У разговору за РТС, уредница портала "Енергија Балкана" Јелица Путниковић указује да је ситуација на глобалном тржишту већ затегнута и да би евентуална блокада Ормуског мореуза могла додатно да поремети снабдевање.

"Ако се наставе тензије и не буде примирја, осетиће се још већи мањак нафте на тржишту. То значи нова поскупљења, али и трку ко ће успети да обезбеди енергенте на време", наводи Путниковићева.

Она истиче да је кључ у континуираном допуњавању резерви.

"Мора на време да се размишља да се залихе стално допуњују, како не бисмо остали без довољних количина и сирове нафте и деривата", додаје Путниковићева.

Резерве као сигурност, али и терет за буџет

Иако је Србија у претходне три и по године значајно увећала резерве, њихово даље пуњење носи и финансијски терет. Путниковићева подсећа да складиштење енергената значи и замрзавање значајних средстава.

"Када нешто купите и складиштите, то је новац који више немате за друге потребе. У ситуацији када ће приходи од НИС-а бити мањи, а истовремено се повећавају трошкови за резерве, то свакако оптерећује буџет", каже Јелица Путниковић.

Ипак, наглашава да је реч о оправданој инвестицији.

"То је паметно уложен новац, јер обезбеђује енергетску сигурност и даје привреди извесност да неће бити несташица", сматра уредница "Енергије Балкана".  

НИС између великих играча

Поред глобалних изазова, Србија се суочава и са неизвесношћу у вези са будућношћу НИС-а. Преговори између руског Газпром њефт и мађарског МОЛ одвијају се под надзором америчке канцеларије OFAC, а рок за договор истиче ускоро.

"Није јасно у којој су фази преговори. Можда постоје информације унутар власти, али јавност о томе није обавештена", истиче Путниковићева.

Кључно питање је судбина рафинерије у Панчеву.

"Оно што је за Србију најважније јесте да рафинерија настави да ради у пуном капацитету. То је тема о којој се сигурно разговара и са Русима и са Американцима", додаје.

Као једна од опција помиње се и национализација, али уз значајне ризике.

"Такав потез би могао да доведе до тужби и великих одштетних захтева. Видели смо пример Бугарске и Лукоил-а. Зато верујем да ће Србија покушати да све реши дипломатским путем", каже Путниковићева.

У међувремену, Србија паралелно преговара са МОЛ-ом о будућем пословању НИС-а.

"Ако дође до продаје, мора да се дефинише како ће компанија функционисати и шта ће бити са производњом", наводи уредница портала "Енергија Балкана".

Према њеним речима, исход преговора одредиће не само судбину НИС-а већ и стабилност читавог енергетског система.

"Најважније је да се обезбеди континуитет снабдевања и да не дође до застоја у раду рафинерије, јер би то био велики проблем за Србију", закључује Путниковићева.

"Дошли смо до једног интересантног производа који може бити атрактиван као суплемент за животиње, конкретно код крава има индиција да може допринети лечењу маститиса и производњи већих количина квалитетнијег млека", каже др Марија Милић, виши научни сарадник Технолошко-металуршког факултета.

Они који у наредна четири дана посете београдски сајам технике могу да виде и будућност у лечењу пацијената која је ту.

"Ту је наша термовизијска камера која је свима позната, користи се на широко, у медицини јер смо у тиму наших биоинжињера развили софтвер који јако помаже нашим васкуларним хирурзима да се припреме за врло сложене процесе када снимају исхемију", наводи Марија Спасић из Научно-истраживачког центра Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње".

Повезивање науке и привреде и пласирање производа на тржиште

Министарство за науку је више од 3.000 квадратних метара ставило на располагање научно-истраживачким организацијама, технолошким парковима, стартаповима и компанијама. Циљ јесте повезивање науке и привреде и пласирање производа на тржиште.

"Оваква машина припада класи најновије генерације ЦНЦ машина и робота и може се наћи само на светским сајмовима попут оног у Милану или у Хановеру, али и код нас на сајму у Београду. Оно што је јако важно да се напомене да је ово у потпуности домаћи производ", каже др Милан Милутиновић, руководилац Центра за машинство на Политехничкој академији.

"Посебно смо поносни ове године на наш други експонат, линеарни појачивач који ће се користити у акцелератору у институту, обједињеном институту за нуклеарна истраживања из Дубне. Овај уређај после сајма пакује се са два иста уређаја, иде на царину и франко Шереметјево", каже др Срећко Манасијевић, директор "Лола Институт".

"Знање, истраживање и иновације највећа снага једне земље"

Отварајући сајам, премијер Мацут рекао је да као лекар, професор и човек који је читав живот посветио науци верује да су знање, истраживање и иновације највећа снага једне земље.

"Поносан сам што Србија улаже у развој научно-технолошких паркова, дигитализацију, вештачку интелигенцију и повезивање науке и привреде јер управо у томе лежи основа нашег будућег развоја. Посебно је важно што ће се на овом месту представити и потенцијали Експо 2027", рекао је Ђуро Мацут, председник Владе.

Овогодишњи сајам је поред домаћих окупио и велики број страних фирми, углавном из Немачке.

"Окупили смо водеће компаније, инжењере, истраживаче и доносиоце одлука са заједничким циљем - да обликују правце развоја савремене индустрије и области које већ данас редефинишу начин на који радимо, производимо и живимо", каже Марко Блажић, председник Надзорног одбора београдског сајма.

Поред иновација, до 22. маја до када је сам отворен, одржаће се и више од 20 трибина уз учешће више од 60 говорника.

"Тржиште Србије је добро снабдевено нафтним дериватима али уколико се глобална неизвесност настави мораћемо пажљивије да управљамо залихама које смо дуплирали у предходне три и по године", навела је министарка.

Према њеним речима, резерве дизела које су уступљене нафтним компанијама да би се осигурала снабдевеност тржишта у предходном периоду од око 42.000 тона дизела су делимично зановљене, а помогле су у кључном моменту када је снабдевеност била угрожена.

"Снабдевеност је данас добра, а рафинерија је радила пуним капацитетом те су комерцијалне и оперативне резерве такође значајно увећане. Настављамо да надгледамо ситуацију у погледу цена како би и оне биле одрживе и у велепродаји и у малопродаји", истакла је министарка.

Најавила је да ће наставити пажљиво да управљају  резервама и да ће их увећавати у складу са финансијским могућностима.

"Као и у свим другим изазовима којима смо изложени када је енергетика у питању - штитимо интересе Србије на сатном нивоу", истакла је министарка Ђедовић Хандановић.

Француска Електропривреда радила је прелиминарну техничку студију о мирнодопској примени нуклеарне енергије у нашој земљи, a сарадњу наставља и са "Елeктродистрибуцијом Србије" – данас почиње серија тродневних радионица за запослене.

Директор "ЕДФ-а Интернешенел" у Србији Адмир Прелић појашњава да је ЕДФ присутан у целом свету у области енергетике, у различитим оквирима – нуклеарна енергија, хидроелектране, обновљиви извори и дистрибуција.

"Моја надлежност овде у Србији је у оквиру дистрибутивне мреже, а моје колеге су из ЕДФ-а за нуклеарну енергију и ЕДФ Power Solution што се тиче обновљивих извора", рекао је Прелић.

Модернизација дистрибутивне мреже

На питање шта доноси овај пројекат, објашњава да је реч о процесу који траје већ неколико година.

"Овај пројекат је започет пре три године и он је у оквиру пројекта аутоматизације и модернизације дистрибутивне мреже. Наша улога као EDF International Networks је консултантска, као и дељење знања и искуства из Француске. Такође, у оквиру овог пројекта предвиђене су техничке радионице", навео је Прелић.

Обуке за стручњаке и управљаче

Говорећи о обукама, истиче да су намењене ширем кругу стручњака.

"То су обуке које су предвиђене у наредна три дана. Оне покривају више тема – укључивање и управљање обновљивим изворима, електрична возила, дигитализација, аутоматизација и паметна бројила. Радионице су намењене директорима, инжењерима и оператерима зато што покривамо и техничку и стратешку димензију", истакао је Прелић.

Како смањити кварове у мрежи

На питање о унапређењу нисконапонске мреже у Србији, Директор "ЕДФ-а Интернешенел" у Србији наглашава да решења постоје.

"Наравно да постоје решења и пројекат аутоматизације је први део, а други део је дигитализација која омогућава бољу видљивост стања мреже у реалном времену, тако да паметна мрежа омогућава прецизно лоцирање квара, даљинско управљање и смањење времена прекида", објаснио је Прелић.

Паметна бројила и управљање потрошњом

Директор "ЕДФ-а Интернешенел" у Србији истиче значај увођења паметних бројила.

"Паметна бројила су важна за унапређење паметне мреже зато што подаци о потрошњи у реалном времену омогућавају развој плана инвестирања, одржавања, боље управљање мрежом и смањење губитака. Такође, омогућавају убрзање студија за интеграцију обновљивих извора. Са друге стране, крајњем потрошачу омогућавају да има увид у потрошњу у домаћинству на дневном нивоу и да мења своје навике", рекао је Прелић.

Дијаспора као покретач иновација

На питање о иновативној сарадњи са дијаспором, објашњава да она има посебан значај.

"Када причамо о иновацији, говоримо о новој технологији, дигитализацији и вештачкој интелигенцији, али и о начину сарадње. Моја анализа након прве две године овде показала је да је међудржавна сарадња кључна за развој енергетског сектора, али има изазове на људском нивоу. Како сам део српске дијаспоре у ЕДФ-у, покренуо сам позив широм Француске да пронађемо наше људе унутар ЕДФа- како бих могао да покренем иницијативу", објаснио је Прелић.

Додаје да је одзив био велики.

"Након месец дана добио сам педесет одговора што нам је омогућило да покренемо ову иницијативу", навео је.

Пионирска иницијатива у оквиру ЕДФ-а

Говорећи о пројектима у другим земљама, истиче да је ова иницијатива посебна.

"Пројекте аутоматизације спроводимо широм света, али ова иницијатива је пионирска унутар групе ЕДФ-а и показује посебне односе Француске и Србије, као и значај дијаспоре у оквиру компаније", рекао је Прелић.

Нуклеарна енергија – наредни кораци

Осврћући се на сарадњу у области нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе, наводи да су већ направљени кораци.

"Сарадња је започета 2024. године након посете председника Макрона Србији. Након студије потписано је писмо о намерама које подразумева експертизу у области технологије реактора, коришћења постојећег ланца снабдевања у ЕУ, развоју људских капацитета и подршку у прихватању пројекта од стране јавности", објаснио је саговорник РТС-а.

На крају истиче да се сарадња наставља и у наредном периоду.

"Након ове радионице предвиђена је посета Паризу, где ће Електродистрибуција Србије имати прилику да види како се примењује знање. У области нуклеарне енергије, следећи кораци су израда мапе пута и студије за интеграцију нуклеарних капацитета", закључио је Прелић.

Професор Економског факултета у Крагујевцу Петар Веселиновић оцењује да је ауто-индустрија у глобалној транзицији каква није виђена од настанка првог аутомобила.

”Кинези су ту битку добили када је у питању технологија, ресурсна база, батерије и на крају цена. Европљанима остаје или да им се придруже или да уђу у конкуренцију која све теже може да буде успешна“, рекао је Веселиновић у Јутарњем програму РТС-а.

Подсећа да су и други велики произвођачи, попут “Форда“ и “Нисана“, већ ушли у партнерства са кинеским компанијама, док “Стелантис“ покушава да кроз сарадњу смањи трошкове и прошири тржиште.

Пад продаје, затварање погона и тражење нове стратегије

Веселиновић указује на то да проблем није само у производњи, већ пре свега у паду продаје аутомобила у Европи.

“Тржиште није реаговало онако брзо како се очекивало на електричне аутомобиле. Купци и даље траже мање, приступачније градске моделе, а ту кинеске компаније имају значајну предност“, наводи Веселиновић.

Додаје да је шест “Стелантисових“ фабрика у Европи тренутно затворено и да компанија тражи краткорочне стратегије за стабилизацију пословања.

“Много тога зависи и од геополитике. Аутомобилска индустрија налази се на највећој прекретници у својој историји“, каже Веселиновић.

Италија у страху од нових резова, Крагујевац "светла тачка“

Дописница РТС-а из Италије Сања Лучић наводи да се криза “Стелантиса“ у тој земљи продубљује и да синдикати упозоравају на ризик за хиљаде радних места.

Производња у фабрикама у Помиљану, Мелфију и Касину бележи велики пад, док је једини делимично позитиван сигнал стигао из "Мирафиорија“, где је почела производња хибридног “фијата 500“.

Италијански медији преносе да компанија разматра додатну сарадњу са кинеским произвођачима и могуће инвестиције у поједине фабрике које тренутно раде смањеним капацитетом.

Истовремено, пажња се све више усмерава ка Србији.

"Фабрика ‘Стелантиса’ у Крагујевцу последњих месеци бележи раст производње ‘фијата гранде панде’ и ради готово пуним капацитетом“, наводи Сања Лучић.

Према писању италијанских медија и синдиката, компанија се већ припрема за увођење викенд смена, што би могло да донесе и неколико стотина нових радних места.

“Крагујевац тренутно представља једну од ретких позитивних прича у Европи“, закључује дописница РТС-а из Милана.

Професор Веселиновић додаје да би фабрика у Крагујевцу већ 2026. године могла да достигне производњу од око 150.000 возила годишње.

"То значи да би Крагујевац производио скоро 45 одсто онога што данас производи комплетан ‘Стелантис’ у Италији“, истиче Веселиновић.

Према његовим речима, у фабрици се већ ради у три смене, а од јуна се очекује и увођење викенд смена због велике тражње за моделом “фијат гранде панда“. Више од 90 одсто произведених возила намењено је европском тржишту, док део извоза иде и ка Африци и Азији.

Србија више није само земља јефтине радне снаге

Веселиновић сматра да Србија постепено мења позицију на мапи европске ауто-индустрије.

“Дуго смо били конкурентни пре свега због јефтине радне снаге. Данас то више није случај у тој мери. Просечне и минималне зараде расту, а све је више страних радника“, наводи Веселиновић.

Подсећа и да у Крагујевцу већ послују кинеске компаније које производе ауто-делове за "Мерцедес“ и БМВ, што додатно јача позицију Србије у европском ауто-кластеру.

“Србија је једна од ретких земаља у Европи која има производњу електричних и хибридних модела аутомобила. То значајно доприноси извозу, привредном расту и конкурентности“, оцењује Веселиновић.

Додаје да је Шумадијско-поморавски округ једини у Србији који бележи суфицит у спољнотрговинској размени, чему значајно доприноси управо аутомобилска индустрија.

Некадашњи помоћник министра енергетике Раша Којчић рекао је гостујући у Јутарњем програму РТС-а да су резерве енергената тренутно добре, али да треба константно радити на њиховом обезбеђивању, посебно у светлу дешавања у Персијском заливу.

"У претходном периоду доста тога се урадило да се обезбеде знатне количине резерви, како би могло да се реагује у оваквим ситуацијама", рекао је Којчић подсећајући да се 20 одсто целокупних количина сирове нафте набављало преко Ормуског мореуза.

Србија је, каже, у претходном периоду обезбедила довољно енергената у обавезним и оперативним резервама како би се могло стабилно функционисати.

“Видело се да ниједног момента код нас није било несташице деривата на пумпама и нико није осетио глобалну светску кризу“, рекао је Којчић.

Цена нафте осетљива и на изјаве

Проблем може да настане због глобалних поремећаја у снабдевању.

“Када је у прекиду снабдевање преко Персијског залива, сви који су се одатле снабдевали потражиће друге изворе сирове нафте“, рекао је Којчић.

Цена нафте типа "брент" јуче је износила 112 долара, док је гас скочио на 600 долара.

Којчић истиче да је након те вести председник САД Доналд Трамп изјавио да се настављају преговори са Ираном и продужава прекид ватре, због чега је аутоматски цена нафте типа "брент" пала на 108 долара по барелу.

Пуно складиште гаса у Банатском двору

Када је реч о гасу, Србија има стабилно снабдевање природним гасом према споразуму са Гаспромом.

“Са те стране смо безбедни и попуњеност складишта у Банатском двору је на максимуму, имамо ускладиштен део и у Мађарској и стабилан доток преко Турског, па Балканског тока на дневном нивоу, плус количине из Азербејџана“, објаснио је Којчић.

Којчић наводи и да се ради на више пројеката у гасном сектору који ће омогућити Србији да буде чвориште када је реч о овом делу света.

"Ради се на интерконекцији са Румунијом, интерконекцији са Северном Македонијом како бисмо се повезали са Грчком, и гради се нафтовод према Мађарској. У том моменту, када се све те инвестиције заврше, ми постајемо чвориште за, примера ради, гасно снабдевање и неких других тржишта", рекао је Којчић.

Зашто је Рафинерија толико важна

На питање да ли је решење за питање НИС-а још важније него раније због глобалних дешавања, Којчић је појаснио да је НИС значајан са становишта сигурности снабдевања свим врстама деривата и енергената који се добијају из сирове нафте.

С друге стране, 13.000 људи ради у НИС-у, чему треба додати и запослене који раде у фирмама које сарађују с том компанијом.

Истиче да је Рафинерија, која је "црвена линија" када је реч о преговорима, битна са становишта снабдевања нашег тржишта.

"Кажу да може и без ње да се снабдева – не може. Ако се израчунају количине деривата на дневном нивоу које су потребне за нормално функционисање, физички и логистички немогуће је допремити их било Дунавом, железницом, камионским цистернама. Државе у региону немају рафинерију па се снабдевају, али све оне имају излаз на море, и могу да дођу велики танкери за снабдевање", објаснио је Којчић.

Само три месеца пошто је Орион Телеком отворио АИ фабрику за развој и примену решења заснованих на вештачкој интелигенцији, српске компаније добијају прилику да користе таква решења и тиме снизе трошкове, повећају ефикасност, подигну конкурентност и повећају продуктивност за чак 30 одсто у односу на конкуренцију која не користи такве технологије.

"Глобална утакмица улази у фазу у којој као предност више не меримо брзину урађеног задатка већ способност да цео посао водимо другачије. Највећу вредност АИ не доноси тако што убрзава један мејл или сажме један документ . Праву трансформацију доноси онда када повеже више корака, више система и више одлука у један кординисан ток рада", навео је Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије.

Предност је и што се модели развијају на српском језику, разумеју српску пословну терминологију, регулаторни контекст и специфичности домаће индустрије. Такође, сви подаци остају у земљи, без потребе да се складиште на клоуд серверима у иностранству, што повећава безбедност унетих података. Серије малих специјализованих модела за српску привреду а вероватно употребљиви и у региону, нису крај планова развоја.

"Нарочито је значајно то што смо заједнички упутили једну иницијативу влади Републике Србије тако да очекујемо да ћемо ући у процес изградње националног пода, тј. националне АИ фабрике која би требало практично да разреши у седам министарстава око 23 готова модела агента. Ми очекујемо да ће та инвестиција да буде на нивоу неких 800 милиона у свом завршетку. Држава Србија ће сигурно по неким нашим прорачинима имати бенефите на нивоу отприлике две и по милијарде", навео је Слободан Ђиновић, власник и оснивач "Орион Телекома".

Орион као e-factory и Србија су изабрани као партнер и сва решења се раде на "Нвидија 3" технологији. Та америчка компанија за производњу полупроводника чији чипови покрећу све од видео-игара до АИ система тренутно је највреднија компанија на свету. Након што је престигла Јапан и Велику Британију по економској величини, средином маја њена вредност достигла је 5,7 билиона долара и тако надмашила и прогнозирани БДП Немачке за ову годину.

Лазар Туршијан, асистент на Департману за технику Пољопривредног факултета у Новом Саду, каже да је паметна пољопривреда заправо раскид са паролом "радим онако како је радио мој деда".

Објашњава да је у време све скупљег репроматеријала и несташице енергената паметна пољопривреда начин да се уштеди време, гориво, семе, хемијска средства, а самим тиме и новац.

"Навигација, тј. аутопилот системи су нека полазна ставка за бављење прецизном пољопривредом. Знања и вештине о томе пољопривредницима треба да приближе пољопривредне саветодавне стручне службе онда када произвођачи сами реше да производе на паметан начин, јер то не може нико да им наметне", каже Туршијан.

Додаје да су ти алати постали доступни и малим и средњим српским пољопривредницима захваљујући источним, пре свега кинеским брендовима чија је технологија четири до пет пута јефтинија од западних брендова.

Пољопривреднике саветује да користе републичке и покрајинске субвенције као и ИПАРД фондове. Напомиње да је поврат од 50 до 60 одсто вредности инвестиције и да субвенције које се дају за механизацију могу да се користе и за набавку дронова.

"Пољопривредници превише оптерећени"

На скали од један до 10, Туршијан технолошку опремљеност српских газдинстава оцењује оценом између три и четири.

Према последњем попису имамо 508.000 регистрованих газдинстава и укупно 482.000 регистрованих трактора, што је 0,95 трактора по газдинству. Од свих трактора у Србији, 356.000 је старије од 20 година“, каже Туршијан позивајући се на податке Републичког завода за статистику.

Сматра да су ИПАРД фондови ЕУ недовољно искоришћени.

"Српским пољопривредницима при апликацији за ИПАРД фондове треба да помогну институције: научни институти, факултети и пољопривредне саветодавне стручне службе. Данас су пољопривредници превише оптерећени. Поред тога што се бави пољопривредом, произвођач данас мора да познаје и економију и заштиту биља, мора да буде и агроном и правник јер се тражи јако много документације, мора да познаје и е-Аграр“, каже Туршијан.

Закључује да је ипак паметно бавити се паметном пољопривредом, а посебно га охрабрују студенти и млади који су спремни да уче и да усвајају нова знања која примењују на породичним газдинствима.

Одлука је донета 14. маја, како је наведено, због повећања произвођачких цена деривата нафте услед раста цене сирове нафте на светском тржишту.

Привремено су смањени износи акциза који су утврђени у складу са Законом о акцизама.

Одлука је почела да се примењује 16. маја и важиће закључно са 31. мајем 2026. године, а потписао је први потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали.

Ружица Врањковић истиче да значај овог пројекта превазилази локални ниво.

"То би значило за целу Србију. Донело би стабилност целом енергетском сектору. Реч је о великој електрани снаге око 500 мегавата, која би производила струју, али рачуна се да ће и грађани Ниша моћи да се греју из те електране“, рекла је Ружица Врањковић истичући да је реч о једној од значајнијих инвестиција за енергетски сектор Србије.

Стручњак за енергетику Жељко Марковић указује да ефекат гасних електрана зависи од начина коришћења.

"У Европи се оне користе до 70 одсто током године, јер је цена гаса висока, па је и струја из тих електрана скупља. Али оне често диктирају цену електричне енергије – када расте цена гаса, расте и цена струје“, објашњава Марковић.

Према његовим речима, електрана код Ниша могла би да произведе између два и три терават-сата електричне енергије годишње.

"То је и до десет одсто укупне производње електричне енергије у Србији“, наглашава Марковић.

Одакле гас – кључно питање пројекта

Гас који би се користио за производњу био би из Азербејџана, али се поставља питање да ли су постојећи капацитети довољни за то. Ружица Врањковић подсећа да Србија већ има уговор са Азербејџаном, али да су капацитети ограничени.

"Садашњи капацитети нису довољни, али наравно да ће се разговарати и о тој могућности, јер ми добијамо гас, одређене количине, имамо уговор са Азербејџаном о испоруци гаса. Он интерконектором стиже у Србију. Мислим да ће они повећати капацитет, о чему ће сигурно да се разговара и током посете председника и када буде склапан коначан уговор о градњи", наглашава Врањковић.

Иначе, указује на то да Азербејџан има и уговор са ЕУ и да од 2027. треба да повећа испоруке гаса Европској унији.

"Сада су ти капацитети ограничини, зато се и разговора о новим дотоцима гаса. Свакако да ће за ту електрану Азербејџан, којем је то највећа инвестиција у Европи, обезбедити гас", каже Врањковић.

Марковић додаје да технички постоји простор за повећање увоза.

"Капацитет интерконектора је 1,8 милијарди кубних метара годишње, а сада користимо око 400 милиона. Уколико дође и та електрана, то би отишло на милијарду", наводи Марковић и каже да није нереално да се тај пројеката, уколико се започне следеће године, изгради за три године.

Напомиње да то зависи и од других ствари, као што је време испоруке опреме, која може бити критична, јер се некад и до годину и по дана. 

Нови гасни правци и регионална сарадња

Један од начина диверзификације снабдевања је и јачање регионалних веза.

"Бугарска је најавила проширење капацитета интерконектора Софија–Ниш са 1,8 на 3,2 милијарде кубних метара. То је повећање од готово 80 одсто“, истиче Врањковић.

О различитим правцима снабдевања гасом се претходних дана разговарало у Атини. Министарска енергетике је рекла да је Србија на корак од добијања и употребе ЛНГ гаса који би долазио из Грчке, када су у питању радови на изградњи те интерконекције са Северном Македонијом.

“Због кризе читава Европа и свет покушавају да дођу до количине нафте и гаса… Да би се дошло до алтернативних извора снабдевања, мора тек да се обезбеде и ти правци дотока. Гаса има, али морамо имати и нове гасоводе и за то су заинтересоване све земље у региону. И ја мислим да ће ти послови јако бити убрзани наредних година јер већ следећи састанак је у септембру – четири министра Грчке, Србије, Бугарске и Северне Македоније, и сви желе да убрзају те своје гасне везе, али и далеководне, наравно, јер је неопходно и више електричне енергије“, каже Врањковић.

Говорећи о проширењу сарадње са Румунијом, Марковић истиче да би гас могао да се обезбеди и из те земље.

Врањковић додаје да Србија рачуна и на LNG терминале у Грчкој.

"Имамо закуп у LNG терминалу у Александрополису, сада је ту и овај терминал на југу, тако да постоје могућности за доток нових количина гаса има – кључ је у убрзању изградње интерконектора“, наглашава Врањковић.

Цена гаса – под утицајем геополитике

Марковић упозорава да је цена гаса тренутно под снажним утицајем глобалних дешавања.

"Цена је око 50 евра по мегават-сату, што је више него у стабилним периодима. Геополитика увек подиже цену, док већа понуда доводи до њеног пада“, каже Марковић и додаје да што је више путева којима можемо доћи до гаса то је већа могућност за нижу цену за Србију.

Врањковић додаје да Србија тренутно има повољан аранжман са Русијом, али да следе нови преговори.

НИС, МОЛ и неизвесност око власништва

Паралелно са енергетским пројектима, трају и преговори око власничке структуре Нафтне индустрије Србије.

"Држава Србија је као акционар дала понуду МОЛ-у, а одговор се очекује у наредним данима. Рок за преговоре истиче 22. маја“, наводи Врањковић. Напомиње да је за овакве договоре три, па и шест месеци кратак рок.

Марковић сматра да је мало вероватно да ће решење бити постигнуто у кратком року.

"Не очекујем коначан договор до тог рока, али ако буде помака, могуће је продужење. Кључно је да Србија заштити своје интересе, пре свега када је реч о раду рафинерије и снабдевању тржишта“, истиче Марковић.

Напомиње да МОЛ већ има неколико рафинерија и да му вероватно није у интересу да рафинерија у Србији ради у пуном капацитету.

“Њима је у интересу вероватно да ова рафинерија код нас ради у оном капацитету док преради нашу нафту коју имамо. Ми имамо негде око 600.000 тона колико се произведе годишње, односно експлоатише из наше нафте. То, наравно, мора да се намешава“, каже Марковић.

То је далеко ниже од капацитета које очекује наша држава, додаје, јер је рафинерија у Србији радила и прерађивала око 4,5 милиона тона нафте годишње, што је око 80 одсто.

Према подацима из марта, у Србији ради укупно 13 дата центара, док их је у Европској унији више од 3.000. План Европске комисије је да њихови капацитети у наредних седам година буду утростручени.

Директор компаније "Дата клауд текнолоџи" Данило Савић рекао је у Јутарњем програму РТС-а да се трка за брзином и снагом суперкомпјутера, као и рачунарства у целини, не зауставља.

"Па смо пре неки дан, неку недељу, пустили други суперкомпјутер који је седам пута јачи од првог. Тиме стварамо сада услове и за коришћење тог суперкомпјутера у привреди", рекао је Савић.

Објаснио је да је први суперкомпјутер био бесплатно уступљен пре свега научној заједници – институтима, факултетима, научнотехнолошким парковима и стартаповима који се у њима налазе.

Други суперкомпјутер, такође произвођача "Енвидијe", биће доступан и привреди.

"Овај трећи суперкомпјутер који стиже вероватно у првом кварталу, односно стићи ће мало и раније, али док га пустимо у рад, док се то инсталира, кренуће у првом кварталу наредне године", навео је Савић.

Додао је да ће нови суперкомпјутер бити "чак двадесет пута јачи" од оног који је недавно пуштен у рад и да ће имати "тридесет пута више простора за смештај података".

"Тиме ћемо постати дефинитивно најјача земља у јужној и југоисточној Европи по суперкомпјутерској моћи, односно по инфраструктури за развој вештачке интелигенције", истакао је Савић.

"Разлог је што смо прошле имали суше у летњем прериоду, посебно у периоду кад је кромпир формирао принос. Утицала је и на сам квалитет и имали смо ситуацију да смо га унели у складишта. Колико год да је добро скалдиште, услови не могу поправити квалитет и зато је раније потрошен прошлогодишњи род и уклоњен из складишта јер је нагло почео да губи квалитет", објаснио је Ђорђе Војновић.

Наводи и да сада има младог кромпира на тржишту, али да је он потрошачима необичног укуса јер је реч о кромпиру који се производи у пластеницима тунелског типа.

Од 20. маја до половине јула требало би да се на тржишту нађе и млади кромпир са отвореног поља, покривеног агротекстилом.

"Осетићемо да тај са отвореног поља има бољи укус. Кромпир из пластеника тунелског типа има другачији однос суве материје и воде, односно има више воде због чега је воденастији", објашњава Војновић.

Истиче да је сваки кромпир који се нађе на тржишту доброг квалитета и да је дефинисан правилником. Када га купујете избегавајте кртоле које имају смежурану поткожицу и које су проклијале, а код младих кромпира пазите да су кртоле неоштећене и да имају формирану кожицу која се лако скида приликом додира.

Раденко Јеремић, власник пољопривредног домаћинства каже да Јаблан једе више од обичног бика, али да то није "ништа страшно". 

Сајам се одржава на више од 50.000 квадратних метара простора. Уз Националну изложбу стоке са 750 грла, може се видети пољопривредна механизација најновије генерације. А један од најскупљих овогодишњих експоната је комбајн за силажу, који кошта више од пола милиона евра, а у Србији се годишње прода тек неколико комада.

"Изненађење су средња газдинства. Трактори око 125 коњских снага су хит дана и већ смо продали четири комада", каже Ђорђе Мишковић, овлашћени увозник пољопривредне механизације.

Представљена јестива електроника  

Уз појединачне земље Европска унија има и свој павиљон са различитим садржајима, од дискусија до свакодневног ручка који ће посетиоцима припремати амбасадори. На штанду се представљају и пројекти које подржава ЕУ попут електронике која може да се једе.

"Од леблебија, руколе, шипка који садрже много хранљивих  материја за организам и да не буде само јестива електроника као један корак ка смањењу електронског отпада, већ и да та електроника буде и хранљива", каже Лазар Милић, асистент на Катедри за електронику ФТН у Новом Саду.

Уз осам колективних изложби, наступају и мали произвођачи из Војводине, као и произвођачи органске хране, уз дане сточара и воћара, а традиционално најсрећнији посетилац добија трактор на поклон.

У фокусу вештачка интелигенција

"Место понуде и потражње, место на коме се појављују најновија достигнућа по питању пољопривреде. Ове године је у фокусу вештачка интелигенција, све оно што је најбитније у области механизације у области сточарства, воћарства, свега онога што чини аграр ове државе", наводи Слободан Цветковић, директор Новосадског сајма.

Уз пословни, сајам има и едукативни карактер, па ће бити одржано низ семинара, предавања и изложби, а традиционално на Вечери шампиона биће додељени престижни пехари апсолутним шампионима квалитета овогодишњег сајма.

Брокер Бранислав Јоргић каже да ће тада бити јасно да ли постоји простор за договор.

"У понедељак долази коначан одговор од стране МОЛ-а. Србија је поставила своје црвене линије и већ у понедељак-уторак ћемо знати позицију", поручио је Јоргић.

Додаје да ће исход преговора показати да ли ће доћи до договора или ће се отворити нови преговарачки процес.

"Све карте су отворене, треба донети одлуку и завршити ту партију. Или, ако нема договора, отворити нову", истиче Јоргић.

Рафинерија у Панчеву у средишту преговора

Јоргић указује да је рад панчевачке рафинерије кључна тачка спора, јер она тренутно има значајан удео у снабдевању тржишта.

"Рафинерија у Панчеву је покривала око 80 одсто велепродају и 50 одсто малопродају", навео је Јоргић.

Према његовим речима, постоји простор да Рафинерија у Панчеву настави да функционише без већих ограничења, али ће исход зависити од договора свих страна.

"По мом мишљењу, постоји простор да Рафинерија у Панчеву нормално функционише, али ћемо тек након договора знати да ли МОЛ жели НИС као целину или жели да купи у суштини тржиште Србије", додао је Јоргић.

Неизвесност око власништва, мањинских акционара и будућих инвестиција

Јоргић указује да бројна питања остају без одговора – од статуса Петрохемије и нафтних поља, до судбине мањинских акционара и будућег статуса НИС-а на берзи.

"Немамо податке шта ће се десити са Петрохемијом, о судбини нафтних поља, шта ће се десити са рудном рентом, нити са 14 одсто мањинских акционара, а немамо ни податке да ли ће НИС остати и даље берзанска компанија на коју ће се примењивати закони који регулишу тржиште капитала", наглашава Јоргић.

Додаје да је важно и питање права прече куповине.

"Другим речима, да ли ће право прече куповине којe смо ми имали у претходном уговору са Гаспромом, а које из неког разлога није коришћено или није могло да се користи, да ли ће оно остати сад у договору са МОЛ-ом и на крају судбина да ли ћемо имати тај међудржавни споразум који је био најављиван. Да ли ће тиме бити предвиђена и изградња нафтовода од Новог Сада према Мађарској", истиче Јоргић.

Поред тога, напомиње, било је прича о АДНОК-у.

"Причали смо доста о АДНОК-у – за сада се он не помиње. Да ли он остаје у игри или не", додаје Јоргић.

План Б и Ц – могућ нови партнер или државни откуп

У случају да договор са МОЛ-ом не буде постигнут, Србија има алтернативне опције, потврдила је министарка енергетике.

"Ми немамо јавне податке шта значи тај план Б или план Ц. Има више ту могућности које су сврстане или у план Б или Ц", поручује Јоргић.

Јоргић наводи да те опције могу да укључе наставак разговора са руском страном, проналажење новог партнера или чак државни откуп удела.

"Прво је да се обнови разговор са Русима, да ли они можда су променили мишљење и желе да тај пакет продају Србији. Друго, да се обаве разговори са неком другом нафтном компанијом, рецимо са АДНОК-ом – да ли он остаје и даље заинтересован за куповину, сада уместо дела тог пакета да узме цели или нека нова нафтна компанија", каже Јоргић.

"Увек стоји оно решење да држава изврши практично принудни откуп од руске стране, да изврши исплату по процењеној цени. То евентуално за последице може имати погоршање односа са Русијом. Уколико то не буде у договору са руском страном, може утецати на практично снабдевање гаса, на цене и геополитички став Русије визави Србије", објашњава Јоргић.

Поручује и да је Србија до сада могла да упути понуду за преузимање од осталих акционара, укључујући ту и 14 одсто малих акционара.

"Уколико упути понуду свим акционарима, то значи и Гаспрому, Гаспром би морао да се изјасни да ли хоће да прода или неће. То је значи само понуда. Уколико хоће, онда настављамо даље разговоре. Ако неће, ми се концентришемо на ових 14 одсто мањинских акционара. Ја верујем, уколико би дала неку добру цену, да би практично могла да дође до неких седам, осам, девет одсто додатних акција од тих 14 одсто и повећала своје власништво између 36 до 40 одсто. Свакако то врши притисак на остале власнике, то значи и на Гаспром да озбиљније схвати ту понуду, односно процес продаје тих акција и МОЛ-а који је потенцијални купац", указује Јоргић.

Тиме, како наводи, повећава се учешће Србије и дају већа права у смислу доношења кључних одлука о будућем пословању НИС-а.

Регулатори и санкције кључни фактор

Преговори о куповини НИС-а тренутно су у најосетљивијој фази због строгих међународних регулаторних правила, поручио је Ђерђ Бача, извршни директор за стратегију МОЛ-а. МОЛ је, како је рекао, постигао обавезујући договор с продавцем, али је финализација трансакције сложена, зато што је неопходно потпуно усклађивање са западним санкцијама против Русије.

"Говоримо о ОФАК-у, односно да МОЛ буде прихватљив партнер за америчку страну, али и о начину исплате купопродајне цене преко специјалног рачуна који би био под контролом вероватно ОФАК-а да могу да се врше плаћања за робу од руске стране само она која није на листи санкција према Русији", каже Јоргић.

Поред тога, неопходна је и сагласност европских и домаћих тела за заштиту конкуренције, због повећања концентрације на регионалном тржишту нафте.

"С обзиром да се врши повећање концентрације на источном тржишту Европске уније – имамо Словачку, Мађарску, Хрватску и Србију, Kомисија треба да да сагласност на то. И коначно наша Агенција за заштиту конкуренције такође треба да да сагласност за тај купопродајни уговор", закључује Јоргић.

Системски ће пратити цене не само основних животних намирница већ и цене ђубрива, семена и хемијских средстава за заштиту биља.

Деканка Економског факултета у Београду, професорка Жаклина Стојановић каже за РТС да би Закон могао да утиче на стабилизацију цена у биљној и сточарској производњи али да крајњу реч ипак има развој геополитичких догађаја.

Цене хране иду горе

Индекси Светске организације за храну и пољопривреду Уједињених нација ФАО указују на то да ће цене хране у свету наставити да расту. Не тако нагло као 2022. године али ће свакако цене ићи узлазном путањом. 

За пољопривредну земљу попут Србије која значајан део својих прихода зарађује на извозу хране то би могла да буде добра вест,  проблем је у томе што смо увозно зависни од енергената и минералних ђубрива.

Деканка Економског факултета у Београду, професорка Жаклина Стојановић каже за РТС да у структури трошкова за производњу пшенице на пример, 20 до 40 одсто трошкова одлази на ђубрива а још 10 до 20 одсто на енергенте.

"Видите колико та група трошкова има велики утицај. Међутим, повећање тих цена не иде један на један са ценом пшенице. У најгорем тренутку када је цена ђубрива отишла за два до 3 пута на горе, цена пшенице на светском тржишту је порасла за 20 до 30 процената. Дакле пораст цена пшенице можемо очекивати уколико дође до драматичнијег поремаћаја на тржишту инпута", објашњава професорка Стојановић.

Утицај на инфлацију и животни стандард

Она напомиње да цене хране у Србији имају значајан утицај на укупну економију односно инфлацију али и да значајно утичу на животни стандард грађана из најнижих доходовних група.

"То можемо посредно да закључимо на основу анкете о потрошњи домаћинстава. Ако имамо у виду податак да више од 1/3 дохотка домаћинства иде на храну, ви ћете закључити колики је тај утицај.  Ми говоримо увек о просеку, али много је јаснија слика када кренете у анализу по децилима. Ви ћете видети да је огроман број потрошача у Србији директно погођен ценама хране и да је њима сваки динар важан", каже професорка Стојановић.

Иако је ограничење трговачких маржи на основне животне намирнице укинуто, професорка истиче да је та мера дала добре ефекте на нивоу економије као целине. Ипак, напомиње да су поједине групе хране значајно поскупеле од почетка године.

"Те мере уведене су у августу, септембру. Оне су директно имале за циљ да у том тренутку ставе под контролу раст цена на мало. Стопа инфлације је са 4,9 смањена на  нешто мање од 3 процента што је одличан резултат на бази те примењене мере. Међутим, када се погледа укупна монетарна политика може се рећи да смо у граници неких одрживих циљева у погледу стопе инфлације која је тренутно на 3,3 одсто. Та мера је повољна са аспекта економије као целине међутим када погледате појединачне категорије производа, када посматрамо ову нашу категорију - храну и безалкохолна пића, видећете да је на пример у периоду децембар - април дакле у последња 4 месеца забележен раст цена за 2,4 процента а ако уђете у појединачне подкатегорије видећете да је позиција далеко изнад по расту цена. Конкретно свеже воће и поврће поскупело је за 18 посто и то сви ми видимо преко наших новчаника",  каже професорка Стојановић.

Истакао је да присуство звачника из целог света даје посебну снагу овогодишњем, 93. сајму.

“То говори да је Србија данас земља која је поштована, која гради партнерства и на истоку и на западу. Пољопривреда је један од најважнијих мостова те сарадње“, рекао је министар.

Додао је да су на сајму бројне привредне делегације и да то отвара простор за нову сарадњу.

“Сајам је место где показујемо своју економску снагу и отвореност према свету. Овде шаљемо поруку какву Србију градимо, то је Србија која зна да без домаћег произвођача нема производње хране“, навео је Гламочић.

Гламочић је рекао и да је Србија јасно одредила свој правац на челу са председником Србије Александром Вучићем и да то показују конкретни резултати.

''Педесет две милијарде динара исплаћено је од почетка ове године пољопривредницима. Не можемо да утичемо на глобална дешавања, али оно што је до нас, то смо урадили“, истакао је Гламочић.

Навео је и да држава стоји уз сваког свог домаћина, да би он могао извесније и сигурније да живи од свог рада, а да је показатељ тога то што је држава, како каже, “увек реаговала и разговарала”.

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић рекла је да је 93. Међународни пољопривредни сајам традиција Града Новог Сада и да је то место које више од девет деценија представља симбол развоја пољопривреде и међународне сарадње.

“Мало је манифестација које имају овакав углед. Пољопривреда је питање развоја нашег села, али и примена нових технологија и зато је важно што се овде сусрећу доносиоци одлука и пољопривредници“, рекла је Гојковић.

Посебно је поздравила представнике земље партнера - Чешке и навела је да данас када се цео свет суочава са изазовима, међународна сарадња је важнија него икада.

”Покрајинска влада наставља снажно да подржава развој пољопривреде у Војводини кроз разне конкурсе наших секретаријата. Улажемо у механизацију и младе пољопривреднике“, рекла је Гојковић.

Истакла је и да данас пољопривредници имају лакши приступ финансијским средствима, како би унапредили пољопривредна газдинства и били спремни за савремене изазове.

“АП Војводина је центар вредног рада, а наша одговорност је да ту традицију одржимо. Захваљујем се свим излагачима који су дошли на сајам, али и Новосадском сајму који ће у наредним данима донети много квалитетних сусрета“, закључила је председница Покрајинске владе.

Више различитих изложби

Директор Новосадског сајма Слободан Цветковић истакао је да отварање Пољопривредног сајма дуго није било свечаније и да ће на сајму бити 1.200 излагача.

''750 најрепрезентативнијих грла биће на изложби стоке, имаћемо изложбу органских производа, дан воћара, дан сточара, поклон за најсрећнијег посетиоца… Све је то Пољопривредни сајам'', рекао је Цветковић.

Додао је и да се сајам организује у складу са временом у којем се живи и да дата реч на сајму увек има тежину и значај, а да тако не би било без подршке институција.

Градоначелник Новог Сада Жарко Мићин рекао је да је Нови Сад од настанка град окренут стварању, али и неговању пријатељстава, као и да је Пољопривредни сајам место сусрета бројних гостију из целог света.

Мићин је рекао и да је Пољопривредни сајам свет у малом, а Нови Сад место где се праве планови за даљи раст у аграрном сектору.

“Нови Сад има велике користи од ове манифестације, наш град добија и економску и промотивну вредност. Настојимо да постижемо дугорочне бенефите и подржавамо сајам као наш најважнији бренд“, навео је Мићин.

Министар пољопривреде земље партнера овогодишњег сајма - Чешке Мартин Шебестјан истакао је да му је драго што су земља партнер на најважнијем сајму у југоисточној Европи и да Чешка сваке године има свој званичан штанд где представља своју широку понуду.

”После пет година смо опет земља партнер и захваљујем се на томе министру Драгану Гламочићу и господину Слободану Цветковићу. Наше земље спаја и близина и заједничка трговина“, истакао је Шебестјан.

Да подсетимо, Србија је 2023. била једна од пет кандидата за организацију, поред САД, Тајланда, Шпаније и Аргентине. Победила је у сва четири круга гласања и од тада трају припреме за овај догађај.

Министар финансија Синиша Мали рекао је за РТС да је 81 земља света дала поверење Србији.

"То са собом носи огромну одговорност да се за три-четири године све спреми, да се направи мали град у Сурчину и да имамо скок у будућност – да унапредимо целу Србију. Следеће године представљамо Србију у новом светлу, биће то друга слика Србије", рекао је Синиша Мали за РТС.

До сада се за учешће пријавило 137 земаља – највише до сада. У Астани је било 115 учесника.

"Циљ нам је да имамо преко 140 учесника – 140 земаља у једном граду, Београд ће бити центар света и свет ће бити у Београду, то се никад није десило", рекао је Мали.

Четири милиона посетилаца за 93 дана

Наводи да ће то бити одскочна даска за још бржи раст и развој – сви ће доћи у Београд, од председника, премијера, министара, привредника. Радним данима очекује се 60.000 гостију Експа, а викендима и 120.000.

"Очекујемо преко четири милиона посетилаца у 93 дана. Колики је то значај за хотелијерство, ресторане, грађевинске, све услужне делатности? Потрошња ће ићи горе, БДП, расте новац у буџету, то је шанса за већи раст плата и пензија", истакао је министар финансија.

Наводи и да није Експо само Београд и Сурчин, већ и моравски коридор, "смајли", клинички центри у Нишу и Београду, нове школе и вртићи.

"Кад смо видели да смо домаћини, рекли смо да ћемо још више новца улагати у инфраструктуру и животни стандард, да улажемо, да људи осете бољитак. Имамо погонску машину која се зове Експо, мењамо се да се представимо свету и да то буде основа за убрзанији развој у будућности", рекао је министар Мали.

Синиша Мали наводи и да ће у 93 дана бити организовано 8.000 догађаја из области културе, образовања, спорта, науке.

За један дан пријавило се 2.400 волонтера

Данас је покренута и платформа за пријављивање 20.000 волонтера за Експо 2027.

Од осам часова пријавило се 2.400 младих људи, који бирају између 48 различитих делатности.

Министар финансија истиче да су се пријављивали и страни држављани – Немци, Канађани, Американци, а четири пријаве стигле су из Јапана.

Подсећа да ће студенти добијати 1-3 ЕСП бода, али и напомиње да је још важније искуство које се стиче и које ће доносити предност приликом тражења посла.

"Географија и историја су нас делили деценијама. Енергија гради мостове стабилности и сарадње. Данашњи састанак потврдио је да су енергетска безбедност и регионална сарадња приоритет за све нас, договорили смо се о проширењу сарадње", рекао је Ставрос Папаставру, министар енергетике и заштитити животне средине Грчке.

"Иако су две земље у Европској унији, а две нису, подвукли смо важност регионалне сарадње, јер то доприноси спајању са јединственим тржиштем Уније. Разговарали смо о пројектима које има свака земља, али и о заједничким. Северна Македонија ради на гасном интерконектору са Србијом и са Грчком", рекла је Сања Божиновска, министарка енергетике Северне Македоније.

План Србије и Северне Македоније је да гасовод заврше до краја 2027. године. А Бугарска је потврдила да ће капацитет постојећег интерконектора са Србијом проширити за чак 80 одсто.

"Ми смо нагласили да Србија планира да улаже у наредним годинама и то је предвиђено планом Србија 2030 и Србија 2035 и то 1,2 милијарде евра у гасну инфраструктуру, у гасни програм, јачање гасовода кроз нашу земљу, пре свега од Ниша, Велике Плане преко Батајнице до Хоргоша, али и на истоку земље, јер планирамо да завршимо интерконекцију са Румунијом и да тај део земље боље гасификујемо и тај коридор ојачамо", рекла је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

Учесници енегетског Самита обишли су и терминал за течни природни гас на острву Ревитуса. На тај ЛНГ терминал се рачуна као алтернативни правац дотока јер има слободног капацитета.

О напретку договореног, министри четири земље разговараће већ у септембру у Београду.

Бача је казао да се преговара на три нивоа, са продавцем, са Владом Србије и са спољним регулаторима из САД и ЕУ.

Навео је да је изазов ускладити се са санкцијама спољних регулатора (ОФАК), али је додао да ће се преговори наставити и да ће напредовати. На питање у коликом проценту је постигнут договор, Бача није желео да прецизира, али је рекао да морају да се поштују сви регулаторну захтеви.

Бача је рекао да је, с обзиром на то да продужетак лиценце коју је дао ОФАК истиче за седам дана, америчка пракса показала да се, уколико буде показан напредак у преговорима, може очекивати продужетак рока за реализацију. 

Привредни субјекти који обављају делатност трговине моторним и другим горивима на станицама за снабдевање превозних средстава дужни су да утврђене малопродајне цене деривата нафте примене одмах по објављивању на званичној интернет страници Министарства унутрашње и спољне трговине.