Независност Црне Горе и напуштање државне заједнице са Србијом подржало је 230.661 грађана или 55,5 одсто, док је за останак заједничке државе са Србијом било 185.002 или 44,5 одсто.

Одржавању референдума претходили су преговори представника блокова за независност и заједничку државу преко словачког дипломате и посредника Европске уније Мирослава Лајчака.

У вишемесечним преговорима највише спорења било је око већине која је потребна да би референдум успео. Уз посредовање ЕУ, договорено да је за успех референдума потребна подршка 55 одсто од укупног броја изашлих бирача.

Референдумско питање гласило је: "Желите ли да Република Црна Гора буде независна држава са пуним међународно-правним субјективитетом?". Референдум је надгледало више од 3.400 посматрача.

Свечаност у Подгорици

Синоћ је на Плантажи "13. јул" у Подгорици одржана свечаност поводом 20 година од независности Црне Горе.

Премијер Црне Горе Милојко Спајић рекао је да државу јаком не чине величина територије, снага војске нити вештачко једноумље, већ способност грађана да различитости претворе у заједничку визију, а потом ту визију до краја и остваре.

"Та мисао савршено осликава садашњи тренутак. Двије деценије након обнове независности, Црна Гора има идеју која је спаја и води. Идеју чијем остварењу никада нијесмо били ближи, а то је европска Црна Гора и пројекат уједињене Европе можда и посљедњи прави мировни пројекат на свијету", рекао је Спајић.

Између осталог, рекао је да је историјска улога сваке генерације у Црној Гори била да води своје битке.

"Ово је наша, битка за европску Црну Гору за покољења која долазе. Она надилази дневну политику и страначке, идентитетске и сваке друге подјеле. Историја не куца два пута на иста врата. Зато, отворимо их заједно", поручио је Спајић.

Свечаности у Подгорици присуствовала је и европска комесарка за проширење Марта Кос која је рекла да је пре 20 година Црна Гора гласала за обнову независности и да је одлучила да, обновом државности, будућност узме у своје руке.

"Европа види шта сте изградили. Европа види ваша постигнућа. Ускоро ћете доприносити историји ЕУ. Наредна поглавља наше заједничке историје писаћемо заједно", нагласила је Кос.

Свечаности поводом Дана независности присуствовали су и председник државе Јаков Милатовић, председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, бивши председник Црне Горе Мило Ђукановић, ранији истакнути функционер ДПС-а Филип Вујановић као и представници законодавне, извршне и судске власти, дипломатског кора, медија, невладиног сектора, те званице из јавног и културног живота.

Како је навела Европска комисија, средства су одобрена након трећег захтева за исплату и процене реформских корака које су ове земље спровеле у областима конкурентности привреде, иновација, образовања и дигитализације током друге половине 2025. године.

Укупан износ средстава који је до сада стављен на располагање из овог фонда достигао је 212,8 милиона евра за Албанију, 89,3 милиона за Црну Гору и 142,1 милион евра за Северну Македонију.

У Комисији наводе да се у случају Србије и даље процењује да ли су испуњени услови за коришћење европских финансијских инструмената, уз посебну забринутост због правосудног законодавства. Брисел очекује напредак у кључним реформама, посебно у области владавине права, укључујући усклађивање правосудних закона са препорукама Венецијанске комисије, као и додатне кораке у области медија и слободе изражавања, као и реформу регулаторног тема РЕМ.

Комисија је у Албанији позитивно оценила реформе везане за пословно окружење и иновације, у Црној Гори реформе у области истраживања и иновација, док су у Северној Македонији оцењене реформе у образовању и дигитализацији школа.

Део средстава биће директно уплаћен у државне буџете, док ће остатак бити усмерен на инвестиционе пројекте преко регионалног инвестиционог оквира за Западни Балкан.

Јаншина номинација за премијера поднета је Народној скупштини уз потписе 48 посланика.

Да би био изабран, потребна му је апсолутна већина од 46 гласова у Народној скупштини која има 90 посланика.

Гласање може да се одржи најкасније у петак.

Јанша је до сада три пута био премијер Словеније, али само једном је испунио цео мандат.

Уколико буде именован за премијера четврти пут, то ће бити његова прва потпуно десно оријентисана влада.

Јанша је изјавио у понедељак да су органи СДС-а потврдили садржај коалиционог споразума са још неколико опозиционих партија, чиме су испуњени услови за подношење његове кандидатуре за председника Владе Словеније.

Јанша је после седнице Савета странке рекао да се тиме завршава поступак потврђивања коалиционог споразума, пошто је већина потенцијалних коалиционих партнера то већ учинила.

Према његовим речима, споразум о коалиционој сарадњи требало би да буде потписан до краја седмице, пошто поједине странке још одлучују о његовом усвајању у својим органима.

Након тога уследиће договор о расподели ресора у новој влади.

Коалициони споразум и улазак у четврту владу Јанеза Јанше већ су крајем прошле седмице подржали органи Нове Словеније и Демократа, док су раније данас исто учиниле и Словеначка народна странка и Фокус.

Будућа коалиција располаже са 43 гласа, али је Ресница најавила да ће подржати Јаншу и приликом гласања о мандатару.

Навео је да "Тамаш није положио тест људских, правних и политичких способности током свог неславног двогодишњег мандата".

"Мађарској је потребан председник који је лојалан не једном политичком табору, већ мађарској нацији и свим Мађарима. Чак и најсиромашнијим и најпотлаченијим. Потребан нам је председник који помаже у поновном уједињењу нације и не покушава само да објасни свој неопростиви досије", рекао је Мађар.

Мађар је додао да је Тамаш у интервјуу "лагао о многим стварима", између осталог и о дужностима председника Републике, као и о приватним разговорима које је имао са њим.

"На нашем првом састанку није одбио мој јасан позив на оставку, већ је само назначио да ће је размотрити. На нашем другом састанку питао је да ли би било прикладно да разговара о детаљима своје оставке са министром правде", истакао је Мађар.

Мађарски премијер је додао да са Шуљоком "нема о чему да се расправља".

"Господине председниче, морате отићи! И отићи ћете. То можете учинити добровољно до 31. маја", закључио је Мађар.

Мађарски председник Тамаш Шуљок изјавио је, у интервјуу мађарском Индексу, да нема разлога да даје оставку, како је то од њега затражио Мађар.

Шуљок је рекао да не постоји уставни или законски разлог који би оправдао његову оставку, и да због тога намерава да настави да обавља функцију на основу дате заклетве.

О својим састанцима са Петером Мађаром рекао је да су одржани у искреној атмосфери, и да је током разговора његова оставка неколико пута покренута, али да је он сваки пут одговорио на исти начин – да је његова позиција правно непромењена и да он обавља свој посао у складу са уставним оквиром.

Мост је затворен за саобраћај и пешаке и испод моста, као и у околним улицама, а како преноси РТРС, нико није повређен.

"Због обрушавања дела моста, од ноћас је обустављен саобраћај на граничном прелазу Градишка. На осталим граничним прелазима задржавања путничких возила, за сада се крећу од 10 до 30 минута", навео је јутрос у саопштењу Босанскохерцеговачки ауто-мото клуб.

До обрушавања дела бетонске конструкције и ограде моста дошло је сат времена иза поноћи, преноси РТРС.

Аџић: Хитно отворити нови гранични прелаз

Градоначелник Градишке Зоран Аџић апеловао је да се отвори нови мост и гранични прелаз између БиХ и Хрватске.

"Град је у колапсу. Имамо 200 камиона које сада треба преусмерити", рекао је Аџић у изјави за РТРС.

Истакао је да нови мост има све дозволе и да сада сви грађани и привредници зависе од једног човека.

"Блокирани смо, постали смо слепо црево. Ово је типична БиХ. И међународна заједница треба да реагује, ако јој је стало до развоја", навео је Аџић.

Отварање новог граничног прелаза у више наврата је блокирао представник Федерације БиХ Зијад Крњић. 

"Један човек кочи институције"

Председник Владе Републике Српске Саво Минић изјавио је да извршна власт Српске од раних јутарњих сати, од добијања информације о уништавању дела моста у Градишки, предузима све на решавању проблема.

"Упознати смо са свим и сматрамо да је нужно да се све уради како би откочили овај процес који се тиче отварања новог граничног прелаза", рекао је премијер Српске.

Минић је додао да постоји гранични прелаз и институције које кочи један човек.

"Уствари, овде се не ради о једном човеку, овде се искључиво ради о налогу", навео је Минић.

Бошњачки министри против новог граничног прелаза

Министри из реда Бошњака у Савету министара БиХ на хитној телефонској седници нису подржали предложени закључак о отварању новог граничног прелаза у Градишки, потврђено је за портал сарајевског Аваза.

У складу с предлогом закључака, Савет министара је требало да задужи Министарство безбедности БиХ да, хитно и без одлагања, предузме све потребне активности и мере из своје надлежности ради привременог отварања граничног прелаза Градишка Нови Мост – Горња Варош, с циљем обезбеђивања несметаног протока људи и робе.

Управа за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине и Гранична полиција Босне и Херцеговине требало је да добију задужења да, свака у оквиру својих надлежности, хитно предузму све потребне активности ради осигурања несметаног функционисања привременог граничног прелаза, у циљу обезбеђивања потребних техничких, кадровских и других услова за његово стављање у функцију.

"Путеви Српске" позивају на хитну санацију

Вршилац дужности директора Јавног предузећа Путеви Републике Српске Мирослав Јанковић наложио је хитну санацију урушеног дела моста.

"Екипе Јавног предузећа Путеви Републике Српске изашле су одмах по сазнању на терен те утврдили да је оштећење настало на делу заштитне ограде пешачке стазе", саопштено је из "Путева Српске".

Привредна комора Републике Српске затражила је од Управног одбора Управе за индиректно опорезивање БиХ да се одмах прекине блокада и промени одлука којом се онемогућава стављање у функцију новог граничног прелаза Градишка са новим мостом преко Саве.

Због привременог затварања моста на Сави и граничног прелаза Градишка камиони на Јасеновцу чекају 16 сати, а путнички аутомобили у Дубици три сата.

Велике гужве стварају су и на осталим прелазима између две државе, преносе хрватски медији.

"Проверама кроз полицијске евиденције утврђено је да је за именованим на снази међународна потерница расписана од НЦБ Интерпола Београд ради издржавања казне затвора у трајању од две године, на коју је осуђен пресудом Вишег суда у Краљеву због извршеног кривичног дела насиље у породици", пише у саопштењу.

Како се наводи, Д. Ц. је ухапшен и у законом предвиђеном року биће спроведен судији за истрагу Вишег суда у Подгорици ради одређивања екстрадиционог притвора.

Следи, додају, даља комуникација између НЦБ Интерпола Подгорица и НЦБ Интерпола Београд у вези са поступком екстрадиције.

Због потраге били су затворени сви улази и излази из града, а грађани су били позвани да не напуштају домове и спусте ролетне на прозорима.

У раним јутарњим сатима, полиција га је савладала и ухапсила:

"Полицијски службеници су га у 2:30 уочили на подручју Дрниша, на прилазу граду. Брзом реакцијом су га свладали уз упорабу средстава присиле, односно тјелесне снаге и средстава за везивање."

Никола Милина, директор хрватске полиције, рекао је раније да је педесетогодишњи К. А. злочин починио ручно израђеним ватреним оружјем.

Милина је рекао да осумњичени има већи кривични досије, као и пет правоснажних пресуда, од којих су две, због убиства девојке (22), биле обједињене у казну затвора од 15 година коју је одслужио, док су две биле условне.

Додао је да је полиција пре три године код Алексића пронашла илегално оружје и да је због тога поднета кривична пријава, након чега је подигнута и оптужница по којој судски поступак до данас није почео.

Он је казао да су на терен у потрагу за осумњиченим за убиство упућене све расположиве снаге, укључујући интервентну и специјалну полицију из неколико управа, као и да се у потрази користе хеликоптери, дронови и пси трагачи.

Према његовим речима, нису тачне информације да је Алексић имао попис особа које планира да ликвида, као и да није писао графите са претњама убиством, али је позвао грађане Дрниша и околине на максималан опрез и апеловао да се бегунцу не приближавају јер је та особа вероватно наоружана.

Милина је рекао да осумњичени има већи кривични досије, као и пет правоснажних пресуда, од којих су две, због убиства девојке (22), биле обједињене у казну затвора од 15 година коју је одслужио, док су две биле условне.

Додао је да је полиција пре три године код Алексића пронашла илегално оружје и да је због тога поднета кривична пријава, након чега је подигнута и оптужница по којој судски поступак до данас није почео.

Милина је рекао и да убиство није почињено аутоматском пушком, како су претходно објавили медији, већ ручно израђеним ватреним оружјем које не спада у категорију аутоматског наоружања.

Због ванредне ситуације и опсежне полицијске операције на терену, у Дрнишу је и даље на снази препорука да становници остану у кућама, а отказана је и настава у основним и средњим школама, као и рад вртића.

Студент Лука М. који је привремено радио као достављач хране, дошаоје до куће осумњиченог Алексића како би му предао наруџбину, када је Алексић у кући из ватреног оружја са више хитаца усмртио младића, након чега се удаљио са лица места.

Према изјавама комшија, осумњичени је из куће отишао наоружан аутоматском пушком, а носио је са собом кофер и руксак напуњен храном.

Мештани наводе да је Алексић неколико дана пре убиства у локалној продавници куповао веће количине конзервиране хране, што можда указује на то да је унапред планирао скривање, наводи Индекс.

Шибенско-книнска полицијска управа саопштила је да се злочин догодио око 23.05 на тераси породичне куће у Дрнишу.

Према досад познатим информацијама, 50-годишњи К. А. је из ватреног оружја пуцао у 19-годишњег хрватског држављанина који је на лицу места преминуо од задобијених побреда.

Како Јутарњи лист сазнаје, убијени 19-годишњак је као достављач донео наручену храну 50-годишњем К. А., након чега га је овај под још неразјашњеним околностима убио.

Хрватски специјалци трагају за починитељем, а ангажовани су и хеликоптери.

Осумњичени од раније познат полицији

Полиција је објавила и да је осумњичени од раније познат полицији. Против њега је 2023. године Опћинском државном одвјетништву у Шибенику поднета казнена пријава због кривичног дела недозвољено поседовање, израда и набављање оружја и експлозивних ствари.

Према писању новинарке Јутарњег листа, осумњичени К. А. је већ једном осуђен за убиство које је починио средином деведесетих. Он је тада ножем избо и потом шипком претукао девојку из суседства.

Осуђен је на 12 година затвора уз меру обавезног психијатријског лечења. Казну је одслужио, а по изласку на слободу, кажу мештани, по граду је чак писао графите да ће убити опет.

"Према његовој декларацији о имовини, Виктор Орбан, који је без новца, имао би право на отпремнину од 38.801.013 форинти на основу закона који је усвојио због пљачке наше земље. Нећеш је добити", написао је Мађар на Фејсбуку.

Он је додао да неће потписивати документа неопходна за исплату отпремнина члановима одлазеће владе, чиме би, према писању медија, више бивших министара могло остати без вишемилионских бенефиција.

Неколико чланова претходне владе је већ најавило да ће новац донирати у добротворне сврхе, дечјем дому у Закарпатју.

Парастос убијеним војницима биће служен у Бијељини, након чега ће бити положени венци и цвеће.

Историјски догађај републичког значаја „Злочин над припадницима ЈНА у Тузли 1992. године и егзодус српског народа” организује Одбор Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова, наводи Срна.

Муслиманске паравојне снаге су 15. маја 1992. године напале колону ЈНА у Тузли која је, на основу претходно постигнутог договора, требало да напусти тузланску касарну.

У нападу је убијен 51 лице, још три особе касније су преминуле од последица рањавања, док је 78 лица рањено. За злочин у Тузли нико није одговарао.

И док се у Црној Гори припрема свечано обележавање независности, лидер Демократске народне партије Милан Кнежевић покренуо је иницијативу о поништењу признања Косова.

Милан Кнежевић оштро је критиковао реакцију црногорског Министарства спољних послова, оцењујући да су таква саопштења уобичајена и да често долазе у касним сатима. Како је навео, реч је о "искaзу фрустрације и оптерећења и Србијом и Александром Вучићем”.

Кнежевић сматра да је став српског председника у складу са осећањима дела грађана Црне Горе, укључујући и оне који су, како каже, били за независност, али су се касније разочарали. Он је изнео и тврдње да је референдум из 2006. године био нерегуларан, наглашавајући да је, по његовом мишљењу, "створена приватна држава”.

Чин против интереса српског народа

Говорећи о односима према Србији након стицања независности, Кнежевић је посебно издвојио одлуку о признању Косова, коју је оценио као чин против интереса српског народа. Он тврди да су Срби у Црној Гори, како је навео, изложени институционалним притисцима и да и даље немају равноправан статус у појединим сегментима друштва.

Критике је упутио и на рачун начина обележавања јубилеја независности, доводећи у питање трошкове због доласка певача Рикија Мартина.

"Ми плаћамо три милиона евра за прославу, а пензионерима смо дигли пензије евро и седамдесет”, рекао је Кнежевић, указујући на економске изазове са којима се суочавају грађани.

Неће бити прославе у свим деловима Црне Горе

Кнежевић је навео да прослава неће бити организована у свим деловима Црне Горе, истичући да у појединим општинама, попут Зете, не постоји подршка обележавању Дана независности. Истовремено је најавио иницијативе у више средина за преиспитивање одлука донетих након 2006. године, укључујући и питање признања Косова.

Са друге стране, Министарство спољних послова Србије саопштило је да председник Вучић "ниједну једину ружну реч није упутио" Црној Гори, већ да је изнео "сасвим легитиман и ни по чему увредљив став да не жели да слави раздвајање две блиске и братске државе”.

Кнежевић је оценио да ће наредни период показати да ли ће доћи до политичких промена у Црној Гори и другачијег приступа према Србији, наглашавајући да је, како је рекао, кључно питање да ли ће представници српског народа у власти остати доследни ранијим ставовима.

Према речима високог представника у оставци, кључни приоритети у наредном периоду су очување институција у складу са Дејтонским споразумом, враћање пуне функционалности државних органа, решавање питања државне имовине и увођење изборних технологија пред опште изборе 2026. године. Шмит је упозорио и на "климу неповерења“ и реторику која, како је навео, подстиче поделе и страхове унутар земље.

Небензја: Хитно укинути ОХР

Руски амбасадор при УН Василиј Небензја затражио је хитно укидање Канцеларије високог представника (ОХР), оценивши да је та институција "приватизована“ и да представља главни извор нестабилности у БиХ. Небензја је поновио став Москве да Шмит није легално именован јер његово постављење није потврдио Савет безбедности УН.

Руски представник оптужио је западне земље, пре свега Немачку, Велику Британију и Француску, за мешање у унутрашња питања БиХ и оценио да се Дејтонски мировни споразум користи као средство политичке манипулације. Поручио је да је, како је навео, "Запад жртвовао стабилизацију БиХ“ и додао да се Република Српска неправедно представља као фактор дестабилизације.

Заменица руског амбасадора при УН Ана Јевстигњева навела је да ће задатак следећег високог представника бити да пренесе одговорност за вођење и одржавање тих институција на локалне лидере. "Да би завршио тај задатак, следећи високи представник мора уживати поверење свих заједница. Најважније је да та особа мора бити посвећена сувереној БиХ", додала је Јевстигњева.

Илић: Србија чврсто стоји иза суверенитета и територијалног интегритета БиХ

Отправник послова Србије при УН Радомир Илић поручио је да је поштовање Дејтонског мировног споразума, уставне структуре БиХ и равноправности три конститутивна народа кључ очувања стабилности. Навео је да Србија остаје чврсто опредељена за поштовање суверенитета и територијалног интегритета БиХ.

Илић је оценио да се политичке тензије не могу решавати наметањем спољних решења и упозорио да међународне интервенције смањују простор за компромис домаћих актера. Поручио је да се Дејтон може унапређивати, али не и мењати без сагласности свих страна, нагласивши да су дијалог и унутрашњи договор незаменљиви за будућност БиХ.

Брус: БиХ се ближи крају међународног туторства

Заменица амбасадора САД у УН Тами Брус изјавила је да се БиХ постепено приближава крају периода међународног туторства и оценила да функција високог представника не сме бити трајна. Истакла је да ће нови високи представник имати знатно мања овлашћења и задатак да одговорност пренесе на домаће политичке актере.

Брусова је поручила да локални лидери морају самостално доносити "прагматична решења“ и оценила да су током Шмитовог мандата ојачане институције БиХ и приближено испуњавање циљева Дејтонског споразума. Навела је да је важно да нови високи представник буде прихватљив свим народима у БиХ и најавила да би његов избор требало да буде окончан до краја јуна.

Сун: Бонска овлашћења не треба да буду трајни модел управљања

Заменик сталног представника Кине при УН Сун Леј поновио је став Пекинга да Шмит није потврђен у Савету безбедности и поручио да будућност БиХ мора бити у рукама њених народа. Истакао је да Кина подржава суверенитет и територијални интегритет БиХ, али и принцип немешања у унутрашње ствари држава.

Сун Леј је оценио да су ОХР и "бонска овлашћења“ механизми успостављени за послератни период и да не би требало да постану трајни модел управљања. Кинески представник нагласио је да сва питања у БиХ треба решавати договором домаћих политичких актера, без спољних притисака.

Председавајући Председништва БиХ Денис Бећировић оценио је да је руководство Републике Српске својим потезима довело земљу "на корак до оружаног сукоба“, али да је најтежи сценарио избегнут захваљујући реакцији домаћих и међународних институција. Посебно је нагласио значај ОХР-а и улоге високог представника у очувању мира и стабилности.

Бећировић је поручио да "проблем БиХ није високи представник", већ, како тврди, "антидејтонска политика“ која, како је навео, подрива државне институције и Дејтонски споразум. Истакао је да ОХР треба да остане присутан све до испуњења услова из агенде "5+2“, упозоривши да би слабљење институција високог представника и Уставног суда БиХ могло имати "катастрофалне последице по мир и безбедност“.

Претходно је, на посебној свечаности, председник Мађарске Тамаш Шујок уручио акредитиве новим члановима Владе, на предлог новог премијера.

Именовања су уследила након што су парламентарни одбори потврдили кандидате за министре, као што је то предвиђено Уставом.

Петер Мађар изабран је за премијера 9. маја на конститутивној седници новог сазива мађарског парламента, после избора одржаних 12. априла ове године.

Одборници ДПС-а нису присуствовали седници, а пре гласања салу су напустили одборници Демократа Александра Петричевић и Лука Крстовић. 

Предлагач одлуке Небојша Никчевић казао је да је Иницијативу потписало 18 одборника, истакавши да СО Зета констатује да су све досадашње Владе игнорисале већински став грађана Црне Горе и да су Косово и Метохија саставни део Србије.  

Никчевић је навео да Скупштина општине Зета доноси Декларацију као подршку народу на Косову и Метохији. 

Одборник ДНП-а Веско Рашовић казао је ова декларација није уперена против ниједног народа. Он истиче да није грех тражити да се спорови решавају мирним путем, те да је то сврха ове декларације. 

Ранко Поповић (ДНП) каже да су свесни да локална Скупштина нема могућност да мења национални статус. 

"Неко ће рећи да ово није наша надлежност, али јесте наша обавеза. Историја не памти оне који су ћутали, већ оне који су имали став. Одлука ће остати забележена у историји да је ова Зета донела ову декларацију", казао је Поповић.

Одборник Демократа Лука Крстовић подсетио је да је пре три године покренуто питање о непризнавању независности тзв. Косова. 

"Тада смо били у јеку изборне кампање, и то је било политичко питање. Пре три године сви одборници су шест пута избегавали да дођу на седницу коју сам заказивао. Нажалост, нису се појавили колеге из владајуће већине, и показали су шта за њих значи Косово. Знате ко је осим нас долазио на седницу – одбрница ДПС-а, а власт није. Било је чудно, али знао сам шта се ваља иза свега тога...", рекао је  Крстовић. 

Независни одборник Никола Рајовић рекао је да ће можда нека партија рећи да ово није потребно, али да њему и 90 процената Зећана и већини Црне Горе јесте.  

Рајовић каже да Демократе причају театрално, али да морају после да полажу рачуне за све што су рекли.  

Председник Општине Михаило Асановић рекао је да нова власт треба да следи ово што они раде, односно да исправе све недемократске одлуке, не само на локалном већ и на државном нивоу. Он је истакао да овакву декларацију треба да ураде и други градови. 

Бајрамовић је у полицијским евиденцијама означен као високорангирани члан једне организоване криминалне групе која делује како на националном, тако и на регионалном и међународном нивоу.

"За М. Б. је од стране НЦБ Интерпола Подгорица расписана међународна потерница по наредби Вишег суда у Подгорици, ради обезбеђења присуства у кривичном поступку који се води због основане сумње да је починио кривична дела стварање криминалне организације, тешко убиство и недозвољено држање оружја и експлозивних материја", саопштила је црногорска полиција.

Са друге стране, Харис Монић који важи за једног од значајнијих чланова међународног “суперкартела са Балкана”, како га назива Европол, ухапшен је у Црној Гори.

Рожајац Харис Монић одговоран је за допремање бројних прекоокеанских товара тона кокаина из Јужне Америке до многих европских лука, преносе Вијести.

"Тако да бих рекао да је сада, засад, победила правда", навео је Кесић.

Истиче, међутим, да већ постоје најаве да би иста грешка могла поново да буде направљена.

"Они који су после састанка министара јуче говорили о томе да треба ПИЦ (Савет за имплементацију мира) да именује високог представника свесно крше међународно право. Не постоји ПИЦ ни у Дејтонском споразуму, нити као појам у међународном праву. Не могу амбасадори да се састану и да одређују судбину било које државе", поручио је Кесић.

Подсетио је да Бечка конвенција јасно одређује надлежности амбасадора и оквир њиховог деловања. "Зна се, Бечка конвенција одређује шта амбасадори могу да раде, чиме треба да се баве и апсолутно не могу да изађу из оквира међународних конвенција и међународног права", рекао је Кесић.

Упозорио је да би понављање ситуације са именовањем Кристијана Шмита додатно продубило кризу у Босни и Херцеговини. "Ако се понови то што се десило са Кристијаном Шмитом, нећемо имати бољу ситуацију. Имаћемо наставак једне кризе која води Босну и Херцеговину потпуно у амбис", оценио је Кесић.

"Одлука Вашингтона и Москве, Брисел није могао да учествује"

Говорећи о ширем међународном контексту, навео је да је реч о веома сложеној ситуацији и да је одлука о одласку Шмита донета у комуникацији између Вашингтона и Москве, након преговора који су трајали последњих неколико месеци.

"Брисел је био информисан о том процесу, али није могао да учествује на начин како би многи волели овде у Бриселу. И то је велики изазов за Европску унију", рекао је Кесић.

Ко може да наследи Шмита

Када је реч о наследнику Кристијана Шмита, Кесић сматра да то мора бити особа са јасним задатком – да затвори Канцеларију високог представника.

"Тако да, ако гледамо она имена која су у јавност изнесена као могући нови високи представници, врло је важно да та особа има поверење, на првом месту, Вашингтона и Москве, а на другом месту да има поверење људи који представљају политичку и изборну вољу грађана Босне и Херцеговине, а то значи два ентитета и три конститутивна народа", закључио је Кесић.

Александар Врањеш, амбасадор БиХ у Србији, рекао је гостујући у емисији "Око" да већ неко време "постоје назнаке да се Шмит спрема на пут". Наводи да је било јасно да САД не сматрају више да треба да јачају позицију кроз ОХР.

С друге стране, Немачка је, каже, заузела став да је он њихов експонент – чували су га њиховом полицијом, финансирали и гледали да га задрже што је дуже могуће.

"Носилац је њиховог дипломатског пасоша. Данас су му се посебно захвалили, ваљда мисле да је урадио велики посао, кажу да је подигао функционалност институција. Он је ту од 1. августа 2021, ако неко мисли да је БиХ институционално снажнија или се шали или је слеп", рекао је Врањеш.

БиХ раштимованија него икада пре

Амбасадор Врањеш каже да Република Српска 30 година одолева разним притисцима оних који мисле да злоупотребом Дејтона могу да праве поредак који не иде у корист српског народа.

"Све изгледа гротескно, видимо човека који није легално дошао, подноси оставку Савету за имплементацију мира, који нема никакве везе са његовим избором. Избегли су Савет безбедности и Шмита изабрали преваром и сада наводе да он њима подноси оставке. То је гротескно лице међународне заједнице која 30 година уноси хаос и једино што не ради је да не подстиче унутрашњи дијалог три конститутивна народа. Бих је раштимованија него икад", рекао је Врањеш.

Ако је циљ био изумирање – они су успели да доведу државну заједницу до краја, сматра Врањеш и додаје да је питање да ли ће иза Шмита ико моћи то да поправи.

"Ни најједноставнији ниво консензуса се не може направити. И српски и хрватски народ су стали против оваквог концепта БиХ", истакао је амбасадор Врањеш.

"То што је Шмит радио нисмо видели ни у дистопијским филмовима", рекао је он, подсећајући када је у изборној ноћи 2022. Шмит узео да мења изборна правила.

Глас из Сарајева данас се није чуо. Врањеш сматра да су његовим одласком управо незадовољни само Бошњаци, јер су очекивали да ће он прекројити систем и направити унитарну државу у којој ће Срби и Хрвати бити мањине.

"Сада када су чули да одлази су разочарани и депримирани – не јер одлази човек до ког им је стало, већ јер није завршио посао из њихове перспективе", навео је гост емисије "Око".

Ко би могао да наследи Шмита

Коментаришући наводе из Немачке да су САД и Бањалука скинули Шмита, амбасадор Врањеш истиче да је акција Републике Српске била видна и интензивна.

"Верујем да је то оставило утисак и створило овако повољан резултат", навео је амбасадор Врањеш.

На питање ко би могао бити следећи ОХР, Врањеш је рекао да би в. д. могао бити супервизор Брчко Дистрикта, док се као следећи високи представник спомиње Емануеле Жиофре, бивши шеф делегације ЕУ у Србији, за којег каже да је високопрофесионалан дипломата.

"Ако је он којим случајем у игри, ја верујем да би на то пристао само ако га легално изаберу. Дугогодишњи услов Руске Федерације је да се ОХР-у ограничи мандат на једну до две године, да нема бонска овлашћења и да му главни циљ буде да затвори ОХР", рекао је Врањеш.

Коментаришући саму институцију ОХР, Врањеш каже да је питање само колико ће њено одумирање трајати – да ли ће се затворити одмах или за годину-две.

У данашњем саопштењу ОХР, у којем се потврђује оставка високог представника за БиХ Кристијана Шмита, наводи се да је током његовог мандата "остварен значајан напредак у унапређењу функционалности институција у БиХ".

И док у Федерацији БиХ за сада нема већих реакција на Шмитову оставку, у Републици Српској је другачије. Милорад Додик је на платформи Икс ову вест повезао са песмом "Падај сило и неправдо", а председник Скупштине РС Ненад Стевандић је отворено поручио да је оставка Шмита "једна од победа Републике Српске".

Утицај америчке администрације

За декана Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву проф. др Сеада Турчала у питању је резултат притисака нове америчке администрације.

"Оставку Кристијана Шмита треба гледати кроз чињеницу да је целокупан свој мандат везао за САД. На почетку мандата, током интервенција које је правио, био је под снажним утицајем америчке администрације. Сада одлази под истим тим утицајем, само друге америчке администрације", тврди Турчало.

Наводи да је кључан проблем што Шмит за пет година није успео да се наметне "као европски високи представник".

"Без обзира на чињеницу што ЕУ у највећем проценту финансира канцеларију високог представника, да долази из Немачке која је и раније показивала да јој је балканска спољна политика, посебно према БиХ, тачка где недостаје и довољно одлучности и стратешке визије", прецизирао је Турчало.

Петогодишњи Шмитов мандат оцењује као "парадоксалан" због чега за њим нико од политичара у БиХ неће "превише жалити".

"С једне стране, Шмит је показао да сама канцеларија високог представника има своју политичку и правну тежину. Користио је Бонска овлашћења, интервенисао на изборни систем, узвраћао на нападе на уставни поредак из ентитета Република Српска. За разлику од претходног високог представника који је био прилично неактиван, Шмит је на одређен начин оживео канцеларију високог представника, а истовремено је увео праксе које до сада нису биле познате", каже Турчало.

Као очигледан пример наводи одлуку којом је на 24 сата Устав Федерације БиХ – стављен ван снаге.

"То међународна заједница у свих ових 30 година никада није ни покушала, а камоли тако нешто слично урадила. То је произвело ситуацију у којој Шмит, када одлази, нико претерано, када говоримо о политичким актерима, не жали за њим. У Републици Српској то виде као своју победу, а друге политичке опције то посматрају мање-више индолентно", прецизира декан Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву.

Наследник стиже из Италије?

Сматра да ће сада у фокусу наћи питање његовог наследника јер тај кандидат подједнако треба да буде прихватљив и Москви и Вашингтону.

"Нова борба око новог високог представника је борба око политичке контроле институција канцеларије високог преставника. Долазимо до другог парадокса да је Шмит углавном деловао тактички, да је успео наметнути стратешку трансформацију. И то је оно што ће остати његово наслеђе. Без обзира на то што он говори о личним разлозима, разлози нису лични, разлози су притисак који траје већ од самог доласка нове администрације и већ се знало да се разматрају идеје о његовом одласку, али је било проблема са ким га заменити", наглашава Турчало.

Каже да се до сада спекулисало да би кандидат могао да дође из Мађарске или Италије, али да је са променом власти у Будимпешти пропао покушај "орбанизације" високог представника. 

"У игри је италијански дипломата који је на заласку своје дипломатске каријере, али има искуства у регији", открива Турчало.

Оставка као "опроштајно писмо"

С друге стране, продекан за научноистраживачки рад Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Димитрије Ћеранић сматра да је оставка Шмита заправо "опроштајно писмо" некога ко се лажно представљао да је високи представник за БиХ.

"Ово је покушај самообмањивања како њега, тако и његових политичких следбеника који су веровали да је он високи представник", каже Ћеранић.

Уверен је да ће се "заоставштина" Кристијана Шмита изучавати у уџбеницима као пример "безакоња и правне анархије".

"Безакоње и правна анархија која је владала претходних пет година на просторима БиХ била је све само није била право. Чини ми се да се он понашао као Луј XIV – држава то сам ја", тврди Ћеранић.

Каже да је Шмит то показао доносећи измене Устава Федерације БиХ, изменама изборног и кривичног закона БиХ.

"И низом других противуставних одлука којима је наметао своју вољу као да је извор права. То се није могло чинити ни у средњем веку, а камоли у 21. веку у једној држави која је чланица УН."

Високи представник или "протектор"

Ћеранић подсећа да Повељом УН није дозвољен протекторат ни у једној држави на свету.

"Очито је господин Кристијан Шмит умислио да је протектор за БиХ. Наметао је и уставне и законске измене".

И Ћеранић користи реч "парадокс" како би описао Шмитову "заоставштину".

"Он је у саопштењу ОХР, ваљда славодобитно, навео како ниједан суд није поништио ниједну његову одлуку. Али, да ли иједан суд по мишљењу Шмита има право да мења његове одлуке. Пет година тврди да његове одлуке не могу бити преиспитивања ни на једном суду", поентира Ћеранић.

Указује да је додатни парадокс у томе што су неки судови и судије у БиХ сматрали да високи представници имају право да доносе законе и мењају устав.

"Нама који смо право учили у 20. и 21. веку, желим да ово изучавамо у историјским читанкама као беспримерни вид насиља над правом и насиља над правном логиком", закључује Ћеранић.

Кристијан Шмит је преузео дужност високог представника за Босну и Херцеговину 1. августа 2021. године.

Представници Републике Српске од почетка нису признавали Шмитов легитимитет, уз аргумент да његово именовање није потврдио Савет безбедности УН, као у свим ранијим случајевима.

"Он се спремао да донесе одлуку да нам отме имовину и то је требало да буде његова задња одлука, а да после седне у авион и оде. Ми смо то све знали и много смо радили да то превенирамо. Ми у РС сматрамо да у БиХ не треба да постоји високи представник, уколико сада дође неко нови он ће бити задњи и да ће то бити крај високог преставника", изјавио је председник Народне скупштине Републике Српске.

Додик: Падај сило и неправдо, Република Српска је вечна

Након званичне потврде из ОХР-а да је Кристијан Шмит поднео оставку из личних разлога, председник СНСД Милорад Додик је на платформи Икс објавио песму "Падај сило и неправдо".

"Оде још један. Република Српска је вечна", написао је Додик.

Кристијан Шмит није признат у Републици Српској за легитимног високог представника, јер његово именовање није потврђено у Савету безбедности УН како је то предвиђено Дејтонским мировним споразумом.

Због непоштовања одлука Кристијана Шмита, Додик је у Суду БиХ правоснажно осуђен на годину дана затвора и забраном обављања политичке функције у трајању од шест година.