Јелица Путниковић каже да ново продужење лиценци за НИС до 30. септембра види слично као и претходна, али да се нада да ће овога пута бити последње.

"Надам се да ово што су наши званичници рекли да имају позитивне сигнале да би могао коначно у септембру да буде финиш тих преговора између 'Гаспромњефта' и МОЛ-а, да је то оно што ћемо заиста имати и после тога да нормално крене преузимање компаније“, поручује Путниковићева.

Наглашава да би ново пролонгирање додатно оптеретило НИС.

Наводи да неизвесност траје већ годину и по дана и да је сигурно утицала на резултате компаније.

"НИС не послује нормално и то је оно што је заиста велики проблем", поручује Путниковићева.

"Можда и пре 30. септембра чујемо позитивне вести"

Говорећи о очекивањима да би проблем могао да буде решен током септембра, Путниковићева каже да верује да државни званичници располажу одређеним информацијама.

"Верујем да председник као политичар има неке информације које су стигле, да ли из Вашингтона или можда и од самих преговарача, значи од МОЛ-а и из 'Гаспромњефта'. И министарка је у свом саопштењу истакла ту једну дозу оптимизма", наводи Путниковићева.

Ипак, указује да нико не може са сигурношћу да каже када ће преговори бити окончани.

"Нико не може са сигурношћу да тврди да ће преговори бити завршени и надам се да ће овога пута заиста бити крај, да ћемо 30. септембра, а можда и пре 30. септембра чути неке позитивне вести по питању НИС-а", каже Путниковићева.

Станић: За НИС добра и лоша вест

Продужење лиценце НИС-у до 30. септембра има две стране – омогућава компанији да настави да ради, али истовремено продужава неизвесност, каже Бојан Станић из Привредне коморе Србије.

"То је и добра и лоша вест. Добра је у том смислу што се ипак наставља снабдевање, а са друге стране лоша што се наставља притисак, јер и даље постоји неизвесност да ли ћемо до 30. септембра заиста решити проблем НИС-а, односно да ли неће бити потребе да се продужава та оперативна лиценца, већ ће компанија моћи да функционише у нормалним околностима", објашњава Станић.

Оцењује да је одлука америчке администрације делом последица унапређених односа са САД у оквиру покренутог стратешког дијалога.

"У изјавама званичника провејавао је оптимизам да ће ипак доћи до продужења, тако да је ово очекивано, али опет, са друге стране, благо разочарање зашто није продужено на дуже", каже Станић.

Наглашава да нова лиценца омогућава НИС-у да настави пословање и подсећа на последице које су настале када преко ЈАНАФ-а није могла да буде транспортована сирова нафта до Панчева.

"Ово је сада далеко боља ситуација и сматрамо да је оно што је најгоре иза нас", каже Станић.

Ипак, указује на последице које је дуготрајна неизвесност већ оставила на компанију.

"Чињеница је да је компанија претрпела губитке, чињеница је да је компанија значајно угрожена и, треће, још увек не можемо бити сигурни да ћемо заиста у року од месец дана имати тај договор који ће значити враћање НИС-а у нормалне оквире пословања", наглашава Станић.

Шта је договорено са МОЛ-ом, а шта и даље не знамо

Путниковићева истиче да јавности нису познати услови о којима су преговарали мађарски МОЛ и руски "Гаспромњефт".

Подсећа, међутим, да је саопштено да су преговори Владе Србије и МОЛ-а завршени и да су прихваћене одређене "црвене линије".

Указује да је од објављивања информације о прелиминарном договору МОЛ-а и "Гаспромњефта“ прошло доста времена.

Према њеним речима, оно што је као резултат тих разговора достављено ОФАК-у очигледно није било довољно да се одмах пређе у фазу преузимања компаније.

"Надам се да неће сада бити можда и зле воље са америчке стране или да неће бити направљена нека грешка у корацима. Једноставно, ми не знамо, а верујем да мало ко и у Русији и у Мађарској зна детаље тих преговора и то је можда проблем", каже Путниковићева.

Станић истиче да је важно што разговори нису прекинути.

"Значајно је да преговори напредују. Значајно је да преговори нису обустављени и такође је значајно јер ми заиста верујемо да је то у завршној фази", наводи Станић.

Међутим, упозорава да коначне гаранције нема све док договор не буде потписан и док га не одобри амерички ОФАК.

"Нема гаранција док се не стави потпис, док се мастило на папиру не осуши, али, са друге стране, и док ОФАК не потврди то што су се договорили МОЛ и 'Гаспром'", истиче Станић.

Ипак, верује да је НИС сада ближе коначном решењу.

"Надамо се да је оно најгоре иза нас, да неће доћи до нове обуставе и верујемо, захваљујући овом стратешком дијалогу и некој врсти разумевања, бар у том стратешком смислу између Америке у одређеним сегментима и Русије, да смо ближи решењу него што смо удаљени од њега", истиче Станић.

После зеленог светла ОФАК-а, трансакција би могла брзо да буде завршена

Уколико МОЛ и руска страна постигну договор, а америчка администрација га одобри, Станић не очекује да би реализација трансакције дуго трајала.

"Уколико би заиста био потписан договор, уколико би се две стране које преговарају споразумеле на обострану корист, уколико би Америка то одобрила, онда заиста не видим да би било простора да се тај договор не испоштује", каже Станић.

Сматра да би у том случају процес могао да буде релативно брз.

"Заиста би било бламантно за преговараче да једноставно не испоштују оно што су договорили, за шта су добили одобрење онога који је све време условљавао те преговоре и коначно решење. Тако да верујемо да би то у временском смислу било кратко", додаје Станић.

НИС послује у отежаним условима, али нема несташице горива

Говорећи о последицама неизвесности за пословање НИС-а, Путниковићева указује да се компанија истовремено суочава и са ширим проблемима на енергетском тржишту – од кризе на Блиском истоку до ниског водостаја Дунава.

Подсећа да је Србија, након почетка рата у Ирану, забранила извоз деривата како би обезбедила довољне резерве у случају поремећаја на глобалном тржишту.

"Видимо да је криза са дизелом заиста узела маха у Европи и добра ствар је што ми немамо проблем са мањком горива и то је, између осталог, и захваљујући НИС-у који је паметно балансирао и прераду и шта ће од деривата производити", објашњава Путниковићева.

Истиче да су проблеми за НИС почели и пре актуелних поремећаја на тржишту.

"Још прошле зиме многе стране компаније престале су да купују гориво од НИС-а. НИС је имао проблема јер су неки отказали неке дугорочне аранжмане. Имао је проблема и у набавци неке опреме која му је требала", каже Путниковићева.

Због неизвесности, додаје, компанија није могла нормално да планира послове.

"НИС је и због тога имао лошије пословање. Међутим, успели су да паметном стратегијом ипак послују позитивно и што је најбитније да се тај њихов проблем са претњом санкцијама не одрази на тржиште", истиче Путниковићева.

Напомиње да је томе допринела и држава повећавањем резерви деривата. Истиче и да актуелна ситуација са санкцијама НИС-у не утиче директно на малопродајну цену горива у Србији.

"Ово што се дешава са санкцијама НИС-а не утиче заправо на цену горива. Ми имамо ситуацију да већ неколико година наша држава једном недељно одређује највишу малопродајну цену за бензин и дизел", објашњава Путниковићева.

Раст цена деривата, према њеним речима, последица је кретања на ширем тржишту, а посебно велике потражње за дизелом.

"Имамо одјек онога што се дешава у Европи, јер се дизел, када се увози, а ми морамо одређене количине да купимо из увоза, увози по тим неким берзанским ценама за ту врсту робе“, објашњава Путниковићева.

Кинеска компанија "Минт" у Србији ради од 2018. године, до сада је отворила 10 фабрика, од тога су четири у Шапцу.

У нову фабрику робота, компанија "Минт" до сада је уложила 20 милиона евра и, како сазнајемо, запослиће негде око 200 до 250 људи.

Када се пројекат заврши, из погона у Шапцу на тржиште Европске уније биће извезено око 20.000 робота годишње.

Оно што је хемијска индустрија "Зорка" као гигант некад била за Шабац, стручњаци кажу да ће то сада бити "Минт", јер повезује савремену технологију, науку и знање. Повезаће се две области – производња хардвера и развој софтвера.

Роботи са линија у Шапцу излазиће као табула раза, као празан лист папира, а онда ће им уз помоћ вештачке интелигенције бити дати задаци, убацивани различити програми, у зависности од примене у различитим областима живота, најпре у индустрији, а касније и у домаћинствима.

Реч је о врло софистицираним уређајима са сензорном моториком, врло тактилни, врло усмерени, попут људске руке. Моћи ће да хватају предмете и померају их у простору, тако да ће се, најпре, како је најављено, користити у индустрији.

Биће то велики искорак и за образовање. Шабац има две средње школе – гимназију и техничку школу, које образују кадрове у области програмирања, тако да ће млади људи овде моћи да нађу посао, и  имаће прилику да се едукују у савременим кинеским центрима у овој области.

Прву фабрику робота у Србији и региону отвориће председник Србије Александар Вучић. Церемонији ће присуствовати и власник компаније "Минт", бројне привредне делегације, представници локалних самоуправа, сарадници и запослени.

Планирана је и демонстрација свега онога што роботи могу да раде на простору од 3.000 квадрата.

Осигуравајуће куће гледају на сваки начин да вас „пресвуку“. Некада сам осигуравао од града, а од суше не знам ни да ли осигуравају. Кад се догоди штета, они изађу на лице места и увек нађу неки изговор да признају само одређени проценат штете. Никада не буде као што вам приликом потписивања полисе кажу да ће бити. Некако се увек испостави да нисте осигурали баш од тога што вам је направило штету, већ од нечег другог. Зато не желим да имам ништа са осигуравајућим кућама, иако знам да држава даје субвенције за осигурање. Једноставно не верујем им", каже Душан Станков, пољопривредник из Орловата.

Правна лица чешће купују полисе осигурања

Према подацима Удружења осигуравача Србије до короне у нашој земљи било је осигурано једва 10, а сада је то до 15 одсто обрадивих површина. Најчешће се осигуравају културе чија производња има велику вредност по јединици површине и која је најизложенија различитим ризицима, а то су воће, поврће и ратарске културе.

"Раст је евидентан, али тиме не могу да буду задовољни ни пољопривредници који живе од тог посла, ни држава која остаје без значајног дела БДП и плус мора да надокнађује штету. Не могу да буду задовољни ни осигуравачи, јер се поставља питање исплативости осигурања пољопривреде. У значајно већем проценту се осигуравају правна лица у односу на индивидуалне пољопривредне произвођаче, али су ови други власници знатно веће површине која може да се обрађује и због тога је укупан проценат око 15 одсто", објашњава Душко Јовановић, генерални секретар Удружења осигуравача Србије.

У наредном периоду један од највећих изазова биће управо осигурање усева и плодова. Оно је 2025, први пут након неколико година, а због одсуства елементарних непогода већег обима, имало позитиван резултат.

"Имајући у виду климатске промене са којима се цео регион суочава, можда већ ове или следеће године можемо да очекујемо значајно веће штете, а сведоци смо пожара који харају Србијом. С обзиром на то да се ради о привредној грани која је од стратешког значаја за нашу земљу, а где је обухват осигурања недовољан, задатак индустрије осигурања и државе јесте да заједнички раде на већем броју осигураних", истиче он.

Од чега је могуће осигурати пољопривредну производњу

На српском тржишту тренутно су у понуди полисе осигурања од основних и допунских ризика. Готово 90 посто пољопривредних произвођача одлучује се за куповину основне полисе.

"У основне спадају град, пожар и удар грома, а у допунске олуја, поплава, јесењи и пролећни мраз, олујни ветар и суша. Предмет осигурања могу бити ратарски и повртарски усеви, воће, лековито биље, усеви и плодови који се гаје у стакленицима, као и воћни, лозни и шумски садни материјал и стабла воћа, чокоти винове лозе и младе шумске културе", наводи Јовановић.

По броју издатих полиса највише се осигуравају ратарски усеви. По вредности на јединици површине предњаче воће и поврће, следи осигурање количине и квалитета воћа, пролећни мраз, па олуја и поплава. Елементарне непогоде које изазивају катастрофалне штете на глобалном нивоу расту по стопи од 15-ак одсто.

"У пракси то значи да поглед у небо или став ”била је суша прошле године, неће и ове” неће заштити пољопривредне усеве. Само осигуравајућа друштва су специјализована да надокнаде штету у пуном износу. Ту долазимо и до питања, да ли ће, после неке суперћелијске олује или пожара, великих поплава, земљиште бити у стању да се опорави за годину или за неколико година, што је чист губитак за пољопривредног произвођача односно да ли он има довољно средстава да чека тај период без прихода", каже он.

Искуство показује да се интересовање за одређене полисе тј. заштиту од појединих ризика повећава када они направе штету. Након овогодишњих пожара, осигуравачи очекују повећање тражење полиса којима ће се пољопривредне културе, али и имовина заштити од пожара.

Колико новца треба издвојити за осигурање пољопривреде

Цене осигурања варирају у зависности од очекиваног приноса и цене културе.

"Хектар под пшеницом или кукурузом се у Војводини осигурава за око 4.500 динара, а сунцокрет за око 5.300. Код воћа, за осигурање хектара под шљивама најбољег квалитета треба издвојити око 150.000 динара, а најскупља је свакако малина, која је и најосетљивија, око 400.000 динара. У принципу, за полису треба издвојити три до пет одсто онога што се заради након жетве и продаје летине", објашњава Јовановић.

Накнада штете, додаје, зависи од различитих фактора.

"Главни су осигурана сума, тип и интензитет непогоде, јер остављају различите последице по биљке, фаза развоја биљке у тренутку оштећења, као и очекивани принос, у случају да није дошло до штете, и тржишна цена производа. Штету утврђују агрономи, лица која су за то стручна, а не агенти који се баве продајом полиса".

Шта је потребно за осигурање од суше

Србију у последњих десетак година погађају велике суше које остављају несагледиве последице на усеве и плодове. То је ризик који може да умањи приносе и више од 50 процената.

"Управо због тога, поједина осигуравајућа друштва нуде полису осигурања од суше, која штити од смањених приноса који су последица недостатка влажности у земљишту. Ова полиса нуди се као допунска заштита. Уговара се обично с пролећа, најкасније до 1. јуна, с тим што период покрића често почиње средином јуна. Полисом осигурања од суше обухваћене су најосетљивије ратарске културе које највише трпе због суше", објашњава Јовановић.

Како држава подстиче осигурање у пољопривреди

Држава подстиче осигурање у пољопривреди кроз регресирање дела плаћене премије осигурања, као једне од кључних мера за управљање ризицима у пољопривредној производњи.

"Пољопривредним произвођачима се враћа од 40 до 45 одсто плаћене премије осигурања, док подстицај износи 70 одсто за газдинства на подручју Моравичког, Златиборског, Подунавског, Шумадијског, Колубарског, Мачванског и Расинског управног округа, као и града Београда. Укупан износ који један корисник може да оствари у календарској години износи до 2.500.000 динара, у зависности од врсте производње", наводе у Министарству пољопривреде.

Досадашња искуства показују да простора за повећање корисника осигурања у пољопривреди и те како има.

"Током претходне године поднета су 20.514 захтева за остваривање подстицаја, од којих је 19.979 исплаћено, у укупном износу од 1.628.693.832,89 динара", додају.

Активности министарста имају за циљ да подстакну произвођаче да осигурају своју производњу, јер је, како наводе, осигурање један од најефикаснијих механизама за управљање ризицима у пољопривреди.

"Услед све учесталијих екстремних временских прилика које значајно утичу на пољопривредну производњу, расте свест произвођача о значају осигурања. Министарство је у претходном периоду унапређивало мере подршке како би осигурање било доступније и финансијски прихватљивије пољопривредним произвођачима. Такође, отворени смо за сарадњу са свим надлежним институцијама и релевантним учесницима на додатном унапређењу постојећих модела подршке", кажу надлежни.

Јавни позив за субвенције за осигурање очекује се у последњој декади године

Захтеви за регресирање дела трошкова осигурања подносе се по Јавном позиву, који се, сагласно Календару јавних позива, очекује у периоду октобар–новембар текуће године.

Стручњаци сматрају да би значајно било да држава изједначи и омогући равноправан третман за све регионе у Србији, односно да субвенције државе на премију осигурања уместо садашњих 40-70 процената у зависности од региона, буду нпр. 60 одсто за сва подручја. Утисак пољопривредника је да су тренутним начином субвенционисања, поједини региони фаворизовани.

И док је у Србији осигурано тек 15 одсто пољопривредних површина, у Мађарској је то око 50 одсто, Хрватској 60, а у Словенији чак 80.

"Ако јако мало користите ауто-пут, а силом прилика некада морате да га користите, уколико имате систем вињета, ви ћете бити приморани да платите неку временску вињету за одређени период, на пример у Словенији од 15 евра, и да пређете деоницу ауто-пута од пет километара, и та вињета вам важи 15 дана. За тог учесника у саобраћају се то неће исплатити", објаснио је Савић.

Савић је додао да увођење вињета сигурно не би обезбедило довољно прихода за одржавање и очување саобраћајница.

"На тај начин би оним корисницима, поготово тешким теретним возилима, омогућили, значи оним возилима која највише уништавају путеве, да најмање и плаћају путарину, и то није опција сигурно која ће обезбедити довољно новца за очување, значи одржавање путева. Верујте ми, врло брзо бисмо имали, за годину или две, урушене путеве, путеве без заштитних ограда, путеве на које би улазиле и дивље животиње, са травом поред пута", нагласио је Савић.

Плаћамо ли најскупљу путарину

Када је реч о ценама у поређењу са окружењем, Савић истиче да Србија "сигурно није прескупа".

"Они људи који путују, значи, ево, проћи ће кроз суседну Хрватску, тамо су путарине малтене дупло скупље за путничка возила. Од Србије тренутно је јефтинија једино Северна Македонија. Иначе, Грчка је прескупа у односу на Србију", навео је Савић.

Предности електронске путарине

Говорећи о електронској наплати, Савић је истакао да данас преко 50 одсто возача користи таг уређаје, односно да постоји близу 1,1 милион активних корисника, док је преко 500.000 корисника регистровано на платформи "Toll4all" за интегрисани систем наплате у региону.

Из ЈП "Путеви Србије" најављују да за пет до шест година следи природан прелазак на MLFF (multi-lane free flow) односно безбаријерни систем електронске наплате, чиме ће се уклонити рампе на наплатним станицама.

Поред тога, планира се ширење безбаријерног система на остале делове ауто-путева, брзе саобраћајнице, као и на путеве нижег реда и магистралне путеве.

Лиценца за преговоре је продужена за 30 дана.

Раније данас, ОФАК је продужио лиценцу за рад НИС-у, до 30. септембра.

"Продужена лиценца нам омогућава наставак снабдевања, док се истовремено ради на дугорочном решењу за НИС. Приоритет је да грађани и привреда имају довољно горива и да енергетска сигурност Србије ни у једном тренутку не буде доведена у питање, као што је држава и до сада осигурала да грађанима ниједног момента не фали горива, без обзира на све изазове у последњих 18 месеци", истакла је министарка.

Нафтна индустрије Србије је, у међувремену, објавила да нова лиценца омогућава наставак пословања, реализацију уговора и других споразума који укључују НИС или његова оперативна зависна друштва, укључујући рафинеријску прераду, увоз сирове нафте, обављање трансакција неопходних за сигурност снабдевања и техничко одржавање, као и финансијска поравнања.

Приоритет компаније НИС остаје одржавање несметаног пословања, уредно снабдевање домаћег тржишта нафтним дериватима и очување социјалне стабилности запослених, наводи се у објави на сајту НИС-а.

Повећана прерада нафте

Министарка је напоменула да је потражња за дизелом у августу око 200.000 тона, због чега је Рафинерија у Панчеву додатно повећала производњу.

"Рафинерија је током августа повећала прераду нафте на око 13.000 тона дневно како би одговорила на повећану потражњу за горивом. То је посебно важно у условима када су могућности за увоз додатно ограничене због ниског водостаја Дунава. Без лиценце за рад НИС-а не бисмо могли да задовољимо тражњу, а у току је и жетва", навела је министарка.

Додала је, такође, да су преговори о купопродаји Нафтне индустрије Србије између мађарског МОЛ-а, као потенцијалног купца, и већинског власника "Гаспромњефта" у завршној фази.

"Ново продужење лиценце је сигнал да постоји напредак и воља да се осигура додатно неопходно време како би се ова комплексна трансакција завршила. Продужетак лиценце је важна вест за енергетску сигурност Србије", поручила је министарка.

Према њеним речима, у тренутку када су глобални токови нафте под снажним утицајем геополитичких кретања, уз огроман раст цена на светским берзама и угрожене или прекинуте ланце снабдевања, од изузетног је значаја да обезбедимо рад наше рафинерије и континуирано снабдевање домаћег тржишта.

Компанија НИС је 21. августа поднела Министарству финансија САД нови захтев за издавање посебне лиценце, како би могла несметано да настави оперативне активности.

ОФАК је до 28. августа продужио лиценцу и мађарској компанији МОЛ за преговоре са "Гаспромњефтом" о продаји руског већинског власништва у НИС-у, као и Јадранском нафтоводу (ЈАНАФ).

Лиценца за преговоре о НИС-у данас је продужена мађарском МОЛ-у.

Јелена Жарић Ковачевић рекла је да ће се овим меморандумом много допринети и помоћи породицама на селу.

"Мере које постоје код наша два министарства сада ћемо моћи да комбинујемо, тако да ће грађани моћи да искористе меру за куповину куће на селу из надлежног министарства и меру која је код нас, што је субвенција за куповину прве некретнине по основу рођења детета. На тај начин омогућавамо мајкама да дођу до своје прве некретнине, омогућавамо породицама да остану на својим огњиштима, да остану на селу, да остану да гаје своју децу тамо где су они порасли", рекла је Жарић Ковачевић.

Она је навела да овај меморандум има подршку и председника Србије Александра Вучића, као и председника Владе Ђуре Мацута.

Указала је да је субвенција за куповину прве некретнине по основу рођења детета најтраженија мера у министарству које она води. С тим у вези, ресорна министарка навела је податак да је та мера, коју је предложио председник Вучић и која постоји од 2022. године, обезбедила кров над главом за 1.727 породица, што значи да је држава за ове намене уложила око 28 милиона евра.

"Само у овом мандату уложили смо 13 милиона евра за преко 770 решења. Оно што желим и да најавим јесте да ће се у септембру месецу одржати још једна седница комисије на којој ћемо расправљати два или три пута више захтева у односу на број захтева који смо расправљали до сада, управо из разлога што очекујемо усвајање ребаланса буџета којим смо определили још 200 милиона динара за ове захтеве, тако да радимо на томе да што више мајки оствари своје право", рекла је Жарић Ковачевић.

Кркобабић: Отвара се пут за обједињавање програма

Кркобабић је казао да се овим меморандумом отвара пут за обједињавање програма ова два министарства како би омогућили мајкама да дођу до кућа.

"Реална животна околност захтева да се ми у министарствима Владе Србије прилагођавамо. И ово је управо начин како се прилагођавамо и како можемо да дамо прави и истински одговор на реалну ситуацију на терену. Постоје мајке које имају децу до годину дана старости и које имају потребу да наставе свој живот у Србији и нормално је да таквим женама изађемо у сусрет", рекао је Кркобабић.

Он је указао да је до сада у оквиру програма министарства које он води додељено више од 4.300 кућа и навео да села Србије имају будућност само ако жене реше да остану на селу.

"Мене радује ова иницијатива. Колегиница Жарић Ковачевић је то сјајно препознала, а ово је иницијатива, између осталог, и председника Србије Александра Вучића. Веома брзо ћемо ускладити ствари. Ово је изузетно лепа вест за целу Србију, а поготову за младе мајке", рекао је Кркобабић.

Цена бензина такође је порасла за динар и у наредних седам дана коштаће 203 динара по литру.

Нове цене горива објављују се сваког петка до 15 часова.

"Надам се позитивним вестима. Ако је председник Србије сада први пут оптимиста и очекује да ће до краја септембра то бити решено, некако је логично да би и вечерас требало да стигне позитиван одговор", рекла је Стојановић Петровић.

Стојановић Петровић оценила је да би било добро да се лиценца НИС-у продужи на дужи период, а не на свега 25 или 26 дана, јер је, како је навела, за решавање овако великог проблема потребно више времена.

"Било би дивно да то не буде више на месец дана, односно сад је то већ и мање од месец дана, на двадесет пет, двадесет шест дана. Било би идеално да то мало буде дуже јер и кад се разболите, не можете за три недеље да оздравите, а не за три недеље да решите овако велики проблем", рекла је она.

Најважнија лиценца за рад рафинерије

Према њеним речима, све три лиценце су важне, али је најважнија она која омогућава рад рафинерије у Панчеву, као и доток нафте нафтоводом Јанаф.

"Најважнија је лиценца, наравно, за рад рафинерије, али свакако и за доток нафте Јанафом", рекла је Стојановић Петровић.

Навела је да захваљујући рафинерији у Панчеву Србија током претходних 18 месеци није имала проблема у снабдевању горивом и истакла .да се код НИС-а снабдевају и неке стране компаније које послују у Србији.

Делистирање као коначно решење

Говорећи о могућем коначном решењу за НИС, рекла је да би најбољи исход било потпуно скидање компаније са америчке санкционе листе.

"Идеално би било да то буде делистирање, односно да се НИС потпуно скине са листе санкција", рекла је она.

Како је навела, уколико ОФАК буде уверен да МОЛ и НИС договарају коначно преузимање компаније, могао би да буде одобрен дужи период лиценце.

Додала је да остају отворена питања попут банкарских гаранција и начина на који ће трансакција бити спроведена, али и да руски власници до сада нису рекли да желе да изађу из власништва НИС-а.

"Дакле, поставља се питање и банкарских гаранција и како ће се извести та трансакција, али никако не треба да заборавимо да Руси никада нису рекли да они заиста желе да изађу из власништва НИС-а, тако да мислим да ће бити још доста посла до окончања целе приче", рекла је Стојановић Петровић.

Шта се зна о преговорима МОЛ-а и руских власника

Када је реч о преговорима МОЛ-а са руским већинским власницима НИС-а, Гаспромњефтом и Гаспромом, Стојановић Петровић је рекла да је мало информација доступно јавности.

Како је навела, потписан је споразум којим је МОЛ прихватио да постане већински власник НИС-а са 56,1 одсто, док је познато и да би у пакет преузимања требало да уђу рафинерија и Петрохемија.

"Не знамо шта ће бити са нафтним и гасним бушотинама. Не знамо колика ће бити рудна рента. Не знамо шта ће бити са запосленима", рекла је Стојановић Петровић.

Неизвесност за 13.500 запослених

Посебно је указала на положај око 13.500 запослених у НИС-у, који су, како је навела, сваких 25 дана изложени неизвесности око наставка рада компаније.

"И мислим да због тих људи, ако ништа друго, Америка би требало мало да нас поштеди муке и да дâ мало више простора на три, на шест месеци, на годину дана и да кажу, е, ево годину дана после тога нема више разговора, овај проблем мора да се реши", рекла је она.

Руси и не треба да изађу из НИС-а

Стојановић Петровић оценила је да руски власници не би нужно требало да изађу из НИС-а, наводећи да су у компанију до сада уложили више од пет милијарди евра.

"Руси и не треба да изађу из НИС-а. Ако би се све ставило на папир и видело колико су они до сада уложили, значи, то је више од пет милијарди евра и да је то једна од најбољих, дакле, приватизација која је урађена од 2008. до данас", рекла је Стојановић Петровић.

Како је навела, не види разлог да Србија остане без таквог инвеститора и партнера.

"Ја не знам зашто би ико пожелео да таквог инвеститора и таквог партнера нема у својој земљи", рекла је она.

Према њеним речима, без НИС-а и рафинерије у Панчеву Србија би имала проблема са снабдевањем горивом или би га плаћала још скупље.

"Дакле, понављам, да није било НИС-а и рафинерије, ми не бисмо имали горива у овом тренутку или бисмо га имали по још вишој цени, а и овако смо најскупљи. Ми као Србија треба да се добро прерачунамо и да видимо да ли нам треба други и бољи партнер од НИС-а", рекла је Стојановић Петровић.

Навела је да би свака инвестиција, уколико дође до преузимања од стране МОЛ-а, повећала вредност НИС-а.

НИС остаје главни снабдевач тржишта

Говорећи о снабдевању домаћег тржишта, оценила је да је ситуација готово идентична као и пре санкција. Према њеним речима, НИС се 90 одсто снабдева нафтом преко нафтовода, док и друге компаније преузимају деривате од НИС-а.

Компаније које немају уговор са НИС-ом, како је навела, морају да купују деривате по знатно вишим ценама и да их допремају другим видовима транспорта. Додала је да је НИС-у забрањен извоз деривата.

"Тако да остаје, дакле, да нам они буду главни, главни снабдевач и даље", рекла је Стојановић Петровић.

Дизел неће појефтинити

Када је реч о ценама горива, оценила је да би бензин евентуално могао да појефтини, док дизел, како каже, неће.

"Мислим да би цене или требало да се задрже, на овом нивоу или да евентуално бензин појефтини јер дизел свакако неће појефтинити", рекла је она.

Додала је да је Србија, када је реч о цени дизела, најскупља у региону.

"Дизел је скупљи од керозина, што се овај никад раније није десило", рекла је Стојановић Петровић.

Она је оценила да би, имајући у виду да се ЛУКОИЛ-у санкције продужавају на три или шест месеци, и НИС могао да добије дужу лиценцу.

"Мислим да би ето и нас могли мало да погледају, па у том контексту да се и НИС-у продужи лиценца", рекла је Стојановић Петровић.

"Фокус није на томе да ли је роба здравствено исправна, што се подразумева, већ на начину на који се роба производи. Земље извознице у ЕУ могу да испуњавају услове исправности и фитосанитарне захтеве, што се не доводи у питање, али је сада акценат на начину производње. То је суштинска промена", каже Галетин.

Доследна примена зелене агенде

Према његовим речима, иза пооштравања правила за увоз стоји пројекат ЕУ, односно зелена транзиција, посебно када је реч о млеку и месу – како се производе, да ли се штити животна средина, а не само да ли је испуњен основни услов санитарног квалитета.

Напомиње, такође, да ће сточарство имати највећи проблем, с обзиром на то да произвођач у ЕУ има врло строге стандарде у погледу добробити животиња, одлагања отпада и емисије гасова, што захтева озбиљна улагања у инфраструктуру.

"То се може применити и у воћарству, али је у сточарству за то потребна озбиљна инфраструктура како би се задовољили европски стандарди. То смо све знали. Реч је о великом тржишту, око 50 одсто пољопривредних производа извозимо на то тржиште и не можемо да га изгубимо због наше логике да то неће погодити нас", указује Галетин.

Галетин поручује да је суштинско питање да ли наши произвођачи могу да буду конкурентни и остварују приходе на европском тржишту, с обзиром на то да немају субвенције попут оних у Унији, јер ће и наши производи, због улагања у производњу, поскупети на том тржишту.

"Европа врло строго примењује стандарде у оквиру зелене агенде и наш ће произвођач на дужи рок морати да се уподоби тим правилима и начину производње, што ће у крајњем исходу имати за последицу раст цена производа. Прилагођавање Србије је на газдинству, а не када дођете већ на границу на контролни преглед", указује Галетин.

Берзански брокер Бранислав Јоргић каже да би се држао изјаве министарке Ђедовић, која каже да оптимистички чекамо да ће доћи до продужења.

"Али нервоза је врло велика. Зато што је НИС најзначајнија, поред Електропривреде, енергетска компанија у Србији и, практично, диктира нам не само снабдевање на пумпама, већ и рад привреде", каже Јоргић.

Подсетио је да је у јануару, после неких претходних преговора између МОЛ-а и Гаспрома, постигнут неки начелни договор о купопродаји 56 одсто акција НИС-а.

"То је основ био за даље разговоре који су уследили осам месеци након тога. У јуну месецу је постигнут такође договор између државе Србије и МОЛ-а о основним принципима односа државе Србије и МОЛ-а, где је регулисано да ће држава Србија купити додатних пет одсто ако дође до трансакције између Гаспрома и МОЛ-а", рекао је Јоргић.

Затим је, како каже, речено да ће рафинерија у најмању руку радити 10 година и  да ће МОЛ обезбедити стабилно снабдевање нафтом.

"Такође је речено да ће држава Србија, преко својих представника, добити нека већа овлашћења у систему управљања", рекао је Јоргић.

Навео је да оно што ће се десити 28. зависи умногоме од аргумената које су подносиоци захтева, пре свега НИС и МОЛ, поднели ОФАК-у.

"Наиме, ОФАК, на бази напретка разговора и на бази документације која је њима поднета, доноси одлуку о даљем продужењу или санкцијама", објашњава Јоргић.

"Имамо одређене резерве нафтних деривата" 

На питање да ли имамо довољно нафтних деривата на тржишту у случају да ОФАК не одлучи да продужи лиценцу, Јоргић је реко да поатоје одређене резерве за одређени временски период.

"Имате мали парадокс, цена нафте пада. Била је негде око 90, 93, сад је 87, с једне стране. А с друге стране, цена нафтних деривата расте, нарочито дизела", каже Јоргић.

То није стандардна ситуација, наводи Јоргић, и објашњава да је до ње дошло због тога што је дошло до разарања великих прерађивачких капацитета на Блиском истоку, с једне стране.

"И с друге стране, имате доста оштећених рафинерија у Русији. Тако да је отежана прерада нафте и као последицу тога имате недостатак дизела на тржишту, и онда имате и веће цене", додаје Јоргић.

Када је реч о томе шта би се догодило уколико дође до примене санкција, Јоргић каже да просто не може да замисли да ће се то десити.

"Па, имамо одређене резерве за одређени временски период. Биће проблема са увозом због ниског водостаја Дунава, јер углавном се то врши транспортом речним путем. Биће принуђени да се транспорт врши и цистернама, значи друмским путем. То је скупље, отежано је. Спорије, јесте. И у неком периоду од пар месеци, вероватно да се неће осећати на пумпама. Али ако то, кад кажем пар месеци, мислим месец, два, евентуално три максимално. Ако се то настави, онда може бити проблема", упозорава Јоргић.

"Могао сам да будем пријављен код другара, али нисам хтео. Искрен да будем ни сам не знам што нисам прихватио да ме пријави. Једноставно, нисам знао колико ће бити посла. Ја сам то схватио као да сам 'ускочио' да помогнем другару када му је помоћ била потребна. Радио сам отприлике три недеље, а не знам колико би та пријава значила за будућу пензију", објашњава Вукашин.

Електронска пријава смањује рад "на црно" и штеди време

Основни разлог за увођење обавезе пријављивања сезонских радника у области пољопривреде био је да се смањи обим рада "на црно" и поједностави процедура за послодавце, објашњавају у Наледу, организацији која је и иницирала увођење електронског система пријаве за поједине послове.

Резултати њиховог истраживања показивали су да је послодавцима раније било потребно за пријаву једног сезонског радника око пет сати месечно, чак и када је радник био ангажован само један дан. Управо због сложене процедуре, чак 95 одсто сезонских радника у пољопривреди радило је неформално, без права на здравствено и пензијско осигурање, као и осигурање у случају повреде на раду.

Увођењем електронског система за пријаву сезонских радника 2019. процес је сведен на свега неколико минута.

"Послодавци сада могу брзо и једноставно да пријаве радника, док је износ пореза и доприноса који се плаћа по дану ангажовања унапред познат. Резултати реформе показали су да је овакав приступ био успешан. Током шест година рада портала,укупно је регистровано више од 100.000 радника на пословима у пољопривреди. Истовремено, кроз систем је обрачунато више од 2,4 милијарде динара кроз порезе и доприносе, што потврђује да је реформа донела корист и радницима и послодавцима, али и држави", објашњавају у Наледу.

Правна лица више пријављују сезонце од физичких

Осим правних лица, сезонске раднике на пословима пољопривреде могу пријавити и пољопривредни произвођачи као физичка лица.

"Подаци са портала показују да нешто више правних лица користи портал, па их је до сада евидентирано 621, док је 438 послодаваца који су физичка лица користило портал. У просеку се пријави око 30.000 сезонских радника, са највећим бројем ангажовања током летњих месеци – јуна, јула и августа. Статистика са портала показује тренд да се ове бројке увећавају из године у годину, те је у години оснивања портала пријављено 26.000 радника, а већ наредне је та бројка престигла 30.000", додају у Наледу.

Проблем недостатка радне снаге у пољопривреди све је већи

Послодавци кажу да је упркос већим дневницама и пријавама све теже пронаћи раднике који желе да раде у пољопривреди.

"Иако су дневнице данас знатно веће него пре неколико година, физички рад на високим температурама и у сезони није привлачан великом броју људи. Пријава сезонских радника јесте позитивна ствар јер радници имају здравствено и пензијско осигурање за време ангажовања, али сама пријава није решила проблем недостатка радне снаге. Највећи изазов и даље остаје пронаћи довољан број људи када посао крене", објашњава Бранко Остић са пољопривредног газдинства "Остић" из села Мађелос.

Из искуства каже да поступак пријаве више није компликован и да може брзо да се заврши.

"Сматрам да је добро што постоји уређен систем, али би додатне мере за подстицање људи да раде у пољопривреди биле још значајније", додаје Остић.

Током сезона на његовом газдинству је радило и било пријављено неколико десетина радника, у зависности од обима производње и потреба у одређеном периоду године.

Најчешће су ангажовани за бербу корнишона и паприке, садњу, окопавање, сортирање и паковање производа, односно за послове који захтевају велики број људи у кратком временском периоду.

"Најтеже је пронаћи раднике за бербу и друге послове на отвореном током летњих месеци, посебно када су температуре изузетно високе. Берба корнишона је добар пример, јер захтева доста дисциплине, прецизност и обавља се свакодневно током сезоне. Управо за такве послове недостатак радне снаге је данас највећи проблем, због чега многи произвођачи не могу да искористе свој пуни производни потенцијал. Лакше је пронаћи раднике за краће и једноставније послове који нису превише физички захтевни, као што су паковање или сортирање производа у затвореном простору", истиче Остић.

Ко обично прихвата сезонске послове у пољопривреди

Подаци показују и да сезонске послове у пољопривреди најчешће обављају домаћи радници из руралних средина, пензионери, незапослене особе, студенти али и сви они који желе да остваре додатни приход током периода повећаног обима пољопривредних радова.

"Посматрано према структури ангажованих радника, однос мушкараца и жена је готово изједначен, док највећи број сезонских радника припада старосној групи између 40 и 60 година. Реч је о пословима везаним за сетву, садњу, бербу, жетву и друге сезонске активности, због чега постоји потреба за ангажовањем већег броја радника у краћим временским периодима", наводе у Наледу.

Пријава на сезонским пословима у пољопривреди не утиче на друга права незапослених
За сезонске раднике, закон је донео већу правну сигурност и заштиту, јер имају право на осигурање.

"Истовремено, ангажовање на сезонским пословима не утиче на статус незапосленог нити на право на новчану социјалну помоћ, што додатно подстиче легално запошљавање", истичу у Наледу.

За послодавце, предност је и то што систем омогућава флексибилно пријављивање радника у складу са потребама производње и временским условима.

"За државу, електронски систем пријаве сезонских радника значи мање рада на црно, веће приходе од пореза и доприноса, ефикаснији надзор тржишта рада, бржу администрацију и подстицај формалном запошљавању, што доприноси стабилнијем и конкурентнијем пословном окружењу", кажу у Наледу.

Казне за непријављивање сезонца у пољопривреди

Пракса је показала, додају, да је уз адекватну промоцију система велики број послодаваца информисан о предностима система, због чега се сваке године увећава број корисника портала, па се акценат ставља на информисање и едукацију послодаваца.

Надлежне институције су задужене за инспекцијске контроле и санкционисање ангажовања које није у складу са законом, а искуство показује да једноставна електронска пријава, ниски административни трошкови и јасно дефинисане обавезе представљају снажан подстицај да се радници ангажују на законит начин.

Законом је прописано да се новчаном казном у износу од 100.000 до милион динара казни послодавац који је правно лице, а који, између осталог, не пријави сезонског радника и не достави податке Пореској управи.

За исти прекршај казна за предузетника износи од 10.000 до 300.000 динара, за одговорно лице у правном лицу од 5.000 до 50.000, а за послодавца – физичко лице од 5.000 до 150.000 динара.

Да ли и колико инспекција успева да исконтролише ангажовање и пријаву сезонских радника у пољопривреди, у ресорном министарству нисмо успели да сазнамо.

Немачка аутомобилска индустрија суочена је са дубоком структурном кризом због снажног притиска кинеске конкуренције, преласка на електрични погон возила, виших трошкова производње и других изазова.

Раднике посебно забрињава начин на који им је реструктурирање до сада презентирано. Њихови представници начин комуникације руководства са њима описују као "катастрофалан".

Током читаве недеље, разговори са радницима се одржавају у погонима "Фолксвагена", између осталог у Емдену, Цвикауу, Брауншвајгу и Хановеру.

Радници су већ били пристали на укидање око 50.000 радних места, углавном кроз програме добровољног напуштања компаније. Међутим, руководство је потом најавило да ће морати да буде укинуто још 50.000 радних места.

Разлози за драстичне мере

Директор компаније Оливер Блуме нагласио је да се "Фолксваген" налази у "више него критичном стању" и да досадашње мере нису довољне да би се поново успоставила конкурентност.

"Превелики смо. Због тога смо често преспори и превише компликовани", рекао је прошле недеље запосленима у интервјуу објављеном на интранету компаније.

Са готово 630.000 запослених, "Фолксваген" је током неколико деценија постао знатно гломазнији од својих конкурената, након што је одлучио да контролише већи број фаза производње, док је истовремено преузимао конкурентске компаније и брендове попут "Шкоде", "Поршеа", "СЕАТ-а" и "Бугатија".

Произвођач је каснио и са преласком на електрична возила управо у тренутку када су кинески конкуренти почели да освајају тржиште. То је довело до великог пада продаје на некада највећем тржишту компаније - у Кини.

Блуме је упозорио да Фолксваген тренутно у Европи сваке године производи око пола милиона возила више него што може да прода.

Иако би затварање немачких фабрика било крајња мера, Блуме је рекао да руководство "тренутно не види начин да оне остану профитабилне током 2030-их".

И други произвођачи аутомобила критиковали су високе трошкове пословања у Немачкој. Међу њима је и директор Мерцедеса Ола Келенијус, који је прошлог месеца говорио о разлици у трошковима од чак 70 одсто између пословања компаније у Мађарској и Немачкој.

Бурна реакција се не може избећи

Очекује се да ће Блуме бити суочен са бурном реакцијом запослених, који спадају међу најбоље плаћене раднике у аутомобилској индустрији на свету, захваљујући снази и утицају синдиката и радничког савета.

Након што су већ прихватили раније планове реструктурирања Волксwагена, председница синдиката ИГ Метал Кристијане Бенер рекла је да радници „поново добијају шамар у лице".

Током састанка са радницима у Волфсбургу у уторак, председница радничког савета Фолксвагена Данијела Кавало рекла је да је "поверење" у Блумеа и управни одбор "нарушено", али "још не непоправљиво".

Прошлог месеца надзорни одбор Фолксвагена, у којем седе представници акционара и радника, одбио је други круг предлога за смањење трошкова.

Ситуацију додатно компликује чињеница да је Фолксваген делимично у власништву савезне покрајине Доње Саксоније, која има 20 одсто гласачких права. Према наводима немачких медија, покрајинска влада одбила је да одобри планове.

"Доња Саксонија је аутомобилска земља и тако мора и да остане", рекао је у понедељак премијер покрајине Олаф Лис. "Сада ми је важно да пронађемо заједничка решења".

Шта садрже планови фирме

Блуме је прошлог викенда за недељник Билд ам зонтаг рекао да је припремио „највећи план трансформације у историји Фолксваген-групе".

Његов план "Таргет вижн 2030" предвиђа да се број модела у понуди Фолксвагена преполови и смање режијски трошкови, посебно у Немачкој.

Произвођач ће такође смањити глобални циљ производње. Он је 2018. достигао око 11 милиона возила, а убудуће би требало да буде спуштен на девет милиона годишње.

Суочен са све већом конкуренцијом из Кине, али и америчким царинама, геополитичким ризицима и бирократијом, Блуме је упозорио да руководство Фолксвагена мора да "рачуна на то да ће ризици широм света бити све већи".

Већина великих светских произвођача аутомобила тешко успева да одговори на продор кинеских електричних возила на светска тржишта, све непредвидљивија тржишна кретања и све већи притисак правила ЕУ о постизању нето нулте емисије, која предвиђају и новчане казне за произвођаче који не испуне прописане циљеве у погледу емисија.

Блуме је рекао листу да ће наредних неколико година бити "одлучујуће" за то који ће произвођачи аутомобила остати одрживи.

Он је навео да је "Фолксваген" остварио солидну оперативну маржу од 3,8 одсто, али да профит није довољан за улагања у нове технологије и производе, као ни за одржавање фабричких погона .

"Трговци морају на јасан, несумњив, лако уочљив, читљив начин, необмањујућ, да истакну цене, јединичне и продајне за сваки продајни објекат понаособ, да их објаве на својој интернет страници, што је новина, да ажурирају у реалном времену податке, да објаве на порталу јавних података“, објашњава Перинчићева.

Ко је обавезан да објави цене и за коју робу

Иако се, каже Перинчићева, очекивало да ова обавеза буде прописана за све трговце, правилником је одређено да се то односи на оне који су у претходној пословној години имали приход већи од три милијарде динара.

Очекивало се, наводи, и да се обавеза односи на шири обим производа, а не само на, углавном, прехрамбену робу.

"Односи се на прехрамбене производе, млеко, уље, шећер – дакле оно што је већ било обухваћено уредбом. Мало је проширено на алкохол, затим на производе и храну за бебе, на храну за животиње, али углавном само на те производе. Не односи се на друге трговце, рецимо техничком робом, што је исто потрошачима битно да могу да пореде, јер то је ипак већи издатак“, истиче Перинчићева.

Ценовници ће морати да се ажурирају приликом сваке промене цена, а раније објављене цене остајаће сачуване.

"Остају цене које су већ објављене, дакле похрањене, тако да се не бришу аутоматски кад се објављује нови ценовник, па на тај начин ће потрошачи моћи да пореде цене“, каже Перинчићева.

Шта ако се цена на каси разликује од објављене

Једно од питања за потрошаче је и шта се дешава ако цена објављена на интернету или истакнута на рафу није иста као она која се појави на каси. У таквој ситуацији, истиче Перинчићева, потрошач има право да захтева да производ плати по истакнутој цени.

"Потрошач има пуно право да захтева да му се прода производ по цени која је истакнута, јавно објављена, па и на рафу. Дакле, уколико је цена другачија на каси, потрошач не треба само да се задовољи тиме да врати тај производ јер га не жели по цени која је у каси, него има пуно право да захтева да му се прода по објављеној цени“, наглашава Перинчићева.

Поређење цена и "лажна“ снижења

Доступност ранијих и актуелних цена требало би да омогући потрошачима и лакше праћење промена и поређење понуда различитих трговаца.

Када је реч о снижењима, Перинчићева подсећа да је то питање регулисано Законом о трговини.

"Трговац је у обавези да услед објаве продајних подстицаја цена буде нижа од претходно објављене цене која је најнижа у протеклих месец дана, тако да ће се на тај начин заштитити потрошачи од лажних продајних подстицаја“, наводи Перинчићева.

Додаје да ће потрошачи посредством портала моћи да пореде претходне и нове цене.

Хоће ли већа транспарентност спустити цене

Један од циљева новог система је да јавно поређење цена подстакне конкуренцију међу трговцима.

"То и јесте била интенција да се отвори тај портал отворених података и то упоређивање цена, да се јавно објављује на интернет страницама трговаца, да би потрошачи могли да упоређују и да би то упоређивање утицало и на трговце да буду конкурентни, дакле да спусте цене“, објашњава Перинчићева.

Ипак, не очекује да ће сама мера довести до великог пада цена.

"Очекује се пре свега већа транспарентност, па и да трговци могу међусобно да пореде своје цене и да се побољша конкурентност између трговаца. Тако да је у принципу то оно што се очекује. Конкретно, не верујем да ће сад то довести до драстичног снижења цена“, истиче Перинчићева.

Више информација за избор продавнице

Перинчићева сматра да нови систем потрошачима пре свега доноси већу информисаност, а тиме и могућност да пре куповине изаберу где им је најповољније да је обаве.

"Кога интересује – да упореди цене, па у који ће продајни објекат да се упути, али то је више за неке веће набавке“, каже Перинчићева.

Додаје да би потрошачи на основу таквих информација могли и трајније да се определе за трговца чија им пословна пракса више одговара.

"Може бити и начин да се потрошач трајно определи за неког трговца који има такву пословну праксу да води рачуна о потрошачима и о потрошачкој корпи и о могућностима потрошача да испрате цене“, закључује Весна Перинчић.

"Сама геолошка средина у којој градимо није превише захтевна, али јесте другачија од онога што смо имали раније. Тренутно радимо у средини која је до пре стотинак година била претежно мочварна. Према досадашњим геоистраживањима немамо неке превише захтевне локације осим локација које су близу река", каже Душан Станковић, из стручног надзора "Коридори Србије". 

Ауто-пут Београд-Зрењанин-Нови Сад гради се у две деонице. Прва је дуга 67,6 километара од Београда до Зрењанина, а друга од Зрењанина до Новог Сада 37,7 километара. Паралелно се изводе радови на некомерцијалном путу који ће бити алтернативни правац преко Жабља до Новог Сада.

"Превасходно ово је траса ауто-пута која пролази кроз равничарски пољопривредни крај Баната и Јужне Бачке, почевши од Зрењанина па на горе. Али је јако изазован што пролази кроз  пољопривредна газдинства која нису нимало мала", рекао је Јован Марковић из Коридора Србије.

Према његовим речима, коридор је захтеван и због тога што пролази кроз зоне заштићених подручја Потамишија и Ритова доњег Потисја.

"Имали смо добру координацију и са нашим привредницима и пољопривредницима када је у питању решавање неких проблема. Конкретно имамо проблем када је у питању насељно место Арадац, месна заједница Арадац и тамошњи пољопривредници који имају проблем са изласком на своје парцеле, поднели смо захтеве, тренутно је та у фази решавања", каже Симо Салапура, градоначелник Зрењанина.

Припремни радови завршени су на 25-30 одсто трасе. До сада је уграђено 4 милиона, од планираних 17 милиона кубика песка, који се извлачи из локалних позајмишта.

"У складу са потписаним уговором, са потписаним анексима у уговорима, тако се радови и одвијају. И колико нам експропријација дозвољава која се ради у плану и у складу са пројектом", каже Јован Марковић.

Мостови, петље и милиони кубика песка

Душан Станковић каже да су највећи изазови сама организација, припрема, материјали.

"Овде у суштини треба 17 милиона кубика материјала за насип, јако пуно бетона, јако пуно конструкција, све то треба довести, треба организовати и уградити квалитетно", каже Станковић. 

Сваки нови пут осим што спаја градове и људе, скраћује путовања, ствара нове могућности за привредни развој и унапређење живота.

"Ако узмете обзир чињеницу да се кинески инвеститор, компанија Линг Лонг заинтересовала за додатно поширење својих капацитета на локацији која је надомак ауто-пута, на још 70 хектара, то говори о значају за развој привреде у овом делу. И сами привредници гледају локацију која иде уз трасу ауто-пут", рекао је градоначелник Зрењанина и додао да су цене парцела уз ауто-пут значајно повећане.

Нови ауто-пут у пуном профилу са четири возне траке и две зауставне, са пратећим путним објектима и денивелисаним раскрсницама, пројектован је за брзину од 130 километара на час.

На нешто више од 105 километара новог ауто-пута који ће Зрењанин спојити са Београдом и Новим Садом, биће изграђена четири велика и четири мала моста, готово 50 различитих објеката, надвожњака, подвожњака и пропуста, као и седам саобраћајних петљи. Рок за завршетак радова је 72 месеца. 

Извршни директор Српске берзе електричне енергије (СЕПЕКС) Милош Младеновић истиче да се сви поремећаји и ситуације у западној и централној Европи одражавају на наш регион и српско тржиште.

"Прича у августу је била шира, није само наш регион био погођен сушама, већ је слична ситуација била и у Француској, где је у неким моментима око 6.500 мегавата нуклеарне производње било ван погона. У септембру се очекују цене на нивоу између 135 и 150 евра по мегават-сату", указује Младеновић.

Додаје, такође, да није песимиста, али да нас чека тешка зима. Младеновић ипак истиче да се нада да ће се и акумулације мало опоравити.

Из ЕПС-а поручују да се Србија сада ослања на термоелектране и акумулацију хидроелектране Бајина Башта, а 10 одсто потрошње струје покрива увозом.

После активности на подизању нивоа воде, Мађарска поново покреће реакторе електране Пакш, док је румунска нуклеарка и даље ван погона.

Бугарска убрзано тражи решење

У Бугарској нуклеарка Козлодуј за сада ради, али, као и друге европске земље, Бугарска убрзано тражи решења да обезбеди воду неопходну за хлађење енергетских капацитета и превазилажење сушних криза у будућности.

"Идентификовано је седам варијанти техничких решења која би омогућила подизање нивоа воде Дунава. Тренутно се ради на конкретном пројекту – пројектовању насипа дужине између 250 и 300 метара. Разматрају се и друге могућности, укључујући пребацивање количина воде из интерних резервоара у електрану", истиче министарка енергетике Бугарске Ива Петрова.

Изградња расхладних торњева 

Стручњак Универзитета у Сасексу у Великој Британији Пол Дорфан објашњава да се дискусија француске електропривреде за сада своди на изградњу расхладних торњева – оних који испуштају оно што је, у суштини, водена пара.

"Међутим, проблем је у томе што то подразумева веома значајан губитак воде услед испаравања и то у свету у којем све више влада несташица воде", каже Дорфан.

Због наставка топлотног таласа, анализе већине европских земаља показују да ће цене електричне енергије премашити рекордне нивое из гасне кризе 2022. године.

"Тако да су, рецимо, јуче и данас, цене на СЕПЕКС-у и даље просечне, оне су изнад 150 евра по мегават-сату, док су у Мађарској током целе године цене негде од око 175 евра по мегават-сату", објашњава Младеновић.

Младеновић је поредио јул и август 2022. са овом годином, где се, како каже, види се да се тренд променио. Прошле године у јулу цене су у Србији биле нешто више од 100 евра по мегават-сату, док су у августу биле чак и ниже, око 80 евра.

"У том периоду су цене између српског и мађарског тржишта биле практично на истом нивоу, док је ове године ситуација потпуно другачија. У јулу смо на СЕПЕКС-у  имали цену на нивоу од око 110 евра по мегават-сату, у Мађарској је то било и преко 120, просечна базна цена. А знамо да су у августу цене знатно скочиле", каже Младеновић.

Вечерња струја скупља од дневне

Наводи да се ситуација променила због већег удела соларних електрана, па су цене током дана знатно ниже.

"Имамо ситуацију да је у дневним сатима цена знатно нижа, док су у вечерњим, поготово током ове, да кажем, августовске кризе, ишле и до нивоа од преко 400 и 500 евра по мегават-сату у та три вршна сата", рекао је Младеновић.

Србија је од момента либерализације, од 2008. године, део јединственог европског тржишта, па се поремећаји и ситуација у западној и централној Европи одражавају и на наш регион и српско тржиште. Током августа сушом није био погођен само регион, већ је слична ситуација била и у Француској.

"У Француској је у неким моментима чак око 6.500 мегавата нуклеарне производње било ван погона. Ми смо имали директан утицај на смањену производњу хидроелектрана. Код нас у Ђердапу ових дана проток је негде на нивоу око 1.400 кубика по секунди, а знамо да је биолошки минимум на нивоу 2.500 кубика. Тако да, имали смо тај директан утицај", објаснио је Младеновић.

Кобно гашење нуклеарки

Поред директног утицаја суше на производњу хидроелектрана, регион је погодио и индиректан утицај – смањена производња и излазак из погона нуклеарних капацитета у Пакшу. Ипак, Мађарска најављује поновно покретање свих реактора.

"Поново покретање реактора је добра вест. Већ су три реактора у погону, очекује се да ће сутра и четврти реактор бити у погону. Они укупно производе око два гигавата инсталисане снаге. То је као цео Обреновца", каже Младеновић.

Младеновић наводи да је велики проблем представљало и то што је нуклеарна електрана Чернавода, капацитета око 1.500 мегавата, била ван погона.

"Код нас у региону, срећом, Козлодуј је остао у погону, тако да је током ових, тешких дана, вишак енергије у региону пре свега долазио из Бугарске и из Грчке. Mи смо се највише ослањали на производњу из термокапацитета"рекао је Младеновић.

Истиче да тржиште електричне енергије није било у критичном стању, јер је било довољно расположивих капацитета да енергија може да се увезе.

"У ближем периоду се не очекују велике промене цена, ситуација на 'futures' тржишту је слична као сада, дакле очекују се ту цене на нивоу између 135 и 150 евра по мегават-сату у септембру. Ситуација са водом се повећава, тај ниво полако расте, а нуклеарне електране се враћају у погон", објаснио је Младеновић.

На корак до хладне зиме

Младеновић наводи да ће ситуација током зиме зависити пре свега од количине воде током јесени и од тога колико ће акумулације успети да се опораве.

"Предвиђања су да нас чњка тешка зима, то је сигурно, али се надамо да ће се мало и акумулације опоравити. Велики значај има енергија из ветра, посебно у вечерњим сатима, када су потрошња и цене највише. У Немачкој је, на пример, прогноза производње из ветра повољна. За данас је прогнозиран ниво од 23 до 24 гигавата инсталисане снаге ветра која ће бити у погону код нас. Ветар није толико присутан, али тих 300 до 500 мегавата инсталисане снаге су сада заиста злата вредни", објаснио је Младеновић.

Велике компаније последњих година инсистирају на куповини електричне енергије из обновљивих извора. Реч је о такозваним гаранцијама порекла и стратешком опредељењу великих компанија, али се у ширем контексту мења и досадашња парадигма енергетске транзиције.

"Комплетна парадигма и наратив се променио јер је, са почетком тог такозваног 'Green Deal-а' и трансформације целокупне економије, био познати '4D' концепт који се базирао на дерегулацији, декарбонизацији, децентрализацији и дигитализацији система", наводи Младеновић.

Објансио је да је тај концепт подразумевао постављање циљева о броју нових капацитета из ветра и солара, батеријских складишта и брзини дигитализације. Међутим, након пандемије поново у први план долази стари "4А" принцип, који се базира на сигурности снабдевања.

Додаје да је суштина тог приступа да више није једино питање колико брзо се инсталирају нови ветро-соларни капацитети и батеријска складишта, већ да ли ће у критичним вечерњим сатима бити довољно електричне енергије, колико ће она коштати и колико је њена цена друштвено прихватљива.

"Значи, суштина је у томе да питање са тога колико брзо ми инсталирамо нове ветро-соларне и батеријска складишта се мења у то да ли ћемо ми вечерас између 20 и 21 час имати енергије, колико она кошта и колико је она социјално и друштвено прихватљива", каже Младеновић.

Србија у јединственом тржишту електричне енергије ЕУ

Када је реч о уласку Србије у јединствено тржиште електричне енергије Европске уније, Младеновић наводи да је Србија већ део тог тржишта, због чега се дешавања на европском тржишту по принципу спојених судова одражавају и на нас.

"Ово о чему се већ дуго прича је приступање том такозваном 'market coupling' процесу, то јест процесу спајања спот тржишта дан унапред и  'intraday' тржишта. Ми смо, са стране Сепекса и ЕМС-а, већ оснивањем СЕПЕКС-а постали технички спремни", објашњава Младеновић.

У међувремену је установљена регионална берза електричне енергије заједно са партнерима из Мађарске и Словеније. Ипак, још се чека верификација правног и регулаторног оквира, односно транспозиција европског оквира у домаће законодавство.

"Ми сви се надамо да ће то ускоро бити. Очекивали смо у јуну, међутим, Европска комисија није дала зелено светло. Наше последње прогнозе су, уколико се то заврши по плану до краја ове године, да би тај процес спајања тржишта био завршен у првом кварталу 2029. године", закључио је Младеновић.

"Пуно ми је срце што смо данас потписали грант у вредности од више од два милиона евра бесповратних средстава, уз подршку наших партнера и пријатеља из Европске уније, ЕБРД-а и АФД-а", рекла је Павков.

Унапређење система за управљање отпадом

Павков је захвалила партнерима на истрајности и ангажовању током претходних година, који су омогућили потписивање гранта, као и амбасадору Европске уније у Србији Андреасу фон Бекерату, који је присуствовао данашњем потписивању, на помоћи коју је ЕУ пружила у суочавању са пожарима у Делиблатској пешчари.

"Сведоци смо климатских промена и елементарних непогода које је врло тешко и предвидети и санирати само у једном кратком временском периоду. Зато ће нам овај грант дати додатну енергију да унапредимо систем управљања отпадом у три региона у Србији - Пиротском, Колубарском и Мачванском округу", казала је министарка.

Навела је да ће на тај начин бити унапређен систем управљања отпадом за око 800.000 људи, уз решавање проблема дивљих и несанитарних депонија.

"Овај грант обезбеђује пројектно-техничку документацију за затварање, санацију, рекултивацију, али и ремедијацију, што је врло значајно, 17 локалитета ка којима ће гравитирати све јединице локалне самоуправе, ка три регионална центра", рекла је Павков.

Павков је истакла да су већ уложени напори да почне пробни рад Регионалног центра за управљање отпадом "Каленић" који је, како је навела, највећи и најкомплекснији и обухвата 15 локалних самоуправа.

"У Пиротском округу свакако ћемо пожурити да што пре санирамо несанитарне депоније у Бабушници, Белој Паланци и Димитровграду“, рекла је Павков.

Додала је да ће бити обухваћене и локације у Мачванском и Колубарском округу.

"Трудићемо се да користимо овакве инструменте Европске уније у виду бесповратне помоћи, односно грантова, што више, и да подстакнемо локалне самоуправе да буду упорније како би могле да обезбеде оваква средства за бољу, чистију животну средину и квалитетнији живот свих наших грађана“, закључила је Павков.

Важан корак напред

Амбасадор и шеф Делегације Европске уније у Србији Андреас фон Бекерат изјавио је да је потписивањем овог уговора начињен важан корак напред у заштити животне средине и јавног здравља у Србији.

Како каже, небезбедне депоније у Србији представљају озбиљну претњу по животну средину и јавно здравље, јер оне загађују земљиште, воду, ваздух и самим тим повећавају и ризик од настајања пожара.

"Такве депоније и наносе штету локалним заједницама. Стварање депонија увек мора да буде последња опција, а не стуб система за управљање отпадом", додао је амбасадор.

Заменица директора ЕБРД-а за Србију Јелена Чеперковић казала је да је ово улагање у чистији ваздух, безбедније земљиште и здравије заједнице.

"Уз подршку ЕУ и билатералних донатора кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан (WBIF), као и у партнерству са српским властима, овај ангажман ће отворити пут за дуго очекивано затварање и санацију неуређених депонија и подржати транзицију Србије ка савременим и еколошки безбедним системима управљања отпадом", казала је Чеперковић.

Додала је и да је за ЕБРД еколошка инфраструктура нешто што ће остати важан приоритет у Србији.

"До сада смо у овај сектор уложили преко милијарду евра. Наставићемо тако и даље, наставићемо сарадњу са нашим партнерима у министарству и нашим европским партнерима, и очекујемо да ће ова улагања бити све већа, у складу са потребама и како би подржала даље напоре ка зеленој агенди Србије", навела је Чеперковићева.

Новац за израду техничке и тендерске документације

Новац ће бити искоришћен за израду техничке и тендерске документације потребне за затварање и санацију депонија.

Постојеће локације представљају ризик за земљиште, подземне воде и квалитет ваздуха околних заједница, саопштила је ЕБРД.

Санацијом би требало да се смањи загађење, контролише депонијски гас и смање емисије гасова са ефектом стаклене баште, уз безбедније услове за становништво које је годинама било изложено последицама застарелог система одлагања отпада.

Пројекат је део ширег програма који финансирају ЕБРД и Француска развојна агенција (АФД), а чији је циљ успостављање модерних регионалних система за управљање комуналним отпадом у Србији и повећање стопе рециклаже.

Нови регионални центри требало би да замене постојеће несанитарне депоније, а радови већ напредују, наводе из ЕУ и ЕБРД.

Нова регионална депонија у Каленићу и постројење за компостирање у Пироту су завршени, док се радови настављају у Новој Вароши, Пироту и Сремској Митровици.

ЕБРД је водећи институционални инвеститор који је до сада уложио више од 11 милијарди евра у Србију, додаје банка на својој веб страници.

Слична је ситуација и у пољопривреди, где је заступљеност осигурања усева и животиња такође мала, а веће интересовање постоји у крајевима у којима су временске непогоде чешће.

"У неким деловима земље где су ризици већи, ту је и присутност осигурања већа, а тамо где се ризици не остварују тако често, људи обично гледају у небо и кажу: ‘Боже, помози’", рекла је Весна Лапчић.

Подсетила је на поплаве 2014. године, после којих је накратко порасла тражња за осигурањем имовине, али се убрзо све вратило у колотечину и на размишљање "неће мене", а као један од разлога навела је и очекивање да ће државу надокнадити држава – тада је њој штету исплатила осигуравајућа кућа, а комшијама локална самоуправа.

Колико може да кошта полиса

Цене полиса, наводи Лапчић, нису високе.

"Полиса може да се креће од једног евра по једном квадрату на годишњем нивоу", рекла је, уз напомену да у такву полису не могу бити укључени сви ризици, али да се она може надограђивати у складу са могућностима и процењеним ризицима.

Шта све пољопривредници могу да осигурају

Пољопривредници могу да осигурају готово све – воћњаке, винограде, пластенике и њиве, при чему се поједини ризици, попут поплаве и олује, приликом осигурања пољопривреде уговарају додатно, као и мраз.

Осигурање имовине може да обухвати и одговорност према трећим лицима, на пример када излив воде из инсталација поплави суседни стан, али и хитне интервенције при мањим кваровима.

Пријављивање штете

Штету треба пријавити у року од три дана од сазнања, како је предвиђено Законом о облигационим односима, а пријава је све чешће могућа и онлајн, фотографисањем оштећења, док поједине осигуравајуће куће на терен шаљу проценитеље, али и дронове.

Осигуравач је дужан да у року од 14 дана одговори у вези са проценом штете, а према статистици Народне банке Србије, тврди Весна Лапчић, исплате су ажурне, док проблеми најчешће настају због непознавања услова из полисе.

"Осигурање јесте компликован производ и ви заиста морате посветити пажњу приликом куповине", истакла је, наводећи као пример да је олуја основни ризик код осигурања имовине, али да није сваки ветар олуја.

Поручила је и да је важно осигурати се на праву вредност непокретности, односно проверити колика је осигурана сума укључена у полису.

Додаје се и да је најзначајнија нова политика једнократне исплате грађанима, у укупном износу од готово 100 милијарди динара, при чему ће 71 милијарда бити финансирана из буџета, а око 28 милијарди из Акционарског фонда.

Како оцењује Фискални савет, иако су исплате пензионерима диференциране према висини пензије, велики део програма исплата становништву остаје неселективан, изван системских оквира и привременог карактера.

Ово имплицира, сматра Фискални савет, веома ограничене ефекте на смањење сиромаштва, неједнакости и на привредни раст, а у актуелним макроекономским условима може чак додатно подстаћи инфлацију.

Оваква ванредна фискална експанзија, како наводе, била би економски оправдана у случају наглог погоршања привредних кретања, кад се буџетском интервенцијом привремено подстиче тражња и привредна активност и тако ублажава криза.

Међутим, како тврди Фискални савет, у 2026. таквих околности нема и наводи да је најновијом пројекцијом Владе прогноза привредног раста повећана са три на 3,3 одсто.

Истовремено, како наводе, привремено смањење акциза на нафтне деривате умањује приходе за око 30 милијарди динара.

Највећа промена односи се на непореске приходе, који су повећани за готово 80 милијарди динара, углавном због очекиваних уплата добити и дивиденди државних предузећа и НБС, наводе из Фискалног савета.