Како се наводи у саопштењу, он се сумњичи да је 9. октобра, на јавном скупу испред Народног позоришта у Нишу, вређао и претио једном седамнаестогодишњаку, а потом му задао један ударац у стомак и тиме му нанео лаке телесне повреде.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен вишем јавном тужиоцу у Нишу.

Маринковић: Чланови СНС-а претукли мог сина и покушали да му отму телефон

Јавност је о овом случају 10. октобра ове године, обавестио нишки глумац Александар Маринковић који је на Фејсбуку написао да је његов малолетни син претучен испред Народног позоришта у Нишу, док је чекао да са девојком уђе на представу.

Тада је телефон у једном тренутку случајно окренуо према штанду СНС-а који се ту налазио.

"Петорица су дотрчала, пробала да отму телефон, па пошто није дао, претукли га и натерали да избрише слике. Темељно су проверили да ли је избрисао и из галерије и из отпада“, написао је Маринковић.

Како је навео, након физичког напада уследили су понижавање и претње.

"Обавестили су га да ће га 'убити, отворити главу, згазити' ако га још једном овде виде", навео је глумац у објави на Фејсбуку.

А.Ш. је осумњичена за кривично дело тешко убиство, за које је запрећена казна затвора од најмање 10 године или доживотним затвором, док је Т. Ш. осумњичен за кривично дело непружање помоћи, кажњиво казном затвора од три месеца до пет година.

Сумња се да је 2. новембра у Новом Саду, А. Ш. своју ћерку рођену 2025. године претукла на смрт.

Тема посете је разматрање савремених тема од значаја за рад обе јавнотужилачке институције.

"Посебан разлог одржавања радне посете је потписивање новог Меморандума о разумевању и сарадњи између највиших јавних тужилаштава Србије и Холандије, којим се додатно оснажује међусобна комуникација и заједнички рад у предметима организованог криминала из којих је проистекла велика противправна имовинска корист, те посебна и директна комуникација када је потребна размена, анализа и процесна употреба електронских доказа, уз обраћање додатне пажње на поступање у предметима у којима се појављује противправна електронска тј. крипто-имовина", пише у саопштењу.

Како се наводи, тужитељке су се посебно осврнуле и на “важност недавних догађаја у Републици Србији којима је отклоњена политичка и институционална опструкција за рад јавних тужилаштава у нашој земљи, чије отклањање представља један од услова за правилну примену и владавину права у свакој демократској, а посебно европској држави“.

Повређени мушкарац превезен је у Ургентни центар.

Полиција је на лицу места, где се врши увиђај.

Како се наводи, једна кривична пријава је поднета против директора БИА Владимира Орлића и више других службеника ове агенције због кривичних дела злоупотреба службеног положаја из чл. 359 став 1 КЗ у стицају са кривичним делом повреда права гласања из чл. 155 став 1 КЗ и кривичног дела принуда из чл. 135 КЗ.

У циљу даљег поступања и вођења предистражног поступка ово тужилаштво је дана 4. 11. 2026. године упутило захтев за прикупљање потребних обавештења МУП–СБПОК за проверу навода из кривичне пријаве као и да се обави разговор са пријављеним лицима, наводи ТОК.

Друга кривична пријава је поднета против министра правде Ненада Вујића, директора Управе за извршење кривичних санкција Милета Јандрића, посебног саветника министра правде Милице Радоњић и још 60 других поименично наведених лица, управника више казнено-поправних завода и окружних затвора на територији Републике Србије и службених лица ових казнено-поправних завода и окружних затвора.

Пријава се односи и на Н. Н. лица високопозиционираних функционера, представника и активиста Српске напредне странке, због кривичних дела удруживање ради вршења кривичних дела из чл. 346 КЗ, злоупотреба службеног положаја из чл. 359 КЗ, трговина утицајем из чл. 366 КЗ, давање и примање мита у вези са гласањем из чл. 156 КЗ, неовлашћено прикупљање личних података из чл. 146 КЗ, несавестан рад у служби из чл. 361 КЗ и расна и друга дискриминација из чл. 387 КЗ.

Јавно тужилаштво за организовани криминал је дана 4. 11. 2026. године упутило захтев за прикупљање потребних обавештења МУП–СБПОК којим је тражено да предузму све неопходне полицијске радње у циљу провере навода ове кривичне пријаве, укључујући и прикупљање обавештења у својству грађана од свих пријављених и појединих других лица која би могла имати сазнања о догађајима описаним у наведеној кривичној пријави, наводи се у саопштењу.

ТОК истиче да су предмети формирани сходно Општем обавезном упутству Врховног јавног тужилаштва Републике Србије од 20. октобра, које се односи на поступање носилаца јавнотужилачке функције током предистражног или кривичног поступка за кривична дела против изборних права прописаних главом 15 Кривичног законика, као и за друга кривична дела која се због умишљаја учиниоца или начина извршења могу сматрати покушаним или извршеним у вези са изборним правима пунолетних држављана Републике Србије.

А. Ђ. се сумњичи да је 25. октобра пришао групи мотоциклиста и оборио један мотоцикл, након чега је возач пао, док су М. М. и П. М., како се сумња, возећи аутомобиле препречили пут другом возачу мотоцикла, ударили га и нанели му лаке телесне повреде.

Сумња се и да су В. Т. и Б. К., истог дана, препречили пут тројици мотоциклиста и тиме им угрозили безбедност, док се А. А., В. П. и Б. М. сумњиче да су зауставили аутомобил у којем су се налазила двојица младића, вређали их и ударали по аутомобилу.

А. Ђ., М. М., П. М., В. Т., Б. К., В. П., Б. М. и А. А. је одређено задржавање до 48 сати и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени основном јавном тужиоцу у Нишу.

Медији преносе да се иницијали Б. К. односе на Бранислава Качара, бившег градског већника за омладину и спорт и функционера Српске напредне странке (СНС). Ову вест потврдили су и Студенти у блокади из Ниша.

Качар је пре пет година био и посебни саветник министра без портфеља Новице Тончева.

"Проблем је много шири од једног конкретног предмета. Помиловања лица оптужених, између осталог, и за насиље над студентима који су мирно протестовали, представљају опасан преседан и отварају озбиљно питање односа Александра Вучића према насиљу и владавини права", навео је Даниловић.

Даниловић сматра да се у поступању бившег председника Србије препознаје опасан образац – најпре се јавним порукама насиље релативизује, па и охрабрује, а затим се они који га чине политички штите, а на крају се помиловањем ослобађају кривичног гоњења.

"Уколико се таква пракса прихвати као нешто нормално, онда се шаље порука да закон не важи једнако за све и да политичка заштита може бити важнија од одговорности за почињено дело", оценио је тужилац.

Даниловић је истакао да је неопходно да свако у оквиру законских овлашћења предузме оно што може како би се таквој пракси супротставио.

"Ја то чиним као јавни тужилац – користећи законом предвиђена правна средства, указујући на могуће злоупотребе и инсистирајући на утврђивању одговорности. Не очекујем да ће та борба бити једноставна, али одустајање није опција. Ово није питање личног или политичког сукоба, већ питање одбране правног поретка и принципа да нико не сме бити изнад закона", поручио је Даниловић.

Даниловић је у жалби, између осталог, указао на то да првостепени суд није проверио да ли је поступак помиловања спроведен у складу са Законом о помиловању, као ни да ли постоји несагласност између законске квалификације кривичног дела у оптужници и у одлуци о помиловању.

Марко Павловић је ослобођен кривичног гоњења за покушај убиства студенткиње Соње Поњавић одлуком бившег председника Србије Александра Вучића о помиловању.

Министарство правде: Право помиловања изричито уставно овлашћење председника 

Поводом навода изнетих у јавности којима се оспорава уставност одлука о помиловању које је донео бивши председник Србије Александар Вучић, Министарство правде подсећа да право помиловања представља изричито уставно овлашћење председника Републике, прописано чланом 112 став 1 тачка 7 Устава Републике Србије из 2006. године.

Реч је о уставноправном институту чија природа подразумева могућност да председник Републике донесе одлуку о помиловању, укључујући и ослобођење од кривичног гоњења, које је изричито предвиђено чланом 110 Кривичног законика, саопштило је Министарство правде.

Подсетили су да коришћење института помиловања није новина у уставноправној пракси Републике Србије и да су од ступања на снагу Устава Републике Србије из 2006. године, председници Борис Тадић, Томислав Николић и Александар Вучић користили уставно овлашћење за давање помиловања.

Борис Тадић је у време свог мандата донео 197 одлука о помиловању,  Томислав Николић 105, а Александар Вучић укупно 78 током два мандата.

Уставно овлашћење председника Републике постоји независно од тога који председник Републике га врши.

"Надлежне институције, пре свега тужилаштво и органи задужени за контролу рада служби безбедности морају да утврде све околности случаја", наводи се у саопштењу.

То укључује, како се наводи, и питање да ли су мере надзора биле злоупотребљене за обрачун са политичким неистомишљеницима.

Додатну забринутост изазива питање да ли су овим мерама обухваћени и други чланови академске заједнице. Зато је, како се наводи, неопходно утврдити пуне размере случаја, као и индивидуалну и институционалну одговорност свих који су у њему учествовали.

Универзитет истиче да заштита академских слобода, права на слободно мишљење и изражавање, као и безбедност свих чланова академске заједнице, представљају темељне вредности које морају бити гарантоване и поштоване.

"Очекујемо да државни органи и институције делују искључиво у складу са законом и у јавном интересу, у служби свих грађана, а не било које власти или политичких интереса", поручио је ректор Ђокић.

Сумња се да су они другим физичким лицима прибавили противправну имовинску корист у укупном износу од 130.900.000 динара, чиме су у истом износу оштетили и буџет Аутономне Покрајине Војводине.

Истрага је показала да лица којима су средства додељена нису испуњавала основни услов предвиђен конкурсом – а то је рођење трећег или четвртог детета.

Осумњиченима П. В. и Д. М. одређено је задржавање до 48 часова, након чега ће, у законском року, бити приведени и саслушани у надлежном Посебном одељењу за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду.

Сумња се да је З. В, у току 2025. године, на територији Војводине, искористио свој положај помоћника директора за комерцијалне послове у привредном друштву "Нафтачем Петрол" ДОО Нови Сад, и да је без знања и сагласности одговорних лица четири привредна друштва сачинио лажне уговоре о континуираној купопродаји моторних горива и пратећу документацију, на основу чега је запосленима у оштећеном привредном друштву налагао да израде компанијске картице за гориво на име тих привредних друштава.

Картице су затим, како се сумња, предате на коришћење другим физичким лицима, која су точила нафтне деривате на бензинским станицама оштећеног привредног друштва на територији Војводине.

Осумњичени Н. Ч. је помагао у извршењу кривичног дела, тако што је за З. В. обезбедио печат и бланко менице једног од привредних друштава, а потом му је З. В. предао картице за гориво које је он даље користио.

На тај начин осумњичени су прибавили противправну имовинску корист од преко 1.500.000 динара, а оштећеном привредном друштву "Нафтачем Петрол" су причинили штету од 31.176.414,76 динара.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 сати и у том року ће бити приведени у тужилаштво на саслушање.

Наводи се да се Вуковић налази у групи полицијских службеника који су приведени у опсежној акцији Сектора унутрашње контроле МУП-а, а међу којима је и командант Специјалне антитерористичке јединице Игор Жмирић.

МУП је јуче навео да се осумњичени припадници полиције терете да су у ноћи између 14. и 15. августа 2025. године, у гаражи зграде Владе Србије у Немањиној улици, употребом силе и претњи нанели велики бол и тешке патње већем броју особа, с циљем да од њих добију информације, застраше их и незаконито казне.

Полиција је јуче претресла просторије у којима борави Марко Кричак у Окружном затвору у Београду, као и канцеларије в. д. директора Посебне притворске јединице у том затвору.

О. Н. је решењем суда одређена мера забране напуштања стана уз примену електронског надзора, као и мера забране приласка и комуницирање са сведоком који тек треба да буде испитан у поступку.

Истим решењем је према Ђ. Н. укинуто задржавање, те ће се он бранити са слободе у даљем току поступка.

Осумњичени су се на саслушању бранили ћутањем, односно искористили су своје законско право да не износе одбрану, саопштено је раније из Вишег јавног тужилаштва у Београду.

За шта се осумњичени терете

Свим осумњиченима је на терет стављено кривично дело прање новца, а Ј. Н. и кривично дело непријављивање имовине и прихода или давање лажних података о имовини и приходима из члана 101 Закона о спречавању корупције.

Сумња се да је Ј. Н. у наведеном периоду извршио готовинске уплате новца, за који нема порекло у приходима, у укупном износу од 41.878.195 динара, 43.150 евра и 44.760 швајцарских франака на своје рачуне отворене у једној банци, те је куповао некретнине у Београду, Ужицу и Црној Гори.

При томе, у погледу наведеног увећања своје имовине није подносио извештаје о битним променама имовине Агенцији за спречавање корупције, као јавни функционер - директор РХМЗ, што је био дужан да чини у складу са чланом 69. Закона о спречавању корупције.

О. Н. је, како се сумња, у периоду од јуна 2021. године до 2023. године извршила пренос новца од најмање 227.548 евра за који нема порекло у законитим приходима, на име куповине више некретнина-станова, гаражног места, те пословног простора у Чачку и Црној Гори.

Ђ. Н. је, како се сумња, у јуну 2021. године извршио пренос новца од најмање 1,5 милиона динара на име куповине стана у Црној Гори.

Такође сумња се да су Ј. Н. и О. Н. 22. новембра 2024. године у Чачку и 28. новембра 2024. године у Црној Гори извршили пренос имовине са знањем да та имовина потиче од криминалне делатности, у намери да се прикрије њено незаконито порекло, тако што су у Чачку код јавног бележника закључили уговор о уступању и расподели имовине за живота, којим су уступили Ђ. Н. сва својинска права која имају на више станова, гаражних места и катастарских парцела, као и једном пословном простору.

Дијагностика је у току, рекао је Вуковић, али је истакао да се већ зна да су у питању лакше телесне повреде.

Међу осумњиченима су командант САЈ Игор Жмирић, као и више садашњих и бивших припадника Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката (ЈЗО).

МУП је саопштио да је одређено задржавање до 48 сати полицијским службеницима И. Ж. (1979), Б. Ј. (1978), Д. В. (1978), Ј. О. (1983), В. Л. (1978), Н. Д. (1976), Н. Ф. (1973), З. В. (1972). Задржавање је одређено и грађанину М. В. (1978), који је у време извршења кривичног дела био полицијски службеник МУП Србије.

Како се наводи у саопштењу, они су ухапшени због постојања основа сумње да су извршили кривично дело злостављање и мучење.

МУП наводи да се осумњичени припадници МУП-а терете да су у ноћи између 14. и 15. августа 2025. године, у гаражи зграде Владе Србије у Немањиној улици, употребом силе и претњи нанели велики бол и тешке патње већем броју особа, с циљем да од њих добију информације, застраше их и незаконито казне.

Осумњичени ће у законском року, бити приведени надлежном тужилаштву.

Рад БИА, како наводе из Агенције, "у најтеже време носили су часни људи, који су свој живот посветили заштити Републике Србије и њених грађана, и који све своје активности спроводе строго уз поштовање Устава и закона Републике Србије".

У саопштењу се наводи да ће, упркос свим покушајима "експонената страних служби и група за притисак", БИА и у будућем периоду поступати "искључиво на плану заштите Уставом утврђеног поретка, безбедности Србије и само њених државних интереса, као што је јасно дефинисано Законом о БИА и другим законима који уређују делокруг рада БИА".

"Сви који у свом деструктивном антидржавном деловању чине кривична дела могу са сигурношћу рачунати – да ће увек бити предмет рада БИА, као и наших званичних информација које Агенција у континуитету доставља надлежним органима, у складу са законом", истиче се у саопштењу.

Последњих дана у медијима изнете су тврдње о наводном тајном надзору појединих личности.

Такође, недељник "Радар" објавио је да је БИА месецима прислушкивала уредницу и новинаре тог листа због сумње на шпијунажу, која, према објављеном документу, није потврђена прикупљеним подацима, док АНЕМ и УНС траже хитну истрагу и утврђивање одговорности.

Како се сумња, намера им је била да прикрију њено незаконито порекло, саопштено је из тужилаштва.

Осумњичени су се на саслушању бранили ћутањем, односно искористили су своје законско право да не износе одбрану.

Након саслушања тужилаштво је судији за претходни поступак Вишег суда у Београду предложило да осумњиченима одреди притвор због опасности од бекства, да не би утицали на сведоке и да не би поновили кривично дело у кратком временском периоду.

Свим осумњиченима се на терет ставља кривично дело прање новца, а Југославу Н. и кривично дело непријављивање имовине и прихода или давање лажних података о имовини и приходима из члана 101 Закона о спречавању корупције.

Сумња се да је Југослав Н. у наведеном периоду извршио готовинске уплате новца, за који нема порекло у приходима, у укупном износу од 41.878.195,00 динара, 43.150,00 евра и 44.760,00 швајцарских франака на своје рачуне отворене у једној банци, те је куповао некретнине у Београду, Ужицу и Црној Гори.

При томе, у погледу наведеног увећања своје имовине није подносио извештаје о битним променама имовине Агенцији за спречавање корупције, као јавни функционер – директор РХМЗ, што је био дужан да чини у складу са чланом 69. Закона о спречавању корупције.

Олга Н. је, како се сумња, у периду од јуна 2021. године до 2023. године извршила пренос новца од најмање 227.548,00 евра за који нема порекло у законитим приходима, на име куповине више некретнина - станова, гаражног места, те пословног простора у Чачку и Црној Гори.

Ђорђе Н. је, како се сумња, у јуну 2021. године извршио пренос новца од најмање 1,5 милиона динара на име куповине стана у Црној Гори.

Такође постоје основи сумње да су Југослав Н. и Олга Н. 22. новембра 2024. године у Чачку и 28. новембра 2024. године у Црној Гори извршили пренос имовине са знањем да та имовина потиче од криминалне делатности, у намери да се прикрије њено незаконито порекло, тако што су у Чачку код јавног бележника закључили уговор о уступању и расподели имовине за живота којим су уступили Ђорђу Н. сва својинска права која имају на више станова, гаражних места и катастарских парцела, као и једном пословном простору.

Мере су обухватале и снимање комуникација у просторијама редакције, чиме су, како наводи Цвијић, прислушкивани и разговори осталих запослених.

Уз текст су објављене и фотографије четири странице поверљивог документа БИА, којим директор Агенције Владимир Орлић предлаже Вишем суду у Београду обуставу мера тајног надзора над уредницом и новинарима Радара.

У документу се наводе датуми претходног одобравања и продужавања мера, као и образложење да прикупљени подаци не указују на њихову умешаност "у кривично дело шпијунаже".

Поред прислушкивања, директор БИА је, према сазнањима Радара, одредио и десетодневну физичку пратњу појединих чланова редакције. Мере су продужаване у јулу и септембру, а Орлић је 22. октобра предложио њихову обуставу јер прикупљени подаци "нису указивали на умешаност новинара у шпијунажу“.

Цвијић наводи и да су почетком августа комшије приметиле и снимиле непознатог мушкарца који се данима задржавао у близини зграде у којој живи са породицом. У тексту се износи сумња да је и тај случај могао бити повезан са праћењем новинара.

АНЕМ: Државне службе не смеју бити инструмент за застрашивање медија

Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) изразила је озбиљну забринутост због открића Радара, упозоравајући да мере прислушкивања и праћења могу имати застрашујући ефекат не само на новинаре већ и на њихове изворе и све који медијима достављају информације од јавног значаја.

"Државне службе безбедности не смеју бити инструмент за прогон, застрашивање и контролу медија који истражују злоупотребе власти и имају критички став према структурама моћи“, поручује АНЕМ.

Асоцијација захтева хитну, независну и темељну истрагу о околностима под којима су мере предложене, одобрене и спровођене, као и утврђивање кривичне, дисциплинске и сваке друге одговорности свих који су учествовали у злоупотребама државног апарата.

АНЕМ подсећа да су мере први пут одобрене 12. јуна, а продужаване 15. јула и 9. септембра. Указује и на то да је Радар само дан пре првог одобравања надзора објавио текст о догађајима у Тивту, уводник главне уреднице и један од текстова о убиству у ресторану "27“.

Посебно упозорава да је надзор просторија редакције могао да обухвати комуникације свих запослених, њихових саговорника и новинарских извора.

Због тога захтева да се утврди ко је имао приступ прикупљеним подацима, да ли су компромитовани новинарски извори и да се обезбеди заштита свих незаконито прикупљених поверљивих информација.

"Овакав надзор представља озбиљан напад на слободу медија, заштиту новинарских извора и поверљивост комуникације“, истиче АНЕМ.

УНС: Хитно испитати одговорност свих који су учествовали у прислушкивању

Удружење новинара Србије (УНС) такође је изразило забринутост због информација о тајном надзору уреднице и новинара Радара и затражило од надлежних да хитно испитају одговорност свих који су у томе учествовали и јавности саопште резултате истраге.

УНС посебно забрињава то што су новинари били надзирани због сумње на шпијунажу, иако је, према предлогу за обуставу мера, сама БИА закључила да прикупљени подаци не указују на њихову умешаност у то кривично дело.

Удружење упозорава да је надзор редакцијских просторија нарочито опасан јер може обухватити разговоре новинара о темама на којима раде, контакте са изворима, документацију и друге информације од јавног значаја.

Такво поступање, истичу у УНС-у, може озбиљно угрозити поверљивост новинарског рада и обесхрабрити изворе да разговарају са новинарима.

"Новинари не смеју бити изложени надзору, притисцима или застрашивању због тема које истражују, а које су у јавном интересу“, поручује УНС.

"Захтевамо да се преиспита легалност одлуке о аболицији у случају свих аболираних, те да правосуђе, вођено законом и Уставом Србије, утврди појединачну кривицу, као и да ли је самом злоупотребом институције помиловања дошло до повреде закона", наводи се у саопштењу.

Из СТАВ-а поручују да не желе фиктивну слободу додељену злоупотребом моћи, нити да се права других грађана нарушавају одлукама о помиловању.

"Не желимо криминалце на слободи. Судите нам, у своју невиност смо сигурни", закључује се у саопштењу неформалне групе СТАВ.

Припадници Министарства унутрашњих послова, Службе за сузбијање криминала и Службе за борбу против тероризма Управе криминалистичке полиције, по налогу Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, ухапсили су, средином марта прошле године, шест особа због постојања основа сумње да су извршили кривично дело припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије, у вези са кривичним делом позивање на насилну промену уставног уређења.

Суђење новосадским активистима одложено је за 2. фебруар зато што су адвокати оптужених затражили изузеће вишег тужиоца и апелационог тужиоца, као и републичке јавне тужитељке Загорке Доловац због, како су навели, пристрасности. Уочи суђења одржан протест испред суда.

Тада је суђење поново одложено, овога пута због болести тужиоца, за 5. мај.

Полицији је, поред осталог, наложено да изврши преглед просторија у којима борави осумњичени М. К. у Окружном затвору у Београду, наводи ВЈТ.

Такође је наложено да изврши преглед канцеларије коју користи в. д. директора Посебне притворске јединице Окружног затвора у Београду М. В.

Уколико код поменутих лица буду пронађени мобилни телефони, наложено је њихово одузимање уз потврду о одузетим стварима, пише у саопштењу.

Како се наводи, ове радње предузимају се по налогу Посебног одељења за сузбијање корупције ВЈТ у Београду, а у правцу утврђивања постојања елемената кривичног дела за које се гони по службеној дужности.