На том трагу је и арапски званичник упознат са током преговора Вашингтона и Техерана, пише Ен-Би-Си, тврдећи да су сукобљене стране све договориле још пре три дана.

С друге стране, иранска новинска агенција Тасним преко својих извора негира ове наводе и истиче да нико из Исламске Републике није подржао било који мировни предлог.

За то време, амерички министар финансија Скот Бесент најављује нове пакете санкција за Иран, укључујући и блокаду приступа аеродромима појединим иранским авио-компанијама.

У ишчекивању примирја, војска САД оборила је три иранска дрона, због чега је Револуционарна гарда гађала америчку војну базу у региону Блиског истока. 

Генералштаб грчких оружаних снага је, од почетка године, избројао 159 инцидената у којима су турски војни авиони повредили ваздушни простор Грчке. Годину пре, регистровано је 225 таквих случајева.

Између купача и млазних авиона, некако, умешали су се и експлозивна пловила и поморске мине, који су, намерно или не, са украјинско-руског фронта допловили до грчких острва, као упозорење у којем би се правцу, ако ствари крену наопако, ситуација могла кретати.

Мистерија украјинског дрона из којег је извађено и касније детонирано око 300 килограма експлозива још није ни изблиза решена, када су рибари на Криту открили непознату лоптасту направу, који су одмах прогласили за мину и изазвали праву панику у читавом региону.

Истрагом је утврђено да је поморска мина са Крита уствари део пројектила који испаљује противавионски систем "Оса" који у наоружању имају оба учесника рата у Црном мору, али и Грчка, чији су примерци недавно употребљавани током вежби у заливу Соуда на Криту.

Кад борбени авиони прелећу купаче

Таман када се паника због мистериозних објеката смирила, над грчким острвом Кастелоризо, свега три наутичке миље удаљеним од турске обале, пролетео је пар авиона Ф-4, што је изазвало бурне реакције у Анкари, која је последњих недеља и сама доприносила тензијама организујући поморске маневре необично налик десантима на грчка острва на која полоаже права.

"Наша права и интереси у Егејском мору, на источном Медитерану и Кипру засновани су на историјским, правним и легитимним односима. Нећемо прихватити максималистичке иницијативе усмерене ка стварању стања свршеног чина", рекао је турски министар одбране Јашар Гулер.

Гро беса турског министра усмерен је ка Кипру, чије су власти недавно потписале споразум о одбрамбеној сарадњи са Индијом, што је у Анкари протумачени као први корак ка куповини хиперсоничних противбродских пројектила "брахмос", индијске верзије руске ракете "оникс".

Анкара: Кипар се игра ватром

"Кипар се игра ватром", наслов је којим је дневник Хуријет обзнанио да кипарски Грци, за 1,2 милијарде долара, набављају пројектиле домета неколико стотина километара.

Индијска публикација Џаипур дајалог је отишла и корак даље, па је под насловом "Индија наоружава Кипар против Турске", набавку пројектила "брахмос" објаснила као контраодговор Грка на нове турске пројектиле великог домета.

Друга ствар која је озбиљно узнемирила Турску је америчка најава да ће први борбени авиони Ф-35 стићи у Грчку до краја 2028. године, посебно јер је Вашингтон пре извесног времена "избацио" Анкару из тог програма због куповине руског система С-400.

Турска се одмах бацила на развој сопственог авиона пете генерације, те потписала споразум са Британијом, којим јој се отварају врата за куповину половних "јурофајтера" из Катара, Омана и Велике Британије за око 15 милијарди долара. Тај маневар тумачи се куповином времена док нови турски ловац не буде спреман за употребу.

Анкара је, претходних година, представила читав арсенал новог оружја – носач дронова, хаубице, тенкове, беспилотне летелице и прототип борбеног авиона пете генерације, што су аналитичари оценили као упозорење потенцијалним противницима.

Умереније снаге на обе стране Егејског мора надају се да ће лидери у Атини и Анкари дипломатију претпоставити оружју, те да ће спорна питања бити решена каквом међународном арбитражом.

Ердоганова "Плава домовина" и 25. меридијан

Нови талас тензија производ је спекулација да би се пред турским парламентом, ускоро, могао наћи предлог закона којим би Анкара преузела права над низом поморских зона, укључујући и оне на које права полажу чланице Европске уније, Грчка и Кипар.

Концепт "Плаве домовине", који са мањим или већим интензитетом провејава турском политиком већ две деценије, суштински, представља отклон од стања ствари према којем су територијалне воде одређене положајем грчких острва, тражећи да убудуће тај појас буде дефинисан од копнених граница држава.

Званичници владе турског председника Реџепа Тајипа Ердогана тврде да овај предлог не представља претњу Грчкој, јер се њиме, осим у случају рата, и даље признаје појас територијалних вода широк шест наутичких миља.

Осим острва, територијалних вода, историје и рудних богатстава, сукоб Турске и Грчке, неминовно, прелио се и на трпезе, па су две државе покренуле озбиљне акције како би у тековине сопствених кухиња, ексклузивно, уписале и шкембиће.

Шкембе чорба у Турској или паца у Грчкој, на око делују истоветно и имају прилично сличан укус, све до тренутка док се кувари из две државе не упусте у расправу да ли је ово јело прва, током Хомеровог покоља просаца, прва скувала Одисејева супруга Пенелопа, или потиче из пустахија Анадолије.

Тензије, на волшебан начин, престају викендом, када Турска и Грчка не усмеравају борбене авионе једне ка другим, остављајући туристима да ручају на миру, ослобођени буке коју ствара пробијање звучног зида.

Међу туристима из две државе, последњих година, нису бележени какви озбиљнији инциденти, па се најмање два милиона Грка и Турака, којико их сваке године летује на ривалским државама, нада да би туристички детант могао прећи и у политичке воде.

Брисел посебно замера компанији начин на који процењује ризике и контролише понуду производа на платформи.

Према наводима Комисије, Тему користи опште смернице за електронску трговину уместо детаљне процене ризика специфичних за сопствену платформу.

Европске власти навеле су и да систем промоција и маркетинга који користи Тему додатно повећава ризик од ширења нелегалних производа.

Истрага је показала озбиљне проблеме са безбедношћу одређених артикала који се продају преко платформе. Велики број тестираних пуњача није прошао основне безбедносне провере, док су поједине играчке за децу садржале хемикалије изнад дозвољених граница или представљале ризик од гушења због ситних делова.

Тему има рок до 28. августа да представи план мера којим би исправио уочене пропусте. Уколико Европска комисија прихвати план, компанија ће добити додатни рок за спровођење промена, док ће се у супротном суочити са додатним новчаним казнама, наводи се на веб страници Европске комисије.

Трамп је запретио Оману да ће уколико не буду поступали "као сви остали", САД "морати да их дигну у ваздух".

Бела кућа је демантовала наводе медија о садржају наводног нацрта меморандума о разумевању САД и Ирана и истакла да су ти наводи "потпуно измишљени".

Упоредо са тим, амерички државни секретар Марко Рубио рекао је да је постигнут известан напредак у мировним преговорима са Ираном.

Ирански председник Масуд Пезешкијан истакао је да је главно бојно поље у рату САД и Ирана економија, оценивши да је потребно да Техеран и током рата ради на јачању сопствене привреде и приватног сектора.

Димитрије Милић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да обе стране шаљу сигнале да ће наставити дијалог о кључним тачкама, односу према Ормуском мореузу и нуклеарном програму, упркос новим нападима САД у јужном Ирану који, како сматра, представљају дејства која излазе из оквира, али не би требало да компромитују разговоре.

Ескалаторни алат Ирана

Милић подсећа, такође, да су земље Персијског залива "домаћини" америчкој војсци, попут Катара, преко којег су се снаге САД повлачиле из Авганистана, али и да је Америка свесна да јој те земље омогућавају велико присуство и инфраструктуру за деловање на Блиском истоку.

"Америчко присуство даје земљама Залива сигурност у безбедносном и политичком смислу, докле год постоје иранске претње које нису фаталне по економију и државу, односно не гађају капацитете за прераду слане воде, што може да доведе до хуманитарне катастрофе, или да изазову штету због иранских напада на енергетску инфраструктуру", наводи Милић.

Милић истиче да би Иран развојем нуклеарног програма драстично променио однос снага у региону, па би се земље у суседству осећале угрожено. Због тога САД имају подршку, али се поставља питање шта би Вашингтон могао да понуди Техерану као контрабенефит.

"Иран има вид ескалаторног алата у преговорима и, ако би изгубио тај алат, позиција у будућности била би му доста ограниченија. Други екстрем је да се самоизолује по моделу Северне Кореје, али верујем да Иран има много више да изгуби него што је случај са Северном Корејом", каже Милић.

Ограничени напади САД

Данијел Шунтер, такође, каже да су нови напади САД на Иран ограничени и територијално и по интензитету и да не могу да се упореде са операцијом "Епски гнев", када је Америка бомбардовала Техеран, односно готово целу земљу.

"Гађани су ракетни положаји и чамци који су постављени и препознати као претња пловидби Ормуским мореузом. САД шаљу поруку да неће толерисати ирански покушај блокаде Ормуза. Ово није нови улазак у рат високог интензитета", сматра Шунтер, додајући да је Иран на нападе одговорио само вербално.

Према његовим речима, Иран игра на карту исцрпљивања, пре свега светског стрпљења, јер блокада Ормуза прави проблеме на глобалном тржишту енергената, док САД испитују јавно мњење које је подељено, а сви чекају коначан исход преговора.

"За америчку јавност је важно да не буде увучена у оно што називају бесконачним ратом. Председник САД Доналд Трамп је у једном тренутку зауставио операцију ‘Епски гнев’, истичући да улазе у преговоре, шаљући поруку Американцима да ово није наставак старих ратова из Авганистана и Ирака и да неће бити копнене интервенције", наводи Шунтер.

Наглашава, истовремено, да ће питање Ормуског мореуза вероватно прво бити решено, а да су много сложеније питање ирански нуклеарни капацитети и начин да се дође до дугорочног и одрживог решења.

Шунтер, истовремено, каже да Иран наставља са блокадом теснаца, америчке снаге са локалним нападима око њега, као и да се наставља блокада иранских лука.

Гостовање Димитрија Милића и Данијела Шунтера у целости можете погледати у видео-снимку на почетку текста.

Обраћајући се новинарима након што су САД покренуле нове нападе на Иран на југу упркос прекиду ватре, Рубио каже да се "много разговара о одређеним формулацијама у документу“.

Како је нагласио, критична тачка у овом тренутку је поновно отварање Ормуског мореуза без дозволе Ирану да наплаћује путарину за пролазак бродова кроз кључни пловни пут.

Претходно је Централна команда америчке војске саопштила је да су америчке снаге извеле "нападе самоодбране", који су били усмерени на места за лансирање ракета на југу Ирана и на пловила у близини Ормуског мореуза.

Ирански медији су јавили да је више особа погинуло је у тим ударима.

Портпарол Оружаних снага Ирана Аболфазл Шекарчи истакао је да ће се у у случају новог америчког напада непријатељ дефинитивно суочити са изненађењима и новим тактикама.

Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) прошириле су последњих дана копнене операције изван дефинисане безбедносне зоне у појединим деловима јужног Либана, у, како тврде, оквиру настојања да потисну борце Хезболаха северније и смање претњу од напада дроновима на заједнице на северу Израела.

Либанске власти јављају да је у тим нападима у уторак погинула 31 особа а да је 40 људи рањено.

Позивајући се на израелске званичнике, тамошњи медији наводе да је Вашингтон одобрио те планове ИДФ, али је истовремено упозорио Јерусалим да не изводи нападе у Бејруту.

У минибусу је било укупно седам особа.

Белгијске националне железнице (СНЦБ) су саопштиле да ниједан путник у возу није повређен у судару.

Представник Инфрабела, организације која управља железничком инфраструктуром у Белгији Томас Бекен, рекао је да се судар догодио у 8.08 сати ујутру.

"Снимци показују да су рампе биле спуштене, а семафори црвени. Не знамо како је могло доћи до несреће. То је на полицији и јавном тужилаштву да истраже. Ми, наравно, сарађујемо у тој истрази јер желимо да разумемо како је дошло до ове трагичне несреће", рекао је Бекен за национални сервис на фламанском језику ВРТ.

Несрећа се догодила око километар од железничке станице у Бугенхауту.

У тренутку несреће у возу је било око 100 путника, који су евакуисани.

У Кју Гарденсу, чувеном ботаничком парку који се налази на југозападу Лондона, јуче је први пут у мају измерено 34,8 степени Целзијуса.

У Француској је пријављено седам смртних случајева који се повезују са топлотним таласом, од којих су се неки догодили на спортским теренима, преноси БФМ.

У недељу је учесник трке у Паризу преминуо током догађаја, а десет других тркача је хоспитализовано у близини француске престонице.

У близини Лиона, жена (28) је преминула као последица "хипертермије тела због напора" док је учествовала у такмичењу у затвореном простору, које комбинује трчање и фитнес догађаје у климатизованој дворани.

Осам департмана у западној Француској данас је под наранџастим упозорењем на топлотни талас, што је други највиши степен упозорења на скали од три нивоа а Министарство спорта те земље је издало апел за "највећу будност у спортској пракси".

Ограничено излагање сунцу у Италији

У Италији, у региону Лацио, у којем се налази Рим, јуче је донет пропис којим се ограничавају професионалне активности "са продуженим излагањем сунцу" између 12.30 и 16 сати, преноси Roma Today.

Ово правило, које је важило до 15. септембра, примењено је прошле године од 30. маја.

У извештају, који су крајем априла објавили Европска служба за климатске промене Коперникус (Ц3С) и Светска метеоролошка организација, наводи се да се од 1980-их "Европа загрева двоструко брже од глобалног просека" и да "топлотни таласи постају све чешћи и јачи" на најмање 95 одсто европске територије.

Метеоролози су саопштили да је последњи феномен топлотног таласа проузроковао прилив топлог ваздуха из Северне Африке, који је заробљен под високим притиском јаког антициклона.

И Русију је, известила је агенција ТАСС, у мају захватио топлотни талас - 20. маја Москва је оборила свој температурни рекорд други дан заредом: термометри на метеоролошкој станици показали су 30 степени изнад нуле, надмашивши рекорд из 1897. године када је било 29,7 степени.

Према подацима Руског хидрометеоролошког центра, просечна месечна температура за Москву у мају је 13,6 степени Целзијуса.

На Трампову изјаву, такође, пале су цене нафте за око шест одсто, док је вредност злата порасла за један проценат на светским тржиштима.

С друге стране, портпарол иранског Министарства спољних послова Есмаил Багеи изјавио је да је моћ народа гаранција за Иран и "лекција коју су очитали агресорима", истакавши да је земља била у стању да се брани четрдесет дана и натера непријатеља да зажали због својих циљева.

За то време, ирански председник Масуд Пезешкијан наложио је поновно успостављање међународног интернета у Ирану након готово три месеца прекида.

Кинески председник Си Ђинпинг, истовремено, захвалио је премијеру Пакистана Шехбазу Шарифу на улози Пакистана у посредовању у преговорима између Сједињених Америчких Држава и Ирана.

У међувремену, у Либану се појачавају међусобни напади израелских снага и Хезболаха. Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху изјавио је да је његова земља у рату са либанском групом, поручивши да ће се гранатирање интензивирати.

"Џејку 7", спортско-теренско возило средње величине, се на острву продаје као бензинац и плаг-ин хибрид.

Са нешто више од десет хиљада продатих јединица, у марту је био најпродаванији четвороточкаш у Уједињеном Краљевству, упркос томе што су га тамошњи медији када се први пут појавио исмевали као типично кинески производ инфериорног квалитета, пишу корејски новинари са популарног портала Гангнам тајмз. 

То је први пут да је неки кинески аутомобил освојио круну најпопуларнијег возила међу британским купцима и први пут да је једно возило успео да се попне на врх само годину дана од почетка продаје на острву. 

То се у Јужној Кореји, али и суседном Јапану оцењује као шок, јер су у тим далекоисточним земљама са снажним аутомобилским индустријама - мада свесни квалитета кинеских произвођача као што су моћне аутомобилске батерије, богат софтвер и ниска цена - навикли на то да кинеска возила освајају тржишта земаља где становништво има мању куповну моћ и где су муштерије генерално мање пробирљиве (као, рецимо, у југоисточној Азији или Јужној Америци). 

Овоме треба додати да је тријумф "Черијевог" модела изненађујућ и када се узму у обзир геополитичке тензије између Лондона и Пекинга и упорна и претерана (неретко и злонамерна) критика свега кинеског у западним медијима.

Наравно, "џејку 7" популарност пре свега дугује независним медијима и позитивним утисцима које је оставио на прве своје купце прошле године, односно, приказима на "јутјубу" и другим друштвеним медијима. У њима се, генерално, оцењује као простран аутомобил доброг дизајна, богате опреме и приступачне цене, мада се помињу и извесне мане, као што су висока потрошња бензинског мотора или недовољно квалитетан аутоматски мењач.

Јапански и корејски медији пишу да се аутомобили бренда "џејку" (Jaecoo) у Великој Британији продају за око 29.000 (бензинац), односно, 36.000 фунти (плаг ин хибрид), што је отприлике цена коју имају и четвороточкаши исте категорије које праве "Нисан" (модел "кашкаи") и "Форд" (модел "пума"), али да кинеска возила имају бољу, разноврснију опрему, те стога укупно гледано представљају исплативију машину (Управо је "пума" заузела друго место, с око 9.000 продатих јединица,  а "кашкаи", који се иначе производи локално, у Великој Британији, треће).

Односно, оно што код других произвођача долази као опција која мора додатно да се плати, код "џејку седмице" је део стандардне опреме, што њену цену чини повољном. Други конкуренти "џејку 7" су "Хјунадијев" "тусон" и "Фолксвагенов" "тигуан".

Плаг-ин варијанта "џејку 7", која чини 85 посто продатих аутомобила те марке у Уједињеном краљевству, на електрични погон може да пређе око 90 кимлометара, док му је укупни домет на једно пуњење резервоара и батерије нешто више од 1.200 километара. Пуњење батерије је изузетно брзо, а аутомобил се нуди са релативно дугом гаранцијом на седам година.

"Чери" запошљава близу 50.000 радника и седиште има у троипомилионском граду Вуху у провинцији Анхуи у источној Кини. Основан је 1997. године и нарочито је познат по моделима "тиго" и "аризо".

У Уједињеном Краљевству, поред "Черија", добро се продају и модели "МГ моторса", предузећа које производи на тлу те острвске земље, али је у пуном власништву великог кинеског произвођача са седиштем у Шангају "САИЦ".

Кинески марш на светско тржиште

Кина је држава у којој се произведе и прода највише четвороточкаша на свету - преко 30 милиона годишње (У 2025. више од 34 милиона нових возила је нашло купце у тој многољудној земљи). 

И мада се иза тог броја у немалом проценту налазе страни произвођачи, међу којима и јапански, јасно је да последњих година велику иницијативу у освајању кинеског и све више иностраног тржишта имају произвођачи попут "BYD", "Черија", "Џилија" или "Сјаопенга", који су чисто кинеска предузећа. 

Тако се, на пример, број јапанских возила продатих у Кини са 4,5 милиона у 2021. смањио на 2,9 у 2025. години. У 2024. Кина је постала највећи светски извозник четвороточкаша. Међутим, прошле године она је остварила нови рекордни извозни резултат, продавши иностранству нешто више од седам милиона возила, што је представљало раст од чак 21 посто у односу на 2024. Штавише, добар део тог броја - 2,6 милиона - чинила су електрификована возила (хибриди и БЕВ). 

С тим у вези, у Јапану и Јужној Кореји страхују од чињенице да су кинески произвођачи далеко одмакли у процесу електрификације аутомобила и развоја софтвера за управљање возилима и пружање разних информативно-забавних садржаја у њима. Односно, прецизније речено, страхује се да ће Кинези врло брзо откинути значај комад светског тржишта четвороточкаша пошто поседују врло квалитетне ауто батерије и софтвер, при чему су конкурентији када су у питању цене.

Када је у питању европско тржиште, експанзија кинеских произвођача на Старом континенту почела је током трајања пандемије новог коронавируса и то, пре свега, у нордијским државама.  

"Хитно повећавамо операције, али тренутно нас епидемија превазилази", рекао је Тедрос, преноси Ројтерс.

Навео је да ће сутра отпутовати у Конго, као и да је суочавање са епидемијом која се брзо шири компликовано због чињенице да су провинције Итури и Северни Киву у тој земљи веома небезбедне, и да нема одобрених вакцина за вирус Бундибугјо, који изазива ту врсту еболе.

Тедрос је истакао да би земље које се граниче са Конгом, у коме је центар епидемије, требало да предузму хитне мере.

Раније је суседна Уганда пријавила још два случаја еболе у тој земљи, чиме је укупан број потврђених случајева порастао на седам.

Светска здравствена организација прогласила је ванредну ситуацију због епидемије ретког соја еболе Бундибугјо.

Kрајем децембра 2025. у мисијама је било запослено једва 79.000 људи – укључујући војнике, полицајце и цивилно особље. Према подацима из извештаја, овај број се у протеклих десет година скоро преполовио.

Истраживачица СИПРИ-ја Kлаудија Пфајфер Kруз наводи да за то постоји неколико разлога: "У суштини, државе су једноставно мање спремне да инвестирају у мировне мисије – како финансијски, тако и политички“. Поред тога, преговори у телима која одлучују о слању трупа или продужењу мандата постају све тежи.

Према њеним речима, то је првенствено последица раста геополитичких тензија, нарочито након руске инвазије на Украјину.

Уједињеним нацијама понестаје новца

У Савету безбедности Уједињених нација силе са правом вета све чешће блокирају једне друге, а слични проблеми муче и регионалне организације попут Афричке уније. Поред тога, међународним организацијама попут УН-а понестаје новца – током 2025. у буџету је било периода када је фалило више од две милијарде америчких долара.

"Kризу ликвидности УН изазвало је и то што САД нису уплатиле уговорене доприносе за очување мира“, објашњава истраживачица СИПРИ-ја. То представља огроман проблем, јер допринос Сједињених Америчких Држава чини више од једне четвртине укупног буџета за мировне мисије.

И друге велике државе донатори, попут Kине, платиле су своје уговорене доприносе са закашњењем или их уопште нису уплатиле. Због тога су све мисије УН морале да ограниче своје деловање и смање број запослених.

"То већ сада има озбиљне последице“, упозорава Пфајфер Kруз. "Kада читаве мисије морају да се обуставе, поједини сукоби остају препуштени сами себи“. Kада се то догоди, вероватно је избијања нових жаришта, и то пре свега оних која остављају теже последице по цивилно становништво.

"Најбоља опција коју имамо“

Пфајфер Kруз је уверена да регионални актери и билатералне мировне мисије између суседних држава, баш као ни ангажовање приватних војних компанија - не могу да замене координисане мисије УН.

"Видимо да су такве операције мало ефикасне“, наглашава Пфајфер Kруз. Оно што је још више забрињава јесу "ужасне последице по цивилно становништво“. Њима у таквим форматима недостају оквири мултилатералних мировних операција, односно поштовање људских права и међународног хуманитарног права.

Упркос свему, она верује у будућност међународних мировних мисија. "Верујем да ће оне опстати, можда само у мањем обиму и на нешто другачији начин него до сада. Али и даље сам уверена да су оне најбоља опција за управљање сукобима коју тренутно имамо“.

Институт за истраживање мира СИПРИ сваке године објављује неколико извештаја, између осталог о светским војним трошковима и индустрији наоружања. Ову независну организацију у великој мери финансира Влада Шведске.

Обележавао се од 1945. до 1988, сваког 25. маја, са много приредби, слетова и завршном свечаношћу на стадиону Југословенске народне армије (ЈНА), где би Титу била уручена Штафета младости (штафета се додељивала до 1987. године).

Штафета се претходно, и по неколико месеци, носила по целој Југославији.

Последња приредба док је Тито био жив одржана је 1979. године.

Титов рођендан и десант на Дрвар

Дан младости био је повезан са рођенданом доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, који је рођен 7. маја, али је рођендан прослављао 25. маја.

Један од мотива за обележавање овог датума, као његовог рођендана, била је чињеница да је 25. маја 1944. успео да избегне сигурну смрт приликом немачког ваздушног десанта на Дрвар.

Прослава Титовог рођендана као општег празника младих почела је маја 1945, а на његов предлог почетком 1957. прерасла је у Дан младости, који је у СФРЈ последњи пут обележен 25. маја 1989. године.

Прослава на стадиону ЈНА

Главни симбол Дана младости била је штафетна палица коју су омладинци носили кроз читаву Југославију, а 25. маја је предавана Јосипу Брозу Титу на масовној гимнастичкој приредби (слету) који је од 1955. организован на стадиону ЈНА у Београду.

Штафета младости је полазила сваки пут из другог места и из друге републике, али је увек масовно дочекивана у свим градовима некадашње Југославије.

По правилу, штафету младости Титу су, уз пригодну честитку са жељама за дуг живот и добро здравље, уручивали најбољи омладинци и омладинке.

У првом периоду ношено је више штафетних палица – Титових штафета, а у периоду од 1957. до 1987. ношена је само једна – Штафета младости.

Ношење штафете укинуто је 26. јануара 1988. Последњи слет на стадиону ЈНА организован је 25. маја наредне године.

Савезна конференција ССО Југославије усвојила је 24. марта 1989. нову фестивалску концепцију прославе Дана младости, чиме је укинут традиционални слет.

Како су изгледале штафете

Штафете су се углавном правиле од дрвета, али и других различитих материјала. Свака је била другачија и јединствена на свој начин. 

Увек су у свом дизајну, поред осталих детаља, садржале петокраку звезду, па чак и буктињу на самом врху, као устаљени симбол Југославије. Уметници из читаве земље добијали су могућност да осмисле њен изглед. 

У време док је штафета обилазила државу, вести су пратиле сваки њен корак и локацију, како би народ у било ком моменту могао да зна где се она налази.

Главни слоган сваког "Дана младости" гласио је покликом: "Ми смо Титови и Тито је наш!"

Ко је предао прву, а ко последњу штафету

Ношење штафете трајало је пуне 42 године, до 1987. године. После Титове смрти, штафету су примали председници тадашњег Савеза социјалистичке омладине Југославије, друштвено-политичке организације која је била организатор ове манифестације.

Све је почело у Крагујевцу. На иницијативу омладинаца, Нада Котник је 1945. понела прву "штафету" – Плаву књигу са порукама Крагујевчана за Београд. Уручена је Титовим сарадницима, пошто је он тог дана био у Загребу.

Прву "праву" Штафету младости 1957. године Титу је предао Мика Трипало, тадашњи председник ЦК Народне омладине Југославије и каснији високи функционер у Савезу комуниста Југославије. Са свих функција је смењен 1971. године.

После Титове смрти, на завршној прослави Дана младости 1987. године, Рејмонда Брошај из Гњилана последњу штафету уручила је Хашиму Реџепију, тадашњем председнику ССОЈ-а.

Штафета и у време Краљевине Југославије

Кад кажемо штафета и слет, прва асоцијација је Тито, међутим, ношење штафете датира из периода између два светска рата, када су у Краљевини Југославији формирана Соколска друштва.

Осим што су вежбали на слетовима, организовали свечане академије и друге активности, млади "соколи" су носили и штафете.

Најпознатија соколска штафета ношена је 1935. године, од Сарајева до Опленца, када је пренет пламен ради паљења кандила на гробу убијеног краља Александра Првог.

Амерички државни секретар Марко Рубио каже да напретка има по питању Ормуског мореуза и понавља добро познати став САД да Иран не може имати нуклеарно оружје.

У међувремену, медији различито извештавају о договору који се односи на обогаћени уранијум, позивајући се на неименоване изворе.

Док новинар Аксиоса тврди да је Иран начелно пристао да се реши високо обогаћеног уранијума, као и да је врховни лидер ајатолах Моџтаба Хамнеи наводно одобрио нацрт споразума, Ројтерс преноси изјаву високог иранског званичника, који тврди да Техеран није пристао да преда своје залихе високо обогаћеног уранијума.

Како је нагласио, иранско нуклеарно питање није део прелиминарног споразума са САД.

Огласио се и амерички председник Доналд Трамп, који је оценио да се преговори са Ираном о нуклеарном програму одвијају "уредно и конструктивно" и поручио да неће бити журбе у постизању договора.

"Преговори се одвијају на уредан и конструктиван начин и наложио сам својим представницима да не журе, јер је време на нашој страни", навео је Трамп у објави на својој друштвеној мрежи Truth Social.

Додао је да ће постојеће блокаде остати на снази док не буде постигнут, верификован и потписан коначан договор.

Председник САД је такође навео да ће, уколико договор са Ираном буде постигнут, то бити "добар и погодан договор".

"За разлику од оних који нису решили овај проблем пре много година, ја не правим лоше договоре", нагласио је Трамп.

У светлу преговора САД и Ирана, огласио се и премијер Израела Бенјамин Нетанјаху. Тврди да је од Трампа добио уверавања да ће ирански нуклеарни програм бити у потпуности демонтиран, као и да ће Израел задржати слободу деловања против војних претњи у оквиру било каквог споразума са Ираном.

Председник Ирана Масуд Пезешкијан изјавио је да је Исламска Република спремна да увери међународну заједницу да не тежи развоју нуклеарног оружја.

"Спремни смо да уверимо свет да не тражимо нуклеарно оружје и да не тежимо немирима у региону", истакао је ирански председник, преноси Прес ТВ.

Оценио је да израелске власти користе сваку прилику да одрже "рат и нестабилност".

Портпаролка синдиката Алисија дел Рио изјавила је да садашњи систем становања "уништава животе људи који желе домове за живот, а не за профит".

"Издавање гомила некретнине подиже цене становања. Оно блокира наше животне путеве, уништава наше градове и осуђује земљу на несигурност и прекарност", рекла је Дел Рио.

Она је позвала на "грађанску непослушност" као једино легитимно средство борбе против, како је навела, "диктатуре рентијерства", поручивши да подстанари неће пристати на "уцене станодаваца", њихове цене и уговоре.

Дел Рио је критиковала власти због тога што, како је рекла, дозвољавају да мањина остварује профит на основној животној потреби и користе јавне ресурсе за заштиту интереса власника некретнина.

Она је позвала и синдикате да заједнички организују генерални штрајк који би "зауставио градове и окончао бизнис са становањем".

На протесту су учествовали и представници других синдиката, европосланици, лидери странака, а придружиле су се и организације пензионера, удружења станара, као и феминистичке, еколошке и антирасистичке организације.

Протест у Мадриду представља увод у низ демонстрација за право на становање које ће до 28. јуна бити одржане у 24 шпанска града, укључујући Барселону, Малагу, Валенсију и Лас Палмас.

Агенција АП наводи да је стамбена криза постала једно од главних политичких питања за владу шпанског премијера Педра Санчеза пред изборе 2027. године.

Аналитичари оцењују да су раст тражње, туризам и пораст броја становника услед миграција додатно повећали цене некретнина и закупа, посебно у Мадриду, Барселони и приобалним областима.

Шпанска влада је прошлог месеца усвојила план вредан седам милијарди евра за изградњу јавних станова у наредне четири године и помоћ младима при закупу и куповини некретнина.

Међутим, парламент није усвојио посебну уредбу о продужењу привременог замрзавања кирија, што је додатно појачало незадовољство грађана.

Према подацима Евростата, трошкови становања у Шпанији порасли су крајем 2025. године за готово 13 одсто на годишњем нивоу.
Банка Шпаније процењује да тој земљи са око 50 милиона становника недостаје око 700.000 станова у односу на постојећу тражњу.

Према наводима Тајне службе, мушкарац је пришао контролисаној зони, из торбе извадио оружје и почео да пуца на припаднике обезбеђења. Полицајци Тајне службе су узвратили ватру и погодили нападача, који је пребачен у болницу, где је касније преминуо.

Амерички медији, позивајући се на изворе из истраге, идентификовали су нападача као двадесетједногодишњег Насира Беста. Наводи се да је био познат органима реда и да је раније имао документоване психичке проблеме. Према судским списима, Бест је у јулу 2025. године био оптужен за незаконит улазак, пошто је покушао да уђе у комплекс Беле куће.

У пуцњави је рањен и један пролазник, али власти нису саопштиле у каквом је стању нити да ли га је погодио нападач или метак испаљен приликом одговора обезбеђења. Ниједан припадник Тајне службе, као ни запослени у Белој кући, није повређен.

Председник Доналд Трамп био је у Белој кући у тренутку инцидента. Бела кућа се није одмах огласила, док су амерички медији пренели да је председник обавештен о пуцњави.

После пуцњаве, новинари који су се налазили у комплексу Беле куће пребачени су у салу за брифинге. На снимцима објављеним на друштвеним мрежама чује се више пуцњева, док се новинарске екипе склањају са отвореног простора.

На лицу места биле су бројне службе, укључујући Тајну службу, ФБИ, полицију Вашингтона и Националну гарду. Истрага је у току, а улице око Беле куће остале су затворене.

Међутим, Трамп изјавио је да се Иран "приближава" постизању споразума са САД о рату, пошто је и Техеран сигнализирао да је постигнут напредак у протеклој недељи.

Оптимистичне изјаве имао је и амерички државни секретар Марко Рубио, који је изјавио да је остварен одређени напредак у спору између Вашингтона и Техерана и да би САД наредних дана могле да имају "нешто да саопште" тим поводом.

Два пакистанска извора упозната са преговорима о завршетку сукоба, изјавила су за Ројтерс да су Иран и Пакистан Америци поднели ревидирани предлог за окончање рата и поновно отварање Ормуског мореуза.

Овогодишње ходочашће одржава се од недеље (24. мај). У Саудијској Арабији се очекује око 1,5 милиона ходочасника – упркос рату с Ираном. У протекле три године број учесника кретао се између 1,7 и 1,8 милиона.

Према историчарима, хаџ је током више од 14 векова отказан или ограничен тек око 40 пута, последњи пут током пандемије 2020. године

Чињеница да се више од милион ходочасника у неколико дана окупља на једном месту традиционално представља логистички изазов. Саудијска Арабија организује безбедносне мере, смештај, снабдевање и медицинску негу у екстремним климатским условима.

Током ходочашћа редовно долази до инцидената изазваних великом врућином. Последњих година бројни људи су умрли због екстремних температура.

Ситуацију ове године додатно отежава војни сукоб с Ираном. Рат је започео крајем фебруара, када су Сједињене Државе и Израел напали циљеве у Ирану. Иран је узвратио нападима на Израел и заливске државе, укључујући и Саудијску Арабију, коју је више пута гађао.

Иако је тренутно на снази примирје, нејасно је колико је оно. Прошлог викенда, на пример, саудијске снаге пресреле су три беспилотне летелице које су, према наводима краљевства, вероватно лансирале проиранске трупе из Ирака.

Упозорења на путовања

Ове године америчка влада први пут је позвала своје држављане да размисле о отказивању одласка на хаџ. Вашингтон је подсетио да је почетком марта особљу америчке владе које није нужно на лицу места наложено да напусти Саудијску Арабију.

Немачка, Велика Британија и друге европске државе такође су издале упозорења за путовања у Саудијску Арабију. Грађанима саветују да пажљиво прате безбедносну ситуацију. Неколико туристичких агенција са седиштем у Немачкој, специјализованих за хаџ, није одговорило на упите ДW о овогодишњим аранжманима за ходочашће.

Централни савет муслимана у Немачкој на наш упит је поручио да на одлуке ходочасника углавном не утичу актуелна збивања. Портпарол Савета навео је за ДW да ходочаснике мотивише испуњавање верске дужности:

„За њих је то много више од обичног путовања ради одмора. Будући да планирање често траје више од годину дана и повезано је са знатним финансијским обавезама, одлуку о отказивању је тешко донети“, наводи он.

Према речима портпарола, њему лично нису познати случајеви у којима су особе из Немачке отказале пут због рата с Ираном.

И земље које иначе шаљу највеће контингенте ходочасника у почетку су биле уздржане. Индонезија је у марту саветовала грађанима да одложе путовање док не буде јасније куда рат иде. Сада се из Индонезије очекује око 221.000 ходочасника.

Та земља нагласила је да има спремне планове евакуације. И друге већински муслиманске државе су својим ходочасницима дале зелено светло за одлазак у Меку.

Може ли Иран циљано напасти Меку?

Стручњаци сматрају изузетно мало вероватним да би Иран могао извести нападе на Меку. Света места тамо имају изузетан значај и за иранске муслимане, а Иран се сам дефинише као Исламска Република. Осим тога, упркос рату, и ирански ходочасници ће се налазити у Меки.

Упркос томе, постоје бојазни повезане с ратом, пре свега због могућих залуталих пројектила или несрећа. Саудијска влада недавно је објавила снимке противваздушних ракетних система Патриот распоређених око светих места.

Аналитичари интернет магазина Хоусе оф Сауд ипак упозоравају на могуће ризике од крхотина пресретнутих пројектила или залуталих дронова. Још озбиљније последице, према том магазину, могао би имати евентуални напад на ирански нуклеарни реактор у Бушеру или несрећа на тој локацији. У таквом случају радиоактивни облак могао би стићи све до Саудијске Арабије, упозорава Хоусе оф Сауд.

Још скупље

Сукоб на Блиском истоку има и економске последице за овогодишњи хаџ. Због раста цена керозина, ходочашће је скупље. Бројне авио-компаније укинуле су летове према Блиском истоку или морају избегавати одређене ваздушне просторе, што може резултирати дужим и скупљим путовањима.

И осигурање има већу улогу него претходних година. Саудијска Арабија налаже иностраним ходочасницима да уговоре путно осигурање.

Многе полисе, међутим, не покривају штете настале због војних сукоба. Осигурања за кризна подручја знатно су скупља, па ходочасници вероватно често морају сами да сносе додатне трошкове .

Метали попут скандијума, диспрозијума, тербијума и других неопходни су за производњу чипова и индустријских магнета, те улазе у састав свега од компјутера, паметних телефона и аутомобила, до вођених пројектила, бомби и радара.

Зато без њих нема развоја електронске индустрије, електричних возила и вештачке интелигенције, као ни производње оружја преко потребног САД и њеним савезницима за остварење врло амбициозних ратних и геополитичких циљева широм Земљине кугле.

Државе Запада, међутим, заостају у производњи ретких земних елемената, јер су њихово ископавање и прерада еколошки врло прљави, односно, штетни по животну средину - нус производи су отпадне воде пуне киселине и радиоактивне супстанце.

Кинески ас из рукава

С друге стране, Народна Република Кина је предузела прве припреме и улагања у ту грану рударства и индустрије још током осамдесетих и деведесетих година прошлог века - она је извршла планску концентрацију постројења у областима где се налазе рудници како би умањила еколошку цену њиховог рада.

Када је у априлу прошле године администрација председника Доналда Трампа, званично ради смањења трговинског дефицита, ушла у непромишљену акцију изнуђивања новца од америчких увозника, и посредно, америчког становништва путем увођења нових, драконских царина којим је оптерећена роба из готово свих земаља света, држава која је била њихова највећа мета, НР Кина, одговорила је, између осталог, тако што је суспендовала извоз својих ретких земних елемената у САД.

Кина у својим рудницима производи између 60 и 70 и у својим постројењима прерађује између 85 и 90 одсто свих тренутно доступних ретких земних елемената света, па је тај њен економски противудар био врло ефикасан у смислу неутралисања америчке претње царинама и касније довео до једне врсте примирја у трговинском рату које су покренуле САД.

Значај Аустралије

Он је, међутим, прилично узнемирио и присилио војнополитчки блок који предводи Вашингтон, а који поред НАТО земаља укључује Аустралију, Нови Зеланд, Филипине, Јужну Кореју и Јапан, да нагло и драстично увећа инвестиције у ископавање руда и екстракцију ретких земних метала из њих. Те државе су као краткорочну меру, прибегле и потписивању уговора о прерасподели и међусобном уступању тих сировина у случају несташице.

У тој борби посебно важан субјект је Аустралија, пространа земља изузетно богата рудама, али и државе Југоисточне Азије, попут Малезије и Филипина.

У Аустралији актуелна су три пројекта. Један предводи фирма по имену "Арафура", која је, у доброј мери захваљујући финансијској помоћи владе у Канбери (840 милиона аустралијских долара), далеко одмакла у припремама новог рудника и постројења за прераду ретких земних елемената. Ови објекти би требало да почну с радом у септембру у Северној територији, у месташцу Ноланс недалеко од града Алис Спрингса и своје производе испоручују муштеријама у САД, Европској унији и Републици Кореји.

Поред аустралијске државе, највећи инвеститор у компанију "Арафура" је домаће предузеће "Линас", која се ослања на јапански капитал и државне зајмове, а пројект је примио финансијске ињекције и из Немачке ("Сименс"), Јужне Кореје ("Хјундаи-Киа") и Канаде ("Траксис").

Аустралијска влада ради на успостављању резерви ретких земних елемената, која би служила за извоз, најпре у САД, јер нема сосптвене произвођаче који би их трошили у већој мери. Очекује се да ће државна компанија "Експорт фајненс", која управља тим резервама, вршити откуп до 500 метричких тона ретких земних метала годишње од "Арафуре".

Ових дана пуно се говори о крупном пројекту геолошког истраживања који спроводи компанија "Нордерн минералс" на широком простору познатом као "Браунс рејнџ" на северозападу земље, на граници држава Западна Аустралија и Северна територија. Ово стога што је недавно, одлуком владе у Канбери, из њега протеран кинески капитал.

То је учињено под изговором националне безбедности, односно, да би се омогућило да одлучивање у компанији буде у сагласности с интересима аустралијске владе и њеног војнополитичког покровитеља Вашингтона и све сировине које у оквиру пројекта у будућности буду произвођене буду усмерене не у Кину, већ у САД и друге државе које се политички сврставају уз њих.

У фази планирања и затварања финансијске конструкције је и пројекат изградње постројења за прераду руда и добијање ретких метала у Енеаби, недалеко од Перта у западној Аустралији, којим ће управљати компанија "Илука".

Изградња тог комплекса, који би требало да почне с радом следеће године, коштаће око 1,8 милијарди аустралијских долара, а за покривање тих трошкова "Илука" је већ добила два велика зајма од државне компаније "Експорт фајненс" укупног износа од чак 1,65 милијарди. "Илука", иначе, већ експлоатише ретке метале у државама Нови јужни Велс и Викторија.

Тако, са сигурношћу се може рећи да су се инвестиције, али и политички притисак, у вези са ретким земним елементима у пространој Аустралији, где су велика пространства ненасељена, захуктали ове године и да ће ускоро почети да доносе конкретне резултате.

Проблеми у реализацији

Но, ствари не иду увек глатко. За то је ових дана добар пример Малезија, где позната аустралијска компанија "Линас" има власништво над рудником у близини града Куантана, који намерава да експлоатише за потребе Пентагона, с којим је у марту потписала четворогодишњи уговор вредан 96 милиона долара.

У Малезији су у току велики протести, јер локални становници и припадници више десетина разних малезијских еколошких и политичких група сматрају да ће сировине бити искоришћене за производњу паметних ракета и бомби којима се туче по њиховој муслиманској браћи у Гази и Либану. Они стога захтевају да поменути малезијски рудник ради искључиво за цивилне потребе.

Такође, "Линас", већ извесно време планира да, уз помоћ америчке државе, у Тексасу изгради велико постројење за прераду ретких земних метала, али је последњих месеци тај пројекат стао, јер се руководству аустралијске компаније не допада чињеница да је влада у Вашингтону објавила још крупнија улагања у домаће, ривалске фирме, што би драстично умањило профитаблност "Линасове" фабрике.

"Линас", који је највећа некинеска компанија из области експлоатације ретких земних елемената, основан је раних осамдесетих, а 2010. године је примио велику дозу јапанског капитала. Због тога данас та компанија са седиштрм у Перту задовољава чак 80 посто потражње Јапана за ретким земним металима.

Аустралијски интерес

Ваља поменути и да у стварању ланца снабдевања ретким металима који је независан од Кине аустралијски бизнисмени виде прилику да удвоструче или чак утроструче цену ретких земних елемената које производе или ће производити.

Наиме, они признају да не могу да их понуде по тако ниским ценама како то чине Кинези и да их падови цена на спот тржишту проузроковани великом понудом из Кине гурају у огромне губитке.

Они зато, по изјавама генералног директора "Илуке" Тома Олирија, за коначни циљ имају то да, након проширења сопствене производње, прераде и продајне мреже, створе практично затворено (картелско) тржиште имуно на поојефтињења која проузрокују кинески конкуренти и успоставе индекс ретких метала који би био одвојен од садашњег Азијског индекса метала, који укључује кинеска предузећа и којим, по њему, она манипулишу.

Према информацијама из штаба за спасавање, акција спасавања и даље је у току, а спасилачке екипе настављају интензивну потрагу и рад на месту несреће.

Кинеска новинска агенција Синхуа пренела је да су одговорна лица из компаније која управља рудником, Тонџоу групе, приведена.

Несрећа се догодила у петак у 21.43 сати по локалном времену у руднику угља Љушењу у округу Ћињуан у Чангжију, где се у том тренутку под земљом налазило укупно 247 радника.

Кинески председник Си Ђинпинг наложио је хитну акцију спасавања и истрагу узрока несреће. Си је, како наводи Синхуа, затражио да се уложе максимални напори у спасавање несталих рудара и лечење повређених, као и да се адекватно санирају последице несреће.

Он је наложио спровођење темељне истраге о узроцима експлозије и утврђивање одговорности у складу са законом.

Си Ђинпинг је нагласио да власти широм Кине морају да извуку поуке из ове несреће, да остану опрезне када је реч о безбедности на раду и да појачају мере за откривање и уклањање потенцијалних ризика како би се спречиле велике несреће.