среда, 08.07.2026, 09:50 -> 09:55
Гогић о хапшењу на Газиместану: Омбудсман једна од ретких институција у Приштини у коју српска заједница има поверења
Институција приштинског Омбудсмана саопштила је јуче да је покренута истрага о полицијском злостављању више верника током обележавања Видовдана на Косову и Метохији. Политиколог Огњен Гогић сматра да су овлашћења институције омбудсмана ограничена. Један од приведених Срба са Газиместана, адвокат Предраг Арсић истиче да је дошло до грубог кршења основних људских права.
Институција приштинског Омбудсмана реаговала је по службеној дужности, након притужбе пет невладиних организација са Косова и Метохије.
У њиховој притужби прецизира се да је хапшење 36 Срба на Газиместану само део "сложеног системског обрасца незаконитог и нерегуларног поступања" такозване косовске полиције. Шта би могао да буде епилог започете истраге? На који начин се "системски образац" такозване косовске полиције рефлектује на српску заједницу и због чега изостаје реакција међународне заједнице.
Политиколог Огњен Гогић оценио је за РТС да је реч о једној од ретких институција у коју Срби имају поверења, али је указао да су њена овлашћења ограничена и да не може да отклони, како је навео, системске проблеме у поступању косовске полиције.
Један од приведених Срба са Газиместана, адвокат Предраг Арсић, изјавио је да очекује да омбудсман на основу расположивих доказа утврди да је дошло до кршења основних људских права.
„Докази које поседујемо указују да је дошло до грубог кршења основних људских права. Мислим да институцији омбудсмана није тежак задатак да утврди нечасно и непрофесионално понашање полицијских службеника према нама 28. јуна“, рекао је Арсић.
Говорећи о привођењу, Арсић је оценио да није постојао основ ни за кривични, ни за прекршајни поступак.
"Наша једина кривица била је то што смо Срби. Ово су репресивне мере да се људима улије страх и да одустану од Косова и Метохије“, навео је Арсић.
"Системски образак косовске полиције"
Сарадница Нове друштвене иницијативе Милица Радовановић појаснила је да истрага поводом дешавања на Видовдан није покренута на основу притужбе те организације, већ да су невладине организације у саопштењу затражиле њено спровођење.
Она је истакла да већ дуже време уочавају, како је рекла, системски образац поступања косовске полиције.
"Документовали смо да се косовска полиција у појединим случајевима истовремено понаша и као управни, извршни, па чак и судски орган. Ограничава права грађана без писаних одлука и без могућности да се против таквог поступања уложи правни лек“, рекла је Радовановићева.
Гогић је нагласио да омбудсман може да спроведе истрагу, утврди чињенице и упути препоруке надлежним институцијама, али да оне нису обавезујуће.
"Највише што може да учини јесте да сачини извештај и упути препоруке другим институцијама. Домети његовог деловања су ограничени“, оценио је Гогић.
Он сматра да је током овогодишњег обележавања Видовдана било спорно целокупно поступање институција у Приштини, од строгих безбедносних мера до привођења и прекршајних поступака.
"Омбудсман се бави само аспектом полицијског насиља. Али овде је реч о читавом низу повреда људских права – од начина контроле учесника скупа, преко праћења онога што говоре и певају, до привођења и хитних судских поступака“, навео је Гогић.
Реаговање међународне заједнице
Осврћући се на изостанак оштрије реакције међународне заједнице, Гогић је рекао да се она углавном позива на постојеће институционалне механизме.
"Међународна заједница није осудила овакво поступање, већ одговорност препушта локалним институцијама, иако је свесна да су управо те институције те које крше људска права“, оценио је.
Радовановићева је навела да је институција омбудсмана до сада показала највише разумевања за притужбе српске заједнице, али да су њене надлежности ограничене. Истакла је да реакције међународне заједнице понекад дају резултате, наводећи као пример извештај о етнизацији косовске полиције, након којег је, како је рекла, дошло до побољшања у пракси и сарадње са ОЕБС-ом.
Говорећи о ширим последицама оваквих догађаја, Гогић је оценио да они пре свега утичу на свакодневни живот Срба на Косову и Метохији, док је њихов утицај на дијалог Београда и Приштине ограничен.
"Оно што показују истраживања јесте да постоји све већи јаз и неповерење између Срба и Албанаца, али оно не произилази из њиховог свакодневног контакта, већ из деловања институција. Политика је та која ствара раздор међу људима“, закључио је Гогић.