Заблуде умеју да узму данак- у здрављу, међуљудским односима, новцу. Неке од њих раскринкавамо уз помоћ др Зорана Вујчића, професора Хемијског факултета у Београду, и Спасоја и Станоја Хемића, великих обожаваоца истине и интернета.

На сцени "Ложионице" представиће се два комада савремене игре насталих у оквиру пројекта "Караван игре". Представу потписују познати савремени кореографи Маша Колар и Барак Маршал.

Репрезентативна монографија велике фотографкиње Горанке Матић, у издању РТС-а, МСУ и Службеног гласника, представљена је у Српском културном центру у Пули.

Ивица Аранђус, сликар који већ дуго гради своју каријеру на релацији Диселдорф-Тиват, изложио је своје радове у Кући Легата у Београду.

Представљамо ван роман Кристин Естиме "Писма Кафки" инспирисан преписком између Франца Кафке и Милене Јесенске.

У Фиренци почиње рестаурација једног од симбола града, звоника који је дело славног Ђота. Радови које је омогућила Опера ди Санта Марија дел Фјоре, вредни су 60 милион евра, а трајаће четири године.

Уредница: Марија Миљевић Рајшић

Реализација: Сања Реџић

Монтажа: Софија Спасић

За разлику од других великих фестивала, 76. Берлинале остао је дистанциран од великих холивудских продукција и стриминг платформи, инсистирајући на биоскопском искуству и филму као уметности.

Док су једни тражили јасну политичку позицију фестивала, други су бранили аутономију уметности, један од најважнијих и најотворенијих филмских фестивала, у атмосфери све већег политичког притиска и буџетских резова, представио је савремени ауторски филм, друштвена питања и снагу европске и светске кинематографије.

"Велика илузија у Берлину 2026" доноси ексклузивне интервјуе са добитницима најважнијих награда - победником Берлинала турским редитељем Илкером Чатаком са филмом “Жута писма”, добитником Велике награде жирија Емиром Алпером за остварење “Спасење”, Томом Кортињем коме је са глумицом Аном Калдер Маршал припао Сребрни медвед за најбољу споредну улогу у филму "Краљица са мора" као и са Жилијет Бинош која је део ансамбла у том остварењу. Руперт Гринт, који никада неће у потпуности изаћи из сенке Рона Визлија, улоге коју је остварио у серијалу о Харију Потеру, ексклузивно представлља свој нови филм “Рођен ноћу”.

А српска редитељка Јелица Јелача, говори о “Имагинарним бројевима” кратком играном филму који је представљао српски филм у програму Берлинала “Генерација К плус”.

Аутор и уредник: Сандра Перовић

Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић

У епизоди говоре: психолог и академик Александар Костић и редитељ Слободан Шијан.

Аутор: Борис Миљковић

Производња: Редакција културног програма

У трећој епизоди гледаоци ће кроз Титов однос према Черчилу и Стаљину видети почетак његовог балансирања између Истока и Запада. У вези са тим биће занимљиво о чему су разговарали Черчил и Тито 12. августа 1944. године у Напуљу и због чега је већ у септембру Тито тајно отишао на разговор са Стаљином.

Гледаоци ће видети какву су улогу на даљу судбину Југославије имали Техеранска конференција и Друго заседање АВНОЈ-а и због чега су Совјети тек почетком 1944. године послали своју мисију у Југославију и да ли је та мисија формирала обавештајни центар за Балкан. Посебно ће бити занимљив састанак Стаљина и Черчила 9. октобра 1944. године у Москви када је постигнут договор о подели интересних сфера и због чега је Југославија била интересантна и за једне и за друге и како се дошло до коначног договора у односу на Југославију.

У односу на судбину послератне Југославије биће занимљиво због чега је Черчил инсистирао да се Тито састане са краљом Петром и како је Тито избегавао тај сусрет. Гледаоци ће први пут видети каква је била улога хрватског бана Шубашића и да ли је он био британски или амерички предлог.

У играним деловима ове епизоде појављују се Небојша Дугалић у улози Јосипа Броза Тита, Драгољуб Љубичић Мићко у улози Стаљина, Радослав Миленковић као Черчил, Миона Марковић као Даворјанка Пауновић Зденка, Бојан Димитријевић као Ентони Идн и Ђорђе Марковић као Молотов. Наратор је Тихомир Станић.

Продуценткиња серије је Данка Милошевић, аутор сценарија Светко Ковач, а редитељ играних делова Иван Стефановић.

Ко су биле две најмоћније државе у овом делу света током дванаестог века?

Шта заправо знамо о пореклу Стефана Немање и да ли је његов отац Завида заиста био велики жупан српски? Ко је био последњи велики цар Источног римског царства (Византије), како је изгледала његова држава? Какав је био међународни статус Српске земље током владавине Вукановића и какву су спољну политику водили владари ове династије?

Сазнаћете и која је српска принцеза постала краљица Угарске и како је њен брат постао палатин, заменик угарског краља, како је Завидина грана великожупанске династије дошла на власт и које су околности заиста омогућиле да четврти и најмлађи син после оружаног сукоба заузме престо великог жупана? Како се мењала динамика односа великог жупана Стефана Немање и цара Манојла Комнина, од велике наклоности преко отвореног непријатељства до искреног савезништва? Каква је била владарска идеологија Стефана Немање и шта је у политичком и идеолошком смислу представљало увођење титуле "самодржац по милости Божјој"?  Какви су били резултати формирања велике антивизантијске коалиције коју су чиниле Угарска, Млетачка република, норманска краљевина Сицилија и  Српска земља Стефана Немање? Како је заиста изгледало Немањино заробљеништво у Константинопољу и колико је његов боравак у царском граду утицао на каснију историју читавог српског народа? Шта стоји иза идеје о српском народу као Новом Израиљу? Шта су били дипломатски циљеви Немањиног посланства на двору цара Фридриха Барбаросе у Нирнбергу?

Да ли је Велики прасак био апсолутни почетак свега што постоји, или је постојало нешто и пре њега? Могу ли нове теорије о мултиверзуму, квантној гравитацији и цикличном универзуму да промене начин на који разумемо настанак космоса?

Епизода „Почетак“ поставља једно од најдубљих питања науке: ако је свемир имао почетак – шта је било пре њега?

У епизоди говоре: Томаж Гланц, професор Циришког универзитета и Бригита Коерс, директорка архива чувене изложбе савремене уметности "Документа".

Аутор: Борис Миљковић

У прилогу ће бити резимирано такмичење за најбоље младе композиторе Андрија Чикић чије је финале одржано 2. децембра 2025. године у Великој дворани Коларчеве задужбине, а ту су и предлози за хит и хит ове емисије.

Уредник емисије: Силвана Грујић

Водитељи: Силвана Грујић и Александар Пековић

Редитељ: Петар Станојловић

Радња филма смештена је у другу половину седамдесетих година прошлог века, у временима превирања у Бразилу, уједно и периоду сурове војне диктатуре, а Моура игра интелектуалца који је у бегу од власти и користи се са неколико различитих имена. Бразил, 1977. године и Марсело као стручњак у раним четрдесетим, налази се у изгнанству. Надајући се поновном сусрету са својим сином, путује током карневала у град Ресифе, схватајући убрзо да место није сигурно уточиште каквим га је очекивао. У непријатељском окружењу, присиљен је да живи у тајности након што му од моћног пословног човека пристигну претње. Услед опасности која га окружује проналази предах у односу са сином, о чијем одрастању бригу виде бака и дека, родитељи његове покојне супруге. Марселов живот обележен је константном опасношћу и једини излаз је покушај да, заједно са дететом, напусти земљу.

Тајни агент представља и последњу глумачку изведбу вољеног Уда Кире, чувеног глумца који је с бразилским редитељем радио и на његовом претходном филму "Бакурау".

Глумица Вања Ејдус је првакиња драме Народног позоришта у Београду, трострука добитница Стеријине награде и других признања. Али, о њеним глумачким и уметничким постигнућима не сведоче само награде, него посвећеност послу, сучељавање и превазилажење различитих изазова, богат, разноврстан репертоар који је одиграла и игра у позоришту. Огледала се у различитим ликовима и жанровима, у делима класика и савремених писаца, домаћих и страних.

У пуној глумачкој и животној зрелости, Вања Ејдус говори, између осталог, о свом односу према позоришту, развоју и сазревању, о улогама које сматра својим позоришним печатом. Акценат ставља на улоге које је одиграла у представама Хасанагиница (њена прва велика улога, прва Стеријина награда, представа је на репертоару већ двадесет пет година), Сексуалне неурозе наших родитеља, али и на улоге у новијим остварењима Успаванка за Алексију Рајчић и Очеви и оци. Најзначајније улоге је остварила у свом матичном позоришту, али је играла и на другим сценама.

Аутор и уредник серијала је Слободан Савић

Од једне од најгледанијих играних серија која је покренула тренд трилера на домаћој телевизији, "Убице мог оца", преко посвећеног инстересовања за историју којом се, као сценаристкиња и ауторка, бавила што кроз игране филмове, попут "Даре из Јасеновца" тако и кроз популарни РТС-ов формат "Заборављени умови" и тренутно актуелни документарни серијал "Култура Срба у Хрватској", све до комерцијално успешних шоу програма на телевизији и мјузикла у позоришту. За ауторку, уредницу и сценаристкињу, Наташу Дракулић може се рећи да је комплетан и комплексан писац, креатор који већ дуги низ година потписује неке од најзначајнијих програма РТС-а.

Саговорници Ђорђе Милосављевић, сценариста и професор драматургије ФДУ, Марко Јанкетић, глумац, Наташа Дракулић, сценаристкиња

Уредник и сценариста Лидија Божић

Монтажер Марија Арсенијевић

Редитељ Иван Милановић

Не престају напади Израела на Техеран, Исфахан и Бејрут. Иран гађа НАТО базе на Блиском истоку, може ли Бондстил на Косову и Метохији бити мета?

Интитуционална конфузија и политичка борба у Приштини, распуштен парламент, опет расписани ванредни избори.

Зеленски прети Орбану смрћу. Мађарску нико не може да уцењује, поручује Орбан.

Сутра од јутарњег мраза и -2 до 20 степени током дана.

Александра Витас сама за себе каже да је „вечна Сарајка“, а вољени родни град је морала да напусти још као дете, услед страхота грађанског рата, и да заједно са породицом нови живот пронађе у Србији. Њен роман је награђен вискоким признањем „Атанасије Стојковић“, који додељује истоимена градска библиотека у Руми.

У фокусу разговора са гошћом није само њен роман, како је он настао и које су његове основне поруке, већ и друге заниљиве и важне теме када су у питању млади и њихов свет, посебно она деца која су одрастала у рату и упркос рату.

И наредна прича говори о рату и последицама рата деведесетих, али из једног другог угла. Упознаћемо се како је, некада једна од најпознатијих југословенских наменских индустрија, фабрика „Орао“ из Сарајева, преживела чувени егзодус Срба из тог града пре 30 година. Ова фабрика премештена је из сарајевског насеља Рајловац у Бијељину. Наше колеге из РТРС забележиле су како послује ова компанија данас и каква су сећања њених преживелих радника и њихових потомака.

Из емисије би смо издвојили још два важна и занимљива прилога, оба из области културе. Први прилог се односи на свечаност у Козарској Дубици, на традиционалној Манифестацији „Дани Рајка Лукача“ где су уручене награде за најбољу књигу за децу и младе, објављену у протеклој години на подручју Србије и Српске. Прилог су припремили наши сарадници са РТВ Козарска Дубица. Друга прича је у ствари извештај са концерта групе „Фенечки бисери“, одржан прошле недеље у Бањалуци. Овај музички догађај привукао је велики број љубитеља познатог музичког ансамбла из Србије који веома успешно негује традиционалну и духовну музику, из свих српских крајева, која је вековима била део свакодневног живота, обичаја и окупљања.

Уредница емисије Нада Вукелић

Редитељка Ерна Глигоријевић.

Живот жене на селу, видећете у новом издању Квадратуре круга, није се много променио ни у 21. веку. За све оно што су српске жене и мајке у прошлом веку урадиле за српски народ и државу, одужили смо им се само једном несвакидашњом иконом која се налази на улазу у цркву Светог великомученика Георгија у селу Сеча Река код Косјерића. То је недовољно за жртву коју су у прошлом веку поднеле због нас. Трпеле и страдале због нас. Живеле и умирале за нас. И сачувале нас као народ. 

Уредник: Бранко Станковић

Сниматељ: Дарко Бурсаћ

Монтажа: Марија Баронијан Шашић

На данашњи дан, пре 99 година, у Аракатаки, у Колумбији, рођен је један од највећих писаца свих времена: Габријел Гарсија Маркес, творац магијског реализма у књижевности. Његова књига "Сто година самоће" је најпродаванија књига на свету после Библије.

У емисији погледате причу о љубави и другим демонима великог Габа.

Александар Боричић био је један од најбитнијих људи европске одбојке, човек који је променио српску, европску и светску одбојку. Зато све међународне одбојкашке утакмице у Европи ове недеље почињу минутом ћутања због његове смрти. Југославија није била одбојкашка земља али је Србија то постала захваљујући, понајвише Александру Боричићу.

Боричић је био и човек широких интересовања - његове страсти биле су и историја и филателија. На стоту годишњицу почетка Великог рата 2014. године РТС је организовао Велику изложбу докумената, фотографија, плаката и дописница Александра Боричића. У емисији погледајте шта је Боричић променио у српској, европској и светској одбојци и колики је био његов значај као човека који сакупља вредне историјске артефакте. 

Уредник емисије: Александра Даничић

Сниматељ: Милан Ресавац и Бранко Срећковић

Графички дизајн: Бојана Девић Опачић

Монтажер: Владимир М. Јовић

За разлику од других великих фестивала, 76. Берлинале остао је дистанциран од великих холивудских продукција и стриминг платформи, инсистирајући на биоскопском искуству и филму као уметности.

Док су једни тражили јасну политичку позицију фестивала, други су бранили аутономију уметности, један од најважнијих и најотворенијих филмских фестивала, у атмосфери све већег политичког притиска и буџетских резова, представио је савремени ауторски филм, друштвена питања и снагу европске и светске кинематографије.

"Велика илузија у Берлину 2026" доноси ексклузивне интервјуе са добитницима најважнијих награда - победником Берлинала турским редитељем Илкером Чатаком са филмом “Жута писма”, добитником Велике награде жирија Емиром Алпером за остварење “Спасење”, Томом Кортињем коме је са глумицом Аном Калдер Маршал припао Сребрни медвед за најбољу споредну улогу у филму "Краљица са мора" као и са Жилијет Бинош која је део ансамбла у том остварењу. Руперт Гринт, који никада неће у потпуности изаћи из сенке Рона Визлија, улоге коју је остварио у серијалу о Харију Потеру, ексклузивно представлља свој нови филм “Рођен ноћу”.

А српска редитељка Јелица Јелача, говори о “Имагинарним бројевима” кратком играном филму који је представљао српски филм у програму Берлинала “Генерација К плус”.

Аутор и уредник: Сандра Перовић

Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић