Међутим, берзе у Јапану, Републици Кореји и Тајвану, које скоковито расту последњих годину или две, одмах по објављивању резултата избора забележиле су пад од један до пет посто, при чему су највише настрадала предузећа која имају везе са сектором вештачке интелигенције.

Тако су, на пример, акције јужнокорејских произвођача меморијских чипова, који су неопходни за дата центре, "Самсунг електроникса" и "СК Хајникса" пале за седам, односно, девет одсто, док је и јапански произвођач те врсте чипова "Киоксија" (настао преструктуирањем "Тошибе"), доживео пад од девет процената.

Гигантски тајвански произвођач логичких чипова "ТСМЦ", који је у изградњу фабрика у САД већ уложио или планира да уложи фантастичних 265 милијарди долара, искусио је благи губитак од 2,2 одсто.

Иначе, управо су произвођачи полупроводника (чипова) ти који су последњих годину, две на својим плећима носили раст вредности акција на берзама у Сеулу, Тајпеју и Токију.

Страх од успоравања инвестиција у вештачку интелигенцију

До поменутог пада на берзама и атмосфере неизвесности дошло је стога што ће, оцењују поједини економисти и бизнисмени у региону Источне Азије, нови сазиви конгреса и сената, ношени жељом да контрирају олигарсима блиским Трампу и Републиканској партији и услише захтеве гласача, који се широм САД противе изградњи дата центара за потребе вештачке интелигенције, драстично смањити издвајање из државног буџета за ту грану привреде и ометати спровођење већ дефинисаних пројеката организовањем разних истрага и инспекција.

Дуже одлагање или одустајање од више пројеката изградње дата центара у САД озбиљно би погодило не само дизајнере и произвођаче полупроводника и сервера, већ и произвођаче друге пратеће електронске и електричне опреме у источној Азији, од којих се пуно њих налазе у земљама у развоју, као што су Вијетнам, Малезија и Филипини.

Забринутост због могуће ескалације сукоба са Ираном

Такође, иако постоји снажно очекивање да ће већина коју је Демократска партија освојила на изборима 3. новембра њој омогућити да кроз парламент оствари већу контролу над спољнополитичким деловањем Беле куће и присили владу председника Трампа да потпише мировни споразум са Техераном, привредници у земљама Источне Азије које гравитирају ка Вашингтону, страхују да би он могао да искористи време до конституисања новог сазива парламентарних тела у јануару да нареди нове ударе на Иран.

То би, наравно, даље закомпликовало снабдевање нафтом, гасом и другим сировинама и хемикалијама које се у великој мери производе у земљама Залива, попут вештачког ђубрива или хелијума, и светску економију даље гурнуло као дубоком понору.

И док је неизвесност делимично захватила и трговце на берзи у Хонгконгу, која је у свом раду више окренута иностранству, у Пекингу и Шангају није било поремећаја услед резултата парламентарних избора у САД, јављају источноазијски медији.

"Млади су нам дали пример како се бори за своја права. Овде смо пре свега због раста трошкова живота. Тражимо повећање плата", рекао је Фабијан Вилдије, представник Синдиката француске железнице.

У Паризу и Марсељу дошло је до сукоба више група младих демонстраната са полицијским снагама. Због страха да се не понови насиље од 17.октобра, власти су распоредиле десетине хиљада припадника снага реда. Ајфелов торањ затворен је за посетиоце. На протестима се окупило и много родитеља забринутих за будућност деце.

"Први пут после десет година учествујем у протесту. Не можемо више да обезбедимо средства за школовање деце. Образовни систем је катастрофалан, у паду је и куповна моћ становништва. Крајње је време да се влада пробуди и почне да слуша грађане", навела је једна демонстранткиња у Паризу.

Председник Макрон одржао је састанак са званичницима задуженим за одбрану и безбедност, са циљем да се у наредним недељама успостави ред и омогући почетак кампање за председничке изборе.

Протести и у Грчкој и Албанији

Протест студената и у Атини. Траже боље услове образовања и веће плате за наставнике и професоре.

"Овде смо јер у нашој земљи не можемо да се осамосталимо и живимо у свом стану, не можемо финансијски да преживимо недељу дана док власти говоре о рату и троше новац на војну опрему и наоружање", рекао је студент из Атине.

У Албанији, после вишенедељених протеста и сукоба, амбасадорка Европске уније у Тирани позвала је институције те земље да омогуће простор за дијалог, како би се решило незадовољство грађана.

Премијер Еди Рама каже да ситуација у Албанији и Србији није упоредива. Наглашава да су у питању две потпуно различите реалности, упркос, како наводи, покушајима да се они повежу у функцији политичке агенде усмерене на рушење албанске владе насиљем.

"Након извршених провера, безбедносна претња оцењена је као неоснована, након чега је ваздухоплов враћен у редован оперативни режим. По слетању, поступање су преузеле надлежне румунске службе, које спроводе процедуре у складу са важећим безбедносним протоколима", наводи се у саопштењу Ер Србије.

Упозорења на летовима широм Европе

Слична упозорења добило је још најмање 25 авиона широм Европе, укупно 32 ове недеље, али још увек нема потврде да су случајеви повезани.

Према подацима Гардијана, дојаве о бомбама данас примило је укупно 25 летелица широм Европе. Међу њима су авиони компанија Ер Србија, Ер Лингус, Рајанер, Визер, ЛОТ, Финер, Иџијан и Иберија.

Поједини летови преусмерени су на друге аеродроме, укључујући летове из Даблина за Рим, Лондона за Софију и Милана за Варшаву.

Најмање четири лета ка Прагу такође су била погођена дојавама, а забележени су и случајеви на аеродрому у Мадриду.

"Све претње упућене цивилима неприхватљиве"

Европски комесар за транспорт Апостолос Цицикостас рекао је да је прерано доносити закључке о томе да ли су пријављени инциденти повезани, истичући да су "све претње упућене цивилима неприхватљиве".

"Безбедност грађана остаје приоритет", навео је Цицикостас.

Додао је да помно прате ситуацију и да су у контакту са погођеним државама чланицама и Агенцијом Европске уније за безбедност ваздушног саобраћаја.

"Затражио сам од националних власти, које су надлежне за процену безбедносних претњи, истрагу инцидената и спровођење одговарајућих мера безбедности у ваздушном саобраћају, да блиско сарађују са оператерима аеродрома, авио-компанијама и полицијским службама", рекао је европски комесар.

Начелник Генералштаба Али Абдолахи оценио је да контрола над Ормузом Ирану доноси значајан глобални утицај.

Врховни вођа Ирана Моџтаба Хамнеи поручио је да уступци Вашингтона неће променити непријатељски однос САД према Техерану. Упозорио је да ће одговор Ирана на нови амерички напад бити снажнији и обухватнији.

Председник САД Доналд Трамп сагласио се са оценом да је рат са Ираном допринео изборном поразу републиканаца. Признао је да је сукоб краткорочно подигао цене бензина, али је нагласио да је био неопходан како би се спречило да Иран развије нуклеарно оружје.

Либански премијер Наваф Салам упозорио је да би наставак сукоба могао да увуче земљу у нови рат. Поручио је Хезболаху да Либан не сме поново да постане поприште туђих сукоба, подсећајући на високу цену коју је земља већ платила.

У Представнички дом демократе су освојиле 228 места, а републиканци 139, а када је реч о гувернерским позицијама демократе су, такође, оствариле значајне победе у више кључних савезних држава.

Зашто су републиканци изгубили изборе

Економија је један од најважнијих фактора изборног пораза републиканаца. Трампова обећања о економском расту нису убедила бираче који се суочавају са инфлацијом и високим ценама горива. Рат са Ираном и његове последице на енергетско тржиште додатно су погоршали економско расположење.

Ово је важно јер бирачи на међуизборима често оцењују председника на основу свакодневног животног стандарда, а не само његових политичких обећања. Трамп је изгубио део подршке управо на пољу на којем је настојао да потврди своју политичку успешност – економији.

Посебно је значајно што су демократе оствариле успех и у тркама у којима републиканци нису били озбиљно угрожени пре почетка кампање.

Тиме се избори нису свели на локалне кандидате и питања појединачних савезних држава. Они су постали својеврсни национални референдум о досадашњем учинку председника.

Трампова лична укљученост у кампању, напади на политичке противнике и подршка појединим кандидатима нису донели очекивани резултат.

Промена расположења младих и латиноамеричких бирача

Један од најважнијих структурних показатеља избора јесте померање дела бирачког тела ка демократама. Демократе су пре свега оствариле помак међу млађим бирачима, становништвом које живи у већим градовима, домаћинствима са нижим приходима и међу латиноамеричким бирачима.

Посебно је значајан Тексас, где је демократски кандидат Џејмс Таларико победио у трци за Сенат са више од десет процентних поена разлике. То је историјски резултат: демократе нису освојиле сенатско место у Тексасу од 1988. године. Овај резултат сугерише да републиканци више не могу са истом сигурношћу да рачунају на досадашњу политичку лојалност одређених група бирача.

Уз то показало се да је Трампова лична подршка и препоруке појединим републиканским кандидатима у неким случајевима постале политичко оптерећење.

То је значајна промена у односу на претходне изборне циклусе, када је Трампова подршка често представљала пресудан фактор у републиканским унутарстраначким изборима.

Резултат отвара питање да ли MAGA покрет и даље има способност да мобилише довољно широк круг бирача или постаје политички покрет са све ограниченијим изборним дометом.

Неуспех изборне стратегије републиканаца

Покушаји републиканаца да обезбеде повољније изборне округе прекрајањем граница нису донели очекивани резултат. Демократе оствариле значајне победе и у изборним јединицама у којима су републиканци покушали да побољшају своју позицију.

То показује да изборни инжењеринг не може у потпуности да компензује губитак политичке подршке. Резултати међуизбора у САД су показали озбиљно одбацивање Трамповог политичког модела, а не само традиционалну казну странци која контролише Белу кућу.

Економисти повезују изборни пораз републиканаца са инфлацијом, ценама горива, последицама рата са Ираном и неуспехом Трампове кампање да увери бираче у економску успешност администрације.

Бес републиканаца: Ово је катастрофа

Након што су демократе оствариле низ неочекиваних победа у државама које су традиционално упоришта републиканаца – попут Тексаса, Канзаса и Јужне Каролине – поједини републиканци су свој гнев усмерили ка Трампу.

Тврде да је његова усмереност на сопствено наслеђе, уз равнодушност према бригама бирача, довела до тога да странка изгуби контролу над Конгресом.

"Ово је катастрофа огромних размера. Нико није очекивао да ће се овако нешто догодити. Одговоран је Трамп, нико други. Ово је потпуно, апсолутно одбацивање председника”, изјавио је Бил Милер, истакнути републикански лобиста из Тексаса.

Већина републиканаца очекивала је губитак контроле над Представничким домом и била је свесна колики је изазов задржати Сенат, међутим, нису очекивали да ће их Трамп повући на дно својим непопуларним политикама, ниским рејтингом подршке, и опсесијом грађевинским пројектима у Вашингтону.

Последице по Трампову администрацију

Победа демократа у оба дома Конгреса мења политички положај Трампа у другој половини његовог мандата.

Демократе ће моћи да: покрећу конгресне истраге о раду администрације, захтевају сведочења и документацију од представника извршне власти, блокирају или успоравају законодавне иницијативе председника, утичу на буџетске одлуке и финансирање појединих владиних програма и користе надлежности Сената у процесу потврђивања председничких именовања.

Ипак, победа демократа не значи престанак Трампове политичке моћи. Председник задржава извршна овлашћења, право вета и контролу над администрацијом.

Постоји ризик да ће Трамп пораз интерпретирати као резултат деловања политичких противника, медија и институција, а не као последицу незадовољства бирача.

Са друге стране, демократе ће бити под притиском да изборну победу претворе у конкретне политичке резултате.

Њихов највећи изазов биће да покажу да могу да понуде алтернативну економску и социјалну политику, а не само да се супротстављају Трампу.

Утицај на спољну политику САД и односи са Београдом

Победа демократа може да донесе већи притисак на администрацију да образложи своје спољнополитичке одлуке, интензивнију конгресну контролу војних и финансијских издвајања, више расправа о америчком ангажовању на Блиском истоку и већу неизвесност у погледу односа САД према савезницима и међународним кризама.

Иако су европски политички кругови изборни резултат доживели као одбацивање Трампове политике, не треба очекивати аутоматски заокрет америчке спољне политике. Председник и даље има значајна овлашћења у области међународних односа и безбедности.

Србија не би требало да очекује драматичан заокрет америчке политике, али би требало да се припреми за потенцијално строжији приступ појединим питањима.

Најважнија промена је у томе што ће Београд морати озбиљније да рачуна на Конгрес као независан центар политичког утицаја, а не само на Белу кућу.

Демократска већина у Конгресу могла би снажније да подржи координацију америчке и европске политике према Западном Балкану, што би у случају Србије могло да значи да инсистира на доследнијем приступу питању нормализације односа са Приштином, владавини права, регионалној стабилности и односима. То би, уједно, могло да смањи простор за политику балансирања између Вашингтона, Брисела, Москве и Пекинга.

Шта избори значе за будућност америчке политике

Трамп ће и даље бити председник, али ће његова способност да обезбеди подршку за кључне иницијативе бити знатно ограничена. Пораз може да покрене и унутрашње преиспитивање републиканске стратегије.

Победа у Тексасу и другим традиционално републиканским срединама могла би да подстакне демократе да се више окрену економским питањима, младим бирачима и радничкој класи.

Међуизбори представљају важан показатељ политичког расположења, али нису поуздана прогноза исхода председничких избора. До 2028. године економска ситуација, међународни односи и политичко позиционирање обе странке могу значајно да се промене.

Резултати међуизбора одржаних у САД нису само пораз Републиканске странке већ и озбиљан ударац Трамповом политичком ауторитету. Посебно је важно што су демократе оствариле успех у традиционално републиканским савезним државама.

Демократе су добиле прилику, али не и гаранцију дугорочног политичког повратка. Њихова способност да искористе контролу над Конгресом биће одлучујућа за њихову позицију 2028. године када се одржавају председнички избори.

Широко одбацивање Трамповог политичког покрета MAGA

Показало се да је за бираче економија била важнија од политичке реторике. Инфлација, високи трошкови живота и цене енергената показали су да бирачи економске резултате оцењују непосредно, без обзира на политичку припадност.

MAGA покрет се суочава са проблемом ширења своје базе, јер ако и има подршку унутар Републиканске странке, резултати показују да та подршка није довољна за победу на националном нивоу. Међуизбори у САД 2026. представљају један од најзначајнијих политичких удараца Доналду Трампу у његовом другом председничком мандату.

Њихов значај није само у промени односа снага у Конгресу, већ у чињеници да су резултати довели у питање политички модел на којем је заснована Трампова друга администрација.

Главна оцена познавалаца прилика је да је ово пре свега гласање против начина на који Трамп управља земљом, а тек потом гласање за конкретну политичку алтернативу коју нуде демократе. То ствара озбиљну разлику коју демократе морају да разумеју – добиле су политички мандат да контролишу Конгрес и надзиру администрацију, али бирачима тек треба да покажу да су искрена алтернатива за политику коју води Доналд Трамп.

Овим стичу контролу над оба дома законодавне власти.

Некадашњи високопозиционирани амерички дипломата Џонатан Мур је уверен да Трамп неће пуно одступити од досадашњег начина вођења земље, посебно када је реч о спољној политици.

"Председник Трамп је много пута показао, готово свакодневно, да је усредсређен на сопствене ставове и сопствену независност. Он се не консултује нужно са великим бројем људи из политике приликом доношења својих одлука. И не видим да ће доћи до суштинских промена у политици или приступу било ком питању када је реч о америчкој администрацији под председником Трампом", истиче Мур.

Упитан колико би изборни резултати могли да промене ставове САД када је реч о рату у Украјини, сукобу са Ираном, али и односу према Западном Балкану, овај аналитичар наводи да су се и до сада по овим питањима у Представничком дому и Сенату могли чути различита мишљења.

"Међутим, основни правци спољне политике остаће у рукама Доналда Трампа, а спровођење те политике у рукама државног секретара Марка Рубија", уверен је Мур.

Међуизбори као референдум

Мур истиче да су међуизбори били важни како би се показало на који начин грађани САД доживљавају прве две године другог мандата Доналда Трампа.

Уверен је да је резултате одлучила велика излазност бирача, а да је кључно питање шта ће демократе учинити са већином у Конгресу.

"Сама победа на изборима не значи нужно да ћете много тога постићи. А Демократска странка је, као и многи политички покрети на Балкану, прилично подељена изнутра. Постоје велике поделе, понекад и по генерацијској линији, између чланова Демократске странке који имају више од осамдесет година и оних који су тек нешто старији од двадесет. Они имају различите циљеве и приоритете, што зависи и од савезних држава из којих долазе, њиховог економског положаја и личних ставова. Зато ће бити важно да демократе, ако буду у прилици, покажу страначко јединство, усмереност на заједничке циљеве и способност да раде заједно", наглашава Мур.

Импичмент и политичке агенде

Амерички председник Доналд Трамп није оспорио валидност изборних резултата и рекао је да се радује сарадњи са демократама, али да ће, уколико буде потребно, искористити своје право вета.

"Мислим да ћемо сарађивати са демократама и да ћемо се веома добро слагати. Ако не буде тако, бићемо веома оштри према њима, а они ће бити веома оштри према нама", рекао је Трамп.

С друге стране, челници Демократске странке су у првим изјавама након избора нагласили да ће ова победа омогућити покретање истрага о раду америчког председника, али и могућност покретања трећег поступка импичмента против Доналда Трампа.

За Џонатана Мура кључно питање је да ли ће демократе своју енергију усмерити на Трампа или на спровођење сопствене политичке агенде.

"Искушење ће бити, као што су демократе и раније чиниле, да поново покрену питање опозива Доналда Трампа. Они то не могу да спроведу јер неће имати неопходан број гласова у Сенату САД, али то не значи да о томе неће говорити", наглашава Мур.

Закључује да ће главни задатак Демократске странке сада бити да покажу да су посвећени сарадњи.

"Они ће морати да покажу америчком народу да су посвећени сарадњи са свим Американцима и постизању конкретних резултата. А пошто Доналд Трамп, без обзира на све, има још две године у Белој кући, мораће да пронађу начин да сарађују и са њим", закључује Џонатан Мур.

Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику и некадашња амбасадорка Србије у Великој Британији оценила је да је одлука Доналда Трампа да међуизборе представи као својеврсни референдум о себи била политички ризична, посебно имајући у виду да су пројекције и раније указивале на велике шансе демократа за победу.

"Сада се поставља питање да ли је та тактика референдумског изјашњавања за Трампа била добра, јер сада се види да заправо врло очигледно постоји незадовољство његовом политиком у Сједињеним Америчким Државама", навела је Јоксимовићева.

Као један од разлога незадовољства бирача издвојила је економију, трошкове живота, инфлацију и цене енергената. 

Подсетила је да је Трамп током кампање покушавао да одговорност за раст цена енергената пребаци на руско-украјински рат, али да то није утицало на изборни резултат онако како је очекивао.

Посебно је указала на резултате у савезним државама које традиционално представљају упоришта републиканаца, као и на успех демократских кандидата у појединим тркама за Сенат.

Осврнула се и на кампању у Тексасу, коју је оценила као једну од најскупљих у историји међуизбора у САД. Поменула је и улогу Илона Маска, који је, према њеним речима, уложио више од 360 милиона долара у кампању у тој савезној држави.

Јоксимовићева је истакла да је демократски кандидат Таларико у победничком говору позвао на сарадњу и поручио да политичка конфронтација није решење.

"Демократе не треба да наставе са конфронтацијом, већ управо супротно, на конфронтацију да одговоре пруженом руком сарадње", пренела је Јоксимовићева његову поруку.

Додала је да би изборни резултати могли да буду важни и за позиционирање будућих председничких кандидата демократа, с обзиром на то да та странка у овом тренутку нема јасно профилисаног лидера за наредне изборе.

Конгрес може да ограничи Трампа, али не и да преузме спољну политику

Промена односа снага у Конгресу могла би да утиче на Трампову унутрашњу политику, али се најмање промена очекује у области спољне политике, оценила је Александра Јоксимовић.

Подсетила је да су амерички председници често губили подршку на међуизборима, али да је освајање већине у Сенату посебно значајно јер је то, како је навела, знатно теже него освајање Представничког дома.

Говорећи о могућим ограничењима председникове политике, истакла је да ће демократе имати значајан утицај на одлучивање о буџету, покретање одређених истрага и потврђивање именовања на важне функције.

"Али оно у чему га Конгрес може апсолутно ограничити јесте питање финансијских средстава. Дакле, ускоро ће доћи на тему буџет Сједињених Америчких Држава. Мораће око тога да прави компромисе", навела је Јоксимовићева.

Додала је да Сенат има важну улогу и у потврђивању именовања на кључне функције у правосуђу и администрацији, што би могло да отвори простор за политичке компромисе.

Ипак, када је реч о спољној политици, очекује да ће Трамп задржати значајан простор за самостално деловање.

Јоксимовићева је указала и на могућност да изборни пораз утиче на даље политичке потезе Трампа.

Објаснила је да се у америчкој политичкој терминологији за председника који је изгубио политичку снагу користи израз lame duck, односно "хрома патка", али да би Трамп, према неким проценама, могао да постане и angry duck, односно "љута патка".

Према њеним речима, то би могло да доведе до заоштравања појединих делова његове политике.

Као један од примера навела је мигрантску политику, која је, упркос испуњавању предизборних обећања, изазвала негативне реакције дела америчке јавности због начина на који је спровођена, посебно због раздвајања деце од родитеља.

Истакла је и да је Трамп дошао на власт са обећањем да ће бити миротворац, али да су међународни сукоби и питање Ирана у међувремену постали важан део његове политике.

"Вероватно ће се управо због тога спољнополитичким темама још и више окренути у наредне две године свог мандата", оценила је Јоксимовићева.

Ипак, очекује да ће основни политички курс према Европи, НАТО-у и другим међународним партнерима остати у оквирима које је Трамп успоставио током прве две године мандата.

Не очекују се драматичне промене у односима Београда и Вашингтона

Говорећи о томе како ће изборни резултати у САД утицати на сарадњу Београда и Вашингтона, Александра Јоксимовић рекла је да не очекује драматичне промене у односима две земље.

Подсетила је да је у јулу потписан стратешки договор и да је Стејт департмент већ саопштио да ће се стратешко партнерство наставити, јер је значајно за Сједињене Америчке Државе.

"У том контексту не треба очекивати велике промене у односима према региону, с тим да још једном морамо имати ту свест да регион у овом тренутку није у пуном фокусу Сједињених Америчких Држава, да постоје глобалне теме које привлаче много више пажње", навела је Јоксимовићева.

Истакла је да ће бити важно пратити и однос Србије према Израелу, као и начин на који ће се у наредном периоду развијати спољна политика Србије у том ширем међународном контексту.

"Али у сваком случају, дакле, не треба очекивати драматичне промене у овим односима. Дакле, на Западу ништа ново", закључила је Јоксимовићева.

Очекује се да ће демократе искористити контролу над Конгресом за појачан надзор над извршном влашћу и испитивање поступака председника и његове администрације.

Трамп ће, међутим, задржати право вета на законе које усвоји Конгрес, а раније је најавио да ће га користити уколико демократе остваре изборне победе.

Џефрис кандидат за председавајућег Представничког дома

Лидер демократа у Представничком дому Хаким Џефрис могао би да постане први Афроамериканац на месту председавајућег тог дома. Да би преузео ту функцију, мораће да обезбеди већину гласова посланика приликом избора председавајућег, након што се нови сазив Конгреса састане у јануару.

Џефрис је рекао да победом демократа "почиње велики амерички повратак".

"Демократе у Представничком дому су повратиле контролу над Конгресом Сједињених Америчких Држава", рекао је Џефрис присталицама и додао да је амерички народ поручио да му је доста екстремизма и корупције.

Вођа мањине у Сенату, демократа Чак Шумер изјавио је након што су објављени прелиминарни резултати према којима су демократе повратиле већину у Представничком дому и Сенату, да је "олакшање на путу".

Демократе оствариле успех и у тркама за Сенат и гувернере

Демократе су оствариле значајне успехе и у тркама за Сенат. Тексас и Канзас добили су прве демократске сенаторе после више деценија, Џејмса Таларика и Адама Хамилтона, док су демократе освојиле сенаторска места и у Охају, Ајови, Северној Каролини и Јужној Каролини.

Изборне победе оствариле су и демократкиње Ђина Хинохоса, Киша Ленс Ботомс и Ејми Актон, које су преузеле гувернерске функције у Тексасу, Џорџији и Охају.  Хинохоса и Актон очекује се да постану прве жене изабране за гувернерке тих савезних држава, док је победа Ботомс наведена као део ширег успеха демократа у тркама за гувернере.

Демократа Абдул ел Сајед први муслиман који је освојио место у Сенату САД

Демократски кандидат за сенатора из Мичигена Абдул ел Сајед прогласио је победу на међуизборима који су у Сједињеним Америчким Државама одржани 3. новембра, чиме ће, уколико и званични резултати то потврде, постати први муслиман изабран у амерички Сенат.

"Мичигене, успели смо", рекао је Ел Сајед у обраћању присталицама у тој америчкој савезној држави, наводећи да је "веома поносан и почаствован" што је изабран за њиховог сенатора, преноси Си-Би-Ес. 

Излазне анкете: Незадовољство радом Трампа и Конгреса

Прелиминарни резултати излазних анкета Ен-Би-Сија показују незадовољство бирача радом председника и Конгреса. Према тим подацима, Трампов рејтинг одобравања износио је 38 одсто, док је 62 одсто бирача неодобравало његов рад.

Више од три четвртине испитаних је изјавило да не одобрава рад Конгреса, а скоро половина бирача је навела да изборе види као прилику да изрази незадовољство Трампом.

Према излазним анкетама, Трамп би могао да забележи најнижи рејтинг одобравања међу председницима на међуизборима. 

Обама: Амерички народ послао поруку да жели политику која људе спаја, а не дели

Некадашњи председник Сједињених Америчких Држава Барак Обама навео је да је амерички народ гласањем на међуизборима поручио да жели политику која људе спаја, а не дели.

"Амерички народ послао је јасну поруку - желе политику која људе спаја, а не дели, као и лидере који нуде конкретна решења за изазове са којима се суочавају", рекао је Обама у објави на друштвеној мрежи Икс.

Трамп: Сарадња са демократама, али и могућност вета

Амерички председник Доналд Трамп није оспорио валидност изборних резултата и рекао је да се радује сарадњи са демократама, али да ће, уколико буде потребно, искористити своје право вета.

"Мислим да ћемо сарађивати са демократама и да ћемо се веома добро слагати. Ако не буде тако, бићемо веома оштри према њима, а они ће бити веома оштри према нама", рекао је Трамп.

Изјавио је да је рат у Ирану делимично крив за велике поразе републиканаца на средњорочним изборима, али је остао при ставу да се не каје што је покренуо тај рат раније ове године.

"Иран је био део тога", рекао је Трамп у телефонском интервјуу за Волстрит џорнал, одговарајући на питање да ли је рат допринео лошем резултату републиканаца на изборима.

Трамп је казао да се не предомишља поводом рата са Ираном, иако је он умањио популарност његовог председниковања.

"Не размишљам о томе. Урадио сам праву ствар. Урадио бих то поново", рекао је Трамп.

Раст цена нафте највећи политички терет

Он је рекао да сматра да је раст цена нафте, а не сам рат, представљао највећи политички терет на средњорочним изборима који су одржани 3. новембра.

Трамп је одбацио тумачење да изборни резултати представљају осуду његовог председниковања, иако су републиканци изгубили у државама које су традиционално њихово упориште, попут Канзаса, Јужне Каролине и Тексаса, а његов рејтинг у анкетама значајно је опао у многим државама.

"То је био одређени тренутак, а ја нисам био на гласачком листићу. Највећи проблем је то што ја нисам био на гласачком листићу", истакао је Трамп.

Према његовим речима, гласачи нису одбацили републиканце због незадовољства економијом или наводне корупције унутар администрације коју води и навео је да се не каје што током кампање није чешће говорио о економији. 

Трамп је изјавио и да нема планова за кадровске промене у својој администрацији. 

Демократе преузеле већину у Представничком дому и контролу над Конгресом

У Сједињеним Америчким Државама су 3. новембра одржани средњорочни избори, на половини Трамповог мандата, а последња биралишта затворена су јутрос у 7.00 сати по средњоевропском времену.

На међуизборима су грађани САД бирали свих 435 чланова Представничког дома Конгреса за мандат од две године, 35 од укупно 100 сенатора за мандат од шест година и 39 гувернера у 36 савезних држава.

Према пројекцијама америчких медија, демократе су освојиле више од 218 места у Представничком дому, колико је потребно за већину, и освојиле су потпуну контролу над доњим домом парламента, а осигурали су и најмање 53 мандата у Сенату, где су такође преузеле контролу од републиканаца.

Трамп након победе демократа објавио фотографију са натписом "вето"

Амерички председник Доналд Трамп објавио је, након што су прелиминарни резултати показали да су демократе освојиле већину у Представничком дому и Сенату, фотографију качкета на коме пише "Вето".

Качкет на фотографији исти је као онај по коме је Трамп познат и на коме пише "МАГА".

Трамп је у току изборне вечери дао неколико изјава о међуизборима, у којима је рекао да ће сарађивати са демократама, али и да ће уложити вето на све њихове одлуке.

Председник иранског парламента Мохамед Бакер Калибаф поручио је да је сада на Вашингтону да спречи рат. Упозорио је да ће евентуални нови напад САД изазвати непредвидив и географски неограничен одговор Ирана.

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да су се он и Нетанјаху договорили да САД до краја године обуставе војну помоћ Израелу од четири милијарде долара годишње. Ипак, важећи споразум о помоћи од 3,8 милијарди долара годишње истиче тек у септембру 2028. године.

Израелски опозициони политичар Гади Ајзенкот затражио је од Нетанјахуа објашњење поводом Трампове најаве. Оценио је да је забрињавајуће што су израелски званичници и грађани о промени односа са САД сазнали из медија.

Шеф међународно признате владе Јемена Рашад ел Алими оптужио је Ирански корпус исламске револуционарне гарде да директно учествује у вођењу побуњених Хута. УН упозоравају да је ескалација сукоба приморала готово 300.000 људи да напусте домове, док су поједини градови остали без основних залиха.

Јануара ове године, најмање 40 људи је погинуло, а више од 100 повређено у тешкој железничкој несрећи у близини Адамуза, код Кордобе, када је брзи воз искочио из шина и сударио се са возом који је долазио из супротног правца.

"Министар не може да остане на функцији након две несреће оваквих размера за мање од годину дана. То је питање политичког достојанства, доследности и политичке емпатије", рекао је Пуенте.

Он је рекао да је одлуку о повлачењу донео непосредно након последње трагедије, али да није желео раније да је обелодани док не обезбеди краткорочну безбедност железничке мреже.

Пуенте је истакао да његов одлазак сматра "неопходним и позитивним потезом за земљу и демократију", додајући да се "бол породица страдалих не може поредити са његовим осећањима".

Током вишесатне седнице, представници опозиционих Народне партије и странке Вокс оштро су критиковали његову реакцију на несреће и затражили његову оставку, док су одговорност за стање железничког система затражили и представници више странака које подржавају владу.

Поједини посланици указали су на дугогодишње проблеме у одржавању и улагањима у железничку инфраструктуру, оцењујући да се узроци трагедија не могу свести на појединачне људске грешке.

Пуенте је такође потврдио да неће бити носилац листе Шпанске социјалистичке радничке партије (ПСОЕ) у изборној јединици Ваљадолид на наредним парламентарним изборима.

Поједини представници опозиције довели су у питање његове економске користи за Гренланд.

Министар спољних послова Гренланда Муте Егед изјавио је да је ратификација важан корак за то острво, истичући да се безбедност и стабилност више не могу да подразумевају.

"Морамо да прихватимо да мир и стабилност више нису нешто што можемо узимати здраво за готово", рекао је Егед посланицима у Нуку непосредно пре гласања.

Опозициона странка Налерак, која се највише залаже за независност Гренланда, изразила је сумњу у економске користи споразума.

"Тражимо бољи споразум од којег ћемо имати користи када постанемо независна држава. Међутим, овим споразумом нисмо остварили никакву економску корист", изјавио је лидер странке Пеле Броберг.

Споразум су у септембру потписали Сједињене Америчке Државе, Данска и Гренланд, са циљем смиривања тензија изазваних поновљеним претњама америчког председника Доналда Трампа да преузме контролу над стратешки важним острвом, богатим минералним ресурсима, које има аутономни статус у оквиру Краљевине Данске.

Документ предвиђа проширење улоге америчке војске на Гренланду, укључујући могућност изградње две нове војне базе и постављања Трамповог ракетног одбрамбеног система "Златна купола", уз истовремену потврду данског суверенитета и права становника Гренланда да одлучују о својој будућности.

Бела кућа је у јануару саопштила да Трамп разматра различите могућности за преузимање Гренланда, укључујући и потенцијалну употребу америчке војске, што је изазвало забринутост европских влада и покренуло интензивне дипломатске напоре за смиривање ситуације.

Споразум ће ступити на снагу након што га ратификују Данска и Гренланд, док одобрење америчког Сената није потребно.

На овим изборима требало је да се изаберу 33 сенатора, али ће се на ванредним изборима бирати и сенатори из Флориде и Охаја, који ће заменити америчког државног секретара Марка Рубија и потпредседника САД Џеј Ди Венса.

У Представничком дому републиканци сада имају тесну већину од 218 места, а контролишу и Горњи дом Конгреса са 53 сенатора.

Од 35 места у Сенату, о којима се одлучује у уторак, 22 држе републиканци, а 13 демократе, а предвиђа се да ће исход сутрашњих избора за Сенат зависити од резултата на Аљасци, у Ајови, Канзасу, Мејну, Мичигену, Охају и Тексасу.

У садашњем сазиву демократе у тих седам држава имају само сенатора из Мичигена, а да би имали шансу да преузму контролу Горњег дома, мораће да задрже сенаторе из 13 држава и да републиканце победе у четири "њихове" државе.

Последње анкете показују да од тих седам држава, које ће одлучити ко ће контролисати Сенат, демократе воде у пет – Канзасу, Мејну, Охају, Тексасу и на Аљасци.

Стручњаци су, међутим, више пута упозоравали да су анкете у прошлости умеле да погреше, али истичу да би победе у неколико од тих седам држава представљале велики успех за демократе, посебно ако се зна да су последњи пут имали сенатора из Канзаса 1932, а из Тексаса 1988. године.

Техеран је предложио да Ормуски мореуз поново буде отворен у року од два дана, под условом да Вашингтон укине блокаду иранских лука, ограничења за извоз нафте и нове санкције.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи изјавио је да су консултације преко посредника интензивне и да даљи напредак зависи од одлука Вашингтона.

Председник САД Доналд Трамп поручио је да Иран жели договор и да је постизање споразума могуће.

У најновијем обраћању новинарима, Трамп је на питање да ли планира нове нападе на Иран после америчких избора одговорио одрично, док је потпредседник Џеј Ди Венс оценио да постоје добри изгледи за постизање споразума. Према наводима Асошијетед преса, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху тражи од Вашингтона нове ударе на Иран.

Иранска Револуционарна гарда саопштила је да су два нафтна танкера експлодирала пошто су налетела на мине у Ормуском мореузу, тврдећи да су пловила недозвољеним рутама.

Британска агенција за поморске трговинске операције известила је и о танкеру који је погођен са два неидентификована пројектила у близини саудијске обале.

У Јемену су настављени сукоби владиних снага и побуњеника Хута. Хути тврде да је у саудијским нападима на луку Рас Иса и нафтно постројење у провинцији Ходејда рањено седам особа.

На окупираној Западној обали израелске снаге окончале су једанаестодневну операцију у Хеброну, покренуту након напада у којем су убијена два израелска војника.

Дипломатске активности појачава и Кина. Председник Си Ђинпинг позвао је на обнову безбедне пловидбе Ормуским мореузом и политичко решавање сукоба, док је Пекинг најавио слање специјалног изасланика у Иран, Оман и Саудијску Арабију.

Дубоке поделе отежавају формирање владе

Шест дана после избора, преговори о формирању владе воде се иза затворених врата, док присталице супротстављених политичких блокова протестима покушавају да утичу на исход.

У Тел Авиву су присталице блока окупљеног око Гадија Ајзенкота затражиле формирање владе уз подршку арапских странака, док су на контрамитингу присталице Нетанјахуа подржале наставак десничарске политике.

Према речима репортерке РТС-а Јелене Терзић, поделе у израелском друштву додатно су продубљене током кампање, што отежава одустајање од предизборних обећања и постизање договора.

Председник Израела Исак Херцог требало би у среду да започне консултације са представницима странака и потом повери мандат за састав владе једном од посланика.

Како истиче Терзићева, преговори о формирању нове израелске владе могли би да потрају месецима, а у политичким круговима помиње се и могућност нових избора почетком следеће године.

Савковић: Нови избори извеснији

Виши саветник ИСАК фонда Марко Савковић сматра да су нови избори реална могућност, јер је поверење у арапске странке ниско, а израелско друштво дубоко подељено. Подсећа да кризу нису изазвали само напади Хамаса 7. октобра 2023. године и рат у Гази, већ и незадовољство начином на који Нетанјаху управља земљом и односом његове владе према демократским принципима.

Арапске странке освојиле су рекордних 19 мандата, а њихова подршка могла би да омогући формирање владе блока за промене.

Савковић истиче да Арапи чине петину становништва Израела и да је њихова заступљеност у власти важна за функционисање либералне демократије, али и за решавање социјалних и економских проблема са којима се суочавају.

Ипак, могућност сарадње оптерећују политичке разлике и захтеви који се односе на однос према Хамасу и Хезболаху. Савковић напомиње да додатни проблем представљају ултраортодоксне странке – Шас не би учествовао у влади без Нетанјахуа, док би Уједињени јудаизам Торе могао да подржи мањинску владу опозиционог блока.

Одговорност за напад 7. октобра и односи са Вашингтоном

Једно од кључних питања у случају промене власти било би и утврђивање одговорности за безбедносне пропусте током напада Хамаса 7. октобра 2023. године.

Ајзенкот се залаже за формирање државне комисије која би испитала околности напада, а Савковић оцењује да би то био један од приоритета његове евентуалне владе и начин суочавања са политичким наслеђем Нетанјахуа.

Када је реч о спољној политици, Савковић не очекује значајнију промену односа Израела и САД у случају смене власти. Истиче да Вашингтон остаје главни ослонац Израела, док председник Доналд Трамп и људи из његовог окружења имају значајан утицај на прилике у региону.

У међувремену, израелска влада у техничком мандату наставља да се суочава са безбедносним изазовима, док се паралелно говори о могућности наставка преговора САД и Ирана, али и о новом америчко-израелском нападу на Техеран.

Де Вевер је јутрос, на састанку са краљем, понудио оставку.

Краљ ће размотрити Де Веверову понуду, али ће од уторка обавити и разговоре са лидерима осталих коалиционих странака, саопштио је Краљевски двор. “С обзиром на велику геополитичку неизвесност и озбиљне економске изазове, земља не може себи да приушти дугу политичку кризу”, наводи се у саопштењу.

Шта је на столу

Влада се већ месецима спори око 10 милијарди евра уштеда и повећања пореза, за које Де Вевер тврди да су неопходни како би државне финансије остале под контролом.

Де Веверов националистички Нови фламански савез (N-VA) и либерални Реформистички покрет (MR) траже смањење издвајања за здравство, док њихови социјалистички и центристички коалициони партнери захтевају веће порезе на богатство.

Каматне стопе на белгијске државне обвезнице последњих месеци нагло су порасле.

Де Вевер је упозорио да би претећа спирала дуга и трошкова камата приморала владу да се задужује само да би отплаћивала камате на постојеће кредите.

Попут других европских земаља, међу којима су Француска и Италија, и Белгија покушава да усклади растући државни дуг са захтевима демонстраната за већим издвајањима како би се унапредиле јавне услуге, попут образовања.

Демонстранти су се последњих недеља сукобљавали с полицијом у више земаља, међу којима су Француска, Шпанија, Италија и Белгија.

Амерички председник Доналд Трамп одржао је десетине предизборних скупова широм земље, убеђен да поново може да оповргне прогнозе и помогне републиканцима да задрже контролу над Конгресом.

Током наступа говорио је о имиграцији, економији и безбедности, али је пажњу неретко скретао и на споредне теме – од уређења Беле куће до личних коментара о политичким савезницима и противницима.

Ипак, судбину Републиканске странке могао би да одреди један кратак позив који је Трамп упутио овог лета на републиканској конвенцији у Даласу.

"Замислите да сам и ја на гласачком листићу", поручио је тада својим присталицама.

Трамп је тиме локалне и конгресне изборе претворио у национално изјашњавање о сопственој политици. Историја показује да странка актуелног председника најчешће губи подршку на изборима који се одржавају на половини председничког мандата.

Бил Клинтон је 1994. године изгубио 54 места у Представничком дому, Барак Обама 2010. чак 63, а Доналд Трамп је током свог првог мандата, 2018. године, остао без 40 републиканских мандата.

Сада се, према истраживањима јавног мњења, Трамп суочава са најнижим рејтингом једног америчког председника уочи оваквих избора још од времена Харија Трумана, чија је Демократска странка на међуизборима 1946. године изгубила 55 места у Представничком дому и 12 у Сенату. Републиканци су тада, у условима послератне инфлације и таласа штрајкова, преузели контролу над оба дома Конгреса, први пут после 16 година.

Хаким Џефрис, који би у случају демократске победе вероватно постао први Афроамериканац на челу Представничког дома, најавио је истраге о корупцији у администрацији, одлукама о рату са Ираном и начинима на које је Трампова породица увећавала своје богатство.

Анкете најављују "плави талас", републиканци бране тесну већину

Републиканци у изборе улазе са изузетно тесном предношћу у Представничком дому, где је однос мандата 218 према 214, док у Сенату имају већину од 53 према 47 места.

Истраживања јавног мњења показују да демократе имају све веће изгледе да преузму контролу над Представничким домом, за шта им је потребно да освоје четири мандата више него што тренутно имају.

Према истраживању Ројтерса и Ипсоса, демократе имају предност од 11 процентних поена у опредељењу бирача за изборе за Конгрес – 47 према 36 одсто, док је подршка Трамповом раду пала на 32 процента.

Осим представника у оба дома Конгреса, грађани ће бирати и гувернере у 36 савезних држава и три америчке територије, као и хиљаде представника у законодавним телима савезних држава.

Више десетина милиона Американаца већ је гласало превремено. У појединим савезним државама важним за коначан исход забележена је већа активност демократских него републиканских бирача.

Забринутост републиканаца видљива је и у расподели новца за кампању. Конзервативни политички одбори које подржава милијардер Илон Маск, који је уложио 366 милиона долара у помоћ републиканским кандидатима, морали су да усмере додатна средства и у традиционална упоришта странке, попут Канзаса, Ајове и Тексаса.

Коалиција бирача која је Трампу 2024. године омогућила повратак у Белу кућу у међувремену је ослабљена низом политичких и економских проблема.

Неки од њих су необјављивање целокупне документације повезане са Џефријем Епстином, ширење великих центара за обраду података у руралним срединама, раст цена горива и хране, као и рат са Ираном, који траје осам месеци, иако је Трамп у почетку најављивао да ће бити брзо окончан.

Посебан проблем за актуелног председника САД представља то што је у кампањи 2024. обећао смањење инфлације и нижу цену живота, док се велики број Американаца сада суочава са супротним кретањима.

Економија против Трампа, и још по нешто

Према оцени аналитичара, два потеза Трампове администрације посебно су утицала на трошкове живота – увођење високих царина на увозну робу и одлука о покретању ваздушних удара на Иран у фебруару, који су прерасли у шири сукоб.

Последице рата осећају се на светском енергетском тржишту. Поскупљење дизела погодило је америчку пољопривреду и теретни саобраћај, од Калифорније до великих пољопривредних области Ајове и Охаја.

Међутим, критике Трампове администрације не односе се само на економску политику.

Опозиција указује и на могући сукоб јавног и приватног интереса, тврдећи да амерички председник користи положај за увећање сопственог богатства и имовине породице.

Трамп је прихватио авион из Катара за потребе председничког превоза, преуредио Овални кабинет користећи раскошне златне украсе, срушио источно крило Беле куће ради изградње свечане дворане вредне 400 милиона долара и најавио изградњу тријумфалне капије у Вашингтону.

Истовремено, према подацима Форбса, његово лично богатство порасло је са 2,3 милијарде долара 2024. на 6,5 милијарди долара.

Барак Обама поново у кампањи – ослонац демократа 

Док републиканци покушавају да одбране већину, демократе су у завршници кампање ангажовале једног од својих најпрепознатљивијих политичара – бившег председника Барака Обаму.

Иако је из Беле куће отишао пре готово 10 година, Обама и даље има способност да привуче велики број присталица и мобилише бираче, нарочито младе и Афроамериканце.

На скупу у предграђу Атланте, у Џорџији, окупљени су поново узвикивали: "Да, ми то можемо!"

У питању је слоган који је обележио Обамину победничку председничку кампању 2008. године. Обама је у низу говора оштро критиковао Трампове ауторитарне тежње, спољну политику и рат на Блиском истоку.

"Ови избори су наша последња и најбоља прилика да га бар донекле обуздамо, да зауставимо део бесмислених потеза ове администрације. То је механизам којим систем може да прекине овакву политику и морамо да га активирамо", поручио је Обама у Џорџији.

За разлику од Трампа, који је недељама одржавао скупове у републиканским упориштима, Обама је већим делом кампање био уздржан, остављајући простор новој генерацији демократских кандидата да изгради сопствени политички идентитет.

Тек у завршници укључио се интензивније, користећи популарност како би помогао кандидатима у неизвесним изборним тркама.

Демократе – Обама спаја стару странку и нову левицу

Повратак Обаме у кампању има и шири политички значај, јер се Демократска странка последњих година суочава са унутрашњим разликама између умереног крила и све утицајнијих прогресивних покрета.

На скупу у Детроиту, Обама је подржао Абдула ел Саједа, демократског кандидата за Сенат у Мичигену, иако је Ел Сајед раније критиковао поједине одлуке његове администрације.

Бивши председник није покушао да сакрије те разлике, већ их је претворио у шалу.

"Да, Абдул се није слагао са неким стварима које смо желели да урадимо, односно које је наша администрација радила док сам био председник. Знате ко се још не слаже са свиме што радим? Мишел Обама", рекао је бивши амерички председник, изазвавши смех окупљених.

Тај наступ посматра се као покушај да се премости јаз између старе и нове Демократске странке.

Међу млађим активистима, који су политички стасавали током председничких кампања Бернија Сандерса и успона Демократских социјалиста Америке, Обамино наслеђе и даље је предмет расправе.

Његови критичари подсећају да је 2008. дошао на власт са обећањима о нади и променама, али да многа од тих обећања нису остварена.

Други представници прогресивног крила у Обамином ангажовању виде потврду да се Демократска странка променила.

Од 2016. године Демократски социјалисти Америке повећали су број чланова са око 6.000 на више од 130.000, а њихов политички утицај порастао је и после победе Зохрана Мамданија на изборима за градоначелника Њујорка.

Републиканци губе подршку Латиноамериканаца, Тексас важан тест

Један од највећих проблема за републиканце представља пад подршке међу бирачима латиноамеричког порекла.

Трамп је 2024. године остварио значајан успех међу латиноамеричким мушкарцима, што је унутар Републиканске странке протумачено као доказ стварања нове, трајне коалиције радничких и етнички разноликих бирача.

Међутим, после повратка у Белу кућу покренуо је оштру политику депортација, уз учестале акције наоружаних припадника имиграционих служби у градовима и пољопривредним областима.

Посебна пажња усмерена је на Тексас, где демократе од 1994. године нису победиле на изборима за неку од функција које се бирају на нивоу целе савезне државе.

Демократски кандидат за Сенат Џејмс Таларико, некадашњи наставник у државној школи и посланик у тексашком законодавном телу, надмеће се са републиканским државним тужиоцем Кеном Пакстоном, блиским Трамповим савезником.

Пакстона прате вишегодишње оптужбе за корупцију и личне афере, а упркос огромним улагањима републиканских донатора, укључујући Маска, према већини анкета Таларико  има благу предност.

Неизвесне трке за Сенат – од Мичигена до Аљаске

Иако демократе имају добре изгледе да освоје већину у Представничком дому, борба за контролу над Сенатом знатно је неизвеснија. Ипак, незадовољство Трамповом политиком проширило је изборну борбу и на савезне државе у којима је актуелни председник САД 2024. победио убедљивом разликом.

У Охају, некадашњи демократски сенатор Шерод Браун покушава да се врати у Сенат, супротстављајући се актуелном републиканском сенатору Џону Хастеду. Браун, познат по блиским везама са синдикатима, настоји да искористи незадовољство радника због раста цена горива, затварања фабрика и ширења центара за обраду података.

У Мичигену се републиканац Мајк Роџерс надмеће са демократом Абдулом ел Саједом, лекаром и некадашњим директором здравствене службе Детроита, који би у случају победе постао први муслиман у Америчком сенату. Ел Сајед је изложен нападима због ранијих ставова о спољној политици, док су организације које подржавају Израел уложиле милионе долара у кампању против њега. Трамп га је назвао "џихадистом", а Обамина подршка зато има и посебну политичку тежину.

У Мејну се дугогодишња републиканска сенаторка Сузан Колинс бори за нови мандат против демократе Троја Џексона, некадашњег дрвосече и председника Сената те савезне државе. Колинсова покушава да се дистанцира од Трампа, али је демократе критикују због подршке конзервативним судијама Врховног суда и другим кључним потезима републиканске администрације.

На Аљасци демократкиња Мери Пелтола покушава да победи републиканског сенатора Дена Саливана. Ту изборну трку прати и правни спор након покушаја Министарства правде да спречи потврђивање евентуалне победе Пелтоле.

Њени савезници су, према медијским извештајима, помогли да се у трку укључи још један кандидат са именом Ден Саливан како би се збунили бирачи, али њен изборни штаб одбацује умешаност.

Шта даље

Уколико демократе освоје већину у једном или оба дома Конгреса, Трампова могућност да спроводи законодавни програм биће знатно ограничена.

Трамп би у том случају морао више да се ослања на извршна наређења, док би демократе добиле прилику да покрену низ парламентарних истрага.

Избори 3. новембра истовремено ће означити почетак борбе за председничке изборе 2028. године.

У Републиканској странци потпредседник Џеј Ди Венс за сада се сматра најизгледнијим наследником Трамповог политичког покрета, али се као потенцијални кандидати помињу и сенатор из Тексаса Тед Круз и државни секретар Марко Рубио.

Ни демократе немају јасно дефинисаног наследника који би странку повео у нову председничку трку.

Међу потенцијалним кандидатима помињу се гувернер Калифорније на одласку Гевин Њусом, сенатор Џорџије Џон Ософ, конгресменка Александрија Окасио Кортез, али и бивша потпредседница Камала Харис, која је изгубила председничке изборе 2024. године.

О референдуму

Трамп настоји да увери присталице да ће његова популарност и овог пута донети победу републиканцима. Међутим, управо његова одлука да себе стави у средиште изборне кампање могла би да се покаже као највећи политички ризик.

За демократе су ови избори прилика да поврате контролу над Конгресом и ограниче моћ председника, али и тест да ли могу да претворе незадовољство Трампом у трајнију политичку подршку.

За републиканце, улог је двострук – очување већине у Вашингтону и питање да ли странка може да задржи широку коалицију бирача коју је Трамп окупио 2024. године.

Хоће ли Америка видети само "плави талас" или знатно убедљивији успех демократа, показаће резултати гласања. С друге стране, већ сада је јасно да ће одлука бирача имати последице далеко изван новог сазива Конгреса – и у великој мери одредити политичку борбу за Белу кућу 2028. године.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи изјавио је да се нада да ће Сједињене Америчке Државе изабрати пут дипломатије, али је поручио да је Техеран спреман и за одбрану. Додао је да засад нису планирани директни преговори са САД.

Амерички председник Доналд Трамп рекао је дан раније да преговори са Ираном напредују, али је поручио да САД још морају да се "позабаве једном или две мете" у Ирану, не искључујући могућност нових напада.

С друге стране, Израел се суочава са политичком неизвесношћу након избора на којима ниједан блок није освојио потребну већину за формирање владе.

Израелски председник Исак Херцог изјавио је да лидери странака треба да прихвате изборне резултате и буду спремни да "пронађу креативна решења како би се избегли нови избори".

За то време, према најновијим подацима Међународне организације за миграције, више од 300.000 људи расељено је у Јемену у последња два месеца због интензивирања сукоба на западу земље између владиних снага и јеменских побуњеника.

Приватни ”лирџет 60” је летео са аеродрома у тексашком граду Остин и летео је ка Бахамима, али је пилот негде изнад Флориде пријавио проблеме.

Локалне власти су саопштиле да је жена која је управљала авионом викала: ”Мејдеј, мејдеј.. Ударићемо у земљу”, пре него што се летелица огромном брзином зарила у тло.

Од снаге удара у земљи је остао кратер дубок око два метра, а делови авиона распршили су се стотинама метара око места несреће, саопштиле су локалне власти.

Ралог због којег је авион нагло изгубио висину и срушио се код Вест Палм Бича још није познат. Истрага је у току.

Француски Сенат је 27. октобра усвојио предлог закона под паролом "Вандали плаћају”, са амандманом који омогућава блокирање друштвених мрежа уколико довољно брзо не уклоне поруке којима се подстиче на насиље, и то без судске одлуке.

Реч је о једном од најстрожих закона у тој области у западном свету.

Француска власт одлучила се на драконску меру, коју западне демократије обично замерају остатку света, усред ерупције насиља у протестима чија су кључни састојци – друштвене мреже и они који на њима проводе више времена него без њих.

У почетку беше лајк

"Субота је и распуст је, сви могу да дођу" – тим речима је аутор налога V2 на Тиктоку позвао на велики протест 17. октобра због пада куповне моћи у Француској. Младић је изгледа први предложио тај датум, још почетком септембра, а снимак је на Тиктоку покренуо лавину порука и добио стотине хиљаде лајкова.

Бунт средњошколаца кренуо је већ 18. септембра из школе "Антоан де Сент Егзипери" у Кретеју, предграђу Париза.

Ђаци су договорили блокаду своје школе после штрајка наставника и, како су касније испричали, "све организовали" у групи на Снепчету.

Поруке су се ређале једна за другом, а у пола седам ујутру ученици су већ постављали барикаде испред школе.

Бунили су се због упражњених наставничких места, недостатка медицинских радника у школи и трошне зграде, а из Кретеја се покрет убрзо раширио по целој земљи.

Неколико дана касније, ученике је подржао посланик крајње левичарске Непокорене Француске Луј Бојар, а снимак који је објавио на Тиктоку премашио је милион и по прегледа.

Сторији, затворене групе и "deter" налози

Мобилизација на мрежама била је велика, али разбијена на мноштво малих налога. Париски средњошколци отварају профиле на Инстаграму са додатком "deter" у имену, скраћено од француског “déterminé“, што значи "одлучан". Преко њих, у сторијима који нестају после 24 сата, објављују време и место окупљања.

Затворене групе на Инстаграму, Снепчету и Воцапу, са десетинама, а понекад и стотинама ученика, служе као наставак ђачких скупова. Ту се договарају места окупљања, тактика и опрема, па и где наћи контејнере за барикаде.

"Одлуке доносимо у међусобној комуникацији (…), а онда велике налоге користимо да пренесемо оно што смо одлучили", објаснио је за Монд младић који води налог блокаде једне средње школе у Буају, на западу Француске.

"Тако се информишемо о окупљањима за блокаду, о датуму и, отприлике, о томе шта нас чека", рекла је за Франс инфо ученица из Лиона.

Групе се брзо попуне, јер на Снепчету примају највише 201 члана. Ученици у Рену зато прелазе на Воцап, где стаје више од хиљаду људи. За ширење вести, каже један од њих за Франс 3, "најбољи је и даље Тикток".

Пази, снима се

Телефон је и камера. Ученици у Орлеану снимају сваки корак протеста, па и сукобе са полицијом, да би имали доказе.

"Боље је стално снимати било шта, него никада не снимати", рекао је један од њих за Франс 3.

Лицејци су брзо схватили и да их неко прати. Бесмислена реченица "Бисмилах, то је тама", постала је поклич покрета широм земље, пошто је приписана полицајцу који је наводно покушао да се убаци у једну групу на Снепчету.

Организовање је делимично прешло и на Сигнал и Телеграм, који важе за безбедније платформе.

Уз упутства о блокадама, ту се све чешће дају и савети како се понашати пред полицијом и шта носити на протесту.

Почетком октобра у Француској су приведене хиљаде малолетника.

Снимци насиља потопили слике мирних протеста

На дан великог протеста 17. октобра, на улице је изашло 550.000 људи према подацима полиције, а 800.000 према наводима организатора.

У сукобу са демонстрантима, полиција је у Паризу, Марсеју, Лиону и многим мањим градовима била надјачана. Пожар у градској кући у Лиможу преношен је уживо на Тиктоку, а снимци пљачке и сукоба преплавили су телевизије и алгоритамске фидове.

У тој поплави снимака, мирни протести у већини градова готово да се нису видели.

Од потцењивања до претње гашењем

Власт у почетку није озбиљно схватала позиве са мрежа, али се став мењао и постепено постајао све оштрији. У белешци од 25. септембра, полиција их описује као неповезане поруке пуне правописних грешака, иза којих, према њеној процени, стоји пре свега жеља да се откаже настава.

Није много прошло, и обавештајна служба у париској префектури признала је да су позиви на друштвеним мрежама збунили полицију на терену.

Тон је крајње заоштрен после 17. октобра, пошто је министар унутрашњих послова Лоран Нуњез запретио привременим гашењем платформи ако се насиље понови.

За председника Емануела Макрона, друштвене мреже су "инструменти мобилизације најгорих порива".

Средњошколци, међутим, имају другачији поглед: снимци полицијског насиља на Тиктоку и Инстаграму продубили су њихово неповерење према органима реда и систему уопште.

Друштвене мреже (ни)су криве

Друштвене мреже нису створиле незадовољство француске омладине – трошне школе, мањак наставника и скуп живот постојали су и пре снимка на Тиктоку. У условима политичке поларизације и галопирајуће кризе јавних финансија, решење нагомиланих проблема се не назире.

Ерупција беса ухватила је, очигледно, државу у раскораку и неспремну, на шта је она реговала (пре)оштрим мерама и претњама забраном.

Такве мере власти, можда могу да ублаже или потисну запаљиву атмосферу, али само привремено. Пре би могли да је додатно распламсају, ако после Сената прођу Народну скупштину и буду примењене.

Шеф полиције у Даласу Данијел Комо рекао је да полиција још покушава да утврди да ли су пуцњаве у четврти Дип Елум биле повезане.

Комо је навео да је неколико се још не зна шта је био повод за пуцњаве.

У одвојеном инциденту, једна особа је погинула, а осам је повређено у пуцњави недалеко од стадиона у Бирмингему у америчкој савезној држави Алабами након утакмице "Меџик сити класика" у суботу увече, саопштила је полиција.

Портпарол полиције у Бирмингему Дерел Фриман рекао је да је једна особа приведена, као и да је пронађено више комада оружја.

Најмање шест особа је рањено синоћ у пуцњави у Фејетвилу, у америчкој савезној држави Арканзас, саопштила је полиција.

У Њуарку, у америчкој савезној држави Делавер, шест особа је рањено из ватреног оружја касно синоћ у близини кампуса Универзитета Делавер, рекао је поручник полиције Њуарка Грег Делија.

Тинејџери избодени ножем на југу Енглеске

Петорица тинејџера тешко су повређена у нападу ножем током прославе Ноћи вештица у Енглеској, пише Би-Би-Си.

Полицијски службеници позвани су у суботу, нешто после 22.30 према локалном времену, недалеко од Истлија, у Хемпширу.

Повређени младићи, тројица шеснаестогодишњака и двојица седамнаестогодишњака, превезени су у болницу.

Полиција Хемпшира саопштила је да се сумња да је непозната група људи ушла на приватну прославу у једној кући после чега је дошло до напада ножем.

Полиција је позвала све који су били сведоци инцидента или имају било какве информације да се јаве надлежним органима.

Главна инспекторка Елизабет Пири, која руководи истрагом, истакла је да је свесна узнемирености локалног становништва због инцидента и захвалила грађанима на стрпљењу.

Један очевидац је навео да је видео особу како истрчава из куће у којој се напад догодио, вичући да је избодена ножем и да је јуре две особе.