Представници обе листе оценили су да је изборни процес протекао мирно, без инцидената, уз поштовање свих правила и процедура.

"Ми нисмо чули експлозију јер смо били у епицентру експлозије, мислили смо да је неки земљотрес и да нас је прогутала земља, буквално се тако човек осећа. Онда кад схватиш да си жив, кад добијеш онај контраст у очима који је буквално после можда секунд дошао да се привикнеш на мркли мрак, онда кренеш да се бориш за живот. Људи то не могу да схвате кад ти падне томахавк на 5-6 метара, експлодира, неког нема, ниједног трага, ни ДНК, а ти си прошао како си прошао", рекао је радник РТС-а Драган Шуковић.

О животу су одлучивали кораци, секунде и срећа коју није имало 16 колега. Први пут у историји ратовања погођена је медијска кућа која је претходно проглашена за легитимни војни циљ. Александар Митић, који је у то време био извештач агенције Франс прес са КиМ, каже да НАТО кампања није текла по плану због отпора војске, полиције и грађана Србије, као и све већег негодовања јавног мњења у НАТО чланицама. Као прекретницу види бомбардовање колоне Албанаца код Ђаковице када је страдало на дестине цивила.

"Те вечери 14. априла увече Бил Клинтон је назвао Тонија Блера и рекао – Тони, ми губимо медијски рат од Срба након овога што се догодило данас. Тони Блер тада одговара – ништа не брини, имам решење, шаљем сутра у Брисел свог спин мајсора Алистера Кембела", каже новинар и виши научни сарадник у Институту за међунродну политику Александар Митић.

Главни циљ био је да се смањи отпор према НАТО бомбардовању СРЈ. Митић наводи податке истраживања која су касније објављена – у том тренутку се 98 одсто Грка противило НАТО агресији, у Немачкој је подршка опала за 25 одсто због бомбардовања албанских цивила. Алијанси је, каже, био потребан догађај који ће променити фокус – излаз су видели у бомбардовању телевизије.

"Фокус је био да се што мање кредибилних слика шаље са терена, сматрали су да ће смањењем броја графичких приказа НАТО агресије и последица успети да релативизују отпор који постоји у државама чланицама", каже Митић.

Према сведочењима преживелих, стране телевизијске екипе, укључујући и западне дописнике, иселиле су своје редакције из зграде у Абердаревој одакле су претходно слали извештаје. Радници РТС-а нису добили никакво упозорење. Њихове породице и колеге и 27 година касније постављају исто питање – да ли је смрт 16 запослених могла да се избегне?

"То бледи из године у годину, то је дефинитивно, млади људи не знају шта се ту десило, то је један стравичан злочин. Оно што се мало прича да су неки људи умрли од последица бомбардовања, њих такође не треба заборавити, то је неодвојива прича од ове приче", каже Шуковић.

Да нису страдали у бомбардовању РТС-а, многи од њих би и данас у њему радили.

"Историја српске војске, која је била и остала стуб одбране државе и симбол снаге и пожртвовања, историја је херојства, храбрости и части. Од Првог и Другог српског устанка, преко српско-турских ратова, славних победа и херојства у балканским и Првом светском рату, до херојске одбране од најмоћнијег војног савеза у људској историји, српски војник је увек показивао да снага једне војске не лежи само у оружју, већ у карактеру, одлучности и вери у праведност своје борбе. Сетимо се само Цера и Колубаре, албанске голготе и пробоја Солунског фронта - то нису само странице историје, то су темељи нашег идентитета", рекао је генерал Мојсиловић.

Уз оцену да је година за нама била година рада, одговорности и видљивих резултата, истакао је да Војска Србије свој празник обележава боље обучена и опремљена, са новим јединицама и новим способностима, што не би било могуће без чврсте подршке државног врха, на првом месту председника Републике, као и подршке Министарства одбране и Владе у целини.

"Путем убрзаног развоја ћемо наставити и наредних година. Улагаћемо у људство, наоружање и инфраструктуру. Врло брзо ћемо по способностима, слободно могу да кажем, прерасти оквире нашег региона", закључио је генерал Мојсиловић.

Дан Војске Србије – 23. април се и ове године обележава низом манифестација у командама, јединицама и установама Војске Србије и у Министарству одбране, у знак сећања на дан када је подигнут Други српски устанак, који представља прекретницу у стварању модерне српске државе и војске.

Тврдња да је Управни одбор усвојио предлог директорке Мање Грчић "да Редакција дечјег програма као таква више не постоји“ није само нетачна, она је свесно обмањујућа. И, нажалост, није реч о изолованом случају, већ о устаљеном обрасцу деловања групе окупљене око Инстаграм профила „Наш протест“, која се представља као глас запослених у РТС-у, иако за такву тврдњу не пружа никакав веродостојан доказ – напротив, у више наврата је већ била ухваћена у изношењу неистина, те у пракси сваку одлуку унапред оспорава, без обзира на њен садржај и стварне последице.

Чињенице су, међутим, јасне и лако проверљиве. Управни одбор је на седници у петак, 17. 4. 2026. године, усвојио измене и допуне Правилника о унутрашњој организацији РТС-а, којима је поново успостављен Културно-образовни програм, као организациона целина која је већ постојала у ранијем периоду. У оквиру тог програма функционише и Редакција школског и дечјег програма.

Дакле, уместо „укидања“, како се тенденциозно тврди, реч је о враћању и јачању програмске структуре која омогућава квалитетније и систематичније бављење садржајима за децу и младе. Свако ко жели да разуме – разумеће. Свако ко не жели – наставиће да шири неистине.

Посебно је важно нагласити да су на ове измене сагласност дали сви репрезентативни синдикати ЈМУ РТС. Та чињеница додатно обесмишљава покушаје да се одлуке представе као једностране или донете мимо запослених.

Није проблем у постојању критике. Напротив, она је неопходна. Проблем настаје када се критика свесно заснива на нетачним информацијама, уз јасну намеру да се свака промена унапред дисквалификује. Такав приступ не доприноси ни професионалном дијалогу, ни унапређењу рада РТС-а, већ искључиво продубљује неповерење и ствара атмосферу сталног конфликта.

Управни одбор неће доносити одлуке водећи се гласноћом појединих профила на друштвеним мрежама, већ искључиво интересом јавног сервиса и грађана Србије. Управо зато остајемо посвећени одговорном управљању, транспарентности и унапређењу програма.

Истина није ствар интерпретације. Она је ствар чињеница. А чињенице су, у овом случају, недвосмислене.

Научни сарадник ФПН-а Милош Вукелић објашњава да дигитални суверенитет, као и сваки други, подразумева да држава сама доноси одлуке у дигиталном простору.

"Унутар, према својим становницима, уколико сте држава, немате заправо никаквог посредника у управљању или у владању или у владавини, односно да немате никог изнад ко би могао да утиче на ваше одлуке, то јест да сте ви тај коначни доносилац одлука у дигиталном свету", рекао је Вукелић.

У Србији се граде нови и проширују постојећи дата центри. Ради се и на развоју српског језичког модела вештачке интелигенције, који ће бити заснован на домаћим подацима.

Шта су фабрике вештачке интелигенције

Отварају се и такозване фабрике вештачке интелигенције. То нису класични дата центри, већ системи са посебном наменом.

Директор пословног развоја "Орион телекома" Горан Обрадовић наводи да је реч о изузетно моћној инфраструктури која омогућава развој и коришћење модела ВИ.

"То је врло моћна инфраструктура поред хардверског нивоа, који се састоји од такозваних GPU ресурса. То су моћни процесори, у себи обједињује high speed networking, врло перформантне компоненте за умрежавање, али ту је најважнији такозвани софтверски слој који омогућује тренирање модела, коришћење модела вештачке интелигенције", објаснио је Обрадовић.

Приватне корпорације воде главну реч, шта могу државе

Носиоци развоја углавном су приватне корпорације, чији је приоритет профит. У таквим околностима поставља се питање – шта држава уопште може да уради када је реч о дигиталном суверенитету? Стручњаци указују да су државе и даље највећи купци, да постављају правила игре и граде инфраструктуру, али да немају исти утицај.

Милош Вукелић указује да моћ државе да утиче на технолошке компаније зависи од њене позиције у свету.

"Ако сте САД, ваша моћ да утичете је изузетно велика. Ако сте Кина, ваша моћ је изузетно велика да утичете на те компаније, иако су можда оне номинално приватне. Ако сте Русија, очигледно ваша моћ је изузетно велика. Али Европа још није успела да успостави тај принцип, јер још нема технологију која је неопходна да би она могла да успостави ту врсту контроле. За државе попут Србије, за државе попут суседне Мађарске, затим Хрватске, Бугарске и тако даље, маневарски простор јесте значајно ограничен", рекао је Вукелић.

Суверенитет "у ланцима" снабдевања

Сваки суверенитет, па и дигитални, зависи од положаја у глобалној економији и од трговине са светским технолошким силама.

Милош Вукелић истиче да Србија мора да се ослони на глобалне технолошке ланце.

"Србија мора да се ослони на неке од ових ланаца снабдевања, на неке од ових архитектура, на неку од ових великих сила које имају капацитете да раде овакве ствари", навео је Вукелић.

Ситуацију отежавају царински ратови, који су избили управо у трговини најсавременијим чиповима за вештачку интелигенцију.

Потпуни суверенитет тешко достижан, шта је могуће постићи

Горан Обрадовић указује да је потпуни технолошки суверенитет данас тешко достижан.

"Суверенитет не зависи само, није ту ни само технологија, зависи од глобалних ланаца капитала, од глобалног talent pool-а, од светских ресурса и од глобалног снабдевања електричном енергијом. Значи јако је тешко обезбедити суверенитет. Оно што је могуће, могуће је да покушамо да обезбедимо што мању зависност од једног извора", истакао је Обрадовић.

Дигитални суверенитет остаје под знаком питања и за велике и за мале играче. Одговор ће тражити између глобалног тржишта и сопствених технолошких капацитета.

Кашице су након аустријског, превентивно повучене и са словеначког и чешког тржишта.

Како наводе из компаније "HIPP", разлог повлачења производа са тржишта није квалитет кашица, већ, како тврде, криминална радња.

Кашице које су предмет истраге не увозе се нити продају у Србији, те нема разлога за забринутост родитеља.

Саветник министра здравља за инспексијске послове Драгољуб Пауновић каже да кашице од шаргарепе и кромпира нису регистроване као производ у Министарству здравља и не могу се наћи на српском тржишту.

"Та конкретна кашица се не налази у продаји у ланцима у Србији. Ко учествује у продаји, од произвођача, увозника и продавца, дужан је да води рачуна о исправности тих производа и да у сваком тренутку обавести уколико дође до неких нежељених дејстава", објаснио је Пауновић.

Додао је да, уколико амбалажа кашице није вакуумирана, она не сме да се користи.

"То се десило и у Аустрији, неко је отварао те теглице и ту досипао отров за пацове. Значи када чујете клик при отварању оригинално запаковане кашице она је добро вакуумирана и исправна за коришћење", рекао је Пауновић.

Овим је хитно наложено да се са тог места уклоне сви усташки симболи, као и да се истовремено постави панел који ће објаснити улогу Лубурића у ратним злочинима током Другог светског рата под окриљем тадашње НДХ.

Професор Васкез оцењује да је шпанска влада заузела исправан став у сагледавању догађаја на простору Балкана током Другог светског рата.

"Лубурић је био кључна фигура усташког режима и директно је повезан са злочинима почињеним током Другог светског рата, посебно на месту које сви знају – Јасеновац, концентрациони логор, али и остале подлогоре у овом делу. Задржавање таквих симбола на јавном месту била је погрешна порука. Њихово уклањање не брише историју, већ помаже садашњости на јасан и поштен начин. Јавни простор не треба да одаје почаст људима повезаним са масовним злочинима. Мислим да је ово веома, веома важан став шпанске владе. Апсолутно", каже Васкез.

Бројни покушаји ревизије историје у Европи

Објашњава да је ово само један од примера покушаја ревизије или ублажавања историје који постоје широм Европе.

"У многим случајевима они нису потпуно изражени, али су присутни на друге начине. Понекад се злочини умањују или се више пажње поклања националном страдању него целокупној историјској стварности. То се може видети у јавним расправама", сматра Васкез.

Додаје да се таква врста ревизије историје може уочити и у многим образовним системима и начину на који се сагледавају догађаји из Другог светског рата.

"Проучавање и поновно сагледавање историје је нормално. Проблем почиње када се чињенице искривљују или се злочини минимизирају", истиче овај историчар.

Значај обележавања Дана сећања

Србија данас обележава Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, у знак сећања на пробој логораша из Јасеновца 22. априла 1945. године.

Васкез каже да је обележавање овог датума од суштинског значаја, посебно за младе генерације.

"Говорити о прошлости није само знати прошлост, већ радити заједно у борби за одбрану демократије данас. Сећање на оно што се догодило на овим местима, данас је то Јасеновац, али имамо и 27. јануара је Аушвиц, као и 5. мај Маутхаузен. То није само историја. То је и страдање Срба, Јевреја и Рома, Шпанаца, Италијана... али и свих људи који су радили заједно да зауставе тоталитарне режиме. И то је веома важно зато што је то први корак ка слободи, ка правој Европи", наглашава Васкез.

Додаје да се у Европи не зна довољно о страдањима Срба, Јевреја и Рома у концентрационим логорима широм НДХ.

"Образовни системи нису увек поклањали једнаку пажњу свим страдањима. Ти системи нису исти. Уколико проверите политику образовног система у Шпанији или у неким другим европским земљама, не говори се, на пример, о Јасеновцу. Људи знају историју у вези са Аушвицом, Маутхаузеном, Равензбриком, о другим концентрационим логорима широм Европе, али овај део везан за Балкан је понекад занемарен", наводи Васкез.

Логор Јасеновац важан за историју Европе

Сматра да је због тога веома важно да се у Европи више говори о страдањима у Јасеновцу.

"Јасеновац је веома, веома значајно место за познавање историје зато што је снажно, обележио Други светски рат и историју Европе. У овом случају је неопходно више образовања, више истраживања и више сарадње између земаља за нашу заједничку историју. То је веома важно. Сећање није само чин поштовања, већ одговорност наших влада и наших друштава", наглашава Васкез.

Упитан због чега је покушај ревизије историје и даље снажан, професор из Мадрида објашњава да је то посебно видљиво на Балкану.

"На Балкану, нарочито у Хрватској, то је далеко видљивије. Постоје расправе о наслеђу Независне Државе Хрватске, укључујући и то како се места попут концентрационог логора Јасеновац требају памтити. То је велика расправа. Постоје и расправе о симболима и називима улица. То је учестало у расправама у Хрватској. Али проблем није у дискусији, она је нормална. Забринутост је што понекад нема довољно јасноће о режиму чији су злочини добро документовани. То је веома важно питање. То може довести до тумачења која су превише ублажена или нејасна", сматра Васкез.

Јасан став ЕУ према ревизији историје

Овај стручњак каже да ЕУ има јасан став по питању покушаја ревизије историје, али да и поред јасних закона против говора мржње и забрањених симбола, то углавном зависи од самих чланица.

"Постоје политички притисци кроз институције као што су Европска комисија и Европски парламент, као и подршка образовању и сећању. Мислим да је веома важно додатно оснажити европске институције и сарадњу са организацијама као што је Међународна алијанса за сећање на Холокауст. Међутим, Европска унија не може у потпуности да контролише како се свака земља односи према својој прошлости. Исто је и са Хрватском. Та одговорност остаје национална. На пример, Шпанија у овом случају о којем данас говорим, показује да је промена могућа када постоји политичка воља и када се ради на добар начин", закључује директор Европског института за истраживање тоталитаризма и Холокауста из Мадрида Карлос Васкез.

Техничка проба ће трајати неколико недеља. Затим ће две машине, које су склопљене у Кини, поново бити расклопљене и спремне за транспорт.

У јуну или јулу требало би да крене транспорт делова машине ка Београду.

"Машине су произведене и направљене у складу са пројектном документацијом и свим техничким условима које су израђене и дате извођачу. Извођач је дао произвођачу. Очекујемо да у јуну буду послате за Београд", потврдио је РТС-у в. д. директора ЈКП "Београдски метро и воз" Андреја Младеновић.

Завршена вештачења целе трасе

Младеновић је истакао да ће се користити најмодернија технологија копања тунела.

"Ми смо урадили неколико нивоа геолошких истраживања и сада извођач ради додатна геолошка истраживања. Урађена су вештачења  терена на целој траси. Што се тиче самих објеката, тунелска деоница се копа на неких двадесетак метара просечне дубине. Неке станице ће бити дубље, попут Трга републике до неких четрдесетак, тридесет пет метара. Безбедност градње, што се тиче саме технологије, је на највишем могућем нивоу", истакао је Младеновић.

Бетонска конструкција, која прави простор за метро, моћи ће да "копа" десетак метара дневно, наводи Младеновић.

"Просек дужине између станица је око хиљаду метара. Неких три месеца ће нам бити потребно да дођемо од једне до друге станице. Крећемо са два ТБМ-а (машине), један од станице Белих вода на Чукарици, а други од Карабурме, односно Панчевачког моста. Они се налазе на Сајму. То је једанаест километара укупно тунела и представља прву фазу прве линије. Друга фаза прве линије креће од Панчевачког моста до Миријева. Тада ћемо имати још један ТБМ, који ће бити допремљен следеће године", објаснио је Младеновић.

Из студија које су урађене и прорачуна који су рађени, Младеновић је закључио ће турбуленције и вибрације током копања бити минималне.

"Измене су неодложне, пре свега због тога што закон који важи од 2005. године морао би већ да се усагласи са другим законима у нашој земљи, односно са читавим законодавством, али и зато што је Србија од 2005. године ратификовала велики број конвенција и потписала велики број међународних споразума са којима овај закон није у сагласности", рекла је министарка.

Подсетила је и на препоруке Европске комисије.

"Са друге стране, имамо извештај Европске комисије из 2023. године који јасно указује на разлоге замерки, односно на то да Србија треба да измени своје породично право како би се изричито забранило телесно кажњавање у породици и дечији бракови. Дакле, више је разлога за измене и допуне Породичног закона који важи од 2005. године", навела је Жарић Ковачевићева.

Јавна расправа о нацрту измена је завршена, а према речима министарке, пристигао је велики број предлога и сугестија стручне и шире јавности.

"Тај извештај ће свакако прећи две стотине страна и биће доступан и на сајту министарства и упознаћемо јавност са тим које смо све примедбе, односно предлоге добили и које смо усвојили, а које нисмо и због чега. Ми се руководимо најбољим интересима детета", указује министарка.

Забрана физичког кажњавања – постојећи протоколи и тумачења

Посебну пажњу јавности изазвала је одредба о потпуној забрани физичког кажњавања деце. Министарка подсећа да Србија већ има јасно дефинисане механизме заштите.

"Сви који су говорили против забране телесног кажњавања у изменама и допунама које смо представили морају да знају да постоји у Србији општи протокол за заштиту деце од насиља који је Влада Републике Србије усвојила 2022. године и који таксативно дефинише шта је телесно кажњавање", нагласила је она.

Шта се сматра телесним кажњавањем

Појашњава и шта се конкретно под тим подразумева:

"Дакле, телесно кажњавање јесте насиље према детету у циљу исправљања и контроле његовог понашања, али се у том општем протоколу оно дефинише као шутирање, бацање детета, наношење опекотина и приморавање детета да гута љуте зачине", објаснила је Жарић Ковачевићева.

Да ли деца имају право да пријављују родитеље

Осврћући се на страхове од злоупотреба, нагласила је да закон не предвиђа да деца пријављују родитеље.

"Деца неће моћи да пријављују родитеље", истакла је министарка.

Нема одузимања деце – акценат на подршци породици

Демантовала је и наводе да би нове мере могле довести до одузимања деце.

"Апсолутно у закону нигде не стоји да ће се родитељима одузимати деца", нагласила је Жарић Ковачевићева.

Говорећи о механизмима заштите, подсетила је да важећи закон већ предвиђа мере надзора.

"Ви сада када погледате овај актуелни закон који је ступио на снагу јула 2005. године, можете да видите да он говори о превентивном и корективном надзору који, наравно, спроводи Центар за социјални рад, односно орган старатељства и било шта што ми будемо унели касније у подзаконске акте на шта је министар лично овлашћен, неће се тицати одузимања деце, јер подзаконски акти немају већу снагу од закона који су усвојени у нашој земљи", истакла је министарка.

Како је додала, систем ће бити усмерен на подршку породицама.

"Све што је могуће да се дешава јесте да се разговара са родитељима, да се пружи психолошка и социолошка подршка, да се пружи подршка свих стручњака који су запослени у центрима за социјални рад и да им се предложи да отклоне недостатке у вршењу родитељског права", навела је Жарић Ковачевићева.

Укидање малолетничких бракова без изузетака

Још једна важна новина односи се на укидање малолетничких бракова, који су до сада били могући уз дозволу суда.

"Ми ћемо предложити да се укину малолетнички бракови уз дозволу суда. Они су могли да буду склопљени уколико је дете навршило шеснаест година живота. Сада ће бити ситуација у којој ће се потпуна пословна способност стицати само пунолетством. Дакле, укинућемо склапање брака пре пунолетства уз дозволу суда", навела је министарка.

Говорећи о даљим корацима, министарка је указала и на значај Савета за права детета, који ће пратити примену закона и предложених измена, како би се обезбедила њихова ефикасна примена у пракси.

Цело гостовање Јелене Жарић Ковачевић можете погледати у видеу на почетку текста.

Венце у спомен-парку у Јајинцима положили су и представници Града Београда, Градске општине Вождовац, Музеја жртава геноцида, Меморијалног центра "Старо сајмиште", Савеза јеврејских општина, Националног савета Ромске националне мањине, Удружења грађана за неговање антифашистичких традиција и дипломатског кора у Србији.

Мацут је, након полагања венаца, рекао да места попут тог спомен-парка представљају симбол бола, као и обавезу на трајно сећање.

"Јајинци су симбол бола, али и људске дужности да не заборавимо. Данас стојимо као чувари успомене на десетине хиљада невино страдалих Срба, Јевреја, Рома, жена, мушкараца и деце чији су животи одузети у најмрачнијем поглављу историје, вођеном идеологијама мржње које се никада не смеју поновити", рекао је председник Владе Србије.

Обавеза сваког човека је да памти

Трагедија коју је донео Други светски рат, додао је премијер, подсећа на цену коју човечанство плаћа када се изгуби поштовање према људском животу.

"Зато свакога дана, а данас посебно, морамо да се подсећамо да је мир вредност коју свакодневно треба да чувамо", поручио је Мацут.

Мацут је нагласио да је обавеза сваког човека не само да памти, већ и да не дозволи да се сличне трагедије понове.

"Снага нашег друштва огледа се у разумевању и уважавању сваког човека, без обзира на порекло, веру или име. Сећање на жртве обавезује нас да се супротставимо забораву, релативизацији и ревизији историје", рекао је председник Владе.

Истакао је да Србија остаје посвећена очувању мира, достојанства и међусобног поштовања.

"И зато понављам – човечност и мир морају бити наше највише вредности. Заувек ћемо чувати успомену на све невино страдале Србе, Роме, Јевреје, жене, мушкарце и децу", поручио је Мацут.

Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и друге жртве фашизма у Другом светском рату обележава се у знак сећања на 22. април 1945. године, када су последњи преживели логораши извели пробој из усташког логора Јасеновац.

"Оно што морам да кажем јесте да смо се ми борили за много већ опсег подршке, у смислу да смо се борили да надокнада не буде 65.000, да не буде у висини минималног личног дохатка, него да буде у висини просечне плате", каже Ана Кнежевић из Удружења "Ево рука".

Статус би, како је рекла, требало да обухвати све родитеље неговатеље – без обзира на то да ли су запослени или у пензији.

Главна примедба, око које су родитељи готово једногласни, јесте то што они који буду добили статус родитељ-неговатељ, неће моћи да раде ни по ком основу.

Александра Рабреновић из Удружења "Деца без граница" сматра да би флексибилнији модел, који би омогућио рад до четири сата дневно, био одрживије решење и усклађен са праксом у европским земљама.

"Сви предлози биће усаглашавани" 

Доведен је у питање и опстанак удружења која воде родитељи јер ће, кажу, многи одустати од рада на пројектима да би добили статус родитељ-неговатељ.

"На жалост бићемо у ситуацији да угасимо једно овакво удружење које је од великог значаја за југ Србије. Наша деца неће имати никакве услуге. Што се тиче зарада и што се тиче родитеља који имају по 2 детета. Они имају право на један статус родитељ-неговатељ, али би требало да имају право и за друго дете или бар 50 одсто увећање на то", каже Данијела Савић из Удружења Пчињског округа за помоћ особама с аутизмом.

Уколико би могли додатно да раде и зарађују, можда би и предвиђених 65.000 динара месечно било довољно за трошкове и већу сигурност родитеља-неговатеља када оду у пензију.

"Ми ћемо све предлоге узети у обзир и наравно усаглашавати са осталим државним органима и потрудити се да све што буде у нашој моћи, а што буде позитивно да имплементирамо у будући предлог закона", каже Радица Булајић, члан Радне групе Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

За предлоге и сугестије има времена до 7. маја. Наредни округли сто, заказан је за 28. април, у Суботици.

У изборној трци учествују две листе – Удружење студената Нови Пазар
и Слободни студенти


Гласање се одвија у холу универзитета и трајаће до 17 часова, а према тренутним информацијама, изборни процес протиче уредно и без неправилности, јавља дописник РТС-а.

Право гласа имају сви студенти уз индекс и лични документ.

Студенти на овај начин директно одлучују ко ће их представљати у Студентском парламенту и учествовати у комуникацији са управом универзитета по питањима од значаја за студентску популацију.

Након затварања бирачког места, приступиће се пребројавању гласова, а коначни резултати биће познати по завршетку изборног процеса.

"У ноћи између 21. и 22. априла преостали јасеновачки заточеници, којих је било око 1.200, одлучили су да покушају пробој у слободу. Чули су да су усташе почеле са ликвидацијама последњих заточеника, нарочито са ликвидацијом више од осамдесет жена из логора у Старој Градишци. Подстакнути тиме и свесни да их чека слична судбина, они су се рано ујутру 22. априла организовали, искористили тренутак непажње усташких стражара и кренули у пробој који је остао упамћен у историји и колективном сећању. Од око 600 логораша који су кренули у пробој, преживело је 117, док је у другом делу логора, у кожари, од 147 заточеника преживело свега 11", наводи Арбутина.

Пробој који је постао симбол отпора

Према његовим речима, овај догађај представља симбол страдања, али и отпора.

"Тај покушај пробоја и сам пробој сублимирали су страдање српског народа, али и херојство и жељу за слободом", додаје гост Јутарњег програма.

Сећање под притиском савремених тумачења историје

Говорећи о данашњем односу према прошлости, Арбутина је истакао да се од 2011. године у Србији систематски обележава овај дан, али је упозорио и на присутне покушаје ревизије историје.

"То сећање је изузетно битно, јер сведочимо да је у данашњем окружењу и у данашњој Европи ревизија историје присутна", нагласио је он, додајући да је важно инсистирати на историјским чињеницама и очувању сећања на невине жртве.

Јасеновац без довољног историјског контекста

Осврнуо се и на стање у самом спомен-подручју Јасеновац, оценивши да садашња поставка не пружа довољно јасан историјски контекст.

"Када неко први пут дође, он може да види одређене предмете из јасеновачког логора, али не може да стекне утисак ко је ту страдао и зашто је страдао", указао је Арбутина.

Између памћења и заборава

Говорећи о ширем друштвено-политичком контексту, оценио је да савремене политике могу угрозити културу сећања.

"Једноставно та политика сећања или политика заборава јесте нешто што угрожава наш колективни идентитет и угрожава нашу историјску стварност", рекао је он.

Доња Градина – место које мора остати у памћењу

Као један од начина очувања сећања, навео је и изградњу меморијалног комплекса у Доњој Градини, истичући да је реч о највећем стратишту у оквиру система логора Јасеновац и месту од изузетног значаја за будуће генерације.

Арбутина је указао и на значај сведочанстава преживелих, која, како је рекао, имају снажан утицај на младе.

"То је историјски извор, али то је вапај једног човека или једне жене који су у рату све изгубили", наводи гост Јутарњег програма.

Уклањање усташких симбола у Шпанији – важан међународни потез

Посебно је истакао важност недавне одлуке шпанских власти да се уклоне усташки симболи са гробнице Вјекослава Макса Лубурића, оценивши да је то "апсолутно важна порука" у борби против ревизионизма.

Између истине и дигиталне манипулације

Говорећи о присутности историјских тема у јавности, Арбутина је навео да се истина постепено пробија и ван стручних кругова, захваљујући изложбама, предавањима и међународној сарадњи. Ипак, упозорио је и на утицај друштвених мрежа.

"Интернет зна често да превари и често и вара и има много већи домашај него када се лица која се баве одређеном науком појаве", упозорава он.

Историјска истина као трајни задатак друштва

Закључио је да је борба за историјску истину трајан процес и поручио да је неопходно наставити са научним и образовним радом како би се спречило заборављање страдања из Другог светског рата.
 
Цело гостовање Бојана Арбутине можете погледати у видеу на почетку текста.

Када мора да изађе, не полази без зидарских рукавица.

"Купио сам молерске, зидарске рукавице да не проклизавам, ипак гума је, па се лакше држим кад се пењем. Да нема тих рукавица ја бих се скршио", прича Радиша.

Испред његове зграде постоји рампа, небезбедна и за њега, и за било кога ко користи колица. А таквих, бар у њиховој згради, има петоро.

"После силне моје молбе, а ја сам хтео да платим сам, једино су продужили рукохват за један метар, нагиб нису регулисали. Звао сам Општину Нови Београд – кажу нису надлежни, звао сам и Центар за социјални рад, а наш управник зграде се ноншалантно понашао - каже 'шта хоћеш, добио си шта си хтео"', наводи Радиша. 

Према Закону, инвеститор зграде је дужан да у пројекту има уцртан прилаз за особе са инвалидитетом. Инвеститори, међутим, то не поштују увек, а санкција по правилу изостаје. Јавно предузеће "Градско стамбено" има јасна правила када су у питању рампе за особе са инвалидитетом.

"Процедура је пре свега да нам се управник обрати захтевом. Није увек могуће поставити рампу, позитивни прописи не дозвољавају да некоме помогнете, а другоме одмогнете. Када не постоје технички услови да се рампе поставе су следећи: Ако рампом онемогућите нормалан пролаз пешацима – ако прођете преко тротоара, ако се иде преко зелене површине, ако се тиме ремети расвета – тада добијају писани одговор да није могуће направити рампу", каже Игор Ћурчић из Градског стамбеног.

Највећи проблем старе зграде

Према Правилнику о пројектовању, планирању и изградњи није дозвољено постављати исувише стрму рампу. Међутим, некада ни воља институција, појединаца и удружења није довољна.

"Доста се урадило по питању приступачности зградама за лица са инвалидитетом. Ипак, проблем су старе зграде и самим тим ако нема приступачности згради, тад је особа везана за стан", указује Гордана Пушара из Удружења особа са инвалидитетом Београд.

Понекад инвеститор онемогући постављање рампе, понекад закажу стамбене заједнице, а понекад сам простор то не дозвољава. На крају се све, ипак, сведе на добре комшије и одлучност оних за које је сваки степеник – тешко премостив.

Често се ослањала на добру вољу колега и појединих професора који су јој ишчитавали књиге. Помоћ је стизала и од запослених у Народној библиотеци, који су скенирали књиге и слали у Ворд формату који говорни програм може да ишчита.

Kаже да се суочавала са тиме да не може да испрати наставу.

"Неретко се дешавало да колеге добију припремљене материјале на црном тиску, обичном писму за људе који виде, ја пред собом нисам као слепа особа имала материјал одштампан на Брајевом писму", истиче Јовчићева.

Тешкоће у редовним основним и средњим школама

Није много лакше пратити наставу ни у редовним основним и средњим школама. У учионицама често недостају савремена помагала за слепе и слабовиде ученике, попут рељефних табли и апарата за математику, писаћих машина за Брајеву азбуку, снимача звука.

Више од недостатка опреме децу погађа када их наставници поштеде неких задатака или часова физичког васпитања, када у њих не верују или немају довољно времена и знања да им се посвете.

Другачије је, прича Ана, у специјалним школама. Наставници су били едуковани како да раде са њима и како слепо дете може да трчи, да прескочи козлић, да ради колут унапред или уназад.

"И то је утицало касније на читав живот и на развијање те фине моторике и самопоуздања, нису сматрали унапред да ми нешто не можемо, него су нам давали задатке и некад испитивали границе до којих ми можемо да идемо", наводи Јовчићева.

Закони добри, пракса не штима

Од старта до циља систем је за 16 година прешао пола пута у укључивању деце са инвалидитетом у редовно образовање, оцењују у Савезу слепих Србије.

Закони су добри, пракса не штима, па се, кажу, дешава да основци са оштећеним видом започну школску годину без прилагођених уџбеника јер их, иако бесплатно, добијају са закашњењем.

Јелена Стојановић из Савеза слепих Србије каже да је за основне школе обавезно да се прилагођавају уџбеници у аудио-формату или на Брајевом писму и да то они, у сарадњи са издавачким кућама, раде о трошку државе.

"Све остало – како се снађемо. Кад је реч о средњим школама, ту радимо у складу са могућностима и потребама ученика. Цена Брајеве књиге се може кретати од неколико стотина евра до хиљаду евра. Факултети немају законску обавезу још увек, нажалост, да литературу прилагођавају потребама слепих и слабовидих студената", истиче Стојановићева.

Иницијатива за озакоњење Брајевог писма

Савез је ове године држави поднео иницијативу за озакоњење Брајевог писма, како би сви наставници који раде са слепом децом били у обавези да га науче.

Јелена Стојановић указује да ни по специјалним школама неки наставници не знају Брајево писмо. "Просто морају да га познају како би помогли слепом детету да се описмени", наглашава Стојановићева.

За пуну инклузију потребно је и да услуге лични пратилац и педагошки асистент функционишу, каже помоћница повереника за заштиту равноправности Јелена Котевић.

Педагошки асистент треба да помогне детету у савладавању наставног градива, док је задатак личног пратиоца да дете води у школу, тамо брине о њему и врати га кући.

Котевићева напомиње да је недовољан број личних пратилаца, нажалост, у вези са обавезом локалних самоуправа да наведену услугу пружају за своје грађане на својој територији и мањком у буџетима локалних самоуправа.

"Или, просто, неадекватног успостављања приоритета када је реч о томе шта ће локалне самоуправе финансирати", наводи Котевићева.

Иако једни прописи уводе педагошке асистенте у школе, други коче тај процес.

Зашто у школама нема педагошких асистената

Снежана Вуковић, помоћница министра просвете за инклузију осетљивих група у образовању, каже да педагошки асистент за децу са сметњама у развоју у овом тренутку не функционише у школама.

"Министарство просвете је припремило сву легислативу и сваке године буџетира одређени број педагошких асистената који би пружили подршку деци са сметњама у развоју, обучили смо преко 400 будућих педагошких асистената, чак и за коришћење Брајевог писма што је додатна обука, али оно што у овом тренутку Министарство није у моћи да уради, то је да измени одређене уредбе које зависе од неких других институција", објашњава Вуковићева.

У Министарству просвете наводе и да је у протеклих неколико година средствима из буџета финансирана израда и набавка више од 11.500 прилагођених уџбеника за слепу и слабовиду децу у основним школама, које добијају бесплатно, а да се због сложених процедура дешава да са закашњењем стижу до ученика.

Иницијативу Савеза слепих за озакоњење Брајевог писма проследили су, кажу, Заводу за унапређивање образовања и васпитања.

Бесплатна технолошка решења у ресурсним центрима

Наглашавају да у Србији има 12 такозваних ресурсних центара – јавних установа које помажу деци са сметњама у развоју да се лакше укључе у редовно образовање, али и њиховим наставницима и родитељима.

Помоћница министра просвете каже да на националном образовном порталу Завода за унапређивање квалитета образовања и васпитања може да се погледа портал који су направили заједно са њима, где се налазе све јединице асистивне технологије које могу да се преузму бесплатно из ресурсних центара и користе у свим типичним школама.

"Мислим да је то изузетно важно, имају Брајеве читаче, принтере за рељефно штампање и тако даље", истиче Вуковићева.

Потребно је и да надлежни унапреде међусобну комуникацију и сарадњу, као и да се издвајају већа финансијска средства, како би деца са инвалидитетом била равноправна у редовном образовању са својим друговима и подстицана да истрају и развију пуне потенцијале.

"По својим карактеристикама издваја се ГМ-400, тродимензионални, мобилни, великодометни радар, који је намењен за откривање широког спектра циљева и у условима електронског ометања, уз минимално одржавање и висок ниво оперативне доступности. У комбинацији са радаром ГМ-200 ствара компактно и вишеслојно радарско поље које омогућава детекцију свих циљева", наводи Министарство.

Припадници 126. бригаде ваздушног осматрања, јављања и навођења свакодневно изводе обуку на овом савременом средству ради тренажа и даљег унапређења оспособљености за реализацију наменских задатака. Обука се реализује на радарским положајима и обухвата теоријске основе, увежбавање процедура прикупљања и обраде података уз симулацију различитих сценарија угрожавања ваздушног простора и практичан рад на одржавању радарског система.

Како објашњава командир чете капетан Лазар Голић, набавком нових радара из серије "Ground Master" умногоме су унапређене борбене, просторне и информационе могућности 126. бригаде ВОЈИН, истичући да је максималан домет радара ГМ-400 до 515 километара.
 
"Мобилност јединице је битно унапређена, па је она данас за свега неколико минута спремна за маневре премештања и поседања новог радарског положаја што се, и у прошлости и у савременим ратовима, показало као један од кључних фактора чувања технике и људства. Много тога је добијено набавком нових радара, а оно што је остало исто су људи, тај профил 'радарца', заљубљеници у технику, максимално посвећени и поистовећени са јединицом, који ће извршити сваки додељени задатак", нагласио је капетан Голић. 

Заставник Зоран Милосављевић, радарски техничар, истиче задовољство могућностима нових радара, додајући да су им у свакодневном раду од велике помоћи знања и искустава младих старешина које су прошле обуку у Француској. 

"Нама као операторима на радару умногоме је олакшан рад самом аутоматском детекцијом циљева, као и аутоматском дефектацијом кварова до нивоа блока", рекао је заставник Милосављевић.

Захваљујући напредним софтверским решењима радар ГМ-400 даје одличну слику стања у ваздушном простору, што се позитивно одразило на могућности јединица ВОЈИН за осматрање и контролу ваздушног простора, навођење ловачке авијације и усмеравање ракетних јединица за противваздухопловна дејства, закључује Министарство одбране.

"И ја као управник сам био повређен, јер сам уложио свој рад, додуше не физички као они, а можете мислити како је њима било", каже професионални управник Дејан Вујичић.

Уређивање баште испред зграде није законска обавеза станара, али по закону, станари су у обавези да одржавају спољашње делове зграде сами, и ако то не чине, платиће казну од 50.000 динара.

Налазимо се у Цвијићевој улици, на потезу од броја 60 до броја 68. Шест зграда у низу изгледају као да су прошле кроз неку уметничку радионицу – али без дозволе.

Графити свуда – по фасадама, улазима. Уметник оде, а рачун остаје – станари плаћају санирање штете.

"Неки пут себе ухватим да сам као неки инспектор из крими-серија, тако да врло лако снимим момка да је млађи, одем на кошаркашки терен, питам, тражим и нађем", прича Дејан Вујичић.

Срђан Арбутина, правник, објашњава да је то регулисано одлуком града о комуналном реду.

"Што се тиче графита и уништавања туђе имовине, регулисано је у Граду Београду одлуком о комуналном реду, коју је донео град. Битно је рећи да је парадоксално у том закону о комуналном реду да је већа санкција за саму стамбену заједницу, која износи 50.000 динара, него за штетника који изврши исписивање на стамбеној згради, која је смешна и износи 10 000 динара."

У неким зградама, кажу управници, сакупљали су новац по три или четири пута како би префарбали графите. Ако постоји снимак сигурносних камера, то може да буде доказ, тврде правници.

Ресорна министарка Дубравка Ђедовић Хандановић каже да је попуст је за пензионере са минималним пензијама био 1.000 динара месечно. Такође, како је истакла, први пут су војни инвалиди и борци могли то право да искористе. "Било их је 30.000 ове грејне сезоне."

Право на енергетске олакшице имају примаоци социјалне помоћи, дечјег додатка и друга сиромашна домаћинства у зависности броја чланова и прихода, инвалиди, борци, они који имају болесне као и сиромашне сеоске породице. У локалним самоуправама кажу да је највише захтева за олакшице за струју.

Маја Живановић из Одељења за друштвене делатности града Крушевца наглашава да је изменом и допуном уредбе у том граду четири-пет пута увећан број корисника енергетски угроженог купца. Међу њима је највише категорија које су у статусу борца и корисници минималних пензија, што је допринело повећању овог броја и то је отприлике око три по хиљаде домаћинстава, каже Живановићева.

Наплата такси упркос препорукама Владе

За разлику од ранијих година, грађани су сада више информисани о енергетским повластицама. Али проблем је што и поред препорука Владе да се за те намене укину административне таксе, неке општине захтев и даље наплаћују.

Грађани неправилности могу пријавити Министарству енергетике а ресорна министрка позива материјално угрожена домаћинства да поднесу захтев.

Дубравка Ђедовић Хандановић наводи да грађани треба да се распитају у својој општини у јединицама локалне самоуправе да ли испуњавају право за могућност умањења својих рачуна за струју или за грејање и да то своје право искористе.

"Пријаве су могуће током целе године и могуће остварења, односно попуст, иду до 40 одсто за електричну енергију а чак до 60 за грејање", додаје министарка.

Током грејне сезоне од 15. октобра до 15. априла попуст се може добити и на рачуне за гас и грејање из топлана.

"Остварени резултат представља потврду одговорног и систематичног рада државних органа, али и поверења које су грађани указали овом процесу. Посебно желим да истакнем посвећеност и професионализам свих запослених који су својим ангажовањем омогућили да поступци буду вођени ажурно, транспарентно и у складу са највишим стандардима. Наставићемо са истим интензитетом рада, са јасним циљем да сваки захтев буде решен у оптималним роковима", изјавила је министарка Софронијевић.

Позвала је грађане да, по пријему обавештења о обавези плаћања накнаде, изврше уплату у што краћем року, а најкасније у законом предвиђеном року од 30 дана, како би се поступак успешно привео крају.

Спровођење Закона "Свој на своме" представља један од кључних корака у јачању правне сигурности, уређењу имовинско-правних односа и унапређењу укупног пословног и друштвеног амбијента у Републици Србији, наводи се у саопштењу Министартсва. 

"Саобраћај на овој деоници ће, наравно, бити редукован. Булеваром деспота Стефана ићи ће само јавни превоз, а обезбедили смо обилазницу кроз Поенкареову улицу до Цвијићеве, одакле се возила враћају назад. Очистили смо тај пролаз од непрописно паркираних возила и биће по две траке у сваком смеру, све док возила не буду поново могла да се врате у Деспота Стефана“, рекао је Шапић.

Говорећи о новом савском мосту, градоначелник је рекао да би на јесен требало да се види лук, док ће за саобраћај бити отворен на пролеће наредне године.

Шапић је направио пресек стања инфраструктурних радова у граду и најавио нове пројекта.

Радови на станици "Југ" ушли су у завршну фазу, те очекује да ће у наредних 10 дана бити отворена за саобраћај.

Радови на Новом Београду

Када је у питању Нови Београд, каже да се на тој општини највише радило у последње три-четири године. У току су радови код Студентског града, у Булевару Црвене армије, Гандијевој улици, која би требало да се повеже са ауто-путем Милош Велики. Један од пројеката који су у току јесте и канализација у Батајници.

Најавио је реконструкцију Светогорске улице, док ће Косовска, са три траке, бити отворена заједно са гаражом у Влајковићевој на лето.

Најавио је и изненађење на кружном току на Теразијама.

О реконструкцији Безистана

Градоначелник је одговорио и на питања да ли су решени имовинско-правни односи у Безистану и када ће почети реконструкција тог пролаза. 

"Особа коју смо пронашли на крају, то јест брачни пар који живи у Немачкој, није хтео да нам да потпис. Није хтео, то је осмо приватно лице, без чијег потписа не можемо да уђемо у сређивање Безистана. Постоји начин, сада управо радимо на томе, да евентуално, али тада мора да се прогласи да је угрожена безбедност, тај неки највиши ниво угрожене безбедности, када држава може да иде преко потписа. Објективно та врста безбедности није угрожена. Али можемо да посредујемо за том мером, у супротном немамо законски основ, да тамо кренемо у радове јер имовина није решена", рекао је градоначелник.

Градоначелник је говорио и о реконструкцији Академског платоа. Каже, коначно је усаглашен пројекат са Републичким заводом за заштиту споменика културе. До јуна се очекује расписивање јавне набавке.

Што се тиче решења за Апотеке Београд, рекао је да је предлагао да опозиција изабере новог директора, да ће обезбедити подршку Скупштине града, предлагао је и концесију, али су сви његови предлози одбијени.

Шапић се на крају осврнуо и на Свратиште за децу, које је почетком марта објавило да због недостатка средстава више неће радити викендом. Још тада је Град био спреман да преузме бругу о њему, али они нису доставили потребне податке. Због тога, како је рекао, Град има право да наложи инспекцијски надзор и провери функционисање ове организације.