Морнарица САД потврдила да је "тритон" пао у Персијском заливу; Иран више од 1.100 сати без интернета

Морнарица Сједињених Америчких Држава потврдила је да се извиђачка беспилотна летелица MQ-4C "тритон" срушила у региону Персијског залива, наводећи да је реч о "несрећи", док су поједини извори раније тврдили да је летелицу оборила иранска ПВО.

Дрон је нестао са система за праћење летова током мисије изнад Персијског залива, што је изазвало спекулације да га је оборила иранска противваздухопловна одбрана.

MQ-4C "тритон" спада међу најређе и најскупље беспилотне летелице у употреби у америчкој морнарици, а процењује се да његова вредност износи између 235 и 250 милиона долара.

Због високе цене, у употреби је око 20 примерака.

Летелица је дериват дрона „Глобал хок“ и намењена је поморском надзору на великим даљинама.

Има домет већи од 13.000 километара и опремљена је радаром AN/ZPY-3, који омогућава надзор од 360 степени и праћење бродова на великим површинама мора.

Према доступним подацима, дрон је непосредно пре нестанка нагло изгубио висину, са око 15.000 метара на мање од 3.000 метара.

У том тренутку емитовао је сигнале за ванредну ситуацију – најпре код 7400, који означава губитак комуникације са контролом лета, а затим и код 7700, који означава општу ванредну ситуацију.

Америчка морнарица је саопштила да се летелица вероватно враћала у своју базу у ваздухопловној станици Сигонела у Италији након мисије надзора над Персијским заливом и Ормуским мореузом.

(Танјуг)

Једна особа лакше је повређена у северном Израелу након што је ракетна паљба из Либана погодила подручје у близини града Тамра, саопштили су медицински званичници.

Медицинска служба Маген Давид Адом саопштила је да је 61-годишњи мушкарац повређен шрапнелом у близини града Тамра на северу Израела након ракетног напада.

Према наводима израелске војске, Хезболах је јутрос испалио још пет ракета на подручје Галилеје. 

Две ракете су пресретнуте, док су три пале на отворена подручја.

Из Либана је од јутрос ка северу Израела испаљено готово 40 ракета, преносе израелски медији.

(Times of Israel)

Генерални директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси поручио је да би сваки могући споразум између Сједињених Америчких Држава и Ирана о окончању сукоба морао да садржи "веома детаљне" и строге мере верификације иранског нуклеарног програма.

Гроси је истакао да је за сваки потенцијални споразум између САД и Ирана о окончању рата на Блиском истоку неопходан снажан и детаљан систем контроле иранских нуклеарних активности.

Нагласио је да би присуство инспектора ИАЕА и прецизни механизми провере били кључни услов, упозоривши да без тога "не би постојао споразум, већ само илузија споразума".

Гроси је рекао да Иран има "веома амбициозан и широк нуклеарни програм" и да би све његове активности морале да буду под сталним надзором.

(Reuters)

Иран је на састанку Правног комитета Међународне поморске организације одбацио иницијативу Уједињених Арапских Емирата о успостављању безбедног поморског коридора кроз Ормуски мореуз, оцењујући је као правно неосновану и политички мотивисану.

Иран је на 113. састанку Правног комитета Међународне поморске организације (ИМО) у Лондону одбацио предлог УАЕ о успостављању "безбедног поморског коридора" кроз Ормуски мореуз.

Ирански представник Пурија Коливанд оценио је да је предлог заснован на "произвољним тврдњама" и правно неважећим закључцима, уз тврдњу да је процедура у оквиру ИМО-а погрешна и неусклађена са правилима.

Техеран је навео да сваки евентуални поморски коридор може да се успостави само уз пуну сагласност Ирана као обалне државе и да без тога такви предлози немају правну основу.

Иран је додатно саопштио да је погоршање безбедносне ситуације у региону последица, како тврди, "америчко-израелске војне агресије" и да последице по поморски саобраћај не могу да се посматрају одвојено од тог контекста.

Према иранским наводима, током сукоба је погођено и потопљено 39 комерцијалних бродова, а погинуло је 20 морнара у периоду од 40 дана.

Техеран тврди да је Ормуски мореуз и даље отворен за међународни саобраћај, али да пролаз подлеже координацији са иранским властима и безбедносним правилима, док су изузети само бродови које Иран сматра непријатељским.

(Танјуг)

Иран је током рата наводно користио кинески шпијунски сателит како би пратио америчке војне базе на Блиском истоку и подржао војне операције, показала је анализа процурелих докумената и сателитских података, објавио је Фајненшел тајмс.

Истрага је навела да је систем, означен као "ТЕЕ-01Б", крајем 2024. године набавила Ваздухопловна снага Корпуса исламске револуционарне гарде (ИРГЦ), након његовог лансирања из Кине, и да је коришћен за прикупљање обавештајних података током мартовских напада дроновима и ракетама.

Према подацима из докумената, сателит је снимао више стратешких локација у региону, укључујући америчке војне базе у Саудијској Арабији, Јордану, Ираку, Бахреину, Кувајту и Џибутију, као и кључну инфраструктуру у државама Персијског залива.

Наводи се да су слике снимљене непосредно пре и након напада за које се тврди да су их извеле иранске снаге, што указује да је сателит коришћен за идентификацију и процену циљева.

Стручњаци цитирани у извештају оцењују да сателит представља значајан технолошки напредак у односу на раније иранске системе, са могућношћу снимања у високој резолуцији погодној за идентификацију војних објеката и кретања.

Компанија која је произвела и лансирала сателит, Earth Eye Co, наводи да је реч о комерцијалном пројекту намењеном цивилној употреби, док аналитичари тврде да начин коришћења указује на војну сврху и управљање од стране ИРГЦ-а.

Кина и Иран нису званично коментарисали наводе из истраге.

(FT)

Стотине турских држављана, у конвоју од више од 500 возила, кренуле је ка граничном прелазу Гурбулак са Ираном као израз солидарности са иранским народом, пренела је иранска агенција ИРНА.

Поворка је кренула из града Игдир према граници Базарган, а учесници су носили заставе и узвикивали слогане подршке пријатељским односима између Турске и Ирана.

Према наводима, 72 турска држављанина прешла су границу и ушла у Иран, где су их испратили остали учесници конвоја.

Окупљања и слични скупови подршке Ирану, како се наводи, организовани су претходних дана и у источним турским провинцијама.

У Табризу је, према извештају, одржан и скуп турских медијских радника и активиста цивилног друштва, где је изражена подршка Ирану и његовом, како су навели учесници, отпору против "ционистичког и америчког непријатеља".

На састанцима у Ирану учесници су позвали на формирање мреже "медија отпора" која би повезивала Турску и Иран.

Представници турских организација и медија поручили су да њихова делатност не припада једној земљи, већ ширем "фронту отпора", док су Иран описали као државу која се, како су навели, "супротставља великим силама". 

(Танјуг)

Потпредседник САД Џеј Ди Венс изјавио је да амерички председник Доналд Трамп жели да склопи "велики договор" са Ираном

Истакао је да су преговарачи током викенда постигли велики напредак у Пакистану, али да Трамп не жели да склопи "мали", већ "трамповски, велики договор" са Ираном.

Венс је приметио да постоји велико неповерење између две земље. "Неће се решити тај проблем преко ноћи", рекао је Венс.

(BBC)

Цене нафте су пале након знакова да би Сједињене Америчке Државе и Иран могли да наставе разговоре.

Нафта Брент је пала за више од 4,3 одсто, на ниво од око 95 долара по барелу, као и америчка сирова нафта WTI (West Texas Intermediate), која је отишла наниже за нешто мање од седам одсто, на нешто мање од 92 долара по барелу, пренео је Трејдинг економикс.

У току су разговори о одржавању још једне рунде преговора пре истека двонедељног прекида ватре, а извештаји сугеришу да би разговори могли да буду одржани у Пакистану.

(Танјуг)

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп поручио је да би неко требало да обавести папу Лава XIV да је Иран, како тврди, убио најмање 42.000 "невиних, потпуно ненаоружаних демонстраната" у последња два месеца.

Трамп је, у објави на мрежи Truth Social, навео и да је "апсолутно неприхватљиво" да Иран има нуклеарну бомбу.

Папа Лав XIV један је од најгласнијих критичара америчке војне акције против Ирана.

(Танјуг)