Као узрок се често наводи вештачка интелигенција, али Милош Турински из "Инфостуда" каже за РТС да слика није тако једноставна.

Према његовим речима, у "златно доба" ИТ индустрије било је запошљавања "и шаком и капом", али је крајем 2022. године глобална економска криза утицала у великој мери и на ИТ сектор, што се одразило и на пословање компанија у Србији.

"Једно време су држали програмере на бенчу, што се код њих каже модерно, у нади да ће се некако тржиште опоравити и да ће заиста ти људи имати посла и нових пројеката. Међутим, то се није десило. И онда је морало да дође до оптимизације рада, до оптимизације кадрова, како би заправо у компанији остали само они кадрови који су прекопотребни", каже Турински.

Онда је дошао, додаје, и уплив вештачке интелигенције, када је заправо почело да се ради на томе да се оптимизују и аутоматизују сви они понављајући процеси и позиције, што се највише одразило на јуниорске позиције.

"Оптимизација, а не криза"

Иако је понуда послова у огласима у ИТ сектору претходних година пала, Турински напомиње да се то не може назвати кризом, додајући да је ИТ и даље у топ пет индустрија које имају највећи број огласа.

"Морамо да схватимо да је то заправо нормализација ове индустрије и да је то сад заправо неко реално стање које можемо очекивати и у будућности. Дакле, не можемо ми ово да назовемо кризом, као што би, да се ово на пример десило на општем сегменту, то заправо била она криза коју смо доживљавали ранијих година. Међутим, ово је заправо оптимизација, где су послодавци постали заиста паметнији кога запошљавају, ко им треба, за које пројекте и ко им је исплатив", објашњава Турински.

Различите позиције у ИТ сектору – ко стоји добро, а ко лоше

У оквиру самог ИТ сектора, различита је ситуација са различитим занимањима.

"И даље се траже у довољној мери, на пример, људи који се баве развојем софтвера или сајбер безбедношћу. То су, да кажемо, позиције које заиста недостају нашем тржишту и када на то додамо и сениоритет типа медиор или сениор, то су људи који јесу у дефициту и који су потребни нашем тржишту", наводи Турински.

Међутим, негативан је тренд када су у питању понављајући послови, попут QА тестера, корисничке подршке, пошто те позиције лако могу да се аутоматизују и где се већ види знатан уплив вештачке интелигенције.

"Терет је пао на леђа јуниора"

Што се тиче јуниора, почетника у послу, Турински каже да је њима знатно теже и да је некако цео терет заправо пао на њихова леђа.

"Јуниорске позиције су увек биле у најмањем проценту тражене. Али сâм пад у броју огласа укупно утиче у највећој мери управо на ове позиције. Тако да ћете видети свега десетак одсто огласа који су управо намењени овој категорији. Зато што више није тек тако лако ући. Управо су то понављајуће ствари, оперативне ствари које ВИ заиста може да замени", указује Турински.

"Сада није довољно, као раније, да познајете једну технологију"

Додатно, Турински наглашава да сада није довољно, као што је својевремено било, да познајете једну технологију и да са њом сматрате да можете да уђете у било коју компанију и да од ње направите каријеру.

"Сада је потребно, и то морају сви да схвате, потребна је много већа ширина знања и познавање не једне технологије, већ више технологија, разумевање процеса, меке вештине које су вам потребне за само пословање и разумевање саме компаније и њених потреба, пројеката", каже Турински.

Какве су шансе људи без дипломе

Знатан део радне снаге у ИТ сектору чине људи који су се преквалификовали, самоуки програмери на пример, или они који су завршили курсеве.

Управо је целокупна ИТ индустрија, подсећа Турински, била одраз тога да диплома није неопходна, већ одређено знање, резултати и пројекти са којима ћете доћи пред послодавца.

"То је оно што се вреднује, ваше искуство. То је и данас тако, без обзира на ситуацију која се задесила у целој овој индустрији. Нико вам неће посматрати диплому само зато што имате диплому", истиче Турински.

"Ја сада не бих смео да дам тај савет"

У дигиталном друштву све се брзо и нагло мења, па више не важе, барем не колико раније, ни неки путеви и смернице у каријери који су до скоро били уобичајени.

"И тада смо имали савете од људи који су заиста били на месту у том моменту – узми једну технологију и развијај се до максимума у њој. Ја сада не бих смео да дам тај савет. Није да је то нетачно, али не бих смео да дам само тај савет. Него оно што јесте кључно и што сам се исто малопре осврнуо, јако је битна ширина", каже Турински.

Шта је са факултетским знањем

У погледу основних знања, математичких, информатичких, која се добијају на факултету, Турински каже да их послодавци у великој мери цене, али да поред тих тврдих, техничких знања, све више траже меке вештине.

"Дакле, да разумете процес, да знате да радите у тиму, да комуницирате, да знате да радите на пројектима, да разумете ширину, шта је компанији заправо неопходно и зашто радите на нечему. А не да само добијете неки таск који ћете да одрадите програмерски, да искодирате или било шта и да се ту ваш посао заврши. Не, они траже апсолутно једну свестраност сада код програмера и што је негде новина на тржишту", наводи Турински.

"ВИ је будућност, али ће послодавци морати да отворе врата"

Много се говори о вештачкој интелигенцији која ће да замени многа занимања, док је ИТ сигурно једна од области где се ВИ примењује највише и најефикасније.

"Ту морамо да будемо свесни да се и даље траже стручњаци са високим познавањем и алата ВИ и развоја ВИ. И то ће бити дефинитивно будућност и неки будући правци", наводи Турински.

Са друге стране, додаје, послодавци ће морати у једном моменту такође да схвате колико је мало прилика за јуниоре, јер ће од неког морати да направе у неком моменту и тог медиора, који ће да постане сениор у некој технологији и неком развоју.

"И опет кад се тржиште буде стабилизовало и опет ће морати да отворе та своја врата да и млади могу да нађу свој пут и да крену да граде своју каријеру", закључио је Турински, истичући да су информационе технологије и даље занимање будућности.

"Ми се боримо, али ћемо свакако бити изложени тешкој кризи. Тако да је тешко припремити се за све то. Од тога да ће нестанак вештачког ђубрива на светском тржишту довести до драстичног смањења производње хране и у количинама – квантитативно и квалитативно. Ми смо по том питању од 2008. део европског тржишта и надам се да нећемо бити приморани да зауставимо извоз наших пољопривредних производа. Ако будемо приморани, ми ћемо доносити мере у циљу заштите и интереса грађана Србије. Грађани Србије ће имати и хлеба, и млека, и соли, и шећера, уља свега другог што је неопходно за живот", рекао је председник Вучић.

И ове седмице цене горива расту широм Европе, а по цени предњачи Немачка. У Француској на пумпама редови, грађевински превозници и предузетници блокирали су ауто-пут захтевајући заустављање раста цена горива. У Влади тврде да нема проблема са снабдевањем и да се мере већ предузимају.

"Растуће цене дизела штете нашем новчаном току. Ако се ствари не промене, плашим се, сви се плашимо, таласа отпуштања у наредним месецима", рекла је грађевинска предузетница Шарлот Лукас.

ММФ најављује помоћ земљама да превазиђу проблеме

Портпарол француске Владе Мод Брежон каже да ће све бити размотрено и одлучено у наредним сатима или данима, а у наредним данима за запослене Французе који се већ суочавају поново ће бити нови пакет мера помоћи.

Због највећег нафтног шока на светском тржишту Међународни монетарни фонд са Светском банком и Међународном агенцијом за енергетику заједнички ће деловати да помогне земљама да превазиђу проблеме. Директорка ММФ-а потвдила је да већ има захтева за финансијску помоћ.

"Само погледајте Катар. Они наводе да ће због нанете штете 17 одсто њихове производње гаса изостати у наредних три до пет година. Према Међународној агенцији за енергетику, 72 енергетска постројења за производњу и дистрибуцију су оштећена. Чак и да се рат данас заустави, остаће дуготрајан негативан утицај", каже Кристалина Георгијева.

Анализе забрињавају – ако Ормуски мореуз остане затворен већ наредних дана следи нови скок цене барела, а у другој половини месеца могуће су и веће несташице горива на пумпама широм света.

"Важно је нагласити да се промене не дешавају истог тренутка. Грађани често имају утисак да ће им рата порасти преко ноћи, али у пракси се то дешава спорије. Камата се не мења свакодневно, већ у роковима дефинисаним уговором, најчешће на сваких три или шест месеци“, каже Бодрожа за емисију "У средишту пажње".

За грађане који имају кредите са променљивом каматном стопом, раст еурибора директно повећава месечну обавезу. Бодрожа наводи пример за кредит од 50.000 евра са роком отплате од 15 година.

"Ако је фиксни део камате (маржа банке) два одсто, а варијабилни део 2,5 одсто, што приближно одговара садашњој вредности еурибора, укупна камата је 4,5 одсто. У том случају, месечна рата ће бити већа за нешто више од 28 евра. На годишњем нивоу, то је додатних 336 евра трошка за буџет“, рекао је професор.

Према подацима Удружења банака и НБС, у Србији око 166.000 грађана отплаћује стамбени кредит, а просечна задуженост износи око 42.000 евра. Подаци РГЗ-а показују да се данас сваки трећи стан купује из кредита.

"Мој први савет је да грађани не гледају да ли могу добити кредит данас, већ да ли га могу враћати у будућности, чак и у условима када дође до погоршања економске ситуације. Свако треба да постави питање: ’Шта ако ми рата порасте за 10 или 20 одсто?’ Ако то можете нормално да поднесете, онда сте добар кандидат за кредит“, поручује професор Бодрожа.

Додаје да се никада не треба задуживати до максимума који банка одобри, већ оставити простора за непланиране трошкове попут губитка посла или проширења породице.

Док европски кредити зависе од еурибора, динарски зависе од референтне каматне стопе НБС. Наша централна банка прати одлуке Европске централне банке, инфлацију и глобалне ризике.

Директор Србијаводе Горан Пузовић најавио је уређење главних приобаља у Београду.

"Имамо уређење леве обале Саве, од Ушћа Саве до моста Газела. Имамо десну обалу Дунава, 25. мај комплетан сређујемо, дунавски рукавац и од 45. блока до Нове 7, до Експа. Правимо једну потпуно нову саобраћајницу и радимо реконструкцију Круне насипа, која ће остати само за пешаке и бициклисте", рекао је Пузовић.

Данило Јеринић, директор Експо 2027, истакао је да је пројекат битан за даљи развој главног града Србије.

"Важно је за Београд да искористимо потенцијал наших река на прави начин, да оне послуже за даљи развој и нови садржаја. Да заједно урбанистички сређене целине формирамо у Београду", нагласио је Јеринић.

Министарство за заштиту животне средине најављује уређење потпорних зидова поред старих дивљих депонија, санацију и ревитализацију водених токова, али и изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода.

Преко 40 километара канализационе мреже за Ниш

Министарка заштите животне средине Сара Павков рекла је да ће се бенефити осетити и до Ниша.

"У питању су пројекти који се надовезују на кредит из ЦЕБ-а где је уговорено 200 милиона евра за изградњу канализационе мреже која је увелико у току, али и за изградњу или реконструкцију седам постројења за пречишћавање отпадних вода, врло значајне за све регионе Србије. Поред тога преко ИПА пројеката имамо најзначајнији велики пројекат преко 40 километара канализационе мреже за град Ниш, потпуно нова постројења за пречишћавање отпадних вода за град Ниш", рекла је Павков.

Постројења за пречишћавање отпадних вода

И док се спрема пројектно-техничка документација за више десетине постројења за пречишћавање отпадних вода у Србији, Београд и даље чека своје највеће постројење - у Великом селу.

Мирослав Чучковић, градски менаџер, најавио је изградњу три подземна колектора.

"Због тог постројења потребно је изградити три подземна велика колектора из правца Новог Београда, из правца Мостарске петље и из правца Дорћола како бисмо направили комплетан слив свих становника који ће бити пречишћени и вода прерађена у постројењу у Великом селу и након тога спроведена у Дунав. Тако да тај објекат сам можемо очекивати да се у наредних 55 месеци, такав је уговор, спроведе у дело", истакао је Чучковић.

Развој градова више се не мери бројем изграђених километара путева или квадрата, већ колико је један град отпоран на поплаве, суше, пожаре, екстремне временске услове и климатске промене.

Превентива од климатских промена

Начелник сектора за ванредне ситуације Лука Чаушић рекао је да климатске промене више нису у домену теоријске расправе, већ да се из године у годину може видети да су оне присутне.

"Тако да превентива мора да остане један од приоритета, превентива у смислу смањења ризика од катастрофа, смањења ризика од елементарних непогода, као и повезаност читавог друштва, свих сегмената заштите и спасавања и генерално, као што сам рекао, сегмената друштва да бисмо могли будуће године да дочекамо мирни", истакао је Чаушић.

Од три одсто слатке воде на планети, само је око један одсто за пиће. Број становника планете расте, а водени ресурси се смањују.

У односу на то време, јагњетина је у маркетима данас чак и јефтинија – за око 200 динара.

Секретар Удружења за сточарство Привредне коморе Србије Ненад Будимовић каже да обично током празника цене меса варирају.

"Питање је да ли ће тржиште бити довољно снабдевено месом. Велики је опсег цена од највише до најниже. Ове недеље се цена свињског бута, као најквалитетније категорије меса, креће од 500 до 700 динара", наводи Будимовић.

Цене јагњетине све ниже

Како каже, јагњетина је, у поређењу са периодом божићних празника, појефтинила.

"За Божић је цена била 1.300 динара, данас је скоро 1.000. Када причамо о количинама меса за васкршње празнике, залиха има, велико је тржиште и биће га довољно", истакао је Будимовић.

На питање да ли ће месо поскупети и у печењарама, Будимовић каже да је утицај на цене видљив само у хипермаркетима, док у угоститељским објектима остају исте.

"Почетком ове недеље цена прасади, од 16 до 25 килограма живе ваге, износила је од 275 динара у Зајечарском округу, до 450 динара по килограму у Мачванском и Шабачком округу. Увек је у централној и јужној Србији цена била за 10 до 15 одсто нижа него у Војводини", објаснио је Будимовић.

Сезона поста – сезона рибе

Наводи да се у време празника количина конзумације меса мења у зависности од поста.

"Још увек траје васкршњи пост. Чињеница је да је смањена конзумација меса. Углавном се једе друга врста хране. Очекује се повећана потражња у наредним данима", каже Будимовић.

Додаје да је због поста тренутно риба најпродаванија.

"Цена је, колико сам погледао показатеље, за шарански тип рибе неких 700 динара. Рибњаци раде, а маркети су углавном празни (хладњаци у којима се чува риба)", наводи Будимовић.

Нафтна криза у свету баца сенку и на цене меса

Будимовић наводи да ће тренутно стање у вези са ценама горива и транспорта утицати и на цене меса.

"Очекује се поскупљење због енергената, првенствено горива, нафте и вештачког ђубрива јер су и произвођачи у том региону. Међутим, не може то одмах да се осети", објаснио је Будимовић.

Истакао је да су добре мере ограничавања цена горива за произвођаче амортизовале први ударац.

"Један од већих послова у пољопривреди је пролећна сетва. После тога иде жетва, па онда поново јесењи радови. Треба бити обазрив и ослушкивати шта се све дешава. Треба да се пронађе алтернатива за вештачко ђубриво. На нафту не можемо знатно да утичемо", закључио је Будимовић.

Овом аквизицијом је, како се истиче, настао највећи домаћи трговински ланац, са више од 5.000 запослених и годишњим прометом већим од 600 милиона евра.

"Ова аквизиција представља круну у пословању компаније Аман доо, која је током 35 година пословања на тржишту Републике Србије преузела трговинске системе: Линија Вандини, СОС Маркети, Вишњица Дућани, Сретен Гудрић маркети Ужице, Interex, Самалд Комерц Нови Пазар, Орион Лесковац, Алфа Јагодина и Прехрана Сомбор", поручују из компаније Аман.

Истакла је, такође, да су прошле године завршили Прелиминарну техничку студију о мирнодопској примени нуклеарне енергије и сад су у првој фази нуклеарног програма.

"У оквиру подгрупа, дефинисан је највећи део пројектних задатака у овој фази и сада је важно да будемо ефикасни и да у кратком року кренемо у расписивање набавки за израду студија које ће покрити теме које се обраћују у првој фази, а које ће радити институције и стручњаци из земље и иностранств", рекла је министарка.

Циљ да се нуклеарка до 2040. нађе на мрежи

Министарка је додала је да Француска агенција за развој исказала заинтересованост за финансирање израде студија које би покриле део тема у првој фази нуклеарног програма, а то су развој кадрова, избор локације, укључивање домаће индустрије, и информисање јавности, a које би се радиле у сарадњи са француском компанијом EDF.

Према речима министарке, циљ је да до средине следеће године буде завршена израда свих студија које су потребне за доношење информисане одлуке Владе о реализацији нуклеарног програм.

"На тај начин би до 2032. Србија могла да буде буде спремна за избор технологије и улазак у процес уговарања изградње, како би после 2040. године нуклеарна електрана могла да се нађе на мрежи", навела је Ђедовић Хандановићева. 

Међуресорна експертска Радна групе за испитивање оправданости приступа развоју нуклеарне енергије са Групом за припрему и примену Програма нуклеарне енергије, која је формирана као унутрашња јединица у оквиру Министарства, заједно чине Национално тело за спровођење програма нуклеарне енергије.

Како наводе извори, Европска унија жели да избегне сценарио из 2022. године када је енергетска криза након почетка рата у Украјини подстакла раст инфлације и довела до огромних буџетских дефицита.

Европски комесар за енергетику Дан Јоргенсен изјавио је да постоји ризик да се актуелна енергетска криза прелије и на остатак привреде и нагласио потребу за координисаним приступом чланица ЕУ.

Према речима Јоргенсена, Комисија пружа техничку подршку државама чланицама како би мере остале у оквирима расположивог фискалног простора.

Подаци показују да је однос јавног дуга и БДП-а у Европској унији порастао са 77,8 одсто крајем 2019. на 82,1 одсто у трећем кварталу прошле године, што додатно ограничава могућности за нове фискалне интервенције.

Амерички и израелски напад на Иран довео је до скока цена нафте и гаса у Европи за око 60 одсто, што је изазвало страх од несташице дизела и горива за авионе.

Поједине земље, укључујући Италију, Пољску и Шпанију, већ су смањиле порезе на гориво, док друге траже флексибилнија правила о државној помоћи.

Италија притом заговара и ублажавање фискалних ограничења како би државе имале више простора за реаговање.

Министри финансија више земаља предложили су увођење пореза на екстрапрофит енергетских компанија на нивоу ЕУ, како би се ублажио терет за привреду и грађане.

Европска унија упркос изазовима позива на опрез приликом протрошње, а неки званичници упозоравају да би Унија могла да се суочи са трећом великом економском кризом у последњих шест година, након пандемије вируса корона и почетка рата у Украјини, које су већ значајно повећале јавни дуг.

Председница Европске централне банке Кристин Лагард оценила је да циљане мере могу да ублаже последице поскупљења енергената, али је упозорила да широке и дуготрајне интервенције могу да додатно подстакну инфлацију. Сличну поруку послао је и европски комесар за економију Валдис Домбровскис, који је упозорио да прекомерна потрошња може да има озбиљне последице за буџете европских земаља.

Уредница портала Енергија Балкана Јелица Путниковић истиче да цена нафте наставља да расте, а тржишну неизвесност додатно подгрева актуелна геополитичка ситуација.

"Нафта је изнад сто долара. Јутрос је америчка нафта износила око 116 долара, док је у Лондону цена достигла 111 долара", наводи Путниковићева.

Наглашава да нафта полако поскупљује, јер неке земље већ коригују цене испорука.

"Оно што су неке земље имале уговорено у јануару и фебруару, односно фјучерсе за испоруке у априлу, мају и јуну, сада повећавају и те цене. То показује да се сви плаше да неће моћи да обаве испоруке по старим ценама", наводи Путниковићева.

Ограничена улога ОПЕК-а

Јелица Путниковић објашњава да, иако су чланице ОПЕК-а најавиле симболично повећање испорука нафте за мај, њихова могућност да значајно утичу на тржиште остаје ограничена.

"Треба имати у виду да су чланице ОПЕК-а углавном земље које окружују Ормуски мореуз, па ни оне не могу значајно повећати испоруке. Све зависи од тога да ли ће бити постигнут договор о окончању рата и да ли ће мореуз поново нормално функционисати. Према информацијама из светских медија, дневно кроз мореуз прође свега једанаест танкера, док је раније пролазило око 150 до 170, што је мање од десет одсто уобичајеног протока", наглашава Путниковићева.

Говорећи о снабдевању гасом, Јелица Путниковић наглашава да ће ситуација зависити и од стања инфраструктуре.

"Уколико су постројења оштећена, све зависи када ће моћи да се поправе и колико ће то коштати", објашњава она, подсећајући да је процес производње и транспорта гаса сложен и захтева додатну прераду и хлађење.

Мађарска и Словачка могу игнорисати ЕУ – руски гас остаје опција

Иако Европска унија остаје при ставу да ће окончати увоз руског гаса, Путниковићева сматра да ће то имати последице.

"Не, ништа не важи. Нећемо да се враћамо руском гасу", цитира она став европских званичника, али додаје да ће и садашњих око 13 одсто руског гаса недостајати ако до забране дође.

"Тешко да ће моћи да га купе по повољнијој цени него што га сада набављају", оцењује гошћа Јутарњег програма.

Указује да би због кризе на Блиском истоку Мађарска и Словачка могле наставити да користе руски гас који се транспортује преко Турског тока. Питање је, додаје она, на који начин би Европа могла да им забрани тај транзит.

"Могуће је наредити Бугарској да обустави транзит гаса, а Бугарска би вероватно послушала, јер се у Бриселу доносе инструкције које они поштују. Са друге стране, ако Бугарска настави транзит, земље кориснице могу одбити да поштују европске наредбе, што би довело до додатне напетости", објашњава она.

Европска складишта гаса на ниском нивоу – расте конкуренција за алтернативне изворе

Према њеним речима, складишта гаса у Европи су већ на ниском нивоу.

"Иако је грејна сезона завршена, европска складишта у просеку су попуњена на мање од 28 одсто, а сада почиње период пуњења за следећу сезону. Ако Европа остане при ставу да неће куповати руски гас, а гас из Блиског истока из Катара или Ирана не стиже, онда ће настати озбиљна конкуренција за алтернативне изворе, попут америчког, аустралијског или алжирског течног гаса", наводи она.

Цена гаса расте, али тржиште реагује умерено

Иако је цена гаса порасла, тржиште за сада не реагује драматично као на почетку рата у Украјини.

"Јесте поскупео и природни гас, али на ТТФ-у је цена јутрос износила око педесет евра за мегават-час. За поређење, на почетку рата у Украјини цена је била око триста евра", подсећа Путниковићева.

Додаје да се тржишта донекле прилагођавају кризним условима, али упозорава да би дужа блокада могла имати озбиљне последице по глобалну економију, укључујући и производњу хране.

Стање у Србији

Када је реч о Србији, Путниковићева наводи да земља и даље има сигуран правац снабдевања преко Турског тока. Међутим, она упозорава да постоје ризици који могу угрозити стабилну испоруку, укључујући транзит кроз друге земље, могуће инфраструктурне проблеме, геополитичке тензије и флуктуације на глобалном тржишту гаса.

"Ми за сада имамо сигуран правац снабдевања и како нам тврде и наши и руски званичници, ми ћемо моћи да добијемо руски гас. Међутим, остаје питање транспорта преко других земаља и спољних околности које могу утицати на испоруку", објашњава Путниковићева.

Указује на важност разматрања алтернативних извора снабдевања гасом, укључујући изградњу нових гасовода и ЛНГ терминала у региону. Међутим, истиче да многи од ових пројеката још немају економску оправданост, што значи да није извесно да ће бити реализовани у догледној будућности.

Путниковићева истиче да дугорочна енергетска сигурност зависи од развоја геополитичке ситуације, стања глобалних тржишта и способности регионалне инфраструктуре да издржи потенцијалне кризе.

Цело гостовање Јелице Путниковић можете погледати у видеу на почетку текста.

Говорећи о ситуацији у околини Кањиже, председник Савеза енергетичара Никола Рајаковић је истакао да је реч о инфраструктури од виталног значаја.

"Таква инфраструктура, која је од виталног значаја за снабдевање гасом, представља приоритет број један како са аспекта енергетике, тако и са аспекта безбедносних изазова", наводи Рајаковић.

Подсећа да су се у прошлости већ дешавали велики поремећаји у снабдевању гасом, укључујући рушење "Северног тока" и прекид транзита кроз Украјину, те додаје да је "Турски ток", односно "Балкански ток", остао кључни систем за снабдевање.

"Турски ток, или како га понекад зовемо кроз Србију Балкански ток, са капацитетом од петнаест милијарди кубних метара гаса годишње, остаје изузетно важан инфраструктурни пројекат. Без њега функционисање гасне привреде, па и целокупне енергетике, долази у велико питање. Дакле, критично је", наводи Рајаковић.

Енергетика и геополитика

Он је указао да је енергетика готово увек повезана са геополитичким тензијама и сукобима, додајући да је енергетика често и узрок конфликата.

"Енергетика је прва на удару када почну велика геополитичка превирања, јер вода, храна и енергија представљају виталне функције за свако друштво и за сваку заједницу. У таквим околностима угроженост малих заједница и држава, као што је Србија, још је израженија", наводи Рајаковић.

Глобална криза и утицај на Европу

Према његовим речима, глобална енергетска криза је већ продубљена ратом на Блиском истоку, што утиче како на тржишта гаса и нафте, тако и на електроенергетски систем.

Он објашњава да је читав енергетски систем повезан и функционише као целина: електроенергетика, нафтни и гасни сектор, као и производња из угља међусобно су условљени.

Како истиче, сваки поремећај у једном сегменту неминовно се преноси и на остале. Наводи да је Европа пре неколико година производила око 30 одсто електричне енергије из гаса, док је тај удео данас смањен на око 15 процената, што значи да је зависност мања, али и даље значајна.

Због тога, додаје, поремећаји у снабдевању гасом и нагли раст цена, који је у последњим недељама достигао око 70 одсто – директно утичу на производњу струје, тржиште електричне енергије и доводе до раста цена у ширем енергетском сектору.

Угаљ као краткорочна резерва

Говорећи о повратку угља, Рајаковић каже да краткорочно термоелектране остају важна резерва.

"Краткорочно, термоелектране на угаљ увек ће служити као стратешка резерва и помагати у функционисању електроенергетског система. Међутим, дугорочно гледано, угаљ ће у наредним деценијама постајати све мање значајан и све мање утицајан у производњи електричне енергије", објашњава он.

Уштеда енергије кључ за стабилност и цене струје

На крају, Рајаковић је поручио да је енергетска ефикасност и даље кључна.

"Морамо јачати", истиче, уз напомену да је "и даље најјефтинији мегават-сат онај који се кроз енергетску ефикасност реализује, односно уштеди".

Цело гостовање Николе Рајаковића можете погледати у видеу на почетку текста.

"У извозу доминирају и јабука, малина, смрзнута вишња, купина и, у последње време, боровница као веома важна воћна врста, чија је перспектива велика. Доста смо урадили у технологији производње јабучастих воћних врста, као и код боровница, за разлику од јагода", наводи Кесеровић.

Услови подизања засада

Према његовим речима, Србија је једна од препознатљивих земаља у Европи, али и у свету, у савременој производњи боровнице, јер се подижу савремени засади са квалитетним садним материјалом, уз повољне агроеколошке услове, а берба стиже у време када се завршава у Португалији, почетком јуна.

"У наредних десет година, боровница ће бити међу десет извозних прехрамбених производа, али треба опреза у избору услова за подизање засада. Осим хемијске анализе на макро- и микроелементе, мора се урадити и механичка анализа земљишта и воде. Не сме се направити ниједна мала грешка", указује Кесеровић.

Профитабилна воћна врста 

Напомиње, такође, да ће боровница у наредном периоду бити једна од најпрофитабилнијих воћних врста, а можда и пољопривредних култура.

С друге стране, Кесеровић истиче да је за садњу боровнице неопходна добра анализа земљишта и воде, јер ако садрже висок pH и карбонате, то ће се одразити на производњу, док је квалитетан садни материјал основ за квалитетну производњу.

"На малим површинама могу се остварити велики приходи, можда и највећи од свих пољопривредних култура. У Србији чак 40 одсто газдинстава има до два хектара, а око 75 одсто до пет хектара. Ако би се боровница узгајала у пластеницима, на хектар или хектар и по, раније би родила и достигла већу цену“, објашњава Кесеровић.

Освајање тржишта

Кесеровић, такође, указује да треба изабрати одговарајући положај парцела, али не у равничарском крају, који је ове године погођен великим количинама падавина.

"Србија је савладала савремену технологију и позната је на светском нивоу по њеној примени. Перспектива је веома добра. Боровница се може узгајати и у контејнерима запремине од 70 до 80 литара, који треба да буду перфорирани. На тај начин може се контролисати и количина наводњавања", каже Кесеровић.

Истиче, такође, да је боровница дефицитарна воћна врста и да Србија може брзо освојити европско и светско тржиште, али да је треба брендирати и заштитити, што није урађено са српском шљивом.

"Ако се произведу квалитетни плодови боровнице, постиже се висока цена. У извозу прошле године кретала се између седам и осам евра. То је прва берба, а постоје и сорте код којих се берба обавља у два наврата", закључује професор Кесеровић.

Бојан Станић из Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије каже да је међународно тржиште повезано и да је природно да долази до пораста цена, као што се види и на примеру горива, али да залиха ђубрива у Србији тренутно има довољно и да држава није директно зависна од увоза из кризних региона. 

"Даљи развој ситуације зависи пре свега од дужине трајања сукоба и његовог интензитета. Уколико би ова криза потрајала још месец дана, довело би се у питање како ће изгледати ситуација на јесен, посебно у пољопривреди. За сада, све је под контролом и чињеница је да држава води одређену стабилизациону политику која доприноси ратарима", истиче Станић.

Повећана глобална тражња за ђубривом могла би да се прелије и на тржишта са којих се Србија снабдева – Русију, Казахстан, Аустрију и Мађарску.

"Постоји опасност од тога, због повезаног тржишта, тако да би већа потражња довела до раста цена. Али, због односа Србије са поменутим државама, верујем да ће притисак бити нижи", наводи саговорник из ПКС.

Говорећи о потреби за активацијом робних резерви, Станић сматра да је сада неопходно имати веће залихе како би се избегли прекиди у производњи, иако то подразумева и веће трошкове. 

"Морате да осигурате да неће бити недостатака сировине за потребе становништва, али и за извоз", тврди саговорник. 

Станић потврђује да раст цена горива и ограничења која држава уводи како би их ублажила представљају додатно оптерећење за буџет и привреду.

"Постоји притисак на буџет јер се део трошкова преузима да би се цена задржала под контролом, постоји притисак на цене енергената", указује Станић.

Предвиђа да је са наставком глобалне кризе извесно да ће доћи до новог раста цена, што ће се одразити и на инфлацију.

"Следи инфлаторни талас уколико се ситуација продужи, а већ се види раст инфлације у Европској унији и другим земљама. Очекује се званично обраћање Међународног монтераног фонта, који ће проценити какав је изглед раста светске привреде за ову и наредну годину, уједно и инфлације", закључује Станић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

Учесници су на "Бизнис приче" стигли из Србије, Словеније, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Хрватске и Црне Горе. Од примене вештачке интелигенције у различитим индустријама, преко комуникација, инвестирања, крипто револуције, пореских олакшица и управљања стресом, до продаје и маркетинга – све теме "Бизнис прича" посвећене су развоју и унапређивању пословања.

Једно од најинспиративнијих предавања одржао је професор Миодраг Зец, под називом "Зашто су неки народи богати, а други сиромашни". Током предавања, др Зец је рекао реченицу која је многима остала урезана: "Не постоје рентабилна занимања, постоје само успешни људи".

У два конференцијска дана са учесницима су знања и искуства поделили стручњаци различитих профила, међу којима су Митко Мурић (Nusr-Et), експерт за лидерство у области неуро-наука и неуромаркетинга др Николаос Димитриадис, Тања Татомировић (HyperFacade), Миша Лукић (Brand Sapiens Dubai), професор др Миодраг Зец, Недим Шабић (Bigburg GmbH), Иван Гавански (ACPI investment Managers LLP), професор др Давор Ј. Корчок (DOX Pharm), Бранислав Стојаковић (Eurosalon Real Estate), Милица Канкараш (Bio Solutions, Crux Pure), Бранко Канкараш (Bio Solutions, Crux Pure), Иван Станковић (Communis), Жељко Јанковић (Real Media Factory), лидерка у области дигиталних медија Јасмина Копривица, Урош Микић (Flow Ninja), Ана Брзаковић (BizBalans), Лука Трикић (Connect The Dots), Душан Роглић (Roglić Company), Ненад Гујаничић (Momentum Securities), Марко Матановић (ECD.rs). Модераторка конференције била је Настасија Стошић.

Најважније, позитивне утиске о конференцији имали су посетиоци – да је највећа вредност Бизнис прича у повезивању и дељењу знања, стварних искустава и идеја. Догађај су енергичним наступима употпунили Наташа Беквалац, ТоМа i Beso de Loco, у име прослављања нових склопљених познанстава.

Ове године посебно обећавајућа била је структура публике – из издања у издање све је више младих. "Могућности су данас неограничене" – поручио им је оснивач конференције Владимир Станковић – "само будите одлучни у ономе што желите".

Професор Шумарског факултета у Београду Бранко Главоњић рекао је за РТС да су у овом тренутку стоваришта пелета снабдевена, фабрике раде, за разлику од децембра и јануара, сада нема ограничења куповине пелета на џак.

Према његовим речима, продаја се одвија без потешкоћа, а с обзиром на то да је потражња нижа, дошло је до успостављања тржишне равнотеже.

Говорећи о ценама, рекао је да се оне крећу од 36.000 до 38.000 динара по тони, односно оне су ниже до 20 одсто него зимус.

"Постоје стоваришта где су цене и више од 40.000 динара, али ради се о мањем броју стоваришта. Очекујемо пад цена. Савет грађанима је да се распитају пре куповине и посете већи број стоваришта, јер се разликују цене по неколико хиљада од истог произвођача у различитим стовариштима", истакао је Главоњић.

Предложен сет мера

Истакао је да је почетком фебруара одржан састанак у ПКС где се расправљало о мерама за стабилизацију ситуације, а посебан сегмент разговара представљао је сет мера како би се спречиле високе цене.

Професор Главоњић је рекао да су том приликом донета два закључка.

"Као први закључак је да би требало пелет увести у робне резерве како би се могло брзо реаговати кад дође до поремећаја. Ова мера је неопходна с обзиром на број потрошача у последње време", каже Главоњић.

А као друга мера предложен је ванредни надзор тржишне инспекције, рекао је професор Главоњић и додао да су оба закључка послата од стране ПКС надлежним министарствима.

"Број оних који се греју на пелет расте у последње три године, а порастао је за 40.000 домаћинстава и сада је прешао 200.000 домаћинстава", каже Главоњић, а као могући разлог наводи подстицаје за замену ложишта.

Како је навео, ситуација током зиме је била слична и у другим земљама, у неким земљама расла је цена, негде је било ограничења цена, у неким је био проблем са снабдевањем, а у ЕУ сви произвођачи који желе да дистрибуирају пелет морају да поседују сертификат.

Ситуација са огревним дрветом стабилна целе сезоне

За разлику од пелета, када је реч о огревном дрвету ситуација је била стабилна током целе сезоне, а цене су се кретале од 7.500 до 10.000 динара.

Напоменуо је да је дрвна индустрија Србије 2025. годину завршила са добрим резултатима, међутим, избијањем кризе на Блиском истоку дошло је до проблема.

Према његовим речима, наша предузећа имају добре односе са УАЕ, Израелом и Саудијском Арабијом, а доста извозимо и за Кину, али по избијању кризе дошло је до смањења поруџбине из Кине.

Цена горива у Европи достигла је највиши ниво од почетка рата у Украјини, у Немачкој се крећу између 2,3 и 2,4 евра по литру. Иако је реч о значајном удару на кућне буџете, чини се да су грађани у великој мери прихватили нову реалност, док владе не показују спремност за значајније интервенције.

"Дошао сам колима у Србију и точио гориво успут – цене су свуда ниже него у Немачкој и нема гужви", каже дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић.

Словенија – ограничења на папиру, цене у порасту

У Словенији су формално и даље на снази ограничења од 50 литара горива по возилу, али се та мера у пракси ретко примењује. Цена горива је од почетка кризе на Блиском истоку порасла са 1,3 на 1,6 евра по литру, а ново поскупљење очекује се већ почетком наредне недеље.

"Ипак, цене су и даље повољније него у Аустрији или Италији, док на ауто-путевима достижу и до два евра по литру због великог броја возача из околних земаља који долазе у Словенију да точе гориво јер је повољније“, истиче уредник словеначког Дела Јанез Томажич.

Истовремено, словеначка влада разматра мере за ублажавање инфлације, укључујући и могуће смањење ПДВ-а на основне животне намирнице, али конкретна одлука још није донета.

Немачка индустрија под притиском

Економске последице високих цена енергената посебно су видљиве у Немачкој, која се све више суочава са процесом деиндустријализације. Аутомобилска индустрија, као један од стубова привреде, налази се у кризи, а бројни произвођачи селе производњу у земље са јефтинијом радном снагом.

Поред тога, суочавају се са проблемима и хемијска и друге индустрије, док привредници указују на прекомерну бирократију.

"Немци тврде да трећину радног времена проведу попуњавајући формуларе који стижу из Берлина и Брисела", наводи Радичевић.

Брисел позива на заједничку акцију

За разлику од већег дела Европе, у Бриселу су цене горива први пут у благом паду од почетка кризе на Блиском истоку – бензин кошта око 1,9 евра, а дизел 2,3 евра по литру.

"Наглих скокова цена других производа није било, али ако се криза настави, проблеми ће се осетити широм Европе", упозорава дописник РТС-а из Брисела Душан Гајић.

Он додаје да Европска комисија инсистира на координисаном приступу држава чланица, уместо појединачних решења, имајући у виду да Европа у великој мери зависи од увоза фосилних горива, пре свега из земаља Залива.

Геополитика и енергетска неизвесност

Глобалне тензије додатно компликују ситуацију. Свет се све више дели на амерички и кинески блок, што се снажно одражава и на Европу. Политички притисци да се европске земље јасно сврстају уз САД у односима са Кином и у конфликтима на Блиском истоку постају све израженији.

Истовремено, Кина је већ обезбедила велике количине енергената, док су друге азијске земље мање спремне за кризу.

"Односи Европе са Кином су негде између конкуренције и складног брака", оцењује Радичевић.

Иако се у појединим европским земљама, попут Мађарске и Словачке, чују гласови за обнову сарадње са Русијом у области енергетике, такав сценарио за сада делује мало вероватно.

Одрицање од руских енергената представљено је као морална одлука, што додатно отежава евентуални заокрет у енергетској политици Европске уније.

У понуди су кредити индексирани у еврима, али и динарски ауто кредити за које није неопходно учешће.

На ауто кредит Рајфајзен банке може финансирати куповина новог, али и половног аутомобила.

Поред аутомобила, кредитом Рајфајзен банке могу се купити и нови мотоцикл, скутер или квад.

За куповину двоточкаша или квада, није потребно животно осигурање, па су купци у старту ослобођени тог додатног трошка. Све више људи се одлучује за куповину потпуно електричних возила или хибридних аутомобила из најмање два разлога – субвенције која се може користити као део учешћа за кредит и нижих трошкова вожње и одржавања. За хибридна и електрична возила важе и најповољнији услови.

Оно што је специфично за Рајфајзен ауто кредит је да каско осигурање није обавезно, као ни залога до износа кредита од 3.000.000 динара или 25.000 евра.

Куповина новог аутомобила или мотоцикла на кредит омогућава сигурнију и поузданију вожњу, без чекања да се уштеди цела сума за куповину возила. Таква куповина често може бити повољнија по кућни буџет од трошкова сталног одржавања и поправки старог аутомобила.

Зато за све детаље и информације о акцији сазнајте на сајту Рајфајзен банке.

Будите одговорни, позајмљивање новца кошта.

Цена евродизела за пољопривреднике повећана је са 181 на 184 динара по литру.

Влада Србије је јуче продужила до 2. маја и забрану извоза нафте и нафтних деривата, како су навели ради заштите домаћег тржишта од несташице деривата нафте.

Према Уредби о ограничењу висине цене деривата нафте, која је ступила на снагу 23. јануара и која је првобитно важила 60 дана, највиша малопродајна цена са порезом на додатну вредност утврђује се за евродизел и бензин БМБ 95 на основу просечних велепродајних цена тих деривата на територији Србије увећане за 20 динара по литру, односно за 21. фебруар од 21. фебруара.

Влада Србије је такође крајем марта изменила Уредбу о ограничењу висине цене деривата нафте у делу који се односи на цену дизела за пољопривреднике, односно за евродизел намењен регистрованим пољопривредним газдинствима и највиша малопродајна цена са порезом на додату вредност са 179 динара повећана је на 181 динара по литру.

Ресорни министар Драган Гламочић тада је рекао да ће пољопривредници и даље имати право на враћање акције у вредности од 57,64 динара по литру.

За непоштовање уредбе предвиђене су новчане казне од 100.000 до два милиона динара за правна лица, за одговорно лице у правном лицу казне су од 5.000 до 150.000 динара, док ће се предузетник казнити од 10.000 до 500.000 динара. Могуће је изрећи и мере забране обављања делатности у трајању од шест месеци до годину дана.

Надзор над применом ове Уредбе спроводи Министарство унутрашње и спољне трговине.

"Највише у оним областима, односно индустријама које су енергетски интензивне. То значи, рецимо, хемија, петрохемија, челик, рударство, али и храна суштински зато што ви у прехрамбеној индустрији морате да имате уређаје и за расхлађивање, за загревање, за конзервирање хране, тако да је и она на неки начин погођена", каже Жарковићева.

Указује да раст цене горива већ погађа авио-саобраћај, што ће се неминовно одразити и на туризам.

"Авио-компаније су у приличној паници, раст цена горива наравно да ће се одразити и на повећану цену авио-карата. Дакле, туризам ће свакако бити на одређен начин угрожен", додаје Жарковићева.

Поручује и да тај регион производи велике количине хелијума који се користи за производњу чипова.

"То нас све онда некако враћа у онај период ковида када су чипови, наравно из другог разлога, били угрожени. Онда смо одједном схватили њихов значај – да они улазе у све шта ми дотакнемо од ујутру – телефоне, рачунаре, али и аутомобилску индустрију, војну индустрију, центре за вештачку интелигенцију", указује Жарковићева.

Инфлација и пад активности – ризик од стагфлације

Према оцени Жарковићеве, инфлација је неминовна, али се као већи проблем појављује могућност истовременог пада економске активности.

"Ми смо се тек мало навикли на овај претходни талас који је био подстакнут ковидом и дохоци су се прилагодили. Међутим, сада, свакако инфлација је прва ствар коју можемо да очекујемо, али друга, то је оно што ми економисти кажемо стагфлација – то је комбинација инфлације и пада економске активности", објашњава Жарковићева.

Објашњава да повећање цена смањује потрошњу, што даље доводи до смањења производње и потенцијалних отпуштања, чиме се продубљује економски пад.

"Ако потрошачи мање купују, онда ће те фирме морати да се прилагоде, највероватније кроз отпуштање радника. Онда имате још додатно смањење онога што ми зовемо агрегатну тражњу. Мање се купује, мање се троши, и то додатно смањује укупну економску активност", напомиње Жарковићева.

Храна под притиском – раст цена и проблеми у снабдевању

Поред индустрије, значајне последице очекују се и у сектору производње хране, који је такође зависан од енергије и глобалних ланаца снабдевања.

"Храна је у ствари са више страна погођена", наводи професорка.

Подсећа да проблем представља и смањена доступност ђубрива, као и раст транспортних трошкова, што ће додатно утицати на цену пољопривредних производа.

"Овај регион значајан је произвођач ђубрива, посебно за ове сиромашније, афричке земље... Глобална понуда ђубрива ће се смањити. Имате и раст, наравно, транспортних трошкова", додаје Жарковићева.

Ипак, истиче да Србија има одређену предност, јер део потреба покрива сопственом производњом.

"Србија је у том смислу – ми барем производимо храну, па дакле онај део који можемо да производимо за себе ће бити мање погођен", наводи Жарковићева.

Криза потенцијално тежа од 2008. године

Професорка Жарковић оцењује да би актуелна криза могла бити тежа од оне из 2008. године, управо због комбинације више негативних фактора.

"Не само да ћемо имати пад економске активности као што смо имали тада, него ћемо имати још и комбинацију и инфлације", указује Жарковићева.

Додаје да је пад глобалне понуде нафте већи него током кризе седамдесетих година, што додатно појачава ризике.

"Очекује се велика криза која, наравно, зависи од тога колико ће овај сукоб да траје. Али рецимо све и да се заврши данас, ви имате многе делове инфраструктуре која је већ уништена и везано за нафту и за гас. Дакле, биће потребно време да се то изгради и да се те земље врате на нивое производње пре рата", поручује Жарковићева.

Европа штеди енергију, Србија већ осећа последице

Препоруке Европске уније за смањење потрошње енергије, укључујући рад од куће и мање путовања, показују да је криза већ присутна.

"Постоје већ одређене препоруке, то се сад у почетку односи на државне службенике колико сам видела у Европској унији, ако могу да један део дана раде од куће. Дакле, да се превентивно смањи потрошња енергије", наводи Жарковићева.

Указује да се ефекти већ осећају и у Србији, али да мере државе имају за циљ ублажавање раста цена.

"Држава се одрекла дела акциза, али ми економисти кажемо да с тим не би требало ићи сувише дуго, јер ви тако потрошаче навикавате да је њима цена повољна и онда они не прилагођавају своје понашање. Прилагодити понашање би у овом случају управо значило ово, да ви мање трошите енергију, дакле не идете на посао пет дана у недељи него барем један останете код куће", објашњава Жарковићева.

Ко су добитници кризе

Према њеним речима, у актуелним околностима поједине земље имају економску корист.

"Русија свакако, зато што њен буџет зависи од продаје нафте. Они су то подесили ове године, њима одговара свака цена која иде изнад 59 долара. Јуче је нафта била 108, дакле то је све додатни приход у њихов буџет", каже Жарковићева.

Друга ствар је, додаје, што се сада оружје делимично пребацило у Залив, тако да они имају одређену врсту олакшања када је реч о рату у Украјини.

"И зато што су САД попустиле у погледу разних санкција које су постојале на руску нафту управо да би амортизовале тај удар на глобалну понуду нафте", додаје Жарковићева.

Истиче да и Кина има корист, пре свега због повећане потражње за чистим изворима енергије.

"Како Кина апсолутно доминира светским тржиштем у производњи чистих извора енергије, наравно ту мислимо и на електричне аутомобиле, батерије, соларне панеле, тржишна вредност тих кинеских фирми је енормно скочила управо у том очекивању да ће порасти тражња за овим производима", поручује Жарковићева.

Цена "горива" стабилна и повољна, регистрација јефтинија, а за мајстора практично нема никаквог посла - милина.

Звучи идеално све док не дођемо до оног тежег дела приче - није довољно да грађани пожеле електричне аутомобиле, већ и држава мора да има чиме да их „нахрани“.

Јер одговор на питање из наслова не лежи само у никад бољој и већој понуди возила на овогодишњем Салону аутомобила и субвенцијама, већ у томе имамо ли струју, мрежу и државну стратегију за такав заокрет.

Док сукоби на Блиском истоку потресају глобално тржиште енергената, Србија, земља чија привреда и саобраћај зависе од фосилних горива, налази се пред изазовом -  али и приликом да убрза транзицију ка возилима на електрични и алтернативни погон.

Већа потражња е-возила

Генерални секретар Српске асоцијације увозника возила и делова Борис Ћоровић каже да су енергетске трзавице утицале на већу потражњу возила на електрични погон.

"У претходних 10-15 дана дефинитивно се осећа већа потражња. То је потврђено и на сајму аутомобила који се завршио пре неки дан. Посебно се осећа повећана тражња за привредним - лаким комерцијалним возилима од стране компанија. Дакле, криза на Блиском истоку је дефинитивно утицала на повећану потражњу потпуно електричних возила", истиче Ћоровић.

Напомиње да веће цене нафтних деривата у Србији или евентуелна нестабилност у снабдевању ипак нису и одлучујући фактор приликом куповине.

"Код нас потражња и коришћење електричних возила не зависи само од кризе на Блиском истоку, већ и од развоја инфраструктуре и других предуслова које морамо да испунимо да бисмо направили одрживи еко систем за коришћење таквих возила", наглашава Ћоровић.

Поређење Србије и ЕУ

Према подацима Европског удружења произвођача аутомобила, електрична возила у Европској унији чине око 18,8 одсто нових регистрација.

Највеће тржиште је Немачка, а почетком ове године Италија и Шпанија бележе значајан пораст. Италија са чак 29,5 процената, а Шпанија са - 13,4 одсто више регистрованих електричних аутомобила.

У Србији та бројка је и даље једноцифрена.

У писаном одговору Интернет порталу РТС, из МУП Србије наводе да је на територији Србије регистровано нешто више од 3,1 милиона возила, од чега 7.155 на електрични погон, и 55.184 "хибрида".

И даље мало, али помак у односу на пре десет година када је регистровано готово симболичних 123 електричних и 88 хибридних возила.

Увозници наводе да електрични аутомобили годишње учествују само са два процента у укупној продаји.

"Прошлу годину смо завршили са нешто више од два посто у продаји електричних возила од укупне продаје. Такође, имамо податке да се увезао и значајан број половних електричних возила. Ми смо и даље на неком једноцифреном проценту. Ефекти сајма се осећају у неколико месеци након, па ће се прави резултати видети за пар месеци", каже Ћоровић.

Одржива "алтернатива" и проблеми

Ванредни професор на Саобраћајном факултету у Београду Владимир Момчиловић објашњава да је у ситуацији када се свет глобално суочава са недостатком фосилних горива криза на Блиском истоку само додатно истакла проблем.

Једно од "одрживих алтернатива" је, истиче, прелазак на возила на електрични погон, али да је у овом тренутку више електричних возила на српским путевима у кратком периоду - недостижан циљ. 

"Од укупно 2,4 милиона путничких возила на крају 2024. године имамо само 0,1 посто возила на електрични погон. Са актуелном динамиком занављања возног парка која је годишње од 19.000 до 21.000 возила у просеку, то за нас представља недостижни циљ у релативно кратком периоду", сматра Момчиловић.

Да би се оваква суморна статистика променила, наставља, потребно је да држава крене у веће субвенције.

Србија тренутно нуди 5.000 евра олакшица за куповину возила на електрични погон. То је пракса која улази у седму годину.

Држава је лане, из буџета потрошила 170 милиона долара за ове субвенције, а најаве су да би ове године оне могле бити и веће.

Према подацима Министарства заштите животне средине прошле године је уз субвенције купљено око 1.000 електричних возила: 207 су набавила физичка, а 773 правна лица.

Од 2020. до краја 2025. укупно је потрошено око 1,6 милијарди динара на више од 3.800 хибридних и електричних возила, подаци су овог министарства.

Стратегија електромобилности

Генерални секретар Српске асоцијације увозника возила и делова Борис Ћоровић каже да цена јесте један од битних фактора за набавку електричних возила, али не и најважнији.

"Свакако је цена један фактор. То су и даље возила која су значајније скупља од возила са бензинским и дизел мотором. Међутим, није само цена у питању. Морамо да радимо више на развоју инфраструктуре, пре свега ширењу мреже пуњача. И то не било каквих пуњача", упозорава Ћоровић.

Због тога је ова Асоцијација са Привредном комором Србије покренула иницијативу за израду националне стратегије транзиције ка електромобилности.

Циљ је, наглашава Ћоровић, да за почетак број пуњача буде као у земљама у окружењу: 10-15 на 100.000 становника.

"Тренутно смо између три и четири пуњача и за постојећи ниво возила та бројка је релативно задовољавајућа. Али, морамо да рачунамо и на повећану тражњу и на године које долазе. Зато је потребно да направимо стратегију где да поставимо брзи пуњач, где АЦ пуњач, да видимо какви нам то пуњачи требају и да не поновимо грешку неких држава у окружењу где су временом инсталирани пуњачи постали неадекватни, па морају да се мењају", објашњава Ћоровић и додаје да уз то треба да се размишља о изменама законских регулатива.

Кључна је наплата по утрошеном киловат часу што сада није могуће.

Ту може да помогне искуство из Европе.

У највећем броју земаља ЕУ усвојена је регулатива о инфраструктури за алтернативна горива (АФИР), па власници е-возила не плаћају паркинг место, већ колико струје потроше.

Енергетски капацитети Србије

Међутим, услов свих услова је да Србија има довољно електричне енергије за овакав вид коришћења.

Шта у случају да "преко ноћи" сви одлуче да пређу на електрични погон? Може ли енергетски систем Србије то да издржи?

Ванредни професор Саобраћајног факултета у Београду Владимир Момчиловић каже да је за потпуни прелазак на електрична возила Србији потребна озбиљна подршка државе, али и додатних 30 посто електричне енергије.

"Ако би сва возила, близу 2, 5 милиона возила данас прешла на електричну енергију, ако бисмо чак обезбедили средства да набавимо потпуно електрична возила, не причамо о хибридним или возилима на природни гас, то би значило да би нам требало повећање од око 30 одсто електричне енергије. Једна трећина онога што сада користимо би требало да се повећа", наглашава Момчиловић.

Додаје да је додатна струја само део "мозгалице", јер је потребно обезбедити инфраструктуру за пуњење која подразумева и довољан број пуњача, али и довољно снаге расположиве електричне енергије за њихово коришћење.

"Са једне стране, то треба да буде на местима где се дешава потрошња, на паркинг местима, паркиралиштима, паркинг гаражама и у близини места где паркирамо. То значи да сва паркинг места која су данас покривена у градовима би захтевала да на релативно малом растојању имамо могућност да прикључимо та возила и да се то пуњење не обавља истовремено, да постоји неки паметни систем који ће да балансира снагу и потребе - захтеве за електричном енергијом из електро-енергетског система", објашњава овај стручњак.

Момчиловић додаје да су за такав наум потребна велика улагања како у електро-енергетски систем, тако у дистрибутивну мрежу и паметан систем снабдевања - потрошње.

"То су велика улагања. Чак 66 посто електричне енергије у Србији се добија из термоелектрана. То је лоше и по животну средину".

Решење је, прецизира, у одрживим, обновљивим изворима енергије.

Очекује да би то било могуће 2030. 

"Тада можемо да говоримо о томе да имамо један одржив и обновљив систем који не зависи од фосилних горива", закључује Момчиловић.