"У овај посао морају бити укључене све институције, од националног, регионалних и локалних кризних центара, преко полиције и Војске Србије, до локалних самоуправа. Само добром координацијом можемо брзо реаговати и смањити штету", рекао је министар.

Подсетио је да Правилник о утврђивању Плана управљања кризним ситуацијама, донет 2015. године, дефинише да национални, регионални и локални кризни центри морају свакодневно координисати активности, размењивати информације и обезбедити благовремено спровођење свих ветеринарско-санитарних мера.

Додао је да су кадровске промене у Националном кризном центру настале зато што су уочени извесни пропусти и недостаци у функционисању система.

Број заражених и ризична подручја

Током седнице анализирано је актуелно епизоотиолошко стање и досадашње спровођење мера и констатовано да је афричка куга свиња тренутно потврђена у седам округа, 12 општина и 58 насељених места, на укупно 703 газдинства.

Најугроженији су Сремски и Мачвански округ, као и део територије града Београда, док додатни ризик представљају подручја са великим шумским комплексима и ловиштима.

Министар је указао и да се од 10. јула бележи постепено смањење броја нових случајева, али је нагласио да нема простора за опуштање и да је неопходно задржати највиши ниво биосигурности.

Предложено је додатно јачање мера биосигурности – постављање дезобаријера на критичним локацијама, појачану контролу уласка и изласка из заражених подручја и додатно јачање контрола на граничним прелазима ради спречавања нелегалног уноса животиња, производа животињског порекла и друге ризичне робе.

Оперативни штаб усвојио је низ закључака којима се додатно јача систем управљања кризном ситуацијом. 

"Чињеница је давирус нећемо искоренити и да ћемо са њим морати да живимо и у наредном периоду. Брзо откривање, хитна реакција, доследно спровођење биосигурносних мера и одговорност сваког појединца су једини начин да сачувамо домаће свињарство и спречимо још веће економске штете", закључио је министар Гламочић.

Стотине људи покушало је да блокира улаз посланика у зграду парламента и сукобило се са полицијом која је употребила сузавац, физичку силу и друга средства како би растерала демонстранте.

Као резултат тога, било је више повређених, а један од демонстраната је пребачен у болницу.

Полиција је реаговала пошто су демонстранти бацали камење на снаге безбедности, повредивши једног од полицајаца у главу.

Најмање петоро је приведено у станицу полиције.

Протести у Албанији трају скоро два месеца, откако су избили у знак противљења изградњи туристичког одмаралишта у Звернецу, у Валони, а затим су захтевали оставку владе, стварање привремене владе и нове изборе након 12 месеци.

Демонстранти оптужују владу за масовну корупцију и захтевају да Специјално одељење за правосуђе, СПАК, предузме снажније мере против чланова владиног кабинета и самог премијера Раме.

“Две године иде за редом с нама на море, уживао је, исто као и ми. Имамо викендицу на језеру, навикао је да буде стално на води, на чамцу, тако да ужива”, каже Ненад Станковић.

Титар тест, који је недавно укинут за улазак у земље Европске уније је велико олакшање, јер осим што је био скуп, резултати су се дуго чекали. За прелазак границе потребни су: пасош у коме стоје подаци о чипу и вакцинацији и сертификат који издаје ветеринарска инспекција.

Мирољуб Марјановић, ветеринарски инспектор објашљава процедуру: „Ветеринар попуњава део сертификата, врши клинички преглед и издаје потврду. Власник уплаћује таксу за издавање сертификата, враћа се у ветеринарску инспекцију, где се попуњава сертификат“

Власници паса, кажу, да су службеници на границама све обученији и да нема застоја због прегледа љубимаца. Ипак, Зоран Лазић нам преноси искуство од пре седам година када је водио псе на изложбу у Украјину.

“Ако се дође до прелаза где нема ветеринара, немогуће је прећи са псима. Небитно да ли имају тестове или не. То сада јесте олакшано, али тада смо промашили гранични прелаз, није било ветеринарске служба, морали смо да возимо 200 километара да бисмо прешли границу на другом месту”, напомиње Зоран.

Ветеринар Митко Давковски саветује власнике да припреме свог љубимца. Уколико рецимо има дугу длаку да понесу кућну апотеку, јер рецимо пси могу да реагују на морску воду, а посебно скреће пажњу на заштиту од комараца.

“Комарци су главни преносоци срчаног црва, може доћи до великих компликација. Не знајући да је пас добио срчаног црва чишћењем од паразита можемо изазвати велики проблем да пас угине, зато што убијањем срчаног црва долази до зачепљења крвних судова у срцу”, наглашава ветеринар.

Као и људи, тако и пси, неко више, неко мање воли путовања, врућину и гужве, али је љубимцама то мањи стрес од тога да их власници оставе макар и на неколико дана.

"Верујем да оно кроз шта сам ја прошао, ниједан европски лидер није прошао барем скоро. Огроман број лажи, које су ширили и медији код вас. Афера Јовањица, три године кампање против мене. Лагали су о звучном топу. То је коришћено и у Вашој земљи. Једна од највећих лажи. Лагали су о мом учешћу у убијању у Сарајеву. И никада није било довољно. На крају, све те ствари су доказане као лажи. А онда? Ко ће објаснити народу да морају да слушају све те ствари које су љутиле јавност овде. То је нефер понашање“, рекао је Вучић.

Навео је да је кроз то прошао захваљујући месецима тешког рада и посвећеног приступа.

"Сада могу да кажем - за три месеца победићемо на много демократскијим изборима него што имају многе земље. Ако је то знак аутократије... Ја не бих рекао. Не може се победити без плана, програма, добрих људи, без жеље да се развија Србија, да се учини Србија економски јаком“, јасан је Вучић.

"Много је постигнуто, данас смо испред свих"

Навео је да је у протеклих десет година постигнуто много тога.

"Када сте посетили Србију 2017. године, то је била трећа година мог програма са ММФ-ом. Били смо четврти по просечним платама и пензијама. Црна Гора је била 50 одсто испред нас. Просечна плата у Црној Гори била је 490 евра, у Србији 340. Босна и Херцеговина је била 22 одсто испред нас. Данас смо испред свих“, пренео је председник Србије.

Данас је, каже, јавни дуг Србије знатно мањи него земаља у окружењу.

"Наша просечна плата је данас 1.050 евра, у Црној Гори 1.020. Да не кажем да Србија чини 57,1 одсто укупног извоза Западног Балкана у ЕУ, да привлачи више од 60 одсто страних директних инвестиција, да БДП Србије чини више од половине БДП-а целог Западног Балкана. Шта да се прича о Западном Балкану, ако не о Србији и њеном доприносу. То су резултати вредног рада“, рекао је Вучић.

“Србија је на европском путу“

На констатацију да поред заставе Србије и председничке заставе стоји и застава ЕУ, те упитан да ли је и даље циљ да Србија постане чланица Уније, одговорио је потврдно, рекавши да је земља на европском путу и да је ЕУ место на којем би желео да види Србију - без али.

Испричао је да је у Тивту, током одржавања Самита ЕУ-Западни Балкан, имао састанак са Фридрихом Мерцом, Емануелом Макроном, Урсулом Фон дер Лајен и Антонијом Коштом, на којем су разговарали о разним питањима, али да је одједном речено да морају да чују само једну ствар, али да не каже само да је Србија на европском путу.

"Погодио сам шта ће се десити. Рекли су ми - да ли сте и даље стварно заинтересовани за европски процес интеграција? Било би лако изнети критике, јер нису отворили Кластер 3. Рекао сам им да јесам разочаран многим стварима, посебно због онога што се десило после 2013. када смо потписали Бриселски споразум. Ми смо испунили све наше обавезе. Друга страна није испунила једину коју је имала, која је била предуслов за потписивање, а то је Заједница српских општина. Прошло је више од 13 година. ЕУ је била иза споразума, највиши званичник Уније је потписао документ, а није примењен. Има хиљада разочарења, а има и са њихове стране. На крају ми смо на европском путу, и то је место где бих желео да видим Србију, у ЕУ. Да буде кристално јасно - без али“, рекао је Вучић.

“Било је много неистина које су се шириле аустријским друштвом“

Упитан да ли примећује ароганцију у Бриселу, Берлину или Бечу, одговорио је да то не може да каже за Фон дер Лајен или Кошту, али да је у Аустрији видео много тога, напомињући да не говори о канцелару Кристијану Штокеру, који је, каже, пристојан човек са којим је имао више састанака.

"Створена је атмосфера - имамо наше циљеве и треба нам збацимо Вучића, да нађемо неког другог ко би нам служио. То није фер. Било је много неистина које су се шириле аустријским друштвом. Ми Аустрију сматрамо пријатељском земљом и рачунамо на дуге пријатељске односе иако су се неки званичници мешали у наше унутрашње ствари, подржавајући револуцију на улицама, што ми никада нисмо радили са вашом земљом“, рекао је Вучић.

"Надам се да ћемо моћи да угостимо Зеленског у Србији"

Говорећи о присуству на недавном самиту Југоисточне Европе и Украјине у Кијеву, подсетио је да је то било његово пето учешће у том формату, те да се разговарало о више питања, а да је он говорио о поштовању Повеље Уједињених нација, резолуција и у том смислу о подржавању територијалног интегритета, Украјине и свих других, па тако и Србије.

"Разговарали смо и о нашој хуманитарној подршци, у три области - финансијској, здравственој и енергетској. Последњи пут смо се договорили, а то је било важно и нама и Зеленском, о обнови једног малог града у Украјини, да Србија то уради. Надам се да ћемо моћи да га угостимо на билатералном нивоу у Србији“, рекао је Вучић.

Пренео је да је са домаћинима разговарао и о међусобној подршци на европском путу.

"Рекао сам да имају пуну подршку Србије. Ако затреба нешто, имаће подршку Србије. Говорио сам о нечему о чему сам причао са италијанским министром Матеом Салвинијем, о повезивању од Трста, Хрватске, Србије, ка Румунији и Молдавији до Украјине, копненим и железничким путем. То су путеви на које никада нисмо рачунали. Верујем да ћемо некад у будућности добити подршку за то“, рекао је Вучић и поновио да се нада билатералној посети украјинског председника Володимира Зеленског.

На констатацију да је с тим у вези "било агресивне реакције Русије о сарадњи са Украјином“, рекао је да то показује како демократија функционише.

"Нисам учинио ништа што нисам радио годину дана раније или још раније, изузев одласка у Кијев. Када се суочавам са критиком овде, има пуно људи који се брину о интересу других земаља више од интереса сопствене земље и питали су - зашто си ишао тамо. Одговорио сам свима, а и руским пријатељима - шта је Украјина урадила Србији. Реците ми нешто. Није Косово. Шта су урадили против нас? Да ли су Словени, да ли говоре сличним језиком? Шта имамо против њих... А, када то говорите онда нема одговора“, указао је председник Србије.

"Желим мир, Србија војно неутрална"

Додао је да се с времена на време појаве "такозвани аналитичари“ који верују да треба да се делује више у интересу неких других земаља, а не Србије, али да на то не одговара јер је његов посао да се брине о интересима Србије.

"То није лако, јер морамо да пазимо на пријатељства са азијсим земљама, па и Русијом. Не можемо бити против неког зато што је неко други против њих. Не видим разлог зашто не би сарађивали са Украјином“, констатовао је Вучић.

Подсетио је да је Србија војно неутрална. "Желим мир. Ми смо на европском путу. Када људи кажу - балансирате, можете да балансирате, али не на путу ка будућности. Европски пут је наш стратешки циљ. Нема других путева за нас. То значи да морамо блиско да сарађујемо са свим земљама кандидатима. То је то. Закључак је лак“, рекао је Вучић.

"Не можемо ићи десет пута на одмор, морамо да радимо више"

Говорећи о сарадњи са Аустријом, рекао је да је сарађивао са Привредном комором, са многим аустријским компанијама, због чега је срећан и захвалан свима који су помогли да доведу инвеститоре и развоју Србије.

"Нико не жели да говори о томе, јер им не одговара. Колико лидера можете наћи који су смањили плате и пензије због јавног дуга? Ја сам то урадио. Данас, када се говори како можемо да смањимо радну недељу, мој одговор је – ако победимо на изборима - не. Морамо да радимо више, а не мање. Не можемо да будемо конкурентни, посебно не са азијским земљама. Морамо да то разумемо. Не можемо ићи 10 пута на одмор. Морамо да радимо више“, рекао је Вучић.

Пренео је и да су му представници једне странке, која је прешла цензус са свега 3,2 одсто гласова и који су дошли код њега на консултације, после последњих избора, рекли да он, који је освојио 49 одсто гласова, није популаран и да је предуслов за улазак у коалицију забрана рада недељом.

"То би био почетак, а после да разговарамо о радном времену у петак... Рекао сам - хвала, радите на својој популарности. Никада то нећу дозволити и нисам заинтересован за коалицију са вама“, испричао је Вучић.

На питање да ли мисли да је то европски феномен, Вучић је одговорио потврдно и рекао да је са немачким пријатељима разговарао о “дигиталној лењости" и колико времена дневно губимо пишући и гледајући у мобилне телефоне, што нема везе са послом, а онда, после радног времена кажемо колико смо уморни.

"Сви мисле исто, али нико неће јавно да каже то, јер би био изложен критикама", додао је Вучић истакавши да су то разлози што смо иза многих азијских земаља.

Вучић је рекао да нам је лепше да шишамо травњак улепшавајући своју башту, да идемо у шетње, да џогирамо сваког дана, али, каже, морамо да радимо, размишљамо о будућности и шта ћемо оставити иза нас.

"Морамо да се променимо и размишљамо о будућности, економији, напорнијем раду. Ништа не пада с неба", подвукао је председник.

Председник сматра да се не може рећи да су Немци успешнији од нас због протестантске етике, нити да су сви паметнији од нас.

"Верујем да су напорно радили у временима када ми нисмо. Данас смо се приближили вама и радује ме што је то тако. Али још нисам задовољан. Међутим, ми имамо ту жељу коју су многи код вас изгубили у међувремену. Сада анализирате све око себе, уживате у животу као за време западне римске империје, не гледајући изван својих гранинца. Ми видимо све и желимо бољи положај. Зато смо у стању да се боримо снажније него ви. Али ми сви Европљани морамо да се боримо снажније“, нагласио је Вучић.

Најавио је да ће једна од главних порука предизборне кампање бити да је потребан напорнији рад и сложио се са констатацијом аустријског новинара да је то јединствен приступ пре избора.

Нагласио је да никада ништа није крио од свог народа и да све што каже пре избора то касније спроводи.

"Правио сам тактичке и стратешке грешке"

На питање да ли је правио грешке, Вучић је одговорио "на хиљаде“.

"Знате када радите релативно напорно сваки дан правите и грешке. Правио сам велике и мале грешке. Десетине дневно. Правио сам тактичке и стратешке грешке, показао с времена на време више ароганције него што је требало. Понекад реаговао пренагло и погрешно. Али ја сам људско биће. Посветио сам се земљи. Извињавао сам се својим грађанима за све грешке које сам правио. Ко не прави грешке ко ради, таквог још нисам срео. Правио сам и политичке, али и економске грешке, иако смо имали врло стабилан напредак", објаснио је Вучић.

"Велике вести о којима нико не жели да прича"

Указао је на прогнозу ММФ-а која предвиђа да ће Србија идуће године бити прва по стопи привредног раста.

Навео је и да је динар стабилна валута, што никада није био случај раније.

"То су велике вести о којима нико не жели да прича. Сви би слабију Србију, слабе лидере, мање независну Србију", констатовао је Вучић.

Подсетио је да је Србија после Првог и Другог светског рата била иза свих земаља раније заједничке државе, и да је сада испред свих, као и да се приближава чланицама ЕУ, Хрватској, али и Словенији, према којима се јаз смањује.

"Ако бисте рекли на искрен начин онно што сте видели данас у Београду, десет година после ваше последње посете, то је потпуно промењен град. То није пало с неба. Људи су радили посвећено доводећи инвеститоре, градећи град. Учили смо од многих земаља, али смо бринули о себи. На крају верујем у напоран рад. У Европи постоји појам ‘на основу заслуга‘, а ми верујемо у ‘заносвано на резултатима‘, јер је резултате увек лако проверити", подвукао је председник.

Упитан за Експо 27, рекао је да је то део сна и да се не ради само о једној изложби, већ спајању нација, људи, инвестицијама у инфраструктуру.

"По први пут биће изграђена железничка пруга између аеродрома и центра, као и Експа. Изграђујемо путеве више него икада. Од 1945. до 2012. у Србији је изграђено 596 километара аутопутева и брзих путева, а од тада, за само 13 година, изградили смо 651 километар. То је више него 70 година раније. Изградићемо више од 1.000 километара аутопута и брзих саобраћајница за само годину, годиону и по. Наш БДП пре 13 година био је 32 милијарди евра, а сада ће бити изнад 100 милијарди евра. Ми смо и даље сиромашнија земља од ваше, али је боље него што је било. Потребно је да радимо још напорније", објаснио је Вучић.

Мацут је истакао и да резултати остварени заједничким радом надлежних институција потврђују да превентивне мере, доследна примена прописа и развој савремених решења дају конкретне резултате, али да заједнички циљ остаје стварање безбеднијих путева и максимална заштита свих учесника у саобраћају, саопштено је из МУП-а и прес службе Владе Србије.

Оцењено је да су системске мере, координисан рад надлежних институција, појачана контрола саобраћаја и континуиране превентивне активности допринели смањењу броја саобраћајних несрећа.

Дачић: Наставићемо да унапређујемо прописе, јачамо превентивне активности

Министар Дачић је нагласио да безбедност саобраћаја није одговорност само једне институције, већ заједничка обавеза целог друштва. "Зато ћемо наставити да унапређујемо прописе, јачамо превентивне активности и одлучно санкционишемо најтеже прекршаје, јер је сваки сачуван људски живот наш највећи успех", поручио је Дачић.

На седници је истакнуто да је у првој половини 2026. године у саобраћајним незгодама погинуло 39 особа мање него у истом периоду прошле године, док је број повређених смањен за око 500.

Лакићевић: Безбедност мотоциклиста и младих учесника у саобраћају највећи изазови

Начелник Управе саобраћајне полиције Славиша Лакићевић истакао је да подаци за прву половину године потврђују да координисан рад свих надлежних институција даје резултате, али да безбедност мотоциклиста и младих учесника у саобраћају и даље представља један од највећих изазова.

"Охрабрује чињеница да бележимо смањење броја погинулих и повређених у већини категорија учесника у саобраћају, али нас подаци истовремено упозоравају да безбедност мотоциклиста и младих мора остати један од апсолутних приоритета. Зато ћемо наставити са појачаним контролама, унапређењем превентивних активности и применом мера које ће допринети већој безбедности свих учесника у саобраћају", рекао је Лакићевић.

Нова решења за унапређење безбедности

Говорећи о приоритетним активностима у наредном периоду, Лакићевић је истакао да је у току израда новог Закона о безбедности саобраћаја на путевима, који ће донети низ нових решења усмерених на унапређење безбедности свих учесника у саобраћају.

Међу њима се издвајају увођење нулте толеранције на алкохол за возаче који превозе децу, унапређење прописа о превозу деце у возилима, као и друга решења која ће допринети већој заштити најосетљивијих категорија учесника у саобраћају, наведено је у саопштењу.

Наставак дигитализације рада саобраћајне полиције

На седници је било речи и о наставку дигитализације рада саобраћајне полиције, развоју нових електронских услуга за грађане путем Портала еУправа, проширењу система аутоматске детекције саобраћајних прекршаја, као и примени савремених технологија у унапређењу безбедности саобраћаја.

На крају седнице потврђена је заједничка опредељеност свих чланова Тела да наставе са спровођењем стратешких мера усмерених на даље унапређење безбедности саобраћаја у Србији.

На питање да ли се и раније дешавало Чедо Папић каже: „Није се дешавало, било је пре можда десет или двадесет година да није била вода за употребу, али то је кратко трајало. Што се тиче сналажења воде за пиће, купујемо у продавници”.

"Већ одавно сам корисник воде преко куповине. Био сам сумњичав према квалитету воде у Сечњу из простог разлога што се ради о старим цевима”, каже Братислав Шуловић.

Новица Јовановић, технички директор ЈКП "Сечањ" напомиње да је употреба воде за пиће забрањена због појаве стрептокока у водоводном систему. “Појава је била само на једном месту узорковања, на изворишту, а на друга два места немамо појаву стрептокока. Док се врши појачано хлорисање, пратимо у мрежи ниво хлора и отприлике за три дана би требали да добијемо чисту воду односно решен проблем микробиолошке исправности, каже Јовановић. Додаје да у понедељак очекују резултате нове анализе.

У Сечњу има око 1300 водоводних прикључака, али је водоводна мрежа стара, рађена је крајем шездесетих година. Што се тиче ситуације са насељеним местима, тамо нису забележени никакви проблеми и вода у тим водоводним системима је исправна.

"Као што видите и данас југо је радна машина. Са њим обављамо све пољопривредне радове, пошто се бавимо кошењем. Вуче приколицу, излазимо народу у сусрет када треба нешто да се баци, југо је буквално 20 сати у раду“, истиче Богољуб.

У воћњаку четири сестре Давидовић у Штитару, које су наследиле имање без искуства у пољопривреди, осим Бесмртног југа раде и вредне руке колегиница које су дошле да помогну.

"Солидарисале смо се и кренуле, махом су овде запослени из здравтства или су у радном односу или пензионери. Ми долазимо по потреби. Дошао је господин Баштовановић са својим југићем и то нам много значи, 50 посто посла олакшава, не морамо да носимо гајбе“, каже Гордана Павловић.

Игром случаја сам упознала мог друга Боју који има свог југића и много нам је помогао у воћњаку, После татине смрти нисмо знале како ћемо, све смо радиле ручно“, напомиње Александра Давидовић.

Југо је плаћен само четири стотине евра, а већ је зарадио новог, каже Богољуб, који очекује да буде у првих десет купаца. Осим рада на њиви, одржава 40 мачванских дворишта, али се бави и хуманитарним радом.

"На иницијативу другарице недавно смо ишли у Бељин да покосимо, код две жене које живе у контејнеру. Покосили смо, нисмо хтели ништа“, каже Богољуб.

Осим по Бесмртном југу, Боја Баштовановић познат је и као рекордер по кумствима у Мачви. До сада је крстио 20 малишана. Ових дана спрема се за још једно крштење, а добио је лепе вести о још три принове.

"Пумпе и код Бездана и код Богојева и даље функционишу, наравно са смањеном количином воде коју убацују. Што се тиче бачког и банатског дела система ту је гравитационо снабдевање код Новог Бечеја и код Падеја, уставе и даље преливају, значи имају више воде у Тиси него у каналу, то је заслуга бране“, истиче Божидар Белош из ЈВП „Воде Војводине".

Пловидба иде успорено и углавном уз претовар терета и смањивањем дубине газа.

Белош каже да барже товаре на пола, како би могле да прођу деоницу где су спрудови изражени.

Из удружења професионалних лађара Србије тврде да се овај проблем у Србији и најмање осећа због добре регулације пловидбеног пута. Са друге стране, у Мађаркој су предузете додатне мере опреза.

"Мађарске власти су дале норму која је доста ниска, у неким деловима је била само метар шездасет дубина дозвољена, тако да су, да би избегли ризике извршили реорганизацију путовања. Не иде се нпр. до Будимпеште, него се стоји у Братислави, па кад дође тај талас следеће године, онда се иде, неки су наравно бродови прошли", каже Бранислав Вајда из Удружења.

Kритичне тачке пловидбеног пута су традиционално код Сремских Kарловаца, у Футошком сектору, као и поједини спрудови који се селе.

"Имамо службе као плов-пут, које су на терену даноноћно, врше мерења и померају бове и у складу са тим дају у реалном времену на билтену плов пута, дакле које су измерене дубине у пловном путу", напомиње Вајда.

Плитка вода и изузетно високе температуре воде посебно утичу на речни екосистем. То најбоље осећају пецароши попут Миленка Појужине, који има шест деценија стажа само на Дунаву.

"Давно није био овако низак водостај, одразило се и на рад рибе, много слабије ради него пре. Температура воде је виша од 25 степени и риба нормално бежи у средину Дунава, у ток где има и више и кисеоника и хладније јој је и где лакше пролази“, каже Миленко.

Изглед приобаља потпуно је измењен. Повлачењем воде, сужава се пловидбени пут и јављају се нови спрудови. Оно што је ризик за лађаре, атракција је за купаче, који сада могу пешице и до половине реке. У плиткој води остала су заробљена пловила која чекају повољнији талас, овде на Рибарском острву, поједини сплавови и потпуно на сувом, друштво им праве шкољке, отпад и грање које је остало повлачењем реке.

"Очекујемо да у наредних месец дана буду завршени радови на изградњи ове зграде и да аплицирамо за добијање употребне дозволе. У овој првој згради ће бити оне делатности које су окренуте Државном дата центру, ту ће бити велики Национални центар за информациону безбедност", каже Михаило Јовановић, директор Канцеларије за ИТ и еУправу.

Уз прву, ниче и друга зграда. У септембру се очекује почетак изградње срца Иновационог дистрикта – централног објекта.

Јовановић истиче да ће то бити посебан део Крагујевца, који ће окупљати стартап заједницу, факултете, науку, грађане.

Тај читав простор донеће им едукативне, комерцијалне, забавне и спортске садржаје. Јединствени комплекс у Југоисточној Европи биће дом и Научно-технолошког парка, петог у Србији. Пружа подршку младима да идеје претварају у стварност и отварају своје компаније.

"Тако да ће нам додатно и простор у Иновационом дистрикту и повезаност са Дата центром, у смислу платформе за вештачку интелигенцију, да ће наши стартапи моћи да је користе бесплатно", напомиње Марија Гачић, директорка Научно-технолошког парка у Крагујевцу.

"То ће свакако дати прилику и нашим студентима и нашим професорима да буду укључени у стварању тих нових иновативних решења", наглашава Владимир Ранковић, ректор Универзитета у Крагујевцу.

И то у друштву светских ИТ гиганата, који већ чувају податке и опрему у Државном дата центру.

"Већина од тих глобалних компанија се већ обраћала са потребом за додатним простором и управо то је чињеница која нас охрабрује да Крагујевац постаје центар ИТ индустрије у читавом региону", каже градоначелник Крагујевца Никола Дашић.

И већ поносно носи епитет "српске силицијумске долине", у којој се наставља развој вештачке интелигенције. За сада са два суперкомпјутера смештена у Државном дата центру, где би у првом кварталу следеће године требало да стигне и трећи.  Чију набавку са пратећим софтверима држава финансира са 50 милиона евра.

Шапић је рекао да је "више пажње добило то што новчана помоћ касни", него сама одлука да ће грађани добити помоћ.

"Очигледно је помоћ требало да касни да би људи приметили да им та помоћ значи", закључио је Шапић.

Осам нових кружних токова на Новом Београду

Најавио је изградњу осам кружних токова на потезу од Пупиновог моста до Војвођанске улице на Новом Београду.

"Када пређете Пупинов мост па кренете ка Новом Београду, пролазите доле кроз Земун, пролази се испод ауто-пута, иде даље ка Велетржници, онда се долази на раскрсницу Марка Челебоновића. Иза Марка Челебоновића се прави, односно продужава се саобраћајница која иде с друге стране гробља, и долази до Сурчинске, и доле се спушта на Војвођанску улицу. План нам је да ту направимо осам кружних токова и да учинимо то једном врстом унутрашњег магистралног прстена", рекао је Шапић.

Он је истакао да је саобраћајни проблем на Аутокоманди, један од најкомплекснијих у граду и да је његово решавање кренуло станицом "Југ".

"Кренули смо да их решавамо са станицом Југ, да растерећујемо долазак на сам кружни ток у правцу Вождовца", додао је Шапић.

Како је навео, изградиће се и једна саобраћајница која ће јавни превоз да усмерава, како каже, доле на ауто-пут.

"Доле ће бити такође проширење аутобуске станице на ауто-путу за још једну траку ниже, коју смо радили широм града. Тако да, ово очекујемо да у току лета, то јест јесени, прође све техничке процедуре и вероватно у току јесени и зиме да кренемо са радовима", додао је Шапић.

"Биће померен термин за завршетак радова на Новом српском мосту" 

Навео је да ће термин за завршетак радова на "Новом српском мосту" бити померен, јер је кран који је пао оштетио лук и сада се тражи решење како не би био наручен нови део из Кине, већ да се санација обави у Србији.

Он је рекао да је за плато код Филозофског факултета документација завршена.

Шапић је додао да је дошло до померања рокова за изградњу школе "Павле Поповић" у Мељаку за 90 дана.

Обавезу банака да на тај начин помогну дужницима који више не могу да уредно отплаћују зајам прописао је закон усвојен прошле године.

Генерални директор Сектора за заштиту корисника финансијских услуга у Народној банци Србије Бојан Терзић каже за РТС да је законом успостављена јасна процедура за помоћ дужницима и да су банке прихватиле више захтева него што се очекивало.

Навео је да је тај проценат изнад очекивања и да је највећа новина то што је законом успостављена обавезна процедура коју банке морају да поштују приликом одлучивања о захтевима клијената.

"Веома смо задовољни. Искрен да будем, очекивали смо мање. Оно што је најважније јесте да је законом успостављена јасна процедура коју банка мора да поштује приликом одлучивања о захтеву клијента", рекао је Терзић.

Према његовим речима, најчешћи разлог за одобравање олакшица био је губитак посла, који чини 54 одсто свих случајева, док се у 19 одсто захтева радило о смањењу прихода.

Право на олакшице могу да остваре и клијенти који су се нашли у тешким животним околностима, попут тежих болести или смртног случаја у ужој породици.

Терзић је навео да су најчешће примењиване мере продужење рока отплате кредита, смањење каматне стопе и застој у отплати.

Основна документација

Говорећи о документацији, истакао је да банке не инсистирају на сложеним процедурама када су у питању здравствени разлози, већ је довољно да клијент достави основну медицинску документацију која потврђује да постоји околност која отежава редовну отплату кредита.

Према његовим речима, поједини клијенти одбијају понуђене олакшице јер очекују отпис дела дуга, али закон предвиђа мере које треба да омогуће наставак отплате, а не брисање кредитних обавеза.

Терзић је оценио да су решења у Србији строже уређена него у већини земаља Европске уније и да за сада нема потребе за додатним изменама прописа.

Навео је да је учешће проблематичних кредита у Србији на крају маја износило 2,09 одсто, што је, како је рекао, бољи резултат од просека Европске уније.

Раст готовинских кредита

Осврћући се на раст готовинских кредита, Терзић је објаснио да је он последица пада каматних стопа и већег броја рефинансирања постојећих зајмова.

"Врло смо задовољни, у суштини што су људи схватили да сад треба по нижој стопи да рефинансирају ранији кредит. Отуд раст. И наравно, врло често уз то рефинансирање они узимају и неки додатни кеш", рекао је Терзић. 

Истакао је да показатељи ненаплативих кредита не указују на повећан ризик, као и да су готовински кредити данас у великој мери одобрени уз фиксну каматну стопу и у динарима, што кориснике штити и од каматног и од валутног ризика.

Нова особа биће изабрана на Генералној скупштини УН, и то на препоруку Савета безбедности (чије су сталне чланице Кина, Француска, Русија, Велика Британија и САД), што пут до победе чини тесним и пуним препрекама.

Ево шта треба да знате о сваком кандидату уочи дебате која се одржава у четвртак (23. јула) у дворани Генералне скупштине УН у Њујорку.

Мишел Бачеле

Прва председница Чилеа (од 2006. до 2010. а затим од 2014. до 2018. године) бори се да постане прва жена на челу УН, након што је неколико жена изгубило од Гутереса 2016. године.

„Ако желим да будем пристојна, рекла бих да свет тада није био спреман за то. Да ли је сада спреман? Надам се да јесте“, рекла је Бачеле (74) раније ове године. „То би био веома добар сигнал“, додала је она, истичући да би то донело наду многим људима.

Бачеле је такође служила као висока комесарка УН за људска права између 2018. и 2022. што је позиција на којој се бавила многим кључним геополитичким питањима са којима би се суочила и ако буде изабрана. Иако признаје да нема „чаробну формулу“ за решавање проблема у Савету безбедности, Бачеле као главни адут истиче своје искуство.

Рафаел Маријано Гроси

Аргентински дипломата провео је већи део своје каријере у секторима нуклеарне и атомске енергије, што је кулминирало 2019. Његовим именовањем за генералног директора Међународне агенције за нуклеарну енергију (ИАЕА) аутономне организације унутар УН.

С обзиром на тренутни геополитички пејзаж, у којем се нуклеарни рат доживљава као све већа претња, Гроси види своје порекло и образовање као „јасну предност“. „Морате да разумете свет у којем живите“, рекао је он за швајцарски медиј Geneva Solutions.

Гроси подржава тренутни покушај реформе УН познат као „УН80“ и поручује да „нема потребе да се поново измишља точак“, али жели да поједностави организацију спајања одређених тела УН и смањењем „дуплирања, триплирања, па чак и четвороструког или петоструког преклапања структуре“, што државама чланицама доноси огромне и непотребне трошкове.

Марија Фернанда Еспиноза

Еквадорка рођена у Шпанији спаковала је много тога у својих 61 годину живота. Поред мандата на месту Министарства спољних послова Еквадоре, Еспиноза је песникиња, есејисткиња и стручњак за одрживи развој и климатске промене – посебно у региону Амазоне, где је на почетку своје каријере радила са аутохтоним заједницама.

Еспиноза је говорила о буџетским проблемима УН у интервјуу за британски лист Тhe Observer. „Највећи изазов у ​​овом тренутку су финансије“, рекла је Еспиноза, која је била председница Генералне скупштине УН. Због тога, како каже, УН морају да се „реформишу, трансформишу или да умру“.

Да би постигла такву реформу, Еспиноза жели ближу сарадњу са регионалним организацијама и ослањање на Европу, како у финансијском смислу, тако и у улози „градитеља мостова“ између држава са супротстављеним интересима и жељама.

Ребека Гринспан

Потпредседница родне Костарике између 1994. и 1998. Гринспан је тренутно генерална секретарка Конференције УН о трговини и развоју (UNCTAD), која заступа интересе земаља у развоју у трговинским споразумима. Њено ангажовање у преговорима између зараћених страна о наставку извоза украјинског жита након руске инвазије фебруара 2022. наишло је на похвале са много страна.

Гринспан жели да УН буду одважније. „Бирократије су по својој природи веома несклоне ризику, а тако не можете имати добру идеју нити преузети ризик“, рекла је недавно на скупу у организацији Четам хаус у Лондону. Она је такође позвала на ширу заступљеност у Савету безбедности, посебно из Африке или Латинске Америке.

Маки Сал

Овај 64-годишњак је био председник Сенегала од 2012. до 2024. године, а претходно је служио и као премијер земље.

Током његовог председничког мандата, Сенегал је забележио значајна побољшања у инфраструктури. Међутим, Салова популарност је кренула силазном путањом 2021. током његовог другог мандата, након протеста против затварања опозиционог лидера Усмана Сонка. Салов неуспешан покушај да одложи председничке изборе 2024. што је изазвало нове протесте са смртним исходима, учинио га је фигуром која дубоко дели јавност у домовини.

Aктуелна Влада Сенегала на почетку није подржала Салову кандидатуру за функцију у УН, али је прошлог месеца променила став и стала иза његове кампање.

Керолин Родригес Биркет

Као последња у трку је у јуну ушла и Родригес Биркет. Она је стална представница Гвајане при УН, а раније је обављала функције и у самим УН и као министарка спољних послова Гвајане.

Родригес Биркет је пореклом Америндијанка (аутохтони народи Америке) и такође је обављала владине функције повезане са том заједницом.

Председник Гвајане, Ирфан Али, недавно је представио њене амбиције у УН: „Визија амбасадорке Родригес Биркет за УН фокусирана је на јачање мултилатерализма, повећање ефикасности и ажурности организације, промовисање инклузивног глобалног управљања и осигурања да Уједињене нације остану способне да одговоре на савремене изазове.“

"Можемо да кажемо да је време великих поскупљења коначно иза нас. Пре две или три године цене су на годишњем нивоу расле и по 15 до 20 одсто, док сада имамо стабилизацију која траје већ извесно време“, каже Величковић.

Истиче да су просечне цене половњака у јуну чак биле нешто ниже него почетком године.

"То је свакако добар и важан сигнал са тржишта“, нагласио је Величковић.

Према његовим речима, стабилизацији су допринели смиривање тржишта у Европи, одакле у Србију стиже готово сав увоз половних возила, али и већа понуда него потражња.

"Понуда расте брже од потражње. Купци су постали опрезнији, па се и цене сада крећу у много разумнијим оквирима“, објаснио је Величковић.

Купује се оно што може да се приушти

Иако су цене престале нагло да расту, куповна моћ грађана и даље одређује шта се највише тражи.

"Данас полован аутомобил купује онај коме је аутомобил заиста потребан – за посао или породицу. То више није куповина из луксуза“, каже Величковић.

Најтраженији су аутомобили стари између 10 и 15 година, а најпродаванија годишта су 2010, 2011. и 2012.

"То говори каква нам је куповна моћ. Сви бисмо волели да возимо новије аутомобиле, али реалност је другачија“, истиче Величковић.

Дизел најпродаванији, електрични аутомобили се слабо увозе

Упркос све већој популарности хибрида и електричних аутомобила у Европи, домаћи купци не мењају навике.

"Око 60 одсто свих први пут регистрованих половних аутомобила у Србији су дизелаши. Искрено, очекивао сам да ће тај проценат бити мањи“, навео је Величковић.

Док су европски купци, због цена горива и неизвесности на тржишту енергената, све више окренути алтернативним погонима, у Србији је ситуација другачија.

"Људи желе познато – дизел, стар 10 до 15 година, европски произвођач. Знају колико троши, где ће га сервисирати, где има делова и ко ће га поправљати“, објаснио је Величковић.

Подаци показују да хибриди чине свега пет одсто увезених половних возила, док електрични аутомобили учествују са мање од један одсто.

"Голф", "пасат" и "поло" и даље омиљени

Када је реч о моделима, на врху листе годинама нема промена.

"Прва три места већ годинама држе 'голф', 'пасат' и 'поло', а од 2023. придружио им се и 'тигуан'“, навео је Величковић.

Како додаје, међу десет најтраженијих половњака чак девет модела долази из Немачке.

Ипак, очекује да ће се навике купаца постепено мењати, јер ће, истиче, за пет до десет година дизелаша бити све мање.

"Хтели ми то или не, мораћемо да се окренемо хибридима“, сматра Величковић.

Додаје и да није искључено да ће се у наредним годинама на тржишту половњака све чешће појављивати и кинески модели, који већ стижу на европско тржиште.

Три савета за куповину половњака

На крају разговора, Величковић је издвојио три најважнија савета за све који планирају куповину половног аутомобила.

"Не треба журити и купити први најјефтинији аутомобил који се појави у огласима. Вреди погледати више возила и упоредити их“, поручио је.

Подједнако је важно, истиче, проверити историју и техничко стање возила.

"Километража и техничка исправност постали су купцима важнији чак и од саме цене. Људи желе да знају шта су платили и да их после куповине не сачекају скупи кварови“, нагласио је Величковић.

Саветује и да се део новца остави за почетна улагања.

"Добро је да се део буџета сачува за мали и велики сервис, нови сет гума или све оно што мајстор процени да треба превентивно заменити како би аутомобил безбедно служио наредних година“, закључио је Величковић.

Историчар Предраг Марковић сматра да ове декларације пре свега имају симболичан значај.

"Оне ме подсећају на неке сличне потезе из прошлости, када су локалне власти доносиле одлуке које нису могле да утичу на државну политику. Могу да буду политичка порука, али њихов практични ефекат је ограничен“, рекао је Марковић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

Према његовим речима, посебан парадокс представља чињеница да је Црна Гора, како наводи, признала Косово иако је управо у њеној културној традицији снажно утемељен косовски мит.

"Његош је један од кључних аутора који је обликовао Косовски завет какав данас познајемо. Зато је за многе у Црној Гори одлука из 2008. године доживљена као велики идентитетски лом“, истиче Марковић.

Између европског пута и унутрашњих подела

Односе Београда и Подгорице не оптерећује само питање Косова и Метохије. Отворена су и питања положаја српске заједнице, језика, цркве и држављанства.

Историчар Стефан Радојковић оцењује да се део политичких спорова у Црној Гори води управо око тога како ће држава дефинисати сопствени идентитет.

"Црна Гора покушава да балансира између европског пута и унутрашњих идентитетских питања. Проблем је што су за велики део становништва питања језика, вере и односа са Србијом део личног и породичног идентитета“, наводи Радојковић.

Он подсећа да су политичке промене после 2020. године донеле одређене промене у положају Срба у Црној Гори, али да бројна питања и даље чекају решење.

"Положај српске заједнице је данас другачији него раније, али питања као што су језик, двојно држављанство и однос према Српској православној цркви и даље остају теме око којих постоје велике поделе“, каже Радојковић.

Држављанство као једно од отворених питања

Једна од тема која годинама оптерећује односе Србије и Црне Горе јесте и питање двојног држављанства.

Према оцени Стефана Радојковића, решавање тог питања могло би да буде важан корак ка побољшању односа две државе.

"То би био сигнал да и Београд и Подгорица желе да раде на унапређењу односа. Србија и Црна Гора нису непријатељске државе, али је чињеница да су односи последњих година захладнели“, каже Радојковић.

И Предраг Марковић сматра да би решење требало тражити у оквиру европских стандарда.

"Потребно је да правила буду једнака за све и да се питања држављанства решавају по моделима који постоје у европским државама“, наводи Марковић.

Односи Београда и Подгорице између прошлости и будућности

Саговорници оцењују да ће питања идентитета и односа према Србији још дуго бити део политичке сцене у Црној Гори.

За стабилније односе, како наводе, потребно је да се отворена питања решавају институционално, без наметања идентитетских подела.

"Црна Гора има право да води сопствену политику, али је важно да се поштују права свих њених грађана“, закључује Предраг Марковић.

"Будућност односа Србије и Црне Горе зависиће од тога да ли ће се пронаћи модел у којем европски пут не значи продубљивање унутрашњих подела", закључује Стефан Радојковић.

"Родило је можда и више него што би требало, јер кад роди много, зна да нанесе штету садници. Боримо се да сачувамо комплетно плод који је сигурно добар, да га сачувамо још месец дана до бербе и онда да будемо још задовољнији, јер ћемо тако да остваримо ту производњу. Све док нисмо обрали то није наше“, напомиње Радисав.

На подручју Расинског округа воће се узгаја на једанаест хиљада сто хектара, од чега је готово две трећине под засадима шљиве и јабуке. Kасни мразеви утицали су само на род малине, док је принос осталог воћа одличан.

"Сама свест произвођача, заштитне мере, савремени засади и наводњавање условљају да, уз ове временске услове, буде квалитетан и стабилан род. Што се тиче јабуке очекује се род преко 20 тона, крушке око 13 тона, шљива 16. Род кајсије је око 13тона, изузетно је родила вишња ове године - 10 тона. Очекујемо принос винове лозе око 8 тона у засадима“, каже Радомир Бушатовић из Пољопривредне стручне и саветодавне службе.

Стручњаци упозоравају да је у засадима шљиве регистровано присуство шљивиног смотавца, за чије сузбијање саветују примену регистрованих инсектицида.

"Шљивин смотавац је јако значајна штеточина у засаду шљиве, јер се убушује у плод и њиме се храни и такав плод нема економску и тржишну вредност. Прскање треба обавити у вечерњим часовима, када су ниже температуре, тако ће препарат најбоље деловати. Такође ови нестабилни временски услови могу довести до појаве трулежи на плодовима коју изазива монилинија, тако да је такође препорука пољопривредним произвођачима да ураде прскање засада шљиве неким од регистрованих фунгицида у циљу сузбијања овог проузроковача биљних болест“, истиче Сандра Милетаковић из Пољопривредне стручне и саветодавне службе.

Препорука произвођачима је да прскају касне сорте воћа и засаде у којима није почела берба, како би могли да испоштују прописану каренцу.

Округли сто "Србија–Чешка: пословни дијалог и нове могућности за привредну сарадњу" биће организован у Палати Србија, а српским и чешким привредницима обратиће се председник Србије Александар Вучић и председник Владе Чешке Андреј Бабиш.

Форум, са почетком у 13 часова, биће одржан у оквиру званичне посете председника Владе Чешке Бабиша. Поред Вучића и Бабиша, привредницима ће се уводним излагањима обратити и председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж и председник Конфедерације индустрије Чешке Јан Рафај, најавила је Привредна комора Србије.

Округли сто окупиће представнике компанија из Србије и Чешке из више привредних сектора, укључујући металску и хемијску индустрију, грађевинарство, саобраћај и транспорт, информационо-комуникационе технологије (ИКТ), прехрамбену индустрију и банкарство, са циљем унапређења економске сарадње, успостављања нових пословних контаката и разматрања могућности за заједничке инвестиције и нове пројекте.

У ПКС је речено да је према подацима Републичког завода за статистику (РЗС) у првих пет месеци 2026. године укупна спољнотрговинска размена у роби са Чешком износила 1.044,3 милиона евра, што је за 4,3 одсто више него у истом периоду прошле године.

У периоду од јануара до маја извоз је достигао износ од 586,9 милиона евра, што представља раст од 0,6 одсто у односу на исти период претходне године, а увоз 457,5 милиона, односно 9,4 одсто више него у истом периоду 2025. године.

Укупна спољнотрговинска робна размена са Чешком прошле године износила је 2.403,5 милиона евра, извоз је износио 1.353,9 милиона евра што представља повећање од 9,5 одсто у односу на претходну годину, док је увоз достигао износ од 1.049,6 милиона евра и забележио повећање од 6,9 одсто у односу на 2024. годину.

Србија је лане у робној размени са Чешком остварила суфицит од 304,2 милиона евра, покривеност увоза извозом износила је 129 одсто.

Осми увозни и 13. извозни партнер Србије

Чешка је била осми извозни и 13. увозни партнер Србије у спољнотрговинској размени Србије са светом у 2025. години.

Када је реч о конкретним производима у размени, најзначајнији извозни производи Србије лане су били сетови проводника за паљење и остали сетови за возила, делови за седишта и остали материјали за моторна возила, остали производи од алуминијума осим ливених, аутоматски прекидачи струјних кола, делови каросерија за возила.

Најзначајнији увозни производи из Чешке били су аутомобили, делови за машине.

Што се тиче размене услуга Србије са Чешком она је према подацима РЗС у прва четири месеца ове године износила 135,1 милион евра, што представља смањење од 1,4 одсто у односу на исти период претходне године.

Према подацима Агенције за привредне регистре, на територији Србије регистровано је 245 активних привредних субјеката чији су већински власници држављани Чешке Републике, односно правна лица регистрована у Чешкој Републици.

Према расположивим подацима Народне банке Србије за период од 2010. године закључно са првим кварталом 2026. годином забележени су приливи по основу улагања чешких резидената у Србију од 644,02 милиона евра, чиме Чешка заузима 16. место на листи земаља са највећим улагањима у Србију у наведеном периоду.

"У овом моменту кад је водостај јако низак, долази до проблема зато што барже не могу да се товаре у пуном обиму. Значи, бродари морају да товаре мање количине деривата у барже како би уопште могли да плове", објаснио је Којчић.

Мање количине по броду значе скупљи транспорт, али и немогућност допреме уговорених количина у предвиђеном року. Србија је Дунавом повезана са Констанцом, црноморском луком из које долази највећа количина увозних деривата, а као алтернативу навео је железнички транспорт, који је најскупљи и обезбеђује најмање количине.

Оперативне резерве као прва мера

Као прву меру интервенције Којчић је навео оперативне резерве на пумпама. Свака компанија која се бави прометом нафте и нафтних деривата по закону је у обавези да има те резерве за одређен број дана.

"Значи, оне су у власништву компаније. Компанија не сме да их користи без одобрења министарства и оне се чувају баш за овакве ситуације као прва мера интервенције да би се обезбедила сигурност снабдевања тржишта", рекао је Којчић.

Ситуацију је сместио у шири контекст глобалне енергетске кризе, наводећи да у Европи долази до мањка дизела и керозина. Досад је био затворен само Ормуски мореуз, а сада је отежана пловидба и Црвеним морем, преко којег се Европа делимично снабдевала из Саудијске Арабије.

"Све то доводи до тога да се на глобалном тржишту дешавају поремећаји. Сви желе да обезбеде довољне количине и сирове нафте и деривата за себе", истакао је Којчић.

Зашто котације расту брже од цене сирове нафте

Котације готових деривата расту брже од цене сирове нафте због повећане потражње и смањене понуде, објаснио је Којчић.

"Ви на данашњи дан купујете сирову нафту која ће за месец или два стићи у рафинерију на прераду. Нафта која данас кошта 96 долара за барел за референтну сирову нафту типа брент, она за месец, месец и по дана улази у прераду и тад ће се одразити на цену котације", рекао је, додајући да у моменту повећане потражње тржиште диктира цену готових производа – дизела, бензина и керозина.

Танкери се враћају због ризика

Земље Персијског залива испоручивале су 20 одсто дневних потреба за сировом нафтом за цео свет. Саудијска Арабија је разрадила нафтовод исток–запад како би заобишла Ормуз, Ирак тражи опцију извоза нафтоводом од Киркука до турске луке, док Уједињени Арапски Емирати транспортују нафту до Оманског залива и изашли су из удружења ОПЕК плус како не би били ограничени.

Ситуација се додатно компликује код мореуза Баб ел Мандеб, на улазу у Црвено море.

"Сад је он у великој опасности. Чак је јуче дошло да су пет танкера са сировом нафтом се вратило. Нису желели да пролазе једноставно због ризика", рекао је Којчић.

Бродарске компаније нуде и по шест месечних плата морнарима за пролазак кроз Ормуз или Баб ел Мандеб, али остаје питање да ли су осигуравајуће куће спремне да осигурају те бродове, што све поскупљује транспорт и утиче на цену нафте.

Говорећи о НИС-у, Којчић је подсетио да рафинерија има оперативну лиценцу до 31. јула, а да су до истог датума НИС и МОЛ добили продужење да заврше преговоре око власничке трансформације.

"У сваком случају, мислим да ће рафинерија наставити да ради. Морамо гледати позитивно јер она је та која нам доноси сигурност снабдевања нашег тржишта свим врстама деривата", закључио је Којчић.

Осим општих услова да је кандидат држављанин Србије са пребивалиштем у земљи, потребно је да има завршено средње образовање, да је млађи од 28 година и да има возачку дозволу Б категорије или да је стекне у року од две године.

Неопходно је и да не постоје безбедносне сметње, јер кандидат мора да буде психички и физички спреман за обављање сложених послова.

Прошле године, од 403 пријаве, свега 105 кандидата дошло је до тромесечне селекционе обуке. Део елитне јединице српске полиције постало је само њих 11.

Због потеза приштинских власти негодовала је и амбасада САД. У саопштењу издатом поводом разрешења српских тужилаца, позвали су да се Србима обезбеди заступљеност у институцијама, као и подједнаке могућности учешћа у политичком и грађанском животу.

Политиколог Иван Томић, који се у Јутрањи програм РТС-а укључио из Грачанице, каже да су реакције у Приштини након позива Европске уније да се обустави рушење објеката на Газиводама биле углавном уздржане и да су изостала званична саопштења представника власти.

Према његовим речима, у албанској јавности преовладава подршка потезима Приштине, док су критике међународне заједнице дочекане резервисано.

Истиче да се истовремено не покреће питање великог броја нелегално изграђених објеката у Приштини, док су српске куће на Газиводама предмет рушења.

Томић сматра да је Европска унија указала да институције нису поштовале сопствене законске процедуре, јер је рушење извршено пре окончања судског поступка иако су власници уложили жалбе.

Очекује да ће се у наредним данима видети да ли ће Приштина променити приступ након реакција међународних представника.

Гогић: Реакција тек кад су последице рушења постале видљиве

Огњен Гогић сматра да је реакција Европске уније уследила тек пошто су последице рушења постале видљиве, али да је ипак значајна јер указује на проблем владавине права.

"Ова ситуација показује да Срби не могу да рачунају на то да ће косовске институције макар да поштују своје законодавство, ако ништа друго. И због тога су морали да реагују. Реакција је озбиљна. Дакле, Европска унија је позвала да се обустави даљи поступак, даље активности, јер предстоје и други објекти који могу доћи на удар", рекао је Гогић.

Како је навео, рушење објеката без судског епилога показује да грађани немају правну сигурност, што се не односи само на српску заједницу, већ утиче и на укупну слику о КиМ као простору у којем би неко инвестирао или пословао.

"Овде се ради о томе да је ово рушење спроведено ванправно, дакле без коначне правне или судске одлуке, и то забрињава заправо све", рекао је Гогић.

Гогић је указао да посебну тежину имају реакције Немачке и Велике Британије, земаља које имају добре односе са властима у Приштини, оценивши да ће се прави ефекти дипломатског притиска видети кроз разговоре који се воде иза затворених врата.

Осврћући се на разрешење српских тужилаца, Гогић је подсетио да је Европска унија претходних месеци посредовала у процесу њихове реинтеграције у правосуђе у Приштини и да је то требало да буде један од важнијих резултата дијалога Београда и Приштине.

Навео је да ће наредни кораци зависити од даљих правних процедура, укључујући и могућност да се одлуке о разрешењу оспоре пред Врховним судом.

Томић: Важан повратак српских тужилаца и судија 

Томић је оценио да је повратак српских тужилаца и судија важан пре свега због враћања поверења српске заједнице у институције.

Како је навео, њихово одсуство оставило је простор за различито поступање у осетљивим предметима, посебно када је реч о међуетничким инцидентима.

"Од тренутка када су тужиоци и судије напустили косовски систем, овде се живи по принципу - кадија те тужи, кадија ти суди“, рекао је Томић.

Говорећи о положају Српске православне цркве на Косову и Метохији, Томић је рекао да је она вековима један од кључних стубова опстанка српског народа на том простору и да је због тога често изложена различитим притисцима.

Он сматра да је данас Црква пре свега изложена политичким притисцима и покушајима присвајања српског културног наслеђа, због чега је, како каже, важно да се институционалним путем спрече покушаји прекрајања историје и угрожавања културне баштине.  

КУРСНА ЛИСТА БР. 137

1. Курсеви из ове листе примењују се од 8 часова 23.7.2026. године до 8 часова на дан када ће бити формирана наредна курсна листа.