Шалу и злобнике на страну, ко је у четвртак читао (да не будемо скромни, прилично добре) предикције пред "вечити дерби", могао је (и у редовима и између њих) да се увери да овој редакцији не фали јужна страна. Наравно, о томе никоме ни речи јер сви новинари су неутрални, зар не? 

У сваком случају, није више ни важно ко ће. Неко напокон мора (ван своја четири зида) да "изађе из ормара" и скине капу господину Пењароји.

Нема се више шта чекати. Крајње је време да се међу партизановцима разбије тај табу и прекине омерта.

На околности у којима се Жоан Пењароја прихватио Партизанове клупе не треба много подсећати. Нажалост, није било давно. За не пожелети ни најгорем непријатељу.

Ни у "мирнодопским условима" апсолутно нико у очима навијача Партизана не би био довољно велик и достојан да преузме таблу и фломастер Жељка Обрадовића. Неко је морао, и то у клубу око којег се све (гледано са стране, мада се испоставило да није било тако) преко ноћи распало и у којем нису "заратили" (ваљда) само теткица и домар.

Док су се други склањали и бежали од тектонски уздрманог Партизана, утркујући се по страницама новина и портала ко гаји веће поштовање према Жељку Обрадовићу, један човек је у себи пронашао мотив и често најмоћнију покретачку снагу - није имао шта да изгуби. 

Несумњиво свестан да му се после неславно завршених епизода у Валенсији, Басконији и Барселони неће указати још много прилика да скрене са развојног пута неког (уз дужно поштовање) Сита Алонса, Жоан Пењароја се храбро ухватио у коштац са Партизановом кућом страве и свим њеним демонима. 

У стилу кошаркашког Срђана Благојевића, потпуно свестан свега и чист пред самим собом, дошао је тихо, скромно, без крупних речи, без неостваривих обећања (каквих у Партизану нарочито не мањка) и без икаквих очекивања црно-беле јавности којој се одласком Жељка Обрадовића напрасно срушио цео свет.

Злобници са почетка текста рећи ће да ништа значајно није ни могао да изјави или обећа јер му је енглески скромнији од слободних бацања Ника Калатеса, али све да је и највећи полиглота на свету тешко да би се усудио било кога да убеђује како ће Партизан само неколико месеци касније играти најбољу кошарку у Европи и низати евролигашке победе као никада раније.

Не трпе ни резултати у регионалној АБА лиги, за црно-беле тренутно најважнијем такмичењу, а атмосфера у тиму и на трибинама готово да нема додирних тачака са оном коју је шпански тренер затекао у Београду. Свлачионицу је добро и на време претресао, пролуфтирао и све посложио на своје место. Улоге су јасно подељене и утисак је да нема незадовољних.

Скоро све се у веома кратком року окренуло наглавачке, све осим порива навијача Партизана да (макар јавно) врло стидљиво, опрезно и на капаљку одају признање и подржавају Жоана Пењароју, чак неретко скандирајући Жељку Обрадовићу када се Шпанац појави на паркету.

Не зато што не виде и не цене његове заслуге, посвећеност, тренерски печат и резултате, већ зато што су горка дешавања која су довела до неочекиване промене тренера наметнула штетну атмосферу да у "рату" нема неутралних и створила искривљену слику да је сваки гест похвале или подршке новом шефу истовремено глас против Жељка Обрадовића или за Остоју Мијаиловића.

Шест победа и излазак из дубоке кризе свакако нису разлози да се Пењароја кује међу звезде и да се доносе велики закључци, али време је барем да се искривљена слика исправи. Жељко Обрадовић је Жељко Обрадовић и нико му никада не може одузети заслуге, трофеје и огромну љубав навијача Партизана. Остоја Мијаиловић је Остоја Мијаиловић и нико му никада не може одузети заслуге, али ни избрисати очигледне грешке које је направио као председник клуба. Жоан Пењароја је Жоан Пењароја и човек, признајмо му, ради одличан посао.

После тријумфа у "вечитом дербију" и рекордне шесте узастопне победе, поштено би било да се, макар на шест секунди, са трибина "Београдске арене" коначно заори "Нана-нана-нана-нана Жоан Пењароја".

Знам и да су пензије повећаване у протекле две године, али...

Шта је са онима који немају додатних 30 одсто?

Не могу да престанем да размишљам о томе шта је са онима који немају тих додатних 30 одсто. Са онима чије пензије више не покривају рачун који ће ускоро стићи. 

Питам се колико њих је морало да изађе из домова које више себи не могу да приуште. Јесу ли нашли неки нови, јефтинији смештај или су једноставно препуштени сами себи или породици која их је и сместила у дом?

Размишљам и осећам како у мени расте неки страшни осећај немоћи.

Покушавам ипак да будем рационална и бар мало оптимистична. Снашли су се ваљдa сви некако, говорим сама себи. Некоме су деца "додала" тих 30 одсто. Некоме је пензија таман толико била већа од поскупљења. Неко је прешао у јефтинији дом!

Еее, ту се сетих трагедије с почетка прошле године у којој је, баш у једном таквом "јефтинијем" смештају, живот изгубило једанаесторо невољника. 

Страдали су у освит великог празника, Светог Јована, у селу надомак Београда, али толико далеко од његовог сјаја и живота. 

Страдали су у пожару, у кући "преуређеној" у старачки дом, на крају излоканог сеоског пута који не води нигде.

Онога дана кад су остављени у тој недођији, кад су са прозора погледом испратили оне који о њима више нису могли или хтели да брину, знали су, макар крајичком својих уморних умова, да је крај.

На крају блатњавог барајевског сокака

Да се и њихов пут завршава баш ту, на крају слепог сеоског сокака.

Ипак, нису могли да претпоставе да ће смрт бити тако ужасна. Ни у најгорим сновима нису предвидели ватру, дим и страшно сазнање да излаза нема.

Само њихове намучене душе знају колико су страшни били ти последњи тренуци борбе за ваздух.

Сећам се како сам, затечена, тужна и поражена тог дана палила славску свећу и размишљала како су и ти несрећни људи до "јуче" радили исто.

Домаћини су дочекивали госте и наздрављали деци, унуцима, рођацима, седећи на челу стола, а домаћице су искусном руком месиле славски колач и поносно га стављале на трпезу. 

Били су јаки, независни, потребни!

Ал' брзо прође живот, док лупиш дланом о длан оседиш, остариш, оболиш. И постанеш непотребан и невидљив!

Слаба је, ал' ипак некаква утеха што су против неколико одговорних за пожар и смрт ових људи подигнуте оптужнице.

Суђење почиње данас и пред лице правде требало би да изађу они чија је обавеза била да брину, да се старају и да предупреде сваку невољу.

Они ће пред суд, тако и треба, али питам се ко ће и да ли ће икад утврдити одговорност оних који "нису знали" шта се дешава на крају једног блатњавог барајевског сокака.

Гризе ли савест чланове породица?

Питам се и гризе ли савест чланове породица који су у тој неусловној кући оставили своје очеве, мајке, сестре, браћу... Вероватно!!! 

И схватам ако сад, док ово читају, говоре да је лако судити другоме! Јесте, у праву су! Лако је мени да уперим прстом у њих, надлежне, особље. Лако, док се и мени, или било коме другоме не деси нешто слично. Танка је та линија између посматрача и "саучесника".

Баш због тога сам и одлучила да напишем овај текст. Да кажем да смо сви део тужне барајевске приче.

Криви су они који се о немоћнима и старима нису бринули онако како је требало. Криви су они који су затварали очи пред чињеницом да "дом" не испуњава све неопходне услове.

Одговорни су и они који су ту сместили чланове својих породица, размишљајући вероватно да ће све бити у реду, иако се већ на први поглед могло закључити супротно.

Криви смо, на крају, сви ми!

Ми који не бринемо довољно о немоћнима. "Модерно" друштво у којем вредиш само док си потребан! А потребан си само док си млад, здрав, док радиш и док од тебе имају користи они са којима делиш ваздух!

Срамота ме је због тога, али и страх ме је што ћу, ако дочекам, и ја бити међу непотребнима!!! Међу онима који више нису доктори, професори, новинари, домаћини већ само бројеви и постеље у некој кући на крају села!

Суђење за пожар у Барајеву ће се завршити, овако или онако. Утврдиће се, надам се, ко је и колико крив, али остаје рана. Много питања и страхова, али и једна слабашна нада.

Нада да ће се снага и вредност једног друштва некада ипак мерити по томе колико су они најслабији, стари, болесни и немоћни, заштићени и уважавани! 

Окружена децом, унуцима и праунуцима, зрачила је радошћу, али нисам могао да престанем да мислим на сасвим другачију стварност са којом се суочавају многи старији људи хиљадама километара далеко у Украјини, где се милиони људи управо сада суочавају са најоштријом зимом од почетка рата који траје већ четири године.

Водећи рад Агенције УН за избеглице (UNHCR) у источној Украјини, свакодневно видим шта рат чини породицама. Подручја у којима мој тим и ја пружамо хуманитарну помоћ спадају међу најтеже погођена, јер се налазе близу линије фронта која се стално мења. Мој посао подразумева да се сусрећем и пружам подршку људима који морају да донесу једну од најтежих одлука у животу: да остану у својим домовима и ризикују живот или да напусте све и побегну у непознато.

"Одлазак није био лак, неизвесност је била застрашујућа. И даље ми недостаје наш дом, чак и супа коју сам скувала дан пре него што смо отишли", рекла ми је 63-годишња Свитлана.

Недавно је евакуисана из подручја близу линије фронта у Запорошкој области, а срео сам је у објекту који обезбеђује привремени смештај за интерно расељена лица са инвалидитетом или ограниченом покретљивошћу.

Свитлана је седела у инвалидским колицима, ишчупана из свог дома, са читавим дотадашњим животом који је остао иза ње. Док су она и њен супруг коначно пристали на евакуацију, њихова кућа је већ била оштећена гранатирањем, а од села готово да ништа није остало. Извучени су оклопним возилом, не знајући где ће завршити.

Њена прича одражава стварност милиона Украјинаца чији су животи ратом окренути наглавачке. А старији људи трпе највише, често се са овим изазовима суочавају сами. Моја бака, која је проживела бурни 20. век и Други светски рат и која је и сама била активисткиња за права старијих особа, увек ме је подсећала да расељавање другачије погађа старије: теже је напустити дом, спорије се прилагођавати, а губици су дубљи.

У Украјини то видим сваког дана. Многи старији људи одбијају да напусте подручја у којима се воде активна непријатељства јер се осећају везано за своје домове, који су можда генерацијама у њиховој породици. Или морају да брину о рањивим члановима породице, да заштите кућне љубимце или стоку, или једноставно не могу да поднесу да оду.

"Радије бисмо умрли овде, где су сахрањени сви наши", осећање је које често деле становници заједница на првој линији.

Они који ипак побегну остављају за собом читаве животе и ослањају се на сопствену отпорност и снагу док поново граде живот другде, уз подршку хуманитарних организација попут UNHCR-а, које помажу да се изборе, опораве и сачувају достојанство.

Само током протекле године више од 250.000 становника напустило је источну Доњецку област, која је у фокусу континуиране руске офанзиве, док се евакуације настављају и у суседним областима Дњепропетровској, Харковској, Сумској и Запорошкој. Скоро половина оних који се евакуишу и пролазе кроз транзитне пунктове, које је успоставила влада и где UNHCR и други хуманитарни актери пружају подршку, јесу старије особе или особе са ограниченом покретљивошћу.

Док се Украјина приближава четвртој години овог рата пуних размера, и ја пратим глобалне покушаје да се пронађе начин да се рат оконча или макар да непријатељства престану. Украјини и Украјинцима је потребан мир, мир од непрекидних напада и убистава цивила и од разарања домова и цивилне инфраструктуре. Али тај мир мора бити трајан, утемељен у правди и поштовању међународног права.

Такође јасно видим да се потребе на терену нису смањиле, већ су порасле, посебно како је зима стегла Украјину. Ове зиме милиони породица издржали су недеље без грејања и струје, када су спољне температуре падале до минус 18 степени. Људи, укључујући и моје колеге, спавају потпуно обучени у леденим и мрачним домовима, без могућности да кувају, истуширају се топлом водом или напуне своје уређаје. За старије особе, особе са инвалидитетом и породице са ограниченим ресурсима, ови услови су опасни по живот. Када су средства доступна, пружамо помоћ која спасава животе, као што су поправка оштећених кућа и постављање изолације и грејалица, како би људи могли да преживе сурову зиму.

Када поново помислим на Свитлану, сетим се енергије у њеним очима док смо разговарали. Упркос страху, губитку и присилном одласку из дома, њене очи су и даље биле пуне наде.

"Овде је топло и мирно, људи су љубазни. Никада нисмо мислили да ће се према нама поступати са толиком пажњом".

Свитлана и њен супруг су сада безбедни и добили су подршку UNHCR-а.

Али широм Украјине има још милиона људи попут њих, присилно расељених, породица које се суочавају са још једном зимом у ратом оштећеним домовима док рат траје. UNHCR ће наставити да подржава оне који су били приморани да беже или су погођени ратом у Украјини. Моја порука је једноставна: ово нису апстрактни бројеви. Иза сваког од њих стоје мушкарци и жене, деца и старији људи, који не би смели да дочекају још једну годину рата.

Неко га је волео више, неко мање, ал' некако смо га прихватали као неминовност током зиме. Новембар, децембар, јануар, фебруар, март. Нико није бројао снежне дане, нико се током тих пет месеци није питао кад ће снег, нико није од метеоролога тражио месечне прогнозе и тачне датуме.

Није било метеоаларма, најава, панике. Снег је падао током зиме исто као што је у пролеће листало дрвеће и расла трава, а лети се смењивале врућине и олује.

Кад стигне мећава, свако је знао шта му је чинити. Није се путовало без велике нужде, свако је у кући имао довољно хране да "прегура" пар дана, свеће ако нестане струје и довољно дрва за грејање.

Путеви су се чистили и кад веје, много лошијом механизацијом од данашње успешно су се пробијали наноси од два, три метра и сви су имали лопате и чистили испред својих кућа и зграда.

Деца су се санкала без надзора родитеља и сви су, чим падне довољно снега, излазили напоље, без договарања телефоном и наговарања. Санкали смо се док не помодримо, док све на нама не буде мокро и залеђено. Били смо напољу док нам мајке, претећим гласом, по трећи, четврти пут не викну с прозора да се "купимо кући". 

Снегови су долазили и пролазили, а ми смо расли верујући да ту нема ничег необичног.

Авај...дођоше другачија времена, а и ми постадосмо другачији.

Санкање у Војводини

Моја сестричина Јована има једанаест година и први пут се ове године санкала зато што у Војводини, где живи, правог снега није било читаву деценију.

Радовала се, вероватно инстинктивно осећајући да се десило нешто лепо и ретко. И није се само она радовала. Ти осмеси које сам видела и на старим и на младим лицима када је, баш у тренутку паљења Бадњака, почео да пада снег разгалили су ми душу. Подсетили су ме да човеку не треба много да би био срећан.

Јовани су биле довољне санке које су у неком кутку пространог дворишта годинама стрпљиво чекале снег. Било је мало муке да се у равници пронађе брдо довољно велико за спуст, али и то је успешно решено.

Ипак, после идиличних сцена санкања на обали Дунава, мени је следио повратак у реалност.

Пут до Београда трајао је много дуже него обично због залеђених путева и снега који је баш решио да пада. Знала сам шта ме чека јер снег у Београду значи само једно-колапс у саобраћају!

И било је баш онако како сам и претпоставила. Улице неочишћене, тротоари готово непроходни, аутобуске линије скраћене или укинуте. Сва срећа да су многи спојили празнике са викендом па макар није било гужве.

Почеле су да стижу и вести о завејаним и од света одсеченим селима, нестанку струје, поплавама. Наравно, почео је и рат на друштвеним мрежама између оних који траже одговорност и оних који тврде да све службе раде свој посао.

Снег у јануару постао изненађење

И док сам се кроз "затрпани" град стрпљиво пробијала до посла размишљала сам како би на све ово реаговали они људи из мог детињства. Они за које снег није био изненађење!

Прво, сигурно им не би било јасно откуд толика збрка и паника због снега у јануару. Чудиле би их и опречне прогнозе разних метеоролога аматера који буквално опседају медије.

Смејали би се насловима у којима нам "прети звер са истока" и најављују се "ледени армагедони", а у стварности падне 20-ак центиметара снега и температура оде пар степени испод нуле.

Чудили би се метеоалармима и порукама у којима нас упозоравају да ће у сред зиме пасти снег. Не би им било јасно зашто се возе аутомобили без зимске опреме и зашто на пут крећемо и кад није неопходно. 

С чуђењем би вероватно пратили и начин на који се комуналне службе баве чишћењем снега упркос савременој механизацији и повезаности о којој су они само могли да сањају. Такав би им утисак вероватно остављале и информације да надлежни данима не успевају да отклоне кварове на електромрежи.

Чудило би их и насмејало много тога око чега се ми данас свађамо и надмудрујемо. Они сигурно време не би трошили на бесмислене расправе и фотографисање за друштвене мреже већ би радили. Свако свој посао.

Једино би деца радила исто што и моја Јована. Радовала се јер, снег у сред зиме и јесте радост и нормалност.

Морам да признам да слично мислим и ја иако потпуно разумем бригу и љутњу оних који су већ неколико дана без струје, воде и грејања.  

Кад бисмо сви заједно убудуће снег тако доживљавали и радили, свако свој посао,  сигурно би и проблема било мање.

До тад, макар покушајте да у свему нађете нешто добро и лепо.

Направите снешка, санкајте се са децом или само осетите снег који шкрипи под стопалима. Непроцењиво је, верујте!

Организатор ORF је желео да медијима представи нову бину, завршену специјално за интернационално окупљање у мају, али је права вест постало нешто сасвим друго – да ће публика у сали моћи да се предаје страстима политичког активизма до миле воље.

ORF неће покривати буку и звиждање израелској представници. Палестинске заставе су дозвољене. До сада су биле дозвољене само државне заставе, али је и то правило прекршено у Малмеу 2024, када је швајцарска особа Немо трчала победнички круг огрнута заставом небинарних особа.

„Дозволићемо све службене и симболичке заставе које постоје на свету“, каже Крен. Једино ограничење је да оне морају да одговарају извесним нормама које се тичу величине и „других безбедносних питања“, чиме се вероватно мисли на дршку заставе.

Конкретно, заставе морају да буду такве да по потреби застраше или понизе, али да никога не могу да повреде или убију.

Песма Евровизије се ове године налази под великим притиском због суделовања Израела. Пет држава је отказало суделовање (Шпанија, Ирска, Холандија, Исланд и Словенија), а Немо особа је вратила покал.

Треба подсетити и да је овогодишњи победник, Аустријанац ЈЈ (Јоханес Пич) још у првом интервјуу рекао да не жели да види Израел на такмичењу у Бечу. Тада је изазвао протест у аустријској јавности, али одонда се доста променило.

Притисак на Израел, или на пропалестинске активисте?

ORF нема намеру да за гледаоце пред малим екранима покрије протесте, и да преко by-vike пушта наснимљени пљесак, као што се радило прошле године, или пре тога док су још Руси суделовали.

Два су тумачења овакве одлуке аустријског организатора.

Једна је, да иза тога стоји индиректан притисак на Израел да се унапред повуче како би избегао ескалацију на лицу места и трансформацију Градске хале у ужарени котао. Такво решење би аустријског организатора „опрало“ од одговорности су Израел искључили из приредбе, иако de facto јесу.

Преседан постоји. Руси су истиснути са Песме Евровизије на сличан начин.

Други могући ефекат је да се отворено, без мекоцртача и цензуре, европским и другим гледаоцима Евровизије покаже стање свести у Европи. Да се, како каже Крен „без улепшавања“ свима отвори ситуација екстремних емоција, неиздржива и груба, па да то онда можда делује отрежњавајуће на све актере.

Било да се оствари први или други сценарио, домаћин рачуна на добре оцене за организацију.

Генерални директор ORF Роланд Вајсман (Weissmann) изјављује како се унапред радује том великом интернационалном такмичењу, јер је евровизијски Song Contest, од оснивања пре седамдесет година, „увек био пројекат мира“.

Насмеја ме, ал' некако и разнежи питање које ми пре неки дан постави пријатељица, рођена Београђанка. Знала бих откуд јој то и да ми није објаснила. Серију "Тврђава" гледали су и они којих се тематика лично не дотиче, они који домаће серије не гледају, што "из принципа", што из чисте незаинтересованости, али и они који о Крајини, Книну и колони која је одвела читав један народ, не знају скоро ништа. Објасних пријатељици да је реч о детету, најчешће малом, али да је било и оних које су родитељи, бабе и деде, рођаци па чак и пријатељи тако звали читавог живота. Остајали су "маћи" док год је било оних који су их тако доживљавали, а неки су с тим надимком и напуштали овај свет.

Сетих се и како су наше крајишке жене, посебно оне старије, сваку драгу особу или милог госта звале "мајко". Тако је и мене баба звала, а деси се да и данас чујем то од људи које још увек чврсте нити са Крајином вежу. Ваљда не постоји лепша реч којом би се показала љубав коју према некоме осећате. Крајишка логика... једноставна, ал' суштинска!

Питање моје пријатељице ми је можда дало и најбољи одговор на оно што би требало да буде суштина овог текста.

Да ли је и зашто је важна "Тврђава"?!

Важна је зато што је подсетила да се, и поред три деценије заједничког живота, још не познајемо довољно.

Важна је зато што је отворила ране и пустила да изађе гној. Јер... нема исцељења без бола. Нема га без суочавања са оним што је испод површине, са оним што покривено и вештачки закрпљено пулсира, расте и прети да те докрајчи.

Важна је зато што причамо и пишемо о њој. Што се љутимо ако нам нешто није било "потаман", што имамо предлоге како је могло боље, што смо одгледали све епизоде иако смо понекад били разочарани и коментарисали како је све то већ виђено и очекивано.

Важна је због тога што смо ми, који смо "Тврђаву" одживели, ћутали сатима после епизода у којима смо, са главним јунацима, још једном паковали животе у две-три торбе, кретали у непознато и страховали за вољене тражећи их у колони без краја.

Још важнија је зато што су, гледајући те сцене, плакали и размишљали они који о нашој колони не знају много. Они крај којих годинама живимо, радујемо се, славимо и тугујемо заједно, а који и даље не знају да децу зовемо маћи и маћа!

Да додам и једну, можда помало себичну вредност. Много колега, познаника и пријатеља питало ме је у протеклих месец и по дана шта мислим о "Тврђави" и, што је још важније, како се осећам док је гледам. Међу њима је мало оних који се сете да ме нешто слично питају почетком августа који сваке године одболујем.

А признаћу вам шта сам им одговарала па судите како желите

Била сам прилично критички расположена на почетку емитовања. Као неко ко се генерацијски апсолутно може поистоветити са Луком и Даријом, мрштила сам се на могућност да се таква љубав родила у онаквом злу. Не зато што имам нешто против љубави Хрватице и Србина већ зато што знам у каквом смо тескобном и страхом испуњеном времену стасавали у људе. Чак и да сте се искрено волели, средина би вас раздвојила.

Страх и мржња, који су рушили чак и много чвршће односе од младалачке љубави, срушили би, сасвим извесно, и ту малу тврђаву. Сметала ми је и, по мом мишљењу, Никичина пренаглашена оданост Југославији и то онда кад је већ било јасно да је више нема. Да, добро се сећам колико су Срби из Хрватске веровали у ту идеју, како су се надали да ЈНА неће дозволити сукобе и како су пред сам рат гласали за Ивицу Рачана и "ушминкане" комунисте верујући да тако могу да зауставе зло које им се над главом надвијало. Ипак, знам и да су врло брзо изгубили наду да ће заједничка држава опстати и окренули се сами себи.

Посебно сам, као клише, оценила онај део серије који се тиче деведесетих година у Београду. Криминалци, смутни ликови са легитимацијама ДБ-а, оцвали и покварени политичари, татини синови силеџије и наркомани, "певаљке", спонзоруше и залутали Крајишници. Рекло би се, сасвим очекивани ликови и ништа ново у нашим филмовима и серијама.

Засметало ми је и што прву бакљу у чувеном сукобу Звездиних и Динамових навијача у Загребу баца баш наш Лука.

Читала сам и негативне коментаре које су по друштвеним мрежама остављали поједини прилично бесни Крајишници, али нисам, за разлику од њих, одустајала од гледања.

Рекох, хајде да видимо како ће се ствари развијати.

Уколико сте поштени према себи и другима

А развиле су се онако како је једино и могло... уколико сте поштени према себи и другима. Уколико јасно знате ко је жртва и ко је изгубио највише.

Изгубили су, како се јасно видело на крају, мали, обични људи који су само желели да живе на своме, онако како су навикли од рођења и како су њихови преци вековима живели. Они који свог сина зову маћи, а милу особу мајком. Људи од чије се песме земља тресе, иако им је коло "глуво". Мали људи који су погрешно веровали да их неће издати и заборавити велики. У њихове су торбе стали камен, земља и небо. Завичај за понети... рекли би циници.

Рањени су они који су тек закорачили у живот, попут малог Гаврила. Они који, као Лука, Дарија и ја, нису стигли да уживају у младости. Њихови и моји родитељи чији су животи "пресечени", на сваки могући начин.

Крај серије открио је и најмрачнију страну погрома. Од тренутка у којем дојучерашњи комшија и пријатељ Цваре пуца Србину Момчилу у леђа не схватајући (а можда баш и схватајући) да је и сам српског порекла, преко сцене у којој и њега убијају они за које је веровао да су његови, до страшних призора егзекуција цивила.

То је њихово и нико им га одузети не може

Много је порука стало у неколико финалних епизода, а мени се чини да се "Тврђава" развијала баш као и сам живот. Кренеш у њега наивно, пун жеља и наде, уверен да ће све бити онако како треба, по твојој мери. Убрзо, међутим, схватиш да је живот много више од твојих жеља и могућности. Наилазиш на замке, заблуде те скупо коштају, а рачун је све дужи. Падаш, устајеш или одустајеш. Они који издрже до краја, схватају суштину. А суштина је баш у оним речима које свештеник у једној епизоди упућује Луки:

"Христос је на човјеку цијелу цркву саградио и на души његовој. Е та тврђава је једина неосвојива и несавладива. И ту тврђаву прво ти сагради у себи."

Тврђава коју градимо у себи једина нам је нада и спас. Захваљујући њој, преживели смо оно што се тешко преживети може. Губитке од којих пуцају и душа и тело претворили смо у снагу. Нисмо остали у колони иако је она заувек остала у нама.

Зато, не љутите се, Крајишници моји, ако вам нешто није било по вољи у "Тврђави". Нико не може да одживи ваш живот осим вас самих, али важно је да живи прича о једном народу. О онима који, упркос свему, имају снаге да, баш попут јунака "Тврђаве", наставе даље. Зашто би, ако не због тога, последња епизода носила назив "Почетак" и зашто би се завршила песмом о Крајини и Далмацији, прославом Васкрса у дворишту породичне куће негде у Србији и крупним кадром Даријиног трудничког стомака?!

У такав крај уткала се и нада да ће Лука и његов маћи једног дана откључати врата ујакове куће јер, како Момчило рече, то је њихово и нико им га одузети не може!

Помислих, уз смешак, како је многи земљаци у годинама вероватно нису дочекали будни, па ће сутра молити неког млађег, и техници вичнијег, да им "врати" програм. Надам се да ће успети, јер ово је вредело гледати.

Додуше, знајући ту нашу старију "гарду", можда ће им бити превише "црквене тематике", ал' нећу да судим унапред. Дакле, одгледах и одушевих се!

И прво на шта сам помислила кад је кренула одјавна шпица је да нам заиста недостаје оваквих прича.

Иако врло ретко упознам човека за кога се касније испостави да нема бар неки сићушни лички корен, Лике нема на нашим телевизијама и у нашим медијима. Зато овај бисер Наташе Дракулић сија посебним сјајем!

Нисам могла да престанем да размишљам о томе колико је још прича остало неиспричано. Колико тога, сасвим оправдано, није стало у оних 45 минута.

Колико села, места, људи, догађаја, чека, притиснуто тешким покровом заборава, да их се неко сети и да свету исприча величанствену причу о Лици.

А наша је Лика баш то. Једна велика, сјајна, а опет толико тешка неиспричана прича!

Док су се смењивали кадрови добро познатих пејзажа и имена села за која знам од кад сам се родила, откривала сам и много тога о чему нисам готово ништа знала.

Богат духовни и црквени живот који је постојао пре нашег крвавог двадесетог века, људе који су мењали историју, уметност, науку, али и оне који, далеко од очију јавности, и данас чувају наше корене на личком тлу.

И нисам могла да избегнем поређења, размишљајући о делу серијала посвећеног Далмацији који је емитован раније.

Да ли случајно или намерно, чак је и годишње доба у којем се снимало, слало поруку о разлици између два краја, два поднебља, две стране планине које се додирују и истовремено одбијају једна о другу.

Далмација је снимана лети, а Лика зими! И такав је и утисак!

Док је Далмација искричава, бучна, исцртана мирисима смиља, лаванде и смокава, заглувела од песме зрикаваца, Лика се тромо ваља широким пољима, запљускујући падине Велебита и Пљешевице.

Прошарана снегом, тиха, потпуно несвесна своје савршености. Као да спава, с рукама склопљеним испод главе, баш попут оне девојке из најпознатије личке песме "Пјевај ми, пјевај соколе".

Лика је попут стидне невесте која, спуштеног погледа, мирно чека да неко открије њену лепоту. А младожење нема…

Нема нас који најбоље знамо каква је раскош испод тог вела који  предуго стоји на њеном лицу.

Хвала Наташи Дракулић и свим њеним саговорницима и колегама што су вео ипак мало померили. Што су одшкринули врата  и пустили светлост у наше домове… где год они данас били! Лика је бар то једно вече тиховала у сваком од њих!

Од самога почетка моје колеге и ја смо се трудили да помогнемо рокенрол музичарима у промоцији њихове музике.

Сходно томе, кроз канцеларију ми је прошло много музичара, како оних старијих тако и нова екипа.

Већ се одомаћио Сиља, певач групе Деца лоших музичара. Помогао сам им око путовања у Париз, око изласка првог албума, касније су свирали и на два концерта која смо ми организовали.

У то време смо подржавали и издавачке куће којих је било тек неколико.

Једна од њих је био ЛВО рекордс у којој је један од власника био и Леша (Владимир Лешић), мој друг из основне школе. Брзо смо смо се договорили око пословне сарадње, нарочито када су у питању млади бендови.

Приликом једне посете студију, Леша ми је пустио нове (и прве) албуме група Дарквуд даб, Кристали и Оружјем против отмичара. Био сам одушевљен.

Када смо се следећи пут нашли упознао сам и Дејана. Некако, а тако то бива у тим тренуцима, смо кликнули. И почели смо да се дружимо.

Долазио је редовно на кафу, дружење, разговор и смејање. Знали смо да после посла останемо до ситних сати у разговору и веселој атмосфери.

Екипа у саставу Пеђа Недић, Марко Маршићевић, Лале Марковић, Дејан и ја, живела је рокенрол. Слушали смо нове албуме, информисали се, трачарили и планирали нове акције.

Из једне од таквих вечери је настала и идеја за Грување. Да снимимо нове домаће групе уживо и да то објавимо. У међувремену је Гвожђе почео да ради у “Времену” као курир, а Кристали су у марту 1994. објавили први албум.

Ја сам уз помоћ Душана Павлића креирао омот, а нашао сам се и на заједничкој фотографији која се појавила на омоту. Фотографију је урадила Горанка Матић.

Шта рећи, следећих месеци сам сваки дан у колима слушао албум певајући са Гвожђем песме Осми дан, О како си лепа, Знам, Два метра и друге.

У то време сам почео да сликам, а у музичкој продавници Пауновић у Адмирала Гепрата сам купио Hagstrom електричну гитару. И резервне жице.

Решио сам да направим бенд. Зваће се ВУ, као омаж групи The Velvet Underground. Касније сам схватио да је ВУ скраћеница и за Војну Управу, Вуметар, Вутру, Вуковар…

Први кога сам питао да ли би учествовао је Гвожђе. Прихватио је на кеца. Тиме сам решио басисту и певача. Логично је било да бубњеве свира Дејан Костић из Кристала. Пеђа Недић је заузео место гитаристе и постава је комплетирана.

Са првим пробама смо почели код Колета у гаражи 3X3 метра у Земуну. Гвожђе је водио, ми смо га пратили на почетку.

Онда се ослободио Пеђа па и ја. Почеле су и песме да се појављују. Прва је била Горе-доле.

Ускоро смо је снимили у студију ЛВО, где ми је тонац Жика пуно помогао при ватреном крштењу снимања у студију.

Снимање спота је посебна прича. С обзиром на буџет од 100 марака успео сам да се договорим да за те паре имамо сат времена снимања са монтажом. Пошто нисмо имали паре за камермана, човек који ради у студију нас је снимио, а онда сам за сат времена монтирао мој први спот као режисер.

Први концерт у оквиру Грувања, организовали смо 2. септембра 1994. у клубу Простор. Наступили су: Деца Лоших Музичара, Директори, Кристали и Новембар. Било је чаробно и незаборавно.

Гвожђе је наставио да ради, а то је подразумевало да свако јутро једе бурек и пије кока-колу. “Како можеш поново”, је била честа реченица тих месеци. Једноставно се уселио у мој живот. Постао ми је млађи брат.

Следеће године смо наставили да се дружимо, на послу, после посла, на пробама. Објавили смо и Грување 1, на коме се нашло 10 бендова.

Тог лета сам успео да организујем да заједно летујемо у Грчкој.

Кристали и Фамилија су имали тезгу и свако вече смо уживали у доброј музици.

Предложио сам да једно вече одсвирамо 2-3 ствари од ВУ. Никада нисам имао већу трему у животу. Пред сам концерт сам повраћао, десна нога ми се тресла, а све то пред двадесетак наших пријатеља са децом.

Покојни Геџа ми је после концерта рекао да смо били одлични. Верујем му и данас, али ја сам био калирао од треме. Тежак је живот нас рокера.

Осокољени успехом у Грчкој, наставили смо са пробама. И ја сам се ослободио, чак сам предложио и мелодију од које је касније настала песма Опал.

Успео сам да договорим студио у Новом Бечеју, где смо се упутили на прво снимање демо снимака. Одавно ми је јасно да крилатица: Sex & Drugs & Rock & Roll није нимало наивна. Овде је све било на максимуму.

Снимили смо 10 песама за 10 сати. После нам је свратио Милан Главашки и одвео нас до града, али даље се ничега не сећам. Једна од тих песама је песма Кућа за коју сам урадио спот као омаж Дејану.

У то време су Кристали почели да спремају други албум. Са пробама смо наставили почетком 1996. када бисмо ухватили слободног времена.

У априлу смо гостовали код Деце лоших музичара у њиховој просторији за вежбање. Ту смо у доброј атмосфери одсвирали цео материјал, а Деца су богами скакала. Вероватно један од лепших тренутака у мојој скромној музичкој каријери као гитаристе је да сам следећих пола сата џемовао са члановима ДЛМ.

Објавили смо и Грување 2. Тог лета је престало да излази “Време Забаве”, а ја сам се поред редовног посла окренуо и пронашао у сликарству.

У децембру сам имао прву излобу у галерији ”Звоно”.  Звала се Дођите и нормално да је и Гвожђе био на отварању. Сећам се да ме је нахвалио и да му се изложба допала.

Следеће године је изашао други албум Кристала ”Долина љубави”. Албум је дефинисао звук Кристала, а на њему се нашло 12 песама.

Помогао сам колико сам могао, око промоције, плаката, карата,.. Прегршт добрих песама Сад се свега сећам, Нестварно, Више ми није важно, Таласи,..

Следећех година смо се виђали повремено, свратио би до мене, клопао, преспавао и отишао даље. Ја сам радио изложбу за изложбом и то је било моје острво среће.

Кристали oбјављују трећи албум “Све што долази” 2001 године. Са албума су се издвојиле песме Мењам се, Још могу, Све што долази, Устани, крени и др. Гвожђе је почео да свира гитару.

Кристали објављују компилацију ”Live@Studio6” 2004. године. Брдо добрих песама на једном месту.

Наредних година смо се повремено чули. Он се оженио, добио ћерку. Ја сам се исто оженио. Ћерке су стигле касније.

А онда је Бог умешао прсте. Док сам у етељеу спремао излобу ”Ко је Енди Ворхол” за децембар 2016. у галерији “Звоно”, у паузи од рада сам крено да сређујем атеље. Налетео сам на гитару која је стајала у ћошку собе. Узео сам је, очистио, заменио жице, пронашао књигу са акордима да се подсетим и у следећа два сата сам написао своју прву песму, Енди Ворхол.

Вау! Са 54 године сам написао песму. У следећих месец дана сам написао још десетак. Решио сам да направим бенд. Свираћемо на отварању иложбе и то је то. Зваћемо се , а како другачије, Andy Warhol band.

Поново сам се прво јавио Дејану. Нашли смо се у атељеу, ја сам му одсвирао и отпевао све што сам написао. Био је позитивно изненађен. Објаснио сам шта је план и наравно прихватио је да ми помогне.

Следећих месец дана смо усвиравали песме и правили аранжмане за њих. Гвожђе ме је савршено пратио у свему. Био је сазрео као музичар. Била ми је част да радим са мајстором за поп песме.

Прављење бенда тражи неко време. Ја сам брзо успео да скупим екипу. На првој проби код Славка у студију који се налазио поред Еуросалона код Сајма, Џони је требао да пева. Пошто се предомислио морао сам ја. И тако сам постао певач.

Ускоро смо имали репертоар од десет песама које смо добро увежбали. Једна од тих песма је Јутро, где ми је Гвожђе помогао око гитара.

Као проверу сопствених вредности сам организовао уз помоћ Угљеше Врцеља концерт у клубу Битеф театра. Први пут сам наступио као певач рокенрол бенда. Сан се остварио.

Незабораван је концерт у Башти, четири дана касније, који је организовала агенција СуперДот. Шта рећи, било је пуно људи, ми смо цепали и на крају концерта заслужили дугачак аплауз.

Након тога смо се опет разишли, свако својим путем. Ја сам објавио четири албума у међувремену. Ових дана завршавам песму за Песму за Евровизију. Ако се тамо појавимо, биће то и Дејанова заслуга.

И на крају, онолико колико смо волели поједине људе, толико су простора заузели у нашим срцима. Моје срце је пуно Гвожђа.

Тих несрећних, кишовитих августовских дана 1995. сви смо били мање-више исти: уморни, прљави, љути, разочарани.

Сви смо некога тражили, очајавали, безуспешно покушавали да нађемо смисао у ономе што се попут лавине сручило на нас. Другачији су били само они које је зло већ обележило — они који су видели смрт, који су престали да траже.

Чудно, али изгледало је да су они најмирнији. Не знам да ли је то било због шока, осећаја да ништа горе не може да им се деси или због обамрлости, која понекад обузме оне који су изгубили најближе.

Сећам се да смо зазирали од њих. Као да смо се, људски себично, бојали да ће несрећа и на нас прећи.

Колона као судбина и пресек живота

Колона — то непрекидно кретање, та вијугава сублимација бола, издаје и очаја водила нас је данима. Управљала је нашим животима и мењала их у ходу. Не знам како су је други доживљавали, али ја сам са двадесетак година знала да из ње иста нећу изаћи. И нисам.

Последњи тренуци нашег заједништва били су на граници са Србијом. Били смо још увек један народ док смо, уморни и понижени, прелазили Саву и Дрину. Болело нас је исто, плакали смо за истим, бојали се истог.

Та граница, на којој су пале и последње маске, била је уједно и линија са које није било повратка — линија која нас је, као жилетом, одсекла од свега што смо до тада били.

Често се питам шта би било да смо, по њеном преласку, донели другачије одлуке. Где би моја породица завршила да је тата послушао полицајца који нам није дозвољавао да наставимо ка Војводини? Шта би било да му није, онако уморан и закрвављених очију, одговорио: "Ја идем куд сам наумио, а ти пуцај — ако мораш!".

Није, наравно, пуцао на тракторску приколицу на којој смо мама, сестра, бака, дека и ја готово равнодушно чекали расплет тог надреалног дијалога.

Нови почеци у Војводини — живот у избеглиштву

Наставили смо ка Војводини и тамо, у селу које су после Другог светског рата населили наши преци, колонисти из Лике и Баније — наставили живот. И многи други су прешли исти пут.

Војводина је тих августовских дана, али и месецима касније, личила на један велики избеглички логор, препун бола, неизвесности и очаја.

И као што нам је тешко ишло да чудном, жућкастом водом сперемо прљавштину коју је на нама оставило вишедневно путовање, тако је мучно било и привикавање на нови живот, другачији ваздух и равницу која нас је изнова подсећала да нисмо на своме.

Три пута живота након колоне

Ипак, ако је време пролазило, почели смо различито да реагујемо на живот који нам се нудио. Могло би се рећи да смо се поделили у три групе: они који нису могли да се помире са губитком завичаја; они који су отишли далеко од Србије и они који су остали и овде наставили живот.

Први нису могли да се помире са губитком завичаја. Посећивали су опустошена имања, сањали о повратку. Неки су у томе и успели, али било је и оних, попут мога деде, чије срце није издржало сусрет са срушеном кућом и закоровљеним двориштем.

У пустим, заборављеним српским селима, неки од њих и даље чувају наш траг. Све их је мање, све су старији, али још не дају своје — и наше.

Други су, натерани избеглиштвом и немаштином, потражили живот далеко од Србије. И пронашли су га, бар ако је судити по фотографијама и коментарима на друштвеним мрежама.

Имају лепе куће, добре аутомобиле, деца и унуци им завршавају престижне школе, а о повратку и не размишљају. Понекад "проради" носталгија, рани их песма, фотографија, успомена, али вера да су донели паметну одлуку брзо потисне носталгију.

Вероватно су потпуно у праву. Понекад се питам зашто нисам и сама слично урадила, али ме заболи кад видим да неки од њих пишу на енглеском, славе туђе празнике и да им деца не знају српски.

Свесна сам да је то очекивано, али се плашим да нека наредна генерација неће знати ни одакле потиче, ни ко су били они што су, неког августа, у некој колони бежали од зла. Неће имати појма да су ти људи били њихова крв и њихов народ.

Заборављени, намучени, обележени и расејани по читавом свету

Они који су, попут моје породице, остали у Србији прешли су претежак пут. Радили најтеже послове, трпели понижења, често губили наду. Али нисмо одустали.

Данас живимо, како се каже — нормално. Али, не сви. Нормално живе они који колону и избеглиштва не памте. Ми који смо у њој изгубили део себе, ми које је колона "пресекла", увек ћемо носити њен жиг.

Наш живот никада неће моћи да се назове нормалним. Јер, није нормално да немаш где да се састанеш са друговима из основне школе, да никада не прославиш годишњицу матуре, да немаш фотографије из детињства и младости и да сањаш изнова и изнова поштанско сандуче са својим презименом, иако га деценијама више нема на улазу зграде у којој си живео.

Није нормално ни да се, на основу неколико речи, повезујеш са људима, да доживљаваш као своје оне који ти кажу да су "из колоне". Није нормално, али то је живот тако уредио. И увек ми срце заигра кад их чујем.

Те речи су доказ да нас има, да се сећамо и да, бар кроз њих, опстајемо као народ. Заборављен, намучен, обележен, расејан по читавом свету, али још жив, још свестан и жилав, мој народ!

Заробљени између прошлости и будућности

Можда ће ми неки земљаци замерити, можда се неће наћи у овој мојој "подели" или ће им се учинити да је погрешна и површна.

Знам да ће многи рећи да су раскрстили са тим делом живота, да им је данас боље него пре колоне, да је важно само оно што ће бити сутра и да је добро што њихова деца не знају ништа о том страдању.

Знам и разумем. Прихватам и да можда нисам у праву, али за себе сам сигурна. Све што данас имам и све што сам током три деценије постигла, без размишљања бих мењала за живот без белега рата и избеглиштва! 

Прошлост, нажалост, не можемо да мењамо, али надам се да можемо нешто друго. Да ове дане туге посветимо ближњима и свом народу. Да се сетимо свих оних са којима смо делили грумен земље, небо, ваздух  и сурову крајишку судбину. Да размислимо шта остављамо онима који тек стасавају и да будемо поново, бар на тренутак, један народ.

Схватам, а потврђују касније и саговорници, да се направила јасна подела у друштву – или си ЗА, или си ПРОТИВ. Средине нема. 

Тако се отворио пут да ови ЗА, од петка рано после подне почну да попуњавају празнину Загреба.

У тој смени опонената, дан пред концерт, још је било могуће урадити избалансирану анкету са грађанима.

Снимали смо тог дана и завршне радове на Хиподрому. Тек тамо сам, заправо, схватила масовност окупљања каквог у Хрватској није било још од посете Папе Јована Павла II '94. године.

По завршеном послу, одлучујемо да прошетамо градом, да осетимо атмосферу. Пала је већ ноћ. На самом уласку у тзв. Улицу младих, недалеко од Трга Бана Јелачића, јасно је било да су угоститељи изашли у сусрет тек придошлим гостима Загреба.

Са разгласа се чује искључиво Томпсонов опус. Већ из трећег кафића по реду ори се Бојна Чавоглаве, прва и најспорнија његова песма коју започиње усташким повиком За дом спремни. Исто то, углас, понавља неколико десетина младих, док наздрављају уз пиво.

Исте вечери, СМС-ом, кладила сам се с колегом из РТС-а око тога, хоће ли та песма бити изведена на Хиподрому. Он је тврдио да неће, ја сам била сигурна да хоће. Што би рекао трећи колега: "Чему онда концерт?"

Субота. Дан који је публика чекала неколико месеци, а Томпсон сигурно од времена када је као добровољац у рату у родној Чавоглави, носио пушку по којој је добио надимак.

У центру Загреба снимамо репортажу о атмосфери пред концерт. Нема квадратног метра без оних који иду на Хиподром. У групицама се сликају фанови из Словачке, Беча, Винковаца, Мостара, Сплита, Санског Моста.

Испред споменика Бану Јелачићу, младић са заставом паравојне формације ХОС, на којој је грб и усташки повик из горе поменуте Томпсонове песме. Готово да нема старијих од тридесетак година. Једни узвикују: "Томпсон, Томпсон", "Ми смо Усташе", "За дом спремни"... Други певају: "Како је добро видјети те опет..."

У анкети нам говоре да су дошли јер га воле, воле његове песме, нема таквог певача на свету, због домољубља, вере. Нико, упркос ономе у шта су одевени и шта узвикују, не помиње усташтво.

Баш ту сам схватила шта некима од тих младих људи обликује мишљење. Барем петоро нас је питало да ли смо телевизија Z1. Z1 је локална загребачка телевизија којој је два пута забрањено емитовање.

Први пут због називања прaвославних свештеника четничким викарима. Други пут због усташког повика у емисији Велимира Бујанеца. Управо ће тај Бујанец, неколико сати касније, објавити слику са Хиподрома у друштву Јанеза Јанше, бившег словеначког премијера.

Њих двојица су, сигурно, без проблема дошли до Хиподрома. Ми новинари нисмо имали тај луксуз. Речено нам је да се појавимо пет сати пред концерт. Само то.

Све остало је било сналажење у околностима када су све оближње улице и оне иза њих биле затворене. Километар и по од Хиподрома, полиција нас љубазно пропушта и кажу нам да возимо докле можемо. И могли смо све до улаза, али у гротлу посетилаца концерта. Није се знало да ли смо у већем шоку ми или они. Они огрнути хрватским заставама, ми милимо уз њих у комбију београдских регистарских ознака.

Окрећу се, трљају очи, сликају нас, дижу два, неки чак и три прста, крсте се. Више од тога не би ни смели, јер превише је полиције око њих.

Све то, срећом, остаје нам као анегдота. Али, оно што се чуло у та три сата концерта, нажалост, тужна и опасна реалност. Упоредила сам у живом укључењу људе који су се сливали на Хиподром са мутном, односно тамном Савом. И опет бих. Јер, црнило је доминирало. Беретке, црне мајице са Томпсоновим ликом, хрватским обележјима, усташким повицима.

Непознати човек испод мене, у новинарској ложи, симулирао је руком нацистички поздрав. Нажалост, нисам стигла да га снимим.

Било је претопло за црне кошуље, иначе би метафора била потпуна.

Тачно у девет кренуо је спектакл, како данас сви хрватски медији пишу. Можда и јесте био у визуелном смислу. Музички критичар нисам, али суштински, био је то пораз хрватског друштва, а Томпсонова победа.

Доказао је да није само за дом спреман, већ да је на све спреман. Пола милиона људи, прво је хипнотисано слушало како је велики хришћанин. Пошто је забио духовни мач у позорницу и концерт започео речима: "Хваљен Исус и Марија", сат касније, уз свеће за жртве Блајбурга, молитву је читао заједно са бискупом. Породичне емоције је будио песмама о сину и диди (деди). Домољубље, када је певао о Динари, Далмацији.

А онда је неких пола сата пред крај, још једном, тај хришћанин, домољуб и породичан човек јасно, гласно и никад разговетније викнуо: "За дом спремни!"

Викнуо је, а трећина активне хрватске популације му узвратила са: "Спремни".

Пред представницима државе и цркве, човек који пева о сину и диди, подстакао је бакљаду симболом усташког режима који је убијао српске, јеврејске, ромске синове и деде!

За присутне, "спектакл" је трајао још пола сата, за мене ту је све стало.

Очигледно, не само за мене. Први се данас са осудама јављају странке левице. Говоре о светској срамоти и залажу за потпуну забрану усташког повика. Али, бојим се да је касно. И питам: где сте били када је требало? Да тражите забрану концерта. Да критикујете премијера Пленковића који аминује тонску пробу, док му синови узимају аутограме од Марка Перковића.

Јер, ако сам ја била сигурна да ће певати Чавоглаву и узвикнути За дом спремни, морали су и они. Ах, да. Не иде се преко две трећине бирачког тела, десно оријентисаног. Па чак и кад сте левица. Или се не иде на Томпсона?

Калкулације, на крају, остављам политичарима, а цитирам једног обичног младог човека (Горки Бајрић, стручњак за односе с јавношћу) који ми је данас написао следеће: "Томпсон је још једном узео лову, а нама остаје горак укус домољубља и црвени образи којима гледамо у регион и свет".

* ауторка текста је Тихана Бајић, новинарка Информативног програма РТС-а, избеглица из Петриње, чији су чланови породице и фамилије страдали у ратовима деведесетих година. Екипа на терену: Тихана Бајић, Дарко Бурсаћ, Мирослав Ђурашиновић, Дејан Вранић.

Знамо се из гимназијских дана, дружиле смо се и током студија, а онда је живот учинио своје. Не виђамо се, све ређе чујемо порукама. Наши животи остали су у виртуалном свету – препознајемо се и знамо само путем друштвених мрежа.

Симонида је врсна уметница, професорка омиљена међу студентима са којима је радила на Факултету ликовних уметности.

И онда је враг однео шалу, док је припремала нову изложбу дијагностикован јој је прогресиван облик мултипле склерозе – болест која се прикраде, удари и обори.

Покушано је лечење, исцрпљене су могућности. Наде избледе, борба траје.

Симонида има море пријатеља, и једну Магду. Али је, као и многи други, заборављена од система и на крају, како то обично бива, непрепозната и кажњена, по систему, колатералне штете.

Ово би могла да буде прича о протестима, и како се сви носимо у њима. Али није. Ово је део слагалице где ми подигнути корачамо даље, заборављајући на оне који су пали.

Симонида је болесна, непокретна и даље професорка, на плаћеном одсуству, али не прима плату. Магда брине о њој, и зато је незапослена.

Како? Па, лако.

Симонида је професорка која не предаје, не одлази на факултет јер не може. То није став, то је терет болести. Али је за државу, за Министарство просвете само професорка која не предаје, и према томе не заслужује плату.

То није питање борбе, није сучељавање ставова, није "за" и није "против". То је питање нечије егзистенције, и основног људског достојанства.

Њу нису заборавили пријатељи, студенти, колеге, али јесмо је заборавили ми као друштво које не препознаје оне који не могу да стоје ни у једном строју, који не могу да стоје ни по страни.

Симониди је на крају остала само њена мала тврђава која, ако падне, пали смо сви, јер, пекићевски речено, пада се постепено, руши одједном.

Истина је, жена сам и обожавам добре серијске драме, али ево малог изненађења – ништа ми није важније него да гледам неизвестан меч када Новак Ђоковић освоји злато на Олимпијским играма или осећај када Никола Јокић лежерно, без журбе и са стилом узме трипл-дабл за Денвер нагетсе.

Је л' сам онда колеги мање жена, а више мушко или је по среди нешто друго и шта ако је другом мушкарцу важнија серија од још једне утакмице.

Гледала сам и "Нетфликсову" серију Court of Gold која је посвећена кошаркашкој утакмици Србије против САД на Олимпијским играма – легендарној, напетој, болној и поносној. И не, није ми сметало што није реч о женској екипи, зато што је страст за игром универзална, а не резервисана по полу.

А замислите да ми је једног дана занимљивије да погледам политичку дебату него утакмицу, у који пол онда спадам.

Израз "лепша половина", такође, делује као још један од оних запакованих комплимената који нас стављају тамо где нам је место, попут украса, док се "озбиљне" ствари дешавају што даље од жена. Лепша у односу на кога и половина – чега?

Кад желимо једнаку позицију у дебати о спорту, кажу нам да "не знамо шта је офсајд", али управо у том "грму лежи зец". Не у томе што се жене не разумеју у спорт, већ зато што мушкарци често не разумеју шта значи стереотип.

Иза овако "безазлених" коментара често стоји управо оно што је довело до тога да жене буду у позицији да за своја интересовања морају да се правдају, да се "превише" не сређују како би их на пословима схватили озбиљно или да се снебивају у расправама са колегама, како њихов его не би био повређен. Па би уследио још и онај коментар "у оним је данима".

Не постоји "мушка" и "женска" емоција, већ људи који воле добре приче, које се дешавају и у лигама, парламентима, филмовима и серијама.

Тако да – следећи пут кад причамо о даљинском управљачу, хајде да не почињемо реченицом "драге даме" и да не крећемо од претпоставке да је пол судбина.

Њима није јасно зашто гледамо знојаве типове који трче за лоптом тамо-‘амо, те штагод да се деси, милиони им лежу на рачун. Нема тог узбуђења као кад Орхан пати за Селмом. Или кад Фернандо превари Флореситу са Долорес. Или кад секретарица Јована кришом начује паклени план Милана и Светлане кроз баш случајно полуодшкринута врата од канцеларије. (Ко још заборавља да затвори врата у поверљивим разговoрима?).

Не наслућујемо да смо суштински исти. И ми волимо драму, сплетке, судар карактера, успоне, падове, повратке, трачеве и скандале.

Праћење спорта је превазишло пуко гледање утакмица. Игралиште више није једино суштинско место радње. Сценарио се пише на друштвеним мрежама, порталима и конференцијама за медије, а исход и дешавања на терену служе као репетитвна тачка у којој се започињу, продубљују или окончавају заплети.

Одмах по крају утакмице, док су главе вруће, следе изјаве тренера и играча. Због њихових узаврелих емоција епизода постаје још занимљивија. Чим се спомене судијска крађа, нефер понашање ривала, транспарентно критиковање, предлог оставке и остало - креће драма. Странице сценарија се саме пишу. Приде ако се објави неко клупско саопштење, забава се наставља. Неретко се догоди да је интересантније ишчекивање и тумачење саопштења него сам дуел. Без обзира да ли је тим или појединац за ког навијаш остварио велики успех или ипак није, радња се премешта на ново поље. Тумачи се свака реч, зарез и тачка. Ко је праведан, ко је негативац, ко ће коме да доака?

У саму сапуницу је укључена и публика кроз друштвене мреже. Слободом мишљења бирају се стране, упире се прстом, улазе у жучне расправе неретко праћене увредама. Неке актере проглашавају јунацима, другима поручују да пакују кофере, понашање трећих не разумеју, четврте ишчекују у пуном сјају итд…

Веза медија и друштвених мрежа је изузетно важан фактор. Што је меч занимљивији, то портали траже више садржаја за кликове. Тумачи се сваки поглед, покрет, реакција, тражи се снимак из другог угла, чита се с усана, подсећа се на раније радове,.. Било шта што изазива подизање обрва нагоре бечење очију током скроловања. Симбиоза медија и друштвених мрежа нарочито је плодоносна у периоду такмичарске паузе. Тада креће сезона прелазних рокова. Инсајдери и извори су главни протагонисти. Ко долази? Ко одлази? Ко с ким преговара? Које су цифре? Ко му је менаџер? У ком кафићу су се срели? Ко је посредник? И најважније – одакле паре за то? Интрига и еуфорија на нивоу недостижном за малу невесту.

И ми мушкарци волимо трачеве. Помажу да појединцима дамо лик и сплет особина на основу којег ћемо их окарактерисати позитивно или негативно. Уколико се играч разводи од супруге, значи да је декоцентрисан на терену. Ако му је буран љубавни живот, значи да је шмекер или му каријера није приоритет. Уколико је порочан, а учинковит, онда је бећар којем се толерише. У супротном је канцер по екипу и ваља га одстранити. Ако је потекао из сиротиње, гаји се емпатија. Исто важи и за мрежу односа према тренерима, управи, судијама, навијачима и џет-сетом. Палета ликова и безброј помешаних судбина. Кланови, завист, комплекси, интерес и амбиције испреплетани у узрочно-последичне везе.

Сав тај сплет карактера, судбина и биографија склопљен је у колективу са зацртаним циљем. Планови се мењају током сезоне у складу са (не) предвиђеним околностима. У серији убију главног лика, а овде се повреди главни играч па га нема до краја сезоне или смене тренера. Тиме се отвара неколико поглавља и могућих завршетака. Непредвидивост!

По принципу „и богати плачу“, слави се пораз финансијски надмоћних, нарочито скоројевића, примера ради Манчестер ситија и Пари Сен Жермена. Из истог разлога због којег је „Династија“ била гледана, ПСЖ са Месијем, Мбапеом и Нејмаром је био праћен. Немогуће да су у породици сви богати, лепи, успешни, остварени и да им баш ништа не фали. То зрно сумње те нагони да истрајеш до момента када видиш њихов пад. Који си предвидео још од прве епизоде, пардон, првог кола.

Што се тиче спортског аспекта, ту имамо судар стилова, енергија, визија и идеја. Једна страна се узда у таленат, друга на рад. Први су арогантни, а ови други пркосни. Неке много служи срећа, а неки поклекну кад је најбитније.

Интрига. Еуфорија. Емоције. Непредвидивост. Ишчекивање. (Не)славан крај. Да ли су то основни елементи ТВ сапуница или спортских дешавања? Дође му на исто.

Стога, драге даме – супруге, мајке, сестре, девојке, пријатељице, колегинице – извините! Јесмо некад несхватљиво напорни из вама непознатих разлога, али и нас воде исти пориви као и вас. Надам се да ћете разумети.

Касније смо сазнали да је Страпети даноноћно био уз папу и да је био особа којој је папа безрезервно веровао.

У понедељак око 5.30 приметио је да се папа пробудио и да му није било добро. Страпети је одмах позвао његовог лекара из болнице Ђемели, др Серђа Алфијерија, који је стигао у папине одаје у Дому Свете Марте за двадесет минута. Затекао је папу окренутог на бок, са отвореним очима, који је још дисао, али није реаговао ни на један стимуланс.

Доктор Алфијери је констатовао да је у коми и, заједно са Страпетијем кога је папа овластио да доноси одлуке о његовом здрављу када он то не буде у стању, одлучио да га не возе у болницу, јер би преминуо у амбулантним колима.

Папа је изнад свега желео да умре у свом дому, а не, како је говорио, “закачен за цеви”, већ достојанствено и када му дође време. У 7.35, папа је преминуо. Страпети је рекао да се “одједном осетио као сироче”.

Магија ватиканске прес-картице

Током мог боравка у Ватикану, чињеница да поседујем ватиканску прес-картицу, значила је да могу да прођем буквално свуда.

За разлику од готово 4.000 колега који су у дугим редовима чекали привремене акредитације за сваки догађај, страни дописници акредитовани при Светој столици могли су да се крећу несметано.

Посао дописника и репортера, између осталог, подразумева и да се свако сналази како зна и уме.

"Наоружани" кишобранима који штите не само од кише, већ и од интензивног римског сунца под којим стоје сатима, у неким случајевима и по цео дан. Добро дођу и столичице на расклапање на које може и да се седне и да се на њих попне, да би се боље видело и снимило. Новинари размењују информације, помажу једни другима, придржавају опрему, купују воду и сендвиче за колеге.

Запослени у сали за новинаре у Ватикану веома строго се држе правила. Наиме, приступ је био дозвољен само новинарима са сталним акредитацијама. За извештаче су били отворени тзв. "пулови", када им је било омогућено да оду у Базилику Светог Петра и опросте се од папе.

Верници нису могли да се заустављају испред папиног сандука, али су неки у брзини правили насмејане селфије и постављали их на друштвене мреже, што је изазвало згражавање јавности.

Врхунске мере безбедности

Мере безбедности око Ватикана биле су на врхунском нивоу и знатно појачане на сам дан сахране, када су ту били скоро сви светски лидери.

Трг Светог Петра је претходне ноћи био затворен из безбедносних разлога, али много људи је провело ноћ у шаторима на улицама око Ватикана не би ли били у првом реду.

После 5.30, Трг је отворен за јавност и велики број људи је похрлио на плато испред Базилике Светог Петра. И док је претходних дана било довољно показати новинарску легитимацију и заобићи километарске редове, данас смо прошли и детекторе метала, прегледали су нам торбе и врло пажљиво гледали пропуснице. Снаге реда су се строго држале протокола, који је дозвољавао само људима са малом децом и инвалидима са једним пратиоцем да не чекају у реду.

Папин сандук је синоћ затворен прво оловним поклопцем, а затим и дрвеним. Лице му је прекривено белом свиленом марамицом, а уз тело је стављена торба са кованим новчићима и документ о његовом животу и понтификату. Затим је сандук поклопљен дрвеном плочом на којој стоји једноставан крст на који је положено Јеванђеље.

Папин сандук је јутрос у 10.05 изнет испред Базилике. У Рим су, због папине сахране, допутовали бројни државници и представници краљевских породица. Они су седели са десне, а кардинали и остали црквени великодостојници са леве стране.

Погребну мису предводио је декан Кардиналског збора, кардинал Ђовани Батиста Ре, који, међутим, није кандидат за Фрањиног наследника – има 91 годину, а граница је 80.

Кардинал Ре је био близак папин сарадник и захвалио му је на понтификату који је "дотакао умове и срца" многих.

Опроштај од "једног из народа"

Било да сте верник или не, којој год вери да припадате, бити на Тргу Светог Петра за време папине сахране, уз мису на латинском језику, дирљиво је искуство. Нарочито јер овај папа није био као његови претходници – био је папа кога су људи заиста волели зато што је био "један из народа", једноставан човек који је желео да поједностави и цркву, чему се део кардинала оштро противио и надају се да се његовом смрћу отвара ново поглавље.

А да је папа, кад скине белу капицу, “само човек” посведочио је и Дон Тино који је такође живео у Дому Свете Марте.

Љубитељ сладоледа и класичне музике

Дон Тино нам је испричао да је папа умео да изађе и прошета се Ватиканом, виђан је у посластичарници у близини када би му се пријео сладолед, а присутни су мислили да се снима филм и да се не ради о правом папи.

Један колега, дописник Хавијер Мартинес Броцал, "уловио" га је како улази у продавницу са ЦД-овима “Стереосaунд”. Након што је објавио ту фотографију, послао је писмо папи извинивши му се што је објавио његов приватни тренутак. Папа му је руком писаним писмом одговорио да се, иако је мислио да га нико неће приметити, ето, баш један новинар нашао у реду за такси. Поручио му је и да никада не изгуби смисао за хумор.

Такође му је признао да му недостаје да слободно шета улицама, као што је то имао навику да чини у Буенос Аjресу и захвалио му се на лепом и људском писму.

Власници продавнице нису желели да кажу шта је папа купио, а они су му поклонили албум класичне музике, јер је волео Моцарта, Баха и Бетовена. То је јединствен догађај за време нечијег понтификата, али Фрања или Франческо, како га овде зову, није био као остали.

Проповеди са музичком подлогом

Папа је, 2015. године, издао ЦД под називом Wake Up!, на којем је користио рок, поп и латиноамеричку музику као подлогу за поруке из његових званичних говора, надајући се да ће на тај начин Божја реч стићи до свакога. Музику је аранжирао Тони Паљука.

Дон Тино је такође рекао да се радо сећа ручкова у Светој Марти заједно са папом, да га је виђао како ради и моли се већ од пет ујутру јер је папа устајао у 4.30. Понекад би у пиџами, крадом, одлазио у кухињу по неки слаткиш јер је желео да ужива у животу, а храна и вино су му били посебно задовољство.

Омиљена папина храна је била “бања кауда”, типично јело регије Пијемонт, које се прави са уљем, белим луком, инћунима са поврћем, као и равиоли са шпарглама.

Ове и многе друге информације колеге деле међу собом у сали за новинаре – нико ниједну вест није шкрто задржавао за себе. Ја сам са осталима поделила вест да се новинар Жулијан Асанж налази на тргу, међу верницима.

Почасни члан удружења Stampa Estera

Страни дописници у Италији имају два седишта – главно, у Риму и једно у Милану, а 2019. када смо се срели са папом, постао је почасни члан нашег удружења Stampa Estera. Тадашња председница удружења, дописница из Турске Есма Чакир организовала је сусрет са папом и фотографисала га је за чланску картицу.

Колеге су сусрет Трампа и Зеленског у Базилици Светог Петра, који су седели на двема столицама окренути један другоме, оценили као “недолично понашање и лицемерје”. Прво су помислили да се ради о “дип фејку“, али из Ватикана је потврђено да је снимак аутентичан и да су се срели и Макрон, Стармер, Трамп и Зеленски.

Данашњи дан у Риму обележиле су дирљиве сцене – папин аутомобил са ковчегом који пролази улицама италијанске престонице уз овације, аплауз и узвике: Grazie, Papa!

Ишчекујући бели дим и речи "Habemus papam!"

Папа Фрања је оставио велику празнину и тај осећај је доминирао и на самом Тргу Светог Петра.

Како кажу колеге, као да је остала једна велика "рупа". Видећемо ко ће, и да ли ће уопште успети да је испуни на начин на који је то свакодневно чинио папа Фрања.

Од данас почиње једно ново поглавље у Ватикану, уз интензивне сусрете кардинала који долазе из свих крајева света.

Већина њих се не познаје међусобно, а треба да се сагласе, њих две трећине, око тога ко ће бити следећи поглавар Римокатоличке цркве.

Остаје да чекамо бели дим из димњака изнад Сикстинске капеле и речи "Habemus papam!”

Ми, новинари, опет ћемо опет бити овде, да свему томе сведочимо.

Позив сам добио крајем претходне недеље и прихватио сам га пошто су ми надређени одобрили учешће. Састав панела био је, благо речено, врло ненаклоњен РТС-у, већина учесника и модератор о овој кући јавно говоре све најгоре. Такорећи три или четири на један, мада је тема била какав нам је јавни сервис потребан.

Иако су ме многи пријатељи и колеге одговарали од тога пристао сам да дођем због одличне сарадње коју имају РТС и ФДУ, али и због тога што је декан ФДУ неколико дана раније гостовао у емисији коју водим.

Прихватио сам све што је модератор панела замислио, нисам постављао никакве услове, сложио сам се и да се из снимљеног панела извлаче фрагменти или рилсови за друштвене мреже односно да се моје речи ваде из контекста.

Дан пред панел модератор нас је обавестио да се разговор отказује јер "студентски пленум није усагласио став везан за учесника са јавног сервиса" мада претходно нису имали замерке и трибина је најављена на друштвеним мрежама.

И тако усамљен био сам сувишан иако нико није могао да зна какве бих ставове изнео.

Нисам планирао да се о томе уопште оглашавам, али ме је изненадио позив новинара портала Нова да прокоментаришем учешће на трибини, односно твит госпође Тепић на ту тему.

Погрешно сам помислио да се интересују за актуелни догађај, нешто што је требало да се одржи тог дана, а не за трибину од пре више од три године на коју сам готово заборавио.

Одговорио сам кратко и искрено, да нисам видео поменути твит и да ја као новинар не дебатујем са политичарима.

У атмосфери огромног афекта каква влада тренутно у српском друштву заиста се трудим да што мање пажње обраћам на коментаре на мој рад, и похвалне и критичке, а посебно на увредљиве. Сви претерују. И то претерано.

Али имам потребу да појасним поменуто учешће на трибини Фондације за српски народ и државу која је блиска владајућој СНС.

Позив за учешће у разговору о медијском плурализму у Србији стигао је мени и извршном директору ЦеСИД-а Бојану Клачару у време када смо настојали да на РТС-у очувамо дебате власти и тада ванпарламентарне опозиције.

Био је сам почетак децембра 2021. Обојица смо оценили да треба да га прихватимо верујући да радимо у корист дебата на које смо уз СНС учестало позивали и представнике странке госпође Тепић укључујући и њу лично.

Дебате су потрајале три године, с тим да су током две предизборне кампање уместо једном одржаване углавном двапут недељно. Гледаност је била одлична.

На самој трибини говорили смо, између осталог, и о разлозима зашто Србија треба да има различите медије, па и оне који критикују владајућу странку. Трибина је била јавна, више медија је о њој известило, нико није имао никакве примедбе на наше учешће у том догађају, све до јуче.

У то време у председништву странке госпође Тепић био је Дејан Булатовић, сада народни посланик СНС-а, што наводим тек да би се стекао утисак колико је тај догађај данас актуелан.

Гледајући накнадно поменуту објаву на Иксу (Твитеру) стекао сам утисак да је постала велика сметња то што се у емисији „Таковска 10“, коју уређујем и водим, чују различити ставови, а усуђујем се да разговор модерирам па чак и да поставим неко питање.

Нажалост, такав разговор неистомишљеника је реткост у Србији данас, готово усамљени случај.

Али има велики утицај, јер емисије обично имају више од милион гледалаца, такође неистомишљеника, што је најважније. Гледаоци чују и аргументе са којима се не слажу. Одржавање такве дебате сматрам важним задатком јавног сервиса, нарочито сада, у времену апсолутне искључивости.

Госпођа Тепић у твиту поручује да ће после смене власти сви запослени на РТС-у бити послати "кући, а биће враћени врсни професионалци који нису зорани станојевићи“.

Без бриге, ја свакако немам шта да тражим у медијима у којима политичари одлучују ко може да се бави новинарством.

За почетак било ми је чудно што нисам чула аларм, мада с тим немам проблема. Никада, добро, можда скоро па никада, бар у последњих 25 година није ми се догодило да не чујем будилник са телефона. Прва, оптимистична помисао била је да вероватно још и није време да аларм позвони.

Реалност је ипак била другачија. Сат је показивао да је време за устајање прошло. Истина не много. А онда долази сазнање не да само аларм на телефону није звонио, него да телефон "не даје никакве знаке живота". Екран је потпуно црн, уређај не може да се укључи, а чак ни на пуњач не реагује.

У глави почињу да се смењују питања шта се догодило, зашто се телефон не укључује, шта је са подацима који су у њему? Да ли су остали бројеви телефона, фотографије, снимци саговорника за будуће приче на којима радим последњих неколико дана.

Да ли прво ићи у сервис или у продавницу телефона? А до отварања има најмање сат и по. Шта радити у међувремену? Кога позвати, у ствари како кога позвати кад телефон не ради? Како смо живели без мобилних телефона пре само тридесетак година? Било је фиксних телефона! Али ни њих није одувек било. Живели су људи и без њих и све су завршавали.

Можда то са телефоном не би било толико "драматично" да се није догодило дан уочи дочека. Брзо се мора деловати, јер ако нису сачувани снимљени разговори са саговорницима, нема смисла звати их 31. децембра и молити их да понове своје изјаве. Значи, то се мора урадити што пре. Али како?

Узимам телефон једног детета, он нема опцију снимања телефонских разговора. Ништа више среће није било ни са телефоном другог детета, ни трећег. А ни супруговог. Да ли је могуће да ниједан од четири уређаја у кући која раде нема опцију која ми је преко потребна у том тренутку?!

У свом том комешању мисли додатно питање како звати људе ако контакти нису сачувани? И онда олакшање, имам их негде записане. На папиру на којем сам писала теме, у старом роковнику у којем су се некада уписивали бројеви телефона. Никада брже нисам окретала странице папира и мислим да ми никада није било драже што више од 20 година чувам те именике. Истина, последњих година их нисам много "ажурирала", али то што ми треба успевам некако да пронађем. Срећа, па ни разноразне белешке не бацам док се прича не објави.

Крећем ка сервису мобилних телефона и срећем пријатеља. Кроз кратки разговор му објашњавам читаву проблематику јутра и човек ми понуди свој телефон да проверим има ли могућност снимања телефонских разговора. Он то никада није користио, па чак и не зна. На моје одушевљење, тај телефон има ту опцију. Наравно, уз најаву другој страни, па је све по закону. Лакше ми је јер знам да је и тај проблем решив.

Стари телефон је остао на испитивању. Нови је купљен и активиран. Нажалост, сумње су се обистиниле. Неких бројева телефона има, неких нема. У овом тренутку сигурно је да и не знам чији су све контакти изгубљени и да ћу то тек сазнавати у наредном периоду.

Такође, нема ни свих фотографија које сам чувала. За утеху није, али готово сви с којима сам у међувремену разговарала кажу да су имали слично искуство. Чим промене телефон, нешто од података "нестане".

У нову годину улазим с надом да ће стари телефон ипак бити оспособљен и да ћу успети из њега да извучем све податке. Ту је и нови роковник за бројве телефона, јер сам чврсто одлучила да све контакте опет записујем, ма колико то деловало старомодно. Уз то, враћам се и изради фотографија. Добро, вероватно не свих које ћу поново сликати телефоном, али бар понеких које ће бити сведоци неких догађаја и времена.

Свима желим срећну и мање стресну 2025. годину! И унапред се извињавам ако некоме не стигне честитка за празнике СМС-ом или на Вајбер. Није намерно и нисам љута, већ сам остала без контакта.

Наравно, уследио је  "рат" у Вибер групи. Једни су подржали учитељицу, истичући да је Ноћ вештица "сатанистички празник" који је стигао из мрске нам Америке. Тврдили су да му је  циљ да и "нашу православну децу" увуче у то клупко окултизма и декаденције.

Други су поруку дочекали "на нож". Зашто бисмо деци забрањивали да се маскирају, забављају и раде оно што и њихови вршњаци широм света, питали су огорчено. Шта је лоше у тој безазленој забави у којој деца уживају? Хоће ли костим или мало шминке угрозити темеље православља? 

Трећи су ћутали и помало збуњено трљали чело. Шта сад да раде са костимом  који су већ купили и како да објасне детету да нема ништа од изласка на маскенбал у локалном кафићу, питали су се док су  за славским столом код кумова прослављали Светог Луку.

Родитељске дилеме ме не муче, а искрено,  не спадам ни у једну од ове три групе, када је став према Ноћи вештица у питању. Рекла бих чак да је и њихова  расправа кренула у погрешном смеру, као и обично код нас.

Нећу вас замарати интернет знањима о овој светковини јер верујем да сте већ чули да порекло вуче од келтских паганских обичаја чији је циљ био сједињавање с мртвима и приношење жртви богу Самхаину, такозваном "кнезу смрти".

Ноћ, коју  су Келти обележавали верујући да ће умилостивити мрачне силе, постала је  празник какав данас познајемо, у Америци, под притиском индустрије забаве, култа потрошачког друштва  и интереса великог капитала.

Баш онда када је и Божић постао дан у којем се размењују поклони, једу огромне количине хране и путује на егзотичне дестинације. Рођење Исуса Христа мало је коме на памети док купује, троши и једе као да сутра не постоји.

Вера у његово чудесно васкрсење некако се повукла пред ишчекивањем поклона које доноси Ускршњи зека, а посебан феномен постаo је тзв. Дан заљубљених. Коме још пада на памет страдање и  одрубљена глава Светог Валентина док се продају тоне цвећа и  слаткиша и плаћају романтичне вечере, спа уживања и путовања?

И не, није ни нас, православце, заобишао тај западњачки, потрошачки тренд. 

Ни наше крсне славе нису више породична окупљања око иконе, славског колача и жита...како би требало да буде. Одавно су се ти дани у години претворили у гозбе и бескрајно смењивање предјела, салата, сарми, печења и колача. Све ређе су то датуми у којима се слави заједништво и породичне вредности, а све чешће  прилика за бесомучне свађе због политике и разних других, обично небитних тема.

Резултат славских весеља често су пијани мушкарци, уморне жене и деца незадовољна  поклонима. Да не помињем да су неки почели да "славе" у кафанама.

Верски и сви остали празници и код нас су постали прилика за неумерено трошење и врло често баналне прославе после којих су празни и џепови и душе.

Неће наша деца постати следбеници Сатане ако се маскирају за Ноћ вештица, али неће ништа паметно научити ни ако, ,уместо пријатног породичног окупљања под окриљем свеца заштитника, на слави  слушају свађу пијаних гостију.

Можда ће бити радосни ако им за Божић купите нови телефон, али ће их као људе обликовати љубав и пажња коју једни другима поклањате. И Божиће ће по томе памтити. Бар се мени тако чини.

Дакле, није дилема Ноћ вештица или Свети Лука већ умереност, праве вредности и духовна задовољства или конзумеризам, вечита глад и поводљивост.

Додуше, није ми баш јасан смисао гледања филмова страве и ужаса,  маскирања у вештице, вампире, ђаволе, костуре и ко зна каква чудовишта, али то је, рекла бих, већ ствар личног избора.

Ништа на овим сликама, које помало подсећају на наивну уметност, не слути на зло које је све прекинуло. Ништа не говори о трагедији која је обичне животе претворила у приче исписане испод слика. Приче о погинулима, несталима и онима који су остали иза њих.

О трагедији и злу, међутим, сасвим јасно говоре лица људи на основу чијих сећања су слике настајале. Посебно оних који још нису сазнали где им ближњи почивају. Лако сам их препознала у публици. На њиховим лицима је сенка, белег који носе са собом, где год били и шта год радили.

Њихове очи су дубље и мрачније од оних које нису спознале такву муку. Наизглед мирни, достојанствено носе ореол бола, али ономе ко их боље погледа, јасно је да се у сваком њиховом покрету назире немир, давно утишана, али још жива нада и ишчекивање које убија.

Њихов највећи страх, а уједно и највећа нада стају у један позив, плави коверат, мејл. Чекају  узалуд већ више од 30 година информације које би донеле неизмерну тугу, али и коначно смирење. Чекају потврду смрти и податак где почивају њихови најближи.

Многи то нису дочекали. Отишли су неспокојни и жељни, а можда и срећни, верујући да ће у вечности поново бити заједно.

Годинама сам пратила рад њихових удружења, конференције за медије, парастосе погинулима. И увек сам се у редакцију враћала потресена, ганута, са сузама у очима. Нисам у тим ситуацијама могла да будем само новинар. Бирала сам да будем прво човек. Зашто?!

Зато што сам на сваком од тих скупова изнова схватала  шта заиста значи туговати. Истински, некако достојанствено мирно, безизлазно, коначно. Осећала сам искрено ту емоцију, а сваки пут сам размишљала и о томе како је и моја породица могла да постане део те болне статистике.

Била сам свесна да су нас у неким критичним ситуацијама вероватно само сати (и мало среће) делили од тога. Успели смо некако да преживимо и останено заједно у вртлогу рата и избеглиштва, а могло је све да буде другачије. Та ужасна спознаја ме је узнемиравала, али сам вероватно, захваљујући и њој, могла да, бар посредно, "уђем у њихове ципеле".

Покушавала сам сваки пут да што верније, исцрпније, потресније испричам причу о њиховом болу. Надала сам се да ћу бар мало допринети ширењу истине, да ћу допрети до оних који одлучују, који знају више него ми, обични смртници. Наравно да нисам успевала, али сам се бар трудила.

И ово пишем са истом жељом. Да подсетим да међу нама живе људи који већ три деценије узалуд траже истину  Да кажем свима који желе да чују да је велики грех скривати тако болне и тешке тајне. Да упозорим равнодушне да је пут од среће до трагедије понекад сулудо кратак.

Она изложба коју поменух на почетку била је отворена свега три дана. Вероватно није било ни средстава ни времена за више. Можда је се неко сети на неку годишњицу...кад нам обично, бар на тренутак, прораде савест и саосећање.

Питање је да ли је ико, осим нас који смо били на отварању, ушао да је види. Штета ако није јер толико живота и радости не видех одавно на једном месту. Као да су оне слике, пркосећи злу, читавом свету поручиле да нестали нису број, то су људи, нечији вољени људи, људи који заслужују спокој и достојанство. Исто као и они који их траже!

Нисам се дала поколебати. Довољан мотив ми је био када ми је другарица, чим сам јој одушевљено послала поруку: "Сутра летим за Абу Даби, па продужавам за Самарканд", одговорила: "Дивно, не познајем никог ко је тамо био."

Уобичајена путна грозница и узбуђење, тог поподнева 2. октобра посебно су увећани. Не због чињенице да су времена несигурна, него због тога што не знам кад и како ћу да се вратим! Први пут испробавам годишњу претплату Wizzair-a All you can fly, купљену летос, која је тек од пре пар дана валидна и која би требало да ми омогући изузетно јефтину карту за све њихове дестинације, али не могу да је резервишем раније од 72 сата пред пут. И не зна се унапред хоће ли уопште бити пуштена у продају за летове који би мени одговарали. Значи, одлазак у неизвесно! 

Увек добро организованој хороскопској девици, која све до последњег детаља воли да испланира унапред, потпуно непозната територија! Поготово што би било пожељно да се вратим већ за 6-7 дана.

Авион за Абу Даби дупке пун. Велики број наших људи, раздраганих што одлазе на одмор или посету рођацима. Много је и странаца. Окружена сам веселом групом, која углавном збија шале и смеје се.

А онда, после око два сата лета, зачује се прибрани глас пилота. Обавештава путнике да не може да их довезе до крајње дестинације, зато што је Иран затворио свој ваздушни простор, преко којег на нашој маршрути, мора да се прелети.

Слетећемо, каже, у Јереван! За алтернативне руте, да се избегне Иран, нема довољно горива. Шта и како даље, информација нема. Помислих како ми је баш Јереван био једна од опција за пут. Да ли ми је суђено да на крају ипак тамо одем?

Путници прилично равнодушно прихватају ову промену. Бар они око мене. Шта је, ту је. Тамо негде позади видим да је пометња. Ускоро ћу сазнати зашто. 

Босански стјуарт нам појашњава да ћемо вероватно преноћити у престоници Јерменије, компанија ће нас сместити у хотел, а ујутро можда наставити ка Абу Дабију, ако се ситуација побољша. 

Шта ћемо ми који треба да наставимо пут? Ако изгубим лет, кад ли ћу тек онда да стигнем тамо? А да се вратим? 

Први пут у животу прижељкујем да нас све једноставно врате кући. Додатне компликације ми баш нису потребне. 

Млади брачни пар који, као и ја, иде до престонице Тамерлановог царства, у још је већем проблему. Они су цео пут, са повратком, организовали унапред, плаћено све, хотели у Самарканду, Ташкенту и Бухари, карте за воз, повратак авионом, ноћење у Абу Дабију …

Али, ево нових компликација. Са разгласа стјуардеса пита има ли у авиону држављана Азербејџана. Наравно да има. Један од њих је и изазвао поменуту пометњу. Азербејџанцима није дозвољен улаз у Јерменију без специјалне дозволе. Шта ће тек они?

Убрзо се поново оглашава пилот. Дошло је до промене. Не идемо ипак за Јереван. Слетећемо у Кутаиси, у Грузији!

У позадини авиона аплауз и повици одушевљења.

Нова информација је и да се у Грузији нећемо искрцавати. Допунићемо гориво и наставити ка првобитном одредишту.

Не знам да ли да се радујем или да тугујем. 

У Кутаисију дреждимо у авиону сат-два. Траже да останемо везани на седиштима, што мало коме полази за руком. Нервоза у стомаку се пење јер, што се дуже задржавамо, мање су шансе да ћу стићи на други лет. Има путника који продужавају за Александрију, чији је лет много раније и којима је већ јасно да у томе неће успети. Од помисли на бесомучно дописивање имејловима са авиокомпанијом у покушају да се замени карта, врати назад, или нађе алтернативно решење, спопада ме мука. Молим Бога да бар стигнем на време на лет, даље сам већ у његовим рукама. 

После исцрпљујућих осам сати проведених у авиону, који су због узбуђења зачуђујуће брзо прошли, слећемо у Абу Даби комотних два и по сата пре моје конекције, али ми почетни оптимизам убрзано опада, јер колико год архитектонски напредно и модерно делују Емирати, за неке ствари треба баш много времена. Например да прођете пасошку контролу, и то двапут, јер онлајн чекирање није могуће. Морате да изађете из бординг зоне, чекирате на шалтеру и после поново уђете. Уз мало среће успевам да се домогнем гејта таман на време за укрцавање. 

У авиону нас све чека ново изненађење. Када смо се сви сместили и везали, љубазни капетан и ове летелице има за путнике обавештење. Због затварања иранског ваздушног простора, још преговарају са другим контролама лета да би омогућили безбедан прелет и долазак на одредиште. Сваких петнаестак минута нас апдејтује, замоли за стрпљење, понавља да чине све што је у њиховој моћи и да су врло близу решења. И тако нареднa два сата.

Делићем свести и даље желим да ме само врате за Београд, али авантуристички дух и помисао на егзотичне грађевине Шехерезадиног града, бодре ме да истрајем и препустим се судбини.

Апсурдно, али најдуже се чекало на дозволу за прелет из Дубаија. 

Најзад кренусмо. После три сата лета и немирног дремања, коначно - Самарканд! 

Покушавам да му се препустим, али и даље имам зебњу у срцу. Шта ли ме тек чека у повратку?

Приредбе у основној школи вероватно су биле прве манифестације са певањем и свирањем којима сам присуствовала. После тога смењивале су се позоришне представе и опере уз картицу Музичке омладине и концерти домаћих група. Јавни часови у музичкој школи били су моји први наступи, а прави концерти пред публиком у којој нису били пријатељи и родбина, дошли су тек много касније, када сам постала чланица аматерског хора.

Прва бина на коју сам се попела била је она у Великој дворани Центра „Сава“ са тамносивим даскама и понеким иксом од жутог селотејпа. Уочи неколико узастопних концерата групе „Легенде“, имали смо три или четири пробе. На њима сам се упознала са сценским осветљењем и врућином која потиче од њега, промајом (јер иза сваке бине однекле допире хладан ваздух) и перспективом извођача, тим погледом на гледалиште које је тако тихо и мрачно када нема људи.

И колико год да сте спремни за наступ, а у програму сваки тон и реч безбројним понављањем доведени на право место, ништа вас не може припремити за моменат када се са публиком нађете очи у очи. Адреналин вас преплави, температура порасте (проклети рефлектори!), пулс скочи и преко аплауза којим извођаче публика куртоазно поздрави, чујете само откуцаје свог срца.

За више од десет година, колико сам била активан члан Крсманца (прецизније Хора „Обилић“ Академског културно-уметничког друштва „Бранко Крсмановић“), наступали смо у сваком концертном простору који је тада постојао у Београду, многим салама широм Србије, али и региона, Европе. Хор је некада био звезда вечери, некада је главну улогу делио са оркестром и солистима, а било је ситуација и када би служио само као скупа црно-бела декорација од 50-60 лепих, младих људи која би, уз неколико етно или староградских нумера, некој додели признања давала печат свечаности и важности.

Концерти су се низали, постајали рутински, а у сећању остајали само они изузетно битни, због којих смо из разних разлога морали да се потрудимо. Памти се дуго и када видите да су некоме у публици пошле сузе због тога шта или како певате или када бину делите са омиљеним уметницима, глумцима, олимпијским шампионима, звездама НБА лиге...

„Рибља чорба“ и Арена

Један концерт се већ пуних 17 година чврсто држи на трону. То није био ни најдужи концерт, ни најемотивнији, најсвечанији, најсмешнији, нити је на њему било највише публике (тај рекорд држи један наступ у Риму), није ни све било увежбано „под конац“. Ипак, осећај је био толико фантастичан да је, кад се све зброји, за мене, био најбољи, до данас непревазиђен концерт.

Много тога што се дешавало около је у међувремену избледело, али оно што нисам заборавила је да сам, од момента када смо сазнали да нас је „Рибља чорба“ позвала да певамо са њима, знала да желим да тог 10. марта будем у Београдској арени (тако се тада звала).

Све песме смо (наравно) знали, само је требало да се ускладимо са оркестром и бендом и прођемо кроз програм са гостом-диригентом Војканом Борисављевићем.

На дан концерта, све је било другачије. Добили смо и пропуснице, као што и доликује озбиљној продукцији, али тек када смо се распоредили по гардеробама, сазнали смо да скоро до половине концерта можемо да будемо у хали, у публици. Не сећам се да је ико остао у свлачионици. Можда једно или двоје. Певали смо, играли, скакали, вриштали, као и сви око нас, од грмљавине мотора која се стопила са првим тактовима хита Остаћу слободан, па све до момента када смо отрчали да се пресвучемо, момци у црна одела, девојке у беле хаљине, и спремимо да остатак концерта проведемо „са друге стране“.

Иза бенда, скривени од погледа публике, убрзо смо заузели своје позиције – хор на трибинама, Симфонијски оркестар РТС-а на бини између нас и „Рибље чорбе“. Аплаузом је испраћен хит Љубав овде више не станује. Завеса је нестала и публика, у којој смо до пре неки минут и сами били, одушевљено нас је поздравила. Осмеси нам нису силазили са лица и у легендарне Добро јутро и Када падне ноћ улетели смо као да смо и даље у публици. Наравно, без играња, то се ипак не сме.

Неколико тренутака било је потребно да се хала смири. Из потпуне тишине кренула је песма Погледај дом свој, анђеле. Крајичком ока видимо како Бора Ђорђевић, препознатљивим покретима прекрива или заклања очи рукама, пратећи текст песме. Арена је певала са нама, гласније и величанственије него пре. Више од 20.000 гласова стапало се у савршеном складу у незамислив хор. Од силине звука, фасцикле са нотама које држимо иако знамо напамет и текст и мелодију, вибрирају у рукама. Не види се то на снимцима, нити може да се осети преко екрана, може само да се доживи.

Крај концерта дошао је пребрзо јер смо на бис извели само три песме Остани ђубре до краја, незаобилазну Лутку и тада нову нумеру Презир. То је прошло у некој врсти магновења и уз нечујну размену одушевљења са осталим члановима хора. Не сећам се како сам дошла кући, али ми је глава наредних неколико дана и у сну и на јави била пуна речи и мелодија из Арене. 

Иако су прошле толике године, скоро сваки пут када уђем у Арену нађе се неко коме нисам причала како је било на оном концерту „Чорбе“. Показујем куда смо изашли на партер минут-два пре него што су „гладијатори“ на моторима стигли на бину и Арена се затресла од одушевљења публике, где смо били после када смо певали, како се „провалија“ испречила између оркестра и нас, и како ми је тада, када сам погледала преко оркестра и бенда у публику, деловало да је хала већа него сада.

Крсманац је, ако је веровати старијим члановима хора, од 1985. године, много пута стајао иза „Рибље чорбе“ због Погледај дом свој, анђеле. Мени се прилика пружила само једном.

Више никада се није поновило да будем са обе стране сцене на истом концерту. То се изузетно ретко дешава јер може да доведе до кашњења, што је недопустиво усред концерта, па је правило да се време до изласка на бину проводи у гардероби. Комплет нашминкани и обучени од почетка концерта чакали бисмо тако да нам дају знак за покрет, на ивици да заспимо. У публици у Арени, узбуђење погурано до максимума сјајном атмосфером не да нас није успављивало већ чинило спремнијим него икада пре.

После „Гладијатора у БГ арени“ нисам била ни на једном наступу „Рибље чорбе“. Није да није било прилике, само се није десило. И када је корона заувек одвела басисту групе Мишу Алексића мислила сам да ћу ићи некада, зваће они сигурно некога да свира уместо њега.

Много времена прошло је и од када сам последњи пут била на бини. Музика још увек чини велики део мог живота, али не волим да седим у неколико првих редова гледалишта. Светло је прејако и доноси ми само осећај као да наступам, али без свих оних лепих страна сусрета извођача са публиком. Некада чак и трему.

И даље непоправљиво верујем да ће неки концерт успети да надмаши онај чаробни осећај који памтим из Арене.