"Ја морам да кажем да је Цефта у великој мери, за велику економију као што је Србија у ствари дала изузетно велики допринос приближавању нашег економског нивоа - нивоу земаља ЕУ", каже заменик председника ПКС-а Михаило Весовић.

Конструктивна улога Србије у Цефти није опција, већ предуслов за напредак у преговорима о прикључивању ЕУ, каже абасадор Европске уније у Србији.

"Дубље трговинско повезивање региона доноси бројне бенефите укључујући и откључавање погодности из Плана раста, који спаја заједничко регионално тржиште и јединствено тржиште ЕУ, нудећи приступ одређеним секторима јединственог тржишта и пре самог чланства", истиче шеф Делегације Европске уније у Србији Андреас фон Бекерат. 

Фокус померен на приватни сектор

У Цефти тврде да се све до сада донете одлуке поштују.

"Одлучили смо да 2026. године већи фокус ставимо на приватан сектор, да олакшамо процедуре за њихово пословање и учинимо их предвидљивијим", објашњава директорка Секретаријата Цефта Пранвера Кастрати.

Раст обима трговине, подизање конкурентности, више страних инвестиција резултат је заједничког рада Србије, Цефте и Брисела као корака ка пуноправном чланству што је заједнички циљ свих земља Западног Балкана.

"Припрема да будемо потпуно спремни за укључивање у заједничко тржиште тражи додатан рад, напор а истовремено да итекако будемо свесни да ово што радимо није само зато што желимо да убирамо неке поене у Бриселу, већ суштина је да наше пословне заједнице од тога имају конкретну корист", каже министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић. 

Ове године у оквиру Цефте биће донето низ одлука. Између осталог, оцењивање усклађености за индустријске производе, признавање електронског потписа и печата, електронску размену података у царинским процедурама, управљање ризицима и друге мере које ће директно користити привреди.

Има, међутим, приватних пројеката за ветро- и соларне електране који не иду планираном динамиком.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић каже да Србија има предвидив регулаторни оквир и да ти пројекти могу да се реализују, а да је на приватном инвеститору да ли ће обезбедити неопходан новац.

"Морамо водити рачуна о стабилности, пре свега нашег преносног система, као и да имамо довољно базних капацитета и могућности да балансирамо обновљиве изворе енергије који нису стално доступни", изјавила је Ђедовић Хандановићева.

Убрзана градња из обновљивих извора

Стални глобални раст потрошње струје, али и све чешће енергетске кризе, захтевају убрзану градњу нових производних капацитета из обновљивих извора енергије.

"Над нафтом и гасом одређене државе и тржишта имају монопол и чине остатак света, па и нас, дубоко зависним. Окретање ка обновљивим изворима енергије – ветру и сунцу, које вам нико не може узети или однети – треба да буде тренд у свету", сматра директорка Удружења обновљивих извора енергије Србије Данијела Исаиловић.

Додаје да се, ипак, енергетска транзиција не дешава брзо, али да не треба чекати кризу, јер већ живимо, како каже, у кризним деценијама.

И у производњи зелене енергије технологија највише напредује у Кини. Прошле године, од 800 нових гигавата у свету, више од половине инсталирано је у Кини. Граде се, такође, нови гигантски пројекти, попут хидро, соларни и ветро-енергетски.

"Кина је усмерила напоре на јачање развоја производње енергије и резервних система, уз промоцију зелене транзиције и унапређење безбедности ланаца снабдевања. Тиме смо поставили чврст темељ отпорности на глобалне шокове у снабдевању енергијом", указује Ванг Чанглин из кинеске Националне комисије за развој и реформе.

Спој сточарства и соларних панела

Иако Сједињене Америчке Државе, од доласка администрације председника Доналда Трампа, покушавају да успоре развој зелених капацитета, неки су нашли рачуницу.

Производњу струје из соларних панела спојили су са сточарством и профитирају.

"Узгајамо 1.100 оваца, које пасу ову траву. Користи и нама, а помажемо и компанији за производњу соларне струје, тако што одржавамо вегетацију испод панела", прича Данијел Бел, сточар из САД.

Упоредо са већим коришћењем енергије сунца и ветра, криза је покренула и глобалну експанзију изградње нуклеарних и гасних капацитета. У Европској унији они су такође означени као транзициони "зелени" пројекти.

"Наша сарадња се, не само што се унапређује и то се рефлектује кроз бројке, како прилива инвестиција, тако и размене како роба и услуга, тако и кроз диверсификацију, ширење на нове области сарадње које су и те како важне у данашњем времену и ту бих посебно истакла сарадњу у области науке, области нових технологија, области енергетике", рекла је Јагода Лазаревић, комесарка Експа 2027 и министарка унутрашње и спољне трговине

Италија је један од важнијих економских партнера Србије и међу водећим страним инвеститорима. Италијански амбасадор оцењује ЕКСПО као историјску прилику за Србију и цео регион.

"За Италију, Експо није само догађај, већ стратешка прилика. Наш циљ је да ову платформу искористимо за изградњу дугорочних партнерстава, економских, научних и културних, која ће трајати и после 2027. године и донети конкретне заједничке користи", навео је Лука Гори, амбасадор Италије у Србији.

Експо 2027 је платформа за учеснике да буду део заједничког одговора на глобалне изазове савременог света, наглашава директор специјализоване изложбе у Београду.

Италија показује како се традиција претвара у покретачку снагу будућности. Та идеја повезивања људи, простора остаје и данас у самој сржи европског развоја и уједно представља једну од кључних вредности које Експо промовише.

Под надзором Међународног бироа за изложбе, у 93 дана специјализоване изложбе ЕКСПО, у Београду се очекује више од четири милиона посетилаца и осам хиљада догађаја.

Најновији подаци показују да је прошле године чак 75 одсто свих нових електрана у свету било из сектора обновљивих извора, док преосталих 25 одсто чине нуклеарна енергија, гас, угаљ и нафта. Директорка Удружења обновљиви извори енергије Данијела Исаиловић истиче да је реч о охрабрујућим трендовима на глобалном нивоу.

"Готово већина нових капацитета потиче из обновљивих извора енергије. Доминантан је био солар, док је Кина држава која се у потпуности окренула ка обновљивим изворима енергије“, наводи Исаиловићева.

Према њеним речима, од укупно инсталираних око 800 гигавата нових капацитета, готово 500 гигавата изграђено је у Кини, укључујући 317 гигавата соларних и 180 гигавата ветро-капацитета.

Извештај такође указује на раст глобалне потрошње електричне енергије, али и на убрзан развој електромобилности.

“Број електричних аутомобила премашио је 20 милиона, а у Кини чине готово 50 одсто тржишта“, истиче Исаиловићева.

Иако поједини аналитичари сматрају да би актуелна енергетска криза могла да успори инвестиције у обновљиве изворе, саговорница РТС-а указује на супротан тренд.

"Најчешће се прича о ономе чега нема или од чега зависите. Нафта и гас су ресурси под контролом одређених тржишта, док су сунце и ветар доступни свима и представљају правац којим свет треба да иде“, каже Исаиловићева.

Енергетска транзиција

Ипак, енергетска транзиција не одвија се једнаком брзином у свим земљама

"Парадоксално је што код нас бројни пројекти стоје упркос томе што су нам потребни нови капацитети. Ако желите интензивнији привредни раст, морате имати више енергије“, упозорава Исаиловићева.

Када је реч о енергетском миксу, удео обновљивих извора у производњи електричне енергије у Европској унији износи 47,3 одсто, док је у Србији око 35 процената, а на глобалном нивоу око 34 одсто.

У Србији су до сада спроведена два круга аукција за обновљиве изворе енергије. Према речима Исаиловићеве, сви пројекти из првог круга у великој мери су реализовани.

"Ветроелектрана Пупин има употребну дозволу, Чибук 2 је у пробном раду, док се пројекат Црни врх приводи крају“, наводи Исаиловићева, додајући да поједини пројекти из другог круга још нису започели изградњу.

Зашто неки пројекти касне

Говорећи о разлозима кашњења, истиче да кључни проблем често није у дозволама, већ у финансирању и реализацији.

"Када дођете до фазе улагања од преко сто милиона евра, тада се види ко су заиста озбиљни инвеститори“, наглашава Исаиловићева.

У Србији тренутно постоји осам ветропаркова укупне снаге 824 мегавата, док соларне електране имају нешто више од 400 мегавата инсталиране снаге, укључујући и тзв. просумере – грађане и привреду који производе сопствену енергију.

"Потенцијал Србије је велики, што потврђује и више од 12 гигавата захтева за прикључење на мрежу. Проблем је што тај потенцијал још није довољно искоришћен“, оцењује Исаиловићева.

Међународна размена искустава

На недавно одржаној конференцији у Мадриду, главна порука била је потреба за убрзањем енергетске транзиције.

"Неопходно је брже издавање дозвола, већа улагања у мрежу и смањење административних препрека“, преноси Исаиловић.

Како закључује, у савременим геополитичким околностима обновљиви извори енергије имају шири значај.

"Свака ветроелектрана и соларни парк нису само корак ка декарбонизацији, већ и нови стуб енергетске безбедности и независности“, истиче Исаиловић.

Помоћник министра финансија Огњен Поповић каже да је уочљив помак са доминантне потражње у Београду ка другим деловима земље, као и све веће интересовање за куповину кућа и имовине ван урбаних центара.

"У самом почетку више од 50 одсто захтева било је из Београда, док је сада тај удео пао на око четвртину, а више од 56 одсто захтева долази из остатка Србије, што показује да је програм заживео на целој територији земље", истиче Поповић.

Наводи да подаци показују како меру најчешће користе млади брачни парови и породице, што значи да програм доприноси решавању стамбеног питања читавих домаћинстава. Истовремено, наглашава да је структура корисника по годинама равномерна, уз највећи удео младих између 25 и 30 година.

"Када говоримо о динамици реализације и интересовању, већ сада говоримо о потенцијалу већем од 10.000 станова, што прави значајну разлику и помаже да се реши један од највећих изазова младих – долазак до прве некретнине", напомиње помоћник министра финансија.

Посебан значај програма огледа се у томе што је омогућио приступ стамбеним кредитима и онима који раније нису имали ту могућност, укључујући младе са несталним запослењем или без сталних прихода, уз подршку жираната. Додатно, снижени трошкови и минимално учешће олакшали су улазак у процес куповине некретнине.

"Учешће је свега један одсто, а поред тога су значајно умањени или укинути трошкови обраде кредита, нотара и уписа у катастар, што иначе може да износи и до три одсто вредности некретнине", указује Поповић.

Још једна кључна предност, оцењује, јесте стабилност отплате у првим годинама, што је "посебно важно у условима променљивих каматних стопа на европском тржишту".

"Првих шест година каматна стопа је фиксна и износи 1,5 одсто, док остатак субвенционише држава, што младима даје сигурност у периоду када граде каријеру и највише им је потребна финансијска стабилност", објашњава саговорник Јутарњег програма.

Због великог интересовања, држава планира нову рунду подршке у вредности од 300 милиона евра, уз задржавање постојећих услова и додатна унапређења, попут ширег круга потенцијалних жираната.

"Тај износ од 300 милиона је апсолутно нешто што и наше анализе показују и што захтеви банака и грађана указују да је износ који је потребан до краја године. Оставили смо могућност да жиранти буду и лица која нису чланови породице, како бисмо помогли младима који немају ту врсту подршке у свом окружењу", тврди Поповић.

Иако су поједине банке већ достигле лимите, обрада захтева се наставља, а циљ је да се законске измене усвоје на време како би програм функционисао без прекида.

"Захтеви се и даље примају и обрађују, а очекујемо да у року од око 30 дана, колико је потребно за реализацију кредита, буду усвојене измене које ће омогућити наставак програма без застоја", сматра саговорник.

Према његовим речима, досадашња анализа показује да није дошло до значајног раста износа кредита, који у просеку износи око 75.000 евра, што указује на стабилност тржишта и реалне потребе корисника.

"Интересовање нас је изненадило, али је сама реализација у складу са очекивањима, што нам даје добру основу за даље планирање и евентуално ширење програма у будућности", закључује Поповић.

Разговор у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.

"Проблем је у томе што смо морали да се упознамо са свим правилима бизниса, са правилима маркетинга 'Мај Флоу' је валидиран кроз моју докторску дисертацију која је развијена уз сарадњу научника различитих области неуронаучника, кинезиолога, психолога, технологија и музика. Намењен је за високозахтевна окружења односно где треба да доноси одлуке под притиском и да буду веома јасне. Може се користити у корпорацијама, у здравственим и образовним институцијама као и на конференцијама", објшњава Тања Лазаревић.

Од користи би био и путоказ за кретање кроз прописе, јер их тренутно регулишу од закона о иновационој делатности преко закона о привредним друштвима до закона о облигационим односима.

"Оно што ми предлажемо у тим смерницама није само водич кроз саму процедуру оснивања и рада спин оф-а већ и прављење модела одређених аката које ти спин оф оснивачи и научно-истраживачке организације могу да користе у раду. На тај начин да им олакшамо бар ту почетну фазу", каже Слађана Стешевић из Налед-а.

Држава и фондови као ослонац

Саветник министра у министарству науке и технолошког развоја Зоран Томић каже да кроз стратегију развоја науке коју планирају ускоро да објаве и дају на јавни увид има комплетан сегмент који је посвећен у потпуности развоју нашег иновационог сектора међу којима је свакако и развој спин оф компанија у Србији.

Из ресорног министарства позивају све који спадају у категорију спин оф компанија да се региструју како би имали приступ пре свега изворима финансирања. Један такав позив у наредних недељу две стиже и из Научно-технолошког парка у Београду.

"Први присид акцелератор који је управо формиран овде као једном од првих у Србији ће поново отворити позив за све, не само стартап него за спин оф и спин аут компаније и да смо ми већ до сада мапирали одређене истраживаче којима желимо да помогнемо да се пријаве и на тај начин добију новчана средства како би развијали своје производе", наводи директорка НТП Марија Милић.

Главни извор финасирања остају програми Фонда за иновациону делатност.

"Свакако постоје средства и за формирање спин оф компанија и наравно, оно што је најбитније, то је Сејџ пројекат који радимо са 18 научно-истраживачких институција. Вредност пројекта је 43 милиона евра где их трансформишемо и прилагођавамо полако да и на тржишту буду апсолутно конкурентни", тврди Зоран Томић.

За научнике, али и државу најскупље је ако патент само заврши у научном часопису што неодговорни могу да злоупотребе, али и ако се прода и постане власништво мултинационалне корпорације.

Хебеј – врата ка тржишту од 100 милиона људи

"Хебеј је кључна капија за пласман српских производа на север Кине. Као део региона који обухвата Пекинг и Тјенђин, са око 100 милиона становника, нуди огроман тржишни потенцијал. Српски производи већ су присутни, уз простор за раст извоза, док с друге стране развијена индустрија Хебеј доноси квалитетну опрему, машине и технолошка решења на српско тржиште”, истиче Чи Дексин, заменик директора трговине провинције Хебеј.

Шта Србија извози у Кину

Србија у Хебеј највише извози прехрамбену робу, али и вино. Потенцијал постоји и за воће, индустрију млека, док кинеске комапније у нашој земљи производе челик, аутоделове, граде пруге и путеве, а најављују и  нове инвестиције.

"Ми у Кину извозимо дуже од десет година. Задовољни смо донекле, увек има простора за побољшање и сматрамо да би само јединствен заједнички наступ српских винарија допринео довољно да се наше винарије позиционирају на кинеском тржишту које је веома захтевно", каже Мирјана Ђурић из "Фрушкогорских винограда".

Адријана Месаровић, потпредседница Владе и министарка привреде истиче да реч о једном широком опусу производа. Од српских вина, српских дистилата, српске ракије, српског меда, српских кондиторских производа, суве шљиве, замрзнутог воћа.

"На нама је, на држави, на Влади Републике Србије, да кроз овакве сусрете промовишемо српске производе", поручује Месаровићева.

Челично пријатељство

Најбољи пример  "челичног пријатељства"  је компанија "Хбис". Кроз железару у Смедереву, овај кинески гигант не само да је очувао производњу, већ је постао један од кључних ослонаца српске индустрије – са значајним учешћем у извозу и хиљадама радних места. Управо овакви пројекти, кажу, показују како стратешко партнерство две земље добија конкретан, економски значај.

Додатни подстицај сарадњи дао је и Споразум о слободној трговини. Постепеним укидањем царина на велики број производа, српска роба у Кини забележила је снажан раст, са свега 25 милиона долара пре неколико година, на готово две милијарде данас. 

"Флуктуације цена су екстремне и веома је тешко предвидети тржиште", рекао је Хејдарипур, преноси Блумберг.

Иран је други највећи произвођач пистаћа на свету, а сукоб на Блиском истоку онемогућио је њихов извоз у тренутку када је потражња за пистаћима порасла, због трендова попут популарне Дубаи чоколаде, чији су основни састојак пистаћи.

"На месту рударских одлагалишта данас производимо зелене мегавате из сунца и ветра. Али сигурност је приоритет и зато је базна енергија неопходна, зато је блок Б3 важан за деценије пред нама", објавила је министарка на свом Инстаграм налогу.

Истакла је да је неопходно да се успешно приведе крају трансформација Електропривреде Србије.

"Енергетску сигурност у време глобалних нестабилности и декарбонизације, може да осигура само снажна и профитабилна компанија", рекла је Ђедовић Хандановић.

"Показује се да су та решења прилично истрошена, да у економском смислу су се појавили нови моћни играчи, нови поседници технологија, ту нарочито мислим на НР Кину, нове индустријске и трговачке силе као што су земље Асеана-а, нове финансијске силе као што су неке државе југоисточне Азије. Државе које доминирају поретком, а нарочито САД овим ратовима показују да не намеравају да мирним путем, кроз некаву транзицију уз примену решења прихватљивим за све дакле, крену ка овим променама", каже професорка ФПН-а Драгана Митровић.

Дуг и скуп опоравак

Један од проблема које доноси сутра биће и несташица новца. Заливске монархије које су биле међу водећим светским финансијерима, мораће да новац преусмере на обнову. Према подацима Међународне агенције за енергетику оштећено је више од 40 нафтних и гасних постројења, а само за обнову катарског гасног комплекса у Рас Лафану биће потребно од три до пет година. Многи аналитичари на тој позицији виде Кину која у првом кварталу бележи раст извоза за 19,6 одсто, али и увоза, пре свега нафте за 8,9 одсто.

"Обзиром на њену велику технолошку, индустријску, трговачку, финанијску моћ и растућу војну моћ и њено настојање да инсистира на сарадњи, на комуникацији, на трговини, на безбедности ланаца снабдевања, производњи итд. што су циљеви који у основи одговарају огромној већини човечанства. Свакако да она остаје као модел поуздане државе," сматра професорка Митровић.

Енергентима се тргује упркос притисцима

Иако почетак године није обећавао, коцкице су се сложиле и за Русију, те је неки већ називају добитником.

"Она је то свакако и економски и геостратешки. Економски, она сада зарађује око 5 милијарди долара месечно више него што је зарађивала у нормалним условима. То је једно, друго она постаје геостратешки незаменљива и за Кину и за Индију. Чак неће имати довољно нафте ако дође до најгорег сценарија, а као што видимо прекидају доток из Казахстана за немачку нафту", тврди аналитичар Бранко Павловић.

Највећи победник по свему судећи је економски интерес, јер упркос 20 пакета санкција и 21-вом на видику, Русија извози енергенте, а Сједињене државе жмуре на иранске танкере.

"Постоји огроман потенцијал за присуство наших прехрамбених и пољопривредних производа, али и за привлачење нових инвестиција, имајући у виду да је ова провинција трећа по реду у Кини када је у питању економска снага. То значи да имају јак индустријски и технолошки развој", оценила је Месаровићева.

Министарка је истакла да је у протекла два дана у Кини обавила конкретне и конструктивне разговоре, али да је од посебне важности било чути компаније које већ послују на територији Србије и оне које то тек разматрају.

"Било је јако лепо чути размену искустава, односно препоруке наших кинеских пријатеља који послују у Србији, колико су задовољни, колико је предвидиво пословно окружење у Србији, колико добро послују и у континуитету реинвестирају када је у питању наша земља", каже министарка.

Додаје да је у разговору са представницима Линглонга могла да чује њихове будуће планове за тржиште наше земље.

"Чули смо повољне вести на којима ћемо активно и у недељама пред нама радити. Свакако очекујемо да ће конкретизација тих договора бити и када наш председник посети Кину у наредним недељама и сретне се са председником ове земље и конкретизује и те нове инвестиције", навела је Месаровићева.

Преговори са највећим државним трговинским ланцем

Министарка истиче и да је кинески Телд, који се бави производњом пуњача за електрична возила, отворен за сарадњу са нашом земљом. Додаје да су у току преговори и са највећим државним трговинским ланцем Лушанг.

"Промовишемо српска вина и све друге производе који су конкурентни на великом тржишту и за које желимо да се нађу на кинеским рафовима и да стигну до наших кинеских пријатеља потрошача. Апсолутно су заинтересовани за српска вина, у току је тренутно и дегустација тих вина и свакако очекујемо у данима пред нама конкретне уговоре", рекла је Месаровићева.

Према њеним речима, на крајњу одлуку кинеских компанија да инвестирају у неку земљу су економска и политичка стабилност и друштвена безбедност, што Србија, каже, може да понуди.

Министарка је навела да су обављени и разговори са компанијом Шандонг Голден, која се бави производњом компоненти за аутомобилску индустрију.

"Купили су земљиште у Ћуприји и у наредном периоду отвориће нови производни погон, односно свој први производни погон са великим развојним плановима за даље у нашој земљи", додала је Месаровић.

У српској делегацији са министарство се налазе и представници пет домаћих винарија који промовишу своје производе, са циљем пласмана и ширења на кинеском тржишту.

"Што се тиче новца код куће нема формалних података, али говори се да је то неколико милијарди евра. С друге стране, банкарски систем у Србији располаже са око 15 милијарди евра депозита", рекао је Мијушковић.

Економиста наводи да је навика чувања новца код куће делом последица искустава из деведесетих, али и недовољне финансијске писмености.

Иако готовина при руци има своје предности, Мијушковић упозорава да је то најмање исплатива опција на дужи рок.

"Тај новац који се чува код куће је мртав новац и то је најгора могућа опција када говоримо о располагању финансијским средствима", истиче Мијушковић.

Како објашњава, новац ван финансијског система не доноси никакву добит и изложен је ризицима – од крађе до инфлације, која временом умањује његову вредност.

Колико новца ипак треба држати код куће

Саговорник Јутарњег програма наводи да је одређена количина готовине ипак пожељна, пре свега за хитне ситуације.

"Можемо говорити о неким просечним вредностима од 100 до 500 или 600 евра за основне потребе. Сваки износ преко тога повећава ризике", објашњава Мијушковић.

Предност готовине је, каже, тренутна доступност, али све остале мане преовладавају.

Поверење у банке расте

Истиче да се перцепција грађана о банкама значајно променила и да је банкарски систем стабилан.

"Постоји висок степен ликвидности у банкама и оне су добро капитализоване. Уз то, депозити до 50.000 евра су гарантовани од стране државе", наглашава професор.

Због тога, додаје, више нема разлога за страхове који су били присутни у прошлости.

Инфлација највише погађа готовину

Један од кључних аргумената против држања новца код куће је утицај инфлације.

"Инфлација свакако више кажњава оне који чувају новац код куће, јер је тај кеш изложен пуном ефекту инфлације. Новац у банци бар делимично ублажава тај утицај кроз камату", објашњава мијушковић.

Расподела новца – комбинација као најбоље решење

Када је реч о управљању личним финансијама, Мијушковић саветује опрез и диверсификацију.

"Мањи део новца треба држати у кешу за хитне ситуације, док остатак иде на рачун или у неку врсту инвестиција", наводи Мијушковић.

Закључује да је најбољи приступ распоређивање средстава на више начина, у складу са могућностима и спремношћу на ризик, јер се управо у таквој комбинацији крије већа финансијска сигурност.

РЗС истиче да у поређењу са истим месецом претходне године, просечна бруто зарада за фебруар 2026. номинално већа 12 одсто, а реално за 9,3 одсто, док је просечна нето зарада номинално већа за 12,2 одсто или за 9,5 одсто реално.

Статистички подаци показују и да је медијална нето зарада за фебруар 2026. била 91.399 динара, што значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до наведеног износа.

Влада Србије продужила је Уредбу о ограничењу висине цене деривата нафте до 8. маја, па ће акциза на деривате нафте и то за безоловни бензин и даље бити 54 динара по литру, а за гасна уља 55,53 динара по литру.

Нове цене горива објављују се сваког петка до 15 часова.

Привредни субјекти који обављају делатност трговине моторним и другим горивима на станицама за снабдевање превозних средстава дужни су да утврђене малопродајне цене деривата нафте примене одмах по објављивању на званичној интернет страници Министарства унутрашње и спољне трговине.

Влада Србије донела је почетком априла нову одлуку о додатном смањењу акциза на гориво које су ниже за укупно 25 одсто у односу на оно што је предвиђено Законом о акцизама, како би се спречио већи раст цена нафтних деривата.

Према тој одлуци ниво акциза је додатно смањен са 20 на 25 одсто у односу на законски ниво. Kако је тада објављено у Службеном гласнику у периоду од 10. до 24. априла 2026, акциза на безоловни бензин је 54 динара по литру, док је за дизел одређена на 55,53 динара.

Влада Србије донела је средином марта одлуку о привременом смањењу износа акциза на дерифате нафте и то за 20 одсто. Kако су тада навели из Министарства финансија због раста цена сирове нафте на светском тржишту држава преузима терет на себе и смањује износе акциза на оловни бензин, безоловни бензин, односно бензин и гасна уља или дизел.

"Рафинерија је срце система Нафтне индустрије Србије, јер прерађује сирову нафту и обезбеђује сигурност снабдевања домаћег тржишта", наглашава Којчић.

Стратешки значај и технолошка предност

Према његовим речима, кључна предност рафинерије огледа се у високом нивоу технолошке развијености и дубоке прераде нафте.

"Толико је у њу уложено, она је на високом технолошком нивоу, да је тешко замислити да било ко не би желео да је користи", каже Којчић.

Он додаје да рад рафинерије омогућава већу независност од спољних фактора, попут водостаја Дунава или увозних ограничења. Управо зато, како наводи, њен опстанак није доведен у питање без обзира на могуће промене власништва.

Алтернативни правци снабдевања и стратешке резерве кључни у кризним ситуацијама

Актуелни разговори о могућем преузимању Нафтне индустрије Србије, као и улога међународних институција чини процес продаје сложеним. Којчић објашњава да је процес вишеслојан и укључује одобрења страних и домаћих органа.

"Када се заврше преговори, одлука иде пред релевантне институције које дају зелено светло, а затим следе потврде домаћих органа", објашава Којчић.

Истовремено, дешавања на глобалном тржишту нафте – од проблема у транспорту до раста цена – директно утичу на регион. Посебно је важна стабилност рада рафинерија у Европи.

"За цео регион је већа сигурност када рафинерије раде стабилно, јер се тиме обезбеђује снабдевање дериватима и за локална и за суседна тржишта", истиче Којчић.

Он додаје да су алтернативни правци снабдевања и стратешке резерве кључни механизми у кризним ситуацијама, што се показало и у претходним периодима.

Упркос бројним изазовима, закључак је да рафинерија у Панчеву остаје незаменљив енергетски ресурс Србије – како у економском, тако и у геополитичком смислу.

"Ниво гаса који остаје у складиштима је на неких 10 одсто мањи у поређењу са истим периодом прошле године. Већ је потребно предузимати мере ка попуњавању тих капацитета, односно складишта како не бисмо дошли у ситуацију да се приближимо лету када не знамо какве ће цене бити и како ће сама ситуација на Блиском истоку диктирати цене природног гаса", каже доцент на Факултету политичких наука Страхиња Обреновић.

И док Србија чека решење за НИС, мађарски МОЛ је за Форбс потврдио да ће дугорочно задржати Панчевачку рафинерију ако постане већински власник у Нафтној индустрији Србије. А Словачка и Мађарска су одахнуле. Руска нафта им поново стиже нафтоводом "Дружба". Испоруке су обновљене јер је Украјина после готово три месеца пустила транзит уз образложење да је нафтовод на делу њене територије поправљен.

"Ми смо одиграли значајну улогу у поновном отварању цевовода 'Дружба', који је био затворен неколико недеља и задао нам је доста главобоље", каже премијер Словачке Роберт Фицо.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да тренутно доприносе стабилизацији цена и минимизирању последица кризе по глобални енергетски сектор. Према његовим речима, Русија наставља да испоручује нафту, потражња расте док се понуда нафте на тржишту не повећава, већ напротив – смањује.

"Највећа енергетска криза у историји"

Из Међународне агенције за енергетику поново указују на проблеме које доноси енергетска криза целом свету.

"Суочавамо се са највећом енергетском кризом у историји. Имали смо три у последњих 50 година. Количина нафте и гаса коју смо данас изгубили у овом рату је много већа него све три кризе заједно када је реч о нафти и гасу. Поред тога, губимо виталне производе – петрохемикалије, ђубрива, хелијум, сумпор. Све у свему, велики проблем", каже извршни директор ИЕА Фатих Бирол.

Први човек Међународне агенције за енергетику указује на то да стратешки одговор у сузбијању кризе земље морају тражити у напредним технологијама и обновљивој енергији. То поткрепљује и најновијим подацима за прошлу годину – од свих инсталираних електрана у свету – 75 одсто су обновљиви извори.

"Циљ МОЛ-а је да додатно ојача сигурност снабдевања у Србији и региону, уз истовремено искоришћавање синергија између рафинерија. Уколико трансакција буде успешно реализована, планирамо дугорочно управљање тим постројењем", навела је мађарска компанија одговорајући на питање Форбса.

МОЛ је констатовао да се преговори о НИС-у настављају у складу са претходно потписаним основним споразумом и подсетио да је за завршетак трансакције неопходна сагласност Канцеларије за контролу страних средстава Министарства финансија САД (ОФАК) и надлежних органа Републике Србије.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је јуче да су одржани састанци са оперативним и правним тимовима МОЛ-а у вези са преузимањем руског удела у НИС-у и да је затворен одређен број питања и изразила очекивање да ће до краја ове недеље бити усаглашено 90 одсто ставова.

Ђедовић Хандановићева је истакла да је важно да се настављају разговори са МОЛ-ом и подсетила да је у суботу имала састанак и са извршним директором МОЛ групе Жолтом Хернадијем.

"Очекујем да до краја недеље имамо неких 90 одсто усаглашених ставова. Остаће, претпостављам, још неколико отворених питања за разговоре на вишем нивоу'', рекла је Ђедовић Хандановићева и додала да су истовремено челници МОЛ групе имали разговоре и у Санкт Петербургу.

Потпредседница Владе и министарка привреде Адријана Месаровић, која предводи делегацију, рекла је да Србија има реалну шансу да постане важан део ланца снабдевања кинеског гиганта BYD, који отвара фабрику у Сегедину.

"Креирање ланца снабдевања је кључно и ту Србија себе види као важну карику. Прошли смо листу потенцијалних добављача који већ послују у Србији", навела је Месаровићева.

Министарка је најавила да би руководство кинеске компаније већ у мају могло да посети Србију, што би додатно убрзало конкретизацију сарадње.

Цео разговор Славице Џиновић са министарком Месаровић можете погледати у видеу на почетку текста

Директор за комерцијалу и стратегију "Ер Србије" Бошко Рупић каже да та компанија није повлачила екстремне потезе, али и истиче да ће цене карата ићи узлазном путањом.

"Постоје доплате на име горива, али они који су већ купили карте неће доплаћивати. Имамо преко милион продатих карата за ову годину, саветујемо да се користе промоције, купите карте на време да избегнете додатне трошкове", рекао је Рупић.

Објашњава да су доплате за повратне летове на име тих такса углавном двоцифрене 20-30 евра, али на дужим дестинацијама попут САД или Кине иду и до 100 евра.

Неће се сав терет кризе пребацити на путнике

Рупић истиче да компанија профитабилно послује и да постоје резерве којима се компензује тренутна ситуација.

"Компаније не могу сав терет да пребаце на путнике, имамо резерве из претходних година, прошле смо пословали са 45 милиона профита. Дакле, постоје резерве, али није поента да их потрошимо у кратком року", објашњава Рупић.

"Ер Србија" се снабдева керозином који се производи у Рафинерији у Панчеву.

"Када је реч о снабдевању горивом у Београду ту нема проблема, постоје и резерве. Ако све стане, имамо за месец и по дана резерве у Србији, али ми точимо гориво и на свим дестинацијама где летимо. У начелу је ситуација стабилна", рекао је Рупић.

Тренутна ситауција је и ризик и прилика

Директор за комерцијалу и стратегију "Ер Србије" објашњава да је дошло и до оптимизације саобраћаја, али и истиче да се постојећи летови неће укидати. Могуће је само да дође до смањења броја летова ка одређеним дестинацијама.

Рупић истиче и да су у марту имали попуњеност летова од 80 одсто, док у априлу тај број износи скоро 81 одсто – то показује да тражња не опада.

"Са затварањем саобраћаја ка Дубаију и Дохи и земљама у Заливу дошло је до одређених померања, а део путника је дошао и на наше летове", рекао је Рупић.

"Луфтханза" је укинула компанију "Луфтханза сити лајнер", која је седам пута недељно летела од Минхена ка Београду, тако да је "Ер Србија" повукла потез и од 22. маја лети ка Минхену.

"Сва дешавања гледамо и као прилику, али јесте и ризик", истиче Рупић.

Компанија уводи и још нових летова – од 30. априла лети за Санторини, од 3. маја за Баку, а уводи се и директан лет за Торонто. Од септембра лети се ка Тенерифама и Севиљи.