СЗО је, пише Гардијан, навела да је потврђен један случај инфекције хантавирусом, док се још пет случајева сматра сумњивим, при чему су од укупно шест оболелих три особе преминуле, а једна се налази на интензивној нези у Јужној Африци.

Међу преминулима су супружници старости 70 и 69 година, док је пацијент на интензивној нези 69-годишњи држављанин Велике Британије.

Зараза је пријављена на броду "МВ Хондијус", који је пловио на релацији између Аргентине и Зеленортских Острва, а њиме управља холандска туристичка компанија. У току су консултације о евентуалној изолацији још два оболела путника у болници на Зеленортским Острвима, након чега би брод требало да настави пут ка Канарским острвима у Шпанији.

СЗО је саопштила да координира активности националних власти и оператера брода ради организације медицинске евакуације оболелих путника.

Здравствене власти Јужне Африке раније су саопштиле да је реч о избијању "тешке акутне респираторне болести", која је однела најмање два живота, док је трећи пацијент хоспитализован у Јоханесбургу.

Портпарол министарства здравља Јужне Африке Фостер Мохале рекао је да је код пацијента у Јоханесбургу потврђен хантавирус, група вируса која може да изазове хеморагичну грозницу и тешка респираторна обољења.

Како се преноси

Хантавирус се најчешће преноси контактом са урином или изметом заражених глодара, али се ретким случајевима може да се преносе и међу људима.

Санчез је био на путу ка Јеревану, где је требало да присуствује 8. самиту Европске политичке заједнице.

Према саопштењу Секретаријата за комуникације, авион је, због непредвиђеног техничког проблема, морао да промени руту и слети у турску престоницу.

У саопштењу се наводи да нема информација о повређенима, као и да ће делегација преноћити у Анкари, након чега ће наставити пут ка Јерменији.

Детаљи о природи техничког проблема за сада нису саопштени.

Приликом поласка из Београда организован је свечани испраћај на аеродрому, док је у Бакуу долазак првог лета обележен традиционалним воденим луком за авион српске националне авио-компаније.

Ред летења и учесталост линије

Нова линија ће саобраћати два пута недељно — из Београда средом и недељом, док су повратни летови из Бакуа планирани уторком и недељом. Очекује се да ће овај директан лет допринети интензивирању економских, културних и туристичких веза две земље, које већ имају успостављено стратешко партнерство.

Посебно се истиче да ће линија олакшати путовања како пословним људима и туристима, тако и спортистима, који су до сада због дугих и сложених путовања губили значајно време и енергију. Додатна погодност је што за грађане Србије и Азербејџана није потребна виза.

Осим ове руте, "Ер Србија" је у текућој години најавила увођење још десет нових линија.

Селаковић: Од данас Београд и Баку су много ближи него што су били

Током боравка у Бакуу планирани су и билатерални сусрети представника влада Србије и Азербејџана, укључујући састанке ресорних министара културе и спорта, као и разговоре са министром спољних послова.

У изјавама званичника истакнут је значај нове линије за унапређење односа две земље.

"Од данас Београд и Баку су много ближи него што су били, поносни смо и што су наше две земље стратешки партнери и све што смо развијали протеклих година део је велике визије председника наших двеју држава. Желим да додам и да смо у протеклих пет година повећали трговинску размену између наших земаља шеснаест пута. Очекујемо да ће ова директна авиолинија бити покретач за много већу размену туриста, пословних људи и различитих контаката између две земље", навео је министар културе Никола Селаковић.

Марек: Баку као транзитна тачка ка Централној Азији

"Не само да ће бити директне линије између два града, већ ће аеродром у Бакуу бити коришћен за трансфер ка дестинацијама ка централној Азији. За српску привреду ово значи отварање нових врата на тржишту које нуди огроман потенцијал за инвестиције и трговинску размену. Овај лет симболизује континуитет изврсних билатералних односа наших држава, заснованих на међусобном уважавању и заједничким интересима", додао је Марек.

Рзајев: Линија Баку–Београд важна за путовања и туризам

Из "Азербејџан Ерлајнза" поручено је да нова рута има шири значај за регионалну повезаност.

"Покретање директних летова Баку-Београд је веома важан догађај за нас. То није само додавање нове дестинације, већ и јачање улоге Међународног аеродрома 'Хајдар Алијев' као међународног транспортног чворишта. Рута покренута у оквиру сарадње са 'Ер Србијом' ствара практичније и флексибилније могућности путовања. Летови два пута недељно имаће позитиван утицај и на пословна путовања и на развој туризма. Дестинација Београд проширује међународну мрежу рута аеродрома у Бакуу и пружа путницима приступачније везе са југоисточном Европом", истакакао је Самир Рзајев из "Азербејџан Ерлајнза".

Очекује се да ће нова авио-линија допринети даљем развоју туризма и пословне сарадње, као и јачању економских веза Србије и Азербејџана. У наредном периоду, домаћини у Бакуу најављују и представљање туристичких потенцијала Азербејџана српским медијима

Агенција Ројтерс објавила је садржај интерне преписке званичника Пентагона у којем се контемплирају начини на које би Вашингтон могао да казни непослушне савезнике, који нису, бар не довољно, подржали Трампов рат против Ирана.

Британска влада муњевито је реаговала подсећајући да су "становници Фокландских острва у огромној већини гласали за останак у склопу британских прекоморских територија", што значи да њихов "суверенитет лежи у склопу Уједињеног Краљевства".

Шеф Стејт департмента Марко Рубио оценио је да је реакција Лондона претерана, јер је реч о "обичном имејлу у којем су предложене неке идеје".

На референдуму одржаном 2013. године, 99,8 одсто становника Фокландских острва изјаснило се да жели останак у оквирима британских прекоморских територија. На острвима живи око 3.600 људи.

Фокландска острва, како их зову Британци, или Малвини, како су их крстили Шпанци, били су предмет спора још од 1833. године, када су Британци упали на острва, прогласили их делом своје империје и протерали дотадашње насељенике. Аргентинци, пак, сматрали су да полажу права над острвима, јер су их наследили од Шпанаца, који су њима претходно владали.

Ова острва налазе се око 12.000 километара од Велике Британије и 500 километара од Аргентине.

За сваки случај, командант Краљевског ратног ваздухопловства Харв Смит наложио је да четири "тајфуна" стационирана на Фокландима пређу у стање "високе узбуне" и буду "спремни" да бране острва, око којих се 1982. године водио рат између Аргентинаца и британске морнарице.

"Краљевско ратно ваздухопловство је спремно да у било којем тренутку брани нашу земљу", рекао је Смит лондонском Тајмсу, пошто је аргентински председник Хавијер Милеи са палубе носача авиона "Нимиц" поручио нацији да ће учинити све што је људској моћи да та острва врати под окриље Аргентине.

Аргентински (скоро) нови авиони и поруке из Буенос Ајреса

Добар део британске бриге лежи у чињеници да су Аргентинци, прошле године, купили 24 половна борбена авиона "ф-16" од Данаца, те затражила да од Американаца купе бар два летећа танкера "кц-135", чиме би се Фокландска острва нашла у домету аргентинских авиона.

"Понављамо да имамо суверена права над Малвинским острвима, Jужном Џорџијом и Јужним Сандвичким острвима", рекао је министар спољних послова Пабло Кирно, чиме су окончане деценије аргентинског ћутања о овом питању.

"Ово је сигнал о промени ере... Питање Малвинских острва оставило је емотивни печат", одмах је прокоментарисао дневник "Насион", хвалећи Хавијера Милеија да је економским опоравком, фискалном стабилношћу, инвестицијама и модернизацијом војске створио "стратешку архитектуру потребну за повратак острва под окриље матице".

"Историјски, правно и стратешки, Малвини су аргентински. Да би их вратили морамо подићи земљу", пише аргентински дневник.

Тачно 44 године раније

Милеи је на амерички носач авиона стигао тачно на 44. годишњицу потапања крстарице "Генерал Белграно", коју је 2. маја 1982. године потопила британска нуклеарна подморница "Конкерор", користећи торпеда из Другог светског рата зато што модерна торпеда "тајгерфиш" нису била довољно поуздана. У експлозији је убијено 323 аргентинских морнара.

После потапања "Генерала Белграна", аргентинска флота се вратила у луке где је остала до завршетка сукоба. Аргентинци су узвратили 4. маја, када су њихови авиони испалили пројектиле "егзосе" на британски разарач "Шефилд" и потопили га. Тиме је покренут дипломатски скандал у којем је дебљи крај извукао тадашњи француски председник Франсоа Митеран, јер су и ракете и авион са којег су оне биле лансиране произведене у Француској.

Рат је трајао 74 дана, а Британију је поново учинио Великом, а тадашњу премијерку Маргарет Тачер "челичном", док је краљица Елизабета Друга на тренутак напустила балон политичке неутралности и позвала нацију да се "бори за слободу".

У сукобима је убијено 649 Аргентинаца, 255 Британаца и три становника Фокландских острва. Свет је накратко био на ивици нуклеарног сукоба. У рат су били укључени шпијуни, масони, шверцери, те известан број разноразних мутних ликова.

Ни 40 година од краја рата нису пронађене олупине два брода потопљена у овом сукобу – аргентинске крстарице "Генерал Белграно" са телима више од 300 страдалих чланова посаде и британски десантни брод на којем је погинуло шест Британаца.

Овај рат је спасио политичку каријеру Маргарет Тачер, али и подигао самопоуздање читаве нације. Владавина војне хунте у Аргентини, током које је страдало безмало 30.000 људи, окончана је мање од годину дана после пораза у Фокландском рату.

"Србија је свакако члан Европске заједнице народа и ми смо овде и позвани, и дошли смо са намером да разменимо сва наша искуства у Европи која постоје по питању међусобних односа, безбедности у Европи, сајбер безбедности, али уопште и смањења стопе криминалитета. Надам се да ћемо разговарати о неким економским темама, али и о одржавању свакако и друштвеног дијалога на нивоу читаве Европе”, рекао је Ђуро Мацут новинарима у Јеревану.

Истакао је да је безбедност у Европи од изузетног значаја и да се нада да ће током билатералних сусрета на овом Самиту бити речи о томе.

Мацут је навео да ће се Србија и на овом самиту представити као војно неутрална држава која гради билатералне односе са бројним земљама.

“Надам се да ћемо имати добар састанак и да ћемо успети да представимо све оно чему Србија и тежи, и што су главне карактеристике спољне политике Србије”, рекао је Мацут. Додао је да дијалог једино може допринети разумевању међу земљама.

“Видели сте да, и видимо, да велики конфликти на Истоку који постоје водиће неминовно дипломатском решењу”, додао је он. Навео је такође да је дијалог решење и за ситуацију у којој се тренутно налазимо у Србији.

“Потпуно сам и дубоко убеђен да ћемо морати, кроз дијалог на националном нивоу, да изађемо и из наше, да кажем, ситуације у којој се налазимо, где постоји велика поларизација, о чему сам и говорио. И оно што и председник Републике упорно позива на дијалог треба да буде, заправо, нека карактеристика нашег политичког живота, да једино кроз заједничка решења која морамо да успоставимо, ми морамо формирати заједничку платформу о бројним решењима, односно бројним проблемима које имамо, да бисмо изашли у један мирнији период'', казао је премијер Србије.

Мацут је упозорио да се налазимо у периоду високе нестабилности коју диктира у овом тренутку, пре свега, енергетска ситуација у свету, па је према томе и економска ситуација огледало тога.

''Уколико будемо имали неразумевање на нашем интерном плану и уколико будемо, заправо, и ја то кажем често, губили време тиме што ћемо да одвлачимо пажњу јавности на ствари које су супротстављеност једних другима, мислим да то сигурно неће решити проблем”, оценио је Мацут.

Мацут је навео да треба да се окренемо једни другима и да пробамо да нађемо решења.

Мацут ће вечерас присуствовати и свечаној вечери коју уочи Самита организују председник Јерменије Вахан Хачатурјан и председник Владе Јерменије Никол Пашињан.

Осми Самит ЕПЗ окупиће лидере 48 земаља, а њиме ће преседавати председник Европског савета Антонио Коста и јерменски премијер.

"Током појачаних контрола поводом првомајских празника, у претходна два дана из саобраћаја су уклоњена још четири возача због сличних прекршаја", наводи се у саопштењу полиције. 

Из саобраћајне полиције апелују на возаче да поштују ограничења брзине и саобраћајне прописе, јер непрописна вожња директно угрожава безбедност свих учесника у саобраћају.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

04.05.2026. Понедељак: Након хладног јутра, понегде са слабим приземним мразем, у току дана сунчано и топло. Ветар слаб и умерен, јужни и југоисточни. Најнижа температура од 0 до 9, а највиша од 22 до 26 степени. Упозорење: Приземни мраз, вероватноћа 80%.

05.05.2026. Уторак: Ујутро изолована појава слабог приземног мраза. У току дана претежно сунчано и топло, касније после подне и увече умерено облачно. Ветар слаб и умерен, јужни и југоисточни. Најнижа температура од 3 до 12, а највиша од 25 до 29 степени. Упозорење: Приземни мраз, вероватноћа 50%.

06.05.2026. Среда: Умерено облачно и у већини места суво. Краткотрајна киша или локални пљусак очекују се као ретка појава у раним јутарњим сатима, као и у другом делу дана. Ветар слаб и умерен, јужних смерова, после подне у појачању и краткотрајном скретању на западни. Најнижа температура од 7 до 15, а највиша од 24 до 27 степени.

07.05.2026. Четвртак: Променљиво облачно са сунчаним интервалима, али са и локалном појавом краткотрајне кише, док су на подручју Војводине и западне Србије могући и пљускови са грмљавином. Ветар слаб и умерен, средином дана повремено јак, југозападни. Најнижа температура од 9 до 16, а највиша од 23 до 26 степени. Упозорење: Локална појава грмљавина, са или без падавина, вероватноћа 70%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 08.05.2026. до 12.05.2026.)
Променљиво и топло уз смену сунчаних периода, облачности и локалне појаве краткотрајне кише или пљуска са ређом грмљавином.

Зграда Телевизије Нови Сад на Мишелуку је пет пута била мета пројектила. Иако ни у једном од тих напада није било људских жртава, учињена је велика материјална штета, а зграда телевизије и већи део опреме у потпуности су уништени.

Својевремено је била један од најмодернијих телевизијских центара у некадашњој СФРЈ. Те ноћи уништена су оба комплекса зграда, један тек усељен.

Од тада, Телевизија Нови Сад, сада Радио-телевизија Војводине, радила је у изнајмљеном простору и неадекватним условима, све до изградње нове зграде.

Изградња нове зграде Радио-телевизије Војводине почела је 22. новембра 2017. године, 18 година после рушења од стране НАТО пакта.

Нова зграда телевизије подигнута је на Мишелуку, на истом месту где се налазила зграда порушена 3. маја 1999. године, на дан када се обележава Светски дан медија.

Овом приликом Орден Светог владике Николаја, епископ ваљевски, Исихије уручио је патријарху српском Порфирију и игуману манастира Лелић - Георгију за прегалаштво у изградњи новог Дома.

"Препознајући љубав Светог владике Николаја према Богу своме и нашем и љубав његову према свом народу, молећи се заједно са њим у овој бањи Витезди његовим молитвама будемо увек исцељивани. А то можемо, ако хоћемо. То можемо, ако имамо вере, наде и љубави", поручио је патријарх српски Порфирије.

Пред више десетина окупљених приштински парох Станиша Арсић рекао је да, упркос изузетно тешком периоду за српски народ, вера остаје једини истински ослонац онима који су остали у Приштини.

"Ова манифестација је млада и трудимо се да се у што већем броју окупљамо око ове светиње. Нама који овде живимо и обитавамо није лако, али уз Божју помоћ увек се надамо да ће сутра бити боље", рекао је свештеник Арсић, предложивши да се од наредне године манифестација одржава на Спасовдан, градску славу Приштине, чиме би окупљање и сабор добили још већи значај.

Организатор скупа је Удружење жена са централног Косова "Традиција кроз векове". Председница удружења, Данијела Симоновић, пренела је да је циљ сабирање народа и очување корена.

"Подстрек свему су наши обредни хлебови, јер хлеб је живот. Желимо да сачувамо наше постојање у овом граду, да наша деца знају ко су и шта су, и да на помен нашим прецима очувамо обичаје", поручила је Симоновићева, уз захвалност свима који су дошли да подрже Србе који су остали на светом Косову и Метохији.

Подршка онима који чувају српски идентитет у самој Приштини стигла је и из других крајева Србије. Драгица Радојевић из Београда истакла је важност солидарности са народом на Косову и Метохији.

"Стигла сам као подршка Данијели и свему ономе чему она стреми, да опстанемо на овим просторима. Мислим да би Србија и Београд требало да пруже још већу помоћ људима који се овде стварно боре и истрајавају", сматра Драгица Радојевић.

Сличне утиске дели и Драган Божић из Сремске Митровице, који је на Косово долазио више стотина пута, али је први пут у центру Приштине.

"Сваки пут када дођем, осећам се као у Јерусалиму. Драго ми је што ће следеће године прослава бити на Спасовдан, јер централно Косово је централни извор наше духовности", рекао је Божић.

Да манифестација превазилази локалне оквире потврђује и долазак Дејана Милосављевића из Националне асоцијације за старе уметничке занате Србије.

"Желео сам да видим ових 12 обредних хлебова, где сваки месец има своју причу. Циљ нам је да део ове богате културне баштине пренесемо и нашим колегама у централној Србији", рекао је Милосављевић.

Песник Ђурађ Петковић из Јажинца поделио је своје уверење да су овакви догађаји кључни за јачање корена: "Упркос хладноћи и скученом простору, осетио сам топлину Христове поруке. Надамо се да ће оваквих догађаја бити што више како би наши корени били чвршћи."

Програм су својим наступима улепшали група "Косовке", КУД "Младост" из Доње Гуштерице, КУД "Манасије Цонић" из Горњег Кусца, као и бројни самостални извођачи, потврдивши да у Приштини данас, храма Светог Николе представља центар српске културе и духовности.

Министар Мали је навео да су подаци о индустријској производњи и промету у трговини на мало посебно снажни и премашили су очекивања.

"Индустријска производња порасла је за 6,4 одсто међугодишње, чиме је у великој мери неутралисан пад из прва два месеца ове године. Посебно се издваја раст прерађивачке индустрије од 11,4 одсто у односу на претходни месец, десезонирано, у односу на фебруар 2026. године", истакао је Мали.

Мали је у Београду са делегацијом мисије ММФ разговарао о свим изазовима са којима се сусрећу светске економије, њиховим утицајем на Србију, најновијим макроекономским кретањима, изгледима и ризицима.

Министар је представио кључне параметре Србије у спровођењу реформи, а поводом трећег разматрања спровођења економског програма подржаног актуелним Инструментом за координацију политике, који је ММФ одобрио Србији 9. децембра 2024. године. 

Промет у трговини на мало

Министар је додао да је промет у трговини на мало такође премашио очекивања, уз реални раст од 14 одсто, што указује на снажну домаћу тражњу. Како је рекао, за 2026. пројектује се раст од око три одсто, док је за 2027. пројекција ревидирана на 4,5 одсто, али је, како је рекао, свестан конзервативнијег приступа ММФ-а, те разуме ревидирање њихових пројекција раста.

"Србија је пронашла своје изворе раста. Ми ћемо следеће године бити домаћин највеће специјализоване Експо изложбе и велика улагања која прате организацију ове манифестације биће наш додатни мотор раста на који снажно рачунамо", објаснио је Мали.

Додао је да фискална политика Србије остаје чврсто усидрена у средњорочном оквиру, са јасно дефинисаним циљем дефицита до три одсто БДП-а у 2026. и 2027. години, уз његово даље смањење на 2,5 одсто у 2028. години. Овај пут, истакао је, обезбеђује наставак силазне путање јавног дуга, који је смањен са 44,4 одсто БДП-а у 2025. на око 41,7 одсто БДП-а тренутно.

Мали је посебно нагласио да је раст јавних инвестиција стратешки усмерен и компатибилан са фискалном одрживошћу, на нивоу од око 6,7 одсто БДП-а, што је, оценио је, један од кључних стубова раста без угрожавања стабилности јавних финансија.

Мисија Међународног монетарног фонда боравиће у Београду до 5. маја. 

"У овој години имали смо невероватне ситуације да неки медији који три деценије граде своје име и кредибилитет и ауторитет у свету информисања српске заједнице на овом подручју, а да су се нашли у толико лошој позицији да им је у једном моменту претило потпуно гашење и затварање редакција”, рекла је Вановац и указала да чак и новац који посредством институција, неких званичних канала и званичних буџета долази до медија, није распоређиван онако како треба и нису награђени најбољи.

​Са друге стране, наставила је, и даље постоји врло изражен дискриминаторни однос институција на подручју Косова и Метохије, које српске медије и припаднике редакција који извештавају на српском језику не позивају на догађаје, не сматрају да су то кредибилни извори информисања, да им ускраћују, по закону, равноправну употребу језика и право на превод, да разумеју шта им ко говори, и да питају и да добију одговор на та питања.

"Шта је са људима чије фотографије показујемо"

​Вановац је навела да постоји проблем да новинари чије се извештавање некоме не допада просто не могу да уђу на подручје Косова и Метохије, истичући да и даље трагамо за нашим колегама, и да никоме не пада на памет да покрене поново ту истрагу и да се види шта је са људима чије фотографије показујемо као доказ да их не заборављамо и да имамо свест о томе да би наша судбина и незаинтересованост према нашем евентуалном нестанку можда били баш исти.

​“Пет минута громогласне тишине није довољно да би свет са довољно озбиљношћу приступио овоме о чему ми данас причамо. Свако би требало да наш проглас прочита сам са собом и да схвати колико заправо озбиљне проблеме има шира медијска заједница, а подручје Косова и ми на њему смо само, да кажемо, један молекуларни сплет једног озбиљног, огромног система. Наш је интерес да цео тај систем постане здравији, бољи и ми у њему просто да профункционишемо на начин на који то сви прижељкујемо. У међувремену, истина је и даље наш посао и ми ћемо том нашем господару остати верни", поручила је Вановац.

Ракочевић: Да ли смете да се идентификујете као новинар

Председник УНС-а Живојин Ракочевић рекао је да није више постао проблем да идете и извештавате, већ да је сада постао проблем да ли смете да се идентификујете као новинар, да ли смете да носите прслук са ознакама, да ли смете да изађете и кажете како изгледају две сукобљене стране.

По њему, на Косову и Метохији ситуација је апсолутно драматична.

"Ту влада апсолутно исти мрак као свих ових година. Ту нема минималног помака у истрази убиства 17-оро тих несталих, страдалих наших колега – седам Срба, седам Албанаца, троје странаца. Ово је једина територија у Европи на којој нема штампе и на којој је забрањена штампа. Ово је једина територија у Европи, изван ратних дејстава, где је језик и даље окидач да имате проблеме, да медији имају проблеме”, рекао је Ракочевић.

Саматра да је сутуација таква да новинари и медији морају да се изложе “плурализму пропаганди”, рекавши да је у питању парадокс овог времена у ком или сте жртва одређене пропаганде и живите у тој пропаганди и не можете да изађете из ње, или се свесно излажете плурализму пропаганди и различитим пропагандама, да бисте похватали мрвице истине и сложили је у нешто што се зове мозаик професионалног живота, нормалност личног живота и сигурност да нећете бити жртва ако из једне пропагандне, једног система пређете у други.

​"Јасно је да је ситуација катастрофална, али слобода увек има своје путеве и истина увек има своје путеве. А професионалци су њене обе руке, и њене очи, и њен дух, и њена душа. И та истина и та професија наћи ће и убице, наћи ће и могућност да ови несрећни ентитети крену према бољем", поручио је Ракочевић.

Црвену траку су заједно пресекли министри у Влади Србије Александра Софронијевић, Зоран Гајић и Никола Селаковић, амбасадор Азербејџана Камил Хасијев и генерални директор компаније "Ер Србија" Јиржи Марек.

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић изјавила је уочи полетања да је Србија данас направила још један корак напред да се повеже са светом.

"Данас успостављамо директну линију са престоницом Азербејџана, са главним градом Бакуом и то није још само једна тачка на мапи дестинација које 'Ер Србија' развија, то је доказ и нашег пријатељства са Азербејџаном које се темељи на узајамном и поверењу и поштовању", поручила је министарка.

Указала је да "Ер Србија" за ову годину планира десет нових дестинација, стално показујући да се дубоко позиционирала као један од најбољих националних авио-превозника у региону.

"Истовремено са тим и аеродром 'Никола Тесла' бележи константан раст, тако да се Србија и Београд позиционирају најчвршће могуће као најважнији регионални авио-центар", нагласила је Софронијевићева.

Поручила је да лет за Баку, али и друге дестинације које ће бити успостављене ове године, дају нове прилике и нове могућности српској привреди и туризму, као и грађанима Србије.

"Рецимо 20. априла је полетео први авион на директној линији за Санторини у Грчкој што отвара нове туристичке понуде. Међутим, један веома важан догађај нас чека врло брзо – 23. маја је предвиђено успостављање прве директне линије са Торонтом. Знајући колико је важна дестинација и колико наших исељеника, наше дијаспоре има, а притом и јачамо и унапређујемо и повезујемо се додатно са дестинацијама у Северној Америци, поред Њујорка и Чикага који су већ успостављени”, додала је министарка.

Национална авио-компанија "Ер Србија" је у априлу превезла јубиларног милионитог путника и то током првог лета ка Малти.

Компанија је крајем априла обавила и први лет ка грчком острву Санторини, док ће крајем маја, после дуже паузе, успоставити лет и ка Торонту у Канади.

"Ер Србија" ће током ове године, а први пут у својој историји, поред Бакуа, летети и ка Тенерифима и Севиљи у Шпанији и Тромзу у Норвешкој.

Истакла је да Грчка највероватније неће званично суспендувати нови систем уласка у Европску унију за грађане Србије, али да се очекује његова обустава током лета, како би се избегле велике гужве на границама.

"Од 1. јуна до 30. августа биће суспендован за грађане Србије. Примењиваће се у ноћним сатима, али неће утицати на додатне гужве", навела је она.

Директор Јуте, Александар Сенићић, недавно је рекао да је Грчка српској делегацији на састанку усмено обећала да током летње туристичке сезоне неће доћи до потпуне примене ЕЕС система на границама за држављане Србије.

"Предузели смо конкретне кораке, имали смо састанке са Грцима и крајем маја ћемо имати састанак на високом нивоу у Атини, а претходно у Солуну са директором граничне полиције, са којим очекујемо договор о отварању максималног броја прелаза и проширењу трака са шест на десет и додатне за аутобусе да би се убрзао проток путника у шпицу сезоне", рекао је Сенићић .

ЕЕС је нови дигитални систем контроле уласка у Шенген зону који подразумева узимање биометријских података путника, попут отисака прстију и фотографисања, чиме се замењује досадашње печатирање пасоша.

Како се додаје, убрзо је успостављена координација са Министарством унутрашњих послова Републике Србије, чији су припадници преузели девојчицу по доласку воза у станицу.

Девојчица је безбедно збринута, а надлежни органи предузимају даље кораке у складу са законом, наводи "Србијавоз".

"Поносан сам на брзу и одговорну реакцију наше запослене. Овај догађај још једном потврђује значај ефикасне комуникације и координације између јавних система, као и улогу сваког појединца у заштити безбедности грађана. Похваљујем и све остале колеге који свој посао обављају савесно и предано“, изјавио је Љубиша Пејичић, в. д. директора "Србијавоза".

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић саопштио је синоћ да је брзом и ефикасном реакцијом припадника МУП-а успешно окончана потрага за малолетном Дуњом Нецић (15) из Новог Сада, чији је нестанак био пријављен 29. априла.

Изненадни прекид рада оставио је 17.000 сталних и привремено запослених без посла и на десетине хиљада путника без летова, од којих су многи тренутно тек на пола свог пута.

Компанија је два пута прогласила банкротство у последње две године, али су је докрајчиле цене керозина које су се удвостручиле од почетка године.

Изненађени путници су преко викенда дошли на летове и сазнали да не само да су њихови летови отказани, него да авио-компанија више не ради.

Реч је о компанији значајне величине која је имала 125 авиона и превозила месечно милион и по путника.

Администрација америчког председника Доналда Трампа је понудила план од 500 милиона долара који би спасао компанију барем неко време, али га кредитори нису прихватили.

"Спирит ерлајнс" је веома позната авио-компанија у Америци која је летела широм земље – преко Њујорка и Лос Анђелеса, Флориде и Чикага и њен прекид рада је главна вест у земљи.

Матурант Математичке гимназије у Београду, Андреј Дробњаковић, каже да су веома поносни на ту медаљу, поновивши успех од прошле године, што је, каже, велика ствар за њега, Србију и Математичку гимназију.

"Верујем да смо се одлично показали. Ово је и припрема за највећа такмичења која следе – Европску физичку олимпијаду и Међународну физичку олимпијаду. Надам се да ћу поновити успех на Европској, а можда и унапредити на Међународној физичкој олимпијади", истиче Дробњаковић.

После дугог вагања, матурант је одабрао факултет који ће студирати.

"Одабрао сам МИТ у Бостону јер ме интересује квантна оптика, а тамо је центар за ултра хладне атоме. То је најразвијенији центар за ту област и верујем да ћу ту најбоље напредовати. Тамо су моји другари, које познајем из Математичке гимназије, али и врхунски професори", наводи матурант.

Додаје да би то био најлогичнији следећи корак у његовом образовању и професионалном путу.

Андреј ниже успехе и на такмичењима из хемије, тако да ће и ове године, пре него што оде на студије, представљати нашу земљу на најпрестижнијим хемијским такмичењима.

Ипак, Брисел не одустаје од забране увоза и руског гаса. Од 26. априла на снази је прва забрана - са Русима нема више склапања краткорочних уговора за течни гас ЛНГ. То фазно гасно одрицање од Русије за сада не важи за транзит кроз треће земље укључујући и Србију. Европска комисија усвојила је и нове мере за ублажавње енергетске кризе.

"Од укупне потрошње енергије у Европској унији, око 57 одсто чине увозна фосилна горива, а трошак њиховог увоза прошле године износио је око 340 милијарди евра. Само у периоду од марта до априла, због рата у Ирану, ти трошкови су повећани за 26 милијарди евра, што, како се оцењује, снажно утиче на економије земаља чланица", рекао је за РТС Глиго Вуковић, програмски менаџер за енергетику у Делегацији Европске уније у Србији.  

Због тога је Европска унија усвојила додатне мере за стабилизацију енергетског тржишта.

"Што се тиче саме нафте, највише је урађено ослобађањем из обавезних резерви. Координисано са Међународном комиијомм за енергетику, на тржиште је пуштено укупно 400 милиона барела нафте, од чега су земље Европске уније допринеле са око 20 одсто“, наводи Вуковић.

Истиче да је сличну меру применила и Србија – најпре је из резерви пуштено 40.000 тона нафте, а затим је донета одлука да се ослободи још 30.000 тона.

Заједничка набавка гаса и пуњење складишта

Европска унија припрема пуњење складишта гаса преко заједничке платформе за набавку, на чему Брисел посебно инсистира.

Циљ је, како каже, да се понуда и тражња обједине на једном месту и да се координисаном куповином утиче на цене.

"Битно је напоменути да и ‘Србијагас’ учествује на тој платформи, као и друге земље Европске уније. Покушава се диверзификацијом рута и извора снабдевања што више утицати на тржиште, да не дође до наглог скока цена", каже Вуковић.

Посебно указује на раст значаја течног природног гаса ЛНГ. "Пре рата у Украјини, удео ЛНГ-а у потрошњи гаса у ЕУ био је око 25 одсто, док је сада већи од 40, односно 45 одсто", рекао је.

Према његовим речима, попуњеност складишта у Европској унији тренутно је око 30 одсто, али је у појединим великим земљама знатно нижа.

"У Немачкој је испод 30 одсто, а у Холандији чак испод 10 одсто. Циљ ЕУ је да до грејне сезоне складишта буду попуњена 80 одсто, прошле године је било 90 одсто. Складишта су изузетно важна за Европску унију, јер током зимског периода чак 35 одсто потрошње долази из складишта", наглашава саговорник.

Цене гаса и одрицање од руског енергента

Цене гаса су, наводи, до краја фебруара биле око 30 евра по мегават-сату, али су после почетка рата у Украјини нагло порасле на око 60 евра. Тренутно су, према његовим речима, на нивоу од 46 до 47 евра по мегават-сату.

"То је доста и сигурно утиче на економију и врши притисак на инфлацију", исткао је Вуковић.

Упркос кризи, Европска унија не одустаје од забране руских енергената

Од 26. априла више нема склапања краткорочних уговора за ЛНГ, док је предвиђено да од 17. јуна 2026. престане увоз гаса по краткорочним уговорима преко гасовода. Дугорочни уговори требало би да буду окончани до 30. септембра 2027. године, уз могућу флексибилност до краја новембра, у зависности од стања на тржишту.

Удео руског гаса на тржишту ЕУ у 2025. години био је 12,5 одсто, а очекује се да ове године падне испод 10 одсто.

"Очекује се да ће удео бити практично нула до краја 2027. године", рекао је Вуковић.

Штедња, ефикасност и нове технологије

Европска унија ће, како се оцењује, покушати да недостајуће количине надомести из других извора, али и улагањем у обновљиве изворе енергије и енергетску ефикасност.

"То је озбиљан и тежак пут са много изазова, али Европска унија од тог пута сигурно неће одустати", истиче саговорник.

Према његовим речима, краткорочне мере односе се пре свега на штедњу, док дугорочне подразумевају смањење потрошње гаса и фосилних горива, већа улагања у обновљиве изворе, складиштење енергије и електрификацију.

Посебна пажња биће усмерена на заштиту најугроженијих потрошача.

"Размишља се о ваучерима за област енергетике, посебним социјалним тарифама за социјално угрожене категорије становништва и мерама као што је смањење ПДВ-а за производе који доприносе енергетској ефикасности – соларне панеле, топлотне пумпе и нове технологије", објашњава саговорник.

Оцењује да је енергетска криза упозорење да се мора штедети енергија, али и дугорочно улагати у ефикасније уређаје и технологије.

"Енергетска ефикасност је дугорочно најисплативија мера. Мора се улагати у нове технологије и нове уређаје да би се смањила потрошња", закључио је Вуковић.

Претходно, генерал Младић поново је у суботу био пребачен у цивилну болницу, јер је имао симптоме можданог удара.

Младић је 10. априла имао мождани удар и здравствено стање му се додатно погоршало због озбиљних неуролошких, кардиоваскуларних и нефролошких здравствених проблема.

Он се од 2024. године налази у притворској болници у Хагу, где је под палијативном негом.

Међународи резидуални механизам за кривичне судове у Хагу је више пута одбио захтев да Младић буде пуштен на привремену слободу на лечење у Србију.

Хагу је достављен захтев вештака за продужење рока у ком треба да поднесу извештај о здравственом стању генерала Младића, зато што прегледи нису завршени у предвиђеном року, чиме су фактички одложили, за још најмање седам дана, одлуку о захтеву за пуштање на лечење у Србију.

Директор Центра за злостављану и несталу децу Игор Јурић рекао је гостујући у Јутарњем програму РТС-а да је ово школски пример ефикасности система "Пронађи ме".

"Од пет покретања система у три случаја су деца пронађена у року до три сата и то је показатељ колико је ефикасан систем. Ако се дете не пронађе у прва четири сата, онда се успешност заиста смањује и зато је важно да као грађани погледамо фотографију и осврнемо се око себе, као и грађани који су препознали децу у возу и где су службеници МУП-а реаговали и пронашли их", рекао је Јурић.

Специфичности случаја

На питање зашто се огласио док је систем Пронађи ме био још на снази и рекао тада да је случај специфичан, Јурић објашњава да је то због бројних питања која су се појавила.

"Било је много питања – зашто је касније покренут систем у односу на пријаву нестанка, затим зашто се покренуо систем за само једно дете. Основни критеријум за покретање система је да се основано сумња да је детету угрожен живот, али битно је знати да и полицијски службеници имају обавезу да не угрозе живот детету покретањем система. Било је специфичности и због тога одакле су деца, они су корисници специјалне школе у Новом Саду, а било је и здравствених проблема с једним дететом", рекао је Јурић.

Треба, истиче, пустити људе из МУП-а да процене када да се покрене систем. Процена је била дорба и деца су враћена, рекао је Јурић.

Директор Центра за злостављану и несталу децу наводи и да је потребно модернизовати систем, како би сви у истом тренутку добили СМС поруку, али и наводи да је добро што се људи буне када не добију поруку јер то показује да је свест о значају овог система на високом нивоу.

Савети родитељима

Игор Јурић саветује родитељима да разговарају с децом, решавају несугласице и да буду свесни проблема који можда постоје.

"Треба да пратимо дете од јутра кад се пробуди, да знамо шта има на себи, да имамо најближе контакте детета и то може бити кључ да се дете што пре пронађе", рекао је Јурић.

Апеловао је на премијера Ђуру Мацута да се што пре унапреди систем "Пронађи ме", јер се његов значај потврдио, а показало се и да враћа поверење грађана у институције поготово у овако брзим реаговањима.