"Превенција нешто што смо закључили да је можда било у заостатку претходних година. Да се насиље над децом не би десило, морамо превентивно да делујемо и то је оно што морамо да појачамо код наших државних органа", рекла је Жарић Ковачевићева.

Навела је да ће нови програм важити до 2030. године, а да ће га пратити Акциони план за период од 2026. до 2028. године, у којем ће бити прецизиране мере и активности које треба да спроводе надлежне институције.

"Акциони план ће садржати све мере, активности и кораке које би требало да предузимају државни органи када говоримо о сузбијању насиља над децом, како у делу превенције, тако и када је реч о правовременој реакцији", истакла је министарка.

Вршњачко насиље и даље најзаступљеније

Према речима Жарић Ковачевић, подаци показују да је вршњачко насиље и даље најраспрострањенији облик насиља над децом.

Навела је да је путем националне платформе "Чувам те", од 19. маја 2023. закључно са мартом 2026. године, поднето укупно 9.354 пријава.

"Забрињавајуће је то што је, према месту догађаја, најзаступљеније вршњачко насиље у школи, чак у 79 одсто случајева. Тек после тога следе насиље на јавном месту и насиље на интернету", рекла је Жарић Ковачевићева.

Како је додала, управо такви подаци представљају основу за креирање мера које ће бити предвиђене новим акционим планом.

"Чувам те" као будућа јединствена база података

Министарка је оценила да је национална платформа "Чувам те" већ сада важан алат у борби против насиља, али да постоји простор да постане јединствена интегрисана база података.

"Платформа 'Чувам те' је јако значајна, јер може да обједини податке које прикупљамо из различитих ресора. Данас различити државни органи имају различите податке и некада може да се догоди да се они не поклапају", указала је Жарић Ковачевић.

Према њеним речима, циљ је да се платформа унапреди тако да омогући ефикасније праћење насиља, бољу превенцију и брже реаговање институција.

"Потребна нам је једна национална платформа, што можемо да учинимо са платформом 'Чувам те' само да је унапредимо, а која ће садржати све податке неопходне за превентивно деловање, праћење насиља као појаве и касније правовремено деловање и ефикасно реаговање", нагласила је министарка.

Подсетила је да се не сме говорити само о деци која су жртве, већ и о онима чије је понашање у супротности са законом, као и о деци која су потенцијални учиниоци насиља.

Јачање сарадње институција

Говорећи о решењима која су дала добре резултате у другим земљама, Жарић Ковачевићева је истакла да ће се нови програм ослањати на јачање међусекторске сарадње и бољу повезаност свих надлежних институција.

"Када имате много државних органа и институција, морате да креирате модел који ће све те људе довести у везу која неће много дуго трајати, јер је деци потребна заштита сада и одмах – правовремена и ефикасна", поручила је министарка.

Додала је да ће се о конкретном моделу разговарати након завршетка јавне расправе, која траје до 25. јуна, уз очекивање да нови програм у потпуности одговори на потребе деце, друштва и државе.

У разговору са министром и државним секретарима и на уручењу уговора било је њих шесторо, али је у овој групи повратника укупно 13 лекара и других здравствених радника. Вратили су се из Немачке, Аустрије, Велике Британије, Америке, Саудијске Арабије, Емирата са жељом да професионалну каријеру наставе у Србији.

Повратак своје стручњака у Крагујевац

Међу њима и Јулија Марјановић, специјализант из анестезије, и њен супруг Милош Јаковљевић, специјалиста неурологије.

"Живели смо десетак година у Нимбергу и одлучили за повратак у Србију. Обоје смо лекари, ја сам неуролог, она анестезиолог. Радујемо се повратку у Крагујевац", каже Милош Јаковљевић и додаје да ће радити у Клиничком центру у Крагујевцу.

Његова супруга Јулијана наводи да од септембра креће са радом, а супруг од јануара након истека уговора у Немачкој.

Ортопед из Емирата стиже у Аранђеловац

Миодраг Миленковић, ортопедски хирург, након више година успешног рада у Емиратима, долази у Здравствени центар у Аранђеловцу. Зна да грађани Србије имају много проблема са куковима, коленима, као и да је многима неопходна операција, па је спреман да чим пре уђе у операциону салу.

"Ја сам отишао да видим тај здравствени центар, упозао тамо руководство и особље, обишао операционе сале и видео да је држава уложила много. Тих операционих сала се не би постидела ниједна болница ни у Европи ни у свету, а ја сам обишао многе", поручује Миленковић.

После осам година у Лос Анђелесу, повратак у Србију

Након вишегодишњег боравка у Лос Анђелесу, логопед Данијела Новичић враћа се у земљу да ради у Заводу за патофизиолошке поремећаје и говорну патологију.

"Али сам после осам година одлучила да се вратим, првенствено јер је мој син уписао фармацију, а желео је овде да студира", додаје Новичићева.

Лончар: Стечено искуство примените у српском здравству

Све већи број повратника представља потврду да Србија данас нуди услове за професионални развој и рад упоредив са најразвијенијим европским здравственим системима, поручује министар, а захваљујући значајном улагању државе у инфраструктуру, опрему, кадрове.

"Били сте, видели сте, имате огромно искуство, и волео бих да већи део тога пренесете овде, да те неке ствари које су добре имплементирате овде и да буду саставни део нашег здравственог система", истакао је министар здравља Златибор Лончар.

Радиће у клиничким центрима, у Институту за кардиоваскуларне болести Војводине, Здравственом центру Ваљево, Дому здравља Бујановац, Пожаревац, Крагујевац и широм Србије.

Али, пошто су сви били на уручењу уговора у новој згради Ургентног центра Универзитетског клиничког центра Србије, имали су прилику да са старијим колегама обиђу установу која ради 24 сата дневно, 365 дана годишње и дневно збрине на стотине пацијената.

Уредник портала Танго сикс Петар Војиновић каже да је, пре свега, потребно разјаснити разлику између права на помоћ или збрињавање због кашњења лета и права на одштету.

"Помоћ и збрињавање су вам храна, пиће, смештај, преусмеравање на први следећи лет, а новчана одштета је већ установљена као фиксни износ по регулативи коју примењује и Србија. То су надокнаде између 250 и 600 евра, у зависности од дужине лета", истиче Војиновић.

Наглашава да путник нема аутоматско право на новчану надокнаду сваки пут када лет касни, већ само онда када је за кашњење одговорна авио-компанија.

"Кључно питање да добијете новац није колико сам чекао, него чија је кривица. Кашњење од три сата и више отвара право на одштету, али само ако узрок није ван контроле компаније", наводи саговорник Јутарњег програма.

Осврћући се на начин обрачуна кашњења, објашњава да многи путници не знају да се не посматра време поласка већ време доласка на коначну дестинацију.

"Практично, ако авион полети касније, али надокнади време током лета, нема основа за одштету. Са друге стране, ако због преусмеравања, штрајкова или других околности стигне касније на одредиште, право на накнаду може да се оствари", сматра уредник портала Танго сикс.

Говорећи о изменама које се разматрају на нивоу Европске уније, напомиње да се највеће промене не односе на висину одштета, већ на процедуре које би требало да буду једноставније и ефикасније.

"Једном кад је захтев поднет, компанија би требало да има 30 дана да исплати надокнаду или образложи зашто је одбија. Данас се на одговор некада чека месецима, а нова правила требало би да оставе мање простора за одуговлачење", тврди саговорник.

Указује да би једна од најзначајнијих новина могла да буде обавеза авио-компанија да саме контактирају путнике и доставе им потребну документацију за подношење захтева.

"Компаније би морале да пошаљу путнику директан линк ка обрасцу за одштету у року од 48 сати од планираног времена доласка лета, путем имејла или другог валидног канала комуникације. Данас је терет на путнику – он мора сам да зна да има то право, сам да пронађе образац и попуни захтев. Према предложеним реформама, образац би требало да буде и делимично попуњен, како би се терет пребацио са путника на компанију", оцењује Војиновић.

Став авио-компанија и кључна документација

Осврћући се на ставове авио-превозника, Војиновић каже да управо око процедура и висине одштета постоји највише неслагања између компанија и заступника права путника.

"На годишњој скупштини авио-компанија у Рио де Жанеиру могли смо да видимо да се компаније буне управо због тих предлога и промена које се тичу одштета и процедура", упућује уредник портала Танго сикс.

Говорећи о ванредним околностима, поручује да постоји јасна разлика између догађаја на које компанија не може да утиче и проблема који су последица њеног пословања.

"Кроз праксу Европског суда утврђено је да су ванредне околности невреме, удар грома, судар са птицом, вулкански пепео, штрајк контроле летења, безбедносне претње, политичка нестабилност, па чак и неки скривени фабрички дефекти", прецизира саговорник.

Истовремено, појашњава да се одређени разлози не могу користити као оправдање за избегавање исплате одштете.

"Рутински технички кварови, пропусти у одржавању авиона, недостатак посаде, штрајк сопствених запослених, комерцијални разлози или пребукираност летова не могу бити изговор. Када компанија каже да је дошло до техничког квара, то није чаробна формула која је аутоматски ослобађа одговорности. Путник има пуно право да тражи прецизно објашњење о каквом је квару реч", образлаже Војиновић.

На питање шта путници треба да сачувају као доказ у случају кашњења или отказивања лета, подвлачи да документација може бити од пресудног значаја за касније остваривање права.

"Дефинитивно треба сачувати boarding pass и почетну резервацију као доказ да сте били путник на том лету. Корисно је фотографисати екране са приказаним кашњењем или отказивањем, затражити писмено обавештење о узроку кашњења и сачувати све рачуне за храну, превоз или смештај", разјашњава уредник портала Танго сикс.

Констатује да путници не би требало да забораве ни један детаљ који може бити важан у поступку остваривања права.

"Поред фиксне одштете, могуће је тражити и надокнаду стварних трошкова, због чега је важно сачувати сваку потврду о плаћању. Такође, потребно је забележити тачно време слетања на одредиште, јер се управо на основу тога рачуна кашњење", сумира саговорник.

Исхитрена понуда и права адреса

Говорећи о положају путника из Србије, Војиновић каже да домаћи путници уживају готово иста права као и путници у Европској унији.

"Иако нисмо чланица Европске уније, Србија је део Европског заједничког ваздухопловног подручја кроз ECАA споразум. Правило 'ЕУ 261' практично је преузето у наше законодавство, што значи да летови из Београда ка ЕУ и летови из Уније ка Београду потпадају под исти режим заштите путника", истиче саговорник.

Према његовим речима, у случају спора постоји јасно дефинисана процедура којом путници треба да се воде.

"Прво се треба обратити авио-компанији која је обавила лет, а не аеродрому или туристичкој агенцији. Рекламација се подноси писаним путем, имејлом или кроз формулар компаније. Ако компанија не одговори, одбије захтев или одуговлачи поступак, следећа адреса је Директорат цивилног ваздухопловства Србије, а тек потом суд", наводи Војиновић.

На крају, упозорава да путници не би требало исхитрено да прихватају понуде које им се представљају као брзо решење проблема.

"Најважније је да ништа не потписујете и не прихватате унапред, било да је реч о ваучеру уместо новца или некој брзој нагодби на шалтеру. Све зависи од конкретне ситуације и висине штете, али је важно да путник најпре провери своја права и тек онда донесе одлуку", закључује Војиновић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

"Добра ствар је што је држава сада коначно кренула у то да са новим власником разјасни оно што је битно за националну енергетску безбедност, јер знамо да нема ни друге безбедности ако нема енергената", нагласила је Путниковићева.

Додаје да ће позиција Србије бити ојачана тек након што ОФАК прихвати договор између "Гаспромњефта" и МОЛ-а, а потом буду дефинисани конкретни уговори и евентуалне измене унутрашњих аката НИС-а.

"Кључно је шта ће се десити у уторак", поручује Путниковићева будући да тада истичу досадашње лиценце НИС-у.

Рафинерија у Панчеву стратешки важна

Једна од најважнијих тема преговора био је наставак рада Рафинерије нафте у Панчеву. Према речима Путниковићеве, постигнути договор подразумева да рафинерија настави да послује као и пре кризе и увођења санкција.

"Јако је добро што је држава инсистирала да рафинерија ради, јер ако се гориво производи у Мађарској, а увози код нас, ми онда немамо домаћу прераду нафте. Стратешки је важна у кризним тренуцима", рекла је Путниковићева.

Подсетила је да је панчевачка рафинерија технолошки повезана са "Петрохемијом" и да је важно очувати читав производни ланац, али и приходе које домаћа прерада доноси државном буџету.

"Надам се да је у том пакету такође и договор око 'Петрохемије', јер 'Петрохемија' је технолошки повезана са Рафинеријом у Панчеву и то ће значити да и тај примарни бензин ће моћи да се прерађује у 'Петрохемији'", додаје Путниковићева.

На питање да ли очекује да Рафинерија у Панчеву и даље буде спорна тачка, Путниковићева каже да је она модернија чак од рафинерије у Будимпешти, као и да има добар европски квалитет горива.

"Нема разлога, што се тиче нас, да та рафинерија не ради. Наравно, постоји процена власника. Ако МОЛ буде будући власник, он ће да каже: 'Мени не треба да ради рафинерија у Панчеву, у Мађарској, у Словачкој'. Знамо да су јако отезали са модернизацијом ове једне рафинерије у Хрватској, једну су затворили. Питање је да ли ће њима требати за њихов обим посла", додаје Путниковићева.

Најава споразума САД и Ирана доноси оптимизам на тржишту

Осврћући се на глобално енергетско тржиште, Путниковићева је оценила да су најављени преговори и могуће потписивање споразума између Ирана и Сједињених Америчких Држава већ утицали на пад цена нафте.

"Мислим да ће то вратити нафту можда не одмах на оне цене које су биле раније, али је добра ствар што ће то сигурно значити отварање Ормуског мореуза", истакла је Путниковићева.

Према њеним речима, евентуална стабилизација прилика на Блиском истоку омогућила би поновно несметано функционисање Ормуског мореуза, што би позитивно утицало на снабдевање и цене енергената.

"Подаци ОПЕK-а, земаља произвођача нафте, кажу да су на пример и Саудијска Арабија која је чланица, али и Уједињени Арапски Емирати који су изашли из те алијансе, повећали производњу", навела је Путниковићева.

Како је указала, кретање цена нафте директно утиче и на цене бројних производа и услуга, од авио-карата до хране.

"Сада је питање хоће ли, када падне цена керозина, авио-компаније да врате цене карата. Знамо да су и многи други производи поскупели", рекла је Путниковићева, наводећи као лични пример да је за већ уплаћено летовање добила захтев за доплату због повећања цене горива.

НИС и геополитика

Говорећи о ширем контексту, Путниковићева сматра да се питање НИС-а не може одвојити од геополитичких односа великих сила.

"Балкан, а поготово Србија, подручје је где велике силе покушавају да имају што већи утицај. То није само Америка, нити само ни Русија. Знамо да смо слушали разне коментаре из Немачке, из Француске, Велике Британије. Једноставно, ради се о томе да су увек велике силе покушавале да малим земљама наметну неке своје ставове", оценила је Путниковићева.

Када је реч о тврдњама да Москва кочи решење НИС-а, Путниковићева каже да је то геополитичка прича.

"Има оних који тврде да да Руси не желе да продају акције у НИС-у зато што неће да дозволе да буду отерани из Србије, јер то би заправо значило то. Видећемо каква ће бити одлука ОФАК-а у уторак, али оно што је сигурно је да смо ми платили цех тога што смо на Балкану, на тој некој траси и геополитичких утицаја, али и иначе путева разних", указала је Путниковићева.

Додала је да ће, чак и у случају постизања договора између ОФАК-а, "Гаспромњефта" и МОЛ-а, читав процес морати да добије и сагласност надлежних тела за заштиту конкуренције и Европске уније и наших, јер би МОЛ могао да постане доминантан играч на регионалном тржишту нафтних деривата.

"МОЛ ће постати једна доминантна компанија са великим бројем бензинских пумпи и моћи ће да диктира цене на тржишту", закључила је Путниковићева.

"Tерористи Трен де Арагве више немају сигурно уточиште у Венецуели нити било где другде и, под мојим руководством, пронаћи ћемо те зле убице и вође нарко-картела било кад, било где, и послати их у дубине пакла, где и припадају", написао је Трамп.

Амерички министар одбране Пит Хегсет рекао је да је напад изведен раније ове недеље на комплекс повезан са бандом Трен де Арагва у Венецуели, пренео је Си-Би-Ес.

Министарство комуникација Венецуеле потврдило је да је Гереро Флорес убијен у заједничкој операцији америчких и венецуеланских безбедносних снага усмереној против организованог криминала у држави Боливар.

Бекство, трговина дрогом и људима

Према наводима америчких власти, Гереро Флорес је био тражени бегунац против којег је прошле године подигнута оптужница у Њујорку због рекетирања, завере ради пружања материјалне подршке терористима и трговине кокаином.

Стејт департмент је за информације које би довеле до његовог хапшења нудио награду од пет милиона долара.

Савезни тужиоци тврде да је Гереро Флорес више од деценије предводио Трен де Арагву, организацију која је од затворске банде прерасла у међународну криминалну мрежу присутну широм америчког континента.

Оптужен је за трговину дрогом и људима, изнуде и друга тешка кривична дела.

Гереро Флорес је раније више пута боравио у затвору Токорон у Венецуели, одакле је, према наводима тужилаштва, управљао активностима банде.

Последњи пут је побегао 2023. године и од тада је био у бекству.

Операција је уследила неколико месеци након промене власти у Венецуели и свргавања бившег председника Николаса Мадура, који се суочава са оптужбама америчких тужилаца за трговину наркотицима и повезаност са криминалним групама, укључујући Трен де Арагву.

Трампова администрација је раније означила Трен де Арагву као страну терористичку организацију и појачала активности против те групе, за коју тврди да представља озбиљну безбедносну претњу Сједињеним Америчким Државама.

Међутим, поједини амерички обавештајни извештаји оспоравали су тврдње да венецуеланска влада директно руководи активностима те организације.

Заједно с бившим учеником Александром Алимпијевићем и оцем Јованом Бабићем из цркве Архангела Гаврила, који су више пута боравили на тим местима, Вучковић је дошао на идеју да на врх планине Ниџе одведе и ђаке. После паузе, коју је наметнула пандемија коронавируса, и сам директор је добио прилику да посети то историјско место, што је потпуно променило његову перспективу о школским екскурзијама.

"Како сам стао на то тле, одједном су неке завесе пале. Одједном сам схватио да је то оно што ми нисмо осећали, а снажно је недостајало. Јер су све наше екскурзије почињале с Видом, с можда најтрагичнијим местом наше историје, које све нас оставља растужене, пуне пијетета и неке приче зашто се то нашем народу догађа. Онда одемо на Зејтинлик, а не видимо шта је било између уопште", објашњава Вучковић.

Од туге на Виду до поноса на Кајмакчалану

Вучковић истиче да су реакције ученика на острву Видо и на самом врху Кајмакчалана потпуно различите, али нераскидиво повезане. Док је на Виду владала тишина испуњена тугом и пијететом, успон на 2.500 метара надморске висине донео је сасвим другачија осећања.

"Сада, када имамо ово искуство, када сам у два наврата видео ђаке на врху Кајмакчалана, ја не могу да вам опишем колико је то дубока радост, какво озарење, које садржи и ону тугу са Вида. Али је то једна бриљантна победа била. Један народ се за шест месеци винуо од дна Јонског мора до 2.500 метара висине, где су били неосвојиви бугарски положаји. И то је једна порука деци, невероватна“, истиче директор Тринаесте гимназије.

Колико је овај подухват одјекнуо у јавности говори и податак да је након прве посете 2016. године директора позвао човек српског порекла из Македоније и кроз сузе му захвалио речима: "Ви немате појма шта сте учинили за нас".

О томе шта су српски војници урадили 1916. године сведочи и податак да су Бугари врх Кајмакчалана звали "Борисов град", по престолонаследнику Борису, сматрајући га потпуно неосвојивим.

Филм "Капија слободе" и успон по суровим временским условима

Да теренска настава има неупоредиво већи утицај на ђаке од класичних лекција, потврђује и кратки филм "Капија слободе", који је о овом успону снимио ученик одељења III-7 Михајло Вила.

"Он и сам коментарише, каже да то ми данас учимо из дигиталних садржаја, из уџбеника, али отићи на само место, видети... То има своју енергију и то вас носи и то вас промени, дефинитивно", каже директор гимназије.

Сам успон на Кајмакчалан био је изузетно захтеван, како емотивно, тако и физички. Током другог путовања, ђаци су се суочили са суровим планинским условима.

"Ми смо имали ветар од 70 километара на сат. Имали смо субјективни осећај температуре око минус десет. Већином су девојчице биле, што је посебно фасцинантно. Мислим да никада толико жена и девојчица није изашло на врх Кајмакчалана као за време ова наша два студијска путовања. Ма нико није, чак ни није се ни жалио, нити помишљао да одустане", поносан је директор.

Током првог путовања 2016. године, на врх се попела готово цела генерација – око 230 ученика, заједно са свим разредним старешинама, водичима и возачима.

Историјска лекција – како се побеђује

Вучковић се осврнуо и на речи кустоса на Крфу који је ђацима поставио кључно питање о томе шта треба да научимо из места као што су Видо, Крф, Кајмакчалан и Солунски фронт.

"Па једну ствар - како се побеђује. Шта треба да се ради да би се победило у сложеним историјским околностима?", преноси Вучковић речи кустоса, додајући да боравак на овим местима људе сигурно чини бољима и поноснијима на сопствену историју.

Апел другим школама и планови за нову експедицију

Оваква врста путовања у Тринаестој београдској гимназији полако прераста у традицију. Школа већ планира следећи успон за октобар, што ће бити прилика да и трећа генерација матураната закорачи на "Капију слободе". Ако се план оствари, број ученика ове школе који су ступили на врх Кајмакчалана достићи ће близу 800.

Директор Вучковић се нада да ће њихов пример следити и друге образовне установе у Србији, али упозорава да су за овакав подухват неопходне озбиљне и систематске припреме.

"Посебно бих се радовао да крену Ваљевска гимназија, гимназије из Лознице и Шапца, јер је Дринска дивизија, њихова дивизија, одиграла пресудну улогу у бици за Кајмакчалан. Осам хиљада њихових бораца су некако променили ток историје нашег народа. Али ако се одлуче на то, да се добро припреме, то је потребно. То је планина, то је опасно. Може да наиђе магла. Није стаза означена. Потребна је навигација, потребни су неки планинари у пратњи, потребан је доктор. И да сва деца знају где иду и зашто иду“, указује Бојан Вучковић у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је" .

Комесар секције Чешке за Експо 2027 Београд Криштоф Шафер каже да ће централна тема чешког павиљона бити национални свемирски програм.

"Следеће године Чешка шаље астронаута у свемир. То ће бити и главна тема нашег павиљона. Мислим да ћемо организовати и активности у близини споменика Николи Тесли у Прагу, где ћемо промовисати београдски Експо и у нашој земљи", истиче Шафер.

Формално потписивање споразума са Чешком део је припрема за представљање те земље на изложби, која ће бити још једна прилика да свету представи своје потенцијале. Директор компаније Експо 2027 Данило Јеринић оцењује да ће посетиоци у Београду имати прилику да виде веома атрактивну поставку.

"Мислим да ћете имати једну веома атрактивну изложбу и нешто што ће заиста оставити дубок траг 2027. године у Београду. Наша тема 'Играј за човечанство' позива нас да наставимо да градимо мостове, да заједно исписујемо заједничку историју и да будемо поносни на њу", наглашава Јеринић.

Србију и Чешку повезују и снажне економске везе. Тржиште Чешке постало је једно од кључних за пласман српске робе, а током прошле године вредност трговинске размене достигла је готово 2,5 милијарде евра. Министарка унутрашње и спољне трговине и комесарка Србије за Експо 2027 Јагода Лазаревић истиче да постоји простор за додатно унапређење економске сарадње две земље.

"Наравно, ту је и присуство чешких инвеститора. Желели бисмо да их буде још више и зато очекујемо да ћемо, и пре Експа и током његовог трајања, заједно са нашим чешким пријатељима радити и на том сегменту, који ће бити од користи и једној и другој земљи. Радујемо се учешћу Чешке и очекујемо једно лепо представљање", поручује Лазаревићева.

Учешће на Специјализованој изложби Експо 2027 Београд до сада је потврдило 139 међународних учесника. На позив за волонтере пријавило се више од 6.500, а за потребе изложбе биће ангажовано њих 20.000. Управо ће волонтери бити једно од заштитних лица Експа и део утиска који ће учесници и посетиоци понети из Београда.

Ветар слаб и умерен, западни и северозападни, а на истоку земље повремено и појачан.

У Београду ће током дана бити променљиво облачно са сменом сунчаних и облачних периода.

Јутарња температура  око 13, а највиша дневна достићи ће 24 степена.

Путин је поручио да ће Москва појачати ударе одмазде како би обесхрабрила украјинске оружане снаге  да циљају цивилне циљеве.

Председник Володимир Зеленски потписао је закон којим се руски језик искључује са списка језика на које се у Украјини примењују одредбе Европске повеље о регионалним или мањинским језицима.

Портпаролка Министарства спољних послова Русије је на одлуку Зеленског реаговала кратко: "Неонацизам на делу".

Зеленски је најавио и повећање војних плата, а највише гривни ће бити исплаћено војницима на првој линији фронта.

Прва преговарачка група о условима за приступање Украјине и Молдавије ЕУ биће отворена у понедељак, 15. јуна. Све земље блока су се сложиле са тим, објављено је у заједничком саопштењу председника Европског савета Антонија Косте и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен.

Вашингтон и Техеран су ближи него икад постизању договора о меморандуму о разумевању за окончање сукоба, изјавио је ирански министар спољних послова Абас Арагчи.

Пакистански премијер Шехбаз Шариф, који је посредовао између зараћених страна, објавио је да је постигнут коначан, договорени текст мировног споразума и да Пакистан сада тесно сарађује са обема странама како би финализовао следеће кораке.

Председник иранског парламента и главни преговарач Мохамад Багер Калибаф изјавио је да обавезе преузете у оквиру будућег споразума са САД морају да буду испуњене, "без изговора“.

Шеф Беле куће Доналд Трамп ретвитовао је Арагчијеву изјаву, у којој је замолио медије да не спекулишу о садржају споразума.

Ирански медији су објавили детаље наводног споразума, што је изазвало реакцију Трампа који је истакао да наводи "немају никакве везе са условима који су договорени“ и да "немају никакве везе с истином".

Амерички председник је на својој платформи Truth social, рекао да су Иранци веома "нечасни људи за сарадњу", уз поруку да би им било боље да се што брже "уразуме".

Док Трамп предвиђа да ће у наредним данима бити потписан споразум, израелски министар одбране Израел Кац наговештава да ће Јерусалим морати да употреби војну силу у будућности како би спречио Иран да добије нуклеарно оружје.

"Израел мора да осигура да и у будућности задржимо способност да делујемо самостално како бисмо спречили Иран да добије нуклеарно оружје“, поручује Кац.

Нагласио је да Стандардна минимална правила Уједињених нација за поступање са затвореницима – Нелсон Мандела правила – као и други релевантни међународни инструменти, обавезују на хумано поступање према свим лицима лишеним слободе, без обзира на природу кривичног дела за које су осуђена.

Поновио је спремност Србије да, у складу са највишим међународним стандардима и одговарајућим механизмима надзора, преузме извршење казни изречених пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију и Механизмом, саопштено је из Министарства правде.

Истакао је да државе чији су осуђеници држављани, када су спремне и способне да пруже потребне гаранције, могу допринети ефикасном и хуманом извршењу међународних кривичних санкција уз пуно поштовање ауторитета међународних правосудних институција.

Илић је позвао на интензивирање процеса преноса преосталих функција Механизма, јасније дефинисање временског оквира за окончање његовог рада, као и на разматрање могућности унапређења система извршења казни изречених пред међународним кривичним судовима.

Нагласио је да Србија остаје чврсто посвећена међународној кривичној правди, одговорности за ратне злочине и поштовању владавине права, али и да сматра да се сви циљеви међународне правде морају остваривати уз пуно поштовање начела правне сигурности, једнакости пред законом, правичног поступка и основних људских права.

Поновио је дугогодишњи став Србије да значајно смањен обим преосталих активности Механизма представља основ за даље преношење његових функција на националне правосудне системе и друге одговарајуће институције. У том контексту указано је и на потребу убрзања процеса преноса појединих резидуалних функција, укључујући питања извршења казни и управљања архивском грађом.

У данима пред почетак такмичења, телевизијске мреже из Саудијске Арабије, Јордана и Катара приказивале су последњи чин мароканских фудбалера после пораза од Француза у полуфиналу турнира у Дохи. Мароканци су, после утакмице, попадали ничице на колена пред навијачима, односно „пали на сеџду", како муслимани кажу, која је у исламу врхунац покорности и понизности Алаху.

Тиме су се захвалили Богу на великом успеху а навијачима на подршци коју су им громогласним навијањем са трибина пружали од самог почетка турнира. Једнако гласни, били су и Саудијци, Катарци и Алжирци, али и Палестинци које су локалне власти и ФИФА постили да несметано заступају свој случај.

У Америци, Канади и Мексику такмичиће се рекордних осам арапских репрезентација, па се панарапска фудбалска грозница, овај пут, проширила и на Јордан, Ирак, Тунис и Египат. Судбину Палестине, после два дана фудбала, још нико није поменуо.

Када навијају имами

Још једном, дан пред утакмицу Катара са Швајцарском, са минарета џамије у Дохи, током главног верског догађаја, салат ал-џум'ах, или молитве петком, чуле су се речи посвећене фудбалу.

”Пре четири године показали смо да смо добри верници. У име Алаха, милостивог, самилосног, под своје окриље примили смо госте из целог света и упркос скептицима показали да можемо да будемо добри и узорни домаћини.. Овај пут молићемо за сву нашу браћу”, орило се са звучника угураних у удубљења минарета. Голубови, које је пре скоро четири године растерао глас ефендијин, овај су пут, од врућине, побегли у неку од градских фонтана.

Једнако одушевљени били су и коментатори арапских телевизијских мрежа, који су експлозију фудбала у региону названом СВАНА, односно од југозападне Азије до севера Африке, објашњавали новооткривеним поносом, самопоуздањем, инвестицијама и амбицијама.

”И најважније, оно што је некада било симболично учешће, развило се у колективни израз способности и стремљења”, пишу новине у Уједињеним Арапским Емиратима.

Деценијама, арапско присуство на Светским првенствима било је симболично – 2010. и 2014. године квалификовала се само по једна репрезентација, док су на два наредна Мундијала учествовала по четири тима.

”Фудбал је кључни стуб националног развоја”, објасниле су катарске новине експлозију арапског присуства на најгледанијем светском спортском догађају, подсећајући на спектакуларан пут Марока до полуфинала пре скоро четири године и победу Саудијаца над Аргентином.

Време новог поноса

Политиком безнадежно разједињене Арапе, поново је ујединио фудбал, па су земље Блиског истока и севера Африке, које су гнушајући се овог назива за који тврде да носи призвуке колонијализма, смислиле скраћеницу СВАНА и одбацујући разлике и међусобна подметања, обукли дресове надајући се каквом новом јединству. 

”Осам застава, осам химни и осам снова”, описали су арапски медији експлозију фудбалског ентузијазма, која ће, бар док трају утакмице, одјекивати ”од Рабата до Ријада и од Каира до Дубаија”.

У тако распламсалој машти, арапске државе надају се да је лоптање у Северној и средњој Америци показатељ доласка и чињенице да се историја, убудуће, неће моћи писати без учешћа Арапа.

Због тога су, чини се, изабрали прилично драматичне надинке – Саудијци су ”Зелени јастребови”, Египћани ”фараони”, Мароканци ”Лавови са Атласа”, Тунишани ”Орлови Картагине”, Алжирци ”Оустињски ратници”, док су Ирачани ”Лавови Месопотамије”. Мање ратничка имена узели су Катарци, које, по боји дресова, зову ”Кестење”.

На концу, остали су још Јорданци који су изабрали да буду ”Ел нашама” – бедуински коњаници лепих манира, чија су херојска дела, током историје, нажалост често окончавана неуспесима.

 Американци не желе арапске навијаче

Свега неколико седмица пред почетак лоптања, америчке власти обзнаниле су да навијачи низа арапских репрезентација не морају да полажу кауцију од 15.000 долара, колико им је тражено на име гаранција да ће се, када фудбал заврши, вратити кућама.

Тако је већ прилично јасно да ће репрезентације Алжира, Туниса и Ирака играти практично без подршке навијача, јер анбасаде Мексика, Канаде и САД нису одобриле, ако је веровати тамошњим медијима, готово ни једну туристичку визу.

”Трампова администрација створила је атмосферу страха међу арапским навијачима”, писале су пре неколико седмица мароканске новине, подсећајући на спектакле које су ”Лавови са Атласа” правили по трибинама катарских стадиона.

Додатни проблем представља чињеница да су арапски навијачи изложени прилично нејасној провери, па се према некима Стејт департмент односи као према љубитељима спорта, док други имају утисак да су терористи.

Ни играчи нису пуно боље прошли, па је ирачки репрезентативац Ајмен Хусеин на чикашком аеродрому испитиван пуних седам сати, пре него што му је дозвољено да уђе на америчку територију. Три часа дуже у аеродромској канцеларији боравио је званични фотограф ”Лавова Месопотамије”, након чега је експресно експедован у Ирак.

Сомалијски судија Омар Абдулкадир Артан је, такође, отеран са границе САД иако је био избор Фифе.

Амерички званичници су се, ипак, најоштрије обрушили на репрезентацију Ирана, чијим су званичницима и играчима, после силних натезања, визе одобрене тек десетак дана пред почетак такмичења, док је тим био присиљен да тренинг камп из Аризоне пресели у Мексико.

Без Палестине у мислима

Пре четири године, специјални изасланик катарских власти Мухамед ел Амади, убедио је лидере Хамаса да искористе утицај на остале организације да не одговарају на израелске акције у којима је на Западној обали убијен један од лидера Исламског џихада.

Палестински лидери нису имали много избора него да услише катарске захтеве, јер је Доха годинама пре тога у палестинске територије упумпавала милионе долара вредне донације, којима се обезбеђују дистрибуција енергената, плате тамошњих локалних службеника и храна за најсиромашније.

Катар је са шест милиона долара помогао и изградњу стадиона названог „Доха" у граду Сахнин на северу Израела с већинским арапским становништвом, на којем је играо Бнеи Сахин, једини фудбалски клуб у којем су заједно играли Израелци и Палестинци.

Данас, Појас Газе је сравњен са земљом, док је у рату погинуло безмало 80.000 Палестинаца и око 3.000 Израелаца. Фудбал од 7. октобра 2023. године нико није ни поменуо.

На улицама Дохе више нема ни старијег господина који се огрнут палестинском заставом, негде крајем новембра 2022. године, обратио америчким војницима речима: ”Уз Божју помоћ, борићемо се за слободу док будемо живи. Слобода за Палестину”, рекао је на подижући увис стиснуту песницу и палестинску заставу. 

Однедавно, на улицама Дохе нема ни америчких војника, чија се база ”Ел Удеид” на ободима града у неколико наврата нашла на мери иранских дронова и пројектила.

Бројни арапски аналитичари сматрају да палестинско питање, ионако, више не постоји.

Да ли је Србија у тој замци и може ли да је прескочи уз помоћ Кине или ће, чак и кад кинески роботи стигну у Шабац, Србија остати склапачка економија?

Са бруто домаћим производом по становнику од 13.500 евра, Србија је изашла из групе сиромашних земаља, слажу се саговорници у емисији. 

"Према методологији Светске банке, која није савршена, али за сада не постоји нека боља, Србија се налази у горњем делу интервала средње развијених земаља", каже професор Економског факултета Милојко Арсић.

Истиче да су интервали иначе доста широки, тако да и кад земља можда уђе у групу развијених земаља за пар година, као што је ушла Бугарска, то "не значи да ће нешто много у животу грађана да се промени".

"Још ћемо им бити далеко иза Немачке или других земаља западне и средње Европе", наводи Арсић.

Председник Савета гувернера Народне банке Србије, сарадник Института друштвених наука и уредник другог билтена "Макроекономске анализе и трендови" Иван Николић наглашава да је тешко упоређивати се са Немачком, али да су релативни односи који постоје између економија врло чврсти.
 
"Можемо, наравно, да се такмичимо у региону са неким земљама, ето, са Бугарском која је у Европској унији већ 20 година", каже Николић и уверава "да смо по стандарду слични".

Према подацима Светске банке, из те замке изашло је само 30-ак земаља од деведесетих до данас, што Арсић спомиње као мали број.

"То је доста солидан резултат и говори да је нешто могуће. Није лако, многи нису успели у томе, али имамо примере земаља као што је Пољска, рецимо, у Европи, или балтичке земље", указује Арсић.

Као пример парадокса у тој методологији Николић наводи управо пример Кине, која је у групи високо средње развијених, а заправо је по технологији једна од најразвијенијих земаља света. Одговарајући на питање да ли је једна од последица замке средње развијености то што одлазе компаније попут "Дрекселмајера", "Леонија", "Бенетона" и "Геокса", одговара да не постоји потпуна веза.

"Нема потпуне везе с феноменом високих трошкова рада, јер цела Европа је у неким индустријама изгубила своју доминацију и драстично је покварила свој положај. Део ових компанија на које вероватно мислите припада тим секторима, тако да они трпе и неке друге последице и негативне шокове који се тичу и других ефеката. Свакако је ово значајан фактор и свакако у тој трансформацији ће долазити до промена које се управо тичу те структуре економије. Дакле, увећаваће се део економије који припада, пре свега, средњим и вишим технологијама", објашњава Николић.

Професор Арсић није сагласан, сматра да је раст трошкова зараде, али и трошкова енергије у Србији, који су такође порасли, неке технологије у којима се ствара ниска додата вредност по радном месту, као што су текстилна индустрија, индустрија аутомобилских каблова, учинио да се сада измештају из Србије у земље где су просечне плате 300, 400, 500 евра.

"То су земље Северне Африке, затим Блиског Истока и слично. И просто то је један природни процес. Не треба због тога бринути, под условом да ми отварамо радна места на којима се ствара већа додата вредност", оцењује саговорник са Економског факултета.
 
На питање да ли се та могућност отвара преко Кине и фабрике робота, Арсић одговара да то не може да промени привреду.

"А ово неће бити нарочито велико предузеће. И друго, реч је заиста о врло напредној технологији, али изгледа да ћемо ми ту само да склапамо роботе. Наше учешће у производњи компоненти, бар у почетку, неће бити велико. Наш развој ће да се огледа у томе ако током времена почнемо да производимо све више делова и за аутомобилску индустрију", сматра Арсић.

Иван Николић, са друге стране, мисли да ће ефекат бити већи.

"Део радне снаге свакако ће потицати из Србије, ту нема дилеме. Али у којој мери ће трансфер знања постојати, што је и оно чему тежимо, осим отварања производних капацитета, то ћемо видети. Али када говоримо уопште о домаћој памети, знању – ту често волимо да потцењујемо, ниподаштавамо резултате", тврди Николић и процењује да постоје најављене инвестиције које потпуно мењају технолошку структуру домаће производње и извоза у перспективи.

Арсић указује да Кина може да помогне, као и да нема ништа нужно против кинеских инвестиција.

"Али бих у случају Кинеза, као и свих других, тражио да се придржавају закона који важе у Србији. Значи, да се закони који се односе на права радника поштују од стране кинеских предузећа. Њихова култура је другачија од наше. Тамо права радника нису тако високо вреднована као у Западној Европи. Друго, да се еколошки стандарди такође поштују и од стране кинеских предузећа. Просто, закони би требало да буду исти за све. И ту ја не замерам Кинезима. Они се боре да остваре што већи профит. Ту је проблем да наша држава мора да постави те услове и да се оријентише, да кажем, и према другим земљама из Европске уније које су природни наши кооперанти", закључује Арсић.

Емисију "Око" у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.

"Наш стратешки национални циљ је повезати Бања Луку и Београд ауто-путем преко територије Републике Српске. Ово данас овде је наставак изградње ауто-пута од Раче до Бијељине и сада идемо даље до граница Брчко дистрикта – додатних 17 километара", каже Радован Вишковић, вршилац дужности директора Јавног предузећа "Ауто-путеви Републике Српске".

Председник Владе РС Саво Минић истиче да је Бањалука та која може рећи да има капацитете и снагу.

"Република Српска прави уговоре са кинеским фирмама, ми смо партнери", тврди Минић. 

Пројекат повезивања Српске и Србије договорили су председник СНСД-а Милорад Додик и председник Србије Александар Вучић. Додик напомиње да подршка Београда много значи. 

"Од Кузмина до Раче је изграђен готово пуни профил ауто-пута. Изграђен је мост на Сави. Желим да се захвалим председнику Вучићу  зато што је преузео комплетно финансирање тог моста. Наставићемо да радимо са Србијом. Део пута који иде од Раче до овог споја граде заједно Србија и Република Српска. Србија ту издваја далеко више средстава", закључује Додик. 

Република Српска има 111 километара ауто-путева, док је за нових 112 обезбеђено финансирање, уговорена реализација или је у току изградња.

Следити срце или зараду

Наташа Пржуљ, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, сматра да матуранти при избору занимања треба да се "воде срцем", јер су потребни посвећеност, пожртвованост и истрајност, без обзира да ли је реч о занату или упису факултета.

"Филозофски, најидеалније је да се добро живи од онога што се воли. Вештачка интелигенција нам заправо даје могућност да се бавимо оним што волимо, али и да је укључимо. Историчар, на пример, не мора да разуме физику или математику, већ да зна алате вештачке интелигенције да би написао есеј или претражио литературу", објашњава Пржуљ.

Према њеним речима, без дипломе у данашњем свету не може се много, као и да је њен циљ да покаже да она сведочи о истрајности, способности да се испуне дугорочни пројекти и сналажљивости у академској и друштвеној средини. Наглашава, такође, да су математика, статистика и алгоритми фундаменталне науке.

"Стручно знање се мења много брже него раније, али факултет даје дубину да не бисмо били свашта, односно да све знамо површно, а да ништа заиста не знамо да урадимо. Морамо да одемо у дубину, али и да имамо ширину како бисмо могли да навигирамо светом који се брзо мења", наглашава професорка.

Комбинација дипломе и вештина

Милош Турински из Инфостуда слаже се са професорком Пржуљ да је занимање потребно "бирати срцем", у комбинацији са вештинама и знањима неопходним да би се тим послом могли бавити и да би он био перспективан на тржишту рада.

С друге стране, каже да је данас највећа потражња на тржишту за техничким усмерењима и занатима, док су до 2022. године највише тражени били ИТ стручњаци. "Занати у нижеквалификованим професијама се траже у највећој мери. Због утицаја родитеља, који су потцењивали вредност заната, сада нам такви кадрови недостају", наводи Турински.

Додаје, такође, да, на пример, недостају кувари, а плате су им такве да могу да стану "раме уз раме" са програмерима. Турински предвиђа да ће техничке науке и даље имати примат на тржишту рада, али да диплома више неће моћи да нас фиксира за само једну струку.

"Вештине које стичете са стране су важне, јер диплома више није пресудна на тржишту, већ комбинација дипломе и вештина. И даље не бих одустајао од ИТ-а, иако је дошло до оптимизације тржишта, а електротехничари и машински инжењери и даље су тражени када је реч о високом образовању", закључује Турински.

"Њени бочни бетонски зидови који ће држати саму станицу су на дубини од 55 метара, а последња тачка где ће путници силазити је на дубини од 33 метра. Тако да ће овај грађевински подухват подразумевати неких 100.000 кубика материјала у растреситом стању за одвоз са ове парцеле, што је неких 5.000 камиона“, објашњава градски менаџер Мирослав Чучковић.

Пре радова, потребно је припремити терен. Станица метроа "Трг републике“ наћи ће се на месту где је сад "Стакленац“ – претеча данашњих шопинг молова, због чега је извесно његово рушење. Надлежни тренутно преговарају са власницима.

"Ми смо преко шест милијарди динара исплатили, што се тиче експропијације. Нигде ни на једном месту нисмо желели да било шта буде против власника. Увек смо се трудили да изађемо у сусрет што се тиче законских одредби и могућности да се цена исплати. Тако смо и овде радили, с обзиром да готово половина свих објеката је решена“, наглашава Чучковић. 

Када последњи власник буде исплаћен, почиње рушење објекта, а потом копање. Надлежни очекују да ће на овом простору бити археолошких остатака, па ће са извођачима радити и археолози.

Све треба припремити за долазак кртица, које би ка Србији требало да крену у јулу.

"Машине се сада спремају, пролази још неки технолошки процес припремања. Оне сада морају да се размонтирају. Није једноставно размонтирати конструкцију која је дугачка преко 100 метара и има 1.500 тона. Очекиван долазак у Србију је крај септембра, почетак октобра. Надамо се да неће бити неких проблема у самом процесу транспортовања и да ће оне успешно бити довезене до луке на Дунаву у Србији и да ћемо на тај начин моћи да отпочнемо следећи процес њиховог припремања за почетак рада на копању тунела“, наводи Андреја Младеновић, в. д. директора ЈКП "Београдски метро и воз"

Изградња метроа утицаће на функционисање саобраћаја у појединим деловима града, па ће измене осетити како корисници јавног превоза, тако и возачи путничких возила. Надлежни најављују да ће грађани бити благовремено информисани о изменама у саобраћају.

Реч је о мештанину који је био дугогогодишњи радник запослен на газдинству у Горњем Таванкуту, које се бави говедарством.

Полиција је обавила увиђај, а о несрећном случају обавештено је Основно јавно тужилаштво у Суботици које је наредило обдукцију.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

13.06.2026. Субота: Променљиво облачно са сунчаним интервалима и мало топлије, а само се у Војводини и у брдско-планинским пределима јужне и источне Србије тек понегде очекује краткотрајна киша. Ветар слаб и умерен, на истоку повремено и јак, западни и северозападни. Јутарња температура од 9 до 15, а највиша дневна од 22 до 26 степени.

14.06.2026. Недеља: променљиво облачно са сунчаним интервалима и топло, а после подне и увече на северу и западу, а током ноћи и у централним крајевима ново пролазно наоблачење са кишом и локалним пљусковима са грмљавином уз пад температуре. Ветар слаб и умерен, јужни и југозападни, после подне на северу а увече и током ноћи и у осталим крајевима у скретању на северозападни правац. Најнижа температура од 10 до 16, а највиша од 27 до 31 степен. Упозорење: Локална појава грмљавина, вероватноћа 80%.

15.06.2026. Понедељак: Променљиво облачно, на северу, западу и брдско-планинским пределима местимично са краткотрајном кишом или пљуском са грмљавином. Дуваће слаб и умерен северозападни ветар. Најнижа температура од 12 до 17, а највиша од 21 на северозападу до 29 степени на југу и југоистоку. Упозорење: Локална појава грмљавина, вероватноћа 80%.

16.06.2026. Уторак: Променљиво облачно на северу и западу са дужим сунчаним интервалима, ау осталом делу земље местимично са краткотрајном кишом или пљуском са грмљавином. Ветар слаб и умерен, на истоку Србије повремено и јак северозападни Најнижа температура од 12 до 16, а највиша од 22 до 25 степени. Упозорење: Локална појава грмљавина, вероватноћа 60%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 17.06.2026. до 21.06.2026.)
Претежно сунчано уз пораст дневних температура, док се уз локални развој облачности краткотрајна киша или пљусак очекују само у среду у брдско-планинским пределима на југу и југозападу.

"Сви су нас похвалили и рекли да у последњих неколико година нису видели до те мере позитивно мишљење Венецијанске комисије у тако кратком року. Показали смо колико ефикасно, брзо и добро можемо да радимо", истакла је Брнабићева.

Подсетила је да је 10. фебруара, као председница Народне скупштине, упутила захтев Венецијанској комисији да погледају измењене правосудне законе и доставе своје мишљење и коментаре, наводећи да је за четири месеца завршен читав процес. Указала је да "упућивање (тужилаца) више није арбитрарна одлука Врховног јавног тужиоца, већ – као што је измењено законом – Високог савета тужилаштва".

"То је апсолутно похваљено од стране Венецијанске комисије", указала је Брнабићева.

Истакла је да је Венецијанска комисија поздравила предлог Министарства правде да се приликом одлуке о упућивању тужилаца користи такозвани Anti-deathlock механизам, односно да ако током гласања у Високом савету тужилаштва нема већине од осам гласова – и одлука не може да се донесе у року од 30 дана – већина се смањује на шест.

"Ту смо практично у потпуности обезбедили да нема више блокада у одлучивању Високог савета тужилаштва, што значи апсолутно ефикасније правосуђе и пре свега тужилаштво, односно тужилачке функције", рекла је Брнабићeва.

Говорећи о предлогу за раздавајање судова на трећи и четврти, Брнабић је навела се одлука помера за 1. март, као и да ће до тада радна група коју је формирало Министарство правде завршити свеобухватну анализу, односно мапирање тужилашта и судства.

"Наставили смо да сарађујемо и са Саветом Европе и са Комисијом, и ни у једном тренутку нисмо желели да избегнемо њихов суд о свему овоме", рекла је председница Народне скупштине.

Поновила је да су експерти Комисије "у свакој реченици истакли невероватну спремност власти у Србији да са њима сарађују", као и да раде брзо и транспарентно и у партнерском односу.

"Сви они блокадери из бивше власти, и сви генерално блокадери, који критикују Александра Вучића, Владу Републике Србије, парламентарну већину – видеће колико нису били у праву и колико су поново обмањивали јавност и грађане Србије", истакла је Брнбабићева.

Како је рекла, Србија ће наставити да ради са Венецијанском комисијом на стварима које траже време, као што је мапирање потреба у тужилачком и судском систему и Измене и допуне закона о борби против високотехнолошког криминала.

"Те две ствари настављамо да радимо са Венецијанском комисијом. Заиста сам задовољна и показали смо да су поново сви блокадери, и ови из бивше власти и ови са факултета, или одакле су већ, да су обмањивали јавност Србије и грађане Србије", закључила је Брнабићева.

Претходно је држављанка Србије М. Г. из Лознице погинула у саобраћајној несрећи која се јутрос око 9 часова догодила у близини Никшића.

Синоћ око поноћи страдао је и Д. Д. (29) из Подгорице, који је аутомобилом ударио у заштитну ограду парк-шуме на Златици у Улици Вилија Бранта у подгоричком насељу Златица.