Снаге Кфора завршиле су размештање својих јединица у зонама 1. и 2. и започеле запоседање зоне 3.

Десетог дана мира и последњег дана извлачења војске са Косова и Метохије терористи ОВК су киднаповали и после зверског мучења убили мајора Миливоја Симића, начелника Одељења за одбрану Косовске Каменице.

Према информацијама МУП-а, у рејону Ораховца терористичке снаге блокирале су групу од 2.000 до 3.000 Срба.

Повереник Црвеног крста из Штрпца известио је о нападима албанских терориста на српско становништво у том месту у коме се налази око 9.000 мештана и 1.000 придошлих Срба из Призрена.

У току дана 300 особа из Косова Поља, са пет аутобуса у пратњи Кфора, пребачено је у избеглички камп у Бујановац. Колону је све време пратила група наоружаних терориста.

Завршено је измештање јединица Војске Југославије са територије Косова и Метохије.

Операција је завршена један дан пре рока који је одређен Војно-техничким споразумом. У току извлачења шиптарски терористи су киднаповали 33 лица. Списак несталих припадника ВЈ, са потпуним подацима, предат је преко официра за везу Кфору и Црвеном крсту, са захтевом за хитно предузимање мера за њихово проналажење и ослобађање.

После извлачења Срба у Косовску Митровицу, снаге француског контингента на мостовима на реци Ибар, која дели јужни и северни део Митровице, поставиле су контролне пунктове. 

У току акције припадници француских снага ухапсили су више терориста који су на себи имали немачке маскирне униформе.

Заплењена је и документација о криминалним активностима терориста који су дошли са простора јужно од Ибра.

У току саслушања ухапшени су признали да су убили четворицу Срба.

Представници Војске Југославије и МУП-а Републике Србије састали су се са представницима Кфора и разговарали о заштити неалбанског становништва на Косову и Метохији после измештања југословенских безбедносних снага и о проблемима извлачења материјално-техничких средстава из јужне српске покрајине.

Влада Републике Србије основала је Дирекцију за обнову земље, која ће координирати активности на обнови порушених објеката широм Србије.

Председник Владе Црне Горе Филип Вујановић је на конференцији за новинаре изјавио "да ће се, ако Београд не прихвати преуређење Савезне државе на принципима равноправности свих грађана, Црна Гора о свом будућем статусу изјаснити на референдуму".

У Косовској Митровици Команда француског КФОР-а покушала је да обузда дивљање терориста.

Припадници француског контингента интервенишу у граду и околним местима, покушавајући да заштите српске избеглице.

Албански терористи су у току ноћи напали колону српских избеглица код села Которе, у близини Горње Клине.

У одбрану колоне избеглица у којој се налазило и око 200 моторних возила и трактора, који су целе ноћи били изложени нападима терориста међу којима је било и припадника САС-а, ангажовале су се снаге француског контингента којима је командовао пуковник Жак Огар.

После неколико сати тешких преговора српским избеглицама је дозвољено да наставе пут ка Косовској Митровици. Захваљујући пуковнику Жаку Огару спасени су српски цивили.

Војска Југославије је наставила планско извлачење јединица и материјалних средстава са простора Косова и Метохије уз предузимање мера борбеног обезбеђења.

Командант француских снага пуковник Жак Огар известио је претпостављену команду да се у саставу извиђачке јединице британског контингента налази већи број припадника 22. пука САС, који су се отворено сврстали уз албанске терористе и толеришу прогон и злочине над српским цивилима.

Због кашњења и спорог распоређивања снага Кфора и неусклађености са повлачењем јединица Приштинског корпуса, државна граница остала је непоседнута и необезбеђена. Због тога је на територију КиМ ушао велики број шиптарских терориста и банди из Албаније. 

У нападу на јединице Механизованог батаљона 15. оклопне бригаде код Вучитрна рањена су два војника.

Терористи настављају нападе на српско становништво и преузимају делове територије.

Команданти ОВК изјављују да неће предати наоружање због присуства руских трупа и да ће им у томе помоћи НАТО. Хашим Тачи је рекао да "не може да гарантује безбедност Русима".

Реаговала је и Москва, па је секретар Савета безбедности Русије Владимир Путин указао на потребу хитног разоружања ОВК и позвао се на Резолуцију Савета безбедности УН. Путинов захтев подржао је једино италијански премијер Масимо Д'Алема, који је такође затражио хитно разоружање ОВК. Командант Кфора генерал-потпуковник Мајк Џексон најавио је да ће са тзв. ОВК потписати Војнотехнички споразум.

Командант Треће армије генерал-пуковник Небојша Павковић уручио је Орден народног хероја 125. моторизованој бригади ВЈ у Крушевцу, 549. моторизованој бригади ВЈ у Лесковцу и 37. моторизованој бригади ВЈ у Рашки.

"Зато обнову насеља у нашој земљи започињемо овде у Алексинцу. Нама сад предстоји велика обнова. Ми смо у протеклих 11 недеља бруталне агресије на нашу земљу исказали огромну мобилизацију и највиши могућ степен јединства читавог народа", рекао је Милошевић.

"Ми ћемо нашу земљу изградити успешно, отворити се према читавом свету и укључити се у све интегралне токове у нашем региону и у читавој Европи, успостављајући везе које су и корисне и равноправне и какве приличе земљи као што је наша. Обнова ће бити успешна, у то сам уверен. Да рата више никад не буде и да буде срећан почетак радова на обнови", додао је Милошевић.

Док у централној Србији почиње обнова земље јединице Војске Југославије се по плану извлаче из јужне српске покрајине. У току извлачења 125. моторизоване бригаде на колону је отварана ватра из хаубица са територије Албаније. Нападнута је и колона 211. оклопне бригаде код Подујева. 

Војска и цивили се повлаче, отмице и напади на Србе

Заједно са војском повлаче се и цивили. Срби су напустили Витину и Гњилане. У Приштини се врше припреме за исељавање становништва. Према информацијама МУП-а, терористи су у Приштини отели Горана Јовановића, одвели га на Грачаничко језеро и убили пуцањем у главу, а тело оставили поред пута.

У приградском селу Матичане група наоружаних терориста напала је српске куће. Интервенисале су јединице Кфора, спречиле убиство, али нису ухапсиле нападаче. После увиђаја омогућили су Србима да се спакују и напусте домове.

У селу Софалија убијено је двоје људи а у Јошаници терористи су заклали пет цивила. Шиптарски терористи су напали мештане српске националности и у селу Словиње код Липљана и ранили три особе. У Обилићу су, у присуству војника Кфора, убили цивила Милоша Влашковића.

Немачки контингент из Призрена и Ораховца ушао је у Малишево и Дуље, италијански у Клину. Извиђачке јединице британског контингента запоселе су шири рејон Подујева и Аеродром "Батлава". У Урошевац је стигао део грчког контингента. Укупно је на Косово и Метохију стигло око 18.000 мировњака од најављених 60.000.

У Палати "Србија" одржан је пријем поводом 16. јуна Дана војске. Посебним указом Врховног команданта "за херојске подвиге којима су служиле као пример јунаштва и херојства у одбрани суверености територије и уставног поретка СРЈ" Орденом народног хероја одликоване су 125. моторизована бригада ВЈ, 549. моторизована бригаде ВЈ и 37. моторизована бригада ВЈ. 

Слободан Милошевић је рекао да "празник ВЈ дочекујемо у изузетном тренутку када су наша војска и народ, својом херојском одбраном земље од неупоредиво јачих снага агресора, успели да сачувају територијалну целовитост, територијални интегритет и суверенитет наше земље и да се, после једанаест недеља агресије, може рећи да смо дочекали мир са борбеним потенцијалима који нису умањени у односу на оне с којима смо стартовали на почетку наметнутог рата.

Истакао је да је "Војска Југославије показала да боље војске на свету нема, показала је резултате којима би могла да се поноси свака војска на свету."

Због константних напада терориста на колоне војске и избеглица одлучено је да се део јединица не извлачи по плану са Косова и Метохије већ да се у току дана ангажују на борбеном обезбеђењу комуникација и контроли територије.

Наш Тим за везу са Кфором затражио је да Кфор обезбеди пролаз наших колона правцима Призрен – Сува Река – Дуље – Штимље и Ђаковица – Пећ – Косовска Митровица и ослобађање киднапованих војника, полицајаца и цивила.

Албански терористи су престали да нападају колоне припадника Војске Југославије које су се измештале са Косова и Метохије, али настављају са нападима на цивиле.

У присуству мировњака у селу Којловица код Приштине терористи су убили Драгана Јовановића и браћу Славишу и Слађана Крстића.

У приградском насељу Таслић убили су једног и киднаповали једног Србина, а у насељу Сунчани брег киднаповали су једног житеља Приштине.

На подручју Призрена терористи пале српске куће. У селу Туларе запалили су месну канцеларију и зграду одељења МУП-а.

Додатни контингент руских снага ушао је у току дана на територију Савезне Републике Југославије и упутио се ка Косову и Метохији.

Најјача ватра из аутоматског наоружања и минобацача поново је отварана на фронту од објекта Раша Кошарес до Опљаза.

Напади су одбијени. Ситуација на државној граници се компликује у току дана због непрестаних напада терориста и кашњења снага Кфора које су требале да преузму контролу у том делу јужне српске покрајине.

Албанци, уз подршку терориста на КиМ покушавају да се из рејона Кукса и Круме убаце преко Паштрика у Призрен, а из рејона Бајрам Цурија и Тропоје преко превоја Морина до Ђаковице.

Контингент француских снага запосео је положаје у Гњилану и околини. Део италијанског контингента ушао је у Пећ. Једна чета распоређена је у Ђаковици, а два вода у Дечанима.

Немачки контингент ушао је у раним поподневним сатима на територију КиМ. Распоредили су се у Призрену.

Британски контигент ушао у Приштину 

Главне снаге енглеског контингента, Четврта оклопна бригада, ушле су у Приштину, а делом се распоређују у широј околини града. Британски контингент разместио је своје снаге у Приштини у насељу Врањевац, касарни "Косовски јунаци", на Ветернику, Ајвалији и у селу Милошево.  

Група руских војних експерата допутовала је у Скопље на преговоре са представницима Пентагона. На састанку који је одржан у близини границе са СРЈ експерти су разматрали улогу и место руског контингента у мировној операцији на Косову и Метохији. У Скопље је допутовао и командант НАТО генерал Весли Кларк.

Тог дана у Приштини је убијен полицајац у резерви Веселин Јововић. Убијен је када је покушао да уђе у свој аутомобил, пошто је раздужио опрему и оружје. Припадници британског Кфора су затражили да стане, што је и учинио подигавши руке у вис. Уочивши пиштољ за појасом отворили су ватру на њега и убили га. 

Припадници немачког контингента у Призрену су убили Славка Веселиновића и Жарка Андријевића. Они су приватним аутомобилом покушали да напусте град у тренутку када је велики број Албанаца дочекивао улазак Кфора у Призрен. Потпоручник Давид Ферк наредио је својим војницима да отворе ватру на аутомобил. На возило је испаљено преко 200 метака. Веселиновић и Андријевић су погинули на лицу места.

У околини Приштине налази се око 2.000 терориста ОВК који су распоређени у градским насељима Врањевац, Драгодан и Сунчани брег. Командант британског контингента им је упутио позив да предају оружје, али су они то одбили.

Напади на колоне ВЈ 

Заједно са јединицама Кфора на Косово и Метохију улазе и терористи ОВК. На правцу Ђенерал Јанковић - Качаник - Урошевац ушла је већа група терориста у новим униформама и са најновијим оружјем.

Превезени су хеликоптерима заједно са припадницима британског контингента. И на правцу Врбница - Призрен регистрован је улазак преко 1.000 терориста заједно са војницима немачког контингента. Сува река, Ораховац и Малишево, са околним селима, били су под контролом ОВК. 

Албански терористи нападају колоне Војске Југославије и избеглица и убијају или киднапују војнике и цивиле а Кфор, чији поједини контингенти касне, не стављају их под контролу.

Терористи запоседају напуштене објекте војске и полиције. По уласку у Призрен терористи су запалили неколико српских кућа и аутомобила и ухапсили групу Срба.

Око 15 сати у Сувој Реци нападнута је колона из састава 52. мешовите артиљеријске бригаде ПВО која се враћала у Ђаковицу. У центру места из околних зграда на њих је отворена ватра, погођена су два возила.

Два сата касније, на путу према Сувој Реци нападнута је колона из састава 549. моторизоване бригаде. Око 18:30 у рејону села Блаце нападнута је колона ВЈ у непосредној близини пункта Кфора.

У пратњи припадника Кфора колона возила је стигла у Призрен. У нападу је рањен припадник немачког контингента. Због овакве ситуације обустављено је извлачење 549. моторизоване бригаде.

У току дана, у присуству снага УН, убијена су четири, нестало је девет, а рањено 20 припадника Војске Југославије. Убијено је и скоро 30 цивила, а киднаповано девет. 

Извиђачки вод из састава 5. ваздушно-покретне бригаде британског контингента дошао је до улаза на аеродром "Слатина" око 16.30. Генерал Мајк Џексон је покушао да са командантом руског контингента постигне договор о подели зоне Аеродрома. Руска страна је одбила захтев. Међутим, део британског контингента ушао је на један део аеродрома.

Непосредно за Британцима на територију јужне српске покрајине, преко прелаза Кодра Фура, ушли су припадници француског контингента, и наставили кретање ка Гњилану.

Претходница немачког контингента прешла је преко Граничног прелаза "Врбница" око 12 сати и кретала се ка Призрену. Италијански контингент, бригада "Гарибалди", у 18.00 часова стигла је у рејон прелаза "Ђенерал Јанковић".

Шиптарски терористи и даље нападају положаје Војске Југославије дуж државне границе од Јуничких планина до Врбничког језера. Тежиште је у рејонима Горожуп–Паштрик–Ликен, уз непрекидно дејство артиљерије са територије Албаније. Нападају и положаје у околини Србице, Клине, Глоговца, Пећи, Призрена, Ђаковице, на Чичавици као и јединице које се измештају са КиМ. Тог дана у нападима терориста погинуло је девет војника, четворица су тешко рањена.

Настављају се напади и на цивилно становништво. У 14.00 часова група од око 20 терориста ОВК напала је раднички аутобус у близини рудника Белаћевац. Киднаповани су возач аутобуса и четири радника.

У Приштини група терориста у црним униформама повремено је отварала ватру на колоне војних возила и цивиле који се исељавају. У селу Орлане терористи су запалили станицу МУП-а.

На територији Косова и Метохије терористичке групе отварале су ватру и на јединице војске у близини Истока, Пећи, Старог Трга, Подујева, у рејону Тенешдолског теснаца. Напади су одбијени.

Банде шиптарских терориста нападале су и цивилно становништво у селима и приградским насељима у Призрену, Пећи, Ђаковици, Истоку, Приштини. Бежећи од њиховог терора неалбанско становништво је наставило да се исељава са КиМ. Неколико стотина моторних возила и трактора кретало се путевима ка Црној Гори и Србији.

Територију Косова и Метохије константно су надлетали један AWACS, ловачка авијација и авион за електронско извиђање. У наш ваздушни простор улазило је и пет стратегијских извиђачких авиона У-2.

Настављено је измештање јединица Војске Југославије са КиМ. За извлачење материјалних средстава са простора Косова и Метохије ангажовано је 106 аутобуса, 130 шлепера, 69 ауто-цистерни и 35 вучних возова.

У току дана са простора КиМ извучено је 1.831 тона убојних средстава, 1.875 метара кубних горива разних врста, 103 тоне пратећих погонских средстава и око 95 одсто интендантских материјалних средстава.

Наређена је и демобилизација дела војних обвезника из ратних јединица Нишког корпуса у периоду од 11. до 20. јуна.

Генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана саопштио је званичну обуставу бомбардовања СРЈ.

Наредбу за прекид бомбардовања издао је тек по почетку повлачења југословенских безбедносних снага да Косова и Метохије. Авиони НАТО-а добили су наређење да у 16 часова напусте ваздушни простор СРЈ.

Савет безбедности УН донео је Резолуцију 1244 о Косову и Метохији којом Уједињене нације преузимају обавезу заштите становништва на КиМ, а СРЈ се гарантује територијални интегритет.

Резолуцијом је, поред осталог, дефинисано повлачење по фазама војних, полицијских и паравојних снага са Косова, на начин који се може верификовати и бити синхронизован са хитним распоређивањем међународног безбедносног присуства, повратак југословенског и српског војног и полицијског особља ради одржавања везе са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством, обележавање и чишћење минских поља, одржавање присуства на местима српске културне баштине и на главним граничним прелазима, демилитаризација ОВК и других наоружаних група косовских Албанаца као и успостављање безбедносног окружења у коме избеглице и расељена лица могу да се врате својим кућама.

Обраћање Слободана Милошевића 

Председник СРЈ Слободан Милошевић обратио се грађанима речима: "Поштовани грађани, агресија је завршена. Мир је надвладао насиље. Драги грађани, срећан вам мир!"

Председник је рекао и да у овом тренутку наше прве мисли треба да буду посвећене херојима који су дали своје животе у одбрани отаџбине, у борби за слободу и достојанство свог народа и додао да је у овом рату учествовао и читав народ – и да нико неће заборавити хероизам бранилаца мостова, грађевина, браниоце фабрика, тргова својих градова, својих послова, своје државе, свога народа.

"Народ је херој – можда тако гласи најкраћи закључак овог рата", рекао је Милошевић.

Говорећи о резултатима дипломатске активности, Војнотехничком споразуму и Резолуцији Савета безбедности УН, председник је истакао да "суверенитет и територијални интегритет наше државе гарантује Група 8 најразвијенијих земаља света и УН. Под окриљем УН биће међународне снаге које се распоређују на Косову са задатком да подједнако брину о безбедности свих грађана, а под окриљем УН одвијаће се и политички процес у коме може бити речи само о аутономији и ни о чему другом изван тога. Ми смо показали да имамо непобедиву војску и, сигуран сам, најбољу војску на свету. Кад кажем војску, мислим на Војску и Полицију и све снаге државне одбране".

Председник Милошевић је обраћање закључио задацима који земљу очекују – збрињавање породица погинулих и рањених, али и радника, сељака, грађана свих професија којима је рат нанео штету, као и обнова порушене земље.

НАТО бомбардовао село код Косовске Митровице 

У међувремену, и поред потписаног Споразума који је означио крај агресије НАТО-а на СРЈ, НАТО авијација је тог дана око 13.40 бомбардовала село Кололеч код Косовске Каменице.

И шиптарски терористи су наставили нападе на припаднике Војске Југославије. Око 9 сати ујутру су извршили напад на положаје наше војске код Малишева. У исто време са територије Албаније испаљен је велики број минобацачких пројектила на рејон објекта Мрчај. У подне су напали положаје код Качаника и у близини Подујева.

Командант Треће армије генерал Небојша Павковић изјавио је да је на Косову и Метохији, у 78 дана дејстава авијације НАТО-а "погинуо је 161 човек и рањено 299. Материјални губици су минимални – уништено је 13 тенкова, од тога седам од дејства авијације, шест оклопних транспортера, осам артиљеријских оруђа, 19 противавионских топова и један радар".

У току дана са КиМ је извучено 75 тона убојних средстава, 150 метара кубних погонског горива, 85 тона хране и седам возила са интендантским материјалним средствима. За извлачење је ангажовано 100 шлепера, 69 ауто-цистерни за гориво и 35 вучних возова.

Генерал-пуковник Светозар Марјановић је, после потписивања Кумановског споразума изјавио да је делегација ВЈ водила разговоре са представницима УН и међународних организација, односно снага за међународну безбедност.

"Разговори су били тешки, али смо коначно успели да потпишемо споразум о миру, што значи да је рат престао. Међународне безбедносне снаге ће бити под покровитељством Уједињених нација са преузетим обавезама да обезбеде потпуни мир на простору Косова и Метохије", рекао је генерал Марјановић.

Британски генерал Мајк Џексон изјавио је "да се Споразумом стварају услови за прекид бомбардовања, распоређивање мировних снага на КиМ и поступно повлачење југословенске војске".

Бомбардовање током преговора 

Од почетка јуна и у току трајања преговора у Куманову, НАТО авијација је, само у зони Треће армије, бацила преко 1.300 разорних бомби и 25 контејнера касетних бомби. Бомбардовали су 140 насељених места и више од 70 војних објеката и положаја ВЈ.

У току тог дана авијација НАТО извршила је 366 полетања, од чега 246 борбене авијације, што је за четвртину мање него претходни дан. Углавном су бомбардовани положаји у пограничном подручју са Албанијом.

Неколико минута после поноћи, НАТО авијација је бомбардовала положаје Војске Југославије у рејону села Планеја на Паштрику, касарну "Цар Лазара" у Урошевцу, село Неродимље.

Истовремено са почетком бомбардовања шиптарске терористичке снаге покушале су да пробију одбрану наше војске у рејонима Паштрик, Горожуп у караула "Морина" и "Годен". Нападачи су заустављени и нанети су им велики губици.

Око 6 сати ујутру нови сигнал за ваздушну опасност. Бомбардоване су околина Ораховца и Драгаша и поново засеок Планеја. Шиптарски терористи су напали све положаје војске по целом Косову.

Стратегијски бомбардери дејствовали су око 15.30 пројектилима разорне моћи на подручју Ђаковице и Драгаша.

Око 19.30 бомбардована је касарна "Цар Урош" у Урошевцу. Око 20.40 шиптарски терористи су поново извршили напад ка превој Ћафа Прушит. Јединице ВЈ су одбиле напад без последица.

Око 21.00 сат на село Јуник пало је шест пројектила велике разорне моћи, у исто време започео је напад терориста на положаје полиције у близини Косовске Митровице.

На територију Косова и Метохије последњег дана бомбардовања испаљено је 35 пројектила.
Почеле су припреме за повлачење јединица са КиМ. До тог дана извучено је 18 шлепера резервних делова и исто толико шлепера хране и одеће.

Око поноћи НАТО авијација је гађала село Жарковац у близини Руме. У експлозији у центру села оштећено је 30 кућа. Био је то једини напад тог 9. јуна на подручје Србије ван Косова и Метохије.

Са четири пројектила авијација је дејствовала по ватреним положајима ВЈ у рејону Дечана и Клине. Пет минута после поноћи почела су дејства по Планеји. Затим су са више пројектила гађани положаји код Ђаковице и села Доња Будрига.

Напади су поновљени у преподневним сатима. Подручје Урошевца је гађано 48. пут од почетка агресије. Бомбардована су и села у околини Драгаша, Србице, Косовске Митровице. Најјачи удар авијација је извршила на положаје српске полиције у рејону села Жабаре. У нападу је лансирано 26 пројектила.

Нови напад на Паштрик почео је око 16.20 сати. Са шест пројектола гађане су јединице на гребену планине, 20 авио-бомби бачено је на положаје јединица у рејону села Планеја. Напад, у коме су учествовали и авиони типа А-10, поновљен је 10 минута касније. НАТО авиони територију Косова и Метохије напустили су око 23 сата. Тог дана на јужну српску покрајину избацили су преко 170 разорних пројектила.

НАТО је интензивирао ваздушне нападе и у остатку Србије. Након седам мирних дана подручје Новог Сада је поново било на удару. Бомбардовани су рафинерија нафте и насеља Шангај, Буковац, Бранковац и околина Бешке. Једна особа је погинула, десет је рањено.

После пет дана, бомбардован је Београд, посебно подручја Батајнице и Макиша. У ноћном нападу на престоницу два пројектила, која нису експлодирала, пала су у дворишта кућа у Камчатској улици, у насељу Карабурма и у Котежу. Није било повређених. На мети је поново била рафинерија нафте у Панчеву као и пољопривредно добро "Добричево" код Ћуприје. На село Буношевац у околини Врања испаљено је пет пројектила. Бомбардован је Панчићев врх на Копаонику.

Настављени преговори 

У Куманову су настављени преговори представника Војске Југославије и МУП-а са представницима НАТО, без резултата.

Министри иностраних послова Г-8 су постигли споразум о нацрту резолуције Савета безбедности УН којом се одобравају мировне снаге за КиМ, чије ће језгро чинити НАТО, изјавио је у Келну портпарол Стејт департмента Џејмс Рубин.

Нацрт резолуције Савета безбедности УН о КиМ о којој су се договорили министри иностраних послова седам најразвијенијих земаља света и Русије (Г-8) није садржао појединости о командној структури међународних мировних снага. Текст који је усвојен после дводневног министарског скупа Г-8 предвиђа да ће ваздушни напади НАТО бити обустављени када почне повлачење југословенских снага са КиМ, после чега започиње права примена резолуције.

САД су саопштиле да ће НАТО појачавати нападе на Југославију све док председник Слободан Милошевић не почне да повлачи војску и полицију са КиМ. "Предвиђам појачање напада у наредних неколико дана", изјавио је портпарол Пентагона, Кенет Бејкон.

Вођа терористичке ОВК, Хашим Тачи, је изјавио да ће се ова организација обавезати да неће нападати југословенске снаге које се буду повлачиле са КиМ.

"ОВК ће ускоро објавити да ће се уздржати од напада на српске снаге у повлачењу", рекао је Тачи новинарима након што је у Келну разговарао са америчким државним секретаром Мадлен Олбрајт.

Шеф делегације НАТО-а у Куманову, генерал Мајкл Џексон, изјавио је да са југословенским војним званичницима није постигнут договор о повлачењу Војске Југославије са Косова и Метохије.

Он је новинарима рекао да НАТО "нема алтернативу него да настави и чак интензивира" ваздушне ударе против Југославије. Џексон се новинарима обратио након разговора који су трајали од 5. јуна и прочитао изјаву у којој је навео да је задатак две војне делегације био да се договоре како да "политички договор постане војна реалност на терену".

"Југословенска делегација је изнела предлог који не би гарантовао безбедан повратак свих избеглица нити потпуно повлачење југословенских снага", рекао је Џексон.

Застој преговора у Куманову представници НАТО-а су, на конференцији за новинаре, објаснили тиме да "ВЈ не поштује политичке одлуке и одуговлачи како би уништила масовне гробнице на КиМ".

САД су саопштиле да се бомбардовање Југославије наставља после неуспеха преговора о повлачењу југословенских снага са Косова и Метохије и да ће разговарати са својим савезницима и Г-8 како би донели одлуку о следећим корацима.

НАТО наставља довођење својих снага у Македонију. У тој земљи се убрзано граде објекти за смештај НАТО војника.

Министри иностраних послова Г-8 су започели у Бону састанак посвећен формулисању нацрта резолуције Савета безбедности УН.

Због застоја у преговорима поново су интензивирани напади на СРЈ. Око 16 сати НАТО агресор бомбардовао је фарму оваца "Овчарник" у селу Подгорац код Бољевца. Авијација је фарму сравнила са земљом. Погинула су три радника, десет је повређено.

На мети је било и пољопривредно добро "Добричево" код Јагодине, рафинерија у Панчеву.

Осам пројектила испаљено је на већ порушене радио-телевизијске предајнике на Руднику.

Бомбардована су села у околини Јагодине, Краљева, Зајечара, Сјенице. Као и сваки дан од почетка агресије, ракетиран је и војни објекат "Мирничка река" у близини Куршумлије.

Бомбардован Космет 

Настављена су интензивна дејства и по јединицама Војске Југославије на Косову и Метохији.

Регистровано је преко 300 полетања а ангажовано је и шест стратегијских бомбардера.

У току ноћи НАТО авијација је бомбардовала околину Подујева. Више од 25 пројектила и три касетне бомбе бачене су на положаје војске у рејону села Дрмош и Радујевац и по ватреним положајима у близини Батлавског језера.

Око 7 ујутру настављени су напади из ваздуха на јужну српску покрајину. Бомбардовано је албанско село Рогово у близини Ораховца, положаји војске у околини Ђаковице, Драгаша, Глоговца, Суве Реке, Витине, Новог Брда, Дечана, касарна у Пећи, Фабрика "Бизмут" у Призрену, центар везе „Бутовачки Брег".

У поподневним сатима почињу интензивни напади авијације на Паштрик. И шиптарски терористи интензивирали су своје нападе како из правца Албаније у рејонима Кошара и Паштрика тако и унутар Косова и Метохије. Војска Југославије је дошла до сазнања да терористи планирају нападе на наше јединице на свим правцима у току повлачења са територије Косова и Метохије.

Тог дана бомбардована је и околина Вучитрна, Гњилана, Србице, касарна у Урошевцу.
Седамдесет дана ваздушне агресије на Југославију коштало је НАТО седам милијарди долара, или сто милиона долара дневно, објавио је лондонски Financial times.

Састанак министара иностраних послова земаља Групе 8, који је требало да буде одржан 6. јуна, на коме је требало да се усагласи текст резолуције УН , одложен је за недељу дана.

НАТО је саопштио да постоје први знаци припрема повлачења Војске Југославије са Косова и Метохије, као и смањивање војних активности на северу и централном делу Покрајине.

Портпарол НАТО, Џејми Шеј, на конфренцији за новинаре у седишту Алијансе у Бриселу, изнео је податке да је један воз са опремом и војним особљем кренуо из Урошевца, на југу КиМ, према северу Покрајине, и прошао кроз Липљан према Косову Пољу.

Немачки министар одбране Рудолф Шарпинг оценио је да ће најмање три године бити потребно да међународне мировне снаге остану на Косову и Метохији.

И поред преговора који би требало да доведу до прекида агресије, НАТО наставља бомбардовање, углавном циљева на Косову и Метохији, скоро истим интензитетом као и претходних дана. Први напад је почео већ 15 минута после поноћи.

Бомбардовани су положаји југословенске војске у близини Урошевца. Око 00:30 започео је жесток напад на села Батлава, Радујевац и Думош. На села је испаљено 27 разорних пројектила. Двадесет минута касније на мети су положаји војске у околини Пећи.

Око 3:30 започео је општи напад шиптарских терориста на врбничком и горожупском правцу помогнут жестоким бомбардовањем НАТО авијације и артиљерије из Албаније. Паштрик напада око 5.000 терориста.

У исто време око 6.000 припадника ОВК напада припаднике 125. моторизоване бригаде на Кошарама. После неколико сати борби шиптарски терористи нису успели ни на једном правцу да пређу граничну линију.

У јутарњим сатима, са 13 пројектила, НАТО авијација дејствује по положајима војске у селима Вранић и Ратковац, недалеко од Ђаковице. Четрнаест навођених ракета бачено је на објекат Резина, 13 на положаје полиције код Суве Реке. Са десет пројектила гађано је Мушутиште. Око 11:30 бомбардовани су Дечани. Напад је поновљен пола сата касније. Четрнаест пројектила пало је у близини бране Радоњићког језера.

Око 14 часова са шест пројектила гађана је Аутобуска станица у Клини. На мети је опет касарна у Урошевцу. Бомбардовани су и положаји војске у околини Призрена. 

Око 17 часова гађани су положаји војске у околини Пећи и у месту Доња Будрига, касарна у Косову Пољу.

Око 19 сати поновљени су напади из ваздуха на положаје у месту Доња Будрига и Ђаковици. Сат касније на мети су положаји недалеко од Гњилана.

У 21:40 почиње нови удар на Паштрику. У исто време НАТО дејствује и на околину Дечана и Пећи. Пола сата касније ракетирана је фабрика "Бизмут" у Призрену. Поново су гађани положаји наших јединица на Паштрику, околини Дечана.

Два пројектила гађала су ТВ репетитор у селу Боровац код Бујановца. Бомбардовано је и село Марковићи код Куршумлије.

НАТО је из Скопља саопштио да је циљ сусрета у месту Блаце да генерал Џексон преда војно-технички споразум којим се детаљно прецизирају обавезе Војске Југославије, МУП-а и других југословенских снага на Косову и Метохији и одређују рокови за поштовање услова које је утврдила Група 8.

Према информацијама из војске представници НАТО инсистирали су да се споразум потпише без Резолуције Савета безбедности УН, што је наша страна одбила.

Наши преговарачи нису били задовољни ни осталим предлозима - да копнена зона безбедности буде 25 километара од административне линије а да се повлачење јединица са Косова и Метохије изврши за седам дана.

И поред преговора, НАТО авијација је дејствовала и тог дана, углавном на подручју Косова и Метохије.

У току ноћу почео је напад терориста ОВК, уз јаку артиљеријску подршку из Албаније, на Паштрик. После тешких борби напад је одбијен. Око 17 часова НАТО агресор је поново бомбардовао село Планеја на Паштрику.

У исто време почео је и напад шиптарских терориста. Артиљерија из Албаније дејствовала је по селима Горожуп и Бинај. У нападу је рањено 23 припадника 549. моторизоване бригаде. Пет припадника Војске Југославије погинуло је када је из минобацача погођено санитетско возило које је превозило рањенике. Губици шиптарских терориста били су знатно бројнији.

Терористи ОВК појачали су своја дејства и у унутрашњости Косова и Метохије. Око 23 сата у Тенешдолском теснацу напали су аутобус "Космет превоза". Повређени су возачи и два путника.

НАТО је са пет касетних бомби гађао села у околини Призрена. На стационарно чвориште везе "Бутовачки брег" пало је пет пројектила. Бомбардовано је приштинско насеље Врањевац, магацински комплекс у близини Гњилана, касарна у Урошевцу. Дејствовано је по подручју Качаника, Ђаковице, Суве Реке, Голеша, Дечана.

НАТО агресор је смањеним интензитетом дејствовао по остатку Србије. Други пут за недељу дана на мети је био Вршац. Бомбардован је јужни део града. Погођен је напуштени војни објекат. У нападу на фарму „Агро-Вршац" тешко је рањена једна особа. Причињена је велика материјална штета на околним стамбеним објектима.

Са четири пројектила поново је бомбардовано складиште горива Велика Грабовница код Лесковца. Гађано је и село Осоница у близини Ивањице.

Бомбардована је околина фрушкогорских села Бранковац и Чот.

НАТО је, наводно грешком, испалио пројектиле на део Ибарске магистрале код места Липље, уместо бомбардовања Љига. На срећу, ова грешка је сачувала велики број живота, али су пут и околина уништени.

На данашњи дан постигнут је договор да се војни представници НАТО-а и Војске Југославије састану 5. јуна на југословеснко-македонској граници. Договорено је да тим НАТО-а предводи британски генерал Мајкл Џексон.

Четврти пут од почетка агресије бомбардован је мост преко реке Јасенице на ауто-путу Београд-Ниш код Велике Плане.

У исто време са два пројектила је гађан и железнички мост преко Јасенице на прузи Велика Плана-Београд. Бомбардовано је складиште предузећа "Нафтаплин" између Кљајићева и Чонопље.

Председник СР Југославије Слободан Милошевић је прихватио мировни предлог за који су у Београд донели међународни посредници Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин.

Поново је бомбардовано и пољопривредно добро "Добричево" у општини Ћуприја. Авијација НАТО-а  дејствовала је у општинама Призрен, Липљан, Пећ и Приштина, углавном по цивиним циљевима.

Грчки премијер Костас Симитис изјавио је да се окончање рата у Југославији може очекивати до 13. јуна када су избори за Европски парламент.

"После вишедневног договарања и одлагања, руски посредник Виктор Черномирдин и представник Европске уније Марти Ахтисари допутовали су у Београд да би председнику СРЈ Слободану Милошевићу представили коначни план за окончање агресије, претходно усаглашен у Бону.

Черномирдин је пре поласка за Београд изјавио да постоје "реалистичне шансе да мировни план усаглашен у Бону доведе до прекида сукоба на Косову".

Међународни суд правде одбио је захтев СРЈ да нареди прекид бомбрадовања. Суд је оценио да није надлежан за изрицање такве привремене мере, коју је Југославија тражила.

У Кикинди су бомбардовани касарна и пруга Кикинда – Темишвар. Поново су гађани репетитори код Врања и Димитровграда. На мети су били Панчево, Куршумлија, Прешево, околина Аранђеловца.

НАТО несмањеним интензитетом дејствује на Косову и Метохији. У току бомбардовања рејона Дечана уништени су погони Фабрике ауто делова ФАД, "Застава – Рамиз Садику", трафо-станица и енергана фабрике "Застава" у Пећи, оштећена је фабрика пумпи "Јастребац". Поново је ракетиран аеродром "Слатина" код Приштине и у два наврата градско насеље Врањевац у коме углавном живе Албанци. Гађани су положаји војске у рејону Велика Хоча код Ораховца, Ђаковице, Драгаша.

Борбе на Паштрику настављене су одмах после поноћи. НАТО авијација је по положајима наше војске почела дејства око 1.30. За кратко време испаљено је 30 пројектила. Напад албанских терориста и НАТО авијације наставља се око 10 часова и са краћим паузама траје до краја дана. Стратешка авијација је избацила 20 бомби од 225 килограма на положаје наших јединица на Паштрику. На Истуреном командном месту погинуло је осам војника и резервиста ВЈ.

На Косово и Метохију је тог дана испаљено преко 200 пројектила, највећи број на положаје 549. моторизоване бригаде на Паштрику.

Авиони НАТО бомбардовали су бункере у Албанији, око 500 метара од границе са СРЈ, јавио је Франс прес. Седам бомби пало је недалеко од прелаза Морине на територији Албаније.

Министар иностраних послова СРЈ Живадин Јовановић послао је писмо шефу немачке дипломатије Јошки Фишеру у којем истиче да СРЈ прихвата принципе Г-8 за решење "косовске кризе" укључујући присуство Уједињених нација.

Амерички Стејт департмент потврдио је да је фински председник Марти Ахтисари добио детаљан план за Косово са којим би требало да крене за Београд. Са њим ће у делегацији бити и руски изасланик за Југославију Виктор Черномирдин.

Грчки кошаркаш Панајотис Фасулас посетио је Београд и обишао објекте у центру града оштећене у НАТО бомбардовању.

У бомбардовању Рипња погинула је једна особа. Срушено је неколико кућа.

Пола сата после поноћи са четири пројектила и једном касетном бомбом погођена су разводна постројења "Електроистока" у Брзом Броду. Бомбардоване су и електроенергетска постројења у Новом Саду, на Бежанијској коси, Лештанима и термоелектрана "Никола Тесла А" у Обреновцу, па је већи део Србије био у мраку.

Гађан је објекат у Волгиној улици у густо насељеном делу Звездаре, у Београду. Гелери су оштетили велики број стамбених објеката. Осам повређених је збринуто у КБЦ "Звездара".

Трећи пут је гађан и срушен мост на Морави у центру Владичиног Хана. Гађан је и железнички мост на прузи Ниш – Пирот код Беле Паланке. Бомбардовани су поново село Синковци код Лесковца и магацин горива у Великој Грабовници.

Гађан је и радио предајник у Звечкој и село Дражевац код Обреновца. На мети су били и Макишко поље, Миљаковачка шума у Београду. Бомбардовани су околина Врања, Лесковца, Куршумлије, Бујановца, Шапца.

У центру Гњилана, у близини касарне "Цар Лазар" ракетирано је предузеће "Космет превоз". Причињена је велика материјална штета. Није поштеђена ни касарна "Косовски јунаци" у Приштини. НАТО авијација дејствовала је по положајима наше војске у околини Пећи, Гњилана, Дечана, Вучитрна, Ораховца, аеродрома Слатина код Приштине.

Око 10 сати почео је напад албанских терориста на Горожупском правцу на Паштрику. У исто време по положајима наше војске дејствовала је и НАТО авијација. После неколико сати интензивних борби напад је одбијен уз велике губитке у редовима терориста ОВК. Нови напад авијације на Горожуп и засеок Шех-Махала почео је око 17 часова. Дејствовала је и стратегијска авијација. "Тепих бомбе" су збрисале све куће у селу Шех-Махала. Уништено је и Истурено командно место "549" у засеоку.

НАТО авијација је на југ Србије тог дана бацила 360 разорних пројектила.

Припадници 175. пешадијске бригаде, приликом претреса терена у селу Мађаре код Прешева, открили су и уништили терористичку базу у којој је било 20 кревета, шпорет, војничка опрема, радио станица и велика количина хране.

Представник ЕУ за Југославију, фински председник Марти Ахтисари, изјавио је да ће Русија одустати од противљења мировним снагама на Косову и Метохији које ће водити НАТО. Најавио је долазак у Београд са специјалним изаслаником руског председника Виктором Черномирдином. Рекао је да долазе са заједничком понудом али и да није претерани оптимиста по питању исхода разговора са руководством СРЈ.