Европско наоружавање – како окончати зависност од САД

Kада је реч о ракетама које су од кључног значаја за европску одбрану, међутим, производња или одржавање требало би макар делимично да буду премештени у Европу.

Амерички Локид Мартин и немачки Рајнметал већ су потписали меморандум о намерама за заједничку производњу ракета АТАЦМС у Немачкој.

Залихе би требало да расту, а да се притом Вашингтон, с индустријско-политичке стране, не иритира. Дугорочно, Европа ипак рачуна на већу независност.

Европска ПВО – европско питање "патриота"

Мало који систем наоружања толико симболизује зависност европских чланица НАТО-а од САД као "патриот". Амерички противваздухопловни систем штити стратешки важне циљеве у Украјини и већ деценијама је у употреби у многим државама НАТО-а.

Европски одговор на ту зависност не састоји се од једног јединог система. У горњем слоју одбране, где се пресрећу претње на великим висинама, САМП/Т НГ из Француске и Италије требало би да се развије у европску алтернативу "патриоту".

Модернизована верзија требало би да буде способна да, уз помоћ нових сензора и пројектила, обара и балистичке ракете. Прве јединице модернизоване верзије требало би да буду испоручене 2027. године.

Средњи домет одбране требало би, између осталог, да покрива немачки систем ИРИС-Т компаније Дил, који је већ у употреби у Украјини и тамо делује на удаљеностима до 40 километара и висинама до 20 километара.

Већа варијанта ИРИС-Т СЛX требало би да буде испоручивана од 2029. године и има домет од око 80 километара, при висини од приближно 30 километара.

Краткорочно, Европа не може да замени ракетне системе Патриот, али дугорочно жели да сопственим системима боље заштити свој ваздушни простор од Русије.

ЕЛСА – европски одговор на проблем домета

У случају сукоба није реч само о одбрани, већ и о нападним способностима. Када европске војске планирају прецизне ударе дубоко иза непријатељских линија, тренутно доминирају амерички системи, попут крстарећих ракета "томахавк".

Као што је ове недеље постало јасно на самиту НАТО-а у Анкари, Немачка се краткорочно ослања управо на то решење. Влада у Берлину је са Вашингтоном договорила меморандум о намерама за куповину ракета "томахавк" и копнених лансирних система Тајфун.

Тиме би требало да се затвори стратешки јаз у домету у односу на Русију.

Истовремено, тај посао показује и основни проблем европске одбрамбене политике: хитно потребни системи за сада долазе из САД, док европски системи тек треба да буду развијени.

Програмом ЕЛСА шест европских сила – међу њима су Француска, Немачка и Велика Британија – жели да створи индустријску противтежу.

ЕЛСА је за сада политичко-индустријски оквир сарадње, који би на крају требало да доведе до развоја конкретне војне опреме. То укључује и Euro Multi Missile Launcher, као и комбинацију сложених крстарећих ракета и јефтинијих беспилотних летелица дугог домета, од 500 до 2.000 километара.

Док је набавка привремених решења већ у току, стварна независност требало би да буде постигнута тек почетком тридесетих година овог века, кроз новоразвијене европске системе на бојном пољу.

Али муниција је у овој области само пола посла. Права зависност од Вашингтона лежи у откривању циљева, у такозваном „kill chain“. Без аутономне заједничке мреже сензора, сателитског извиђања и командних структура, ни европске ракете не могу саме да пронађу циљ.

DECODER – европска лекција о дроновима

У рату у Украјини дронови се користе у до сада незабележеном обиму. Они обликују слику фронта и напада дубоко у позадини. Управо на то надовезује се програм DECODER.

Програм ЕУ требало би да опреми европске оружане снаге дроновима и системима за борбу против дронова, а истовремено да европску индустрију учини независнијом од америчког развоја.

Међутим, развој се тренутно у великој мери одвија на националном нивоу. И у Немачкој стартапови за дронове и компаније из наменске индустрије профитирају од рата у Украјини и нових наруџбина Бундесвера.

DECODER би могао да обједини тај развој на европском нивоу. Тренутно у програму учествује 26 држава ЕУ, као и Норвешка и Украјина. Посебно се укључивање Кијева сматра пресудним због вишегодишњег ратног искуства.

Европска комисија процењује да ће до 2033. бити потребно између 3,5 и 5 милијарди евра улагања. DECODER, међутим, још није готов развојни програм, већ оквир који политички и индустријски тек треба да добије конкретан садржај.

IRIS² – безбедна сателитска комуникација

Значај система Старлинк на украјинском ратишту пробудио је Европу. Пројектом IRIS² ЕУ жели да успостави сопствену сателитску услугу независну од САД.

Први уговори за изградњу сателитске констелације већ су потписани. До 290 сателита требало би не само да омогући безбедну комуникацију између државних институција, већ и да буде коришћено у одбрамбене сврхе.

Пројекат вредан више од десет милијарди евра требало би да буде реализован између 2029. и 2030. године, а оперативан од 2030. године.

GlobalEye – шведска кључна технологија

Пре него што полете борбени авиони или буду лансиране ракете, Европа мора да зна шта се креће на небу, мору и копну. У ту сврху НАТО користи 14 авиона AWACS, заснованих на америчком Боингу 707, стационираних у Гајленкирхену.

Следећа генерација система AWACS више не би требало да буде заснована на америчкој платформи.

На самиту НАТО-а у Анкари Алијанса је најавила почетак формалних преговора са компанијом Саб о набавци до десет авиона за рано упозоравање GlobalEye. Уговор још није потписан, али би прве летелице могле да буду испоручене од 2030. године.

FCAS – пропали немачко-француски сан

Последњих година бројне европске државе одлучиле су се за тренутно најмодернији западни борбени авион – амерички Ф-35 пете генерације. Ти авиони су изузетно напредни, али су и симбол технолошке зависности од Вашингтона.

FCAS, у Француској познат као SCAF, требало је да буде европски одговор на то. Циљ је био развој првог европског борбеног авиона шесте генерације, као дела умреженог система који би укључивао пилотирани авион, пратеће дронове, сензоре, облак података и ново наоружање.

У пројекту су учествовале Француска, Немачка и Шпанија, а главне компаније биле су Дасо и Ербас.

Међутим, срж пројекта – заједнички борбени авион нове генерације – пропала је пре неколико недеља после вишегодишњих спорова. Владе у Берлину и Паризу нису успеле да реше сукоб између компанија Дасо и Ербас око вођства пројекта, поделе послова и кључних технологија.

За европску аутономију у области наоружања то представља тежак ударац. Управо тамо где је зависност од америчке технологије највидљивија, највећи европски одбрамбени пројекат пропао је због националних и индустријских интереса .