за 4,9 милиона долара – наруквица вишеструко премашила очекивану цену</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6081629/sotebis-zeneva-safir-romanovih-aukcija.html</link>
                <description>
                    Наруквица украшена дијамантима и сафиром од готово 198 карата, који је некада припадао руској царској породици Романов, продата је на аукцији у Женеви за 4,9 милиона долара. Драгоцени камен, који је носила мајка последњег руског цара Николаја Другог, достигао је цену знатно већу од процењене, саопштила је аукцијска кућа „Сотбис“.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/12/11/16/486/6034975/thumbs/14377585/Safir-t.jpg" 
                         align="left" alt="Царски сафир Романових продат за 4,9 милиона долара – наруквица вишеструко премашила очекивану цену" title="Царски сафир Романових продат за 4,9 милиона долара – наруквица вишеструко премашила очекивану цену" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Сафир Романових, тежак готово 198 карата, уграђен у наруквицу украшену дијамантима, продат је на аукцији за више од 4,1 милион швајцарских франака (4,9 милиона долара), што је знатно више од очекиване цене, саопштила је аукцијска кућа „Сотбис“.</p>
<p>Сафир јастучастог облика, за који се верује да је некада припадао руској царској породици, представљен је као изузетно редак драги камен. Очекивало се да ће на аукцији одржаној у среду касно увече у Женеви достићи цену између милион и два милиона долара.</p>
<p>Идентитет купца, приватног колекционара, није откривен.</p>
<p>Сафир потиче из драгоцене колекције породице Романов и некада је био део руског царског блага. Познато је да га је царица удовица Марија Фјодоровна носила на балу у Зимском дворцу 1903. године. Иако тачан датум када је драги камен постао део царске колекције није познат, његов изузетно необичан начин брушења указује на то да потиче из периода Могулског царства.</p>
<p>Сафир је потом продала совјетска влада, а 1927. године купила га је позната дама из високог друштва и оперска певачица, сопран Гана Валска. Она га је набавила у јувелирској кући „Картије“, где је био постављен као централни привезак на дугачкој огрлици.</p>
<p><!--<box box-left 51973016 media>--></p>
<p>Године 2015. „Картије“ је овом историјском драгом камену дао нови изглед, поставивши га у средиште садашње наруквице, уз додатак замењивог елемента од горског кристала.</p>
<p>Инспирисана естетиком ар декоа, карактеристичном за период у којем је „Картије“ први пут уградио сафир у накит за Гану Валску, ова наруквица обједињује историју драгуља породице Романов и његово трајно уметничко наслеђе, наводе из аукцијске куће.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 12 Nov 2026 11:37:03 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6081629/sotebis-zeneva-safir-romanovih-aukcija.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/12/11/16/486/6034975/thumbs/14377639/Safir-t.jpg</url>
                    <title>Царски сафир Романових продат за 4,9 милиона долара – наруквица вишеструко премашила очекивану цену</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6081629/sotebis-zeneva-safir-romanovih-aukcija.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/12/11/16/486/6034975/thumbs/14377639/Safir-t.jpg</url>
                <title>Царски сафир Романових продат за 4,9 милиона долара – наруквица вишеструко премашила очекивану цену</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6081629/sotebis-zeneva-safir-romanovih-aukcija.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Феномен низа 1111 или броја 11:11 – шта се крије иза најпознатијег анђеоског низа</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6081062/broj-1111-verovanja-numerologija.html</link>
                <description>
                    Нумеролози тврде да овај низ симболизује духовно буђење, нове почетке и да нам поручује да смо на правом путу. Кажу и да је посебно добар знак ако на сату видите баш 11 сати и 11 минута. У нумерологији се четири јединице сабирају у четворку, која симболизује ред, стабилност и чврсте темеље.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/11/13/53/127/6032215/thumbs/14369881/PG-JP_CF_11-11-2026_05_46_mxf_05_59_04_04_Still001.jpg" 
                         align="left" alt="Феномен низа 1111 или броја 11:11 – шта се крије иза најпознатијег анђеоског низа" title="Феномен низа 1111 или броја 11:11 – шта се крије иза најпознатијег анђеоског низа" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Сваког 11. 11. према веровањима, отвара се један од најмоћнијих енергетских портала у години.Нумеролози верују да 11. новембар доноси посебну енергију за нове почетке, љубав и остварење жеља.</p>
<p>Низ од четири јединице вековима интригира људе, од античких математичара до модерних тумача анђеоских бројева. Док једни у њему виде јасан знак за духовно буђење, наука овај феномен објашњава тежњом људског мозга да лако препознаје и памти обрасце.</p>
<h3>Магија бројева и нумеролошка значења</h3>
<p>Пракса повезивања бројева са светим значењима датира још из шестог века пре нове ере, када је рад грчког математичара Питагоре помогао у успостављању првог познатог култа заснованог на симболици.</p>
<p><!--<box box-left 51971922 media>--></p>
<p>Модерни термин анђеоски бројеви настао је почетком двехиљадитих година, а дала га је списатељица Дорин Верџу. У учењима о овим специфичним низовима, значење анђеоског броја 1111 обично се тумачи као снажан симбол личног усклађивања са сопственим путем.</p>
<p>Цифра један у нумерологији представља почетак, иницијативу и самостално деловање. Понављање ове цифре четири пута наглашава и појачава њену основну симболику стварања и предузимања првог корака. Ипак, постоји и дубља нумеролошка повезаност кроз процес редукције, где се сабирањем четири јединице добија број четири. Ова редукција указује на стабилност, постављање темеља и прелазак из фазе пуке жеље у конкретну акцију и изградњу, указује нумеролог Блер Ендруз.</p>
<h3>Синдром синхроницитета и психолошка објашњења</h3>
<p>Традиција помишљања жеље када сат покаже време 11:11 популаризована је крајем двадесетог века.Илузиониста Ури Гелер такође је имао велику улогу у ширењу овог феномена деведесетих година, наглашавајући енергетску моћ броја. Како сведоче списи овај број носи специфичну архетипску поруку.</p>
<p>Феномен виђања истог низа бројева на сатовима, рачунима или билбордима Мари Д. Џоунс и Лари Флексман у својој књизи називају временским упитима.</p>
<p><!--<box box-left 51971945 media>--></p>
<p>Људски мозак природно трага за обрасцима и знатно лакше региструје симетричне и понављајуће низове у околини. Препознавање овог специфичног броја објашњава се психолошком склоношћу ума да чешће примећује ствари након што им једном прида лични значај, али и теоријом хаоса, којом скептици објашњавају анегдотска запажања као неизбежну случајност засновану на закону великих бројева.</p>
<p>Датум 11.11. сматра се посебно повољним за остваривање жеља, привлачење љубави, новца и среће, али и за доношење важних животних одлука. Они који верују у симболику бројева сматрају да је ово идеалан тренутак да се ослободе прошлости и направе први корак ка променама о којима дуго размишљају.</p>
<p>Овај датум познат је као датум огледала, јер се у њему понавља број 11, који у нумерологији има посебно значење. Према духовним тумачењима, управо данас симболично се отвара портал 11.11, повезан са интуицијом, новим почецима и остваривањем намера.</p>
<p><!--<box box-left 51971952 media>--></p>
<p>Удвостручење (11:11 / 1111): Сматра се „енергетским порталом“ или позивом на буђење. Када га приметите, тумачи се као знак да сте усклађени са својим путем, да вас води интуиција и да треба да обратите пажњу на сопствене мисли у том тренутку.</p>
<h3>Манифестација и замишљање жеље у 11:11</h3>
<p>Замишљање жеље 11:11 је познати ритуал. У учењима манифестације, овај низ често сигнализира тренутак за фокусирање на намере и жељене исходе. Неки верници то повезују са законом привлачења: идејом да мисли привлаче одговарајућа искуства.</p>
<p>Наука није утврдила да саме мисли привлаче догађаје или да приказивање сата чини жеље снажнијим. Ритуал и даље може помоћи у разјашњавању циља. Разлика је између одлучивања шта желите и очекивања да ће вам број то испунити.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 11 Nov 2026 14:04:06 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6081062/broj-1111-verovanja-numerologija.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/11/13/53/127/6032215/thumbs/14369875/PG-JP_CF_11-11-2026_05_46_mxf_05_59_04_04_Still001.jpg</url>
                    <title>Феномен низа 1111 или броја 11:11 – шта се крије иза најпознатијег анђеоског низа</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6081062/broj-1111-verovanja-numerologija.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/11/13/53/127/6032215/thumbs/14369875/PG-JP_CF_11-11-2026_05_46_mxf_05_59_04_04_Still001.jpg</url>
                <title>Феномен низа 1111 или броја 11:11 – шта се крије иза најпознатијег анђеоског низа</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6081062/broj-1111-verovanja-numerologija.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Дуга сенка Трампове тријумфалне капије – Кенедијеви туже Трампа</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6080941/tramp-trijumfalna-kapija-vasington-dzon-f-kenedi-grob-tuzba.html</link>
                <description>
                    Породица некадашњег америчког председника Џона Ф. Кенедија поднела је тужбу како би зауставила изградњу тријумфалног лука који председник Доналд Трамп планира да подигне у америчкој престоници.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/11/8/43/318/6031003/thumbs/14367223/Trampova-trijumfalna-kapija.png" 
                         align="left" alt="Дуга сенка Трампове тријумфалне капије – Кенедијеви туже Трампа" title="Дуга сенка Трампове тријумфалне капије – Кенедијеви туже Трампа" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Девет чланова политичке династије Кенеди тврди да би грађевина висока 76 метара заклонила поглед на Кенедијев гроб, као и на гробове хиљада америчких војних ветерана сахрањених на Националном гробљу Арлингтон у савезној држави Вирџинији.</p>
<p><!--<box box-left 51971574 embed>--></p>
<p>Прошле недеље амерички судија је привремено обуставио пројекат, након гласања којим је омогућен наставак изградње.</p>
<p>Из Беле куће саопштили су да је „несрећна околност“ то што су се поједини чланови породице Кенеди придружили судском поступку против изградње лука „који треба да ода почаст нашим херојима који почивају на гробљу Арлингтон“.</p>
<p>„Правосуђе не би требало злоупотребљавати за политизацију грађевине која је замишљена да уједини нашу нацију. Наставићемо да заступамо став у корист овог прелепог и прикладног споменика и уверени смо да ће се показати да смо у потпуности у праву како се судски поступак буде одвијао“, изјавио је портпарол Беле куће Дејвис Ингл за <em>Би-Би-Си.</em></p>
<p>Међутим, америчка окружна судија Тања Чаткан одлучила је да се радови на изградњи лука не могу започети у наредних 14 дана, док траје судски поступак.</p>
<p>Породица Кенеди придружила се заједничкој тужби коју су поднели савезна држава Вирџинија и град Вашингтон, са циљем да се заустави изградња. У тужби се наводи да би подизање лука на улазу у гробље нарушило „историјски значајне визуре“.</p>
<p>Међу тужиоцима је седморо деце Роберта и Етел Кенеди, њихов унук Џо Кенеди, некадашњи конгресмен из редова Демократске странке, као и Едвард Кенеди млађи, син Теда Кенедија.</p>
<p>У тужби се, међутим, не налази Роберт Ф. Кенеди млађи, члан Трамповог кабинета и министар здравља и социјалних служби САД.</p>
<p>Њихов захтев односи се на прикључивање двема другим тужбама које су поднели заштитници културног наслеђа и војни ветерани, такође тражећи обуставу изградње.</p>
<h3><strong>Спор због погледа на гробове и спомен-обележја</strong></h3>
<p>Чланови породице Кенеди наводе да би тријумфални лук представљао „трајно нарушавање достојанства гробних места“. Истичу и да њихови потомци „више никада не би могли да доживе оба места онако како су то одувек чинили, нити онако како је породица Кенеди одувек намеравала“.</p>
<p>У тужби се наводи да би грађевина трајно бацала сенку на гробна места и нарушила историјски значајне визуре ка постојећим гробовима и спомен-обележјима подигнутим у част породице Кенеди на гробљу.</p>
<p>Према наводима породице, изградња би „из темеља променила искуство посете гробним местима“, укључујући и спомен-обележја посвећена стотинама хиљада америчких ветерана.</p>
<p>У тужби се такође наводи да су Национална служба за паркове и Министарство унутрашњих послова 5. новембра 2026. године одобрили изградњу без неопходне сагласности Конгреса.</p>
<p>Такозвани „Тријумфални лук Трампа“ један је од пројеката којима председник САД намерава да измени изглед престонице. Планирано је да буде подигнут поводом обележавања 250 година од оснивања Сједињених Америчких Држава.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 11 Nov 2026 08:58:31 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6080941/tramp-trijumfalna-kapija-vasington-dzon-f-kenedi-grob-tuzba.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/11/8/43/318/6031003/thumbs/14367217/Trampova-trijumfalna-kapija.png</url>
                    <title>Дуга сенка Трампове тријумфалне капије – Кенедијеви туже Трампа</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6080941/tramp-trijumfalna-kapija-vasington-dzon-f-kenedi-grob-tuzba.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/11/8/43/318/6031003/thumbs/14367217/Trampova-trijumfalna-kapija.png</url>
                <title>Дуга сенка Трампове тријумфалне капије – Кенедијеви туже Трампа</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6080941/tramp-trijumfalna-kapija-vasington-dzon-f-kenedi-grob-tuzba.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Други живот старих ствари: зашто Италијани све чешће купују половну робу</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6080388/drugi-zivot-starih-stvari-zasto-italijani-sve-cesce-kupuju-polovnu-robu.html</link>
                <description>
                    Пре него што купе нову торбу, јакну или комад намештаја, све више Италијана прво проверава шта могу да пронађу на платформама за продају половних ствари. Некада се таква куповина везивала за штедњу, а данас је и ствар избора и стила, али и одрживости.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/10/12/6/760/6027812/thumbs/14358944/Žene_kupuju_polovnu_robu.png" 
                         align="left" alt="Други живот старих ствари: зашто Италијани све чешће купују половну робу" title="Други живот старих ствари: зашто Италијани све чешће купују половну робу" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<div>
<div>
<div>
<p>Довољно је погледати сајтове и апликације као што су Vinted, Subito и Wallapop да би се видело колико се тржиште променило.</p>
<p>Продаје се готово све: од одеће и обуће до књига, електронских уређаја, намештаја и луксузних модних додатака. Неке ствари се продају зато што више нису потребне, а друге траже они који желе модел који се одавно не производи.</p>
<p>Италија је међу земљама у којима је ова навика посебно заживела.</p>
<p>Према истраживању Second Hand Economy 2025, које је <em>Ipsos Doxa</em> спровео за платформу <em>Subito.it</em>, вредност тржишта половне робе у Италији достигла је 27,2 милијарде евра, што одговара 1,2 одсто националног БДП-а. Око 71 одсто купопродаје одвија се преко интернета, нарочито када је реч о одећи и модним додацима.</p>
<p><!--<box box-left 51970289 embed>-->Више од половине испитаних Италијана каже да им је половна роба први избор: пре него што крену у продавнице или погледају нове колекције, најпре проверавају понуду на интернету.</p>
<h3><strong>Од уштеде до другачијег начина куповине</strong></h3>
<p>Цена је и даље важан разлог. Према извештају Recommerce Report компаније eBay, који обухвата више од 10.500 потрошача и 1.700 продаваца, 77 одсто испитаника у Италији сматра да им куповина половних производа помаже да лакше управљају кућним буџетом. То је више од светског просека.</p>
<p>Али новац није једини разлог. Неко жели комад одеће који више не може да се купи у редовној продаји, неко тражи познати бренд по приступачнијој цени, а неко једноставно не жели да купује ново ако исте ствари може да нађе половне и у добром стању.</p>
<p>Мења се и продаја: Италијани све чешће продају оно што им више није потребно. Током последњих годину дана половну робу преко интернета продавало је 43 одсто испитаника. Најчешће је реч о ослобађању простора у кући, али и о жељи да се смањи отпад или заради нешто додатног новца.</p>
<p>Посебно су активни млади. Чак 58 одсто припадника генерације З у Италији половну робу купује искључиво преко интернета. Међу свим испитаницима тај удео износи 41 одсто, док је светски просек 28 одсто. Ни куповина из иностранства није препрека, половина Италијана каже да може да наручи производ од продавца из друге земље.</p>
<h3><strong>Мода која се враћа</strong></h3>
<p>Половна одећа постала је и модни тренд. Деведесете и ране двехиљадите поново су у моди, а генерација З радо тражи комаде из тог времена. Јакне, торбе, наочаре, патике и модни додаци из тих деценија поново се носе, иако их многи млади не памте из времена када су први пут били популарни.</p>
<p>Постоји и разлика између половне робе и винтиџа. Сваки предмет који је већ имао власника може бити половни, али се винтиџом углавном сматрају ствари старе најмање 20 година, које имају препознатљив стил или представљају одређени период у моди и дизајну.</p>
<p><!--<box box-left 51970285 media>-->Оваква куповина одавно није ограничена на гардеробу приступачних цена. Све више купаца тражи и половну луксузну робу. Торбе познатих модних кућа, наочаре, сатови и дизајнерски намештај занимљиви су и због изгледа и због вредности коју задржавају током времена.</p>
<p>Према проценама компаније The Business Research Company, глобално тржиште половних луксузних производа у 2026. години премашује 40 милијарди долара, а до 2030. могло би да достигне 60 милијарди. Европа је посебно значајно тржиште, са процењеном вредношћу од 22,3 милијарде долара, према подацима компаније Imarc.</p>
<p>За љубитеље моде и дизајна, куповина половних ствари може да буде прилика да дођу до модела који више није у продаји, а понекад и до комада чија је вредност временом порасла.</p>
<h3><strong>Шта се данас највише тражи</strong></h3>
<p>Интересовање неће тако брзо нестати. Према извештају eBay-а, 87 одсто италијанских купаца намерава да настави да купује половну робу истим темпом или чешће, док 37 одсто планира да повећа такве куповине.</p>
<p>Највише се траже одећа, књиге, винили, видео-игре, електронски уређаји, колекционарски предмети и производи за домаћинство. Мења се и начин продаје. Све је популарнији „live shopping“: продаја током видео-преноса уживо, у којем продавци представљају производе, одговарају на питања и разговарају са купцима.</p>
<p><!--<box box-left 51970268 media>-->У Италији се више не купује само ново. Све чешће се тражи оно што већ постоји и може да добије новог власника. Оно што је некоме вишак, неком другом је управо оно што је дуго тражио.</p>
</div>
</div>
</div>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 10 Nov 2026 12:24:18 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6080388/drugi-zivot-starih-stvari-zasto-italijani-sve-cesce-kupuju-polovnu-robu.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/10/12/6/760/6027812/thumbs/14358943/Žene_kupuju_polovnu_robu.png</url>
                    <title>Други живот старих ствари: зашто Италијани све чешће купују половну робу</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6080388/drugi-zivot-starih-stvari-zasto-italijani-sve-cesce-kupuju-polovnu-robu.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/10/12/6/760/6027812/thumbs/14358943/Žene_kupuju_polovnu_robu.png</url>
                <title>Други живот старих ствари: зашто Италијани све чешће купују половну робу</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6080388/drugi-zivot-starih-stvari-zasto-italijani-sve-cesce-kupuju-polovnu-robu.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Капућино после 12: Зашто вас у Италији гледају као да сте починили гастрономски грех  </title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6079405/kapucino-posle-12-zasto-vas-u-italiji-gledaju-kao-da-ste-pocinili-gastronomski-greh-.html</link>
                <description>
                    Док се у већем делу света капућино пије у било које доба дана, у Италији важи неписано правило да му је место искључиво за доручком. Зато наручивање овог напитка после поднева може изазвати зачуђене погледе локалног становништва. Ипак, да ли је реч о гастрономском правилу, питању варења или само о дубоко укорењеној културној навици?
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/8/21/17/391/6022022/thumbs/14344238/Žena_gleda_Čedu.png" 
                         align="left" alt="Капућино после 12: Зашто вас у Италији гледају као да сте починили гастрономски грех  " title="Капућино после 12: Зашто вас у Италији гледају као да сте починили гастрономски грех  " />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p data-pm-slice="1 1 []">Осми новембар обележава се као Дан капућина, напитка који је одавно превазишао границе Италије и постао један од препознатљивих симбола њене културе кафе.</p>
<p>Туристе у Италији обично не изненађује навика да се еспресо попије стојећи за шанком, готово у једном гутљају, нити чаша воде која се служи уз кафу. Међутим, ситуација је нешто другачија када после ручка наруче капућино. Конобар им вероватно неће замерити, али би неко од гостију за суседним столом могао да их погледа са нескривеним чуђењем.</p>
<p>У Италији, наиме, капућино има своје незванично радно време – време доручка, по могућству пре 11 часова. Након тога, предност се даје еспресу.</p>
<p>Туристи за ово правило најчешће сазнају преко блогова, друштвених мрежа или италијанских пријатеља. У Риму су се чак појавили и натписи „Молимо вас, без капућина после поднева“, инспирисани популарним интернет-ликом „Dude with Sign“. Иако су угоститељи и конобари подржали ову поруку, она није променила навике страних посетилаца.</p>
<h3><strong>Правило, а не закон</strong></h3>
<p>Једно од најчешћих објашњења за ову навику односи се на варење. Капућино садржи знатну количину млека и, према традиционалном италијанском схватању, није најбољи избор после обилног оброка. Еспресо се, с друге стране, сматра идеалним завршетком ручка.</p>
<p><!--<box box-left 51967788 media>-->Ипак, ово објашњење више припада домену културе него медицине. Не постоје докази да капућино после ручка штети варењу здравих особа. Људи осетљиви на лактозу или маснију храну могу имати одређене тегобе, али оне могу настати без обзира на то у које доба дана пију овај напитак.</p>
<p>„То је свакако део културног наслеђа, али ми Италијани требало би да будемо мало отворенији“, каже Фабио Сипионе, менаџер за догађаје и обуку у тренинг-центру компаније „Лаваца“, поводом Дана капућина.</p>
<p>У Италији је капућино готово нераскидиво повезан са доручком. Припрема се од еспреса, топлог млека и млечне пене, а најчешће се служи уз кроасан или бриош. Та комбинација део је препознатљиве слике италијанског јутра – кафе попијене за шанком, новина у рукама и кратке паузе пре одласка на посао.</p>
<p>„Капућино смо сврстали у напитке за доручак и у том делу дана он је готово недодирљив“, објашњава Сипионе.</p>
<p>Слична правила важе и за кроасан, који се традиционално једе ујутру, иако, како додаје, нема разлога да неко не пожели ово пециво и током поподневне паузе.</p>
<h3><strong>Странци не маре за неписано правило</strong></h3>
<p>Изван Италије капућино се пије ујутру, поподне, па чак и после вечере. У неким земљама постао је готово десерт, нарочито у верзијама са додатном количином млека или шлагом.</p>
<p>Док Италијани после ручка предност дају еспресу, туристи без много размишљања наручују капућино и у три сата поподне, често и не знајући да су прекршили једно од најпознатијих неписаних правила италијанске гастрономије.</p>
<p><!--<box box-left 51967790 media>-->Ипак, ни италијанска култура кафе није остала имуна на промене. Америчка и филтер кафа некада су сматране страним навикама, неспојивим са традицијом, али су данас део понуде бројних италијанских кафића.</p>
<p>Сипионе сматра да би слична промена могла да се догоди и када је реч о испијању капућина у поподневним сатима. На то би, између осталог, могли да утичу и туристи који у Италију доносе другачије навике.</p>
<h3><strong>Дан капућина – без правила о времену</strong></h3>
<p>Наручивање капућина после поднева није увреда за италијанску културу, већ само одступање од традиционалне навике. Ако вам се после ручка пије овај напитак, нема разлога да га се одрекнете.</p>
<p>А уколико вас бариста погледа зачуђено, увек можете да кажете да Дан капућина славите са једним даном закашњења.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sun, 8 Nov 2026 22:01:13 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6079405/kapucino-posle-12-zasto-vas-u-italiji-gledaju-kao-da-ste-pocinili-gastronomski-greh-.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/8/21/17/391/6022022/thumbs/14344232/Žena_gleda_Čedu.png</url>
                    <title>Капућино после 12: Зашто вас у Италији гледају као да сте починили гастрономски грех  </title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6079405/kapucino-posle-12-zasto-vas-u-italiji-gledaju-kao-da-ste-pocinili-gastronomski-greh-.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/8/21/17/391/6022022/thumbs/14344232/Žena_gleda_Čedu.png</url>
                <title>Капућино после 12: Зашто вас у Италији гледају као да сте починили гастрономски грех  </title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6079405/kapucino-posle-12-zasto-vas-u-italiji-gledaju-kao-da-ste-pocinili-gastronomski-greh-.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Аутомобил као ракета – BYD пребацио 500 километара на сат</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6079218/automobil-kao-raketa--byd-prebacio-500-kilometara-na-sat.html</link>
                <description>
                    електрични хипераутомобил Yangwang U9 Xtreme кинеског аутомобила BYD достигао је брзину од 503,17 километара на час, поставши први серијски аутомобил који је премашио границу од 500 километара на час.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/8/17/58/923/6021415/thumbs/14341957/Yangwang_U9_003_(resized).jpg" 
                         align="left" alt="Аутомобил као ракета – BYD пребацио 500 километара на сат" title="Аутомобил као ракета – BYD пребацио 500 километара на сат" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p data-pm-slice="1 1 []">Рекорд је постигнут 1. новембра на затвореном делу међународног пута Шеик Калифа бин Зајед у Абу Дабију, у Уједињеним Арапским Емиратима. За воланом је био немачки возач Марк Басенг, који је претходно управљао истим аутомобилом и приликом постављања рекорда у Немачкој.</p>
<p>Остварење је признала Међународна аутомобилска федерација (ФИА), а Yangwang U9 Xtreme поставио је и два Гинисова светска рекорда – за највећу брзину серијског аутомобила и највећу брзину електричног серијског аутомобила у вожњи у једном смеру.</p>
<p>Нови резултат надмашио је претходни рекорд истог модела, постављен у септембру 2025. године на тест-полигону у немачком Папенбургу, када је достигнута брзина од 496,22 километра на час.</p>
<h3><strong>Више од 3.000 коњских снага</strong></h3>
<p>Иза невероватних перформанси кинеског хипераутомобила стоје четири електромотора, чија укупна снага премашује 3.000 коњских снага.</p>
<p><!--<box box-left 51967484 embed>-->Сваки мотор покреће по један точак, а систем омогућава независну расподелу снаге и обртног момента, што доприноси стабилности и контроли возила при екстремним брзинама.</p>
<p>Посебност модела је и електрична архитектура напона од 1.200 волти, која омогућава ефикаснији пренос енергије и управљање великим оптерећењима. Електромотори могу да достигну до 30.000 обртаја у минуту.</p>
<p>Инжењери су пред рекордну вожњу додатно подесили аеродинамику, ослањање и притисак у пнеуматицима како би побољшали стабилност аутомобила. За потребе покушаја затворено је око десет километара пута, од чега је седам километара чинила права деоница.</p>
<h3><strong>Од 496 до више од 503 километра на час</strong></h3>
<p>Развој модела У9 почео је 2024. године. Прва верзија аутомобила достигла је брзину од 309 километара на час, да би исте године на тестирању у Немачкој убрзала до 391,94 километра на час.</p>
<p>Посебна верзија У9 екстрим представљена је 2025. године. Након резултата од 472,41 километар на час у августу, већ у септембру поставила је тадашњи рекорд од 496,22 километра на час.</p>
<p>Најновији резултат потврђује да електрични погон више није ограничен само на ефикасност и убрзање, већ постаје озбиљан фактор и у борби за највеће брзине у аутомобилској индустрији.</p>
<p>Производња модела Yangwang U9 Xtreme ограничена је на свега 30 примерака за купце широм света.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sun, 8 Nov 2026 17:14:51 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6079218/automobil-kao-raketa--byd-prebacio-500-kilometara-na-sat.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/8/17/58/923/6021415/thumbs/14341951/Yangwang_U9_003_(resized).jpg</url>
                    <title>Аутомобил као ракета – BYD пребацио 500 километара на сат</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6079218/automobil-kao-raketa--byd-prebacio-500-kilometara-na-sat.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/8/17/58/923/6021415/thumbs/14341951/Yangwang_U9_003_(resized).jpg</url>
                <title>Аутомобил као ракета – BYD пребацио 500 километара на сат</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6079218/automobil-kao-raketa--byd-prebacio-500-kilometara-na-sat.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Бетменов мотор могао би да буде ваш – ако имате 1,2 милиона долара вишка</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6077770/betmenov-motor-aukcija-filmskih-rekvizita.html</link>
                <description>
                    Бетменов мотор, познат као „Бетпод“, биће понуђен на аукцији филмских реквизита, а процењује се да би могао да достигне цену од  1,2 милиона долара.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/6/7/2/873/6013454/thumbs/14321006/betbajk-tw.jpg" 
                         align="left" alt="Бетменов мотор могао би да буде ваш – ако имате 1,2 милиона долара вишка" title="Бетменов мотор могао би да буде ваш – ако имате 1,2 милиона долара вишка" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Возило је коришћено у филмовима Кристофера Нолана <em>Мрачни витез</em> (2008) и <em>Успон Мрачног витеза</em> (2012), у којима је улогу Бетмена тумачио Кристијан Бејл. Мотор продаје аукцијска кућа „Пропстор“ (Propstore Auction).</p>
<p>„То је заиста изванредна машина“, рекао је за <em>Си-Ен-Ен</em> у четвртак Стивен Лејн, оснивач и генерални директор аукцијске куће „Пропстор“.</p>
<p>Лејн је навео да је возило, познато и под називом „Звер“, осмислио сам Нолан, у сарадњи са сценографом Нејтаном Кроулијем. Задатак да ту замисао претвори у стварност потом је поверен Крису Корволду, добитнику Оскара за визуелне ефекте.</p>
<p>„Прави је инжењерски подвиг направити нешто такво што заиста може да функционише на филмском сету“, рекао је Лејн, објашњавајући да мотор покреће Хондин агрегат запремине 750 кубних центиметара и да има „чудовишне“ гуме пречника 31 инч.</p>
<p>„Знам да је глумцима било изузетно тешко да седе на њему, али и каскадерима да га заиста возе“, додао је Лејн.</p>
<p>Према његовим речима, забележено је више инцидената у којима су возачи изгубили контролу над <em>Бетподом</em>, укључујући и један који је снимљен камером, када је возило ударило у једну од филмских камера.</p>
<p>„Мотор је практично измакао контроли и оборио камеру. Зато мислим да је управљање њиме било веома, веома захтевно“, објаснио је Лејн.</p>
<p><!--<box box-left 51964147 media>--></p>
<p>Овај мотор је један од шест направљених примерака, али је једини који је филмски студио „Ворнер брос“ званично пустио у продају, навео је Лејн.</p>
<p>„Оваква возила су изузетно тражена због своје јединствености, али и због импресивног изгледа“, истакао је.</p>
<p>„Мислим да је ово једно од најупечатљивијих и најпрепознатљивијих филмских возила свих времена“, додао је Лејн.</p>
<p>Онлајн лицитирање почело је у четвртак, а биће завршено 4. децембра, када ће у Лондону бити одржана аукција уживо.</p>
<p>Бетпод ће бити понуђен на продају заједно са стотинама других филмских реквизита, међу којима су и два комплетна Бетменова костима – један који је Кристијан Бејл носио у филму <em>Бетмен почиње</em> из 2005. године и други који је десет година раније носио Вал Килмер у филму <em>Бетмен заувек</em>.</p>
<p><!--<box box-left 51964150 media>--></p>
<p>Међу предметима који ће се наћи на аукцији су и шешир и кошуља које је носио каскадер Вик Армстронг у филмовима <em>Индијана Џоунс и уклети храм</em> (1984) и <em>Индијана Џоунс и последњи крсташки поход</em> (1989), као и мач који је користио Џон Снежни, лик којег је Кит Харингтон тумачио у телевизијској серији <em>Игра престола</em>.</p>
<p>Међу филмским реквизитима је и рукавица Фредија Кругера, која је свега неколико сати након почетка онлајн аукције достигла минималну продајну цену од 34.000 долара.</p>
<p>Више од 100 аукцијских предмета биће изложено на изложби уочи продаје, која ће бити одржана у хотелу „Камберленд“ у Лондону, од 19. до 22. новембра.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 6 Nov 2026 08:20:18 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6077770/betmenov-motor-aukcija-filmskih-rekvizita.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/6/7/2/873/6013454/thumbs/14321000/betbajk-tw.jpg</url>
                    <title>Бетменов мотор могао би да буде ваш – ако имате 1,2 милиона долара вишка</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6077770/betmenov-motor-aukcija-filmskih-rekvizita.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/6/7/2/873/6013454/thumbs/14321000/betbajk-tw.jpg</url>
                <title>Бетменов мотор могао би да буде ваш – ако имате 1,2 милиона долара вишка</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6077770/betmenov-motor-aukcija-filmskih-rekvizita.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Чувени њујоршки хотел Плаза затвара своја врата на четири године</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6076559/renoviranje-hotel-plaza-njujork.html</link>
                <description>
                    Један од најпознатијих симбола Њујорка обуставиће рад у јануару 2027. године на најмање четири године. Обимна обнова заштитног лица зграде подсетиће јавност на богату историју и културни значај овог архитектонског ремек-дела, симбол америчког луксуза и поп-културе.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/4/19/0/634/6008296/thumbs/14305882/plaza.jpg" 
                         align="left" alt="Чувени њујоршки хотел Плаза затвара своја врата на четири године" title="Чувени њујоршки хотел Плаза затвара своја врата на четири године" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Зграду на раскрсници Пете авеније и Централ парка пројектовао је архитекта Хенри Џејнвеј Харденберг, а отворена је 1. октобра 1907. године. Изградња овог велелепног здања у стилу француског ренесансног дворца трајала је 27 месеци и коштала је 12,5 милиона тадашњих долара.</p>
<p>Њена препознатљива мермерна база, бела опека и карактеристичан мансардни кров донели су јој статус званичне знаменитости града Њујорка 1969. године.</p>
<p>Поред архитектонске вредности, хотел је деценијама представљао епицентар друштвеног живота и поп-културе.</p>
<p>Писац Ф. Скот Фицџералд и његова супруга Зелда били су редовни гости током „доба џеза", а зграда је овековечена и у чувеном роману<em> Велики Гетсби</em>, док су хиљаде обожавалаца опседале хотел током прве посете групе „Битлси" Сједињеним Америчким Државама 1964. године.</p>
<p>Плаза је послужила и као сценографија за бројне филмске класике, међу којима су <em>Север-северозапад</em> Алфреда Хичкока и <em>Сам у кући 2: Изгубљен у Њујорку </em>и<em> Бесани у Сијетлу</em>.</p>
<p>Значај хотела превазилази оквире индустрије забаве, о чему сведочи међународни Споразум из Плазе потписан 1985. године, којим су светске економске силе договориле девалвацију америчког долара. </p>
<h3><strong>Комплексна обнова архитектонског драгуља</strong></h3>
<p>Управа хотела најавила је да се читав објекат затвара 19. јануара 2027. године на најмање четири године, како би се спровела детаљна санација и рестаурација фасаде.</p>
<p><!--<box box-left 51961955 media>--></p>
<p>Радови обухватају обнову оштећене глазиране беле опеке, декоративне архитектонске теракоте и мермерних блокова који брже пропадају услед изложености временским условима.</p>
<p>Комплексност пројекта захтева постављање скела дуж читаве зграде, због чега су из безбедносних разлога обустављене све хотелске операције, укључујући и рад познатог ресторана „Палм корт".</p>
<p>Будући да фасада ужива статус заштићеног споменика, сви радови морају стриктно пратити смернице Комисије за очување знаменитости Њујорка.</p>
<p>„Обим и сложеност радова на фасади захтевају детаљно планирање и координацију са релевантним актерима, уз поштовање важећих захтева за очување историјских споменика", наводи се у званичном саопштењу управе хотела.</p>
<p>Званичници Комисије активно сарађују са пројектним тимовима како би осигурали да интервенције очувају аутентичност архитектонских детаља.</p>
<p><!--<box box-left 51961960 media>--></p>
<p>Ово није први пут да хотел пролази кроз значајне промене, с обзиром на то да је између 2005. и 2008. године био затворен ради реновирања вредног 450 милиона долара. Током те реконструкције, део огромног објекта претворен је у луксузне приватне стамбене јединице.</p>
<p>Ипак, предстојећа санација усмерена је првенствено на заштиту историјске спољашњости зграде, осигуравајући да њујоршки драгуљ задржи свој препознатљиви сјај упркос изазовима које доноси зуб времена.</p>
<h3><strong>Последице за раднике и посетиоце</strong></h3>
<p>Тренутни власник зграде је катарска компанија „Катара хоспиталити" (Katara Hospitality), која је престижну некретнину купила 2018. године. Занимљиво је да станари 181 приватног стана у склопу исте зграде неће морати да се иселе током трајања обимних грађевинских радова.</p>
<p><!--<box box-left 51961969 media>--></p>
<p>Готово четири стотине радника хотела мораће да пронађе привремени посао због вишегодишње паузе. Надлежни синдикат је потврдио договор према коме сви запослени имају гарантовано право повратка на своја стара радна места када хотел поново отвори своја врата, што се не очекује пре 2031. године. Они ће такође имати предност при запошљавању у другим локалним хотелима током овог прелазног периода.</p>
<p>Због изненадне вести о затварању, бројни парови који су заказали венчања у познатим салама хотела нашли су се у великом проблему. Кристина Карни, чије је венчање било заказано за мај, изјавила је америчким медијима да су о затварању сазнали из вести, а не директно од менаџмента хотела.</p>
<p>Њена организаторка венчања, Алиса Петинато, истакла је да морају да започну планирање потпуно испочетка и да у кратком року потраже нову, адекватну локацију за церемонију.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 4 Nov 2026 19:53:17 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6076559/renoviranje-hotel-plaza-njujork.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/4/19/51/974/6008452/thumbs/14305876/plaza_t.jpg</url>
                    <title>Чувени њујоршки хотел Плаза затвара своја врата на четири године</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6076559/renoviranje-hotel-plaza-njujork.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/4/19/51/974/6008452/thumbs/14305876/plaza_t.jpg</url>
                <title>Чувени њујоршки хотел Плаза затвара своја врата на четири године</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6076559/renoviranje-hotel-plaza-njujork.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Спектакуларан призор из свемира – остаци руске ракете претворили се у ватрену лопту</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6075997/ruska-raketa-sojuz-orbita-sagorevanje-vatrena-kugla.html</link>
                <description>
                    Раније ове године, астронаут на Међународној свемирској станици снимио је неколико упечатљивих фотографија, као и видео-снимак „ватрене лопте“ која је пролетела изнад Земље док су комади свемирског отпада сагоревали на ноћном небу.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/4/9/33/828/6005230/thumbs/14297722/Vatrena_kugla.jpg" 
                         align="left" alt="Спектакуларан призор из свемира – остаци руске ракете претворили се у ватрену лопту" title="Спектакуларан призор из свемира – остаци руске ракете претворили се у ватрену лопту" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Крис Вилијамс из Насе, који је живео и радио на МСС од новембра 2025. до јула 2026. године, забележио је ове упечатљиве призоре из куполе станице – великог, приближно куполастог простора са низом прозора који су стално усмерени ка нашој планети. Снимке је касније поделио на друштвеној мрежи Икс.</p>
<p><!--<box box-left 51960643 embed>--></p>
<p>„Баш када смо прелетали изнад западне Африке, угледао сам светао објекат директно испод нас, који је јурио кроз горње слојеве атмосфере“, написао је Вилијамс у објави. „Видео сам како му се траг продужава, а затим распада на мноштво мањих делова“, додао је. „Био је то прави светлосни спектакл!“</p>
<p>Вилијамс је првобитно посматрао Земљу како би угледао руску теретну летелицу „Прогрес 95“, која је касније тог дана успешно допремила неопходне залихе и додатну опрему на МСС. Међутим, уместо ње, приметио је оно за шта је веровао да је „неки комад орбиталног отпада или сателит који се распада приликом уласка у атмосферу“.</p>
<p>Како је касније открио за портал Спејс (Space), Вилијамс је заправо посматрао остатке руске ракете „Сојуз“, која је у свемир понела летелицу „Прогрес 95“. Ракета је претходно полетела са недавно поправљене лансирне рампе космодрома Бајконур у Казахстану.</p>
<p>Убрзо након што је теретна летелица упућена у ниску Земљину орбиту, делови ракете, укључујући заштитни омотач и потисне степене, почели су очекивано да се враћају ка Земљи. Приликом проласка кроз атмосферу распали су се на мање комаде, који су се услед огромног трења у горњим слојевима атмосфере загрејали до екстремних температура и на крају испарили, наводи Спејс.</p>
<p>Веома слична ватрена лопта примећена је изнад Аустралије у августу 2023. године, када је још једна ракета „Сојуз“ поново ушла у атмосферу.</p>
<p>Претходна руска мисија снабдевања, „Прогрес 94“, такође је привукла пажњу јавности раније ове године, када се једна од њених антена није отворила након одвајања од ракете „Сојуз“. То је приморало космонауте, односно руске астронауте, да употребе резервни систем за даљинско управљање како би летелицу спојили са МСС.</p>
<p>Историјски гледано, једине ватрене лопте које су се могле видети на Земљином небу биле су оне настале сагоревањем метеора, који се такође могу распасти у пламену. На то смо недавно подсетили када су овог пролећа изнад Сједињених Америчких Држава уочене ватрене лопте. Један свемирски камен експлодирао је изнад Охаја уз снажан звучни удар, док је други пробио кров куће у Хјустону.</p>
<p>У саопштењу Насе наводи се да је и ватрена лопта коју је Вилијамс посматрао могла бити последица метеорске активности, али да је вероватније да је реч о ракети „Сојуз“.</p>
<p>Међутим, ватрене лопте настале сагоревањем објеката које је направио човек постају све чешћа појава. Број свемирских летелица које круже око Земље драстично је порастао последњих деценија, а правило је једноставно – све што оде у свемир једног дана мора и да се врати.</p>
<p>Већина свемирских летелица и великих комада свемирског отпада сагори на висини од око 80 километара изнад Земљине површине, непосредно испод замишљене границе између Земљине атмосфере и свемира, познате као Карманова линија.</p>
<p>Иако овај процес може да створи визуелно спектакуларне призоре, попут оног који је забележио Вилијамс, научници све више увиђају да би овакве ватрене лопте могле да имају знатно већи утицај на горње слојеве атмосфере него што се раније претпостављало.</p>
<p>Последњих година истраживачи су открили нагли пораст загађења атмосфере металима који настају испаравањем делова свемирских летелица. Иако научници још покушавају да утврде какве последице ова појава може имати, поједини сматрају да би могла да утиче на озонски омотач или чак да промени Земљино магнетно поље.</p>
<p>Поред тога, са повећањем броја свемирских летелица које се враћају на Земљу расте и вероватноћа да ће њихови остаци доспети до површине планете, уместо да у потпуности сагоре приликом поновног уласка у атмосферу.</p>
<p>То се показало у марту 2024. године, када су остаци батеријског пакета тешког три тоне, одбаченог са Међународне свемирске станице, пали на породичну кућу на Флориди.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 4 Nov 2026 15:06:12 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6075997/ruska-raketa-sojuz-orbita-sagorevanje-vatrena-kugla.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/4/9/33/828/6005230/thumbs/14297716/Vatrena_kugla.jpg</url>
                    <title>Спектакуларан призор из свемира – остаци руске ракете претворили се у ватрену лопту</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6075997/ruska-raketa-sojuz-orbita-sagorevanje-vatrena-kugla.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/4/9/33/828/6005230/thumbs/14297716/Vatrena_kugla.jpg</url>
                <title>Спектакуларан призор из свемира – остаци руске ракете претворили се у ватрену лопту</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6075997/ruska-raketa-sojuz-orbita-sagorevanje-vatrena-kugla.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Кад ретроградни Меркур умеша прсте у политику – министарка саветовала одлагање преговора и пословних уговора</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6075604/ministarka-durakovic-retrogradni-merkur-drustvene-mreze.html</link>
                <description>
                    Федерална министарка образовања и науке Босне и Херцеговине Јасна Дураковић саветовала је грађанима да одложе пословне активности, преговоре и потписивање уговора до 14. новембра, када се завршава период ретроградног Меркура.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/3/17/14/759/6003428/thumbs/14291660/retrogradni-merkur.jpg" 
                         align="left" alt="Кад ретроградни Меркур умеша прсте у политику – министарка саветовала одлагање преговора и пословних уговора" title="Кад ретроградни Меркур умеша прсте у политику – министарка саветовала одлагање преговора и пословних уговора" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Чланица Социјалдемократске партије Босне и Херцеговине (СДП) и актуелна министарка образовања и науке, Јасна Дураковић, обратила се јавности путем видео-снимка на свом званичном <em>Тик-ток</em> профилу. У објави која је убрзо постала вирална, она је упозорила пратиоце на такозвани ретроградни Меркур, астрономски феномен за који астролози верују да доноси неспоразуме и проблеме.</p>
<p><!--<box box-left 51960001 embed>--></p>
<p>Како је навела, овај период траје од 30. октобра до 14. новембра, због чега је препоручила паузирање важних обавеза. Снимак је пропраћен и реторичким питањем када ће коначно проћи овај период.</p>
<p>Према речима Дураковићеве, у протеклим данима имала је низ лоших искустава у комуникацији са људима. Министарка је истакла да јој овај период посебно тешко пада јер је у хороскопу Близанац, а по професији комуниколог. Због такозване комуникацијске блокаде одлучила је да се привремено повуче из одређених активности, препоручивши исто и грађанима.</p>
<p>„Почињем стварно веровати у чињеницу да положај планета и те како утиче на наше расположење, на наше понашање и и те како на нашу комуникацију", нагласила је Дураковић.</p>
<p>Додала је да су људи у њеном окружењу раздражљиви и нервозни без видљивог разлога. Због тога је њена главна порука била да се сви договори и преговори оставе за другу половину месеца, када би ствари требало да се врате у нормалу.</p>
<h3><strong>Бурне реакције јавности и накнадно објашњење</strong></h3>
<p>Савети министарке чији ресор у свом називу носи реч наука наишли су на оштре критике, неверицу и бројне реакције на друштвеним мрежама. Корисници друштвених мрежа и медији дочекали су ову изјаву са подсмехом, питајући се како једна државна званичница задужена за образовање може јавно да промовише астролошке концепте као валидан разлог за одлагање пословних процеса.</p>
<p>У самом снимку, она је унапред замолила пратиоце да се уздрже од увреда, напомињући да ће управо по коментарима видети у којој мери ретроградни Меркур утиче на њих.</p>
<p><!--<box box-left 51960026 embed>--></p>
<p>Након таласа негативних коментара, Јасна Дураковић се огласила на свом <em>Фејсбук</em> профилу како би појаснила ситуацију. Министарка је навела да је видео био духовите природе и да је заправо реч о шали коју јавност није разумела.</p>
<p>Изразила је незадовољство због количине вулгарних напада и нивоа агресивности у порукама које је добила на свој рачун. Њено разочарање односило се првенствено на недостатак смисла за хумор код публике.</p>
<p>„Кад ме питају како описујем данашњу свакодневицу у Босни и Херцеговини, осећам страшну горчину и тежину", написала је Дураковић.</p>
<p>Како је објаснила, хумор и смех би требало да буду начин повезивања међу људима, а не повод за трајну озлојеђеност. Овим поводом закључила је да су смех и добронамерност у данашњем друштву уступили место агресији и примитивизму.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 3 Nov 2026 17:24:25 +0100</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6075604/ministarka-durakovic-retrogradni-merkur-drustvene-mreze.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/3/17/14/759/6003428/thumbs/14291654/retrogradni-merkur.jpg</url>
                    <title>Кад ретроградни Меркур умеша прсте у политику – министарка саветовала одлагање преговора и пословних уговора</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6075604/ministarka-durakovic-retrogradni-merkur-drustvene-mreze.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/3/17/14/759/6003428/thumbs/14291654/retrogradni-merkur.jpg</url>
                <title>Кад ретроградни Меркур умеша прсте у политику – министарка саветовала одлагање преговора и пословних уговора</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/6075604/ministarka-durakovic-retrogradni-merkur-drustvene-mreze.html</link>
                </image>
            </item>
        
    </channel>
</rss>

