Ванредно заседање Скупштине – обједињена начелна расправа о свих 18 тачака дневног реда

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски изјавила је, образлажући Предлог закона о родитељу-неговатељу, да ће родитељи неговатељи од 1. октобра, уколико се закон усвоји, добијати месечну накнаду у износу од 65.000 динара.

"Ово је закон за све мајке, за све очеве, за све породице и за сву децу која су годинама била невидљива за читав систем. Јер управо деценијама уназад, леђа тих родитеља била су једина леђа на која су њихова деца могли да се ослоне. Овим законом желимо да покажемо и да пошаљемо поруку да ће, након усвајања и примене, надам се од 1. октобра, моћи да исти ослонац пронађу и у својој држави", рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Према њеним речима, родитељ који стекне статус родитеља-неговатеља добиће месечну новчану накнаду у износу од 65.000 динара, али тај износ није фиксни.

"Он ће се усклађивати сваког 1. марта са номиналном стопом раста просечне зараде у Србији. Наравно, то није све, јер суштина и дух овог закона није у новчаној месечној накнади, суштина је у заштити, у смањењу осећаја неизвесности и у сигурности за саме родитеље", истакла је она. Наводећи да су до сада закони о социјалној заштити и други сродни прописи углавном третирали положај самог детета, Ђурђевић Стаменковски је навела да је ово први закон који у институционалне оквире уводи саме родитеље, даје им права, положај и системску заштиту.

"По први пут, Република Србија за родитеља-неговатеља уплаћиваће доприносе за пензијско и инвалидско осигурање. То значи да године проведене у нези више нису 'године без стажа'. По први пут, држава ће обезбедити и здравствено осигурање, тако да родитељ који је читав свој живот посветио бризи о детету више није невидљив ни за здравствени ни за пензијски систем", навала је Ђурђевић Стаменковски.

Она је додала да се остваривањем овог права не укида ниједно од постојећих права, не умањује се право на увећани додатак за туђу негу и помоћ које остварује само дете. "На данашњи дан увећани додатак износи 42. 500 динара. Не укидају се и не суспендују нити на било који начин не ограничавају ни друге услуге у заједници које се трудимо да развијамо као што су дневни боравак, лични пратилац, персонални асистент и друге услуге које локалне самоуправе лиценцирају, а које Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања помаже посредством наменских трансфера", рекла је министарка.

Ђурђевић Стаменковски је указала да се не умањује ниједно право које ове породице имају и да овај закон ништа не одузима, већ први пут додаје једно ново право које до сада није постојало. "Он је један од важних аспеката целог система подршке коју усмеравамо ка породицама. Наш циљ није да бирамо између новчаних права и услуга, наш циљ је, пре свега, да заштитимо интересе саме деце", истакла је она.

Ђурђевић Стаменковски је навела да ово право није ограничено само на родитеље малолетника, већ да закон препознаје и старатеље, али и друге сроднике када су родитељи из различитих околности спречени да врше функцију, односно да стекну статус родитеља неговатеља.

"Верујем да је свако од нас, водећи се најбољом намером, настојао да скрене пажњу држави да су родитељи и неговатељи заслужили овај статус. Али мислим да овај закон никада не сме бити предмет било какве политизације, нити ова тема као таква сме бити предмет политичке расправе. Овај закон доносимо због њих, ово је њихов закон, ово је њихова борба и ово је њихова победа", рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је да Предлог закона о оружју и муницији на систематичан и свеобухватан начин прецизира и уређује ту област у Србији, у којој је регистровано око пола милиона комада оружја, а истакао је да је усклађен са европским директивама.

Дачић је, образлажући предлог закона, навео да су неке од новина трајно важање оружних листова, дизање старосне границе за набављање оружја за које је потребно одобрење у одређеним категоријама, прецизније и детаљније уређена питања чувања, ношења, преношења и руковања оружјем, као и детаљно уређивање рада цивилног стрелишта.

"Рад на нацрту закона започео је 2023. године, након трагичних догађаја који су се догодили у Србији у мају те године, када је Влада Србије, у циљу подизања нивоа безбедности грађана и њихове имовине, предвидела читав низ мера, међу којима је била и измена постојећег или израда новог закона о оружју и муницији, како би се системским приступом пооштрили услови за држање и ношење ватреног оружја, прописала јасна права и обавезе правних лица и предузетника који обављају послове у вези са оружјем", рекао је Дачић.

Истакао је да су предлогом закона додатно уређена заштита деце и малолетника, рад цивилних стрелишта и примењена строжа казнена политика у овој области. Дачић је навео да се у односу на важећа законска решења мења системска категоризација оружја, а у складу са релевантном директивом ЕУ, при чему се на предложени начин ватрено оружје детаљније разврстава према својим карактеристикама на категорије: оружје које је забрањено уз одређене изузетке, оружје за које је потребно одобрење, за које није потребно одобрење уз обавезну пријаву и слободно оружје.

Када је у питању оружје за које је потребно одобрење, Дачић је навео да је у односу на постојећа решења повећана старосна граница за набављање оружја за личну безбедност са 18 на 21 годину живота, чиме се обезбеђује виши степен психофизичке зрелости и одговорности власника оружја. Додао је да је за власнике спортског и ловачког оружја задржана старосна граница од 18 година, будући да се у овом случају ради о лицима која су посвећена стрељачком спорту.

"Новина је да сада власници оружја могу оружје држати у месту пријављеног боравишта, уз испуњење и контролу услова за чување и смештај оружја. Предлогом закона у односу на важећи закон уводи се ограничење у погледу набављања и држања муниције за оружје за личну безбедност, власник оружја за личну безбедност може држати највише 100 комада муниције за оружје за личну безбедност", рекао је Дачић.

Истакао је да је једна од значајних новина да се за ловачко оружје може набавити модератор звука, што до сада није био случај, чиме се изашло у сусрет ловачким удружењима, уважавајући савремене трендове у овој области.

"У случају смрти власника, терет бриге о оружју после смрти власника је пребачен на МУП и продужен је рок за регулисање статуса оружја са 6 месеци на годину дана од дана наслеђивања", рекао је Дачић.

Додао је да су једна од новина и одредбе које детаљно уређују рад и коришћење цивилних стрелишта, као и мере безбедности на њима, а нарочито коришћење цивилног стрелишта од стране малолетних лица, док се истовремено забрањује обука по моделу војно-тактичке обуке на цивилним стрелиштима.

Шеф посланичке групе Српске напредне странке Миленко Јованов изјавио је да се изменама и допунама Закона о Уставном суду омогућава да се представке могу подносити и електронским путем. Јованов је у Скупштини Србије, образлажући као предлагач предложене измене закона, рекао да оне имају за циљ унапређење права на приступ Уставном суду.

"Омогућава се да се Уставном суду, поред непосредног достављања представки, представке достављају и могу се подносити електронским путем на прописаном обрасцу. Тај образац, односно пријем и евидентирање тог поднеска и све остало биће дефинисано пословником о раду Уставног суда", рекао је Јованов. Према његовим речима, Уставни суд ће имати обавезу у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона да усклади свој Пословник са овим законом.

"Овим се у потпуности унапређује право на приступ суду, омогућава се и људима који не могу физички да предају своје писмено Уставном суду да то ураде електронским путем и, са друге стране, тиме се појачава важан сегмент, а то је право на правично суђење које је гарантовано чланом 32. Устава Републике Србије и чланом 6. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода", навео је он.

Како је додао, излази се у сусрет грађанима да могу лакше да се обрате Уставном суду и поднесу своје захтеве. "Ово ће значити, у сваком случају, и већи посао за Уставни суд, али они ће то сад већ Пословником уредити како ће обрађивати те акте који буду достављани", рекао је Јованов.

Посланици Скупштине Србије почели су обједињену начелну расправу о свих 18 тачака дневног реда Осмог ванредног заседања. За овај предлог гласала су 132 посланика од 149 присутних.

На почетку седнице Скупштина је констатовала оставку народне посланице Јелене Јеринић.

"Народна скупштина, на предлог Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања Народне скупштине, констатује да је престао мандат пре истека времена на које је изабрана народној посланици проф. др Јелени Јеринић даном подношења оставке", рекла је председница парламента Ана Брнабић.

На дневном реду ванредне седнице је 18 тачака, међу којима су измене и допуне Закона о финансирању политичких активности и Предлог закона о родитељу-неговатељу. На предложеном дневном реду је и Предлог аутентичног тумачења одредбе члана 231а, став 12. тачка 2 Закона о ваздушном саобраћају, као и Предлог аутентичног тумачења одредбе члана 18 тачка 4 Закона о електронским медијима.

Пред посланицима су и Предлог закона о оружју и муницији, измене и допуне Кривичног законика, Предлог закона о изменама Закона о спречавању допинга у спорту, као и Предлог закона о правном положају међународних спортских савеза.

На предложеном дневном реду су и Предлог закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине и Предлог закона о допунама Закона о Уставном суду.

Посланици Скупштине Србије почели су нешто после 10 часова Осмо ванредно заседање, а на предложеном дневном реду је 18 тачака, међу којима су измене и допуне Закона о финансирању политичких активности и Предлог закона о родитељу-неговатељу.

Седници председава председница Скупштине Ана Брнабић, а присуствује 149 народних посланика.

На предложеном дневном реду је и Предлог аутентичног тумачења одредбе члана 231а, став 12. тачка 2 Закона о ваздушном саобраћају, као и Предлог аутентичног тумачења одредбе члана 18 тачка 4 Закона о електронским медијима.

Пред посланицима су и Предлог закона о оружју и муницији, измене и допуне Кривичног законика, Предлог закона о изменама Закона о спречавању допинга у спорту, као и Предлог закона о правном положају међународних спортских савеза.