На истој друштвеној мрежи са налога Викиликса објављено је да је Мекфејден, поред тога што је био ментор Асанжу, био и "његов најближи пријатељ у Лондону", где се оснивач Викиликса више од четири године крије у еквадорској амбасади од изручења Шведској због оптужби сексуалне природе.

"Гевин Мекфејден, вољени директор Викиликса, сада окреће своје песнице и борбу ка Богу. Удри га, заувек, Гевине", пише у посту Викиликса који је потписан Асанжовим иницијалима.

То би требало да значи да је оснивач и даље у контакту с овим сајтом, без обзира на то што већ недељу дана у амбасади нема интернет који су му искључиле еквадорске власти након објављивања хакованих мејлова из кампање за председничке изборе у САД демократске кандидаткиње Хилари Клинтон.

За сада се не зна да ли ће се Асанж жалити и шведском врхоном суду, преноси АП.

"Апелациони суд дели оцену Окружног суда да је Џулијан Асанж осумњичен за вероватни случај силовања", саопштио је суд.

Асанж је почетком августа поднео жалбу на одлуку Окружног суда у Стокхолму, који је потврдио налог за његово хапшење због наводних кривичних дела силовања и сексуалног узнемиравања, преноси Ројтерс.

При том, Асанж је позвао Шведску да поштује правно мишљење Радне групе УН која је у фебруару 2016. закључила да је он "арбитрарно притворен" и позвала на његово ослобађање.

Радна група УН је тада позвала Британију и Шведску да "окончају његово лишавање слободе" и истакла да се мора поштовати његов "физички интегритет и слобода кретања".

Тужиоци у Шведској желе да испитају Асанжа о наводима две бивше волонтерке Викиликса.

Асанжова одбрана тражила је да се налог за хапшење опозове, указујући да према шведском кривичном закону тужилаштво треба да истражује околности догађаја у што краћем року, а да штете као што су финансијске или по репутацију оптуженог треба да буду сведене на минимум.

Две Швеђанке оптужиле су Асанжа за сексуално узнемиравање, али званична оптужница против њега није подигнута.

Према шведским законима, осумњичени може бити оптужен за извршење кривичног дела тек после испитивања.

Британски суд је 2011. године донео одлуку о екстрадицији Асанжа у Шведску, после чега је уточиште пронашао у амбасади Еквадора у Лондону, где се и сада налази.

Његово изручење траже и САД, које сматрају да је објављивањем тајни о америчкој политици и дипломатији нанета штета америчкој националној безбедности, због чега Асанж страхује да би Шведска могла да га преда САД.

У међувремену, Викиликс је јуче објавио лекарски извештај у којем се наводи да је ментално здравље Асанжа угрожено ако остане у амбасади Еквадора у Лондону, уочи судског саслушања у Шведској о томе да ли ће Апелациони суд подржати налог за његово хапшење због оптужби за силовање из 2010.

"У раним јутарњим часовима 22. августа, непозната особа је покушала неовлашћено да уђе у амбасаду Еквадора у Лондону", наводи се у саопштењу владе у Киту, а преноси АФП.

Влада Еквадора са жаљењем констатује да, упркос огромним напорима које је британска влада уложила да спречи Џулијана Асанжа да напусти еквадорску амбасаду, власти нису брже реаговале на овај веома озбиљан покушај неовлашћеног уласка, наводи еквадорска влада.

Шведске власти од 2010. године траже хапшење и изручење Асанжа, којег су две Швеђанке оптужиле за сексуално узнемиравање.

Британски суд је 2011. године донео одлуку о екстрадицији Асанжа у Шведску, после чега је уточиште пронашао у амбасади Еквадора у Лондону, где се и сада налази.

Његово изручење траже и САД, које сматрају да је објављивањем тајни о америчкој политици и дипломатији нанета штета америчкој националној безбедности, због чега Асанж страхује да би Шведска могла да га преда САД.

Стога је био неопходан "догађај" како би се изазвала претња банкротом и Грци натерају да делују, кажу званичници у документу датираном од 19. марта.

Природа таквог "догађаја" није прецизирана, преноси АФП.

У разговору су, како се наводи, учествовали Пол Томсен, шеф одељења ММФ за Европу и Делије Велкулеску, шефица мисије ММФ у Грчкој.

Грчка влада је оштро реаговала на наводе Викиликса рекавши да ће тражити од ММФ да објасни да ли је трагање за условима за банкрот Грцке, званичан став Фонда.

"Премијер ће хитно послати званично писмо Кристин Лагард тим поводом", додала је канцеларија премијера Ципраса.

НСА је наводно прислушкивала приватни састанак између Бана и Меркелове, на којем су говорили о томе како се изборити са климатским променама, а како тврди Викиликс, циљ тог прислушкивања је била заштита америчких нафтних интереса.

"Данас смо показали да је приватне састанке генералног секретара УН Бан Кимуна о томе како спасити планету од климатских промена прислушкивала земља која жели да заштити своје највеће нафтне компаније", изјавио је оснивач и уредник Викиликса Џулијан Асанж.

"Претходно смо објавили налог Хилари Клинтон да америчке дипломате украду ДНК генералног секретара. Америчка влада је потписала споразуме са УН-ом да се неће бавити таквим активностима против УН-а, а поготово не против генералног секретара те организације", рекао је Асанж.

"Биће занимљиво видети реакцију УН-а, јер ако генерални секретар може да буде мета без последица, онда су у опасности сви, од светских лидера до чистача улица", истакао је Асанж.

Викиликс је такође објавио поверљиве документе који показују да је НСА прислушкивала и друге састанке, укључујући онај између премијера Израела Бењамина Нетанијахуа и његовог италијанског колеге Силвија Берлусконија 2010. године, током којег је Нетанијаху затражио помоћ од Берлусконија да се постави према председнику САД Обами.

"Сматрамо да се појавио низ нових околности које указују да има разлога да се ранија одлука ревидира", изјавио је један од Асанжових адвоката Томас Олсон, а пренео је Ројтерс.

Панел Уједињених нација објавио је 5. фебруара одлуку да је Асанж "арбитрарно притворен" и позвала на његово ослобађање.

Радна група УН позвала је Британију и Шведску да "окончају његово лишавање слободе", оцењујући да се мора поштовати "физички интегритет и слобода кретања" Џулијана Асанжа.

Панел, састављен од петорице експерата, саопштио је да би Лондон и Стокхолм требало Асанжу да надоканде штету.

Портпарол британског премијера Дејвида Камерона изјавио је да ће Асанж бити ухапшен уколико изађе из амбасаде Еквадора, без обзира на одлуку комисије УН.

Асанж (44) је нашао уточиште у амбасади Еквадора у Лондону у јуну 2012. како би избегао изручење Шведској, где га траже ради испитивања због оптужби да је починио силовање 2010, које он пориче.

Каже да страхује да ће га Шведска изручити Сједињеним Америчким Државама, где би могао да се нађе на суду због објављивања поверљивих војних и дипломатских докумената путем Викиликса, једног од највећих одавања информација у историји САД.

У документу се наводе статистички подаци о таласу избеглица и детаљи изведених и планираних заједничких акција снага земаља ЕУ у Медитерану.

У извештају се, такође, врши притисак на одговорне органе ЕУ да помогну у убрзању процеса формирања "поуздане" владе у Либији, од које се очекује да позове снаге ЕУ да оперишу у њеним територијалним водама, а касније да изда дозволу о проширењу војних операција на копну.

Извештај се појавио пре мање од пет месеци откако је објављено да ће у "Операцији Софија" учествовати 22 земље и 1.300 људи који би пресретали и одузимали сумњиве бродове у Средоземном мору.

Циљ операције је, првенствено, разбијање ланца кријумчарења људи, а не спречавање прилива избеглица, навео је Институт за безбедносне студије ЕУ, који је у документу истакао да операција почиње 27. јула 2015. године.

Институт је, међутим, нагласио да је неизвесно да ли ће операција икада моћи, из правних или политичких разлога, да оствари свој мандат, односно да "неутралише мрежу кријумчара кроз одвраћање или отворену принуду на либијској обали и копну".

Такође, наводи се да без обзира на то што државе чланице ЕУ подржавају операције, само неколико њих има вештину и искуство за такве мисије.

У документу је наглашено и да операција не може бити решење за избегличку кризу.

Према његовим речима, необавезујући међународни поредак захтева "доследну и јединствену" примену међународног права.

Панел УН одлучио је 5. фебруара да Велика Британија и Шведска држе оснивача Викиликса у "арбитрарном притвору" од децембра 2010. године, те да Асанж треба да буде ослобођен и има право на одштету.

Шведске и британске власти одбациле су препоруку, тврдећи да нису произвољно притвориле Асанжа јер се он добровољно налази у еквадорској амбасади.

Асанж се већ три године налази у амбасади Еквадора у Лондону, како би избегао изручење Шведској која га тражи због наводних сексуалних напада.

Оснивач Викиликса се плаши да би га Шведска одмах изручила САД где би одговарао за објављивање поверљивих војних и дипломатских докумената.

Асанж је рекао и да је дошло време да његова деца добију свог оца назад. "То ће се десити пре или касније", додао је оснивач Викиликса, преноси АФП.

Машући копијом одлуке панела УН, обучен у сиво одело са краватом, Асанж је често жмиркао, јер му је дневно светло очигледно сметало.

"Ојачао сам у овом процесу и могу да поднесем. Међутим, какво право има ова или америчка или шведска влада да ускрате мојој деци право на оца пет година?", упитао је он.

Асанж је поновио да је он у "незаконитом, неморалном и неетичком притвору" пошто је британска полиција рекла да ће га ухапсити чим изађе из амбасаде и ступи на британско тло како би га изручила Шведској.

Иначе, УН су "уплетене" у цео случај након што је творац Викиликса 2014. године поднео тужбу против Шведске која га терети за силовање и Велике Британије која га је "незаконито лишила слободе".

Асанжу је након захтева Шведске за изручење уточиште пружила еквадорска амбасада у Лондону, где се налази од јуна 2012. године.

Џулијан Асанж, којег су поједини публицисти описали "као најопаснијег човека света", сасвим је особена личност, по начину живота, преокупацијама, манирима, школовању, чак и по условима у којима је одрастао.

У интервјуу Њујоркеру лета 2010. године, Асанж је изјавио да се залаже за "научно новинарство", односно ситуацију која би била другачија од постојеће у којој читаоци нису у могућности да провере оно што читају, а што може бити плод злоупотребе.

"Када владе престану да муче и убијају људе, када корпорације престану да злоупотребљавају правни систем, тада ће, можда, доћи време да се постави питање одговорности бораца за слободу говора", истакао је Асанж.

Еквадор и Шведска су се, после шестомесечних преговора, у јануару споразумели да би Асанж могао да буде подвргнут испитивању.

Његова страховања, разумљиво, плод су претпоставке да ће га Стокхолм изручити САД, због обелодањивања поверљивих војних и дипломатских докумената, што би извесно довело до процесa против њега.

Асанж је уосталом сам наглашавао да више не верује у позитиван исход свог случаја, те да страхује да га САД неће пустити на миру због онога што је учинио.

"Могуће је да сам осуђен на смрт", истакао је Асанж.

Викиликс - "Википедија без цензуре"

Асанж је постао глобално познат 2010. године, пошто је 28. новембра Викиликс обелоданио више од 251.000 дипломатских депеша, односно преписку између Стејт департмента и дипломатских представништава САД широм света.

Тај материјал садржао је чак 40 одсто поверљиве грађе, а више од шест одсто тајних докуманата.

И претходно су његове активности изазивале озбиљну главобољу званичника и њихових служби, попут ситуације када се појавио "случај апач", који су Асанж и његови сарадници називали "Пројекат Б".

Радило се о видео запису из кокпита америчког хеликоптера "апач" на којем се види како амерички војници 2007. године, у Ираку, из ваздуха хладнокрвно убијају 18 цивила, међу којима и двојицу новинара Ројтерса.

Асанж је Викиликс основао 2006. године, а са радом је почео јануара 2007. године, а оснивач је описује као "Википедију без цензуре".

Први објављени документ оптуживао је власти Сомалије због ангажовања криминалаца за обављање ликвидација. Веродостојност овог документа одмах је оспорена.

Сајт Викиликс дневно је обелодањивао 10.000 страница докуманата, дипломатских депеша које се од тада нису скидале са насловних страна новина широм света, од "прљавих послова" у светској дипломатији, па до злочина, или трачева.

Тако је обелодањена грађа о убиствима у Кенији, потом одлагању отровних материја на тлу Африке, компромитујућа преписка банака, материјали о дејствима САД у Ираку, Авганистану, или о приликама у Гванатанаму.

За свој рад Асанж је примио многе награде и признања.

Интерполова потерница за Асанжом расписана је 30. новембра 2010. године, а 7. децембра Британци су га ухапсили, на основу захтева Шведске. У тој земљи он је оптужен због наводних преступа сексуалне природе.

Швајцарска банка, блокирала је његова средства, децембра 2011. године са образложењем да пријављено место боравка не одговара истини, док су "Мастеркард", "Виза", "Пејпал", као и "Бенк оф Америка" онемогућавале прилив средстава Викиликсу.

Према тврдњама Асанжа у најбољим временима Викиликс је дневно добијао и до 85.000 британских фунти.

"Андерграунд"

Тек када се појавила његова биографија негде на самом крају 2010. године, на шта је Асанж био приморан како би олакшао финансијске прилике, постало је јасно да је он чувени хакер Мендакс, чији је животни пут описан у књизи Сјулет Драјфус "Андерграунд".

Рођен је јула 1971. године у Таунсвилу, Квинсланд, Аустралија, граду смештеном на североисточном приобаљу Аустралије.

Недалеко од Таунсвила, неких осам километара, на излазу из кливландског залива налази се острво Магнетик, на којем је Асанж у изгледа помало идиличним околностима, у природи, провео знатан део детињства. Магнетик је зелено тропско острво површине педесетак киломатара, попут рецимо Ластова.

Пошто су се његови родитељи развели, када је имао осам година, а мајка се поново удала, уследио период селидби, због борбе за старатељство над децом.

Наводно, чак 37 пута се селио са мајком и браћом до 14. године. И такав начин живота као да је постао његова судбина. Променио је низ школа и факултета. Студирао физику, математику, филозофију, чак и неурологију.

Хакерске групе

Рано се заинтересовао и за рачунарство. Већ у шеснаестој години био је оснивач хакерске групе "Међународни подривачи".

Како је инсистирао у потоњим објашњењима, имали су строг кодекс, који је подразумевао да је недопустиво разарање система у који су успели да провале, као и ма каква промена нађених података.

Хапшен је још као тинејџер због упада у системе универзитета, телекомуникационе компаније "Нортел", чак и Пентагона и НАСА.

Упамћено је да се октобра 1989. године, уочи лансирања свемирског брода "Атлантис", на мониторима НАСА изненада појавио натпис имена хакерске групе "Црви против атомских убица". Асанж је био један од шесторице тинејџера приведених тим поводом.

Иако је процес окончан само новчаном казном од 2.100 долара, пошто је оптужба, ма колико озбиљна и обухватна, напоменула да није било злонамерности у Асанжовим ативностима, последице су ипак биле озбиљне. Дужина процеса и тежина читаве ситуације довели су га до нервног слома. Потпуно растројен, извесно време живео је чак и као бескућник.

Касније, током деведесетих, посветио се изградњи базе података једне асоцијације која се бавила проблематиком старатељства у Аустралији. Имао је јасан лични мотив, јер је водио борбу за сина којег је добио са осамнаест година.

Вероватно поучен искуствима, настојао је да се уклопи у друштвено прихватљиве оквире. Тако је био међу оснивачима предузећа чији су домен биле интернет услуге.

Немиран дух одвео га је на бројна путовања. Као бескућник пропутовао је Азију, а живео у Кенији, Танзанији, Белгији, Швајцарској и на Исланду.

Викиликс- супротстављање илегалним режимима

Када је окупљао групу са којом је основао Викиликс своју намеру је тумачио као супротстављање режимима попут Кине, Русије и земаља централне Азије, а потом исто тако и ма каквог илегалног и неморалног понашања влада односно компанија, "укључујући и америчку власт". Касније се испоставило да је највише пикантерија било је везано за САД и њихову политику.

У уточишту у амбасади Еквадора у Лондону борави дуже од три године, од јуна 2012. године.

Бредли Челси Менинг, који је као војно лице доставио Викиликсу 250.000 докумената чије је обелодањивање потом прославило Асанжа, средином 2013. године осуђен је на 35 година заточеништва.

17.45 - Адвокатица Швеђанке која је оптужила Асанжа за силовање, рекла је да панел УН не разуме да је силовање "једно од најозбиљнијих злоупотреба и кршења људских права". 

13.25 - "Данас је доказано да је притвор без оптужнице незаконит", рекао је Џулијан Асанж обраћајући се преко скајпа из еквадорске амбасаде.

12.55 - Портпарол британског премијера Дејвида Камерона истакао је да постоји европски налог за хапшење Асанжа, што значи да никад није био арбитрарно притворен.

12.30 - Полицијски комби се паркирао испред балкона еквадорске амбасаде, први пут од октобра прошле године.

12.15 - Асанжов адвокат Џефри Робертсон, говорећи за Би-Би-Си, позвао је Британију и Шведску да поштују одлуку Панела.

11.20 - Британски министар спољних послова Филип Хамонд назвао је Асанжа "бегунцем од правде", а извештај Панела УН "смејуријом", јавља Ројтерс.

11.15 - Званичник Високог комесаријата УН за људска права Кристоф Пешу рекао је у Женеви да Британија и Шведска имају два месеца да оспоре одлуку Панела, преноси Гардијан.

11.00 - Бивши председавајући Панелу УН за арбитрарни притвор, Норвежанин Мадс Анденас, рекао је за Гардијан да су чланови радне групе били под великим политичким притиском САД и Велике Британије.

10.25 - Висока комисија за људска права УН инсистира да је одлука Панела законски обавезујућа, зато што је заснована на обавезујућим документима међународног права људских права, преноси Гардијан.

10.00 - Британија одбацује одлуку панела УН и тврди да Асанж својевољно избегава законито хапшење, те да има законску обавезу да га изручи Шведској, јавља РТ.

09.45 - Захтев за изручење Џулијана Асанжа није стигао Шведској, а став владе је да оснивач Викиликса добровољно борави у Амбасади Еквадора, преноси Ројтерс.

На прес-конференцији, одржаној преко скајпа, Џулијан Асанж је рекао да је препорука Панела УН за његово ослобађање правно обавезујућа и да је коначно доказано да је његов петогодишњи боравак у Амбасади Еквадора у Лондону у ствари било незаконит притвор.

Оснивач Викиликса је упозорио да би сваки даљи покушај његовог гоњења био ударац на систем УН и позвао Велику Британију и Шведску да изврше одлуку Панела.

Асанж се на крају захвалио УН и оценио да њихова одлука не помаже само њему, већ и свима другима који су незаконито лишени слободе, те да знатно ојачава позицију УН у тој области, чак и насупрот западним земљама.

Претходно је радна група УН за арбитрарни притвор затражила од Велике Британије и Шведске да "окончају његово лишавање слободе".

У одлуци се истиче и да се мора поштовати "физички интегритет и слобода кретања" Џулијана Асанжа. "Радна група сматра да арбитрарни притвор Асанжу мора да се оконча а његов физички интегритет и слобода кретања се морају поштовати. Ако буде потребно, Асанж мора имати право и на надокнаду", рекао је члан радне групе Хонг Сеонг Фил. 

Панел, састављен од петоро експерата, саопштио је да би Лондон и Стокхолм требало Асанжу да исплате надокнаду за претрпљену штету. За одлуку је гласало троје од петоро чланова радне групе, док представница Аустралије није желела да учествује у расправи јер Асанж поседује аустралијско држављанство.

Панел је оценио да су шведски тужиоци "несразмерно" реаговали издавањем европског налога за хапшење, уместо да су покушали да испитају Асанжа користећи билатералне споразуме с Британијом.

У саопштењу Панела се наводи и да је шведски тужилац "одбио" да размотри друге начине да га испита који су компатибилни с његовим правом на азил које, како се наводи, није прописно поштовано.

Чланови радне групе су у извештају на 18 страница навели да Асанж никада није формално оптужен у Шведској, него је само против њега покренута прелиминарна истрага.

У међувремену, на одлуку Панела реаговале су Шведска и Велика Британија.

Влада у Шведској одбацила је препоруку панела УН. Андерс Ронкуист, шеф одсека за правне послове у шведском министарству спољних послова, рекао је да је Асанж добровољно ушао у амбасаду Еквадора у Лондону 2012. године и да га шведске власти никада нису лишиле слободе.

Влада скандинавске државе наглашава да је Асанжов случај у рукама независног правосуђа, које није под њеном контролом.

Велика Британија је "у потпуности" одбацила мишљење Панела и најавила УН да ће и формално оспорити одлуку.

Тумачење британске владе је да Асанж избегава хапшење, те да одлука Панела не може да утиче на законску обавезу коју Британија има да изручи оснивача Викиликса Шведској, јер постоји важећи европски налог за хапшење.

У УН сматрају да је одлука Панела правно обавезујућа јер се темељи на важећем међународном праву, те поручују да Британија и Шведска имају рок од два месеца да је формално оспоре.

Рикардо Патино, шеф дипломатије Еквадора, сматра да је време да Асанж буде ослобођен и да одлука УН јасно показује да је реч о политичком прогону. Може ли Џулијан Асанж да ишета из амбасаде Еквадора као слободан човек?

"Слабост међународног права је у томе што не постоји механизам присиле, па спровођење одлука зависи од добре воље, и посвећености земаља да поштују обавезе које су ратификовали", рекао је секретар Радне групе УН Кристоф Пешу.

У Амбасади Еквадора у Лондону, Асанж се налази од јуна 2012, како би избегао изручење Шведској, која га тражи ради испитивања због оптужби да је починио силовање 2010. године, које он пориче.

Асанж страхује да ће га Шведска изручити Сједињеним Америчким Државама, где би могао да се нађе на суду због објављивања поверљивих војних и дипломатских докумената путем Викиликса, једног од највећих одавања информација у историји САД.

"Ако УН сутра објаве да сам изгубио случај против Британије и Шведске, изаћи ћу у подне из амбасаде и прихватити да ме британска полиција ухапси, јер нема изгледа за даље жалбе које би имале смисла", навео је у саопштењу Асанж.

Асанж је истакао да, међутим, ако буде другачија одлука, очекује да му се одмах врати пасош и "обуставе покушаји хапшења".

Асанж је поднео тужбу против Шведске, Велике Британије и радне групе УН због одлуке о арбитрарном притвору донете септембра 2014. године. Асанж је нашао уточиште у Амбасади Еквадора у Лондону у јуну 2012. како би избегао изручење Шведској, где га траже ради испитивања због оптужби да је починио силовање 2010, које он пориче.

Он каже да страхује да ће га Шведска изручити Сједињеним Америчким Државама, где би могао да се нађе на суду због објављивања поверљивих војних и дипломатских докумената путем Викиликса, једног од највећих одавања информација у историји САД.

Еквадор и Шведска су, после шестомесечних преговора, прошлог месеца постигли споразум у складу са којим би Асанж могао да буде подвргнут испитивању, наводи британска агенција.

Портпарол британског премијера Дејвида Камерона изјавио је да ће оснивач Викиликса бити ухапшен уколико изађе из Амбасаде Еквадора, без обзира на одлуку комисије УН.

Он је рекао да било која одлука комисије УН која разматра Асанжову жалбу неће бити правно обавезујућа и да ће налог за хапшење Асанжа бити извршен уколико он напусти амбасаду, пренео је Ројтерс. 

Британска полиција је раније саопштила да ће ухапсити Асанжа ако буде напустио Амбасаду Еквадора у Лондону.

Полиција се огласила након што је Асанж, који је више од три године у еквадорској амбасади, изјавио је да ће се сутра предати британској полицији ако комисија УН пресуди да он није нелегално притворен.

С друге стране, полиција одговора да је "налог за хапшење и даље важећи".

"Ако напусти амбасаду, учинићемо све да га ухапсимо", казао је портпарол британске полиције, пренео је Ројтерс.

Компанија "Сони пикчерс ентертејмент", која послује у оквиру истоимене јапанске групације, осудила је поступак Викиликса.

Информатички напад против "Сони пикчерса" био је злонамеран криминални акт и жестоко осуђујемо то што је Викиликс објавио украдене информације о запосленима и друге приватне информације, истакнуто је у саопштењу јапанске компаније.

"Сони" се нашао на мети хакерског напада уочи објављивања филма "Интервју" о измишљеном атентату на севернокорејског лидера Ким Џонг Уна.

Викиликс, који се у жижи интересовања јавности нашао после објављивања великог броја поверљивих докумената америчке владе, оценио је да документи јапанске компаније припадају јавном домену.

"Те архиве откривају унутрашње функционисање једне утицајне мултинационалне фирме, због чега и треба да буду доступна јавности", навео је Џулијан Асанж.

До сада су многе организације постављале на интернет документа и друге информације добијене у овом хакерском нападу, али не у лако претраживој бази података, пренео је АП.

Асанж је такође оценио да је Исламска држава "резултат авантуризма Запада" али да је последица тога да Вашингтон више није "једини играч на Блиском истоку", јер су Турска, Катар и Саудијска Арабија увећали своју моћ последњих година и успели да стекну одређену независност од САД, преноси Танјуг.

Навео је да међу документима Викиликса има оних који доказују да је Израел у почетку подржао Хамас како би подстакао раздор међу Палестинцима.

Асанж, који је аустралијски држављанин, од 2012. се налази у еквадорској амбасади у Лондону где му је одобрен политички азил, а шведске власти траже његово изручење због оптужбе за силовање, док он тврди да су Швеђани расписали потерницу по налогу САД које желе да му суде због објављивања тајних дипломатских депеша.

Асанж је пре десетак дана прихватио понуду шведских тужилаца да га испитају у Лондону због оптужби за силовање.

Шведски тужиоци су од Асанжа раније тражили дозволу да га испитају у Лондону, где борави у Амбасади Еквадора, као и да обаве ДНК анализу.

Асанжов шведски адвокат је изјавио да поздравља захтев да његов клијент буде испитан у Амбасади Еквадора у Лондону, додајући да би тај процес могао да потраје.

Аустралијанац Асанж се налази у Амбасади Еквадора од јуна 2012. године да би избегао екстрадицију у Шведску због оптужби за сексуални напад и силовање које он негира.

Каже да се плаши да ће га Шведска даље изручити САД, где би му се судило због одавања највеће количине поверљивих података у историји Америке.

Како сам каже, више не верује у позитиван исход свог случаја и страхује да га САД неће пустити на миру због онога што је учинио.

Заменик британског премијера Ник Клег саопштио је прошле седмице да је до сада полицијска стража испред еквадорске амбасаде коштала 15 милиона долара.

Гарсон је, на маргинама конференције у Женеви, рекао за АФП да тим бранилаца тек треба да одговори на захтев шведских власти да Асанжа испитају у Амбасади Еквадора, да ће он сигурно пристати на испитивање, али под одређеним условима.

Гарсон је истакао да приступ браниоцима документима истраге представља "једноставно минимум права сваког ко је подвргнут судском процесу".

Шведски тужиоци су тражили од оснивача Викиликса Џулијана Асанжа дозволу да га испитају у Лондону, где борави у амбасади Еквадора, саопштили су раније данас тужиоци.

Тужиоци су тражили и да обаве ДНК анализу.

Асанжов шведски адвокат је изјавио да поздравља захтев да његов клијент буде испитан у амбасади Еквадора у Лондону, додајући да би тај процес могао потрајати, преноси Ројтерс.

Аустралијанац Асанж се налази у амбасади Еквадора од јуна 2012. године да би избегао екстрадицију у Шведску због оптужби за сексуални напад и силовање које он негира.

Каже да се плаши да ће га Шведска даље изручити САД, где би му се судило због одавања највеће количине поверљивих података у историји Америке.

Како сам каже, више не верује у позитиван исход свог случаја и страхује да га САД неће пустити на миру због онога што је учинио.

"Могуће је да сам осуђен на смрт", закључио је Асанж.

Заменик британског премијера Ник Клег саопштио је прошле седмице да је до сада полицијска стража испред еквадорске амбасаде коштала 15 милиона долара.

"Нико у Европи није заштићен од америчког програма надзирања", упозорава Асанж и додаје да ће наставити да ради на томе да људи широм света могу да имају приступ поверљивим информацијама јер су оне од суштинског значаја за разумевање данашњег света.

Асанж се од јуна 2012. године налази у амбасади Еквадора у Лондону , да би избегао изручење Шведској која га оптужује за сексуални напад.

Оснивач "Викиликса" пориче те оптужбе и страхује да је то изговор да би га послали у САД ради суђења због тога што је објавио тајне дипломатске преписке и обавештајна документа.

Како сам каже, више не верује у позитиван исход свог случаја и страхује да га САД неће пустити на миру због онога што је учинио.

"Могуће је да сам осуђен на смрт", закључује Асанж.

"Наравно, саветујемо да буде изузетно опрезан (приликом путовања) зарад његове физичке безбедности", рекао је Асанж током видео-конференције, одржане на форуму посвећеном слободи говора у Мексико Ситију.

Асанж (43), који више од две године борави у амбасади Еквадора у Лондону, појавио се са брадом и дужом седом косом.

Асанж је затражио азил од Еквадора у јуну 2012. године, после исцрпљујуће борбе пред британским судовима да избегне изручење Шведској, где је потврђен налог за његово хапшење због наводних кривичних дела силовања и сексуалног узнемиравања, која он негира.

Његово изручење траже и САД, које сматрају да је објављивањем на Викиликсу тајни о америчкој политици и дипломатији нанета штета америчкој националној безбедности, због чега Асанж страхује да би Шведска могла да га преда САД.

Сноуден, бивши сарадник америчких специјалних служби, у Москви се налази од 23. јуна 2013. године.

Претходно је из САД побегао у Хонгконг и одатле у Москву, како би одлетео за Еквадор. Међутим, америчке власти су му поништиле пасош и он је остао у главном граду Русије.

Сноуден је 1. августа прошле године добио привремено уточиште на годину дана, након што је претходно дуже од месец дана провео у транзитној зони аеродрома "Шереметјево".

Бивши сарадник ЦИА и НСА предао је медијима материјале о програмима за електронско праћење на интернету и у САД га оптужују за објављивање поверљивих информација, за шта је запрећена вишегодишња затворска казна.

Дански дневник Политикен је пренео да је Викиликс у пријави оценио као "илегалне" састанке које је пре неколико година Тхордардсон имао са агентима ФБИ који су од њега купили дискове са интерним подацима Викиликса и информације о обезбеђењу одбеглог оснивача те организације Џулијана Асанжа.

Агенти су се првобитно састајали са Тхордардсоном на Исланду, уз знање тамошњих власти, али су их исландске власти замолиле да напусте тло те земље након што су сазнали да агенти воде истрагу против Викиликса за шта нису имали дозволу.

Тако је та операција премештена у Данску, потврдио је Тхордардсон за Политикен.

Викиликс је од Независне комисије за притужбе на рад полиције затражио да истражи да ли су полиција и Служба државне безбедности данске ПЕТ учествовали у прикривању активности ФБИ у овом случају у којем су "прекршена права и украдена имовина подносиоца пријаве (Викиликса)".

Асанж каже да ће остати у Амбасади Еквадора док "ћорсокак око његове будућности не буде решен", а адвокати му указују на то да постоји "озбиљан ризик" да ће, ако одустане од политичког азила и оде у Шведску да одговара на сексуалне оптужбе, бити изручен Сједињеним Америчким Државама (САД).

"Било би глупо да се одрекнем свог азил узимајући у обзир што се догодило са Челсиом Менингом", рекао је Асанж.

Менинг, амерички војник, раније познат као Бредли, осуђен је на 35 година затвора у САД за пренос на хиљаде тајних докумената сајту "Викиликс", подсећа Би-Би-Си.

Еквадорски министар спољних послова Рикардо Патино изјавио је данас да Асанж може да остане у њиховој Амбасади у Лондону "онолико дуго колико је потребно" и да неће бити покушаја да се примора да оде у Шведску, додаје АП.

Полицијско надзирање оснивача "Викиликса" британске пореске обвезнике кошта скоро 11.000 евра дневно, саопштава Скотланд Јард.

Од 19. јуна 2012. године, када се Асанж склонио у амбасаду, до маја 2014. године, надзирање је коштало 6,4 милиона ливри (8 милиона еура).

Ова сума подразумева полицијске плате, додатне сате полицајаца, коришћење возила, канцеларија и информатичке опреме. 

Власти у Стокхолму хоће да испитају Асанжа у истрази поводом оптужби две жене за сексуално злостављао.