"Против оних који нису предали извештај у законом прописаном року, Агенција ће поднети захтев за покретање прекршајних поступака, а предвиђене законске казне су од 200.000 динара до два милиона динара за правна лица и од 50.000 динара до 150.000 динара за одговорна лица", рекла је помоћница директора Агенције Катарина Дакић.

Дакићева је, говорећи о начину финансирања изборне кампање, навела да су доминантнији извори били прилози физичких лица, док су се донације правних лица појавиле тек код неколико политичких субјеката.

"Сви подаци о приходима и трошковима изборних кампања за политичке субјекте који су поднели извештај налазе се на интернет презентацији Агенције и јавно су доступни свима", истакла је Дакићева, додајући да ће Агенција проверавати и дуговања странака из претходних и ове кампање, те да ће све то бити наведено и извештају.

Извештај ће највероватније бити објављен на јесен до када ће се проверити садржина достављених података.

"Ми смо са контролом почели оног тренутка кад су извештаји дошли у Агенцију. Најпре проверавамо њихову формалну исправност, да ли су поднети на законом прописаном обрасцу, да ли садрже све елементе који су прописани, да ли су благовремено поднети и након тога крећемо у такозвану садржинску контролу", објаснила је Дакићева.

Прецизирала је да ће се током провере користити подаци које су посматрачи Агенције прикупили током мониторинга, затим подаци од банака.

Што се тиче локалних избора још увек има општина у којима рокови нису истекли.

До сада је Агенција примила више од 700 извештаја са локала. "Још примамо документацију од општинских изборних комисија где можемо да видимо ко је све био у обавези да поднесе извештај", рекла је Дакићева.

Додала је да нису сви поднели извештај ни када је реч о трошковима кампање на покрајинском нивоу.

"Наравно и ту ћемо искористити своје надлежности и покренути захтев за покретање прекршајних поступака за све оне који нису испунили своју законску обавезу", закључила је Дакићева.

Политички субјекти који су учествовали на парламентарним изборима имали су рок до 5. јуна да Агенцији поднесу извештаје о трошковима изборне кампање, док су учесници на покрајинским изборима били дужни да то ураде до 3. јуна.

Политички субјекти још увек предају извештаје о трошковима изборне кампање, с обзиром на то да још нису истекли рокови, наводи се у саопштењу.

Иначе, у извештајима је неопходно да буду наведени подаци о пореклу, висини и структури прикупљених и утрошених средстава из јавних и приватних извора.

Из Агенције подсећају да је за неподношење извештаја о трошковима изборне кампање законом предвиђена казна за политички субјекат од 200.000 до 2.000.000 динара, а за одговорно лице у политичком субјекту од 50.000 до 150.000 динара.

Када је реч о контроли, из Агенције истичу да ће користити податке које су прикупили посматрачи у контроли извештаја о трошковима изборне кампање, заједно са другим подацима достављеним од стране банака, јединица локалне самоуправе и пружалаца услуга.

"У свим случајевима за које се утврди да су током посматрања изборне кампање прикупљени подаци који указују на повреде Закона о финансирању политичких активности, Агенција ће поднети захтеве за покретање прекршајних поступака", наводе у Агенцији.

Из Агенције истичу и да на свом сајту ажурирају обавештења политичким субјектима у вези са роковима за подношење извештаја о трошковима изборне кампање, у складу са доступним подацима, додајући да су извештаји који су поднети и верификовани јавно доступни на сајту.

РИК ће поднети Првом основном тужилаштву кривичне пријаве против троје чланова бирачког одбора на изборном месту Лешак 9 у Лепосавићу, због утврђених изборних неправилности, изјавио је председник РИК-а Дејан Ђурђевић.

"Сагласни смо да се припреме кривичне пријаве и предају Првом основном тужилаштву, које ће поступити даље по својим овлашћењима", рекао је Ђурђевић на седници РИК-а.

Члан комисије Иван Шебек затражио је на седници да се против три члана бирачког одбора у Лешку поднесу кривичне пријаве, јер на том месту, после пребројавања гласова једна странка није имала ниједан глас, да би накнадним бројањем било утврђено да их има 60.

РИК је усвојио и анекс Уговора о штампању изборног материјала за те изборе.

Ђурђевић је додао да је РИК сада и формално завршила изборни процес, а да се очекује још неколио седница до избора новог РИК-а, како би се констатовале евентуалне оставке посланика.

Подсетила је да се избори за одборнике по други пут понављају на бирачком месту 22 у Горњем Матејевцу, док су на бирачком месту 23 које се налази такође у овом селу завршени у претходном кругу гласања.

Берић је рекла да је на бирачком месту 22 уписано 1.041 особа са правом гласа, док читав Горњи Матејевац има 2.096 грађана са правом гласа.

Избори у Горњем Матејевцу понављају се одлуком Управног суда, због неслагања у записнику са бирачког места између броја гласача и броја листића пронађених у кутији, и то за један листић.

Биће то друго понављање општинских избора у овом селу. Први пут је такође због вишка листића у кутији, изборе поништила Општинска изборна комисија.

Следе СПС-ЈС са 29 мандата, СРС 22 мандата, "Доста је било" има 16 мандата, колико и ДС, коалиција Двери-ДСС има 13 мандата, као и коалиција ЛДП-ЛСВ-СДС.

СВМ има четири мандата, листа Муамера Зукорлића два, СДА Санџака два мандата, док ће по један мандат имати Зелена странка и Партија за демократско деловање.

Према Уставу Србије, прву седницу новог сазива парламента заказује председник Народне скупштине из претходног сазива, тако да се седница одржи најкасније 30 дана од проглашења коначних резултата избора, који су објављени 5. маја.

На првој седници се потврђују посланички мандати, а парламент је конституисан потврђивањем мандата две трећине народних посланика. На првој седници новог сазива парламента треба да буду изабрани председник и потпредседници и именован генерални секретар парламента.

До избора новог руководства републичког парламента седницом председава најстарији посланик, а ако он то не жели или не може - седници председава следећи најстарији присутни народни посланик.

Уколико се деси да неко од посланика који добију мандат касније преузму функцију у влади, њихови мандати се додељује првом следећем кандидату на изборној листи коме није био додељен мандат - припаднику исте политичке странке.

Ко ће седети у посланичким клупама?

Први корак ка формирању новог републичког парламента данас је учињен доделом мандата посланицима, мада би, због формирања владе и могућности да неки од њих добију функције у другим државним органима, слика новог сазива највишег законодавног тела могла ускоро да буде и нешто другачија.

Будући да се мандати додељују по редоследу на листи, посланички мандат је добио и лидер напредњака Александар Вучић, који је први на листи коалиције окупљене око СНС.

То ће бити краткорочно и због преузимања премијерске функције може се убрзо очекивати његова оставка на посланичко место.

То ће највероватније бити случај и са следећима на листи те коалиције - лидером СДПС Расимом Љајићем и Мајом Гојковић, коју медији одавно виде на некој другој позицији.

Мандате су добили и лидер ПУПС-а Милан Кркобабић, Горан Кнежевић, Александра Томић, Александар Мартиновић, књижевница Љиљана Хабјановић, новинари Мирослав Лазански и Јасмина Каранац, оперска певачица Јадранка Јовановић, тениски тренер Богдан Обрадовић, аутомобилиста Душан Борковић...

Боје СНС у парламенту ће бранити и "старе" снаге - Александра Ђуровић, Марија Обрадовић, Верољуб Арсић, Маријан Ристичевић, Миодраг Линта, Игор Бечић и други, а мандати су припали и Дубравки Филиповски, Мирославу Маркићевићу из НС, Милораду Мијатовићу, Муамеру Бачевцу, Владимиру Маринковићу из СДПС, Жики Гојковићу и Александру Чотрићу из СПО...

Када је у питању коалиција СПС-ЈС, мандат су добили лидери странака Ивица Дачић и Драган Марковић Палма, Славица Ђукић Дејановић, Александар Антић, Жарко Обрадовић, Дијана Вукомановић, Петар Петровић, Снежана Богосављевић-Бошковић, Иван Карић, Бранко Ружић, Милутин Мркоњић, Душан Бајатовић, Новица и Ивица Тончев, Титов унук Јосип Броз...

Радикале ће, поред осталих, заступати лидер СРС Војислав Шешељ, Немања Шаровић, Милорад Мирчић, Зоран Красић, Вјерица Радета, Милован Бојић.

Ставове коалиције окупљене око ДС браниће, поред осталих, лидер Бојан Пајтић, функционери Драгољуб Мићуновић, Наташа Вучковић, Горан Јешић, Балша Божовић, Верољуб Стевановић, Зоран Живковић, Душан Петровић, а покрета "Доста је било" лидер Саша Радуловић, професор ФПН Душан Павловић, Александар Стевановић и други.

У посланичким клупама биће и лидери коалиције Двери-ДСС Бошко Обрадовић и Санда Рашковић Ивић, а са те листе, поред осталих, још и Дејан Шкулић, Миладин Шеварлић, Ђорђе Вукадиновић, док су, када је у питању коалиција ЛДП-СДС-ЛСВ, мандати додељени Ненаду Чанку, Чедомиру Јовановићу, Нади Лазић, Марку Ђуришићу, Наташи Мићић, Горану Богдановићу, Ненаду Милићу...

Мандате су добили и Муамер Зукорлић, Сулејман Угљанин и Енис Имамовић из СДА Санџака, Фатмир Хасани из Партије за демократско деловање, Горан Чабради из Зелене странке.

Закон о избору народних посланика предвиђа да се, уколико неко од посланика којима су додељени мандати преузму функцију у влади или неком другом државном органу, њихови мандати додељују првом следећем кандидату на изборној листи, коме није био додељен мандат - припаднику исте политичке странке.

На првој седници, до избора председника, председава најстарији посланик, док му у раду помаже по један, најмлађи, посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број мандата и генерални секретар парламента.

Сходно томе, за столом председавајућег на конститутивној седници седеће посланик Драгољуб Мићуновић, рођен 1930. године, изабран на листи ДС-а.

Међу најмлађима који би могли да му помажу у вођењу седнице су инжењери саобраћаја Ивана Николић са Уба и Огњен Пантовић из Београда, обоје са листе СНС, рођени 1989. године, као и дипломирани политиколог Стефана Миладиновић из Београда и економиста Марија Јевђић из Краљева, рођене 1981, а изабране на листи СПС-ЈС.

Најмлађа на листи СРС-а је апсолвент економије Александра Белачић са Новог Београда, рођена 1986. године, док је међу демократама најмлађи економиста Радослав Милојичић из Смедеревске Паланке, рођен 1984. године. Међу посланицима "Доста је било" најмлађи је вођа програмерског тима Милош Бошковић из Ниша, рођен 1985. године.

У парламент је ушло 12 листа од 20 колико их је учествовало на изборима, од којих је листа око СНС освојила највише - 131 мандат.

Следе СПС-ЈС са 29 мандата, СРС 22 мандата, "Доста је било" има 16 мандата, колико и ДС, коалиција Двери-ДС С има 13 мандата, као и коалиција ЛДП-ЛСВ-СДС, СВМ четири мандата, листа Муамера Зукорлића два, СДА Санџака два мандата, док ће по један мандат имати Зелена странка и Партија за демократско деловање.

Према Уставу Србије, прву седницу новог сазива парламента заказује председник Народне скупштине из претходног сазива, тако да се седница одржи најкасније 30 дана од проглашења коначних резултата избора.

Коначни резултати ванредних парламентарних избора објављени су 5. маја.

На првој седници се потврђују посланички мандати, а парламент је конституисан потврђивањем мандата две трећине народних посланика.

На првој седници новог сазива парламента треба да буду изабрани председник и потпредседници и именован генерални секретар парламента.

До избора новог руководства републичког парламента седницом председава најстарији посланик, а ако он то не жели или не може - седници председава следећи најстарији присутни народни посланик.

Уколико се деси да неко од посланика који добију мандат касније преузму функцију у влади, њихови мандати се додељује првом следећем кандидату на изборној листи коме није био додељен мандат - припаднику исте политичке странке.

Јовановић је од 2004. до 2014. године обављао функцију председника општине, 

а од 2014. био председник Скупштине општине Топола.

Изјавио је да ће као председник бити на услузи грађанима и доступан сваког дана у решавању појединачних проблема.

За заменика Скупштине општине Топола, такође тајним гласањем, изабран је Живота Јовановић пензионер из Тополе из ПУПС-а, док је за секретара СО постављена дипломирана правница Сања Јевтић, нестраначка личност.

Скупштина општине Топола има 41 одборника.

У наредном четворогодишњем мандату сачињаваће је 29 одборника са изборне листе Александар Вучић - Драган Јовановић - Топола побеђује, шест одборника са листе Нови људи - боља Топола, четири са листе Ивица Дачић - Социјалистичка партија Србије, Јединствена Србија Драган Марковић Палма, Српска народна партија, као и два одборника са листе Др Војислав Шешељ - Српска радикална странка.

Тако је у овом тренутку неизвесно ко ће формирати власт у општини Медијана у Нишу, где је СНС освојио 10 мандата, ДС шест, Покрет "Доста је било" пет, СПС три мандата, а коалиција Двери-ДСС један мандат.

Носилац листе СНС у општини Медијана Милан Крстић рекао је Танјугу да још увек нису вођени никакви разговори о потенцијалним коалицијама и да је препорука централе странке да се формира градска власт, па тек онда да се крене на формирање општинске власти.

"У овом моменту, свако са сваким може да формира власт. Најреалније је да се коалиција са града преслика на општину", каже Крстић.

Крстић мисли да ни опозиција не води преговоре о потенцијалним коалицијама, јер је, како каже, пракса била до сада да се формира градска власт и направи коалициони споразум, а након тога пресликају коалиције у општинама.

Крстић је подсетио да је СНС у коалицији са УРС-ом на власти у тој нишкој општини од 2012. године, а да су им подршку давале ПУПС, СПС и Двери.

И шеф Изборног штаба ДС-а у Медијани Владимир Милошевић каже да је још рано за причу о власти, будући да су избори завршени пре два дана. Истиче да се демократе надају да ће са осталим странкама успети да направе договор и да преузму власт у тој најбитнијој општини у граду Нишу.

Милошевић наводи да препрека за те разговоре и формирање власти неће бити то што ће власт у Нишу формирати напредњаци.

Избори нису коначно завршени ни за становнике Беле Паланке, где је, према плану Општинске изборне комисије 8. маја требало да се понове избори, али се то није догодило.

СДС је у том граду освојила 14 мандата, СНС седам, СПС пет, Јединствена Србија два и Група грађана један мандат, али су напредњаци и социјалисти уложили велики број приговора на регуларност локалних избора и сматрају да одлука Комисије о датуму поновљених избора није легална и легитимна.

Шабац је пре неколико дана био тема ударних вести, а после избора.

Српска напредна странка је у том граду освојила највише мандата - 28, али су већину формирале другопласирана и трећепласирана коалиција- Заједно за Србију, са освојених 26 мандата, и Победа за Шабац, 11 мандата, које су и до сада биле на власти.

Током формирања скупштине пале су, према извештајима медија, тешке речи, а, у опšштој пометњи, приликом покушаја да се изгласа председник Скупштине града, Небојша Зеленовић из ДС-а, сломљена је и бирачка кутија.

За то је постизборна "победничка коалиција" одмах после седнице оптужила одборнике СНС, али се потом појавио "сиров", немонтиран снимак на Јутјуб каналу, на коме се, како тврде, види да ствар не стоји тако.

Градски одбор СНС у Шапцу саопšтио је увече да је "локални медиј под контролом Зеленовића" монтирао снимак о догађају у Шапцу, а остали медији га пренели.

Немонтиран снимак сведочи, указали су напредњаци, да се коалициони партнер Небојше Зеленовића на целу са Софронијем Чоњагићем понашао непримерено и политички некоректно, не поштујући процедуре, као и да је Чоњагић био насилан, изазивајући потпуни хаос у сали.

Изненађење у јавности покренула је и најава коалиције Српске напредне странке и Демократске странке у Петровцу на Млави.

Напредњаци, који су освојили 25 мандата, нису хтели у коалицију са другопласираним социјалистима који су освојили 21 мандат, јер је, кажу, током кампање "много зле крви и неистина из СПС било уперено према СНС".

Одлучили су се за коалицију са ДС-ом, која је освојила четири мандата.

Демократе су потенцијалну коалицију са напредњацима правдале изборном вољом грађана и освојена свега четири мандата, што би, како су навели, значило нестанак ДС-а у општини уколико не уђу у власт.

Централа ДС је, међутим, хитро распустила општински одбор, јер, како си рекли, коалиција са СНС није могућа ни на локалном нивоу.

Група грађана "Сложно за Карловце - Миленко Филиповић" добила је пет мандата, по два Покрет социјалиста, СРС и коалиција Двери/ДСС, а СПС један одборнички мандат.

У међувремену је оставку поднео председник ОИК-а Зоран Ђурић, а политичка криза у белопаланачкој општини све више се продубљује.

Заменик председника ОИК-а Александра Ђорђевић рекла је агенцији Бета да је Управни суд донео решење и одбацио жалбе опозиције и наложио да се поновљени избори одрже 8. маја.

"Већина чланова ОИК-а је на седници у суботу била против тога сматрајући да је кратко време зе припрему избора. СПС и СНС које имају већину у ОИК-у не прихватају овај датум. Рок је истекао 8. маја и не знам шта ће даље бити", рекла је Ђорђевићева.

Председник Општинског одбора СДС -а и актуелни председник општине Бела Паланка Горан Миљковић рекао је агенцији Бета да избори данас нису одржани због опструкције чланова ОИК-а из редова СПС-а и СНС-а.

Према његовим речима,  требало је да се избори одрже данас, 8. маја, на основу решења Управног суда.

"Због овог политичког насиља над грађанима, обратићемо се надлежним домаћим и страним институцијама, пре свих Министарству за државну управу и локалну самоуправу и ОЕБС-у како би се овај проблем решио", рекао је Миљковић додавши да је СДС поднела тужбу Врховном касационом суду са захтевом да се поништи ранија одлука Управног суда и признају резултати избора од 24. априла на којима је та странка убедљиво победила.

"Поднели смо и кривичну пријаву против оних чланова ОИК-а који опструирају њен рад", рекао је Миљковић.

Председник ОО СПС-а Раде Митровић потврдио је да избора неће бити и да се та партија залагала да се поновљени избори одрже 7. маја, седам дана од поништавања избора и у законском року.

"ОИК није била спремна да организује поновне изборе. Тај рок је прошао, председник ОИК-а је поднео оставку и другог решења осим увођења принудне управе, а потом расписивања нових избора, нема", рекао је Митровић.

Председник ОО СНС Александар Симић рекао је да чекају да се изјасни Министарство за државну управу и локалну самоуправу о датуму одржавања поновљених избора.

"Иако је решење о поништавању избора из Управног суда стигло 30. априла, председник ОИК-а је тек 3. маја заказао седницу. Самим тим се закаснило са припремом поновљених избора. Председник ОИК-а је поднео оставку после сталних притисака председника ОО СДС-а и председника општине. Постоји могућност увођења принудне управе", рекао је Симић.

Према незваничним резултатима, на локалним изборима одржаним 24. априла Социјалдемократска странка (СДС) освојила је 14 од 29 мандата, а Српска напредсна странка (СНС) - седам, Социјалистичка партија Сбије (СПС) - освојила је пет, Јединствена Србија (ЈС) - два мандата, док је Група грађана освојила - један мандат.

У оба приговора се наводи да су СНС-у додати гласови, између осталог, листа "Борис Тадић, Чедомир Јовановић-Савез за бољу Србију-Либерално демократска партија, Лига социјадемократа Војводине, Социјалдеморатска странка" којој је, како је наведено, украдено 50 гласова, "Двери-Демокрастка странка Србије-Санда Рашкових-Ивић-Бошко Обрадовић", којој је украдено 12 гласова, и листе "Борко Стефановић", којој су украдена два гласа.

РИК је одбио приговор као неоснован.

РИК је једногласно одбио и приговор Републиканске странке која је дала приговор, између осталог, због неодобравања права тој странци на копирање "Записника бирачких одбора са свих бирачких места".

РИК је једногласно одбацио и приговор групе грађана "Генерал Момир Стојановић-Адвокат Срђан Алексић Искрено за Ниш" који су поднели приговор због, како наводе, неправилности у поступку спровођења гласања на бирачком месту број 18 у градској општини Црвени крст у Нишу.

Пошто су сада сви приговори, надам се, пристигли на извештаје о резултатима избора одбијени, решење којим смо утврдили резултате избора је постало коначно, рекао је председник РИК-а Дејан Ђурђевић, додајући да ће РИК заказати седницу и поделити мандате народним посланицима.

Скупштина Српске напредне странке заказана је за 28. мај.

Одборнике у новом сазиву општинског парламента имаће, такође, и покрет "Доста је било" Саше Радуловића и то пет мандата са 15,78 одсто освојених гласова, СПС и ЈС имаће три одборника.

Листа "Искрено за Ниш" генерала Момира Стојановића ће са 7,7 одсто гласова имати два одборника.

Изнад цензуса је и листа Двери-ДСС са 5,83 одсто освојених гласова и једним одборником.

Oстале странке (Руска странка, СРС, Удружена опозиција, Нова странка Уједињена сељачка странка и Левица Србије) нису прешле цензус. 

Према подацима изборног штаба СНС-а, право да поново гласа у општини Медијана искористило је 27 одсто од нешто више од 81.000 уписаних бирача.

Према њеним речима, извештај садржи висину и порекло средстава које политички субјекти прикупили и трошкове које су направили у изборној кампањи.

"Први пут извештаји су поднети 2012. године, а 2014. године је било око 85 субјеката од којих 16 није поднело извештаје. Агенција је искористила своје надлежности за покретање прекршајних поступака", навела је Дакићева у интервјуу за РТС.

Када је реч о ревности подношења извештаја, Дакићева је рекла да политичке странке имају више искуства у томе од групе грађана.

Како је додала, предвиђена казна ако не поднесе извештај за политички субјекат је од 200.000 до два милиона динара, а за одговорно лице од 50.000 до 150.000.

Дакићева је истакла да је до сада због неподношења извештаја Агенција поднела око 500 захтева за покретање прекршајних поступака.

Општинска изборна комисија, која je до сада обрадила око 70 одсто бирачких места, саопштила је да је излазност била 26 одсто, за разлику од избора 24. априла када је на биралишта изашло више од 55 одсто уписаних бирача. Саопштени резултати су слични резултатима које је објавио изборни штаб СНС-а.

Занимљиво је да на једном бирачком месту грађани гласају четврти пут за две недеље - на изборима 24. априла, затим 30. априла на поновљеним локалним изборима и 4. маја на поновљеним парламентарним изборима.

На данашњим општинским изборима одлучује се о новом сазиву Скупштине општине Медијана са 27 одборничких места.

"Једноставно, у овом тренутку такву одлуку нисмо донели", изјавио је Мировић за Радио-телевизију Војводине.

Он каже да за мандатара Покрајинске владе у овом тренутку постоји више кандидата и да ће име бити познато у наредне две или три недеље.

"Подсећам вас да ускоро СНС има и скупштину странке заказану за 28. мај и ми ћемо у наредном периоду дефинисати и име кандидата за председника покрајинске владе", навео јеМировић.

На питање новинара коју би потез први повукао уколико би он сам био изабран на ту функцију, Мировић је рекао да не одговара на хипотетичка питања.

Поновио је да ће окосницу будуће владајуће већине чинити СНС са Савезом војвођанских Мађара, као и да СНС жели што ширу коалицију на покрајинском нивоу али да још није извесно ко ће у њу ући.

"Намера је да имамо што ширу коалицију јер је посао који нам предстоји огроман, нова политика, нови људи, нови елементи за решавање проблема у појединим областима.

На питање да ли ће се у новој већини наћи и Лига социјалдемократа Војводине, с обзиром да је лидер СВМ-а Иштван Пастор то већ јавно предложио, Мировић каже да ће окосницу рада будеће Покрајинске владе чинити програм СНС за Војводину.

"Саслушаћемо све идеје, па и идеју од господина Пастора, али је у овом тренутку тешко рећи ко ће још од других странака бити у тој коалицији", навео је и напоменуо да ће као битан фактор на то утицати и разговори о саставу будуће Владе Србије.

Од послова које треба обавити у Војводини у кратком року, он је навео ребаланс буџета који се може очекивати на јесен и он ће садржати нове приоритете када је реч о областима за које је Војводина надлежна.

"У односу на постојећу политику сукоба, будућа Покрајинска влада ће водити политику сарадње", каже Мировић и додаје да ће се то огледати кроз договоре са Владом Србије и локалним самоуправама о приоритетима који их могу окупити.

Према његовим речима, ти приоритети се тичу ваžжних инфараструктурних пројеката, попут изградње пута Нови Сад - Рума, заосталих радова на згради Народног позоришšта у Суботици, реконструкције држžавних путева првог и другог реда у покрајини, пројекти у здравству, модела субвенционисања у пољопривреди.

Мировић је истакао и да ће будућа Покрајинска влада морати много да šштеди јер је до сада, како је рекао, "било много расипнишšтва о чему је најбоље пресудила јавност на изборима".

На питање да ли ће афере на којима је СНС инсистирала у кампањи бити процесуиране, кажžе да је то питање за туžжилаšтво и суд.

Овај резултат је три пута бољи од оног који је покрет Доста је било имао пре две године, а са 16 посланика у Скупштини Србије сада ће бити најјача опозициона снага демократске, грађанске и реформске оријентације, наводи ДЈБ у саопштењу.

"Наш резултат је још бољи у Београду, где смо постали друга по снази политичка странка. Покрет је у Београду освојио 11,15 одсто гласова и то је други најбољи резултат, испред СРС-а (9,20 одсто), СПС коалиције (8,73), ДС коалиције (8,3), Двери (6,55) и СДС-ЛДП (4,8)", тврде у ДЈБ.

У Нишу је тај покрет освојио, према подацима који се наводе у саопштењу, 9,2 одсто гласова на републичким изборима, а у Новом Саду 9,7 одсто на републичким, а 9,5 одсто гласова на изборима за градску скупштину.

Републичка изборна комисија (РИК) прогласила је синоћ коначне резултате ванредних парламентарних избора, према којима је листа окупљена око СНС-а освојила највише – 1.823.147 (48,25 одсто) гласова, односно 131 мандат.

У нови сазив републичког парламента ушло је још 11 листа.

Ванредни парламентарни избори одржани су 24. априла, а на 15 бирачких места избори су поновљени због неправилности.

Осим ванредних парламентарних, 24. априла, одржани су локални и покрајински избори.

"Оно што ја још могу да вам кажем јесте да ћемо се трудити да наша коалиција у Покрајини буде нешто шира, не зато што нам треба подршка, јер ми и у Покрајини имамо натполовичну већину, али нам је важна стабилност и желимо да укључимо више фактора да би се тамо радило још боље, а у републичком парламенту та коалиција биће нешто ужа", каже Стефановић.

Из тог ужег круга, председник СНС-а још синоћ је искључио део опозиције - ДСС-Двери. ДС, ДЈБ, који су и сами рекли да са напредњацима неће у Владу.

Странка Бориса Тадића искључила се сама. За остатак коалиције - Лигу и ЛДП, међутим, Тадић не гарантује.

"Ја верујем да ни ЛСВ неће учествовати у тим разговорима у будућности, али свака странка у коалицији је власна да одлучује шта ће радити јер ми имамо разлике у политичким програмима", каже Борис Тадић, лидер СДС-а.

У опозицији ће остати Војислав Шешељ. Бивши партнери напредњака, социјалисти, нису се званично оглашавали. Али јесте партнер социјалиста Драган Марковић Палма.

Након избора 24. априла за медије је изјавио да они нису потребни напредњацима који су освојили апсолутну већину, и да би могли бити конструктивна опозиција. За учешће у позицији са напредњацима сигуран је СВМ.

"Са 136 посланика плус још евентуално неко, може се фино владати уз дисциплину у посланичком клубу. Не заборавите да је најстабилнија Влада у постоктобарској Србији била влада Мирка Цветковића, често усвајала законе и буџете испод 130 посланика", каже аналитичар Дејан Вук Станковић.

Ипак, оно што Србију очекује, попут промене Устава, верују познаваоци прилика, захтева шири политички консензус.