Након додатних прегледа потврђено је постојање неоплазме која је захтевала хитно неурохируршко лечење.

Милица Милосављевић је 9. априла подвргнута сложеној операцији током које је извршена ресекција и редукција тумора. Операција је протекла успешно, а након постоперативног лечења и стабилизације здравственог стања започела је рехабилитацију.

После хируршког захвата, Милица је започела стандардни протокол лечења који обухвата хемиотерапију и радиотерапију у Универзитетском клиничком центру Србије.

У плану је наставак лечења у иностранству, кроз персонализовану имунотерапију и додатне дијагностичке процедуре које представљају нову шансу у борби против болести.

Милици је наша помоћ потребна за трошкове лечења, специјалистичке прегледе, лабораторијске анализе, путовања и смештај током боравка у иностранству који вишеструко превазилазе могућности породице.

Зарони у условима смањене видљивости, са којом су често суочени на рекама и језерима Србије, хладноћа и висок притисак само су неки од изазова са којима се сусрећу. Јасна комуникација је зато са ронилачким паром пресудна.

"Пре него што закачимо предмет за ронилачки лифт,  проверимо да ли је ронилачка пара у реду. кад закачимо лифт, такође, покажемо знак да је све у реду и да можемо да почнемо с изроном.. Ако се нешто деси, на пример, ако парњак остане без ваздуха покажемо руком на уста", каже водник Ђорђе Палачковић из тима 93. ронилачке чете за трагање и спасавање.

Осим спасавања и трагања у свим временским и хидролошким условима, међу задацима ове ронилачке чете су и подводно минирање, противминско и противдиверзантско обезбеђење важних објеката на водним путевима.

Најведљиви током поплава у Обреновцу

Традиција 93. ронилачке чете траје већ 60 година. Највидљивији су били током поплава 2014. године, када су међу првима стигли у поплављени Обреновац и спасили око 2.000 људи.

Учествовали су и у спречавању могуће еколошке катастрофе након пада авиона "Орао" у Гружанско језеро 2010. године. Авион је био потопљен са резервоарима пуним керозина, а рониоци су га успешно извукли.

"У својој формацији, јединици имамо средства, лифтове за подизање терета, али до одређених тежина. За веће подухвате, као што је био са авионом користили смо дизалице Првог понтонијског батаљона, који је у саставу Речне флотиле", наводи поручник бојног брода Жељко Крмпот, командир 93. ронилачке чете.

Истиче се да су формирали понтонски чланак, на њега поставили дизалицу, када рониоци зароне, повежу дизалицу на авион, па се вади авион. "Изузетно компликован и опасан задатак, али смо имали среће да је све било како треба и да смо га брзо и ефикасно завршили", истиче Крмпот.

Осим на Завојском језеру, ови рониоци се кондиционо припремају и у хипербаричној комори, симулирајући услове на дубинама до 50 метара. Да би у сваком тренутку били спремни за дејство у екстремним условима, редовно се увежбавају и на Тиси, Дунаву и Бегеју.

У саопштењу се истиче да је инвеститор "Волф инвест" од почетка учествовао у разговорима како би се пронашло решење прихватљиво за све стране и обезбедила заштита интереса оштећених.

Постигнут је вансудски споразум којим је регулисана накнада материјалне и нематеријалне штете настале у овом догађају. Поред тога, компанија "Биг поинт градња" прихватила је да откупи оштећену непокретност, у складу са условима договореним са власницима.

Споразум о накнади штете и купопродајни уговор оверени су код јавног бележника, чиме су, како се наводи, регулисана сва питања настала поводом овог случаја.

Наводи се и да су све стране сагласне да је постигнуто коначно решење и да су интереси оштећене породице у потпуности заштићени.

Према подацима Националног акредитационог тела, у Србији је акредитовано 18 универзитета, 118 факултета, 13 академија струковних студија, 20 високих школа струковних студија и 11 високих школа академских студија. До краја године требало би да се акредитују још три универзитета.

"Очекујемо да Универзитет СПЦ – Универзитет 'Свети Сава' преда захтев за почетну акредитацију, како је најаваљено. Имамо један приватни универтитет 'Беополис' који је прошао почетну акредитацију и имамо најаву спајања два факултета да би настао један нови универзитет", нагласио је председник НАТ-а Небојша Здравковић.

Србија је прошле године стекла пуноправно чланство у Светској федерацији за медицинско образовање на период од 10 година, што омогућава међународно признавање медицинских диплома. Отуда и питање коликико и друге високошколске установе поштују стандарде акредитације.

"Високошколске установе у највећој мери посштују стандарде. Наравно, квалитет високошколских установа није подједнак – и због тога овај процес акредитације није једнократан – него се добија кредитација на период од седам година. Факултети треба стално да унапређују своје студијске програме, исходе, наставни кадар и научно-истраживачки рад. То је један континуални процес", сматра Здравковић.

До почетака првог уписног рока на високошколске установе има још две недеље. Надлежни апелују да се уписују искључиво акредитовани програми.

"Уписивање неакредитованог студисјког програма је као када настваник објави рад у часопису који није на индекс листи. Значи, не може после да се помогне тој деци, ако упишу нешто неакредитовано", закључује Здравковић.

У Србији се тренутно школује око 260.000 студената.

У тој бици херојски је погинуо војвода Танаско Рајић, чије име заузима посебно место у српској историји и традицији ослободилачких борби.

Државне делегације и представници бројних удружења положили су венце и одали пошту јунацима који су положили животе за слободу Србије.

Помен страдалима и пригодан културно-уметнички програм одржани су и крај споменика Танаску Рајићу у чачанском насељу Љубић.

Патријарх Порфирије, уз саслужење архијереја, архимандрита Јефрема са свештеномонасима манастира Ватопед и домаћим свештетенством, служиће од 9 часова у Храму Светог Саве на Врачару Свету литургију.

СПЦ је позвала верни народ, свештенство и монаштво да "узму молитвено учешће у овој историјској духовној свечаности".

"Дођимо у наш заветни храм на Врачару да достојно испратимо велику светињу и високопреподобног игумана ватопедског Јефрема и његово свето братство", наводи се у позиву.

Свечани испраћај ће, уз највише црквене и државне почасти, уследити после литургије и акатиста Пресветој Богородици, уз учешће Гарде Војске Србије, оркестра Министарства унутрашњих послова, фолклорних друштава, хорова...

Појас је подигнут на постоље унутар Светосавског храма како би поклоници могли да, пролазећи испод ове светиње, добију благослов.

Од 20. маја, када је донет у Београд, поклонило му се више од 800.000 људи.

Због великог интересовања верника, боравак ове реликвије у Србији продужен је два пута на иницијативу патријарха Порфирија. Верници су чекали више сати како би га целивали.

Часни појас Пресвете Богородице стигао је у Београд 20. маја, поводом обележавања Спасовдана, када се нашао на челу Спасовданске литије.

Сребро су освојиле Мара Станишић, Катарина Јованов, Катарина Јаковљевић, Јелена Јечменица.

Бронза је припала Теодори Арсић, Ани Савићевић, Јулији Ђошић, Марији Игњатијевић и Наталији Арсић.

На такмичењу је учествовало 224 млада научника из 17 земаља.

Сви наши учесници су чланови Регионалног центра за младе таленте Никола Тесла Београд.

Прва фабрика хуманоидних и "dog-like" робота у Европи

Технолошку сарадњу обележиће инвестиција компаније "Минт", која већ успешно послује у Лозници, а сада у Шапцу покреће производњу напредне роботике.

"То су човеколики роботи, дакле који личе на људе, али ту су и роботи који личе на псе. Та фабрика већ следећег месеца треба да крене да ради у Шапцу и да производи роботе. Значајно је зато што је то прва таква фабрика у Европи. Дакле, Србија постаје, рекао бих, преко ноћи, захваљујући том челичном пријатељству, држава у којој ће се производити роботи", нагласио је Јовановић.

Према његовим речима, у првом тренутку очекује се запошљавање више од 200 људи у шабачком погону, а готови производи биће намењени извозу на тржишта Европе и света.

Јовановић повлачи паралелу и са индустријском историјом овог града.

"У Шапцу влада мала еуфорија. Шабац је пре 40 и 50 година био велики индустријски град због фабрике 'Зорка' и цео град је живео од ње. Ево, сад долази нека нова технологија која је, наравно, много чистија него 'Зорка' и која је практично будућност", рекао је Јовановић.

Обука младих стручњака и примена на Експо 2027

Производни процес подразумева хардверску израду током прве године, након чега следи процес „учења“ и тренирања робота помоћу вештачке интелигенције како би понављањем радњи постајали прецизнији и паметнији. У овај процес биће масовно укључени домаћи кадрови.

"Већ 300 младих из целе Србије су отишли у фабрику 'Минт' у Кину, где је власник компаније направио смештај за наше младе стручњаке. Сваке године ће око 500 људи моћи да оде тамо и да раде на тренирању робота", објашњава директор Канцеларије за ИТ.

Једна од првих атрактивних примена домаћих робота планирана је за предстојећу међународну изложбу Експо 2027 у Београду, где ће преузети улогу домаћина павиљона.

"Идеја је да на павиљонима широм Експа имамо роботе који могу бити обучени у боје те земље која је домаћин. Захваљујући вештачкој интелигенцији, могуће је да ти роботи без проблема причају стотињак различитих светских језика. На нашем павиљону робот треба да прича одлично српски језик, али наравно и енглески, шпански, италијански, кинески... То ће бити сигурно спектакл и доминација Србије у свету роботике", навео је Јовановић.

Страх од губитка посла – од прве пруге до вештачке интелигенције

Одговарајући на честе бојазни јавности да ће напредне технологије заменити људе на радним местима, Јовановић подсећа да је реч о корисном алату за рутинске послове који ослобађа простор за људску креативност, наводећи историјску анегдоту.

„Када је 1884. године пуштена прва пруга између Београда и Ниша, били су велики отпори, јер су људи мислили да ће локомотиве и возови да уплаше њихову стоку на пашњацима. Вучемо паралелу с тим временом. Наравно, треба што пре нову технологију приграбити, пригрлити и на прави начин је употребити за добробит грађана и друштва. Роботе видимо као помоћ људима да будемо ефикаснији, да брже и боље радимо, да више производимо. Захваљујући томе, и економски раст Србије ће бити већи, самим тим и плате и пензије.“

Нова ера електронске управе: Долазе персонализовани АИ асистенти

Канцеларија за ИТ и еУправу већ примењује АИ асистенте (чет-ботове) на порталима еУправа и "Свој на своме", где су се грађани претходних месеци информисали о упису права својине и покретању електронских услуга. Следећи корак је потпуна персонализација.

"Сад улазимо у наредну фазу, а то су персонализовани асистенти. То значи да ћете моћи да се улогујете на портал Електронске управе и нећете морати да лутате где се налази услуга за заказивање термина за личну карту и пасош, него ћете моћи кроз причу и чет са тим асистентом да завршите све. Да му кажете: 'Хајде, молим те, закажи ми први слободан термин у некој полицијској станици, рецимо на Новом Београду', и да вам вештачка интелигенција то уради", најавио је Јовановић, позивајући младе ИТ стручњаке да се прикључе Канцеларији где је просек година запослених испод 33.

Суперкомпјутери из Крагујевца улазе у домаћу привреду и медицину

Србија, тренутно једина у региону Западног Балкана, поседује инфраструктуру попут државног Дата центра и суперкомпјутера. Недавно је у рад пуштен и други суперкомпјутер, који је чак седам пута бржи од првог инсталираног крајем 2021. године, а у припреми је и трећи који стиже почетком наредне године.

Ови ресурси су до сада били бесплатни за универзитете, научно-технолошке паркове и стартап компаније, а од следећег месеца постају доступни и комерцијалном сектору.

"Те суперкомпјутере смо дали бесплатно на коришћење свим нашим универзитетима, факултетима, научно-технолошким парковима, стартапиовима... Сигурно је једна од најзанимљивијих примена у медицини, јер захваљујући тим суперкомпјутерима и обради разних анализа, мамографа и рентгена, дијагностика може да буде много бржа и квалитетнија него кад то раде лекари. Наравно, опет, ништа неће заменити лекаре, њихова је одлука, али вештачка интелигенција може да им помогне да макар приоритизује оне снимке и оне налазе за које се сумња да носе нешто лоше. Оно што спремамо је да сад овај други суперкомпјутер понудимо на коришћење и привреди, јер без привреде нема још веће примене вештачке интелигенције. И то ћемо сигурно радити већ од наредног месеца“, прецизирао је Јовановић.

Епископ Доситеј, који је две деценије провео у Хиландару и имао благослов да приступа појасу у суседном Ватопеду, истиче да сада, са "наслагама искуства по питању вере и живота", има посебан осећај када види "оволики народ" у српској престоници.

"Имам један нарочит осећај, јер Београд јесте град који је посвећен Богородици. Деспот Стефан, у своје време, када је за српски народ и задобио град Београд, он је бели град на двема водама посветио Пресветој Богородици. Као да је осећао да смо мали и да немамо велику снагу да се одбранимо и да је – да би се сачувао Београд и, уопште, Србија – потребна нека велика помоћ одозго. И онда је најбоље када се тај град посвети Богу, то јест Богородици", наглашава владика Доситеј.

Небеска веза

Говорећи о томе шта светиња у духовном смислу доноси српском народу, владика подсећа на израз "Небеска Србија" и објашњава његово најправилније значење.

"Тај израз, најправилније схваћено, у овом је смислу да на неки начин хоћемо да кажемо да желимо да имамо и везу са небеским, везу са Богом, везу са божанским – везу са оним нашим вечним за шта смо и створени. Ми се некако доживљавамо кроз ово да смо његови (Светог Саве) настављачи, као да имамо ту тежњу да ову нашу земљу онебесимо", наглашава владика.

Владика наглашава да се у бићима људи који су се кретали ка појасу Пресвете Богородице, десио преображај који настаје када се човек срцем отвори за Бога.

"Сви се осећају изузетно и без много речи осећају оно небеско, оно божанско, оно вечно. Погледајте им само лица, прошетајте и осетите колику радост имају. Људи знају да стоје по шест до 10 сати да би само неколико секунди имали тај додир са светињом, узели благослов и продужили га даље – у својој кући и животу", истиче владика Доситеј.

Припрема народа и сећање на владику Николаја

Говорећи о претходном периоду и доласку моштију Светог владике Николаја за Спасовдан, када одзив народа није био у оволиком обиму, епископ наводи да "све има своје време" и да "народ треба да се припреми за светињу". Подсећа да се доношење моштију поклопило са трагедијом у Огледној основној школи "Владислав Рибникар".

"Сви смо били некако потрешени, заиста – тако једно зло да се десило у нашој отаџбини, да једно тако младо дете дође до таквог помрачења и да одузме животе својим другарима. То ме је ожалостило, јер верујем да је могла да се запева духовна лира када су мошти Светог владике Николаја пролазиле кроз Београд, и то би било заиста нешто величанствено", каже епископ. 

О критикама и "телесном човеку"

Упитан да коментарише то што део јавности на целивање светиње гледа са резервом и подсмехом, видећи у томе сујеверје, владика поручује да црква пре свега мора да има очински приступ.

"Ради се, по мени, о једном наслеђу које постоји из времена иза нас, времена социјализма, и којег нису сви успели да се ослободе. И у тим покушајима да нас назову старомодним или заосталим или глупим, можда би могли да поставе себи питање да можда и они нису атавизам неке прошлости, да не могу да препознају, на пример, ово буђење народа у нечем што је веома добро", закључује владика.

Позивајући се на речи светих отаца, владика сматра да телесан човек не може да разуме духовног човека, а да духован човек све испитује.

"Сасвим је за очекивати човека који живи телесним животом да остаје површан у разумевању онога што се зову божанске ствари. Тек човек, када заиста открије Бога у себи и направи искорак и крене ка Богу, он осети радост вере и он то гледа неким другачијим очима", тврди епископ Доситеј.

Порука породицама без деце и женама

Будући да се Појас Пресвете Богородице вековима везује за помоћ бездетним породицама, а храм је обишао изузетно велики број жена које иначе немају приступ Светој Гори, епископ Доситеј је упутио поруку онима који су данима стајали у реду.

"Ми њу називамо мајком живота нашега, то јест Христа, кроз кога нам се даје живот. И ако ико може умолити Бога, може Мајка Божија, јер у једној молитви се каже: 'Тамо где Бог хоће, побеђује се поредак природе' и тамо где се и наука и медицина покажу немоћним, заиста може да дејствује Божија сила, благодат и благослов. Небројена су заиста чуда људи који нису имали децу и који су по тим медицинским неким налазима, говорили су им: 'Не можете имати децу', али који су користили тај појас и добили су дете. Бог је тај који даје живот. Ако је могао да створи свет, онда и те како може да утиче и да настане неки нови живот", оцењује владика Доситеј.

Нада Антонић, Анина бака, донирала јој је бубрег пре 14 година.

"Она је имала годину и по дана и била је тешка 9.800 килограма, али смо се у старту докторка и ја договориле да ја могу да јој будем донор. Једва сам чекала тај тренутак, из срца и из душе сам желела то да јој дам да Ана брзо оздрави, да се брзо опорави, да буде као и сва деца", рекла је Антонићева.

После 13 година, трансплантирани бубрег престао је да функционише. Осми разред Ана је провела између учионица и болничких соба. Седмично, на дијализу у Београд, иде три до четири пута. Сваког месеца, са породицом пређе око 4.000 километара.

Анина мајка Светлана истакла је да је Ани потребна ретрансплантација у Турској, друга по реду.

"Овога пута би био донор тата, који би јој дао бубрег. Сама трансплантација кошта око 40.000 евра. С обзиром на то да би дошли додатни трошкови у виду плазмаферезе, то су иновативне терапије за њу, које би она морала да прима, једна је око 2.000 евра. Што се тиче Ане, она је храбра, херој, борац и не плаши се трансплантације. Њој је битно само да више не иде на дијализу, да живи као сва друга деца", рекла је Светлана Антонић.

Ана има велику подршку својих другара и запослених у ОШ "Мића Станојловић".

Директорка школе Соња Поповић наглашава да су дубоко дирнути великим одзивом ученика, родитеља и запослених.

"Организовали смо се на најразличитије начине, маме наших ученика су из издвојеног одељења у Драгињу, из дана у дан, са много љубави припремале колаче које су ученици продавали испред школе, укључио се велики број образовних установа из Владимираца, Дебрца", истиче Станојловићева.

Породица Антонић верује да ће хуманист још једном показати своју снагу. У борби за Анин осмех, придружили су се и Шапчани.

На Градском тргу, организован је концерт за најмлађе а своју нежну страну, показали су и бајкери на традиционалном годишњем скупу.

"У складу са вишевековном традицијом и праксом која је присутна у свим православним црквама – Грчкој, Кипарској, Грузијској, Руској, тако и у Српској православној цркви – Часни појас Пресвете Богородице биће подигнут на постоље унутар Светосавског храма како би свако од поклоника, који су пристигли да узму благослов од Пресвете Богородице, могли да лаганим ходом, пролазећи испод ове светиње, добију благослов приносећи молитве за себе и за своје ближње", наводи се у изјави.

Овим је, како се додаје, Његова светост патријарх српски Порфирије изразио дубоку очинску бригу за свакога онога који није жалио труда, а изразио љубав према Богородици, долазећи на ходочашће Господу, Пресветој Богородици и Светом Сави, молећи се Мајци Божјој и Мајци свих нас.

Појасу, који је изложеном у Храму Светог Саве на Врачару, од 20. маја до 2. јуна поклонило се више од пола милиона верника.

Часни Појас Пресвете Богородице биће у Храму све до суботе, 6. јуна, када ће после свете Литургије којом ће началствовати патријарх Порфирије, бити свечано испраћен у свети и велики манастир Ватопед на Светој Гори Атонској.

Због великог интересовања верника, боравак ове реликвије у Србији продужен је два пута до сада на иницијативу патријарха Порфирија.

Часни Појас Пресвете Богородице стигао је у Београд 20. маја, поводом обележавања Спасовдана, када се нашао на челу Спасовданске литије.

Десетине хиљада људи до сада су се поклониле тој реликвији, а испред Храма Светог Саве и даље су редови, у којима верници чекају више сати како би је целивали.

Српска православна црква саопштила је да ће Храм бити отворен све док има верника који желе да се поклоне једној од највећих светиња православног света.

Остаће упамћен као врстан професионалац и колега који је увек био спреман да одговори најтежим захтевима струке.

Време и место сахране биће накнадно објављени.

Радио је на истакнутим руководећим местима до одласка у пензију 1999. године.

Испраћај за кремацију је сутра на Новом гробљу у Београду у 10.30.

Српска и остале православне цркве у региону прослављају данас празник Светог Јована Владимира,првог српског кнеза чије мошти почивају у Албанији надомак града Елбасана.

Свету архијерејску литургију, уз саслужење свештенства из Црне Горе, Србије и Македоније служио је јутрос митрополит елбасански Андон.

За празник Светог Јована Владимира у манастир на поклоњење моштима, долазе верници из читавог региона, а литургија се служи на албанском, српском и грчком језику.

Свети Јован Владимир владао је Дукљом, а пострадао је почетком 11. века.

Према њеним речима, на овај начин ће се предности европских интеграција осетити у свакодневном животу људи.

"Ово је више од техничког корака – то је конкретан показатељ наше заједничке будућности, јачање веза широм региона и потврђивање европског пута Западног Балкана", поручила је Рауна.

Србија, као и остатак Западног Балкана, мораћe пре увођења овог режима да у потпуности усклади своје прописе са правилима ЕУ о ромингу.

"Европска комисија ће проценити степен усклађености и, уколико оцена буде позитивна, потврдити да су испуњени неопходни услови", наводи се на сајту Савета ЕУ.

Ако процена буде позитивна, биће омогућено међусобно укидање роминг накнада, што би значило да би корисници са Западног Балкана и ЕУ могли да користе мобилне услуге без додатних трошкова за роминг.

Режим "Роминг као код куће" омогућава корисницима да током путовања у иностранству телефонирају, шаљу поруке и користе мобилни интернет без додатних трошкова роминга, под истим условима као у својој матичној земљи.

Тренутно овај режим већ важи у ЕУ, Европском економском простору (Исланд, Лихтенштајн и Норвешка), као и у Молдавији и Украјини.

"Путеви Србије" су објаснили да мрежа "TOLL4ALL" сада обухвата укупно пет система наплате путарине – Србија, Република Српска, Северна Македонија, Црна Гора и Хрватска, чиме се наставља процес регионалног повезивања и унапређења мобилности грађана и привреде.

Такође, корисници "TOLL4ALL" система тиме остварују бројне погодности – коришћење једног ТАГ уређаја у више система наплате путарине, бржи и једноставнији пролазак кроз наплатне станице без заустављања, елиминисање плаћања готовином у различитим валутама, једноставан увид у реализоване трансакције и рачуне и попусте за електронско плаћање путарине.

"Путеви Србије настављају активности на даљем ширењу интегрисаног система наплате путарине 'TOLL4ALL' са циљем да корисницима обезбеде једноставније, брже и комфорније путовање кроз регион", поручили су из тог предузећа.

Полицијска управа у Нишу потврдила је да су дојаве о постављеним бомбама добиле и школе на подручју општина Алексинац и Нишка Бања.

Дојаве су стигле на школске мејлове.

Министарство просвете је саопштило да је део школа прегледан и да су у тим школама ђаци враћени на наставу, јер је утврђено да су дојаве биле лажне.

У саопштењу Министарства просвете је најпре наведено да је више школа на територији Србије јутрос добило дојаву о постављеним експлозивним направама, те да су екипе МУП-а на терену и да је према првим информацијама, део школа прегледан.

Ученици из школа које су прегледане, сукцесивно су враћани на наставу, јер је утврђено да су дојаве биле лажне.

Министарство у саопштењу подсећа школе на инструкције како се поступа у случају дојаве о постављеној експлозивној направи.

У саопштењу прецизирају да је у циљу заштите ученика и запослених потребно да школе одмах обавесте полицијску управу и поступају искључиво у сарадњи и координацији са представницима Министарства унутрашњих послова.

"Министарство просвете апелује да се поштују све усвојене безбедносне процедуре и да се избегава ширење панике", нагласили су.

Као младић учествује у војним походима, што га је довело до ранга војног трибуна. После очеве смрти, 306. године, војска га проглашава за савладара северозапада Римског царства.

Царевање Константиново није текло мирно - водио је три пресудне битке, против Максенција, тиранина у Риму, Скита на Дунаву и трећу против Византинаца.

Према хришћанском учењу, на небу му се јавио сјајан крст, сав окићен звездама, на коме је писало "Овим побеђуј".

Цар задивљен нареди да се скује велики крст, сличан ономе што му се јави, и да се носи пред војском. Силом крста, задобио је славну победу над бројно надмоћним непријатељима. Касније се и сам крстио.

Царица Јелена у Јерусалиму пронашла Крст Господњи

Одлучио је тада да предузме све како би пронашао крст на коме је разапет Исус Христос. Послао је своју мајку, царицу Јелену у Јерусалим, са великим благом, да тражи Крст Господњи. Када га је нашла, сазидала је на Голготи цркву Васкрсења и још многе друге цркве по Светој земљи.

Миланским едиктом 313. године цар Константин прогласио је хришћанство званичном вером и забранио прогон хришћана. На првом васељенском сабору у Никеји 325. године, помагао је у борби против јереси.

Умро је у 65. години и сахрањен је у цркви Светих Апостола у Цариграду. Њихов култ је посебно негован код Грка и Румуна.

Слави се као крсна слава. Овај празник се, као градска слава, посебно свечано прославља у Нишу - граду где је и рођен овај многозаслужни утемељивач хришћанства.

Као еснафску славу овај празник прослављају кујунџије и железничари.

Мацут је оценио и да је потребан занатски приступ животу уопште у наредном периоду и да ће то оплеменити и животе људи.

"Много битније је оспособити људе за самостални рад, проширити њихове занатске мануфактуре, радионице, њихова мала и микро предузећа и на тај начин допринети Србији да се представи свету, али и да опстане у турбулентном времену када имамо много производа који и не опстају дуго и који су лошег квалитета", рекао је премијер.

Чување идентитета

Према његовим речима, Влада Србије не подржава само привреднике из 16 округа Србије, већ људе који својим рукама, знањем и талентом чувају део идентитета Србије.

"Стари и уметнички занати нису само успомена на прошлост. Доказ су да традиција може да буде ослонац модерног предузетништва, извор нових радних места и прилика за развој локалних средина", рекао је Мацут. 

Министарка привреде Адријана Месаровић подсетила је да је Министарство привреде је и ове године определило 25 милиона динара бесповратних средстава за овај програм, док се скоро 13,5 милиона динара бесповратних средстава додељује корисницима за набавку нове опреме и репроматеријала.

"Иза тих бројева налазе се људи, конкретне породице и животне приче. То су нове машине, нови алати, сигурнији послови, већа производња и прилика да неко настави да живи од свог рада и свог знања", додала је Месаровићева. 

Мацут и Месаровићева уручили су 46 решења у оквиру програма подршке развоју старих и уметничких заната и послова домаће радиности у 2026. години, а премијер је изјавио да је Влада за овај програм издвојила више од 13 милиона динара.

Елективни оперативни програм био је привремено обустављен од 25. маја због ванредне ситуације изазване проблемима у водоснабдевању након хаварије на магистралном цевоводу.

Тада је из Опште болнице саопштено да се операције другог реда неће обављати до нормализације стања, док су хитни оперативни захвати, дијагностика, хоспитализација пацијената и служба дијализе функционисали несметано.

Завод за јавно здравље у Чачку, такође, почело је прве анализе воде за пиће са територије Чачка, Горњег Милановца и Лучана.

Пре него што вода буде могла да се користи за пиће и припрему хране, неопходно је да буду завршене три анализе њене здравствене исправности.

Због хаварија на водосистему Рзав почетком прошленедеље, односно два узастопна квара, без воде је остало готово 250.000 потрошача на овом подручју. Најтежа ситуација била је на градском подручју Чачка, где није било ни техничке воде.

Помоћ је стигла из околних општина, пре свега у виду цистерни и флаширане воде. Флаширану воду обезбедила је и Влада Србије, док је Војска Србије упутила цистерне. Општа болница у Чачку, школе и вртићи су приоритет у снабдевању водом.

Чачани ће се и наредних неколико дана снабдевати пијаћом водом из цистерни на више од десет локација у граду и на око осам локација у сеоским насељима.