Редовни професор Филолошког факултета у Београду, Јелисавета Милојевић, годинама посвећено ради на новим преводима Шекспирових дела. 2012 године објављена је прва књига, "Шекспир: Сонети", а уследиле су књиге "Шекспир на огледалу", "Рашчитавање Шекспира", поема "Венера и Адон", драма "Ромео и Јулија", комедије "Сан Ивањске ноћи" и "Кроћење горопади". О њеном раду, као и о новој књизи, "Антологија Шекспирових монолога", говори професор др. Светозар Рапајић.

Својевремено је књига Данијела Големана Емоционална интелигенција изазвала велику пажњу. У издању Имприматура изашла је књига "Речник чудноватих туга" аутора Џона Кенига која емоције сагледава из новог угла именујући до сада неименована емотивна стања која се лако препознају као универзално присутна у свакодневици сваког појединца. Свака емоција је истовремена и једна прича, па се књига може сагледавати и као збирка кратких прича. О књизи говори доцент на Одсеку за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду, писац, новинар и преводилац Стефан Јањић учинио је да ова необична и оригинална књига угледа светло дана и код нас.

Песнички удео у емисији, овога пута припада Јани Растегорац Вукомановић која чита једну своју песму из нове збирке "Ооко" и Марку Ђорђевићу који чита из своје нове књиге "Кјароскуро". Он говори о својој поетеци преузимања тема из фолколористике, као и о програму Градске библиотеке у Београду, "Стихотерапија" који је осмислио и води већ четири године са колегиницом Галом Одановић.

Колико год се чинило да је реп музика још увек само једна од музичких новотарија, ваља имати на уму да је хип-хоп 2023. године прославио 50 година постојања. Есејиста, проучавалац књижевности и популарне културе, Драган Ђорђевић, познат по књигама "Марсел и Пруст", студији "Голи живот књижевног југословенства - Идеје концептуалне уметности у књижевности 1960-2010", проистеклој из његовог доктората на Филолошком факултету. Као независни истраживач своју прву књигу објавио је студију "Мала црна музика: хип-хоп нација, национална историја, Држава и њени непријатељи 2016." и она је сада обновљена у издању Службеног гласника, а опремљена је илустрацијама Владана Јеремића.

Емисију осмислила и уредила: Јасмина Врбавац

Режија: Марко Шотра

Борба на југословенско-албанској граници, на караули Kошаре трајала је 67 дана, а погинуло је 108 војника. Тај гранични појас био је од кључног значаја јер је представљао могући коридор за упад терориста ОВK са територије Албаније на Kосово и Метохију. Битка на Kошарама сматра се симболом херојства, пожртвовања и отпора младих војника који су бранили територију земље.

Радио-телевизија Србије комеморативну академију директно преноси 14. јуна од 20 часова на Другом програму.

Аутор: Тања Петернек Алексић

Улоге: Јана Недељковић, Нађа Дулић, Ђорђе Мишина, Лука Маркишић, Сара Павловић, Илија Марковић, Мартина Миљковић, Јелена Ступљанин, Страхиња Блажић, Ида Урошевић, Катарина Чупић и Нађа Антонић.

Екипa: сценаристи Катарина Митровић и Тамара Вешковић, продуцент Драгана Богдановић, директор фотографије Милан Ракић, мајстор звука Бранко Стојановић, дизајнери звука Иван Троскот и Драгана Робертсон, монтажер и графички дизајнер Бојан Филиповић, уредник и креатор серије Тамара Вешковић и редитељ Филип Чоловић.

Анастасија Тодоровић из Неготина бави се соло певањем и до сада је освојила велики број међународних награда. Музику сматра својим животним позивом и сања о томе да постане оперска певачица. Новчану награду коју је освојила на једном такмичењу дала је у хуманитарне сврхе, а о њеном раду, таленту и посвећености говоре њен отац и професорка из музичке школе. Екипа емисије обишла је и родну кућу Стевана Мокрањца, једног од симбола Неготина и музичке традиције коју Анастасија наставља на свој начин.

Други учесник епизоде је Милош Милутиновић из Београда, млади програмер који је освојио бројне медаље на светским и балканским олимпијадама из информатике. Управо су му ова такмичења отворила врата ка путовањима и дружењу са вршњацима из различитих земаља. Поред програмирања, Милош тренира стони тенис и кошарку, а екипи емисије показао је терен своје основне школе на којем је водитељки одржао час из кошарке. О његовим првим корацима у науци, одрастању и подршци која је била пресудна, говори његова мајка.

Трећа сезона серијала Уприродисе настала је у продукцији Занатско филмске заједнице из Новог Сада уз подршку ЛогинЕКО.

Уредник: Ана Павловић

Редитељ: Наталија Мићевић

Аутор сценарија и водитељ: Оливер Томић

Виртуелна продукција:

Аутор шпице: Драган Буловић

3Д моделовање и анимација: Никола Мрђа, Ненад Гецић

Креатор ВИ видео садржаја: Јован Павловић

Обрада видео материјала: Бојана Девић Опачић

Дизајнер светла: Сима Димитрић

Монтажер: Марко Драгојевић

Дизајнер звука: Бојан Манговић, Марко М. Вучковић

1. епизода: Муке једног Лава: "Ко је тебе звао?!" - причe о комуникацији

Лав је у ишчекивању поруке на Виберу, проверава мејл, па друштвену мрежу... Очекује поруку од "животне важности" - да ли ће сутра имати час српског језика? Ако је одговор позитиван – тешко њему, мораће да одговара! Када се у углу екрана појави Вукин захтев за пријатељство, Лав га без превише размишљања прихвата. Тако се у његов компјутер али и живот усељава Вука, безвремена девојчица која ће различитим временским лавиринтима водити Лава кроз историју свакодневног живота. Како све почиње случајном комуникацијом, тако се у првој епизоди сударају Лавов и Вукин свет комуникације. Лавов свет комуникације се заснива на брзини, умрежавању и тренутном добијању одговора – свако одуговлачење, за њега је ноћна мора. Вукин свет је другачији – кроз три примера из прошлости, Вука упознаје Лава са начинима на који су људи некада комуницирали.

Глумци: Ленка Петровић и Драган Секулић

Уредник: Блаженка Бијелић

Сценаристи: Марко Пиштало и Кристина Ђуковић

Композитори: "Љубичице" - Вук и Петар Стевановић

Анимација: Милош Гојковић

Монтажер: Владимир Радовановић

Дизајн звука: Небојша Драгићевић

Директор фотографије: Марко Микић

Редитељ: Милица Солдатовић Микић

Играју: Драгољуб Љубичић Мићко, Ивана Михић, Небојша Дугалић, Горица Поповић, Јована Андрић, Милош Јовић, Милан Чича, Нина Нешковић, Оливера Бацић, Теодора Славински, Драгана Мићаловић, Стефан Радоњић, Ања Мит, Радослав Рале Миленковић, Кристина Раденковић, Дејан Јелача, Срђан Ивановић, Жељко Митровић, Бојана Грбин, Анђела Белошевић, Драган Маријанац, Ивана Руљевић, Биљана Лукић, Јован Гулан и др.

Екипа серије: извршни координатор Невена Младеновић-Благојевић, уредник Тамара Вешковић, сценариста Даница Пајовић, композитор Владимир Граић, музички уредник Ана Павловић, продуцент Милорад Конрад, сценографи Мирослава Андрејевић и Марија Познановић, костимограф Сузана Глигоријевић, дизајнери звука Небојша Драгичевић и Бојан Манговић, монтажери Ненад Џодић и Иван Васић, директор фотографије Зоран Синђелић и редитељ Петар Станојловић.

Девојчица Петра ће нас ове недеље научити зашто се компијутери и телефони сматрају опасним отпадом и како се правилно одлажу. Показаће нам и како изгледа фабрика за рециклажу електронског отпада, како се рециклира компјутер и где одлазе његови делови. Придружите се Петри и њеним пријатељима и откријте да ли је тачно да се електронским отпадом сматрају само уређаји који раде уз помоћ електричне енергије.

Сценариста: Вишња Брадоњић

Илустратор: Дејан Мандић

Аниматор: Марко Лазић

Монтажер: Драган Узелац

Снимање и дизајн звука: Горан Штифанић

Аутори музике: Иван Узелац, Ернад Ахметовић и Милован Пауновић

Редитељ: Нермин Ахметовић

Продукција: Артбит центар

Уредник: Татјана Цвејић

Сарадници: Христина Василијевић, Јован Марковић, Иван Исаиловић

Редитељ: Бојан Воркапић

Годишња изложба радова студената Факултета примењених уметности у Београду, на четири локације у граду, представља пресек најуспешнијих остварења насталих током протекле академске године. Посетиоци до 20. јуна могу да погледају радове студената свих година и свих 16 студијских модула – од дизајна и примењене графике до савремене уметничке праксе.

Фондација Давид Албахари, у Центру за културну деконтаминацију у Београду организује целовечерњи књижевно-уметнички Фестивал "ДА", посвећен стваралаштву и наслеђу једног од најзначајнијих савремених српских писаца. Кроз књижевна читања, разговоре, музику и перформансе, фестивал окупља пријатеље, сараднике и младе ауторе чије поетике на различите начине настављају дијалог са Албахаријевим делом.

У Рубрици Реч критике говорићемо о новој збирци прича Владана Матијевића, "Нора и Змија".

Водимо вас на изложбу у Лондону, на којој уметница Маја Петрић, кроз имерзивне инсталације засноване на вештачкој интелигенцији и подацима из животне средине истражује однос човека и планете. Њени радви  позивају публику да климатске промене не посматра као апстрактан проблем, већ као лично искуство.

Уредник Владимир Петровић

Реализатор Сања Реџић

Монтажер Марко Вујовић

Саговорници у шестој епизоди су: Проф. др Сања Мразовац Kурулић - Факултет за екологију и заштиту животне средине Универзитета "Унион – Никола Тесла", др Срђан Милетић - виши научни сарадник Института за хемију, технологију и металургију УБ, др Милош Ћирић - виши научни сарадник Института за хемију, технологију и металургију УБ, Наталија Станковић - председник и оснивач организације Енвижн еко Србија, Јована Шестариков - уредница и оснивачица портала "Екологика" и студенти екологије Универзитета "Унион – Никола Тесла".

Ауторка и уредница емисије, Јована Арсеновић

Редитељ, Александар Јован Kрстић

Одговорни уредник Редакције општеобразовног програма, Зоран Живковић

Главни и одговорни уредник Образовно-научног програма, Милош Јанковић

Да ли се данас врлином сматра доброта и како се негује и развија лепота добрих ствари, у првој епизоди говориће стручњаци из различитих научних сфера, свештеник, јавне личности и наравно омладина.

Ауторка и уредница емисије, Јована Арсеновић

Редитељ, Александар Јован Крстић

Одговорни уредник Општеобразовне редакције, Зоран Живковић

Главни и одговорни уредник Образовно-научног програма, Милош Јанковић

Рођена је у Истри, Нови Винодолски, Краљевини Југославији. Након Другог светског рата са породицом долази у Београд. Од десете године била је члан драмских секција у школама. Глуму је дипломирала на београдској Академији код професора Томислава Танхофера, у класи у којој су били Бата Стојковић, Бода Марковић, Катарина Дорић, Михајло Костић, Ненад Шегвић и други.

Каријеру, на позив Бојана Ступице почиње у Атељеу 212, игра у сјајним представама Јаје, Љубинко и Десанка, Развојни пут Боре Шнајдера. Затим постаје стални члан и временом првакиња Југословенског драмског позоришта. Играла на свим београдским сценама, у поделама је представа које представљају врхунце наше позоришне уметности - Буба у уху, Путујуће позориште Шопаловић, Буђење пролећа, Сумрак, Дозивање птица, Ајнштајнови снови, Драма о Мирјани и овима око ње, Рођени у YU... у матичној кући, Лари Томпсон трагедија једне младости, Зора на истоку, Арзамас у Звездара театру, Наши синови, Иванов у Народном позоришту,... Више од 75 улога је одиграла на великим и малим екранима. Сибирска леди Магбет, Клаксон, Балкански шпијун, Улога моје породице у светској револуцији, Варљиво лето ’68, Отворена врата, Метла без дршке, Неки нови клинци, Синђелићи су само неки од наслова.

Бранка има две Стеријине награде, награду Вељко Маричић, Златног Ћурана на Данима комедије, Три годишње награде Југословенског драмског, Статуету Јоаким Вујић која се додељује за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.

Преко четрдесет година њен брачни друг био је глумац Беким Фехмиу који је са филмом Скупљачи перја Саше Петровића освојио Кански фестивал и глумио затим значајне улоге у врхунским светским продукцијама, укључујући и насловну улогу у фиму Одисеј. Бранка је уживала у његовим успесима и стрпљиво градила своју каријеру.

Импресиван је њен однос према позоришту и глумачкој уметности чији је велики познавалац и  несебични посвећеник.

Њен богат опус, између осталог, карактерише оригиналан глумачки израз, дубоко понирање у ликове, непретенциозност, неодољива једноставност.

Играла је све жанрове, откривала авангарду, играла све жанрове, храбро се упуштала у истраживање нових форми… данас, како приличи њеним годимана игра зреле и комплексне женске судбине. Посебно се ових дана радује и када игра представу Оточка трица у којој су њих три, глумице рођене у Новом Винодолском. Вредно ради у позоришту и пред камерама, и нема намеру да стане.

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељ Драгослав Бојковић

монтажа Јаков Пејов

режија Милица Митровић

Изложба је подељена на пет целина , од периода живота Светог Саве, преко османског доба, Велике сеобе Срба, до настанка модерне српске државе и данашњице, и биће отворена до 19. јула.

Са Малте, где је недавно била екипа РТС-а, Тамара Дрезгић доноси репортажу о животу српске заједнице и интервју са јерејем Ристом Горанчићем, старешином Српске православне цркве на Малти.

Гост емисије је и талентовани млади Момчило Мркаић, који је после Математичке гимназије у Београду, завршио основне студије у Хонг Конг-у  као стипендиста Универзитета и Владе Хонг Конга за најуспешније студенте. Као софтверски инжињер радио је у престижним компанијама "Датабрикс" (анализа и обрада великих количина података), и" Majкрософт "(виртуелна реалност)... Заједно са још двојицом колега ускоро одлази у Сан Франциско где су примљењи на неколико веома селективних међународних старт-aп  програма и добили инвестиције од престижних фондова, за изградњу сопствене компаније.

Како су дошли до међународних инвеститора, шта од њих траже, и зашто је могуће данас градити глобалну компанију и из Србије, АИ као највећа прилика за нову генерацију стартупа, зашто Србија која има огроман технолошки потенцијал, има мало глобалних компанија, и како мотивисати младе у Србији да размишљају глобално, неке су од тема са нашим гостом.

Недавни боравак проф.др Наде Басаре у Београду, хематолога и онколога из Немачке, стручњака са великим бројем излечених пацијената од најтежих болести, искористили смо и за њена нова искуства, а и разговарали са њом и о многим заблудама  у лечењу које су распрострањене међу најтеже оболелим људима , а које могу да ослабе и  саму терапију. Прилог, Наташе Митрић.

Дечији културни центар Београд наставља успешну међународну сарадњу организујући током јуна низ уметничких и образовних програма који ће бити реализовани у Швајцарској, Норвешкој и Немачкој, представљајући културно стваралаштво деце и младих Србије, широм Европе. Гост емисије је  Предраг Вуковић Пеђолино.

Музички гости емисије, Ана Стефановић и Дејан Јаношевић, уз клавирску пратњу, наступиће уживо у нашем студију, као и Бојана Николић, етномузиколог.

Уредник емисије, Сузана Гвозденовић Пузовић

Редитељ, Драгица Гачић

Председник Вучић са премијером Грузије о Споразуму о слободној трговини. Потписи до половине октобра.

Албански инспектори у Косовској Каменици затворили српску амбуланту, избацили запослене.

Друга фаза преговора Ирана и Америке после потписа Меморандума у Женеви.

Због спајања аутопутева, наплатна рампа Прељина затворена до 26. јуна.

У Београду вечерас светска поп звезда Рики Мартин. Сутра Грк Никос Вертис.

У село Подград, које су последњи становници напустили 2016. године први се вратио Срђан Арсенић, који је сам прокопао три километра пута до свог имања. На својој очевини Срђан је оформио ергелу арапских, боричких коња, подигао камп, а на једној од литица кањона Таре саградио је виа ферату, базен и зип лајн.

У напуштено село Златни бор смештеном на надморској висини од 1200 метара, такође на једној од литица кањона Таре, вратио се Милан Маћина који је ту подигао фарму крава и отпочео производњу швајцарског сира. Срђан и Милан су удахнули нови живот замрлим селима у кањону Таре и постали путоказ другим, младим људима који желе да се врате на своја напуштена имања, која ће проглашењем Парка природе Тара и изградњом путева и друге инфрастурктуре, постати доступнија свима који пожеле да упознају ово предворје раја.