Успех домаћег стартапа који је недавно достигао вредност већу од милијарду долара и тако постао први српски "једнорог" показује да домаћи програмери имају знање и вештине да направе компанију глобалног успеха, оценио је Давор Сокач, генерални директор фонда ТС Вентурес.

Сокач је истакао да се у овом случају не ради само о доброј идеји, већ и о врхунском извршењу посла. Компанија је, како је навео, за свега две године остварила велики финансијски резултат, приходујући неколико стотина милиона евра продајом полиса осигурања за возила на тржиштима Европске уније.

Поручује да тај пример треба да охрабри и друге стартапе, посебно јер земље региона већ имају по једног или два "једнорога".

Према његовим речима, раст стартапа може у одређеној мери да се предвиди јер компаније пролазе кроз јасне фазе и морају да достигну одређена мерила, односно KPI-јеве. Домаћи екосистем тренутно углавном обухвата пре-сид и сид фазу финансирања, али постоје компаније које су прешле границу прихода од милион до два милиона евра и спремне су за веће инвестиционе рунде.

Као пример успешног развоја навео је Нордеус, који је прошао кроз рунду финансирања серије Б и достигао вредност већу од 1,6 милијарди долара.

"Тај неки нормалан след раста нам гарантује да можемо да верујемо да ће се оваква прича у једном тренутку сигурно и поновити, можда и више пута", нагласио је Сокач.

Разлика између стартапа и обичног новооснованог предузећа

Објашњавајући шта стартап разликује од обичног новооснованог предузећа, Сокач је навео да он мора да решава постојећи проблем на нов, иновативнији и технолошки напреднији начин.

"Стартап пре свега мора да има једну иновативност", рекао је Сокач.

Добра идеја, међутим, није довољна. Сокач указује да, према индустријским стандардима, од хиљаду идеја само стотину стигне до производа или извора финансирања.

Кључни изазов долази када производ треба учинити "скалабилним", односно способним за брз раст који није директно условљен повећањем броја запослених.

"Недостаје зрелост и искуство у глобалном ширењу пословања"

Говорећи о финансирању, Сокач је оценио да у Србији и региону постоји довољно капитала за перспективне компаније.

"Мислим и стојим иза тога да новца има. Има и стартапа", поручио је, додајући да недостају зрелост и искуство у глобалном ширењу пословања. Највећи изазов, како каже, представља комерцијализација изван региона, посебно излазак на захтевно северноамеричко тржиште.

Сокач сматра да држава и инвеститори функционишу у својеврсној симбиози, при чему је задатак државе да обезбеди инфраструктуру и подстицајно окружење. Као позитивне примере издвојио је научно-технолошке паркове, пореске олакшице и суперкомпјутере који омогућавају развој домаћих модела вештачке интелигенције.

Оценио је и да Србија, будући да није чланица ЕУ, тренутно има одређену предност због мање ригидног регулаторног оквира за развој вештачке интелигенције.

Провера је обухватила видео-конференције и обилазак пољопривредних газдинстава, прерађивачких погона и лабораторија, а односила се на производњу свежег и замрзнутог јагодичастог и другог ситног воћа, као и лиснатог зеленог поврћа.

У извештају се наводи да Србија има успостављен законодавни и институционални оквир који омогућава ефикасно спровођење службених контрола и управљање микробиолошким ризицима у производњи хране биљног порекла намењене домаћем тржишту и извозу на тржиште Европске уније.

Европски стручњаци оценили су да су надлежни органи добро организовани, да службене лабораторије обезбеђују поуздане резултате, да су поступци узорковања усклађени са међународним стандардима, као и да је систем реаговања на обавештења Европске уније о небезбедној храни (РАСФФ) одговарајуће успостављен и да ефикасно функционише.

Посебно је истакнуто да су службене контроле у примарној производњи јагодичастог и осталог ситног воћа значајно унапређене у односу на претходну стручну проверу и да сада испуњавају стандарде Европске уније, чиме је потврђено да се микробиолошки ризици у примарној производњи процењују и контролишу на одговарајући начин.

Истовремено, Европска комисија дала је препоруке за даље унапређење система, које се пре свега односе на додатно стручно усавршавање инспектора у делу контроле прераде ради побољшања знања о микробиолошким ризицима за производе који су спремни за конзумирање, као и на потпуну примену система службених контрола у сектору прераде лиснатог зеленог поврћа намењеног извозу у Европску унију.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде ће, у складу са процедуром Европске комисије, доставити коментаре на Нацрт извештаја и припремити акциони план за спровођење препорука, чиме ће бити настављено унапређење система службених контрола, додатно јачање заштите здравља потрошача и стварање још повољнијих услова за несметан извоз пољопривредно-прехрамбених производа на тржиште Европске уније, додаје се у саопштењу.

"У духу историјског искуства окренуто ка избегавању ризика, а самим тим то значи да је капитал је пре свега усмерен ка ороченим штедњама и штедњама по виђењу у банкама, док се инвестициони фондови схватају као једна ризичнија инвестиција и негде можемо да кажемо да је тржиште депозита процењено на око 17 милијарди, а инвестиционих фондова око две милијарде", рекао је Ђорђе Остојић, финансијски аналитичар.

Због чега грађани и даље пре бирају банкарску штедњу

Стручњаци оцењују да је управо неповерење према ризичнијим облицима улагања један од главних разлога због којег грађани и даље бирају банкарску штедњу, иако она често не прати раст цена и инфлацију.

"На берзи има једно правило - ако не инвестираш и новац ти стоји, то је највећи ризик зато што 100 посто онда губиш. Инфлација чини да твој новац губи вредност", навео је Иван Ивановски, директор инвестиционе консултантске компаније.

Ипак, улагање у инвестиционе фондове више није резервисано само за грађане са великим капиталом. Минимални износи за почетак улагања данас су знатно нижи него што већина мисли.

"Увек можете да очекујете свој новац назад. То апсолутно није спорно Многи инвестициони фондови омогућавају улагање већ од 500 динара и мислим да је то достижно свима", нагласио је Ђорђе Остојић.

Млађи се окрећу и другим облицима улагања

Осим инвестиционих фондова, све више грађана, нарочито млађих, окреће се и другим облицима улагања - од акција до дигиталне имовине. Србија је међу ретким државама региона која има посебан закон којим је уређено тржиште дигиталне имовине.

"У банци ћете добити неку мању камату, али сте прилично сигурни да ће се средства на крају вратити. Други видови инвестирања између осталог и дигитална имовина, пружа могућност да заратите и више. Мој савет је да то људи раде код лиценираних пружалаца услуга и да се едукују по питању ризика", рекао је Радоје Марић, директор компаније за трговину и услуге у области дигиталне имовине

Иако тржиште инвестиционих фондова у Србији бележи раст, оно је и даље вишеструко мање од тржишта банкарске штедње. Хоће ли се то променити зависиће, кажу стручњаци, пре свега од финансијске писмености грађана, али и њихове спремности да прихвате већи ризик зарад потенцијално већег приноса.

"Велике проблеме имају Мађарска, Румунија, Бугарска и остали због ниског водостаја Дунава, који је сада на историјском минимуму. Овако је било 1985. и 2003. године, али је сада још горе“, каже Шкобаљ.

Низак водостај најдиректније се одражава на рад хидроелектрана. У Србији конкретно на Ђердап, који ради значајно смањеним капацитетом, око 20 одсто.

"Код нас хидроелектране учествују са до 30 одсто производње електричне енергије. Срећом, хидроелектране на Дрини раде и у функцији су“, објашњава Шкобаљ.

Због тога се систем сада више ослања на термоелектране на лигнит.

"Проблем је што су резерве у Костолачком и Колубарском басену на издисају. Имамо их још отприлике за 20 до 30 година. Ми из два разлога морамо да тражимо нови пут – први је што немамо довољно угља, а други што смо потписници Париског споразума, који нас обавезује да смањимо емисију CO2“, навео је Шкобаљ.

Низак Дунав погађа и производњу и транспорт

Проблем ниског водостаја није само енергетски већ и економски, јер Дунав има важну улогу у транспорту робе и енергената.

"Свима је тешко и привредници налазе различите путеве. То ће се највише одразити на економију и цене. Све поскупи и све скаче“, каже Шкобаљ.

Као пример наводи Мађарску, која значајан део струје добија из нуклеарне електране Пакш.

"Мађарска око 35 одсто електричне енергије добија из своје нуклеарке Пакш 1, где су од четири блока три привремено угашена, а један је на минимуму. Покренули су гасну електрану у околини Будимпеште, али она не може све да надомести, па део надокнађују увозом“, објашњава Шкобаљ.

Нуклеарке могу да раде и без великог ослањања на реку

Шкобаљ наглашава да проблем са ниским водостајем не значи да је нуклеарна енергија непоуздана.

"Све ово може да се избегне уколико поседујете другачији систем хлађења – са влажним торњевима или сувим хлађењем. То су ствари које се могу технолошки предупредити, али је инвестициони циклус скупљи“, објашњава Шкобаљ.

Према његовим речима, ниски водостаји могу да смање производњу и подигну цену струје, али не представљају проблем за безбедност саме нуклеарне електране ако је систем хлађења адекватно пројектован.

Потрошња струје лети достигла зимски ниво

Високе температуре и масовна употреба клима-уређаја додатно оптерећују електроенергетску мрежу.

"Без климе се не може, али то оптерећује мрежу. Сада достижемо потрошњу електричне енергије колика је зими. То су енормне потрошње и велики удар на електроенергетски систем“, каже Шкобаљ.

Као један од кључних проблема издваја енергетску неефикасност зграда.

"Србија је веома енергетски неефикасна. Ми трошимо два или три пута више енергије него у Европској унији када је реч о енергетској ефикасности у зградарству“, наглашава Шкобаљ.

Боља изолација, фасаде, столарија и зелени кровови, како каже, могу значајно да смање потрошњу енергије и лети и зими.

Џаба обновљиви извори ако немамо батерије

Дугорочно решење, сматра Шкобаљ, лежи у енергетском миксу.

"Енергетски микс подразумева изградњу прве српске нуклеарне електране и обновљиве изворе енергије – ветар и сунце, а са друге стране реверзибилне хидроелектране Бистрица и Ђердап 3, које би служиле као батерије, као складиште те енергије“, објашњава.

Складиштење је, наглашава, један од највећих изазова обновљивих извора.

"Џаба онима који имају много производње из обновљивих извора ако немају батерије“, каже Шкобаљ.

Наводи пример Румуније и Мађарске, где у тренуцима велике производње соларне енергије цена струје на берзи може бити веома ниска или чак негативна.

"Није само питање производње. На крају се све своди и на економију – колико нешто кошта. Али основна ствар је обезбедити енергетску независност и стабилност једне земље“, истиче.

Нуклеарке начин да се мање зависи од временских прилика

На питање како смањити зависност производње струје од суше, ветра и сунца, Шкобаљ одговара – нуклеарном енергијом.

"Нуклеаркама. То је једини начин“, каже помоћник директора "Винче".

"Сада је суша, имамо проблеме на Дунаву и веома смо зависни што се тиче хидроелектране Ђердап. Код обновљивих извора зависимо од тога какве су временске прилике, исто тако и код ветро-генератора. Оно од чега не зависите су нуклеарне електране, уколико имамо одговарајући расхладни систем“, објашњава Шкобаљ.

Истовремено сматра да Србија не треба нагло да се одрекне угља.

"Не смемо гасити ни наше постојеће термокапацитете на угаљ, јер нам они омогућавају стабилност и обезбеђују електроенергетски систем“, наглашава.

Нови капацитети неопходни, али систем за сада стабилан

Шкобаљ каже да садашњи електроенергетски систем одговара потребама грађана и привреде.

"Видимо да нема рестрикција и проблема у напајању електричном енергијом. Не треба имати страх, али морамо што пре да кренемо у изградњу нових енергетских капацитета“, каже Шкобаљ.

Као приоритете наводи Бистрицу, Ђердап 3, потенцијалну нуклеарну електрану и даљи развој обновљивих извора.

Први киловати из нуклеарке најраније око 2040.

Србија је, према Шкобаљевим речима, тек на почетку нуклеарног пута.

"Република Србија још увек није ушла у нуклеарни програм. Године 2024. смо, укидањем мораторијума из 1989., кренули тим путем“, наводи Шкобаљ.

Према његовим речима, средином 2027. могла би да буде донета одлука о уласку у нуклеарни програм.

"Уколико сви заједно наступимо и потрудимо се, могли бисмо можда да очекујемо 2040. године, у најбољем случају, да добијемо прве киловате из нуклеарне електране“, каже Шкобаљ.

До тада, истиче, Србија има производњу из угља, планира нове хидроенергетске капацитете и развија соларну и енергију ветра.

"Надам се да ћемо уз паметну политику и консултовање струке изгурати тим путем“, закључује Предраг Шкобаљ.

Генерални директор "Ер Србије" Јиржи Марек каже да знају где је њихово место и да желе да буду водећа регионална авио-компанија. Заправо, верују да су то већ постали.

"Можемо потенцијално да проширимо амбиције на оно што називамо ширим балканским регионом – не само простор бивше Југославије, већ и шири Балкан. То није трка само за бројем путника или бројем авиона. Много је важније да пословање буде здраво, да будемо профитабилни и одрживи", напомиње Марек.

Национални авио-превозник за наредни период најављује повећање флоте са два нова авиона. Током ове године, Ер Србија проширила је мрежу за десет нових директних летова, чиме је број дестинација премашио 100.

Два нова авиона у флоти

Директорка за људске ресурсе "Ер Србије" Милица Нетковић каже да за сада имају разлога да, по броју превезених путника и прихода, буду задовољни и да њихова петогодишња стратегија иде у жељеном правцу.

"Можемо да потврдимо – очекујемо два нова авиона у флоти, једног 'ербаса А320' и једног 'ембраера'", наводи Нетковићева.

При избору нових линија "Ер Србија" анализира потребе путника, али и пословни и туристички потенцијал дестинација.

Око 40 одсто путника, који настављају путовање преседањем, пролазе кроз Београд, што показује колико је важна улога главног града у мрежи летова ове компаније.

Јиржи Марек не жели да открива које су конкретно њихове циљне дестинације, како не би открили своје планове конкуренцији.

Ер Србија има и двоцифрен број жена пилота

"Имамо петогодишње и десетогодишње планове у којима континуирано тражимо нове тржишне могућности. Са једне стране, постоји дугорочна стратегија развоја, а са друге стране користимо прилике које се појаве и реагујемо на промене на тржишту. На пример, Минхен и Брач нису биле дестинације које су првобитно биле планиране, али смо реаговали на промене на тржишту и прилагодили се потребама путника", објашњава Марек.

Компанија је у 2025. остварила приход од готово 720 милиона евра, а развој пословања прати и улагање у кадар. Данас жене заузимају око 40 одсто менаџерских и руководећих позиција, док Ер Србија има и двоцифрен број жена пилота.

Милица Нетковић каже да префикс "национална" за ту авио-компанију подразумева велику одговорност, као и да њихове активности не буду уско усмерене на профит.

"Оне треба да имају шири контекст, па осим тога што ми наше грађане повезујемо својом мрежом линија, ми утичемо на привредни раст наше земље, наше активности имају друштвено одговорни карактер", истиче Нетковићева.

У индустрији у којој се промене дешавају брзо, планови "Ер Србије" за наредни период ослањају се на три кључна правца: развој мреже, проширење флоте и улагање у људе који ће тај систем градити.

Претходно су медији пренели да је "Рајанер" повукао продају карата из система резервација за летове са нишког аеродрома.

Менаџмент аеродрома "Константин Велики" у Нишу саопштава са прати ситуацију поводом повлачења продаје карата из система резервације за летове са нишког аеродрома за период након летњег реда летења.

"У комуникацији смо са менаџментом компаније 'Рајанер' и очекујемо званичан одговор за даљи развој ситуације", наводи се у сапштењу.

Како кажу, почетком јула "Рајанер" је указао на проблем са снабдевањем горивом због санкција НИС-у, али да верују да ће се ти проблеми превазићи на задовољство свих нас. 

Ирска компанија тренутно током целе године лети из нишког Аеродрома “Kонстантин Велики” ка Бечу и Малти, док сезонски саобраћа и на линијама ка Стокхолму и Kрфу.

Kарте за летове ка Бечу и Малти неће бити доступне на сајту авио-компаније од краја октобра, за Стокхолм од краја августа, а за Kрф од краја септембра.

Канцеларија за контролу стране имовине (ОФАK) при Министарству финансија САД продужила је лиценцу за рад Нафтној индустрији Србије до 28. августа.

Раније издата лиценца ОФАK-а НИС-у за наставак рада односно прераду сирове нафте је важила до 31. јула.

Такође, мађарска компанија МОЛ добила је 31. јула званичну лиценцу од Канцеларије за контролу стране имовине Министарства финансија САД за наставак преговора о куповини руског већинског удела у Нафтној индустрији Србије а.д. до 28. августа, објавио је МОЛ на Будимпештанској берзи.

САД су 9. октобра 2025. године увеле санкције НИС-у због већинског руског власништва.

Максималне малопродајне цене евродизела биће виша за динар у наредних седам дана, па ће евродизел коштати 227 динара по литру.

Цена бензина остаје непромењена и у наредних седам дана коштаће 202 динара по литру.

Нове цене горива објављују се сваког петка до 15 часова.

Одлука о привременом смањењу акциза на нафтне деривате продужава се до 16. августа

Постојеће смањење акциза важи до 9. августа као мера ублажавања последица скупе нафте и деривата на светском тржишту.

Одлука представља једну од мера усмерених на очување стабилности снабдевања и заштиту домаћег тржишта од негативних последица поремећаја у међународним токовима.

"Од НИС-а имамо најаве да ће у другој половини месеца, када тек могу да стигну већ наручене испоруке сирове нафте, моћи да повећају прераду са садашњих око 9.500 тона сирове нафте дневно на око 13.000 тона дневно. Као једну од мера, омогућићемо НИС-у да око 23.000 тона својих оперативних резерви ставе на располагање другим нафтним компанијама које тренутно имају већу тражњу из домаће рафинерије, што ће омогућити да се задовољи огромна потражња коју очекујемо у августу од око 200.000 тона нафтних деривата“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Према њеним речима, у августу се планира увоз од око 39.000 тона дизела, једнако као и у јулу, међутим око 20.000 тона је планирано водним путем. Због смањеног нивоа Дунава увоз ових количина је упитан, па ће подизање производње и коришћење оперативних резерви НИС-а допринети подмирењу потреба тржишта и у случају наставка лоше хидролошке ситуације, чувајући државне резерве за ситуације крајње нужде.

Додала је да је ова мера већ дала резултат у случају других нафтних компанија које су раније поднеле захтев за коришћење оперативних резерви евро дизела, доприносећи стабилизацији тржишта и лакшем премошћавању тешкоћа са увозом.

"Претходно је већ пуштено око 19.000 тона евро дизела из оперативних резерви нафтних компанија, што је допринело да тражња у јулу буде задовољена, а истовремено сачувал смо државне резерве за још изазовније периоде. Такође, продужена је забрана извоза нафте и нафтних деривата, укључујући евро дизел, до краја августа, како бисмо све количине сачували за домаће тржиште", навела је министарка.

Водостај Дунава на рекордно ниском нивоу

Министарка је нагласила да је ситуација са снабдевањем нафтним дериватима веома изазовна.

"Водостај Дунава је на рекордно ниском нивоу и у оваквим ванредним околностима је рад рафинерије пресудан, јер ће лоша хидрологија потрајати и све нафтне компаније у Србији снабдевају се превасходно из домаће рафинерије", закључила је министарка.

На састанку са представницима нафтних компанија анализирани су планови за увоз и потрошњу нафтних деривата у августу и предлози могућих решења за допремање нафтних деривата у тренутним веома отежаним околностима.

"Транспорт се организује вагонима и цистернама, што подразумева мање количине које се могу допремити, али и веће трошкове увоза нафтних компанија, а у условима ограничених цена. Ипак, без обзира на све проблеме и изазове са којима се суочавамо, заштитићемо грађане од наглог раста цена, а наше резерве су довољне у случају потребе да и њих користимо да бисмо обезбедили снабдевеност домаћег тржишта", навела је Ђедовић Хандановић.

Навела је и да су огромни проблеми са котацијама на берзама, да ситуацију додатно отежава одлука Русије да забрани извоз нафтних деривата, као и да је Турска купила милион тона дизела на Медитерану, што ствара притисак на доступност и цене енергената.

"Тренутно имам два хекатара под јагодом које наводњавам из овог система који је затворен. Ми немамо други начин да заливамо. Размишљам да купим неку цистерну, камион, па да пробам да вучем воду. Ако не будемо заливали 10 дана, све ће да се осуши и да пропадне. Морам некако то да сачувам, јер смо до сада у производњу уложили око 30.000 евра", каже овај пољопривредник.

У Бегаљици је, каже, под јагодом најмање 30 хектара, а укупно се са система који је затворен наводњава око 200. Улагања у системе за заливање нису мала, али је проблем што сада они не могу да се користе.

"Ја имам три прикључка за наводњавање која сам платио по 300.000 динара. Плус што сам вукао црева. Та три прикључка су ме укупно коштала око 12.000.-13.000 евра. Уложио сам да бих могао да наводњавам, да могу да радим и од свог рада живим. Кажем, ако ово стане, све пропада“, наводи Живановић.

Ништа боља ситуација није ни са произвођачима који имају бунаре.

"Имам другара који има бунар из ког је претходних година наводњавао. Ове године је и бунар пресушио, нема воде. Не знам како да дођемо до воде. Нема шансе да се кишница прикупља. Ми нисмо добили кишу више од месец дана", објашњава.

Проблем је што су падавине неравномерно распоређене

У РХМЗ-у кажу да се последњих година Србија све чешће суочава са дужим периодима без значајнијих падавина и неравномерним распоредом кише током године.

Иако годишња количина падавина не мора увек бити значајно мања од вишегодишњег просека, све већи проблем представља њихова расподела.

"Падавине су концентрисане у мањем броју дана, при чему се повећава број догађаја са умереним и јаким падавинама, док истовремено периоди без кише постају дужи, а високе температуре повећавају испаравање, што додатно продубљује сушне услове. Према Програму прилагођавања на измењене климатске услове, нарочито забрињава негативан тренд летњих падавина, за које се очекује да до средине века буду мање за око 20 посто", кажу у РХМЗ-у.

Најизраженији недостатак влаге током летњих месеци најчешће се јавља у Војводини, Поморављу, источним и југоисточним деловима Србије, као и у нижим пределима централне Србије.

"У Београду, делу централне Србије, а нарочито на северу Бачке и Баната током јула осмотрено је мање од 10 мм падавина. Истовремено, за разлику од претходна два лета, југоисточна и југозападна Србија су током досадашњег дела лета забележиле довољне количине падавина. Само током јула у нижим пределима осмотрено је између 40 и 80 мм, а на планинама од 80 до 160 мм, при чему је највећа месечна количина забележена на метеоролошкој станици Сјеница", наводе у РХМЗ-у.

Недостатак падавина угрожава пољопривредну производњу

Недостатак падавина свакако угрожава пољопривредну производњу. Најосетљивије су ратарске културе током летњег периода, пре свега кукуруз, соја и сунцокрет, нарочито у критичним фазама развоја.

Значајне последице трпе и повртарска производња, воћарство и сточарство. Највећи ризик имају усеви који се гаје без система за наводњавање.

Међутим, актуелна ситуација на Дунаву и хидросистему Дунав–Тиса–Дунав отежава и угрожава наводњавање и на подручјима где инфраструктура за наводњавање постоји.

"За побољшање стања влаге у земљишту нису довољни једнократни локални пљускови. Потребне су умерене и равномерно распоређене падавине током више дана или недеља, како би вода могла постепено да се инфилтрира у дубље слојеве земљишта. За значајнији опоравак водостаја неопходне су падавине на ширем сливном подручју, реда величине 100–200 мм, распоређене током дужег временског периода", кажу у РХМЗ-у.

Незабележно ниски водостај Дунава и канала ДТД

Агроекономиста Милан Простран каже да овакво стање на Дунаву, као и на систему Дунав-Тиса-Дунав никада раније није забележено. Подсећа да је систем ДТД, некада првенствено имао улогу у одводњавању.

"Ми смо се у протеклом веку више бринули због високих водостаја, него због ниских. Дунав је 1965. претио да потопи читаву Војводини и тада је око 800.000 људи у Војводини ангажовано у одбрани од поплава. Канал ДТД је изграђен да би направио одређену релаксацију Дунава протичући од Бездана до Беле Цркве", присећа се.

Како спречити отицање воде у бесповрат

Последњих година, под утицајем климатских промена, све више се прича о потреби наводњавања у производњи хране. Простран упозорава да не би било добро да постојеће системе, због недостатка воде сада ставимо ван функције. Због тога је неопходно да се што пре донесу мере и пронађу начини за боље чување воде и рационалнију употребе овог ресурса.

"Ми чекамо воде које ће се евентуално догодити на Западу, али потребно је да изградимо бране, регулације како бисмо предупредили отицање вода у бесповрат. Морају се радити велике акумулације када су кишни дани, када постоје добри услови за сакупљање воде. Да се стварају одређени депои воде који ће у кризним данима моћи да задовоље потребе и човека и животиња и биљака. Врло брзо се на томе мора радити. То је велики инвестициони захват", објашњава.

Дунав, подсећа, због изградње хидроелектрана Ђердап 1 и Ђердап 2 има извесна успоравања због чега се на одређеним локацијама јављају велике количине шљунка или песка којима се корито Дунава смањује.

"Због свега што се дешава стручњаци ће морати да изнађу решења на питање како извришити продубљивања корита како би Дунав имао одређену сталну количину воде. Систем ДТД је прилично запуштен. Већ годинама се говорило о измуљавању и уређивању обала система, који је озбиљно зарастао у врбаке и друго растиње", наводи.

Битка за воду је све озбиљнија

Србија је, подсећају у РХМЗ-у, у великој мери зависна од падавина ван својих граница, јер више од 90 одсто вода које протичу нашим највећим рекама долази из узводних сливова у другим државама. Због тога количина падавина у сливовима Дунава, Саве, Дрине, Тисе и других река значајно утиче на водостаје у Србији.

"Ми морамо боље да газдујемо нашим водотоцима, пре свега, сливом Велике Мораве. То су воде које се могу сакупљати заједно са водама које долазе са планина. Битка за воду ће све више да се заоштрава, првенствено са становишта опстанка човека. И вода ће морати рационалније да се користи", каже Простран и додаје да је много више забринут какве ћемо услове имати пред почетак нове пољопривредне године, већ на јесен, од тога какве ће бити последице по пољопривредне културе које су још на парцелама.

У системе за наводњавање уложено на стотине милиона евра

У ресорном министарству кажу да је Србија у последњој деценији уложила на стотине милиона евра у развој система за наводњавање и водопривредну инфраструктуру у циљу повећања продуктивности и ефикасности у сектору пољопривреде.

"Средствима зајма Фонда за развој Абу Дабија, у износу од око 97 милиона америчких долара, стварају се услови за наводњавање више од 122.400 хектара пољопривреднихповршина на подручју Бачке, Баната и Срема, Шапца, Чачка, Панчевачког рита, Тополе и Параћина. Реализацијом пројеката који се финансирају из средстава зајма Европске банке за обнову и развој, у износу од 48 милиона евра, обезбеђују се услови за наводњавање 1.910 хектара пољопривредних површина у Свилајнцу и Неготину, као и за наводњавање 3.500 хектара воћњака и винограда у Руми и Сремској Митровици”, наводе.

Из средстава зајма Фонда за развој Саудијске Арабије, у износу од 75 милиона долара, предвиђена је изградња водних објеката за наводњавање, и то: подсистема Нови Сланкамен - II фаза, подсистема Стари Сланкамен, хидромелирационог система "Сурчинско Доње поље", дистрибутивне мреже система за наводњавање Јасеничке капи (II фаза) у Тополи, чијом изградњом се стварају техничке могућности за наводњавање 8.750 хектара пољопривредних површина.

"Важно је напоменути да повећање површина које се могу наводњавати обезбеђује већу сигурност пољопривредне производње. Али системи за наводњавање зависе од расположивих водних ресурса. Када су суше дуготрајне и када су водостаји изузетно ниски, могућности захватања воде су ограничене. Управо зато се паралелно са изградњом система за наводњавање ради и на повећању капацитета за задржавање воде - изградњи акумулација", додају.

У Србији се тренутно гради неколико великих акумулација

Тренутно је у изградњи акумулација "Ариље" на профилу "Сврачково", чијом ће се изградњом обезбедити снабдевање водом око 300.000 становника у граду Чачку и општинама Ариље, Пожега, Лучани и Горњи Милановац, а у даљој перспективи ка Аранђеловцу, Тополи, Љигу и Београду.

Поред водоснабдевања акумулација ће имати улогу и за производњу хидроенергије, побољшање квалитета вода, одбрану од поплава, повећања гарантованог минимума испод бране у маловођу.

"Финансира се и изградња бране са акумулацијом 'Селова', захваљујући чему ће се обезбедити потребне количине воде за водоснабдевање преко 400.000 становника Куршумлије, Блаца, Прокупља, Житорађе, Мерошине, Дољевца и појединих насеља на територији града Ниша. Поред водоснабдевања брана са акумулацијом ће обезбедити заштиту од поплава, заустављање наноса, производњу хидроенергије, узгој риба, туризам, привођење култури спрудова у кориту реке Топлице и наводњавање пољопривредних површина I и II класе низводно од преграде укупне површине око 3.500 хектара", кажу у Министарству пољопривреде.

Из зајма Европске банке за обнову и развој ускоро почиње и изградња бране са акумулацијом "Памбуковица".

"Основна идеја изградње бране је формирање акумулације ради прихватања поплавног таласа. Поред основне улоге, потребно је обезбедити воду и за остале области водопривреде, тако да будућа акумулација има вишенаменски карактер и користиће се за заштиту од поплава, наводњавање око 2.225 хектара пољопривредних површина, као и за оплемењивање малих вода", кажу.

Периоди суше које имамо последњих година представљају једну од најзначајнијих последица климатских промена у нашем региону. Очекује се да ће топлотни таласи бити чешћи и интензивнији, а сушни периоди дужи, што додатно повећава ризик за пољопривреду, водне ресурсе, енергетику и опасност од пожара на отвореном простору.

Због тога су прилагођавање климатским променама, развој система за наводњавање, рационално управљање водним ресурсима и благовремено упозоравање од кључног значаја за ублажавање последица оваквих екстремних временских прилика.

Министарка Ђедовић Хандановић је истакла да је неопходна посвећност свих у енергетском сектору како би се одржала сигурност снабдевања у ванредној ситуацији због које је дошло услед ниског водостаја Дунава и пада производње електричне енергије из хидросектора, саопштава Министарство рударства и енергетике.

Према њеним речима, дотоци на Ђердапу се одржавају у координацији са румунском страном, иако су јуче били на историјски најнижем нивоу од 1.450 кубика у секунди.

"Због водостаја Дунава ситуација је ванредна у три околне земље. Хидроелектране на Ђердапу раде са максимално четвртином капацитета, али су сви агрегати у погонској спремности и свака кап воде се претвара у електричну енергију. Производња у РХЕ Бајина Башта је у јулу била на 30 одсто изнад плана, захваљујући капиталном ремонту који је урађен после 42 године. У резерви, у акумулацијама имамо 140 гигават-часова, што је довољно да реагујемо у случају непредвиђених околности", рекла је министарка.

Навела је да су јуче цене електричне енергије на берзи биле веће од 500 евра по мегават-часу, што није виђено од енергетске кризе 2022. године.

"Све што се не произведе мораће да се плати због чега је неопходно да се максимално планира и прати ситуација уз нужну посвећеност свих запослених у енергетском сектору", навела је министарка.

Министарка Ђедовић Хандановић је истакла да је последња три месеца производња угља у Колубари стабилна и изнад прошлогодишње производње.

"Тај тренд добре производње мора да се настави до краја године да би надокнадили мањак с почетка ове године, независно од временских услова и непредвиђених околности и да бисмо одржали количине угља на највишем могућем нивоу пред грејну сезону. Колубара мора да настави да ради помно и будно, без опуштања уз јасно управљање ризицима. У наредним данима стиже и нова опрема, багери и одлагачи, што ће олакшати рад рударима", рекла је министарка.

Депоније угља у Костолцу су, каже, пуне и због тога се ради на њиховом проширењу да би Костолац могао да настави да производи угаљ према плану, као што је постигнуто у јулу.

Током састанка је наведено да ће нови коп Радљево почети са радом веома брзо, након пуштања у рад новог багера што ће обезбедити додатне количине угља, као и да морају бити спроведене све мере за заштиту од пожара због високих температура.

"Сви се полако припремају. Словенија, односно компанија 'Ген енергија', која управља нуклеарном електраном Кршко, саопштила је да ће највероватније морати полако да гаси нуклеарку због Саве. Мађарска и Румунија су то већ почеле“, рекла је Јелица Путниковић у Јутарњем програму РТС-а.

Додаје да Србија за сада нема потребу за рестрикцијама, али да би грађани требало да штеде енергију.

"Основна порука свима била би да стварно пробамо да штедимо електричну енергију, да нам не дође ситуација да је једноставно нема“, истакла је.

Рационално трошење није само питање мањих рачуна

Указује на то да рационална потрошња није само питање мањих рачуна.

"Не ради се о томе да ли ћеш платити воду или струју, него о томе да треба да се понашамо рационално да би тога било за све нас“, навела је уредница Путниковић.

Подсећа да ће се енергетски објекти у будућности морати да се прилагођавају све чешћим сушама и високим температурама.

"Мораћемо да питамо инжењере како да убудуће не размишљамо да ли ће бити довољно хладне воде у Сави или Дунаву. Можда ћемо морати да мењамо технологије“, рекла је уредница портала Енергија Балкана.

Објашњава да већ постоје технолошка решења која омогућавају рад термоелектрана и нуклеарних електрана и у подручјима без великих река.

Како наводи, уместо ослањања на воду из река за хлађење, могуће је применити затворене системе хлађења и друга инжењерска решења, због чега ће и Србија морати да размишља о прилагођавању постојећих и будућих енергетских постројења све чешћим сушама и ниским водостајима.

За сада довољно воде у Дунаву за рафинерију

Када је реч о термоелектранама, каже да ЕПС није најавио проблеме у производњи.

"Костолац ради нормално. Питање је да ли ће потрошња електричне енергије порасти толико да ћемо морати да увозимо веће количине и каква ће на крају бити ситуација са током Дунава“, навела је Јелица Путниковић.

Истиче да ни Рафинерија нафте у Панчеву тренутно није угрожена, иако се и она, као и термоелектране, за хлађење ослања на воду из Дунава. Како каже, сада нема опасности од прекида рада, али ће инжењери морати да траже дугорочна решења уколико суше и ниски водостаји постану све чешћи.

"Добро је што Рафинерија Панчево није у опасности да за неколико дана стане. Дунав за сада има довољно воде за њено хлађење и надамо се да ће тако и остати“, рекла је Путниковићева.

Отежан транспорт робе, угља, нафтних деривата

Низак водостај већ отежава речни саобраћај и транспорт робе.

"Барже не могу да се натоваре истом количином терета. Могу да носе тридесетак одсто уобичајеног товара“, рекла је Путниковићева, додајући да исти проблем имају и друге европске земље.

Због смањеног газа, за превоз исте количине робе потребно је више пловила, што додатно повећава трошкове транспорта и успорава испоруке.

Према њеним речима, поставља се и питање да ли ће бити довољно баржи за превоз свих потребних количина робе, јер се проблем не односи само на Србију, већ на читав ток Дунава, што додатно отежава транспорт угља, нафтних деривата и друге робе у региону и Европи.

Потребни нови капацитети и већа енергетска независност

Говорећи о дугорочним решењима, Путниковићева је истакла да Србија мора да настави изградњу нових производних капацитета и подстиче домаћинства да, где је могуће, постављају соларне панеле како би смањила зависност од електроенергетске мреже.

Каже да то није решење само за власнике породичних кућа, већ и за стамбене заједнице које могу да се договоре о заједничком улагању. Производњом дела електричне енергије за сопствене потребе смањила би се потрошња из електроенергетске мреже, а самим тим и оптерећење система у периодима највеће потрошње.

"Онај ко живи у сопственој кући или станари који могу да се договоре требало би да поставе соларне панеле на кров. Тако ће смањити потрошњу електричне енергије из мреже, рачун ће бити мањи, а инвестиција ће се брже исплатити“, рекла је Путниковићева.

Истиче и да је неопходно одговорније коришћење природних ресурса.

"Све се на крају може решити, али не смемо да се понашамо као пијани богаташ и да расипамо. Није питање цене, већ да има довољно и струје и воде за све“, поручила је Путниковићева.

На крају је позвала грађане да једноставним навикама смање потрошњу.

"Не треба климу укључивати на 18 степени, нити је остављати укључену када одемо на посао. Можемо бар тако да будемо рационални, јер ће то помоћи и нама са рачуном, али и целом друштву“, закључила је Јелица Путниковић.

Влада Србије донела је 9. марта на ванредној седници одлуку о забрани извоза нафте и свих нафтних деривата која је важила до 19. марта, наког чега је продужавана ради заштита домаћег тржишта од несташица и скока цена, а услед глобалних поремећаја на светском тржишту.

Претходна Одлука о привременом смањењу износа акциза за деривате нафте важила је до 2. августа. Одлука је донета 30. јула, а потписао је премијер Ђуро Мацут.

Одлука представља једну од мера усмерених на очување стабилности снабдевања и заштиту домаћег тржишта од негативних последица поремећаја у међународним токовима.

У оквиру прерађивачке индустрије раст је забележен у 14 од 24 гране, а највећи допринос расту потекао је од производње моторних возила, затим и од производње деривата нафте, хемијских производа, машина и електричне опреме, истиче се у саопштењу.

Посматрано у периоду јануар–јун, индустрија је забележила међугодишњи раст од 0,7 одсто, вођена растом прерађивачке индустрије (1,8 одсто), док су у супротном смеру утицали пад сектора енергетике и рударства (-4,2 одсто и -0,6 одсто, респективно).

Промет у трговини на мало у јуну 2026. у односу на исти месец претходне године забележио је реални раст од 4,3 одсто, док је у периоду јануар - јун реални раст износио седам одсто међугодишње.

Укупан број долазака туриста у јуну већи је за 1,7 одсто међугодишње, укупан број ноћења туриста за 2 одсто, а у периоду јануар-јун у односу на исти период претходне године укупан број долазака туриста већи је за 6,6 одсто, док је број ноћења туриста већи за пет одсто.

Када је реч о спољнотрговинским кретањима, према подацима Републичког завода за статистику, робни извоз наставио је да бележи високе стопе раста и у јуну 2026. виши је за девет одсто међугодишње, а робни увоз је убрзао међугодишњи раст на 17,3 одсто, на шта се у највећој мери одразио повећан увоз енергената.

НБС наводи да, ако посматрамо прву половину године, робни извоз је повећан за 8,3 одсто међугодишње, чему су допринели раст извоза прерађивачке индустрије и рударства.

Робни увоз је у периоду јануар-јун 2026. забележио раст од 3,7 одсто међугодишње, вођен вишим увозом средстава за репродукцију, а затим и потрошне робе, наводи НБС.

"Један је везан за ксенонски гас, који стручњаци називају нуклеарним отровом, јер може да изазове проблеме какве смо имали у Чернобиљу. Поновно покретање реактора траје од два до седам дана. Ако се то уради нагло, може доћи до термичког напрезања, стварања микронапрслина у структури челичне посуде, као и до појаве ваздушних чепова или водених удара", навео је Димовић.

Економске последице по Мађарску

Димовић истиче да се у случају Румуније и Мађарске сада чека пораст водостаја Дунава, а да је једина последица економска, посебно за Будимпешту, која има велики удео нуклеарне енергије у свом енергетском миксу.

"Када је реч о нуклеарној безбедности и сигурности, можемо да будемо апсолутно мирни. Процедуре су врло строге и прецизне. Мађари и Румуни имају велико знање у области нуклеарне енергије, које баштине још из совјетског периода“, објаснио је Димовић.

Говорећи о томе шта у пракси значи гашење реактора, Димовић је навео да се у свету све више напуштају отворени системи расхлађивања, у којима су потребне велике количине воде – од 100 до 150 кубних метара у секунди за хлађење терцијарног круга.

"Иде се ка изградњи такозваних расхладних торњева, који смањују потрошњу воде за хлађење нуклеарних електрана на два до три одсто. Због тога се све више помера изградња нуклеарки са континенталних река ка обалама мора и океана. Постоји и концепт коришћења вентилатора за хлађење, али то може имати друге проблеме, попут веће потрошње електричне енергије", указао је Димовић.

Нова технологија реактора и важни фактори

Димовић је додао и да постоје и реактори четврте генерације, који су у фази завршних испитивања за комерцијалну употребу, а код којих се уместо воде користе растопљене соли, течни метали или гасови под притиском. Према његовим речима, та технологија би могла да буде примењена у наредних десетак година.

"Једино је могуће улагање у нуклеарну енергију, јер и код термоелектрана користите воду, ако говоримо о утицају на хидропотенцијал. Када говоримо о алтернативним изворима, Бугарска, на пример, може да надомести део производње из обновљивих извора јер има добар систем акумулације електричне енергије преко батеријских система", рекао је Димовић.

Указао је и да ће у избору могуће локације за нуклеарну електрану у Србији бити важни бројни фактори – геоморфологија тла, климатски услови, количина падавина, близина и удаљеност река, али и избор технологије и типа реактора.

"Неопходно је, као и код изградње Пакша 2, имати затворен систем хлађења, односно расхладне торњеве, где ће бити потребно два до три одсто воде која се сада користи у отвореним расхладним системима. Србија може да очекује нуклеарну електрану 2040. године", закључио је директор Института за нуклеарне науке "Винча" Славко Димовић.

Мађарска обуставља рад нуклеарке Пакш, што представља опасност за читав европски електроенергетски систем, јер је ван снаге 2.000 мегавата.

Извршни директор за управљање и тржиште у ЕМС-у Душко Аничић каже да је за сада у европском систему потрошња ниска, али да се то стално мења.

"Највећи изазов представља вече, након заласка сунца, када нема производње из соларних извора. Тад је највећи изазов за све операторе система да у том тренутку имају баланс између потрошње и производње", објаснио је Аничић.

Стање у Србији боље него у региону

Када је реч о снабдевању потрошача у Србији, стање је, како каже, доста боље него у региону. Електромрежа Србије, објашњава Аничић, тренутно пумпа електричну енергију у реверзибилној хидроелектрани у језеро, како би та енергија касније могла да се користи у периоду највећег изазова, односно у вечерњем врху.

Говорећи о земљама које тренутно највише увозе електричну енергију, међу којима су Италија, Мађарска, Аустрија, део Немачке и Хрватска, Аничић је истакао да Србија увози мало и објаснио да цена електричне енергије варира током дана.

"Тренутно је у овим сатима то у неком минимуму, зато и ЕПС купује ту енергију и пумпа горе на језеро", навео је Аничић.

Помоћ суседним земљама

Аничић је потврдио да су претходних дана стизали захтеви за помоћ од земаља из окружења. Мађарски оператор тражио је помоћ пре неколико дана, а јуче је исти захтев упутио и хрватски оператор преносног система.

"Имали смо резерве да им дамо у вечерњем врху, тако да то је једна од процедура да у случају проблема једни од других оператора система испоручују хаваријску енергију да би систем био стабилан", објаснио је Аничић.

Екипе у сталној приправности

Када је реч о мерама Електромреже Србије, Аничић наводи да важе процедуре по којима, кад год је на снази црвени метео-аларм, компанија прелази у стање приправности.

"Све расположиве екипе су у 24-часовној приправности за случај било каквог испада, да можемо правовремено да реагујемо", рекао је Аничић, додајући да се у том периоду одлажу и сви ремонтни радови, како би мрежа била у пуном капацитету.

Иначе, Мађарска је већ ставила на снагу план искључења, пре свега великих индустријских потрошача уколико не смање потрошњу, а исто за данас најављује и Румунија.

У Србији је снабдевање, према свему наведеном, тренутно стабилно, али апели за штедњу електричне енергије важе, као и у другим земљама, нарочито у наредних десетак дана, док не прође актуелни топлотни талас.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, агроекономски аналитичар Милан Простран је рекао да је стање на њивама различито од региона до региона и да је пре десетак дана био већи оптимиста када је реч о очекиваним приносима.

Навео је да је током обиласка Бачке и Баната затекао добро стање усева, али да ће актуелни топлотни талас оставити последице, пре свега на кукуруз.

"Био сам у два-три наврата у Бачкој, значи у малтене целом пределу Бачке, затим северном делу Баната и јужном делу Баната, управо тамо где је сада црвени метео-аларм који ће свакако узети део данка и у пољопривредној производњи", рекао је Простран.

Према његовим речима, кукуруз који је имао пуну агротехнику углавном је прошао најосетљивију фазу развоја, али ће усеви на парцелама са слабијом негом претрпети веће губитке.

Са друге стране, очекује да ће сунцокрет ове године у појединим деловима Србије остварити и рекордне приносе, док ће се шећерна репа такође боље изборити са сушом. Упозорио је да ће соја све теже опстајати у производњи због све израженијих климатских промена.

Изванредан принос дали су пшеница, јечам, раж, овас, уљана репица, воће и поврће.

Простран сматра да ће климатске промене у наредним годинама представљати већи изазов за пољопривреду од геополитичких криза и раста цена енергената.

Истиче да је неопходно прилагодити сетвену структуру новим условима и повећати површине под јесењим културама, које су се показале отпорнијим на екстремне временске прилике.

Србија може да очува прехрамбену сигурност

Говорећи о ценама хране, Простран је оценио да ће се последице суше постепено преливати на тржиште и да ће храна све више имати улогу коју данас имају енергенти.

Ипак, наглашава да Србија има потенцијал да очува прехрамбену сигурност, али само уз добро планирану аграрну политику, адекватне субвенције и подршку малим и средњим пољопривредним газдинствима.

Он је поручио да ће пољопривреда и ове године значајно допринети расту бруто домаћег производа и подсетио да Србија располаже великим вишковима пшенице за извоз. Како је навео, кључно је да се произвођачима благовремено исплате субвенције како би спремно ушли у нову пољопривредну годину.

Цело гостовање Милана Пространа погледајте у видеу на почетку текста

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је за РТС да ситуација остаје изазовна када је водостај Дунава у питању, наводећи да је током целог маја, јуна и јула забележена најнижа производња на Ђердапу откако је ова хидроелектрана пуштена у рад.

"Ђердап један је на 20 одсто производње, Ђердап два на 30. Дотоци су најнижи, односно 1.500 кубика у секунди", навела је Ђедовић Хандановић.

Додала је да су дотоци били на том нивоу последњи пут 2003, а пре тога 1985. године.

"То све говори о једној ванредној ситуацији која апсолутно мора да се прати и да остану сви запослени у енергетском сектору посвећени да пребродимо овај изазован сушан период, али и велике врућине", оценила је министарка.

Са друге стране, ситуација на хидроелектранама на Дрини је нешто боља – дотоци су испод просека, али изнад биолошког минимума.

Ђедовић Хандановић је нагласила колико је било важно што је завршена рехабилитација реверзибилне хидроелектране Бајина Башта на пролеће ове године, што омогућава пумпање воде у тренуцима када су цене ниске, односно у сунчаним часовима, а коришћење произведене енергије у јутарњим и вечерњим сатима када је потрошња највећа.

Акумулације су, како је рекла, на седамдесет и пет посто, што је задовољавајуће, а тако висок ниво ће се задржати за непредвиђене ситуације.

Неопходно хлађење Термоелектране Костолац 

Ситуација у термоелектрани Костолац је стабилна, али је, како је објаснила министарка, неопходна одређена висина Дунава да би се термоелектране хладиле на задовољавајућем нивоу, па су снаге одређених блокова морале да се спусте за трећину у претходном периоду.

Када је реч о Тенту, вода за хлађење из Саве није проблем и не угрожава производњу. Изазов представља квалитет угља, који није задовољавајући, што утиче на количину произведене електричне енергије, али се то превазилази увозом угља веће калоријске вредности.

"Угља на депонијама има довољно и оне се пуне сваким даном, милион и осамсто двадесет хиљада тона у овом моменту, циљ је да пређу и два милиона тона пре почетка зимске сезоне, да би управо имали додатну сигурност за периоде који су изазовни", навела је министарка.

Апел на рационалну потрошњу

Ђедовић Хандановић је указала да је ситуација у региону веома изазовна управо због неопходне висине водостаја Дунава за хлађење нуклеарних електрана.

Према њеним речима, нуклеарна електрана Пакш у Мађарској је већ смањена на педесет посто производње и вероватно ће морати да буде искључена, у Румунији један реактор не ради, а други ради са смањеном снагом, док ће у Бугарској, уколико се оваква ситуација настави, вероватно морати да искључе бар две јединице.

"То све ствара притисак, пре свега на доступну количину електричне енергије, а онда и на цене електричне енергије", објаснила је министарка.

Тропски талас је у Србији довео и до велике потрошње, која достиже 100 до 105 гигават-сати дневно, док се зими троши око 110 или 115 гигават-сати у моментима најхладније зиме и највеће потрошње.

"Апелујем на грађане да се рационално понашају, да рационално користе електричну енергију и да једноставно сви покушамо да допринесемо да превазиђемо овај сушни тропски период што је лакше могуће", поручила је Ђедовић Хандановић.

Додала је да је најбитније набавити енергију, односно додатне количине угља и мазута, али и недостајуће количине електричне енергије, унапред и по предвидивим ценама.

О НИС-у и рафинерији у Панчеву

Министарка се осврнула и на ситуацију са НИС-ом, оценивши да је реч о тешком питању које је донело велике муке и главобоље у претходних осамнаест месеци.

Додатно продужење лиценце од месец дана јесте олакшавајућа околност, јер ће НИС моћи да купи додатни танкер сирове нафте и допреми барем сто четрдесет хиљада тона сирове нафте до рафинерије у Панчеву током августа, што омогућава да рафинерија ради у просеку једанаест хиљада тона дневно, односно триста тридесет хиљада тона месечно.

"Ослањамо се великом мером за задовољење потрошње и потражње управо из рафинерије у Панчеву, јер је увоз такође отежан због ниског водостаја Дунава", навела је министарка, додајући да барже не могу да прођу уобичајеним темпом и капацитетом, па је и увоз нафтних деривата смањен.

Дугорочно решење, међутим, остаје изазов и зависи од завршетка преговора између руских власника НИС-а и мађарског Мола. Ђедовић Хандановић је подсетила да је председник Вучић најавио разговоре са председником Путином и мађарским премијером.

"Ми желимо и урадили смо све, пре свега да заштитимо наше интересе и да омогућимо да до договора дође. Да ли ће до њега доћи, остаје да видимо. За нас је једино прихватљиво одрживо и дугорочно решење", истакла је министарка.

Резерве нафтних деривата на високом нивоу

Иако је увоз одређене количине нафтних деривата, око четрнаест хиљада тона, отежан, па се користе железнички вагони и композиције, министарка каже да су залихе добре и да су резерве на високом нивоу.

"Када причамо о дизелу, то је неких петсто шездесет и пет хиљада тона, што је довољно за преко деведесет дана просечне летње потрошње, бензина око сто двадесет осам хиљада тона, такође близу деведесет дана просечне потрошње, керозина преко четрдесет хиљада тона, што је негде довољно за око два месеца", навела је Ђедовић Хандановић.

Захваљујући високом нивоу резерви, како је подсетила, прошле године је превазиђен изазован период када готово сто дана није било дотока сирове нафте, а снабдевање је остало стабилно.

Министарка је навела да су, ради заштите грађана од наглог скока цена, још приликом конфликта на Блиском истоку уведене мере попут смањења акциза од двадесет посто, ограничења цена и забране извоза деривата. Прошле недеље је, због смањеног увоза, одређена количина деривата пуштена из оперативних резерви компанија, како би државне стратешке резерве остале сачуване.

"Само наше државне резерве, ја када сам дошла на чело министарства, биле су око двадесет седам, двадесет осам дана просечне потрошње. Данас су педесет осам дана", истакла је министарка, наводећи да настављају да раде на завршетку нових складишта у државној својини.

Подсетила је и да је нафта и даље око деведесет долара по барелу, да је Русија забранила извоз нафтних деривата из своје земље, као и да је Турска купила милион тона дизела на Медитерану, што све ствара притисак на доступност производа и на цене.

На крају разговора, министарка се захвалила грађанима и свим запосленима у рударском сектору који по великим врућинама раде и производе угаљ, наводећи да је производња у јулу била изнад плана и у Колубари и у Костолцу.

"Ми ћемо омогућити да рударска нова опрема стигне што брже до копова и један багер ће ући у производњу, већ се очекује следеће недеље, тако да сви запослени у енергетском сектору апсолутно захтевамо да опрезност буде на највишем могућем нивоу", закључила је Ђедовић Хандановић.

Мирослав Цицић, воћар из Страгара, наводи да је принос ове године у просеку око 35.000 килограма по хектару.

"Година је толико родила да можете да нађете воће у забрану", каже Цицић.

Тако је и код његових комшија Хаџића, који узгајају шљиву на четири хектара.

Владимир Хаџић истиче да су ове године, нажалост, понуђене цене испод сваке економске исплативости.

"Цена је ту за прву класу конзумно око 50 динара, а за прераду 25 до 30 динара", каже Хаџић.

Воћари кажу да ће због тога већи део приноса оставити за сопствене потребе, а остатак ће отићи пут домаћег и европског тржишта.

Које субвенције воћари добијају

Иако није свака година родна као ова, свакако могу да рачунају на помоћ државе и града.

Снежана Живановић Катић, чланица Градског већа за равномерни и одрживи развој села и града, каже да град субвенционише и осигурање плодова са 30 одсто у односу на полису осигурања, јер осталих 70 одсто наши воћари добијају преко Министарства пољопривреде.

"Оно што је највећа инвестиција и што је најважније, то су свакако трактори, 64 нова трактора ове године је субвенционисао Град износом до 700.000 динара", додаје Живановић Катић.

Шумадијски дани шљиве

У част модрог блага, од 2009. године, са паузама, одржавају се "Шумадијски дани шљиве".

Мирјана Миленковић, директорка Градске туристичке организације Крагујевац, наводи да је богат културно-уметнички, гастрономски и музички програм са више од 100 излагача и око 350 учесника.

Манифестација се одржава подно Рудника, у Улици шумадијске шљиве у Страгарима.