Зеленски: Напади дубоко у Русији, погођени нафтни објекти; Москва протерује румунског конзула

Европски савет саопштио је да је обновио санкције Европске уније Русији на 12 месеци, с обзиром на "континуиране акције Руске Федерације које дестабилизују ситуацију у Украјини".

У саопштењу, објављеном на интернет страници Европског савета, наводи се да су обновљене санкције ЕУ према Русији на снази до 31. јула 2027. године.

Одлука је донета након састанка Европског савета 18. и 19. јуна, на којем су се лидери ЕУ сагласили да продуже економске санкције против Русије за 12 месеци.

"Економске мере, које су први пут уведене 2014., значајно су проширене од фебруара 2022. године као одговор на ничим изазвану, неоправдану и незакониту војну агресију Русије против Украјине", наводи се у саопштењу Европског савета.

Постојеће мере обухватају кључне секторе, укључујући трговину, финансије, енергетику и технологију двоструке намене.

Обухватај и забрану увоза или трансфера сирове нафте и одређених нафтних деривата који се морским путем превозе из Русије у ЕУ, забрану трансакција за више финансијских институција и пружалаца крипто-услуга у Русији и трећим државама, као и суспензију емитовања и лиценци у ЕУ за више дезинформативних медија које подржава Кремљ.

Осим тога, конкретне мере омогућавају ЕУ да се супротстави заобилажењу санкција.

"ЕУ ће задржати тренутне мере на снази и спремна је да предузме додатне мере све док Руска Федерација наставља своје незаконите радње и кршења основних правила међународног права, укључујући, посебно, забрану употребе силе", закључује се у саопштењу.

(Танјуг)

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да је, након консултација са шефом украјинске службе безбедности о нападима на руске циљеве, одобрио 40-дневну кампању чији је циљ да се изврши притисак на Русију да оконча рат против Украјине.

"Одобрио сам 40-дневну операцију Службе безбедности Украјине како би се утицало на државу агресора и извршио притисак за завршетак рата", написао је Зеленски на Телеграму.

(Reuters)

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је да Европа, која издваја средства за Украјину како би се наставила борбена дејства против Русије, представља главну препреку миру. 

Истакла је да Холандија конкретно планира да финансира куповину дронова и ПВО средстава за Украјину у вредности од 500 милиона евра, док је Белгија потврдила да планира да Кијеву ове године преда првих седам ловаца Ф-16, преноси Спутњик.

"Најављени износи тзв. донације за наставак крваве агресије против цивила само су још један доказ тога да је Европа, западна Европа, главна препрека миру", истакла је Захарова.

"Кијев причама о скорој победи жели да испровоцира Русију на ескалацију сукоба и тако добије нове транше војне и финансијске помоћи Запада. И на крају гурне НАТО и ЕУ у директан сукоб са Русијом", навела је Захарова.

(Танјуг)

Белоруски председник Александар Лукашенко рекао је да ће се "квалитет рата" у Украјини моментално променити уколико Кијев у њега увуче Белорусију и додао да ће његова земља бити уз Русију у свакој ситуацији.

"Представници (украјинског председника Володимира) Зеленског су недавно били на овом месту. Директно сам им рекао: 'Момци, реците свом председнику: ако мисли да може овако да разговара са нама, а затим да нас увуче у рат, онда мора да схвати да ће се квалитет рата моментално променити. Ово ће бити потпуно другачији рат'", рекао је белоруски лидер.

Лукашенко је, током састанка с губернатором Московске области Андрејом Воробјовим, рекао и да је добио одговор да украјинска страна и председник Зеленски то разумеју, због чега је позвао на преговоре и постизање суштинског договора.

"Нема потребе за подизањем тензија и међусобним оптужбама. Треба да разговарамо људски, уз разумевање шта представљају Русија и Белорусија", навео је белоруски председник.

Лукашенко је истакао да Белорусија не жели да буде укључена у ратна дејства и одбацио тврдње да Москва покушава да увуче Минск у сукоб.

Нагласио је да је став Белорусије мирољубив, али да ће земља остати уз Русију. 

(Танјуг)

Русија је одлучила да затвори румунски конзулат у Санкт Петербургу и протера румунског конзула, због затварања Генералног конзулата Русије у Констанци, саопштило је руско Министарство спољних послова.

Претходно је румунски амбасадор Кристијан Истрате позван у руско Министарство спољних послова.

"Уручена му је нота Mинистарства, којом се румунски генерални конзул у Санкт Петербургу проглашава персоном нон грата и наложено је затварање румунског конзуларног представништва", прецизирало је руско Министарство спољних послова.

У саопштењу је наглашено да су ове мере одговор на "неоправдано повлачење сагласности Букурешта за рад руског Генералног конзулата у Констанци и проглашење његовог директора персоном нон грата".

Министарство одбране Румуније почетком јуна је саопштило да је дрон пао на кров стамбене зграде у граду Галацију и за инцидент окривио Русију. 

(Тас, Танјуг)

Безбедносна ситуација на источном крилу НАТО-а је нестабилна и да би ускоро могла да ескалира, рекао је пољски премијер Доналд Туск након састанка са лидерима из региона.

"Делимо, без изузетка, мишљење да је ситуација веома нестабилна и да се у наредним недељама и месецима могу очекивати разне врсте ескалације", рекао је Туск.

(Reuters)

Немачки канцелар Фридрих Мерц позвао је Русију да уђе у мировне преговоре и замрзне линију фронта у Украјини.

Мерц је рекао да Европљани желе да учествују у мировним преговорима.

"Русија неће победити у овом рату", тврди Мерц, наводећи да су Европа и НАТО спремни да изврше још већи притисак на руску економију.

Истакао је да Немачка остаје непоколебљива у својој подршци Украјини. 

(Танјуг)

Украјинска премијерка Јулија Свириденко изјавила је да је Украјина примила прву траншу макрофинансијске помоћи Европске уније у износу од 3,2 милијарде евра у оквиру новог програма кредита за подршку Украјини за период 2026-2027, укупне вредности 90 милијарди евра.

"Украјина је добила прву траншу кредита ЕУ за подршку Украјини у износу од 3,2 милијарде евра. Средства су већ пребачена у државни буџет", написала је Свириденко на Телеграму, пренео је Укринформ. 

Према њеним речима, новац ће бити искоришћен за јачање одбрамбених капацитета земље и очување друштвене стабилности у условима рата.

Исплата прве транше потврђена је и током Конференције о опоравку Украјине у Гдањску, где је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен најавила да ће средства бити уплаћена истог дана.

(Танјуг)

Министар за европске интеграције Немања Старовић учествовао је у Гдањску на Конференцији о обнови Украјине и поручио да Србија доследно подржава суверенитет и територијални интегритет свих међународно признатих држава.

У саопштењу Министарства за европске интеграције наводи се да је та Конференција међународни скуп посвећен координацији подршке Украјини, њеном економском опоравку, обнови инфраструктуре и јачању међународне сарадње у процесу реконструкције земље.

Старовић је казао да Србија остаје посвећена пружању хуманитарне помоћи Украјини и подржава напоре међународне заједнице усмерене на ублажавање последица сукоба, као и обнову погођених подручја и додао да Србија доследно подржава суверенитет и територијални интегритет свих међународно признатих држава, укључујући и Украјину, у складу са принципима међународног права и Повељом Уједињених нација.

(Танјуг)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Русија очекује наставак дијалога са Сједињеним Америчким Државама о решавању сукоба у Украјини.

"Радујемо се наставку дијалога са америчким преговарачима на тему украјинске регулативе", рекао је Песков на конференцији за новинаре.

Говорећи о медијским извештајима да је амерички председник Доналд Трамп наводно дао украјинском председнику Володимиру Зеленском одобрење за извођење напада дубоко на територији Русије, Песков је рекао да такве информације, које су пренели украјински медији, "нису поуздане".

"Радујемо се наставку дијалога са америчким преговарачима на тему украјинског решења", рекао је Песков новинарима.

Портпарол Кремља се осврнуо и на Конференцију о обнови Украјине, која се одржава у пољском Гдањску, оценивши као "парадоксалну" ситуацију у којој Пољска планира да учествује у обнови Украјине, док истовремено критикује, како тврди Москва, "величање историјских личности повезаних са украјинским националистичким покретима из Другог светског рата".

"Пољацима се то не допада, а истовремено планирају да обнављају Украјину. То је парадоксална ситуација", рекао је Песков.

Конференцију у Гдањску заједнички организују Пољска и Украјина.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поручила је да је Украјина ојачала свој положај на ратишту и да се, како је навела, "плима окреће" у сукобу са Русијом, истичући одлучност украјинских оружаних снага и народа.

"Одлучност украјинског народа показала је свету да њихов европски избор не може да се сломи. Украјина ће победити, расти, просперирати", навела је Фон дер Лајен на платформи Икс.

Она је навела да је "храброст украјинских снага променила замах на бојном пољу" и да је украјински избор европског пута "непоколебљив".

Додала је да Европска унија наставља да јача економске и институционалне темеље Украјине, укључујући подршку њеној интеграцији у европско тржиште, уз поруку да је "сада време за улагање у Украјину".

Фон дер Лајен је истакла да је ЕУ, заједно са државама чланицама, од почетка "руске инвазије" пружила "невиђену економску, финансијску и војну подршку" и да је сада исплаћена и прва транша у оквиру новог финансијског пакета подршке вредног 90 милијарди евра.

Такође је рекла и да Украјина има перспективу будућег чланства у јединственом европском тржишту.

(Tанјуг)

Пет чланова медицинског особља повређено је у руском нападу дроном на болницу у Херсону, саопштиле су локалне власти.

Како је објавила Херсонска регионална администрација на Телеграму, напад се догодио јутрос око осам часова, када су руске снаге погодиле болнички објекат дроном.

Према наводима власти, повређени медицински радници већ су раније имали повреде од мина и експлозија, а након напада су под медицинским надзором. У истом саопштењу је наведено да је у болницу пребачена и 62-годишња жена која је дан раније повређена у нападу дроном "шахед" у централном делу Херсона.

Она је задобила потрес мозга и налази се у средње тешком стању. Локалне власти су претходно саопштиле да су у последња 24 сата у Херсонској области две особе погинуле, док је 16 људи повређено у нападима за које се одговорном сматра руска страна.

(Ukrinform)

Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) саопштила је да је привела становника Мариjупоља због сумње да је, по налогу украјинских обавештајних служби, планирао терористички напад на зграду окружног суда у самопроглашеној Доњецкој Народној Републици (ДНР).

Према наводима Центра за односе с јавношћу ФСБ-а, осумњичени је наводно путем апликације Телеграм успоставио контакт са представницима украјинских обавештајних структура, након чега је добио инструкције и приступ импровизованој експлозивној направи из унапред припремљеног скровишта, пренео је Тас.

ФСБ тврди да је план предвиђао активирање експлозивне направе у згради једног окружног суда, али је осумњичени приведен на лицу места, пре него што је дошло до детонације. Истражни органи у ДНР покренули су кривични поступак, а осумњиченом се на терет стављају оптужбе за велеиздају, припрему терористичког напада и незаконито поседовање и руковање експлозивним направама.

Суд је осумњиченом одредио притвор.

ФСБ је у саопштењу упозорио да, како наводи, украјинске службе путем друштвених мрежа и апликација за комуникацију покушавају да регрутују појединце за саботаже и нападе на територији Русије и територија под њеном контролом, уз поруку да ће сви који учествују у таквим активностима бити кривично гоњени.

(ТАСС)

Број повређених у нападу руског дрона на бензинску пумпу у украјинском граду Сумију порастао је на четири, саопштиле су локалне власти.

Према наводима шефа Сумске регионалне администрације Олега Григорова, две особе запослене на бензинској пумпи су хоспитализоване, пренео је Укринформ.

Још две особе, које су се у тренутку напада налазиле у близини, такође су повређене, али нису задржане на болничком лечењу.

Григоров је навео да су руске снаге у последњих годину дана више пута циљале бензинске пумпе и објекте горивне инфраструктуре у региону, са циљем отежавања логистике и снабдевања локалних заједница.

(Укринформ)

Украјина ће покренути превентивне ударе на мете које Русија користи за вођење рата, најавио је председник Володимир Зеленски, док Кијев интензивира нападе на енергетску инфраструктуру у покушају да примора Москву за преговарачки сто, јавља Ројтерс.

"Наложио сам нашим обавештајним службама и оружаним снагама да предузму превентивне мере против циљева које Русија користи за проширење својих војних операција", рекао је Зеленски.

(Reuters)

Напад украјинског дрона изазвао је ноћас пожар у нафтном депоу у Красноармејском округу у Полтави у руској Краснодарској Покрајини, саопштио је начелник округа Александар Харитонов.

Истакао је и да хитне и оперативне службе раде на лицу места, пренео је Тас.

Харитонов је навео да нема података о повређенима.

(Танјуг)