Ана Матаруга, менаџер снабдевања у компанији "Била“, каже да је и пре доласка у Албанију имала пословне контакте са том земљом. Када је завршила претходни ангажман у Србији, прилика за посао у Тирани, како истиче, била је логичан наставак сарадње.

"Већ шест година живим и радим у Албанији без икаквих проблема", додаје Матаруга.

Потражња за радницима расте

Албанији недостају радници у свим секторима, па су послодавци принуђени да све више ангажују раднике са стране. Националној агенцији за запошљавање током прошле године поднето је 20.000 захтева страних држављана за радне дозволе, највише из земаља региона, а 73 захтева била су из Србије.

Гертиола Чепани, директорка Тржишта рада у Националној агенцији за запошљавање и вештине, истиче да је у последње две године приметан сталан раст броја држављана Србије који раде у Албанији.

Према њеним речима, најчешће је реч о висококвалификованим стручњацима, али има и самозапослених и предузетника. Српски држављани ангажовани су у здравству, социјалним делатностима, менаџменту, грађевинарству, трговини, транспорту и угоститељству.

Бенефити за компаније и запослене

Слободан приступ тржишту рада на Западном Балкану представља бенефит за раднике, али и компаније, јер доприноси стабилнијем пословању и бољој повезаности тржишта у региону, кажу у највећој српској дистрибутерској компанији која послује у Албанији. Како би задржали запослене, предузели су низ мера.

Љиља Пижурица, извршна директорка "Нелта“ за тржишта Црне Горе и Албаније, истиче да пословање у ширем региону омогућава и боље каријерне путеве, јер запослени могу да раде на различитим тржиштима и остваре амбиције које би на појединачним тржиштима теже реализовали.

Недавно усаглашен Споразум о социјалном осигурању две земље, чија се примена ускоро очекује, омогућиће радницима из Србије здравствену заштиту, остваривање права на пензију, као и остале погодности социјалног осигурања у Албанији.

"Азербејџан на неки начин спаја оно најбоље што може да нам понуди исток и запад. Видећете џамије, цркве, синагоге – једну до друге. Људи су модерно обучени, као у било ком европском граду. Ту су и многобројне винарије, можете их пробати из различитих делова земље. Вино и храна су изузетно важни за нашу земљу – на другом месту, после религије", каже Флоријан Зенгшмит, извршни директор Туристичког борда Азербејџана.

Поред гастрономије и винских рута, Азербејџан нуди и друга разноврсна туристичка искуства – од планинских предела Кавказа и традиционалних села до богатог културног наслеђа различитих цивилизација.

Председавајућа Комисије за долазани туризам Асоцијације туристичких агенција Азербејџана Џамила Алијева наводи да су веома срећни због успостављања сарадње са Србијом и редовне линије између Бакуа и Београда.

"Имамо представнике туристичких заједница Србије, који са представницима азербејџанских туристичких организација разговарају о сарадњи. Азербејџанци Србију желе да посете што је пре могуће. Важно је и што нема визног режима. Азербејџан је мултикултурна земља отворена за све српске туристе", истиче Алијева. 

Летови између Београда и Бакуа обављаће се два пута недељно – из Београда средом и недељом, а из Бакуа четвртком и недељом. Успостављање нове авио-линије отвара и ново поглавље у сарадњи између Србије и Азербејџана.

Генерални директор Електропривреде Србије Душан Живковић каже да је енергетска сигурност постала један од кључних изазова савременог доба, а да пројекат "Ђердап 3" треба да одговори на више захтева истовремено – од декарбонизације и развоја обновљивих извора до стабилности електроенергетског система.

"Управо овај пројекат 'Ђердапа 3' треба да надомести све ове наведене активности и да допринесе да се у наредном периоду, посебно кроз развој обновљивих извора електричне енергије и сигурност када је у питању балансирање на регионалном нивоу, обезбеди додатна стабилност система", рекао је Живковић.

Он је подсетио да се паралелно развија и пројекат реверзибилне хидроелектране "Бистрица", који је у технички напреднијој фази.

Бистрица у припреми за почетак радова

Према речима Живковића, пројекат "Бистрице" налази се у одмаклој фази припреме. У току су поступци експропријације, израда техничке документације и припрема тендера за измештање инфраструктуре и друге пратеће радове.

"План је да током ове године започнемо припремне радове на измештању инфраструктуре, а да средином следеће године имамо уговор о изградњи и финансирању пројекта", навео је Живковић.

Он је одбацио тврдње да постоје озбиљни застоји у реализацији пројекта, истичући да су данас изградња нових енергетских капацитета и обезбеђивање свих неопходних дозвола значајно сложенији него раније.

"Јако пуно тога треба урадити када је у питању заштита животне средине, експропријација, сарадња са локалним самоуправама и испуњавање процедура које претпоставља јапанска страна када су у питању кредити тог типа", објаснио је Живковић.

Поред хидроенергетских пројеката, ЕПС наставља развој великих соларних и ветроенергетских капацитета у Костолцу. Како је навео, у току је усаглашавање техничких детаља за соларну електрану снаге један гигават, као и припрема просторно-планске и еколошке документације.

Без складишта енергије нема нових обновљивих извора

Говорећи о одлуци да се до 2029. године одложе процедуре за прикључење нових великих капацитета из обновљивих извора, Живковић је објаснио да је разлог ограничена могућност балансирања система.

"За даљи развој обновљивих извора потребни су нам додатни производни капацитети који ће омогућити првенствено балансирање", истакао је Живковић.

Према његовим речима, Србија тренутно има око 1.400 мегавата ветро и соларних капацитета прикључених на мрежу, а обновљена реверзибилна хидроелектрана "Бајина Башта" омогућава њихово стабилно укључивање у систем.

Живковић је упозорио и на последице примене механизма за прекогранично опорезивање угљеника Европске уније, који додатно оптерећује пословање електропривреда у региону.

"Двадесет пет милиона тона емитованог угљен-диоксида ове године коштаће нас око 100 милиона евра. Уз то, немогућност извоза електричне енергије у Европску унију значи и око 150 милиона евра мањих прихода за ЕПС", навео је Живковић.

Ипак, наглашава да инвестиције нису угрожене и да ЕПС наставља са улагањима у рударски и енергетски сектор.

"Инвестиције неће бити угрожене, упркос CBAM такси Средства су обезбеђена и пројекти се реализују предвиђеном динамиком, иако нам нова такса свакако не иде у прилог", поручио је Живковић.

Прогнозира да ће такво земљиште имати све већу вредност, а тренутно хектар ораница у Србији у просеку кошта 9.600 евра.

Постоје и екстреми. На пример, хектар њиве око Бачке Тополе продат је за чак 120.000 евра. Простран истиче да су различити разлози за овако високе цене.

"Цену земљишта подиже и претпоставка да ће се у неком делу градити инфраструктурни објекти, да ће се можда добити дозвола да се пољопривредно земљиште преведе у грађевинско, постоје шпекулативне радње", навео је Простран додајући да свако ко улаже у тај сектор очекује профит.

Најатрактивнија равница

У Србији је, истиче, атрактивна равница – Војводина, Стиг и Мачва. Постоје, међутим, делови земље у којима уопште нема промета јер постоји традиционална веза са земљиштем и тамо се оно не продаје, већ се чува за наредне генерације и евентуално даје у закуп.

Таква област је, на пример, Источна Србија, или ако се иде према Кучеву, Петровцу на Млави.

Лош однос према обрадивом земљишту

Агроекономиста Милан Простран сматра да се у Србији лоше односимо према овом сектору, почевши од државе.

Према подацима Републичке управе за земљиште, држава у свом поседу има 394.000 хектара, од којих у закуп даје 250.000 хектара. Међутим, питање је у каквом се стању то земљиште врати после закупа.

"Чини се да је држави битније 50 милиона које добија од закупа, него однос према земљишту", рекао је Простран указујући на то да опада квалитет – хумуски слој је са 5 одсто дошао на свега 2 одсто.

Поручује да се мора урадити озбиљна стратегија како сачувати тај сектор.

Србија је између два пописа смањила капацитет расположивог земљишта за 1.200.000 хектара, а коришћеног пољопривредног земљишта за 180.000 хектара.

Цело гостовање Милана Пространа можете погледати у видеу на почетку текста

"Изгледа да су преговори застали и претпостављам да је ОФАК због тога на свега десет дана дао НИС-у простор да покуша да направи нови продор и доведе те преговоре до финала", каже Марковић.

Иако је мађарски МОЛ од америчке администрације тражио продужење од 30 дана, добио је само трећину тог периода.

Према Марковићевим речима, то не значи да ће се у наредних десет дана доћи до коначног договора о куповини руског удела, већ да Вашингтон настоји да додатно подстакне све стране на компромис.

"ОФАК кратким роком покушава да изврши притисак на све преговарачке стране да усагласе ставове, како би се таква трансакција могла десити“, истиче.

Србија настоји да сачува стратешку позицију

Нови рок за преговоре поклапа се са истеком оперативне лиценце НИС-а 16. јуна, што додатно повећава неизвесност. Марковић сматра да ће од напретка разговора зависити и евентуално ново продужење обе лиценце.

Ипак, наглашава да се паралелно воде и разговори државе Србије са МОЛ-ом, с обзиром на то да је Србија други по величини акционар НИС-а и да жели да обезбеди своје интересе у случају промене власништва.

"Оно што је нама јако важно јесте да обезбедимо своју позицију и у погледу будућег отуђења МОЛ-ових акција, али и у погледу имовине велике вредности, пре свега рафинерије и њених будућих планова", наглашава Марковић.

Подсећа да је уговор из 2008. године садржао механизме који су штитили интересе Србије, и да би сличне гаранције требало обезбедити и у евентуалном новом аранжману.

Према његовим речима, НИС није само привредно друштво већ један од кључних стубова енергетске безбедности земље.

"НИС за нас није само једна компанија, то је стуб енергетске независности и безбедности Србије", поручује Марковић.

Гасни аранжман доноси предах, али не и трајно решење

Охрабрујућа вест за Србију је потврда да ће постојећи гасни аранжман са Русијом бити продужен за још три месеца након истека важећег споразума у јуну. То је посебно значајно у периоду када почиње пуњење складишта за наредну грејну сезону.

Марковић истиче да Србија тренутно набавља гас по повољнијим условима од цена на европском тржишту, где су котације и даље високе.

"Јако је важно да имамо сигурно снабдевање гасом, посебно сада када треба попуњавати складишта која су током зиме била пражњена", рекао је Марковић.

Ипак, додаје да дугорочни уговори са Русијом постају све неизвеснији због политике Европске уније која постепено смањује зависност од руског гаса. Због тога Србија мора наставити са диверзификацијом праваца и извора снабдевања.

У условима нестабилног глобалног тржишта енергената, високих цена нафте и гаса и неизвесности око судбине НИС-а, Србија ће, како закључује Марковић, морати истовремено да чува своје стратешке енергетске капацитете, пуни резерве и тражи нове изворе снабдевања како би обезбедила енергетску сигурност у годинама које долазе.

"Можемо очекивати добру цену и добар квалитет овога рода јер ће бити малина ретка и крупна, здрава, тако да неће бити никаквих проблема", каже Милета Пилчевић, председник удружења "Виламет".

Произвођачима наруку иду и празне хладњаче.

"Немамо ове године залиха, немамо увозне, што су увозили, увозили су, борили смо се да се то декларише да се више не меша српска са иностраном, да немамо те вирусе и те болести које су се у задње време појавиле", каже Милета Пилчевић.

"Свет је тај који је то дефинисао. Они траже најквалитетнију малину, а то је малина из Србије и то су само две сорте, то су 'виламет' и 'микер'. Због недостатка садног материјала, почели смо да радимо и друге сорте које немају те карактеристике, почели смо да мешамо сорте и то тржиште неће да трпи", каже др Александар Лепосавић са Института за воћарство у Чачку.

Пад производње – суша, али и погрешне произвођачке и трговачке праксе

Стручњаци процењују да малину узгајамо на осам до девет хиљада хектара. Готово три пута мање од онога што пише у званичној статистици. Разлог за раскорак у подацима виде у злоупотреби субвенција.

Пад производње објашњавају и сушом, али пре свега – погрешним произвођачким и трговачким праксама. Ипак, сматрају да малину не треба да увозимо.

Кажу, изгубили смо примат у количинама, али не и у квалитету. Лидери смо и по броју и квалитету хладњача.

"Често се у последње време чује да је један од начина да се прерађивачки капацитети сачувају да се увози и да се код нас прерађује та малина, што по мени није исправно. Mи треба да инсистирамо и да радимо на нашој производњи, да то што произведемо и прерадимо у Србији, јер увек су то биле више цене у односу на конкуренцију“, каже Александар Лепосавић.

Држава арбитрира између малинара и хладњачара

Иако је годинама једна од највреднијих ставки домаћег аграрног извоза са око 300 милиона евра зараде, готово да нема сезоне у којој завађени малинари и хладњачари нису позвали државу упомоћ – да арбитрира.

"Министарство ради на томе да успостави обавезне уговорне односе између примарних произвођача и откупљивача, управо са циљем да се произвођачи заштите и имају већу сигурност приликом продаје својих производа", саопштава Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Наводе да подстичу и удруживање произвођача, јер организован наступ на тржишту омогућава јачу преговарачку моћ, лакше планирање производње, обезбеђивање континуитета испоруке, као и обезбеђивање количине и уједначеног квалитета.

Из Министарства подсећају произвођаче на подстицаје за системе за наводњавање, набавку опреме, механизације, унапређење технологије производње и модернизацију газдинства.

МОЛ-у су, на основу претходно издате лиценце ОФАК-а, били одобрени преговори о куповини НИС-а до данас, односно до 6. јуна.

Мађарска компанија МОЛ затражила је 3. јуна ОФАК-у додатних 30 дана за завршетак преговора о куповини руског удела у НИС-у.

Компанија НИС добила је раније посебну лиценцу Министарства финансија САД, којом се компанији омогућава наставак оперативних активности, односно прерада нафте закључно са 16. јуном.

Том лиценцом омогућено је одржавање пословања, уговора и других споразума који укључују НИС или његова оперативна зависна друштва, укључујући рафинеријску прераду, увоз сирове нафте, обављање трансакција неопходних за сигурност снабдевања и техничко одржавање, као и финансијска поравнања.

МОЛ група је 19. јануара саопштила да је потписала главне одредбе обавезујућег оквирног споразума са компанијом Гаспромњефт о куповини удела од 56,15 одсто у српској компанији.

Група је, тада је наведено, у преговорима и са националном нафтном компанијом Уједињених Арапских Емирата – АДНОК-ом о њеном уласку у власничку структуру НИС-а као мањинског акционара.

САД су увеле санкције НИС-у 9. октобра 2025. године због већинског руског власништва.

То је највеће предузеће које користи средства програма за побољшање конкурентности, а захваљујући томе постало је и добављач "Еликсир групе", којој за сада испоручује 2.000 специјалних одела.

Никола Ристић из смедеревског "Југотекса" каже да су у питању одела са специјалном заштитом која штите људско тело од киселина и која морају бити сертификована у складу са стандардима Европске уније.

Александар Горачинов из СМЕ ХАБ-а, пројекта трансформације локалних фирми за глобална партнерства, истиче да је кроз програм до сада прошло 36 малих и средњих производних предузећа из различитих индустрија, која су започела процес трансформације.

Конкуретнији на европском тржишту

Једно од тих предузећа омогућило је швајцарској компанији "Сика Србија" да постане конкурентнија и на европском тржишту. Иако већ 15 година има сопствену производњу у Србији, до сада је користила искључиво увозне сировине.

Сада јој домаћи добављач годишње испоручује 200 тона адитива за бетон, што снижава трошкове производње и повећава конкурентност њених грађевинских производа.

"Сертификат је омогућио нашем добављачу, компанији 'Маркинг' из Ужица, да производ заснован на локалној сировини, којим су проширили своју делатност, испоручује нашој компанији. Захваљујући томе конкурентнији смо на тржишту ЕУ, а истовремено подстичемо раст и развој нашег локалног добављача", истиче Марко Пауновић из компаније "Сика Србија".

Пријаве и резултати

Програм јачања конкурентности траје још две године. За учешће могу да се пријаве производне фирме са већинским домаћим власништвом које запошљавају најмање 15, а највише 250 радника.

Горачинов наводи да су мерљиви резултати програма нови уговори које су мала и средња предузећа склопила са великим домаћим и мултинационалним компанијама, укупне вредности 3,6 милиона швајцарских франака, као и десетине нових радних места уз очување постојећих.

Процена је да Србија има око 3.000 малих и средњих производних фирми које би могле да напредују до статуса значајних добављача великих страних и домаћих компанија.

Влада Србије донела је 14. маја одлуку о привременом смањењу износа акциза на нафтне деривате због повећања произвођачких цена деривата нафте услед раста цене сирове нафте на светском тржишту, која је важила до 7. јуна.

"То је сјајан програм, са један одсто камате. Ако погледате колике су камате на стамбене кредите, ако погледате колико је скочила цена капитала и због инфлације и због глобалних изазова, то је просто понуда која се не одбија", рекао је Мали, коментаришући недавно усвојену одлуку Владе Србије о проширењу гарантне шеме за стамбене кредите за младе.

Ресорни министар је подсетио да држава надокнађује ниску каматну стопу банкама.

"На такав начин показујемо и снагу наших јавних финансија и бригу према људима. Ми ћемо са том политиком наставити", поручио је Мали.

Тражња за овим кредитима била је, како каже, изузетно висока, а сам програм допринео је расту домаће грађевинске индустрије и развоју тржишта некретнина.

"Зато смо и решили да проширимо ту гарантну шему и да дамо још више шанси младима да своје стамбено питање реше на такав начин. Много сам срећан и поносан на ту Вучићеву идеју и како смо је, на крају крајева, спровели. Урадили смо доста тога и доста тога тек треба да урадимо, пуно тога да исправимо, али су резултати онога што смо до сада урадили објективно добри", закључио је Мали.

"Мера подршке младима"

Влада Србије усвојила је почетком маја Предлог закона о измени Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности, којим се ова средства увећавају за додатних 300 милиона евра, тако да укупан износ кредита покривених гаранцијом сада износи 900 милиона евра.

На овај начин омогућава се наставак ефикасног спровођења предузетих мера подршке младима старости од 20 до 35 година у куповини прве стамбене непокретности, саопштено је тада из Владе Србије.

У Програму могу да учествују сви млади, без обзира на радни статус, да ли су запослени или незапослени, да ли су пољопривредници или обвезници пореза на приходе од самосталне делатности или самостални уметници.

Максималан износ кредита је 100.000 евра, а на њега имају право сви млади старости од 20 до 35 година чије је пребивалиште на територији Србије.

Учешће у овом кредиту износи један одсто, а држава ће пружати помоћ младима у првих шест година кредита, тако што ће сваког месеца додавати 124 евра из буџета за сваког корисника кредита.

Камата је у првих шест година фиксна и износи 3,5 одсто (клијент плаћа 1,5 одсто). Грејс период је до 12 месеци.

Шта спада у прву некретнину

Програм стамбених кредита за младе односи се на куповину прве стамбене непокретности, што подразумева да корисник кредита до тада није имао стамбену непокретност у власништву нити је био корисник стамбеног кредита до тада.

Непокретност мора бити намењена становању и не може се издати нити отуђити у периоду од шест година по одобрењу кредита. Кредит се може користити и за изградњу куће или за куповину монтажне куће.

Викендице се не рачунају као стамбене непокретности.

Макисмалан рок отплате кредита је 40 година, а услов је да се кредит отплати до 70. године живота корисника кредита.

Услови који морају да се испуне

Некретнина која се купује овим кредитом мора бити укњижена, а пријава за коришћење овог кредита подноси се у пословницама банака које учествују у програму.

Документација се припрема у складу са захтевима банке код које се захтев подноси.

За коришћење кредита могу да аплицирају и власници земљишта које није грађевинско, а интересент може да конкурише за кредит и ако је у браку са супружником који је већ власник одређене некретнине.

Трошкови процене вредности непокретности представљају најзначајнији обавезни трошак.

Корисник кредита не сме имати неизмирене обавезе према банкама у последњих 12 месеци пре подношења пријаве за учешће у програму.

Држава даје гаранције банкама на ове кредите у висини од 40 одсто износа одобреног кредита за сваког појединачног корисника, а у првих 10 година отплате кредита.

Главни оперативни директор Експа Игор Ковачевић истакао је да изложба представља савршену платформу за представљање најбоље од земаља и њихових међувладиних организација.

Ковачевић је на панелу, цитирајући економисту Адама Смита који је тврдио да просперитет расте само кроз слободну размену знања, робе и услуга, истакао да су то кључни стубови и специјализоване изложбе.

"Управо то желите да постигнете са Сједињеним Државама и са свим осталим учесницима, јер кроз размену знања и стручности можемо померити ово друштво напред", рекао је Ковачевић.

Експо као наслеђе које остаје у Београду

Указујући на значај јавних инвестиција у инфраструктуру, Ковачевић је истакао да Србија тренутно има највећи инвестициони циклус и да Експо види, не само као изложбу, већ као наслеђе које ће остати Београду и Србији.

"Експо видимо као огроман циклус развоја за целу Србију, не само за Београд, а кључни фокус је стварање високог квалитета живота локалног становништва", рекао је Ковачевић.

Ковачевић је навео да постоји и "меки елемент" изложбе који се огледа у креирању образовних семинара и радионица у различитим областима.

Комесар САД за Експо Гевин Вакс је нагласио важност коју САД придаје обнављању односа са Србијом и навео да ће Експо 2027 учврстити односе две земље у будућности.

"Не спајамо само људе, већ и компаније. Склапају се послови, новац тече, долази до просперитета. Ово је догађај који неће трајати само до краја августа, већ очекујемо да ће имати трајан утицај, како унутар Србије, тако и у ширем региону, и у смислу учвршћивања наших односа у будућности на комерцијалној, културној и јавно-дипломатској основи", рекао је Вакс.

Промене у односу две земље

Вакс је оценио да је дошло до великих промена у односима две земље, али и истовремено указао на савезништво у два светска рата.

"Били смо савезници у два светска рата, оба пута на победничкој страни. Имамо у историји Србе који су масовно доприносили Сједињеним Државама у многим областима, од науке и инжењерства до уметности и других облика културе", рекао је Вакс.

Вакс је, говорећи о добрим односима, истакао и да је амерички председник Доналд Трамп недавно на својој мрежи поделио чланак тим поводом, оцењујући да то није мала ствар.

"Поносни смо што смо део Експа. Ово је једини сајам који ће се дефинитивно одржати под Трамповом администрацијом, уколико се Устав не промени. Али смо веома узбуђени што ћемо осигурати да специјализовани сајам постигне огроман успех", рекао је Вакс.

Моћ спортске дисциплине и тема Експо изложбе

Навео је да ова администрација у САД ставља велики нагласак на моћ спортске дипломатије подсетивши да је тема Експа у Београду "Играј за човечанство – спорт и музика за све".

Вакс је истакао значај културне дипломатије, додајући да ће Америка бити посвећена проширењу сарадње две земље и на том пољу у будућности.

"Често се помиње колико је председник Трамп популаран у Србији. И то није игнорисано и није прошло незапажено", поручио је Вакс.

Каже да је препознат нагласак који се ставља на сарадњу са америчким компанијама на специјализованој изложби попут Archer Aviation-а и компаније Cisco. "To је препознато и цењено", поручио је Вакс.

Поводом представљања специјализоване изложбе Експо 2027 Београд у америчком Конгресу, дан раније је одржан пријем, под окриљем Капитол хила, у присуству америчких медија, представника америчког Конгреса и пословне заједнице.

Та сарадња значи да домаће компаније, јавне институције, образовне установе и појединци добијају организованији приступ курсевима, специјализацијама и професионалним сертификатима које развијају водећи светски универзитети и компаније.

Курсеру су 2012. године основали професори Стенфорд универзитета Ендру Нг и Дафни Колер, са идејом да врхунско образовање буде доступно широм света. Данас се платформа користи за стицање нових знања, преквалификацију и усавршавање у областима као што су вештачка интелигенција, анализа података, програмирање, сајбер безбедност, пословање, лидерство и комуникација.

Платформа сарађује са стотинама универзитета и компанија, међу којима су Google, IBM, Meta, Yale, Stanford, University of Michigan, као и бројне друге образовне и пословне институције. Њена предност је у томе што полазници могу да уче сопственим темпом, али и да стекну сертификате који су препознатљиви на међународном тржишту рада.

За Србију је посебно важно то што Курсера не долази само као још једна онлајн платформа, већ кроз локалног партнера који треба да помогне у примени глобалних програма у домаћем пословном и образовном контексту.

Мокрогорска пословна школа постала је званични Channel Partner за Србију. То значи да ће преко ње бити доступна решења Курсере за различите кориснике: Coursera for Business, Coursera for Government и Coursera for Campus.

У пракси, компаније ће моћи да користе платформу за развој вештина запослених. Државне институције могу да је укључе у програме за јачање компетенција радне снаге. Факултети и образовне установе могу да је користе као допуну наставним програмима, кроз курсеве и сертификате водећих универзитета и технолошких компанија.

Мокрогорска ће, како се наводи, имати улогу моста између глобалног знања и локалних потреба. Њен задатак неће бити само да омогући приступ садржајима, већ и да помогне организацијама да изаберу програме који одговарају њиховим циљевима, пословним изазовима и потребама тимова.

Према наводима Мокрогорске, Курсера већ има више од 250.000 полазника из Србије. Партнерство би сада требало да омогући систематичнији приступ учењу и развоју вештина.

Марк Ист, потпредседник дивизије за пословне кориснике у компанији Курсера, изјавио је:

„Курсера са поносом подржава професионални развој више од 250.000 полазника из Србије, који користе нашу платформу како би стекли кључне савремене вештине, укључујући вештачку интелигенцију и машинско учење, енглески језик за пословну комуникацију и програмирање. Ово партнерство ће додатно убрзати наше напоре да помогнемо грађанима Србије да овладају одговарајућим вештинама које су им потребне за напредовање у каријери.“

Долазак Курсере у Србију важан је и због тога што се тржиште рада брзо мења. Послодавци све више траже конкретне вештине, а не само формалне дипломе. Микроквалификације, професионални сертификати и кратки програми усавршавања постају начин да запослени брже одговоре на нове технолошке и пословне захтеве.

Највећи значај ове сарадње могао би да буде у томе што се глобално знање приближава домаћим организацијама. Уместо да компаније саме траже курсеве и програме, сада добијају локалног партнера који може да помогне у избору, примени и праћењу резултата.

Више информација доступно је на сајту Мокрогорске пословне школе: https://mokrogorska.rs/blog/mokrogorska-je-zvanicni-coursera-partner/

"Од 1. јуна скоро све млекаре су смањиле откупне цене. Раније смо имали неку стабилност, једно појефтињење или поскупљење можда у години, а сада се цена млека свако мало мења и то на ниже. То је психички огроман притисак. Не знате шта можете да очекујете“, каже Горан Васић, председник Удружења произвођача млека мачванског округа.

Откупне цене млека ниже од три до шест динара

На његовој фарми тренутно има 250 говеда од којих је 90 музних крава. Годишње произведе око 700.000 литра млека. Пре неколико дана из млекаре су му стигле не тако повољне вести.

"Данима водим битку са газдом млекаре којој предајем млеко. Он тражи да смањи цену за 3 динара. Морам да сачекам обрачун да видим шта је урадио. Дневно имам око 1.800 литара млека, па сад ви израчунајте колики је то губитак. И мени поскупљују гориво, струја... Млекаре нам зарачунавају премију у цену млека и то је проблем“, објашњава.

Тренутно млеко предаје по цени од 55 динара за литар.

"Додатни је проблем што млекара касни са плаћањем пет месеци. Да ли имам избор да мењам млекару? Немам. Терет свега што се дешава млекарама пребацује се на индивидуалне произвођаче. Ако поскупе амбалажа, енергенти они одмах нама смање откупну цену“, наводи.

Примарни произвођачи нису власници ниједне млекаре у Србији

Сектор млекарства се, каже, већ деценију и по суочава са проблемима. Према његовом мишљењу нисмо се добро припремили за отварање граница за робу из Еворпе. Уз то, проблем су и лоше спроведене приватизације.

"Српски пољопривредник није био у ситуацији да постане власник прерађивачких капацитета, било да је то кланица или млекара. Ми немамо ниједну млекару чији је власник сељак. Да то имамо, ситуација би била потпуно другачија“, каже овај фармер из Маова код Шапца.

Тренутни вишкови млека нам могу постати луксуз

 Фармер Јосиф Мачковић из Љутова каже да његова фарма нема проблема са откупом млека и да му је млекара до сада увек узимала целокупну производњу. Његових 250 крава годишње дају око милион и по литара млека. Ипак, и сам признаје да је чуо да неке млекаре имају вишкове и да се цена и откуп доводе у питање.

"Оно што је битно јесте да се сачува све што се произведе, јер климатске промене могу да нас казне што се бахатимо да имамо вишка. Све мање и мање има кабасте хране. Зрно, концентрати могу да се донесу са било ког краја света. Превоз кабасте хране је ограничен, јер је неисплатив је на дужи пут“, упозорава овај произвођач млека.

Цена коју му млекара тренутно плаћа је 50 динара по литри, што јасно указује колика је разлика између откупне цене млека и оне коју потрошачи плаћају у трговинама.

"Ја сам предлагао да се договоримо да свима у тој структури цене буде исто. Да видимо са колико процената ко учествује у финалном производу. Па ако падамо, падамо сви, ако зарађујемо, зарађујемо сви. Како је могуће да ја никад немам пара, а да увек могу да добијем позајмицу од млекаре? Како је могуће да ви у продавници платите то што купите одмах, а трговац то плати за 90 или 100 дана? Ту су проблеми“, наводи.

Тристо милиона динара за очување домаће производње млека

Како би ублажила проблеме у откупу млека држава је одлучила да интервенише са 300 милиона динара за производњу млека у праху. Из ресорног министарства поручују да се на тај начин штити стабилност домаћег тржишта млека и млечних производа.

"Подршка се односи на испоручено млеко у праху произведено од млека домаћег порекла, што значи да се мера односи на домаћи производни ланац. Она омогућава прерађивачима да пласирају залихе настале услед тржишних поремећаја, али је њен значај шири — јер се тиме чува континуитет откупа сировог млека од домаћих произвођача“, појашњавају у Министарству пољопривреде.

Крајњи циљ је, кажу, заштита домаћих фармера.

"Суштина је у томе да, када прерађивачи имају могућност пласирања залиха, они настављају редован откуп млека од произвођача. На овај начин, дакле, посредно, али директно у економском смислу, подржавамо примарне произвођаче млека, чувамо производњу на фармама и обезбеђујемо сигурнији пласман њихове производње“, додају.

Произвођачи кажу да је ово мера која само тренутно гаси пожар.

"Ово је ко зна који пут да држава интервенише, а да ли се тиме нешто трајно решава. Не. Нема системског решења. Млекаре уцењују - даћете новац, а ми ћемо смањити откупну цену, а ако не дате новац отказаћемо откуп“, каже Горан Васић, фармер.

Министарство прати дешавања у сектору млекарства

Крајем прошле године министарство је позвало произвођаче да пријаве евентуалне проблеме у откупу млека. Од тада оно прати стање на терену и у сталној је комуникацији са произвођачима, удружењима, откупљивачима и прерађивачима. Тамо где су се јављали проблеми у откупу или застоји у пласману, кажу, поступало се у складу са надлежностима, како би се очувао континуитет откупа сировог млека и пронашла одржива решења.

"Када је реч о цени, министарство не одређује откупну цену млека, јер се она формира на тржишту. Управо зато држава помаже произвођачима кроз највеће подстицаје за сточарство на свету, пре свега, кроз премију за млеко, али и кроз друге мере подршке, које, када се сведу на произведени литар млека, износе око 30 динара. Циљ ових мера је да се ублаже тржишни притисци, очува производња и обезбеди стабилнији положај домаћих произвођача млека“, објашњавају у ресорном министарству.

Уговори између примарних произвођача и откупљивача постају обавеза

Уколико се дешава да млекаре дугују новац произвођачима то, наводе, није правило, већ изузетак. Нови Закон о трговачким праксама за одређене врсте производа, који је ступио на снагу 1. маја, уводи јаснија правила у односима купаца и снабдевача, укључујући рокове плаћања за пољопривредне и прехрамбене производе.

"Такође, министарство управо ради на успостављању обавезних уговорних односа између примарних произвођача и откупљивача, како би се унапред дефинисали рокови, обавезе, услови откупа, али и казне, управо са циљем да се произвођачи заштите и имају већу сигурност приликом продаје својих производа“, наводе.

У првом кварталу ове године поднети су захтеви за премију за млеко за укупно 228.687.503,5 литара млека. То млеко је преузето од 21.088 прооизвођача и завршило је у млекарама на даљу прераду.

"Кореја је једна од водећих светских економија. Оно што ћемо имати након ступања на снагу овог споразума у наредном периоду предстоје интерне процедуре... Ми ћемо добити могућност да добијемо једно велико и значајно тржиште за пласман српских производа, али такође отвара нам се могућност да нашим компанијама које су извозно оријентисане обезбедимо адекватну и сировинску базу и полуфабрикате које ми не производе како би могло даљем путем прераде да се спрема за извоз на трећа тржишта", рекла је министарка Јагода Лазаревић.

Споразум о свеобухватном партнерству Јужна Кореја први пут закључује са једном Балканском земљом. Увод у то, јесте споразум о међусобном подстицању заштите инвестиција који сутра ступа на снагу.

"Ја сам импресиониран не само природним лепотама и прекрасним крајевима, већ и инвестицијама, економским развојем и напретком који Србија има. Глобални економски поредак је у фази преобликовања и сада се налазимо у једном периоду несигурности и неизвесности. И у том периоду и Влада Републике Кореје и Влада Србије настоје да диверзификују своје привредно пословање. Само потписивање овог кључно важног споразума ће омогућити да допринесемо не само билатералном напретку у односима, већ и глобалном економском поретку трговине," каже министар трговине Јужне Кореје Јео Хан-Ку.

Делегације из Јужне Кореје обишла је и Експо плејграунд на Београдском сајму, али и само градилиште Експа у Београду. Очекује се да ће успостављени споразум омогућити убрзање трговинске размене размене и инвестиција, посебно у областима аутомобилске индустрије, вештачке интелигенције, информационих технологија и енергетике.

Представљени су потенцијали Експа, као и значај Београда као домаћина највеће манифестације која ће се идуће године одржати у Београду, Србији и целој југоисточној Европи.

Главни оперативни директор Експа 2027. Игор Ковачевић рекао је за РТС да је била част и задовољство представити највећи национални пројекат Србије партнерима из САД.

"Имајући у виду да је пре неколико недеља и званично потписан уговор о учешћу Америке као званичног учесника, данас смо имали прилике да уђемо много дубље у детаље и механизме на који начин америчке компаније, ухм, могу да буду саставни део ЕXПО-а кроз различите бизнис категорије, ухм, пословне конференције и облике умрежавања", навео је Ковачевић.

Истакао је и да су разговарали о начинима на које Експо подстиче развој дипломатских односа на билатералним и мултилатералним основама, имајући у виду да поред САД на Експу учествује преко 130 учесника.

Истиче и да Србија и Русија остају поуздани партнери у енергетском сектору и да ће и у условима глобалних изазова и притисака тражити моделе сарадње у обостраном интересу.

Министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић каже да је снабдевање гасом по конкурентним ценама током претходних деценија допринело расту српске економије.

"Да избегнемо нагли раст цена енергената и смањење конкурентности, као неке друге земље у Европи. Свесни смо да се енергетика користи као средство у геополитичким сукобима, али ћемо наставити да чинимо све што можемо да повећамо енергетску безбедност Србије, побољшамо инфраструктурне везе са суседима и одржимо односе са традиционалним пријатељима", истакла је Ђедовић Хандановић.

Неизвесност у снабдевању

И поред сукоба на Блиском истоку и отежаног снабдевања нафтом и гасом, у ОПЕК-у не мењају процене – очекују раст потражње за нафтом.

Генерални секретар ОПЕК-а Хаитам ал Гаис истиче да за сада нема знакова пада потражње за нафтом.

"И даље видимо снажан раст потражње од 1,2 милиона барела дневно за ову годину. А то значи да морамо да инвестирамо много унапред како бисмо били спремни за потражњу у будућности", навео је Ал Гаис.

Ипак, због ратних и геополитичких сукоба, у Русији упозоравају на све већу неизвесност у снабдевању. Оцењују да је свет већ захватила једна од највећих нафтних криза и да је у таквој ситуацији тешко предвидети даља кретања на нафтним тржиштима.

Потпредседник руске владе Александар Новак упозорава да је неизвесност значајно повећана у глобалној економији.

"Неизвесност се вишеструко повећала, не само у енергетском сектору, већ и у целокупној економији. Процене направљене пре само неколико година сада треба фундаментално ревидирати, како у погледу понашања, тако и у погледу сарадње између земаља како би се заједнички решили ови проблеми", рекао је Новак.

Земље извознице нафте, чланице ОПЕК-а са Русијом, поручују да прате ситуацију како би брзо реаговале у отклањању тренутних нестабилности и ускладиле се са глобалним променама.

С обзиром на то да се прошле сезоне малина аконтно плаћала 450 динара, а на крају бербе 600 динара, поједини произвођачи су изашли са предвиђањима да би ове године било реално да откупна аконтна цена буде 550 динара. Наруку им иде и чињеница да у хладњачама нема значајних количина лањског рода.

Александар Лепосавић из Института за воћарство Чачак каже да је за цену малине најважније да се нађе балас између тога да се не преплати али и да се не потплати. Иако сматра да су лицитације са ценама контрапродуктивне и да изазивају револт купаца, очекује да ће откупна цена бити боља од онога што се најављује.

Шта све утиче на цену малине?

На произвођачку цену малине не утиче само све скупље гориво и ђубриво, већ и радна снага. Лепосавић каже да је дневница берача у Србији око 50 евра док је у Украјини и другим конкурентским земљама упола нижа.

Напомиње да ће ове године потражња за малином на светском тржишту бити добра али да се не треба ослањати на информације о томе шта се дешава у земљама које су нам главни конкуренти.

"Што се тиче Пољака, као и Срби, увек манипулишу са количинама.Тачно је да су имали велике проблеме у примарној производњи са мразом. Али исто тако Пољаци добар део производње увозе из Украјине и приказују као своје количине, као што смо ми некада радили са малином из Републике Српске. У сваком случају смањена је производња у свету, али су се појавили и нови произвођачи, као што су Мексико, Белорусија, Кина, Киргистан, Узбекистан", рекао је Лепосавић.

Недостатак сертификованог садног материјала

Иако је Институт за воћарство у Чачку једини у овом делу Европе започео производњу и дистрибуцију сертификованог садног материјала малине, те количине нису довољне, сматра Лепосавић, експерт те научно-истраживачке институције.

"Недостатак сертификованог садног материјала је вишегодишњи проблем. Ту налазе прилику разноразни увозници и нерегистровани расадници. Имамо увоз и дистрибуцију зараженог садног материјала.  Последњих година смо увозили из Пољске садни материјал који није имао карактеристике тражених сората. Свет тражи најквалитетнију малину а то су само две сорте - Вималет и Микер. Почели смо да увозимо и неке друге сорте које немају те карактеристике и то смо мешали у једном периоду и дан данас мешамо сорте и то тржиште неће да трпи. Све то води деградацији, односно смањењу приноса и губљењу те неке сортне идентичности", истакао је Лепосавић.

Како је српска малина са 60 пала на 30 одсто присуства на немачком тржишту

На питање могу ли примарни произвођачи да очекују више од 600 динара колико се малина плаћала прошле године на крају бербе,  Лепосавић каже да је прича о ценама незахвална и да неодговорни захтеви и иступи појединаца стварају револт. Наводи и пример из 2022. године када смо изгубили неке од  страних купаца.

"Тада је била изузетно висока цена малине а они су тражили и преко тога. Тражили су хиљаду динара. Доста купаца је из револта нашло неке друге линије снабдевања. Поред тога, велики проблем је тај увоз и реекспорт малине. Имали смо скорих случајева повишеног кадмијума. Имали смо вирусе у  малини која је реекспортована из Србије", истакао је Лепосавић.

Колико малине заправо имамо

Лепосавић процењује да се малина у Србији гаји на око 8-9.000 хектара што је око три пута мање од онога што кажу званични подаци.

"То је погубно и не знам чему служе ти подаци. Можда због повлачења субвенција, злоупотреба и сличних ствари. Ту је потребно и реаговање надлежних инспекција. Значи једном да се утврди реално са чиме ми то располажемо", истакао је Лепосавић.

Треба ли увозна малина да попуњава простор у српским хладњачама?

Иако смо последњих година урушавали лидерску позицију у светској производњи малине када се ради о количини, Лепосавић сматра да и даље имамо лидерску позицију у погледу квалитета малине али и у погледу опремљености  расхладним капацитетима.

"Често се у последње време чује и та тврдња да је један од начина да би се ти прерађивачки капацитети одржали, да се увози и да се код нас прерађује увозна малина. То по мом мишљењу није исправно. Ми треба да инсистирамо  на квалитету наше примарне производње јер ми и даље имамо квалитет и добијамо бољу цену од конкуренције", каже Лепосавић.

Под слоганом “Од обавезе до конкретног утицаја“ (From Commitment to Impact), догађај је по први пут одржан у заједничком формату двеју компанија које у Србији послују као део Coca-Cola HBC Grupe.

У односу на претходне године, Дан зелене набавке окупио је највећи број учесника до сада, потврђујући раст значаја тема одговорног управљања ресурсима међу пословним партнерима. 

Једна од централних тема овогодишњег догађаја била је регенеративна пољопривреда.

О овој теми разговарали су Marcin Kucinski из компаније Barry Callebaut, Јелена Матић из компаније ADM Serbia и Georgia Kagkalou из компаније Coca-Cola HBC, уз модерацију Јоване Важић из компаније Bambi.

Током панела истакнуто је да климатске промене, деградација земљишта и растући захтеви тржишта мењају начин управљања набавком и пословним ризицима. Закључак учесника био је да регенеративни приступ пољопривреди доприноси очувању доступности сировина, сигурности снабдевања и дугорочној стабилности пословања.

Kао потврда да одрживост настаје кроз конкретне пословне одлуке и сарадњу дуж целог ланца вредности, додељена су и специјална признања компанијама Sekopak, RVM, DTS, Moto-Plast, Lindström i ITN Group.

Посебна пажња посвећена је и успешним праксама декарбонизације у ланцу снабдевања, од програма замене пластике и ултра-перформансних стреч фолија, до преласка на електрични и погон у логистици.

Један од примера представила је компанија Moto-Plast, која је кроз унапређење секундарне амбалаже за производе компаније Coca-Cola HBC, остварила значајно смањење употребе пластике.

“Током претходне године успели смо да остваримо смањење дебљине термо-фолије за 20 одсто, као и стреч фолије за 35 одсто, чиме смо значајно смањили укупну масу произведеног материјала. Верујемо да управо овакви мерљиви кораци показују како иновације и сарадња у ланцу снабдевања могу да допринесу остваривању заједничких циљева одрживости”, истакла је Дарјана Милошевић из компаније Moto-Plast.

Добављачи имају кључну улогу у смањењу индиректних емисија CO₂ (Scope 3). Према последњим подацима Извештаја о одрживом пословању ових компанија, оне чине више од 90 одсто укупног угљеничног отиска у компанији Coca-Cola HBC Srbija, док код компаније Bambi обухватају 86 одсто укупних емисија гасова са ефектом стаклене баште.

Управо зато партнерства заснована на транспарентности, иновацијама и заједничкој одговорности постају један од најважнијих предуслова за изградњу отпорнијих ланаца вредности.

“Улога набавке данас превазилази преговарање о ценама и управљање тендерима. У условима све већих изазова у ланцима снабдевања, кључну вредност доносе партнери који послују транспарентно, примењују ЕСГ принципе и спремни су да заједно са нама раде на унапређењу одрживости. Управо зато настављамо да градимо снажан и отпоран ланац вредности са добављачима, што потврђује и чињеница да је 83 одсто наше набавке реализовано уз подршку домаћих партнера. Њихова спремност да заједно радимо на одрживијем ланцу вредности видљива је из године у годину, а Дан зелене набавке један је од најбољих примера такве сарадње“, изјавио је Бошко Шарац, менаџер набавке у компанији Coca-Cola HBC Srbija. 

"Ово није класичан догађај посвећен теми набавке. У фокусу нису резултати, бројке и тендери, већ како одрживост изгледа у пракси,  са свим изазовима, компромисима и пословним притисцима са којима се свакодневно суочавамо. Последњих година научили смо да ниједна компанија велике изазове не може да реши сама. Право партнерство подразумева заједничко учење, размену искустава и проналажење најбољих решења. Управо зато овај догађај окупља стручњаке и компаније како би кроз примере добре праксе показали како одрживост ствара вредност и из финансијске перспективе“, истакао је Филип Милошевић, менаџер директне набавке у компанији Bambi.

Заједничка порука овогодишњег Дана зелене набавке била је да дугорочна отпорност ланаца снабдевања зависи од сарадње, размене знања и спремности свих учесника ланца вредности да заједнички раде на одрживим решењима која истовремено доприносе и пословним резултатима.

Нове цене горива објављују се сваког петка до 15 часова.

Привредни субјекти који обављају делатност трговине моторним и другим горивима на станицама за снабдевање превозних средстава дужни су да утврђене малопродајне цене деривата нафте примене одмах по објављивању на званичној интернет страници Министарства унутрашње и спољне трговине.

Снабдевање гасом по конкурентним ценама допринело је расту наше економије у последњој деценији и допринело да избегнемо нагли раст цена енергената и смањење конкурентности, као неке друге земље у Европи, навела је Ђедовић Хандановић и додала да је Србија свесна да се енергетика користи као средство у геополитичким сукобима, али да ће наставити да чини све што може да повећа енергетску безбедност, побољша инфраструктурне везе са суседима и одржи односе са традиционалним пријатељима.

Србија је, према њеним речима, захвална на подршци Русије у тешким временима, када је стабилност снабдевања била кључна као током периода енергетске кризе 2022. године.

Говорећи о изазовима услед рата на Блиском истоку, министарка Ђедовић Хандановић је рекла да се Србија као земља без излаза на море, кандидат за ЕУ и једина из Европе која није увела санкције Русији, изложена великим притисцима, а поготову након увођења америчких санкција "Гаспромњефту".

Како је навела, енергетска безбедност малих земаља као што је Србија углавном се заснива на нашој способности да се прилагодимо и омогућимо већу флексибилност и диверсификацију.

Покренули смо и нови инвестициони циклус и у оквиру плана Србија 2035. планирамо улагања у енергетски сектор вредна 14,4 милијарде евра, рекла је министарка и додала да ће највећи део инвестиција бити усмерен на нове капацитете за производњу електричне енергије, око 6,5 милијарди евра за реверзибилне хидроелектране, гасне електране и нове капацитете обновљивих извора енергије.

Додала је и да је Србија покренула и развој српског нуклеарног програма за шта ће бити опредељен велики део ових улагања.

Према њеним речима природни гас ће наставити да има значајну улогу у енергетском сектору у наредним деценијама.

У будућности ћемо се ослањати на гасне електране, као и на развој нуклеарне енергије, како бисмо обезбедили довољне количине електричне енергије, рекла је министарка Ђедовић Хандановић и истакла да је обновљивим изворима енергије неопходна базна енергија, као и балансирање.

Живимо у ери електрификације, а раст потрошње додатно убрзавају нове технологије и вештачка интелигенција, рекла је Ђедовић Хандановић и као приоритет Србије навела сигурност нафтног сектора, стабилно снабдевање и континуитет производње и рада рафинерије.

Надамо се проналажењу дугорочног решења и настављамо да водимо активан дијалог са партнерима, поручила је министарка, која је на маргинама Међународног економског форума у Санкт Петербургу разговарала са замеником министра енергетике Руске Федерације Павелом Сорокином о сарадњи две земље у енергетском сектору и проналазењу одрживог и дугорочног решења за Нафтну индустрију Србије.

На панелу у оквиру Међународног економског форума у Санкт Петербургу (СПИЕФ), учествују и заменик председника Владе Руске Федерације Александар Новак, министар енергетике Краљевине Саудијске Арабије принц Абдулазиз бин Салман Ал Сауд, министар нафте и минералних ресурса Египата Карим Бадави, председник Управног одбора компаније Гаспромњефт Александар Дјуков, представници Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) и Форума земаља извозница гаса (ГЕЦФ).