Мандић је рекао да је анализирана актуелна ситуација и да је оцењено да, иако проблеми и даље постоје, тренутно нису изражени као у претходном периоду.

"Договорили смо се да у овом тренутку не предузимамо конкретне активности, већ да са данашњег састанка упутимо писмо Европској комисији са роком до 10. августа да се пронађе прихватљиво, ако не коначно, онда бар прелазно решење како би наши возачи и транспортна предузећа могли несметано да раде", рекао је Мандић.

"Желимо да избегнемо протесте и блокаде, то наноси штету свима"

Најавио да ће се представници удружења поново састати око 10. августа уколико до тада не буде прихватљивог одговора из Брисела.

"У том случају најавићемо нове конкретне мере како бисмо убрзали решавање овог проблема", поручио је Мандић не прецизирајући које би мере могле бити предузете.

Према његовим речима, транспортна удружења су у претходне три године Европској комисији упутила више писама, а данашњи састанак потврда је заједништва и наставка борбе за решавање проблема.

Мандић је истакао и да транспортна удружења желе да избегну протесте и блокаде граница јер би, како каже, такве мере нанеле штету и превозницима и привреди региона, али и европским партнерима.

"Нама не одговара да не возимо, јер тада не зарађујемо, али то штети и привреди наших земаља, као и европској привреди, која је повезана са нашом. Зато апелујемо на оне који доносе одлуке, али и на наше пословне партнере у Европи, да помогну у проналажењу решења", рекао је Мандић.

Додао је и да су шпедитери из региона на недавном конгресу у Букурешту једногласно усвојили декларацију којом подржавају захтеве превозника.

"Не можемо ни на који начин прихватити да транзит значи боравак"

Мандић је подсетио и да садашње правило према којем држављани трећих земаља могу да бораве у шенгенском простору највише 90 дана у периоду од 180 дана није прилагођено професионалним возачима.

Kако је објаснио, анализа транспортних удружења показује да је возачима за несметано обављање међународног транспорта потребно око 130 дана рада у периоду од 180 дана.

Оценио је да професионални возачи не могу бити изједначени са туристима, јер време проведено у транзиту и обављању транспорта не представља стварни боравак.

"Професионални возачи су највећи део времена у камиону или на обавезним одморима на паркингу. Они не бораве у земљама Шенгена као туристи, већ обављају свој посао. Због тога сматрамо да садашњи начин рачунања дана није оправдан и озбиљно угрожава пословање транспортних компанија", рекао је Мандић.

Подсетио је да је проблем додатно изражен након проширења шенгенског простора на Хрватску, Румунију и Бугарску, због чега су земље региона практично у потпуности окружене државама чланицама Шенгена, па возачи велики део радног времена проводе у том простору.

"С обзиром на то да су сада већ 33 земље у Шенгену, то значи да ми не можемо ни на који начин прихватити да транзит значи боравак. Ако возимо за неку земљу или чак и за земљу која није чланица ЕУ, односно Велику Британију, ми смо све то време у Шенгену и ниједног момента не боравимо, јер смо или у камиону или на паркингу док правимо паузу, али ти дани се зачас потроше док стигнемо и вратимо се натраг, па практично испадне да ми боравимо 90 дана. То је потпуно некоректно да професионалац не може да ради свој посао", закључио је Мандић.

Директни летови између два града биће доступни све до 23. августа, пружајући путницима са југа Србије још једну сезону једноставнијег и бржег повезивања са Швајцарском.

Летови ће се обављати два пута седмично, петком и недељом.

Ова сезонска линија била је активна и током протеклог лета, а показала се веома важном за путнике са југа Србије, посебно за бројну српску дијаспору у Швајцарској.

Краткорочни повратак компаније "Swiss" на нишки аеродром у виду сезонских летова уведен је првенствено како би се олакшала путовања дијаспоре током летњих одмора, чиме се Ниш поново повезује са једним од најважнијих европских авио-чворишта.

Владан Јеличић са стоваришта "Октопод" у Зајечару каже да се осећа мала несташица у делу опекарија, у делу црепа и у делу бетон-блокова.

"Тако да вероватно постоји неки разлог зашто је то тако. Наше неке претпоставке су да се много више зида по Београду, по западној Србији", наводи Јеличић.

Највише су поскупели стиропор, арматура и гипс-картонске плоче.

Цена квадрата у Врањачкој Бањи достигла више од 2.000 евра

Једно од 28 активних градилишта у Врњачкој Бањи јесте стамбено-пословни комплекс 'Бомбона'9, у којем је већ продато 65 одсто станова.

Наташа Луковић из пројекта "Бомбона" у Врњачкој Бањи истиче да је цена 2.000 евра плус ПДВ.

"Почели смо са ценом од 1.700, 2024. године. У складу са поскупљењима материјала тако и цена расте", наводи Луковићева.

Она додаје да људи који су потписали уговор по цени договореној у том тренутку задржавају исту цену.

"Сада нови клијенти који долазе... у наредним месецима ће вероватно бити поскупљење", додаје Луковићева.

У Београду све скупљи квадрати

И у престоници је све више кранова; квадрат стана у новоградњи кошта од 3.000 па и до 15.000 евра.

Урош Ђаковић, инвеститор компаније "Блок пропертис", каже да тренутно могу да виде да ова криза утиче само на завршне материјале.

"Оно што највише утиче јесте завршни радови у смислу столарија, керамика и све остало. То је сада скочило од 5 до 15 одсто и не само да је скочило од 5 до 15 одсто него у преговорима са добављачима нам траже доста аванса", истиче Ђаковић.

Милош Митић из агенције за некретнине "Сити експерт" наводи да ће, уколико се криза продужи, потенцијално још више поскупети материјали који се користе у градњи.

"Самим тим ће и логистика поскупети због скока цене нафте и ми у тој некој ситуацији можемо очекивати да инвеститор због повећања трошка градње пребаци цену квадрата на крајњег корисника", каже Митић.

Поскупљења (не)оправдана 

Како да у таквој ситуацији грађани са просечним платама стигну до крова над главом?

Данијела Рабреновић, архитекта из Београда, каже да на цену квадрата стана утиче штошта.

"Између осталог је и највећи чинилац те цене цена локације. Постоје људи који су дошли до тих локација које се налазе на одличним местима. У закупу од 99 година или кроз куповину старих фабрика, тако да би они сада могли да практично одиграју једну тржишну утакмицу и спусте цене станова како би нормалан и просечан грађанин могао да дође до свог стамбеног простора и да на тај начин реши животно питање", објашњава Рабреновићева.

И док инвеститори и извођачи радова већ коригују трошкове градње, део добављача сматра да су нека поскупљења оправдана због ратних сукоба и несташица сировина, али и упозоравају да на тржишту, посебно у већим градовима, цене расту без реалног основа. То значи да би у наредном периоду станови и пословни простори могли додатно да поскупе.

Акциза на гасна уља (дизел) повећава се са садашњих 66,64 на 70,34 динара по литру, а на оловни бензин са 68,90 на 72,72 динара по литру.

Нова деоница Моравског коридора од Адрана до Прељине, дуга 29 километара, представља важан корак ка бољој повезаности централне Србије, али и снажан подстицај привреди, оценио је Бојан Станић из Привредне коморе Србије.

Станић подсећа да економски ефекти инфраструктурних пројеката почињу још током изградње, али да њихов највећи значај долази тек када пут буде пуштен у саобраћај.

"Сам ауто-пут пре свега доприноси доступности тог дела Србије остатку земље, али и остатка Србије том делу. То значи најпре људима који ће да га користе, па онда привреди и држави. Доприноси бољем пословном амбијенту и због тога је значајна вест", рекао је Станић.

Објашњава да краће време путовања директно смањује трошкове привреде, нарочито компанијама које превозе робу осетљиву на време испоруке.

"Уколико вам треба мање времена да производе доставите купцима, то подразумева и мање трошкове", истакао је Станић.

Према његовим речима, значај нових саобраћајница не огледа се само у економским показатељима, већ и у квалитету живота грађана. Навео је и пример.

"Ако је болница удаљена педесетак километара, а до ње води ауто-пут, пацијент може много брже да стигне до лечења. То понекад може бити пресудно за нечији живот", нагласио је Станић.

Добра инфраструктура привлачи инвестиције

Станић указује да искуство показује да се највеће фабрике и стране инвестиције најчешће налазе у близини ауто-путева.

"Када погледате мапу Србије, видећете да су најзначајније фабрике и стране директне инвестиције управо уз ауто-путеве, јер они омогућавају брз транспорт до границе и тржишта", навео је Станић.

Ипак, додаје да савремена саобраћајница сама по себи није довољна.

"Није ствар у томе да имате ауто-пут и да сте решили све проблеме. Он свакако унапређује пословни амбијент, али је то само један део шире слагалице која подразумева индустријске капацитете, демографију и квалитет живота", оценио је Станић.

Према његовим речима, нова деоница може додатно да подстакне долазак инвеститора, јер им омогућава лакши транспорт робе, али и људи.

"Недостатак радне снаге је данас често веће ограничење од саме инфраструктуре за стране инвеститоре. Боља путна мрежа омогућава да људи лакше путују до радног места, што инвеститорима много значи приликом доношења одлуке о улагању", рекао је Станић.

Ефекти се мере годинама

На питање када ће бити видљиви први резултати нове деонице, Станић каже да краткорочни и дугорочни ефекти нису исти.

"На кратак рок ефекти су краће време путовања и сигурније путовање. На дужи рок очекујемо нове инвестиције, нова радна места, раст зарада и већу потрошњу, што ће позитивно утицати на читаву локалну привреду", објаснио је Станић.

Истиче и да инфраструктура има значајну улогу у равномернијем регионалном развоју Србије.

"Ово ће бити допринос даљем расту привредне активности, посебно у овом делу Србије. Управо је равномерни регионални развој један од циљева којем треба тежити", навео је Станић.

Додаје да је квалитетна логистика данас један од кључних предуслова конкурентности.

"Робу произвести је једна ствар, а допремити је до купца друга. Управо су логистика и инфраструктура постале један од најважнијих фактора конкурентности привреде", поручио је Станић.

Закључује да ће завршетак Моравског коридора додатно ојачати позицију Србије као привлачне инвестиционе дестинације.

"Овакви ауто-путеви су позив инвеститорима да дођу овде, јер показују да је Србија земља сигурна за улагање и најзначајнија привреда у региону", закључио је Станић.

Климатске промене, утицај вештачке интелигенције, глобализам и царинске баријере теме су које су Београд ставиле на економску мапу света. Чули су се ставови 35 од тренутно 50 најцитиранијих економских умова, а нобеловац Маскин водио је и летњу школу и оцењивао постдипломске радове.

Професорка Универзитета МИТ Катрин Волфрам истиче да су учесници видели цену климатских промена на свим континентима.

"Разматрамо колико кошта карбонски отисак и колико процената годишње може да се смањи емисија штетних гасова. Стални панели и ангажман на форуму нису ми омогућили да обиђем Београд и видим више", рекла је Катрин Волфрам.

Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић каже да раде на сталном организовању летње школе, на којој ће предавачи бити најеминентнији професори са престижних универзитета.

"Попут Харварда, Јејла, Принстона, Станфорда, Лондонске школе економије и то је заиста један веома велики допринос који ће повећати, дакле, тај степен сарадње између наше академске заједнице и читавог света", навео је Влаховић.

Члан Организационог одбора Међународне асоцијације економиста Алехандро Омар наглашава да је ово један од најбоље организованих конгреса економиста у свету у последњих 40 година.

"И по квалитету радова и по присуству најбољих професора са најпрестижнијих универзитета. Томе је допринела и сарадња са вашим Савезом економиста, са којим ћемо градити дубље партнерске односе", истакао је Омар.

Студенткиња докторских студија из Чешке Тереза Поришкова каже да је одушевљена именима која је срела и приликом да образложи свој рад о вези информатике и економије.

"Никада нисам била у Београду, центар града је леп, а већ преко моста Нови Београд је импресивно другачији са архитектуром", рекла је Поришкова.

Иако конгрес није био бизнис форум, прилике су створене, а то су препознали и спонзори уз велики допринос Владе Србије.

"Поред редовног саобраћаја, овде се одвија и доста ad hoc саобраћаја у оквиру генералне авијације, односно пословних летова, али и велики број медицинских летова", рекао је Здравковић.

Здравковић је навео да је током 2025. године на Аеродрому "Морава" број путника повећан за седам одсто у односу на претходну годину.

Говорећи о функционисању мешовитог, цивилно-војног аеродрома, Здравковић је истакао да постоји одлична сарадња са Војском Србије и Министарством одбране.

"Операције које се одвијају на цивилном делу ни на који начин не утичу на активности на војном делу, а инфраструктура је максимално искоришћена", навео је директор аеродрома.

Планирана нова улагања

Здравковић је рекао да су у плану даља инфраструктурна улагања у Аеродром "Морава" и подсетио да је још раније донета одлука о изради планске документације за нову полетно-слетну стазу.

"Због завршетка ауто-пута реализација тог пројекта је одложена, али очекујемо да ће након отварања ове деонице бити настављена даља инфраструктурна улагања у Аеродром 'Морава'", рекао је Здравковић.

Подсетио је да је Аеродром "Морава" отворен на Видовдан 2019. године, након значајних улагања државе Србије, и да од тада непрекидно послује.

Деоница ауто-пута Адрани-Прељина допринеће даљем развоју

Говорећи о значају новоизграђене деонице ауто-пута Адрани-Прељина на Моравском коридору, Здравковић је нагласио да ће она допринети даљем развоју аеродрома.

"Аеродром не може да функционише без добре саобраћајне повезаности. Радујемо се отварању овог дела пута јер ће нам донети нове путнике, који ће моћи брже и лакше да стигну до аеродрома", рекао је Здравковић.

Према његовим речима, путницима ће додатну погодност представљати бесплатан паркинг и повољне карте националне авио-компаније.

"Ако путници имају брз и лак долазак до аеродрома, бесплатан паркинг и повољне авио-карте, свакако очекујемо већи број путника. Самим тим очекујемо и проширење мреже дестинација и даљи развој Аеродрома Морава", рекао је Здравковић.

Подсетимо и да је америчка администрација лиценцу за преговоре "Гаспромњефту" и МОЛ-у о продаји руског већинског власништва у компанији такође продужила само на 15 дана и да та дозвола истиче такође 1. јула, сазнаје РТС.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић потписала је у 16. јуна Уговор између акционара са МОЛ групом у вези са будућим управљањем Нафтном индустријом Србије, који ће ступити на снагу ако МОЛ и "Гаспромњефт" постигну договор и то одобри амерички ОФАК.

Влада Србије у недељу је продужила Уредбу о ограничењу висине цена деривата нафте за 60 дана.

Реч је о деоници државног пута I A реда број 5 Појате - Прељина, од денивелисане раскрснице Адрани до денивелисане раскрснице Прељина (Чачак - Исток).

Саобраћај између ових раскрсница одвијаће се у пуном профилу ауто-пута Е-761, наводи се у саопштењу.

"Путеви Србије" наводе да ће се возила која долазе из смера Чачка ка Краљеву искључивати са ауто-пута преко траке за успорење и наплатне станице Адрани.

Возила која се укључују на ауто-пут из смера Краљева ка Чачку након наплатне станице Адрани биће усмеравана ка полудиректној рампи и траци за убрзање.

Сви остали прилази и излази на денивелисаној раскрсници Адрани биће затворени "New Jersey" баријерама.

По пуштању ове деонице у саобраћај биће затворен крак кружне раскрснице на државном путу I B реда број 22 (км 124+753), који води ка постојећој денивелисаној раскрсници Прељина ("Чачак – Север"), односно ка државном путу I A реда број 2, ауто-пут Милош Велики.

Укључење на државни пут I A реда број 2, (ауто-пут Милош Велики) вршиће се преко новоизграђене денивелисане раскрснице Прељина (Чачак - Исток), код нове кружне раскрснице на државном путу I B реда број 22 (км 127+500), у месту Балуга Љубићка.

"Раст БДП-а од 2,8 одсто ове године убрзаће се на четири одсто 2027. године. Раст ће бити подстакнут повећаном потрошњом, јер приходи у Србији расту прилично брзо, остављајући домаћинствима више простора за потрошњу", каже Лев Ратновски, шеф мисије ММФ-а за Србију.

Инфлација у Србији у мају износила је 3,5 одсто, казала је вицегувернер Народне банке Србије Ана Ивковић. То је нешто више у односу на 2,8 одсто у марту или 3,3 одсто у априлу. Та промена је била готово у потпуности последица виших глобалних цена нафте.

"Одлуке Европске централне банке о подизању каматних стопа веома су значајне и за Србију због снажне повезаности домаће привреде са еврозоном. Али Народна банка Србије води самосталну монетарну политику и не реагује аутоматски на потезе ЕЦБ. Ипак, остајемо на опрезу јер је глобално окружење веома неизвесно", каже Ана Ивковић, вицегувернер НБС.

Главни економиста Европске централне банке Филип Лејн у видео-обраћању оценио је да више није довољно ослањати се на историјска искуства и уобичајене моделе за процену економских шокова. Међународна трговина и финансије све више су под утицајем геополитичких тензија.

"ЕЦБ више не даје конкретне смернице о будућем кретању каматних стопа, већ одлуке доноси од састанка до састанка, на основу пристиглих економских података. Оно што покушавамо да урадимо јесте да осигурамо да се инфлација увек врати на наш циљ од два одсто у средњем року", наводи Филип Лејн, члан Извршног одбора и главни економиста ЕЦБ-а.

Када је реч о региону Западног Балкана, учесници панела сматрају да би требало задржати високообразовне кадрове. Када је реч о политици зарада, потребан је опрез јер оне последњих година расту брже од продуктивности, што благо подстиче тражњу, а самим тим и инфлаторне притиске.

Да би зарадио, српски пољопривредник мора да прода килограм хлебног зрна за најмање 27 динара. Тако каже рачуница Задружног Савеза Војводине.

"Када се саберу сви трошкови које је требало уложити у производњу пшенице овогодишњег рода, било је потребно потрошити 148.639 динара на једном хектару. То је износ који урачунава све машинске операције и коришћење репороматеријала по правилима струке. На процењеном приносу од пет и по тона пшенице по хектару - цена производње је 27 динара", рекла је за РТС Јелена Несторов, председница Задружног савеза Војводине.

Додаје, да би пољопривредник зарадио на цени од аконтних 19 динара, потребно је да са једног хектара скине чак 8 тона пшенице. На питање да ли би цену пшенице на горе могао да погура интервентни откуп  Робних резерви, Несторов каже да Задружни савез Војводине то тражи сваке године.

Упућен предлог Министарству пољопривреде

"Уочавамо једну велику тромост и закаснелост реакција Дирекције за робне резерве. Ми овде говоримо о неким огромним количинама пшенице које се налазе на тржишту, а Дирекција реагује са неким скромним количинама. Скромне количине не могу да помере цену у моменту. Битно је такође и време реакције. То мора бити пре жетве, а обично се о овој теми прича кад већ жетва почне", напомиње Несторов.

Управни одбор Задружног савеза Војводине, средином недеље упутио је  Министарству пољопривреде предлог да пољопривредницима обезбеди краткорочне бескаматне кредите.

"Баш због тога што имамо ниску аконту цену новог рода пшенице, што имамо пољопривреднике који су екстремно финансијски исцрпљени. Они чекају тај род да би дошли до првих пара, а истовремено им се не исплати да продају пшеницу. Зато предлажемо да се онима, који у е-Аграру имају регистровану пшеницу као врсту производње, обезбеди да добију бескаматне краткорочне кредите најмање на три месеца и то по јако хитном поступку да би превазишли овај јаз који сада постоји између ниске тржишне цене и потребе пољопривредника и задруга да продају своју роб", каже она.

Колике су залихе непродате пшенице прошлогодишњег рода

Несторов као велики проблем истиче и то што немамо званичне податке о томе колике су залихе непродате пшенице прошлогодишњег рода. Додаје, надлежне институције су дужне да изнесу те податке.

"Када бисмо те податке имали, много лакше би се водиле и мере економске политике у пољопривреди, а у крајњој линији пољопривредници и задруге би се лакше одлучивали за своје будуће производње", наводи Несторов.

Откупна цена пшенице не бележи раст

Председница Задружног савеза Војводине каже да откупна цена пшенице не бележи раст већ неколико година уназад иако су за то време цене репроматеријала скочиле и дупло. То објашњава поремећеним геополитичким односима у свету и додаје да исти проблем погађа и Европу.

"Једноставно, имамо данас у Европи тржиште које не функционише, ни на тржишту ратарских производа, на тржишту других пољопривредних производа, то видимо и код млека... Имамо очигледно факторе који утичу додатно и који иду у правцу вероватно вођења политике заштите потрошача кроз ниске цене и са друге стране недостатка заштите пољопривредника. То, наравно, узрокује велике проблеме и у Србији. Једноставно, пољопривредник да би опстао продаје своје производе испод цене коштања и он ће једноставно у неком моменту бити принуђен да одустане", истакла је Несторов.

Несторов каже да је добро то што су поједини откупљивачи у Војводини почели да разврставају пшеницу и плаћају по основу квалитета. Тим пре, додаје да је наш највећи инострани купац Италија, земља која и те како држи до доброг квалитета хлебног зрна.

Само у Београду, на дан се издаје између 5.000 и 8.000 станова. Према подацима Министарства туризма у Србији, регистровано је око 16.000 станова за краткорочно издавање.

Остварени промет је између 150 и 300 милиона евра годишње.

Гостујући на РТС-у, стручњак за некретнине Милић Ђоковић оценио је да држава новим мерама настоји да уреди тржиште и уведе јасна правила за све учеснике.

"Држава је решила да регулише опорезивање и да се зна ко се бави овим послом. До сада смо имали проблем са категоризацијом објеката и недовољном контролом. Сада је циљ да се уведу ред, пореске обавезе и јасна правила пословања", рекао је Ђоковић.

Он истиче да се издавање станова на дан више не може посматрати као повремени додатни приход, већ као привредна делатност.

"То више није обично издавање, то је посао. Ви радите посао, добијате новац и зато треба да платите порез", нагласио је Ђоковић.

Говорећи о користима које ће имати они који послују у складу са прописима, Ђоковић наводи да ће власници смештаја бити у могућности да легално послују, региструју објекте и користе све предности званичног система.

"Онај ко плаћа порез биће у бољој позицији јер ће моћи регуларно да прође категоризацију и да послује преко платформи. Уласком у легалне токове добија се могућност да се гости уредно пријављују и да се посао води транспарентно", рекао је Ђоковић.

Додао је да је до сада део тржишта функционисао у сивој зони, што је носило одређене ризике за издаваоце, посебно у ситуацијама када дође до проблема са гостима или имовином.

Нове пореске обавезе, оцењује, представљају корак ка већој контроли и професионализацији тржишта краткорочног издавања смештаја у Србији.

Пореске олакшице као подстицај за легално пословање

Стручњак за некретнине Ервин Пашановић оценио је да држава тренутно нема потпун увид у стварне приходе од издавања станова на дан и да се највећи део података заснива на пријавама самих издавалаца.

"Држава може да зна само онолико колико станодавци пријаве, али постоје и различити механизми контроле. То су такозвани ‘мистер шопер’ модели, када инспекција наступа као обичан гост, као и праћење података са платформи за резервацију смештаја, где је могуће упоређивати промет, оцене и друге показатеље пословања“, рекао је Пашановић.

Он сматра да би кључ за укључивање већег броја издавалаца у легалне токове могло да буде смањење пореског оптерећења.

"Ја бих ту предложио да пореска стопа буде испод стандардне. Мислим да су они сада добили 20 одсто, ја бих то смањио на пола", рекао је Пашановић.

Нижа пореска стопа, какао каже, донела би више пријављених издавалаца и већу наплату пореза на дужи рок.

Према његовим речима, високи намети често се преливају на крајње кориснике, односно госте, што може да утиче на конкурентност домаће туристичке понуде.

Подсећа да се у Србији процењује да је око 16.000 станова укључено у систем краткорочног издавања, што представља значајан сегмент туристичке привреде.

Потребно је развијати ову индустрију и подстицати легално пословање и један од начина јесте привремено смањење пореских стопа, док тржиште не достигне пуни потенцијал, закључио је Пашановић.

Издавање стана на дан или месечно – шта се више исплати

Да би све било спремно, на градилишту је сваког дана 3.500 радника. Министарка саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре Александра Софронијевић каже да је реч о једном од најкомплекснијих инфраструктурних пројеката који се тренутно раде у Европи.

Истиче да радови иду по плану и да су у складу са највишим стандардима, а да је посао Министарства које предводи да сви радови имају грађевинске дозволе, да су сви радови пријављени, као и да инспекције редовно долазе.

"Сам плот Експа има око 70 хектара, а шире подручје 200. Овде се први пут у сваком смислу, у грађевинском и технолошком граде многи захтевни објекти. Кроз импровизовани студио гледамо изградњу националног стадиона – он званично није део Експа, али је у комшилуку. И он ће у грађевинском смислу у потпуности бити завршен до марта", навела је министарка.

Министарка: Не гради се само за Експо, већ за наше грађане

Говорећи о објектима који остају после изложбе, попут инфраструктуре и Сајма, министарка је истакла Национални павиљон, који ће имати око 20.000 квадрата.

"То је мали архитектонски бисер који ће трајно остати Београду и Србији", рекла је Софронијевићева.

Наводи да је Експо огромна развојна шанса за Србију и да тек кад се заврши изложба почиње прави развој.

"Не градимо само за та 93 дана, све што остаје остаје на корист свих наших грађана за деценије које нас чекају", рекла је министарка.

Завршено 80 одсто радова на новој прузи

Један од великих пројеката, уочи Експа, јесте и изградња железнице, која ће спајати центар града са Аеродромом "Никола Тесла" и омогућити да се од центра до Аеродрома стиже за свега 15-ак минута.

Пруга ће имати 18,3 километра, четири моста, надвожњак и вијадукт, који спаја Земун Поље и национални стадион.

Дарко Вукосав, руководилац тима надзора, каже да је 80 одсто радова завршено кад је реч о новој прузи и да је преостало да се споји мост преко ауто-пута "Милош Велики".

Рок за завршетак је децембар, а Вукосав наводи да очекују да ће извиђач и завршити у предвиђено време.

Након завршетка радова следи тестирање возова који би од почетне до крајње тачке требало да стигну за 15-20 минута.

Министарка Софронијевић навела је да ће изградња нове железничке станице Нови Београд по завршетку бити алтернатива станици Београд-Центар на Прокопу.

ЕИБ наводи да Србија спада међу земље као што су Бугарска, Чешка, Мађарска, Северна Македонија и Босна и Херцеговина, у којима банке остварују посебно стабилне пословне резултате.

Истраживање показује и да три четвртине међународних банкарских групација које послују у региону планира даље ширење активности, док ниједна не очекује смањење пословања.

Током претходних шест месеци забележено је побољшање квалитета кредита и смањење удела проблематичних зајмова, уз стабилан приступ финансирању захваљујући расту депозита становништва и привреде, као и подршци међународних финансијских институција.

Потпредседник Европске инвестиционе банке Марек Мора оценио је да су такви трендови охрабрујући за инвестиције и привредни развој региона, истичући да земље централне, источне и југоисточне Европе и даље располажу значајним развојним потенцијалом.

Истраживање ЕИБ-а обухватило је 12 међународних банкарских групација и 65 локалних филијала и банака које послују у земљама региона.

Цене енергената су у претходном периоду снажно осцилирале након што је Иран, као одговор на нападе, практично затворио Ормуски мореуз – један од најважнијих светских пловних путева за транспорт нафте и природног гаса.

Цена сирове нафте почела је нагло да пада након што су САД и Иран 17. јуна потписали Меморандум о разумевању, којим је предвиђен шездесетодневни период преговора о иранском нуклеарном програму и другим мерама усмереним на окончање рата.

Представници две стране су се прошлог викенда састали у Швајцарској, где су разговарали о окончању сукоба. Након тих разговора, САД су делимично ублажиле санкције на извоз иранске нафте.

Према подацима компаније за поморску аналитику "Кплер", број бродова који пролазе кроз Ормуски мореуз значајно је повећан од потписивања Меморандума.

"Последњих дана мореузом пролазе танкери са сировом нафтом, бродови који превозе течни природни гас (ЛНГ), ђубриво и другу робу", истичу из компаније "Кплер".

Вашингтон и Техеран успоставили су и директан канал комуникације како би спречили неспоразуме и обезбедили безбедан пролаз трговачких бродова кроз Ормуски мореуз, наводи се у заједничком саопштењу посредника – Катара и Пакистана.

Такође, америчка морнарица издала је упутства бродовима да користе јужни пловни коридор, који је  "безбедан од мина и других препрека постављених током рата".

Ипак, број пловила која пролазе кроз Ормуски мореуз и даље је мањи него пре почетка сукоба, када је том рутом дневно пролазило више од 100 бродова. Уз то, бродови и даље чекају у Персијском заливу.

Одраз цена на пумпама

Пошто су цене горива на бензинским пумпама нагло порасле након почетка рата, пажња је сада усмерена на то колико брзо ће почети да падају.

Просечна цена обичног бензина у Сједињеним Државама пала је на око 3,93 долара по галону, након што је у априлу достигла четири долара, што је био највиши ниво од 2022. године. Ипак, цене су и даље знатно више него пре избијања рата.

Амерички председник Доналд Трамп наложио је у среду истрагу против великих енергетских компанија, оптужујући "Шел", "Ексон мобил" и друге компаније да неоправдано држе високе цене горива, иако су цене нафте у паду.

"Цена нафте је значајно пала, а то се не одражава на цене на пумпама онако како би требало", рекао је Трамп новинарима у Овалном кабинету.

Амерички институт за нафту, који представља нафтну и гасну индустрију у САД, саопштио је да се цене горива не крећу истим темпом као цене сирове нафте. 

У првом кварталу ове године најскупљи стан продат је на Савском венцу за 2,6 милиона евра, а истовремено је достигао и највишу цену по квадратном метру – 12.000 евра.

"Што се тиче конкретно тог стана, ја верујем да је сигурно у премијум згради, да су уграђени најквалитетнији материјали, а то је мермер, специјалне облоге за зидове, вероватно намештаји високог квалитета. То су зграде које су затвореног типа", каже Ана Живадиновић, агент за некретнине.

Шта утиче на цену

Зграде у којима се налазе луксузни станови углавном носе име одређеног бренда који учествује у пројектовању, дизајну, управљању или пружању ексклузивних услуга станарима.

Углавном имају и спа центар, теретану и многе друге погодности због чега подсећају на најлуксузније хотелске смештаје.

"Конкретно на ову цену доста утиче и ограниченост те понуде. Ми немамо пуно таквих опција на тржишту где може да се купи брендиран стан – у једној, две, три зграде које су, да тако кажем, међу најпознатијим зградама у Београду", наводи Ђорђе Ђорђевић, експерт за некретнине.

Најчешће их купују бизнисмени, привредници, странци, кажу стручњаци за некретнине.

Који су станови најтраженији

Луксузних станова има највише у Београду на води, али их има и на Новом Београду, Врачару.

Ипак, највећа потражња је за мањим становима површине између 50 и 70 квадратних метара којих на тржишту некретнина, како тврде агенти – нема довољно.

Бајатовић је рекао да нема инвестиција без гаса и поручио да уколико се не заврше неки од наведених пројеката, попут интерконекције са Румунијом и са Северном Македонијом, и да се појачају капацитети према Мађарској и да се заврше складишта која се те такође помињу, гас ће поскупети за минимум 40 одсто.

"Ако га увозимо са немачке обале и послушамо неке од аналитичара, поскупеће 80 одсто. Ја мислим, ако гледате европску агенду, све те примопредајне станице и сви ти гасоводи се налазе на европској агенди и услов су, између осталог, за отварање кластера 3. Између осталог, те примопредајне станице су услов за отварање тржишта. Све то тражи Европа", навео је директор "Србијагаса".

Бајатовић је казао и да "Србијагас" инвестиционе кредите финансира сам, али да је неопходна гаранција државе да ће пројекат бити завршен. 

"Ако погледате шта се данас дешава у свету, посебно у Европи, не мислим да говоримо о привременој кризи. Говоримо о трајној промени економског окружења. Фискална политика као главни алат који свака влада има је кључни инструмент у решавању свих проблема које таква трајна промена економског окружења носи са собом", рекао је Мали на панелу "Фискална политика и финансирање одрживог развоја" у центру "Сава".

Он тако одговорио на питање да ли Европа улази у нову фазу када би фискална политика требало у суштини трајно да се прилагоди националној безбедности, енергетској отпорности, климатским променама, индустријској конкурентности, све у исто време.

"Будимо само отворени. Говоримо о демографским променама. Говоримо о климатским променама. Говоримо о технолошким иновацијама, вештачкој интелигенцији, изазовима који, иду уз то. Говоримо о геополитичким сукобима, различитим ратовима. Говоримо о регионализацији, а не о глобализацији. Говоримо о енергетској ефикасности и инвестицијама. Знате, читав низ различитих изазова којима се треба бавити истовремено. И као министар финансија не мислим да заправо говоримо само о фискалној политици, као што су дефицити или однос јавног дуга према БДП-у или било шта друго што је важно. Мислим да говоримо о фискалној отпорности", рекао је Мали.

Поручио је да је фискална отпорност инструмент који свака влада треба да има да би се, како је рекао, позабавила свим проблемима и изазовима који су пред нама.

"Ако погледате, на пример, случај Србије, само да вас подсетим, 2020. године, када се догодио ковид, били смо прва земља у континенталној Европи која је обезбедила све четири вакцине нашим грађанима бесплатно. Дакле, брзо смо реаговали, показали отпорност. Истовремено, подржали смо нашу економију милијардама и милијардама евра, тиме штедећи мала предузећа и запосленост. Када се десио сукоб у Украјини 2022. године, поново смо реаговали веома одговорно и успели смо да обезбедимо енергетску безбедност за целу земљу, за предузећа, за пословне људе, а такође и за домаћинства, чиме смо поново показали колико смо отпорни. И успели смо то да урадимо инструментима који су нам били на располагању", истакао је Мали.

Значај фискалних резерви

Пре 10, 15 година, јавни дуг Србије је био већи од 60 до 65 одсто бруто домаћег производа.

Сада је испод 45 одсто, напоменуо је регионални представник ММФ-а Себастијан Соса на панелу Фискална политика и финансирање одрживог развоја.

Истиче да друге земље Западног Балкана и ширег региона, а пре свих Црна Гора и Северна Македонија, и даље имају релативно више нивое јавног дуга, од око 60 одсто бруто домаћег производа.

Себастијан Соса указао је да су фискалне резерве битне како би држава могла да подржи домаћинства и привреду онда када економију погоди шок.

"Знам да је тешко спровести циљане мере, али неке земље су то успеле. Ослањале су се на постојеће јаке системе социјалне помоћи. Дале су једнократну помоћ онима са најнижим примањима и малим и средњим предузећима", указао је Соса.

Геополитичке тензије и економске интеракције

О новом економском поретку, своје ставове супротставили су главни амерички и главни кинески економиста.

Дани Родрик, професор на Универзитету Харвард, сматра да лош сценарио води у повратак у међуратни период, односно колапс трговине.

"Ружан сценарио је онај у којем имамо све више геополитичких тензија широм света. То доминира у размишљањима креатора политике о светској економији. С друге стране, ми економисти увек размишљамо о добицима од трговине као о позитивном збиру. Геополитика је увек нулти збир. Све што ја добијем, неко други губи и обрнуто. Ако геополитика постане доминантан оквир, онда економска интеракција постаје оружје", упозорава Родрик.

Напомиње да постоји и "добар" сценарио, што је повратак духу бретонвудске ере, где је постојало много уравнотеженије разумевање приоритета у економском развоју.

Ривалство САД и Кина – шта је коме јача страна

Када је реч о Кини, професор Џастин Јифу Лин истиче да многи људи ту земљу гледају само кроз извоз, али заборављају да је она уједно и највеће тржиште за увоз.

На питање да ли Кина види себе као конкурента САД-у и колика је вероватноћа да их престигну, Јифу Лин каже да Кина предњачи у радно интензивним индустријама у односу на Америку.

"САД имају предност у технолошки и капитално интензивним секторима, док Кина има предност у радно интензивним секторима. Због тога Кина жели да увози таква добра, али због великог ривалства, САД не желе да извозе одређене производе и услуге у Кину, па Кина мора да развија те области сама", објаснио је Јифу Лин.

Када је реч о малим и средњим земљама, економисти сматрају да оне имају веома велику улогу – било да су то Бразил, Индонезија, Јужна Африка или Индија. Ипак, сматрају да те земље нису нужно кооперативне, већ више имају на уму сопствени интерес.

У времену глобалне неизвесности, геополитичких тензија и бројних економских изазова, питање стабилности јавних финансија и одрживог развоја постаје једно од кључних питања савремене економије и управо тим темама бави се научна монографија, саопштио је издавач монографије "Рингиер Србија".

"Монографија долази у тренутку када се светска економија суочава са феноменом који Мали у књизи дефинише као 'мулти-криза' - сплетом међусобно повезаних финансијских, економских, геополитичких и климатских потреса. Кроз 14 научних радова, писаних самостално или у сарадњи са другим ауторима, Мали анализира како мале економије у транзицији могу да постигну макроекономску стабилност упркос глобалној неизвесности", пише у саопштењу.

Наглашава се да књига нуди критички осврт на конвенционалне економске догме и заговара хетеродоксни приступ који је истовремено научно утемељен и практично применљив, као и да је фокус истраживања на фискалној децентрализацији, реструктурирању јавног сектора и стварању предуслова за дугорочно одржив раст.

Додаје се и да се један од кључних сегмената монографије бави конкретним реформама које су спроведене на нивоу Града Београда, прецизирајући да аутор документује како је градска администрација, суочена са буџетским дефицитом од 20,25 одсто крајем 2013. успела да кроз институционално и финансијско реструктурирање преполови тај минус за годину дана.

У монографији се наводи, да је јавни сектор, који је генерисао губитке од скоро 24 милиона евра, трансформисан у систем који остварује профит од 8,5 милиона евра, уз уштеде на јавним набавкама од чак 62 одсто.

У саопштењу се истиче и да су теме попут оних како ће изгледати глобална економија у наредној деценији, да ли ће вештачка интелигенција променити тржиште рада и како сачувати привредни раст услед геополитчких тензија окосница разговара на 21. Светском конгресу економиста.