Седница је прекинута, а наставак заказан за 4. јун у 11:0 часова.

Конституисање новог сазива скупштине почело је седницом 15. априла.

На изборима одржаним деветог фебруара највише места у скупштини добио је покрет Самоопредељење – 48, затим следе Демократска партија са 24, Демократски савез са 20, Алијанса за будућност са иницијативом Нисма са 8 и Српска листа са 9. Један мандат има странка "За слободу, правду и опстанак", а 10 преосталих места имају представници несрпских мањинских заједница.

Путнике превозе аутобуси 9А и 95.

Директор Удружења топлана Србије Дејан Стојановић рекао је за РТС, да је од 60 топлана које постоје у Републици Србији, 16 њих одавно прешло на наплату по потрошњи.

Према његовим речима, од четири велика града, једино Ниш наплаћује грејање по потрошњи, док Београд, Нови Сад и неки други градови различитим групама купаца наплаћују различито.

Навео је да до краја 2026. године мора бити око 60 процената подручја која наплаћују грејање према потрошњи.

Суштина те наплате значи да платите онолико колико потрошите.

"У овој прелазној фази, рачуни би требало да остану исти, али ће се у мају следеће године они кориговати - ако сте потрошили мање или више, онда ће се усклађивати са тим. А од новембра, кад крене грејна сезона, кренуће обавештавање колика је заправо та потрошња“, рекао је Стојановић.

Нагласио је да у овом тренутку нема нових захтева за повећање цена грејања и напоменуо да 80 одсто топлоте енергије долази из природног гаса који је претпрпео страховиту промене цене.

"Од откобра 2024. до марта 2025, природни гас за топлане, односно системе даљинског грејања поскупео је за 30 одсто. Онда је у марту кренуо пад од 3, а у априлу од 12 одсто. Међутим, тада је већ гро потрошен за претходну грејну сезону и онда се заправо догодило да је по тим испорученим количинама, негде око 24 до 25 одсто била разлика у цени”, навео је Стојановић.

О раду топлана и начину плаћања грејања одлучују локалне самоуправе, али сви морају поштовати методологију одређивања цена коју прописује Министарство енергетике.

"До 1. септембра се подносе захтеви за нове цене за наступајућу грејну сезону. Видећемо шта ће се заправо дешавати”, рекао је Стојановић.

Навео ја да се број топлана које користе угаљ и мазут драматично смањује.

Према њеним речима, ову бактерију најчешће преносе глодари, који могу да је пренесу заразу на домаће животиње и даље на људе. Како каже, заразне су излучевине попут мокраће.

Докторка Јовановић је рекла да се као симптоми болести јавља висока температура, коњуктивитис, закрвављене очи.

Истакла је да су мере заштите избегавање контакта са зараженим животињама, прање руку, а посебно треба скренути пажњу шумарима и људима чија занимања имају везе са водом - да воде рачуна.

„Ово је једна од најчешћих зооноза која се јавља када сте у додиру са пољопривредом, баштованством или спортовима на води“, каже директорка Института за јавно здравље

Напоменула је да се болест лечи адекватном антибиотском терапијом.

Јовановићева је рекла да је највише примера лептоспирозе у Србији било 2014. године после катастрофалних поплава 100 случајева, док је прошле године забележено 20 случајева.

Како је навела, у пет посто случајева се јави тежи облик болести и онда се пацијенти лече на Инфективној клиници. Упозорила је да бактерија улази кроз ранице на кожи.

С друге стране, Светска здравствена организација саопштава да се број случајева заразе коронавирусом поново повећава у појединим деловима света, уз појаву новог соја вируса, означеног као "НБ.1.8.1", али да је процењено да је ризик по јавно здравље тренутно низак на глобалном нивоу.

Повећање броја случајева регистровано је у земљама источног Медитерана, Југоисточне Азије и западног Пацифика, а нови сој је потврђен код путника који су из тих региона допутовали у Калифорнију, Вашингтон, Вирџинију и Њујорк.

Јовановићева каже да је НБ 1.8.1. модификација омикрона, али да клиничке слике нису компликоване код оболелих.

"Изражавамо солидарност са породицама оних који су убијени док су покушавали да превазиђу зависности", наводи се у саопштењу општинске власти, додајући да ће помоћи у покривању трошкова сахране погинулих.

Приватне болнице за лечење од зависности у Мексику често су насилне, тајне, нерегулисане и недовољно финансиране. Биле су мете сличних напада и у прошлости.

Индустријска и пољопривредна држава Гванахуато годинама је центар борбе за територију између картела Халиско Нова генерација и локалне банде, картела Санта Роса де Лима, преноси Си-Ен-Ен. Гванахуато има највећи број убистава од свих држава у Мексику.

Мексичке банде су у прошлости убијале уличне дилере из ривалских банди који су се скривали у болницама за лечење од зависности.

Године 2020, наоружани људи су убили 27 људи у болници за лечење од зависности у другом граду у Гванахуату, Ирапуато. Године 2010, 19 људи је убијено у нападу на болницу за лечење од зависности у Чивави, граду на северу Мексика.

Више од десетак напада на сличне објекте догодило се у деценији између тих масакра.

Вучић је делегацији студената који хоће да уче, у којој су поред Павловића и студенти Владимир Балаћ и Лука Лалошевић поручио да су се неки вратили макар у Ниш на своје факултете, и да могу да уче.

"Видео сам да вас двојицу нису пустили на ваше факултете у Новом Саду и у Београду, као да имају свако право да тако нешто ураде", рекао је Вучић.

Вучић их је, у Председништву Србије, питао да му кажу шта планирају.

"Јер сам био веома забринут вашим најавама о штрајку глађу које бих хтео да чујем, ваше идеје, проблеме са којима се суочавате, па да пробамо да их решимо", навео је Вучић.

Павловић је захвалио Вучићу у име свих студената из Пионирског парка који 89 дана бораве тамо, како је рекао по киши, по зими, снегу, а сада и на сунцу.

"Ми вас много поштујемо и знамо да смо понекад можда и досадни, али ми тражимо од вас само да се школујемо. И када погледате месеце који су иза нас, факултети су нам блокирани. Ми не можемо, као што сте видели, да идемо на наше факултете, да учимо, да се образујемо. Они су нам уништили годину дана, годину дана која се не може надокнадити. Наши колеге из региона, када погледате, имају све време право на школовање. Они се школују и далеко иду напред, док ми остајемо иза њих, када погледамо тек Европу. Тако да ми веома стагнирамо", рекао је Павловић.

Навео је да су у прошлој академској години на његовом факултету, колега и он написали један научно-истраживачки рад на тему анатомске варијације у завршетку десне и леве коронарне артерије и њиховог клиничког значаја и презентовали то на једном студентском конгресу са интернационалним учешћем.

"Ове године смо пријавили рад на тему, односно пријавили смо се да пишемо рад на тему компаративне студије детекције миокардног премошћавања, анализом различитих метода и требали смо све ово време да пишемо тај рад, али Анатомски институт на мом факултету је блокиран те нисмо успели да пишемо тај рад и самим тим да га презентујемо на опет интернационалном конгресу, да се такмичимо са нашим вршњацима у писању тих научних радова. Тако да ово оставља огромне последице по све нас и ми једноставно покушавали смо да пишемо мејлове и писма, као што знате, нико на њих није одговарао. Покушали смо потом и са кривичним пријавама, писали смо их, подносили, али да нема ефекта", истакао је Павловић.

Навео је да су разговарали и са европском комесарком Мартом Кос.

"Иако смо се, да кажем, макар мало понадали, ни то није имало ефекта. Једноставно, ми више не видимо куда. Ми не желимо да у фокусу буде ко је за кога. Ми желимо да знање буде у фокусу. То је једино што треба. И сведоци смо да су и људи на власти, али и ми, студенти који желимо да учимо, да смо апсолутно поштовали све принципе демократије и уважавали их потпуно. Док они нас, ево, и терају из Пионирског парка, називају психичким болесницима. Једноставно, немамо куда и због тога смо се одлучили на последњи корак - штрајк глађу", рекао је Павловић.

После састанка студенти ће саопштити да ли ће ступити у раније најављен штрајк глађу.

Студент Милош Павловић каже да су шокирани што је двојици њихових колега забрањен улазак на факултете у Београду и Новом Саду.

Према информацијама Управе граничне полиције добијеним у 7.15 часова, на путничким терминалима наших граничних прелаза нема задржавања возила, док се на теретним терминалима возила задржавају највише три сата.

На граничном прелазу Хоргош, на излазу из земље, возила се задржавају сат и по, на Келебији два сата, а на Батровцима и на Шиду три сата.

На осталим граничним прелазима нема дужих задржавања за све категорије возила.

Према последњим информацијама добијеним од ЈП "Путеви Србије", ни на наплатним станицама нема задржавања.

У Београду претежно сунчано и још топлије. Ветар слаб, променљивог правца. Најнижа температура од 14 до 18, а највиша око 32 степена.

У првој декади јуна први летњи топлотни талас - очекује се претежно сунчано време са максималним температурама од 32 до 36 степени.

Ван већих урбаних средина, нарочито у централној и јужној Србији, ноћи и јутра биће релативно свежа (уз изражена дневна колебања температуре, понегде и за више од 20 степени), док ће у Војводини и Београду и јутро бити топлије.

Јавно слушање Одбора за права детета одржано је како би се прибавиле неопходне информације и стручна мишљења за увођење услуге дневног боравка, која је у надлежности локалних самоуправа.

"Одбор за права детета посвећује посебну пажњу теми која се односи на превенцију и спречавање свих облика насиља које укључује децу. Ту су, између осталог, препознати проблеми деце у сукобу са законом, како оне која су кривично одговорна тако и оне која нису, а немају одговарајућу подршку породице и заједнице", рекла је Ана Брнабић, председница Скупштине Србије.

"Ми знамо да у свакодневној пракси управо недостатак овакве институције је изазвао многе проблеме, једноставније речено, није се знало шта са том децом радити. Када се систем увеже, сигуран сам да ће за врло кратко време то показати одређене резултате", каже Зоран Пашалић, заштитник грађана. 

Тежак пут до лиценце и мањак стручњака

Идеја да се уведу дневни боравци за децу са проблемима у понашању није нова. У Београду, где нема установе тог типа, одлука да се услуга покрене донета је 2023. године. Међутим, тежак пут до лиценце и мањак стручњака који би радили са децом, неки су од разлога што се на покретање услуге још чека.

Адвокат Јелена Дренча је рекла да актуелни правилник предвиђа да један стручни радник може да ради само са пет корисника.

"Када се има у виду да градски Центар за социјални рад евидентира 2.600 деце са проблемима у понашању у сукобу са законом за 2023. годину, јасно је да је потребан огроман број стручних радника, а организације које се том услугом баве немају капацитета да запосле велики број људи осим ако им град Београд у томе не помогне", додаје Дренча.

Четири лиценцирана дневна боравка за децу

У Србији постоје четири лиценцирана дневна боравка за децу са проблемима у понашању - у Бору, Крушевцу, Крагујевцу и Краљеву, где тренутно раде са дванаесторо деце, узраста од 10 до 15 година.

"Сам стандард услуге јесте висок и услуга је мало скупља, град Краљево издваја буџетска средства и суфинансира један део ове услуге. Важно је рећи да је што се тиче дневног боравка покренут клуб за младе и то је једна од превентивних активности и показало се на територији нашег града да је јако битно увезивање система социјалне заштите и образовног система", каже Биљана Зорић Димић, директорка СОС Дечјег села Краљево.

У боравку се уче социјалне вештине

Предвиђено је да у дневном боравку буду два до четири сата, међутим, остану и дуже. За многе боравак постане сигурно место где полако уче социјалне вештине које им недостају.

"Младима треба заправо да буду прихваћени. Они кад дођу у дневни боравак осећају да су узрочници и да су главни проблем, а они када дођу овде ми једноставно прихватимо ту децу таква каква јесу, дамо им неко поверење и радимо на односу да би кроз тај однос заиста могли да правимо неке промене", каже Светлана Јовановић, специјални педагог СОС Дечјег села у Краљеву. 

Најзначајнија је, кажу, повратак у клупе и одлука да се школа заврши. На путу до тога, наглашавају важну улогу родитеља, са којима се такође ради у дневним боравцима, индивидуално или заједно са децом. Неки управо ту науче да се међусобно чују и разумеју.

ФБИ је саопштио да напад истражује као терористички акт. Идентификовани осумњичени, Мухамед Сабри Сулиман (45), бацио је неколико Молотовљевих коктела и викао "Слобода за Палестину" пре него што је ухапшен. Сведоци кажу да је користио и импровизовани бацач пламена.

"Јасно је да је реч о циљаном чину насиља", изјавио је Марк Михајлек, агент ФБИ-ја у Денверу. Напад се догодио прве вечери јеврејског празника Шавуот, који обележава давање Торе на планини Синај.

Жртве су углавном старије особе, старости од 52 до 88 година. Догађај је организовала међународна група Run for Their Lives, која, према речима њеног регионалног представника Брендона Ратинера, није политички оријентисана и искључиво има за циљ подсећање на судбину талаца које је Хамас заробио 7. октобра 2023. године.

Тог дана, Хамас је извео напад на Израел, убивши око 1.200 људи и заробивши 251 цивила. Према званичницима у Гази, у израелским противнападима досад је страдало преко 50.000 Палестинаца. Више од 140 талаца је у међувремену ослобођено или спасено, док је најмање 82 убијено. Последњи живи амерички талац, Едан Александер, пуштен је у мају ове године као гест добре воље Хамаса у покушају обнове преговора.

Главни тужилац Колорада, Фил Вајзер, изјавио је да напад "делује као злочин из мржње, с обзиром на то која је група била на мети".

Очевидац Брајан Хорвиц рекао је да је видео нападача са два предмета налик боцама из којих је вирила црвена тканина – што је, како наводи, изгледало као импровизовани молотовљеви коктели. Он је на друштвеним мрежама објавио снимке напада и покушао да помогне повређенима. "Кожа им се топила са ногу", изјавио је.

Нападач је приведен без отпора и задржан у болници са лакшим повредама. Полиција није званично објавила мотив, али се напад третира као акт мржње и тероризма.

Само неколико дана раније, у Вашингтону, млади пар запослен у израелској амбасади убијен је у близини Јеврејског музеја. Нападач је и тада узвикивао "слобода за Палестину".

"Од 7. октобра, забележен је нагли пораст антисемитских инцидената и реторике", додао је Ратинер. "Политички дискурс све више толерише антисемитизам, што додатно подрива осећај безбедности за Јевреје у Америци".

Јеврејска заједница у Колораду након овог напада осећа се, како истичу њени представници, "потресено и гневно".

Како је раније најављено, украјинску делегацију ће поново предводити министар одбране те земље Рустем Умеров.

Очекује се да ће током састанка делегације две земље Кијев предложити пројекат мировног решења, чији су захтеви слични условима који су раније изнети, а односе се на одсуство ограничења наоружања украјинских оружаних снага, одсуство међународног признања територија које је заузела Русија као дела те земље и захтевају исплату репарација.

На састанку ће Москва, како је најављено, представити меморандум о будућем мировном споразуму.

Док трају напори за постизање мира, на фронту је потпуно другачија ситуација. Украјина је спровела операцију уништавања бомбардера у руском залеђу, коју је назвала "Паукова мрежа". Украјински безбедносни званичник изјавио је да је велики напад дроновима дубоко на руску територију планиран више од годину и по дана.

Са друге стране, руско Министарство одбране саопштило је да је Украјина извела нападе дроновима на руске војне аеродроме у пет региона, што је довело до пожара неколико на авиона.

Наводећи да су ови избори представљали "посебан тренутак" у пољској историји, најавио је да ће земља убудуће "као торпедо кренути напред".

Четири сата касније, стање се потпуно променило и ”торпедо” Рафала Тшаковског прешао је на страну ривала, Карола Навроцког, који ће, уколико се чудо не понови, бити наредни председник Пољске.

Два сата после поноћи, Навроцки је имао два одсто више гласова од противника, што је за већину пољских медија било довољно да, додуше опрезно, најаве његову победу.

Све је неодољиво подсећало на изборну ноћ у Америци 2016. године, у коју је Хилари Клинтон ушла са гигантском предношћу у односу на Доналда Трампа, али јој је пут ка Белој кући бледео како су пристизали резултати.

Изборни дан у Пољској протекао је на сличан начин. Тшаковски је, према проценама кладионица, током дана имао 85 одсто шанси да постане нови председник, али су му изгледи из сата у сат бледели.

На биралишта је изашло рекордних 72,8 одсто уписаних бирача, што је највећа излазност од првих председничких избора и убедљиве победе лидера Солидарности Леха Валесе.

Излазност и резултати показују, тврде пољски медији, дубоке поделе међу гласачима, растрзаним између проевропског пута Рафала Тшаковског и национално окренуте политике највероватнијег будућег председника, Карола Навроцког.

Канидатури Навроцког, како се чини, нису претерано нашкодили извештаји о учешћу у тучама хулигана или подвођењу проститутки док је радио у једном хотелу.

Учешће у тучи навијача ”његове” Лехије из Гдањска и присталица Леха из Познања признао је гостујући на једном подкасту непосредно пред други круг избора.  

"Победићемо и спасићемо Пољску. Нећемо дозволити Доналду Туску да задржи монопол лоше владавине, владавине која не хаје за јавне финансије и владавине која нам одузима снове и циљеве", рекао је Навроцки.

"Морамо да победимо и знам да ћемо успети", рекао је Навроцки.

Тшаковски који се школовао на Оксфорду залаже се за либералну агенду која наглашава важност женских права и чврстих веза са Европском унијом и НАТО-ом.

Обећао је "мирну сарадњу" са владом пољског премијера Доналда Туска.

Навроцки је пак историчар кога је подржала администрација америчког председника Доналда Трампа. Представља се као политички аутсајдер без "пртљага" из прошлости, жели да Пољска следи пут инспирисан Трампом и сматра да је Вашингтон, а не Брисел, кључни савезник Варшаве.

Навроцки је рекао да после вишегодишњих грешака, укључујући енергетску зависност од Русије и климатски споразум ЕУ, Европи треба "снажан, конзервативни глас и то из Пољске"

"Победили смо", рекао је Тшаковски присталицама у Варшави.

Рекао је и да његова победа представља "посебан тренутак" у Пољској историји, те да ће земља убудуће "као торпедо крене унапред" и усредсреди се на будућност.

Његов противкандидат, Карол Навроцки такође је уверен у победу, наводећи да "мора да победи како би спасао Пољску".

"Победићемо и спасићемо Пољску. Нећемо дозволити Доналду Туску да задржи монопол лоше владавине, владавине која не хаје за јавне финансије и владавине која нам одузима снове и циљеве", рекао је Навроцки.

"Морамо да победимо и знам да ћемо успети", рекао је Навроцки.

Тшасковски који се школовао на Оксфорду залаже се за либералну агенду која наглашава важност женских права и чврстих веза са Европском унијом и НАТО.

Обећао је "мирну сарадњу" са владом пољског премијера Доналда Туска и да ће помоћи у поништавању промена у правосуђу које је ПиС спровео, а које су, према критикама из ЕУ и из саме Пољске, нарушиле демократске механизме контроле и равнотеже.

Навроцки историчар кога је подржала администрација америчког председника Доналда Трампа, представља себе као политичког аутсајдера без "пртљага" из прошлости, жели да Пољска следи пут инспирисан Трампом и сматра да је Вашингтон, а не Брисел, кључни савезник Варшаве.

Навроцки је рекао да после вишегодишњих грешака, укључујући енергетску зависност од Русије и климатски споразум ЕУ, Европи треба "снажан, конзервативни глас и то из Пољске"

Томислав Томашевић (Можемо!, СДП) освојио је други мандат на челу града Загреба. Према резултатима са 100 посто обрађених бирачких места, Томашевић је у другом кругу локалних избора добио 57,56 одсто гласова, односно 130.996 гласова.

Његова противкандидаткиња Марија Селак Распудић, која је у други круг ушла као независна кандидаткиња, освојила је 42,44 одсто, односно 96.590 гласова.

Према првим резултатима Државне изборне комисије (ДИП), кандидати Хрватске демократске заједнице су освојили највише гласова у свим жупанијама у Далмацији, док је кандидат ХДЗ-а Томислав Шута за градоначелника Сплита добио највише гласова у том граду, преноси Индекс.

Кандидат ХДЗ-а и партнера Томислав Шута преокренуо је резултат и "прешао" актуалног градоначелника Ивицу Пуљка (Центар) у другом кругу локалних избора за Сплит. 

Након 100 посто обрађених бирачких места, Шута је освојио 53,19 одсто гласова (30.468 гласова), док Пуљак има 46,81 одсто (26.765 гласова).

Ријека је добила нову градоначелницу – Иву Ринчић. Кандидаткиња Акције младих и партнера победила је с уверљивом предношћу, освојивши 64,96 одсто гласова, док је њен противкандидат Марко Филиповић (независни) добио 35,04 одсто.

Други круг локалних избора одржао се на 4.980 бирачких места. Неки су своје челнике изабрали пре двe нeдеље, а данас се гласало у 405 градова и опшина. 

Украјински званичник, који је говорио под условом анонимности, рекао је за АП да су дронови којима су нападнути руски аеродроми, транспортовани у контејнерима које су камиони превезили дубоко у руску територију.

Украјински дронови су погодили аеродроме, укључујући ваздухопловну базу Белаја у Иркутској области Русије, више од 4.000 километара од Украјине, што је први пут да је украјински дрон виђен у том региону, рекао је локални гувернер Игор Кобзев.

Напад дроновима на Русију се догодио након што је Кијев објавио да је у руском војном удару погинуло најмање 12 војника на војном полигону за обуку.

Украјинско ратно ваздухопловство је саопштило да су тада била лансирана 472 руска дрона - највећи број од почетка сукоба у Украјини.

Експлозије које су украјински дронови током ноћи изазвали у Русији изазвали су рушење два моста и исклизнуле из шина два воза на западу те земље, у Брјанској и Курској области, саопштили су данас руски званичници, не наводећи шта је узроковало експлозије.

У једном од инцидената, седам људи је погинуло, а десетине су повређене.

Русија и Украјина су, иако појачавајући међусобне нападе, потврдиле да ће послати своје делегације на преговоре који треба да се сутра одрже у Истанбулу.

За 12 кандидата остављен је рок до 5. јуна да допуне документацију, а њихова имена објављена су на сајту Скупштине Србије, у делу који се тиче избора за Савет РЕМ.

Поред Јелке Јовановић, која је своју документацију допунила и пре седнице Одбора, неки документ треба да доставе још Ален Омеровић, Татјана Јордовић-Николић, Горица Поповић, Теа Димитријевић, Драгољуб Илић, Боривоје Рашуо и Предраг Момчиловић.

Документацију морају да допуне и Јасмина Нинковић, Братислав Благојевић, Родољуб Шабић и Љуан Кока. 

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

 02.06.2025. Понедељак: Ујутро и пре подне понегде пролазна слаба до умерена облачност. У току дана претежно сунчано и још топлије. У Војводини и Великом Поморављу ће дувати слаб до умерен јужни и југозападни ветар, а у осталим крајевима слаб ветар променљивог правца. Најнижа температура од 9 до 18, а највиша од 30 до 33 степена. Упозорење: Tmax ≥ 32 °C, вероватноћа 90%.

03.06.2025. Уторак: Претежно сунчано и топло. У Војводини ће дувати слаб и умерен, на северу Бачке и Баната повремено јак, западни и југозападни ветар, а у осталим крајевима слаб ветар променљивог правца. Најнижа температура од 11 до 20, а највиша од 31 до 34 степена. Упозорење:  Tmax ≥ 32 °C, вероватноћа 90%.

04.06.2025. Среда: Претежно сунчано и веома топло. У Војводини ће дувати слаб до умерен јужни и југозападни ветар, а у осталим крајевима слаб ветар променљивог правца. Најнижа температура од 12 до 20, а највиша од 32 до 35 степени. Упозорење:  Tmax ≥ 35 °C, вероватноћа 60%.

05.06.2025. Четвртак: У већем делу претежно сунчано, а на подручју Војводине мало до умерено облачно и веома топло. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од 12 до 21, а највиша од 32 до 35 степени.  Упозорење:  Tmax ≥ 35 °C, вероватноћа 70%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 06.06.2025. до 10.06.2025.)
До краја прве декаде јуна наставак топлотог таласа са максималним температурама од 32 до 36 степени.

Шеф владе Абделхамид Дбеиба, кога Либијци сматрају одговорним за убиство, преузео је на неколико сати контролу над скоро читавим градом, пре него што је почела општа пуцњава, која је окончана тек после интервенције Русије и Турске.

Готово истовремено, ново руско оружје - тенкови, пројектили, противаздушни системи и оклопна возила протутњали су кроз Бенгази, приказујући нову снагу владара источне Либије, самозваног "фелдмаршала" Калифе Хафтара, али и способност Русије да, упркос рату у Украјини, модерно наоружање пошаље на друга места.

Пекар, дилер и командант милиције

За сада неидентификована особа испалила је, 12. маја, метак у главу Абделганија ел Киклија у војној бази Текбали у Триполију, чиме је окончана скоро 15 година дуга каријера некадашњег пекара, који је сулудим сплетом историјских околности, постао једна од најутицајнијих личности у либијској престоници.

До смрти, био је брутални заштитник интереса Абделхамида Дбеиба, шефа привремене владе коју су Уједињене нације успоставиле 2021. године, надајући се да ће у догледно време бити у стању да организују нормалне изборе.

Ел Кикли, који је почетком рата окупио групу наоружаних људи која је временом прерасла у моћну милицију, контролисао је територију јужно од центра престонице, тик уз канцеларију премијера.

У замену за војну подршку, Дбеиба је Ел Киклију омогућио неометан приступ државним фондовима, преко којих је некадашњи шеф локалне милиције прикупио огромно богатство, али и организовао своје присталице и истинске безбедносне снаге.

Ел Кикли је, прошлог лета, привременом премијеру помогао да смени гувернера централне банке, али су ствари донекле измакле контроли, јер је нови гувернер убрзо потпао под утицаје милиције, радије него владе. Ствари су се додатно закомпликовале када се некадашњи пекар упустио у сложене мутне послове везане за телекомуникације, увоз лекова и нафтну индустрију.

Коначни раскол наступио је прошлог месеца, када су Ел Киклијеви људи киднаповали двојицу високих званичника државне телекомуникационе компаније, која је пуне четири године била главни извор Дбеибиних прихода.

Свега дан касније, Дбеиба је за поход на Триполи мобилисао борце из Мисрате, Зинтана и Завије, али је свеопшти сукоб избегнут, јер је Ел Кикли у међувремену убијен.

Околности овог убиства нису никада рашчишћене, јер су домаћини састанка, лидери "Бригаде 444" тврдили да је Ел Киклијева пратња прва потегла оружје. Либијски медији убрзо ову верзију довели у питање, јер су припадници "Бригаде 444" одмах преузели контролу над територијом коју је, до смрти, контролисао Ел Кикли.

Акцију су пратиле пљачке територије ривала, затим луке Триполи и на концу покушај упада у трезор централне банке, што је довело до избијања уличних борби, које су се убрзо прошириле широм града.

Либијски медији су извештавали о хаосу који је захватио скоро читаву престоницу, нападима дронова самоубица на војне базе и дивљање паравојски у неколико градских насеља.

Грађани Триполија жестоко су реаговали на нови талас насиља, па су изашли на улице бесни због чињенице да милиције некажњено дивљају градом, па су, после неколико сати мирних протеста, кренули ка седишту владе, намерни да га сравне са земљом.

Дочекани су бојевом муницијом, након чега су почеле међусобне оптужбе сукобљених страна - грађани су се додатно разбеснели, док је Дбеиба протест представио као координисану субверзију.

Коначан број жртава у овим сукобима није објављен, али су болнице другог дана пуцњаве објавиле да је убијено најмање десет и рањено више од 70 особа, махом цивила. О броју мртвих и рањених у редовима милиција нема тачних података.

Парада у Бенгазију

Потпуно нова руска војна возила - тенкови, оклопни транспортери и ракетни системи, газили су прашину у Бенгазију на дан годишњице највеће војне победе самозваног "фелдмаршала" Калифе Хафтара.

"Операција ел Карама", изведена 2016. године против милиција блиских радикалним исламистима, представљала је крај владавине Ал каиде, Исламске државе и Ансал ел Шарије у околини Бенгазија.

Девет година касније и истовремено са превирањима у Триполију, Хафтар је на улице изнео ново оружје, укључујући борбена возила "спартак" и тигр", модернизоване тенкове Т-72 и противаздушне системе "панцир" и "тор".

Либијски извори наводе да је ово оружје, које раније није било приказивано, испоручено Хафтаровим снагама у претходне две године и то после његовог састанка са руским председником Владимиром Путином у Москви.

Нова ескалација сукоба у Либији спречена је свега неколико дана касније, када су се шефови руске и турске дипломатије, Сергеј Лавров и Хакан Фидан сложили да "употребе утицај како би спречили ескалацију сукоба".

Од 2019. године, када је Хафтар повео трупе у поход на Триполи, у чијим су га предграђима, уз здушну подршку Турске, на једвите јаде зауставиле снаге тамошње владе Хафтар у документима Стејт департмента слови као сарадник "других држава, од којих добија војну помоћ и плаћенике", укључујући и руску компанију "Вагнер".

Напад на Триполи пратиле су оптужбе за ратне злочине, убиства, мучења, насилну регрутацију, уз неколико навода о стрељању заробљеника и сакаћењу њихових тела.

Хафтар се још 1967. године придружио либијским добровољцима пред сукоб са Израелом који је трајао свега шест дана, па будући фелдмаршал и његови саборци нису стигли да се истакну.

Шест година касније, био је део либијских експедиционих снага током Јомкипурског рата, али Гадафијева јединица није никада стигла до линије фронта због противљења египатског председника Анвара ел Садата.

Провео је три године у либијском затвору, пре него што га је ЦИА са још 350 сарадника пребацила у Америку где је убрзо добио и држављанство САД. До повратка у Либију живео је у Ленглију, где се налази и седиште Централне обавештајне агенције.

Либија се, као држава, практично распала паралелно са падом режима Моамера Гадафија 2011. године. Од тада, земља је подељена на западни део који води влада у Триполију и Хафтаров исток. Надаље, Либију тероришу и десетине локалних милиција.

Серија покушаја да се у држави одрже било какви избори окончана је неуспесима и нападима на изданке будућих изборних институција.

Још једном су доказали, истиче се у саопштењу, да немају аргументе и да су им једино насиље, физички напади и уцене оно што могу да понуде Нишлијама.

"Подсетићемо јавност да су пре месец дана градске власти таргетирале Младена Ђурића и његове сараднике као функционере који су против изградње Породилишта, а заправо је реч да се они једини у граду боре да се одлуке доносе у складу са професионалним и законитим нормативима", наводи Група грађана "Др Драган Милић" и додаје да у знак протеста одборничка група ГГ "Др Драган Милић" неће присуствовати свечаностима поводом градске славе.

И Народни покрет Србије осудио је физички напад на председника нишке градске општине Медијана и поручио да је такав чин насиља недопустив и представља директан удар на институције и демократски поредак.

Покрет је у саопштењу истакао да је, без обзира на мотиве нападача, такво понашање неприхватљиво и да захтева хитну и темељну реакцију надлежних органа, који су по закону дужни да предузму све неопходне мере како би тај случај добио епилог у најкраћем могућем року, јер уколико институције ћуте на насиље које се понавља из дана у дан постају директни саучесници.

Подсетивши и да је у Нишу нападнута деканка Филозофског факултета Наталија Јовановић, НПС је истакао да насиље према било ком грађанину Србије не сме уступити место толеранцији и дијалогу и апеловао да надлежни почну да раде свој посао и спрече да се овакви инциденти понављају у будућности.

Напад је јуче осудио и градоначелник Ниша Драгослав Павловић.

У јучерашњем инциденту у згради Градске општине Медијана, како су навели из те установе, "видно дезорјентисана" особа ударила председника нишке општине Младена Ђурића.

Полиција је спровела нападача у најближу здравствену установу, а рад на утврђивању свих чињеница је у току.

"Као командант, нисам био у могућности да у потпуности обезбедим извршење својих наређења", навео је Драпатиј на Телеграму, преноси Униан.

Драпатиј је рекао и да је покренуо истрагу о свим околностима трагедије, поступцима команданата, стању склоништа и ефикасности система упозоравања.

У нападу на центар за обуку Копнене војске Украјине погинуло је 12 особа, а 60 је повређено, саопштила је раније прес-служба Оружаних снага Украјине. Копнене снаге су саопштиле да је у питању био ракетни напад.