ИРГЦ: Погођен амерички ловац Ф-35; Трамп: Ако Техеран поново нападне Катар, "разнећемо" највеће гасно поље на свету

Европски савет је позвао Иран и његове проксије да прекину "неселективне војне нападе".

Такође је наведено да треба да постоји "мораторијум на нападе на енергетска и постројења за производњу воде", као и "деескалација и максимално уздржавање" и заштита цивила и инфраструктуре.

Европски савет је подвукао важност заједничке акције како би се помогло партнерима у региону да ојачају своје "способности за борбу против дронова и противваздушну одбрану".

Израелски Канал 12 јавља да су ирански ракетни напади на Израел покренули сирене за ваздушну опасност у централном Израелу, укључујући Јерусалим.

Израелска војска је претходно упозорила на долазећи ракетни напад из Ирана.

Катар је саопштио да ће напади на његова енергетска постројења резултирати процењеним губицима од 20 милијарди долара годишњих прихода.

Катарски министар енергетике Сад Шерида ел Каби је навео у саопштењу да ће напади на енергетска постројења земље смањити извозне капацитете течног природног гаса (ТПГ) за 17 одсто, што ће резултирати процењеним губитком од 20 милијарди долара годишњих прихода, преноси Фигаро.

"Санирање штете на постројењима за течни природни гас трајаће између три и пет година. То ће имати последице по Кину, Јужну Кореју, Италију и Белгију", рекао је катарски министар енергетике.

Израел је потврдио да је ратно ваздухопловство те земље напало највеће иранско постројење за прераду гаса Јужни Парс, у провинцији Бушер, у коме се обезбеђује око 70 процената иранског домаћег природног гаса.

У одговор на напад на Јужни Парс иран је напао катарско постројење за течни природни гас Рас Лафан.

Русија је забринута због актуелног сукоба у Персијском заливу и позива на хитан прекид борбених дејстава на Блиском истоку, саопштило је Министарство спољних послова Русије.

"Позивамо на хитан прекид борбених дејстава која су резултат неиспровоциране агресије Сједињених Америчких Држава и Израела против Ирана", наводи се у саопштењу руског министарства.

Додаје се да "Москва непрестано ради на стварању услова за мир, безбедност и добросуседске односе са пријатељским арапским земљама и Ираном".

"Први корак на том путу треба да буде моментални прекид 'војне авантуре' САД и Израела", нагласило је руско министарство, преносе РИА Новости.

Како се наводи, Русија је, заједно са Кином, Турском и другим савезницима, спремна да допринесе регулисању конфликта и проналажењу решења дипломатским путем ради дугорочне стабилизације региона, уз поштовање интереса свих земаља у њему.

Руско министарство је саопштило и да Москва дели став Министарства спољних послова Омана о покретању регионалног преговарачког процеса ради постизања договора о мерама поверења и транспарентности у области нуклеарне енергетике, као и о узајамним безбедносним гаранцијама.

САД и Израел су 28. фебруара покренули низ напада на циљеве на територији Ирана, укључујући и на Техеран. Иран је након тога покренуо узвратне ракетне нападе на израелску територију, као и на америчке војне објекте на Блиском истоку. 

Министарстсво спољних послова, у координацији са Владом Републике Србије, успешно је организовало још један евакуациони лет, којим је 250 држављана Србије из Дохе безбедно слетело на београдски аеродром, саопштило је министарство.

Евакуисани су српски држављани који су се затекли у Катару, Кувајту и Бахреину.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху изјавио је да је Израел сам извршио напад на иранско гасно поље Јужни Парс и да амерички председник Доналд Трамп није био упознат са тим.

Он је на конференцији за новинаре рекао и да је председник САД замолио Израел "да се уздржи од будућих напада".

"И ми се уздржавамо", нагласио је Нетанјаху, преноси Скај њуз.

Трамп је изјавио раније данас рекао да САД "нису знале ништа" о израелском нападу на Јужни Парс.

Турски министар спољних послова Хакан Фидан изјавио је да је Израел одговоран за почетак рата са Ираном, али да Турска упућује "пријатељске" савете Ирану да избегне ширење рата са Сједињеним Америчким Државама и Израелом на Блиски исток, као и да су напади Техерана на земље у региону неприхватљиви.

Фидан је на заједничкој конференцији за новинаре у Дохи, са премијером и министром спољних послова Катара, шеиком Мухамедом бин Абдулрахманом ел Танијем, рекао да је Израел одговоран за почетак рата, али да је Иран имао "историјску одговорност" да не напада земље региона, преноси Анадолија.

"Као што знате, Израел је одговоран за овај рат који је наш регион увукао у невиђену кризу", рекао је Фидан.

Он је додао да је Катар био мета напада Ирана, "који апсолутно нису заслужили, и тај напад и даље траје".

"Осуђујемо и одбацујемо нападе који занемарују цивилне животе и циљају цивилну инфраструктуру. Такви напади никада не могу бити оправдани ни под којим околностима. Турска је, и увек ће бити, уз своју братску земљу, Катар", казао је Фидан.

Фидан је казао да се Турска и Катар слажу да је очување отворених канала за дијалог и решавање проблема обе стране кроз преговоре неопходно за успостављање мира.

Амерички министар одбране Пит Хегсет изјавио је да ће Пентагон тражити од Конгреса више новца за покривање трошкова рата у Ирану, наводећи да жели да осигура да су садашњи и будући трошкови рата покривени.

На питање новинара да ли може да потврди изјаву званичника администрације, који је за америчке медије раније рекао да је Пентагон поднео захтев за додатних 200 милијарди долара, Хегсет на конференцији за новинаре није рекао за колики укупан износ је поднет захтев, наводећи да се тај број "може променити", преноси Еј-Би-Си њуз.

"Што се тиче 200 милијарди долара, мислим да би се тај број могао променити. Очигледно је да је потребан, потребан је новац да се убијају лоши момци. Зато се враћамо Конгресу и нашим људима тамо како бисмо осигурали да смо правилно финансирани за оно што је урађено, за оно што ћемо можда морати да урадимо у будућности, да осигурамо да је наша муниција - све допуњено, и не само допуњено, већ и више од тога", казао је Хегсет.

На питање о захтеву Пентагона за додатно финансирање, амерички председник Доналд Трамп је рекао да је захтев од 200 милијарди долара "мала цена коју треба платити како бисмо били сигурни да ћемо остати на врху".

Новац који је до сада потрошен за финансирање операција у Ирану долази из средстава Пентагона које је већ доделио Конгрес.

Захтев за додатно финансирање такође указује на планове за дужи рат, након што је Трамп раније рекао да ће рат трајати четири до пет недеља. Америчко-израелски напади на Иран почели су 28. фебруара, након што преговори о иранском нуклеарном програму нису довели до споразума.

У трећој недељи напада, Сједињене Америчке Државе тврде да су уништиле више од 7.800 војних мета, 120 иранских бродова и 11 подморница. Званичници Пентагона су на затвореном састанку почетком марта рекли групи сенатора да је рат у Ирану коштао најмање 11,3 милијарде долара, у првих шест дана. 

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да је израелском премијеру Бенјамину Нетанјахуу рекао да више не напада иранска енергетска постројења.

Трамп је, одговарајући на питања новинара у Овалном кабинету, рекао да је са Нетанјахуом разговарао о израелском нападу на иранско гасно поље Јужни Парс и да му је рекао да не врши даље нападе на иранска нафтна и гасна постројења, преноси Гардијан.

"Да, јесам, рекао сам му да то не ради... И он то неће урадити. Нисмо о томе расправљали. Делујемо независно, али се одлично слажемо и координисано поступамо. Повремено ће нешто предузети, и ако мени то не буде одговарало", рекао је Трамп.

Трамп је раније у објави на друштвеној мрежи Truth Social рекао да Вашингтон "није знао ништа о овом конкретном нападу", и да Израел неће даље нападати гасно поље осим ако Иран поново не нападне Катар.

Ирански Корпус исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) саопштио је да је његова противваздушна одбрана погодила амерички ловац Ф-35, у ваздушном простору централног Ирана.

Према саопштењу које је ИРГЦ објавила на својој званичној веб страници, авион је погођен у 2.50 сати ујутру по локалном времену од стране напредних система противваздушне одбране, преноси иранска телевизија Прес.

"Судбина војног авиона је нејасна и под истрагом је, а вероватноћа његовог пада је веома велика", наводи се у саопштењу.

ИРГЦ је навео да пресретање америчког ловца долази након што су ирански одбрамбени системи успешно оборили више од 125 америчко-израелских дронова.

Више детаља о инциденту се још увек истражује.

Америчка телевизија Си-Ен-Ен је, позивајући се на изворе који су упознати са инцидентом, јавила раније данас да је амерички ловац Ф-35 принудно слетео у америчку ваздухопловну базу на Блиском истоку, након што га је погодила, како се верује, иранска противваздушна одбрана.

Портпарол Централне команде Сједињених Америчких Држава, капетан Тим Хокинс, изјавио је да је авион пете генерације са стелт технологијом извршавао борбену мисију изнад Ирана када је био принуђен да слети, и да је инцидент тренутно под истрагом.

Ово је први пријављени случај да су иранске снаге погодиле амерички авион откако су крајем фебруара почели израелско-амерички ваздушни удари у Ирану, навео је Си-Ен-Ен. 

Амерички Стејт департмент саопштио је данас да је одобрио потенцијалну продају оружја за три земље Блиског истока, Уједињене Арапске Емирате, Јордан и Кувајт, у укупној вредности вец́ој од 16,5 милијарди долара.

Стејт департмент наводи да је одобрио потенцијалну продају ракета, дронова, радарских система, муниције Ф-16 и надоградњи Уједињеним Арапским Емиратима, у вредности већој од 8,4 милијарде долара, преноси Ројтерс.

Одобрена је и могуа продаја радара за ваздушну и ракетну одбрану нижег нивоа Кувајту, за процењену цену од осам милијарди долара, као и подршке за авионе и муницију Јордану за процењену цену од 70,5 милиона долара. 

Сједињене Америчке Државе су најавиле продају оружја савезницима на Блиском истоку, након иранских напада на енергетску инфраструктуру неколико суседних земаља, као одговор на израелске нападе на његова гасна постројења.

Јапанска премијерка Санае Такаичи изјавила је да Иран не сме да има нуклеарно оружје, и да Јапан осуђује нападе Ирана на земље Блиског истока, као и затварање Ормуског мореуза.

Такаичи је, на заједничкој конференцији за новинаре са америчким председником Доналдом Трампом у Овалном кабинету Беле куће, казала да земље у свету безбедносно окружење доживљавају "веома озбиљно'' и оценила је да ће глобална економија ускоро доживети "огроман ударац" због ситуације на Блиском истоку, преноси Си-Ен-Ен.

"Чак и у том контексту, чврсто верујем да само ти, Доналде, можеш постић мир широм света", истакла је Такаичи.

Јапанска премијерка је казала да "развој нуклеарног оружја никада не сме бити дозвољен" Ирану, и да Јапан на то позива, као и да се на тај начин "обраћа и другим партнерима у свету".

"Јапан осуђује акције Ирана, као што су напад на суседни регион, а такође и де факто или ефективно затварање Ормуског мореуза", закључила је Такаичи.

Трамп је на истој конференцији за новинаре казао да верује да ће Јапан "преузети одговорност" у америчко-израелском рату у Ирану, "за разлику од НАТО".

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да не намерава да шаље још америчких трупа у регион Блиског истока, као и да очекује да ће Јапан преузети одговорност у америчком рату са Ираном, "за разлику од НАТО".

"Не, не шаљем трупе нигде. А и да шаљем, сигурно вам не бих рекао", рекао је Трамп, одговарајући на питања новинара на заједничкој конференцији за новинаре са јапанском премијерком Санае Такаичи у Овалном кабинету, преноси Си-Ен-Ен.

Трамп је казао да је, иако су цене нафте порасле након америчких и израелских напада на Иран, "заправо мислио да ће бројке бити горе" и да је, пре него што је одлучио да нападне Иран, знао да ће "цене нафте порасти, а економија ће мало пасти".

"Мислио сам да ће бити горе, заправо много горе. Није лоше и ускоро ћ бити готово", рекао је Трамп.

Додао је да верује да ће Јапан "преузети одговорност" у америчко-израелском рату у Ирану, "за разлику од НАТО".

Амерички председник је за сукоб у Ирану рекао да је то "излет" који ће "ускоро бити завршен".

"Њихова морнарица је нестала, њихово ваздухопловство је нестало, њихова противваздушна опрема је нестала, летимо где год желимо... њихово вођство је нестало. Морао сам да направим овај мали излет и урадим нешто што ниједан други председник није имао храбрости да уради", истакао је Трамп. 

Амерички ловац Ф-35 принудно је слетео у америчку ваздухопловну базу на Блиском истоку након што га је, како се верује, погодила иранска противваздушна одбрана, саопштила су два извора упозната са ситуацијом, преноси Си-Ен-Ен.

Портпарол Централне команде Сједињених Америчких Држава Тим Хокинс, рекао је да је авион пете генерације са стелт технологијом "летео у борбеној мисији изнад Ирана" када је био приморан на принудно слетање.

Авион је безбедно слетео, пилот је у стабилном стању, тврди портпарол америчке Централне команде.

Немачки министар одбране Борис Писторијус изјавио је да не искључује учешће немачких оружаних снага у потенцијанлој безбедносној мисији у Ормуском мореузу, али и истакао да је преурањено тако нешто разматрати.

"Ништа не искључујемо, али тренутно нема шта да се одлучује", рекао је Писторијус, преноси Шпигел. Он је прецизирао да би немачко учешће у међународној мисији било могуће тек након прекида ватре или завршетка рата Сједињених Америчких Држава и Израела против Ирана.

Писторијус је одбацио медијске спекулације о распоређивању немачких бродова за минирање класе Франкентал.

"Нема релевантних или опсежних кретања иранских бродова за минирање у Ормуском мореузу", рекао је он и додао да бродови за минирање могу ући у такву кризну зону само уз пратњу других војних бродова.

Иранска балистичка ракета погодила је нафтну рафинерију у Хаифи на северу Израела, пренео је Си-Ен-Ен позивајући се на неименоване изворе.

Како се наводи, у нападу није било жртава, а хитне службе су на лицу места. Након напада у рафинерији је избио велики пожар.

Рафинерија припада Базан групи, једној од највећих енергетских компанија у Израелу, која прерађује гориво и хемијске производе.

Иран је претходно најавио да ће извести узвратне ударе на више земаља Персијског залива, након израелских напада на иранско гасно поље Јужни Парс.

Напади иранских пројектила на гасни комплекс у Катару и напади дроновима у Саудијској Арабији и Кувајту изазвали су снажан раст цена нафте и гаса. 

Израелске одбрамбене снаге саопштиле су да су током ноћи извеле нападе на ирански лучки град Бандар Анзали и циљеве у Каспијском мору, при чему је, како тврде, уништен већи број пловила и објеката иранске морнарице.

Према наводима војске, уништени су једна корвета, четири ракетна брода, као и више помоћних и патролних пловила, заједно са командним центром и бродоградилиштем, пренео је Тајмс ов Израел.

Део пловила налазио се у луци, док су друга била на мору у тренутку напада.

Израелска војска наводи да су ракетни бродови били мета напада како би се задао ударац иранским војним капацитетима, иако, како се истиче, не представљају директну претњу Израелу из Каспијског мора.

Додаје се да та пловила поседују противваздухопловне и противподморничке способности и да би могла да представљају претњу израелским авионима који делују изнад Ирана.

Како се наводи, припреме за напад почеле су тек пре неколико дана и овај циљ није био део почетног списка мета.

Истраживачи из израелске поморске обавештајне јединице лоцирали су бродове и у сарадњи са војном обавештајном управом и израелским ратним ваздухопловством планирали операцију.

Војска истиче да је ово први пут да су израелске снаге гађале циљеве у овом делу Ирана, како у актуелном сукобу, тако и у претходним ратним дејствима. 

Велика Британија најавила је да ће смањити финансирање међународне помоћи за већи део Африке и блискоисточне земље и преусмерити средства на земље погођене сукобима, у оквиру нове политике која подразумева повећање издвајања за одбрану.

Британска министарка спољних послова Ивет Купер изјавила је да ће финансирање за Судан, Украјину, Либан и палестинске територије бити заштићено.

(Танјуг)

Директорка америчке Националне обавештајне службе Тулси Габард изјавила је да се циљеви америчког председника Доналда Трампа у Ирану разликују од циљева израелске владе, наводећи да је Израел усредсређен на онеспособљавање иранског руководства, укључујући врховног лидера.

Габардова је, током саслушања у Одбору за обавештајне послове Представничког дома САД, истакла да су амерички циљеви уништавање иранских капацитета за лансирање и производњу балистичких ракета, као и морнарице, укључујући морнарицу иранске Исламске револуционарне гарде и минске капацитете, преноси Ен-Би-Си њуз.

На питање да ли Израел подржава позив председника Доналда Трампа на постизање споразума са Ираном, Габардова је рекла да нема информације о томе, као ни о разлозима израелских напада на енергетску инфраструктуру упркос америчким позивима да се ти објекти поштеде.

Додала је да САД нису укључене у оперативни део напада, већ свакодневно пружају обавештајне процене.

Чланови Одбора за обавештајне послове Представничког дома Сједињених Америчких Држава испитују Габардову о томе да ли је Иран представљао непосредну претњу уочи рата, као и о циљевима САД и Израела у сукобу, док је потврђено да је бивши званичник Џо Кент под истрагом ФБИ-ја.

(Танјуг)

Свих седам припадника Оружаних снага Хрватске, који су били распоређени у мисији у Ираку, безбедно су евакуисани и на путу су за Хрватску, саопштено је из Кабинета председника Републике Зорана Милановића. 

"Повлачење припадника ОСРХ из мисија у Ираку и Либану спроведено је према Одлуци председника Републике и врховног команданта ОСРХ Зорана Милановића", наводи се у саопштењу.

Подсећа се да је припадник ОСРХ из Либана евакуисан пре седам дана.

"Одлуку о повлачењу хрватских војника из Ирака и Либана председник Милановић је донео одмах након почетка ратног сукоба на Блиском истоку, првенствено водећи рачуна о сигурности припадника ОСРХ", наводи се у саопштењу.

(Танјуг) 

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес је позвао САД и Израел да зауставе рат и апеловао на Иран да престане да напада своје суседе.

"Крајње је време да се оконча овај рат који ризикује да потпуно измакне контроли“, рекао је Гутерес новинарима у Бриселу након састанка са лидерима Европске уније.

Такође је позвао на окончање блокаде Ормуског мореуза, која угрожава светску економију.

(Reuters)

Амабасадор Ирана у Србији Мохамед Сагед Фазли саопштио је да атентати САД и Израела на иранске лидере представљају стратегију изазивања шока, али да таква стратегија у случају Ирана не функционише зато што, у случају да неки лидер буде убијен, други ће преузети његова задужења.

"Већ 18 дана се одупиремо пуној војној и обавештајној моћи Запада без нашег страдалог вође (ајатолаха Алија Хаменија), чије одсуство, чак и из видокруга, нисмо могли да поднесемо. А ако свако од нас буде погођен, неко други ће наставити да носи заставу", наводи се, између осталог, у Фазлијевом саопштењу објављеном на налогу Амбасаде Ирана у Београду на мрежи Икс.

Генерал Ден Кејн, начелник Здруженог генералштаба САД каже да су иранске снаге и даље задржале "извесне могућности", преноси би-Би-Си.

Кејн каже да је Иран "ушао у ову борбу са пуно оружја", због чега су САД колико год је могуће "агресивне и одлучне".

Како је истакао, САД настављају да их "лове, проналазе и убијају“, али да је Иран и даље задржао "извесне могућности“.

(BBC)

Амерички министар одбране Пит Хегсет изјавио је да САД неће обуставити војне операције у Иран док не остваре постављене циљеве, наводећи да је погођено више од 7.000 мета и значајно ослабљена војна инфраструктура те земље. Према његовим речима, ирански програм балистичких ракета претрпео је тежак удар и смањен је за око 90 одсто, док су противваздухопловна одбрана и војна индустрија у великој мери уништене.

Хегсет је најавио да ће САД извести до сада највећи талас удара, истичући да војна акција „иде по плану“, као и да ће исход рата зависити од одлуке председника Доналд Трамп. Додао је да су америчке снаге потопиле више од 120 бродова и уништиле свих 11 иранских подморница.

Он је нагласио да је циљ операције уништавање ракетних система и спречавање развоја нуклеарног оружја, уз оцену да Техеран представља озбиљну глобалну претњу.

Хегсет је поручио да ће САД наставити мисију упркос губицима, укључујући погибију шест америчких војника, и истовремено критиковао европске савезнике, наводећи да би требало да покажу већу захвалност Трампу због вођења операције против Ирана.

(Tanjug/ABC News)

Лидери Европске уније разматрају хитне мере за ублажавање раста цена енергената изазваног ратом у Ирану и покушавају да пронађу краткорочна решења за нагли раст цена енергената, који је додатно подстакнут затварањем Ормуског мореуза и нападима Ирана на енергетску инфраструктуру на Блиском истоку, оцењује Ројтерс.

Цене нафте типа "брент" поново су порасле након иранских напада на енергетске објекте у Катару и Саудијској Арабији, док су цене гаса у Европи достигле двоструко виши ниво у односу на почетак сукоба 28. фебруара.

У анализи, Ројтерс наводи да ЕУ дугорочно планира да смањи зависност од фосилних горива кроз развој домаће нискоугљеничне производње енергије, али да су краткорочна решења ограничена.

Према наводима Ројтерса, лидери ће током самита затражити од Европске комисије да хитно представи пакет привремених циљаних мера за ублажавање раста цена увозних фосилних горива.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен предложила је измене система трговине емисијама (ЕТС), као и могућност смањења пореза на енергенте или повећања државне помоћи индустрији.

Међутим, повећање државне помоћи могло би да продуби разлике између богатијих и сиромашнијих чланица, док је смањење пореза отежано због повећаних буџетских издвајања за одбрану, појашњава агенција.

Унутар ЕУ постоје и поделе око реформе ЕТС система, који обавезује компаније да купују дозволе за емисију угљен-диоксида.

Док поједине земље траже додатне уступке за индустрију, друге, укључујући Шпанију и Холандију, противе се слабљењу система.

Европски самит одржава се данас у Бриселу, а теме ће, према позивном писму председника Европског савета Антонија Косте бити ескалација сукоба на Блиском истоку, ситуација у Украјини, европска конкурентност, безбедност и миграције.

На дневном реду биће и јачање одбрамбене спремности ЕУ, укључујући развој европске одбрамбене индустрије, као и напредак у области миграција и азила, што остаје један од политичких приоритета Уније.

Цена нафте „брент“ премашила 118 долара по барелу услед велике неизвесности на тржишту након напада Ирана на енергетска постројења широм Блиског истока.

Према подацима са берзи, цена нафте брент је у 10.30 сати порасла за 10,21 одсто, на 118,760 долара по барелу.

Европски гасни фјучерси на амстердамској берзи ТТФ скочили су у једном тренутку и за 35 одсто, а њихова цена је више него удвостручена у односу на период пре рата на Блиском истоку.

Иранска исламска револуционарна гарда (ИРГЦ) саопштила је да је изведен нови талас операција против нафтних и енергетских постројења повезаних са САД у региону, као одговор на, како тврди, раније нападе на иранску енергетску инфраструктуру.

Како преноси агенција Тасним, изведен је 63. талас операције "Искрено обећање 4" усмерен на нафтна постројења повезана са САД у региону.

У саопштењу се упућује упозорење "америчко-ционистичким агресорима" да је напад на енергетску инфраструктуру Ирана био "велика грешка" и да ће, уколико се понови, уследити још снажнији удари.

Додаје се да Иран није имао намеру да прошири сукоб на нафтна постројења нити да нанесе штету економијама "пријатељских и суседних земаља", али да је, након напада на енергетску инфраструктуру, "рат ушао у нову фазу".

"Одбрана инфраструктуре приморала нас је да гађамо енергетске објекте повезане са САД и америчким акционарима", наводи се у саопштењу.

(Tanjug/Tasnim)

Цене нафте типа "брент“ порасле су на више од 114 долара по барелу, а европске цене гаса скочиле за 30 одсто на трогодишњи максимум након што је Иран покренуо нападе на виталну енергетску инфраструктуру широм Блиског истока.

Берзанска вредност "брента" порасла је за 6,45 одсто на 114,187 долара.

Цена "брента" директно утиче на малопродајне цене горива у Србији, јер је то главни међународни параметар за формирање цена деривата у овом делу Европе.

Европски фјучерси гаса за април су се на отварању амстердамске берзе ТТФ продавали по цени од 69,5 евра, а у једном тренутку су премашиле и 70,8 евра.

Морнарица Корпуса исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) саопштила је да је спремна да се супротстави свим претњама у иранским територијалним водама, укључујући стратешки Ормуски мореуз, у оквиру нове операције као дела 63. таласа одмазде за америчко-израелске нападе, пренео је портал Прес ТВ.

Према саопштењу ИРГЦ, у претходним акцијама су погођене "кључне мете" у америчким базама у Уједињеним Арапским Емиратима, Кувајту и Бахреину, укључујући радаре за рано упозоравање, резервоаре за гориво и командне објекте.

Операције су укључивале комбиноване нападе дроновима, крстарећим и балистичким ракетама.

Одељење за односе с јавношћу ИРГЦ саопштило је да је џиновски танкер капацитета 160.000 тона, под заставом Барбадоса, био приморан да се повуче из Ормуског мореуза након покушаја да оспори иранска транзитна ограничења.

(Tanjug/Press TV)

Државни медији Кувајта известили су о нападима дроновима на две рафинерије нафте, Мина Абдулах и Мина ел Ахмади, где су, како се наводи, хитне службе брзо локализовале пожаре, преноси Гардијан.

Нападнута је и рафинерија Самреф у Саудијској Арабији, што се догодило након упозорења иранске Револуционарне гарде о евакуацији нафтних постројења у региону Залива.

Значајнија штета на рафинерији, којом управља саудијски нафтни гигант "Арамко", није пријављена.

(Guardian)

Ирански удари на земље Блиског истока наставили су се током ноћи након што је Техеран запретио да ће погодити "рафинерије нафте и гаса“ повезане са САД у земљама Персијског залива након напада на њихово гасно поље Јужни Парс, преноси Би-Би-Си.

Саудијска Арабија је пријавила највише напада током ноћи. Тамошње Министарство одбране каже да је оборило 17 дронова и две балистичке ракете у главном граду Ријаду и "источним регионима“ земље.

Након удара на њихов енергетски комплекс Рас Лафан у среду, Катар је објавио да је поново погођен у раним јутарњим сатима у четвртак - уз одређену штету, али без пријављених жртава.

Уједињени Арапски Емирати су известили да системи ПВО пресрећу балистичке ракете док су се борбени авиони фокусирали на дронове.

Бахреин је издао три упозорења током ноћи, позивајући грађане да потраже склониште.

Кувајтска војска је недавно саопштила да се суочава са "непријатељским ракетним и нападима дронова“.

(BBC)

Ирански шеф дипломатије Абас Аракчи критиковао је ставове француског председника Емануела Макрона који се није огласио када су Сједињене Америчке Државе и Израел започеле напад на Иран, али је исказао, како наводи, "забринутост" када је Техеран одговорио.

"Емануел Макрон није изговорио ниједну реч којом би осудио заједнички израелско-амерички рат против Ирана", написао је Аракчи на свом налогу на мрежи Икс.

Истакао је да је Макрон ћутао и када је Израел дигао у ваздух резервоаре за гориво у Техерану, излажући милионе људи отровима.

"Његово 'изражавање забринутости' није уследило ни након израелског напада на наша гасна постројења, већ након наше одмазде. То је жалосно!", закључио је Аракчи.

Техеран тражи одштету од Уједињених Арапских Емирата, оптужујући их да су омогућили америчке нападе на иранску територију, навео је амбасадор Ирана при УН у свом писму генералном секретару Светске организације, пренео је лист Нурњуз.

Амир Саид Иравани истакао је у писму да одлука УАЕ да дозволи да се његова територија користи за нападе представља "међународно незаконит чин који повлачи за собом државну одговорност“.

Техеран је саопштио да УАЕ имају међународну одговорност да обезбеде репарацију, укључујући надокнаду за сву насталу материјалну и моралну штету.

(Reuters)

Цене нафте порасле су на 112 долара по барелу након што су ирански медији известили о ваздушном нападу који је погодио постројење на највећем светском налазишту природног гаса.

Референтна цена сирове нафте марке брент достигла је 112 долара по барелу рано јутрос у Азији, што је за више од пет одсто од цена у уторак, преноси Би-Би-Си.

Нагли пораст уследио је након извештаја да је погођен ирански петрохемијски комплекс на гасном пољу Јужни Парс.

Неколико сати касније, Катар је известио да је на индустријском локалитету Рас Лафан причињена велика штета удара из Ирана.

Иако је цена и нафте и гаса нагло порасла, остала је испод максимума виђених раније током сукоба, наводи британски јавни сервис и подсећа да је црно злато 9 . марта достигло цену од 116,78 долара.

Иранско министарство за нафту саопштило је да је пожар у петрохемијском комплексу под контролом, пренео је Тасним, новинска агенција повезана са Корпусом исламске револуционарне гарде.

Амерички председник Доналд Трамп огласио се на друштвеној мрежи Трут Соушал поводом израелског напада на гасно поље Јужни Парс у Ирану.

Као одговор на тај напад, Иран је узвратио ударом на катарски Рас Лафан - индустријску зону у којој се налази највеће постројење за прераду течног природног гаса (ТПГ) на свету.

У свом оштро формулисаном посту, Трамп каже да САД "нису знале ништа“ о израелском нападу и запретио је ескалацијом ако Иран поново нападне Катар.

"Сједињене Државе нису знале ништа о овом конкретном нападу, а Катар ни на који начин није био умешан у то, нити је имао појма да ће се то догодити“, навео је Трамп.

Али Иран то није знао, пише Трамп, и његова одмазда на катарски Рас Лафан извршена је "неоправдано и неправедно“.

Како је нагласио, Израел неће поново напасти иранско гасно поље Јужни Парс, "осим ако Техеран неразумно не одлучи да нападне“ другу невину нацију, што је у овом случају био Катар.

Трамп је запретио да уколико Иран поново то учини, "САД ће дићи у ваздух целокупно гасно поље Јужни Парс снагом и моћи коју Иран никада раније није видео“.

Додао је да не жели да одобри "такав ниво насиља и разарања због дугорочних импликација“ по Иран, али да ако катарски течни природни гас поново буде нападнут, неће оклевати да то учини.