РТС :: ТВ https://admin.rts.rs/tv/rss.html Сазнајте више о емисијима, TV програму и погледајте шта се тренутно приказује на каналима Jавног сервиса Републике Србије sr https://admin.rts.rs/img/logo.png РТС :: ТВ https://admin.rts.rs/tv/rss.html Oкo: Одбрана блокада или последњи дани https://admin.rts.rs/tv/rts-sat/5633562/oko-odbrana-blokada-ili-poslednji-dani.html У Србији има готово 270.000 студената, али наставе нема на већини факултета. Држава тражи да се студентима омогући несметано школовање, кажу да су могуће тужбе оних студената који желе да студирају, а то значи и финансијска блокада и престанак рада факултета. Представници студената кажу – проблем је решив, испуните наше захтеве, до тада остајемо у блокадама. Професори махом уједињени у подршци захтевима студената, али не нужно и подршци блокадама факултета. За то време и просветни радници живе свакодневни референдум о својим захтевима, о подршци студентима, о ставу родитеља и томе држе ли наставу или не.

Милица Јевтић
Милица Јевтић

О свим овим питањима и о потенцијалним решењима за Око говоре:

Душан Вучићевић, ванредни професор Факултета политичких наука у Београду

Владан Петров, редовни професор Правног факултета у Београду

Припремила и води: Милица Јевтић

]]> Wed, 22 Jan 2025 16:56:18 +0100 РТС Свет https://admin.rts.rs/tv/rts-sat/5633562/oko-odbrana-blokada-ili-poslednji-dani.html Отварање Кустендорфа https://admin.rts.rs/tv/rts1/5632984/otvaranje-kustendorfa.html Гост дневника је уметнички директор 7. Међународног фестивала дугометражног документарног филма, Игор Тохољ. У Дрвенграду, на Мећавнику, вечерас почиње 18. Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф. Отварање ће бити прилагођено Дану жалости у Србији, а наша екипа ће нам послати извештај о овом догађају.

Бићемо и у Коларчевој задужбини, где ће о зборнику: Песништво Мирослава Максимовића, осим песника, говорити и проф. др Милош Ковачевић, уредник Зборника; проф. др Предраг Петровић, проф. др Јелена Панић Мараш, др Слађана Илић.

У рубрици Реч критике, говорићемо о роману Мартин удио, Сање Савић Милосављевић, који је јуче добио награду Београдски победник.

Дом Омладине нам у свом изложбеном простору представља радове младог уметника Луке Јендришека. Лука каже да своје слике представља као својеврсне диораме у којима су ликови заточеници тог тренутка, а како ће изаћи из њега, зависи од наше маште.

Из света вам преносимо причу о открићу тајног скровишта, у градској катедрали, у Виљнусу, где су били смештени предмети који су припадали литванским и пољским владарима.

Уредник Владимир Петровић

Реализатор Сања Реџић

Монтажер Софија Спасић

]]> Wed, 22 Jan 2025 12:02:32 +0100 РТС 1 https://admin.rts.rs/tv/rts1/5632984/otvaranje-kustendorfa.html Физичко и ментално здравље, 4. епизода https://admin.rts.rs/tv/rts2/5633025/fizicko-i-mentalno-zdravlje-4-epizoda.html Kроз емисију Савремени профил младих желимо да представимо кључне теме везане за данашње адолесценте, односно омладину старосне доби од 15 до 25 године. Ту смо да похвалимо труд и залагање одређеног наставног особља, да говоримо о менталном здрављу омладине, образовању, недостатку мотивације, утицају породице, васпитању, животним вредностима и првом сусрету са пословним окружењем након завршених студија. Овим серијалом желимо да укажемо на промене које су се десиле код младих у последњим годинама. Те промене, односе се пре свега на навике, вредности које цене, циљеве којима теже. У серијал су осим стручњака из различитих научних дисциплина, заступљене и јавне личности, инфлуенсери, али и деца (ђаци и студенти) који из свог угла говоре о одређеним темама. У оквиру сваке епизоде, заступљен је и скеч у форми видео блога, с обзиром на то да је данас не само начин данашње комуникације, већ и социјализације. Глумица у складу са темом епизоде виртуелним путем, представља све изазове са којима се сусреће током одрастања.

Четврта епизода емисије Савремени профил младих посвећена је здрављу омладине. Како физичком тако и менталном. Говорићемо о физичкој активности тинејџера, навикама у исхрани, али и нарушеном менталном здрављу. Можда ћете се изненадити, али физичка активност је један од предуслова за здрав живот. Осим што смањује опасност од различитих болести, она је кључна за ментално здравље сваког појединца. Према подацима које је радио Уницеф у претходној години, процењује се да у свету између 10 и 20% адолесцената има неки ментални поремећај.

Аутор и водитељ: Јована Арсеновић

Уредник: Зоран Живковиć

Редитељ: Александар Јован Крстић

 

]]> Wed, 22 Jan 2025 13:03:46 +0100 РТС 2 https://admin.rts.rs/tv/rts2/5633025/fizicko-i-mentalno-zdravlje-4-epizoda.html Документарне фусноте – Кад скулптуре нису биле споменици https://admin.rts.rs/tv/rts-drama/5633650/dokumentarne-fusnote--kad-skulpture-nisu-bile-spomenici.html Мало људи данас зна шта је то заборављена скулптура, иако су их паркови пуни још из времена када уметност није третирана као лукуз, већ као важна и битна потреба. Тада је Савет за културу Србије уз сагласност Савета за урбанизам Извршног већа Народне скупштине Србије, дао препоруку којом се истиче потреба за примену дела и радова ликовних уметности преко конкретних пројеката - чиста фантастика за садашњост 2023. али не и пре 65 година. Заборављене скулптуре данас су и запостављане, девастиране и готово по правилу необележене. То, свакако, није била идеја уметника који су их поклонили с намером да нам улепшају и оплемене животни простор. Шта то говори о нама као друштву, али и о културној политици коју нам надлежни кроје и нуде већ годинама уназад.

Ауторка и уредница Оливера Панчић

]]> Wed, 22 Jan 2025 17:34:44 +0100 РТС Драма https://admin.rts.rs/tv/rts-drama/5633650/dokumentarne-fusnote--kad-skulpture-nisu-bile-spomenici.html Да ли је књизи потребна реклама https://admin.rts.rs/tv/rts2/5632890/da-li-je-knjizi-potrebna-reklama.html Само један живот живи човек који не чита, мислио је писац и ерудита Умберто Еко. Читалац, дакле, има више живота и то драгоцено искуство помаже му свакако да разуме и квалитетније живи овај један једини који му је рођењем припао. Такође, књига дефиницију нема али наше интуитивно знање разуме да управо књига развија и чува хуману страну наше личности чак и онда и, посебно онда, када представља све нехумано што нас окружује. Епоха конзумеризма, масовне културе и прогреса нових технологија покреће и познато питање о судбини књиге у времену. Идеално би било становиште да на књигу ништа од овога не може негативно да утиче док реално сазнање упућује на другачији закључак. Ново издање Часа анатомије поставља једноставно питање: да ли је књизи потребна реклама?

О књизи, временима у којима је књига настајала и настаје, читаоцима и писцима, последицама читања и нечитања и, наравно, о реклами за књигу, у овој епизоди Часа анатомије говоре писац Владислав Бајац и редитељ и писац Борис Миљковић.

Уредница и ауторка емисије: Марија Ненезић

Режија: Маја Мандић

 

]]> Wed, 22 Jan 2025 10:06:27 +0100 РТС 2 https://admin.rts.rs/tv/rts2/5632890/da-li-je-knjizi-potrebna-reklama.html Сајам, један живот https://admin.rts.rs/tv/rts2/5632911/sajam-jedan-zivot.html Сајам, један живот, као да постављате питање самом себи: Да ли смо на крају или тек почињемо?

Да ли ћемо постати тек успомена не нека друга времена или ћемо градити нова времена?

Још дуго, под куполама света замишљеног и изведеног давних педесетих оног века, постојаће зрно новог проналаска, представљаће се мисао генерација које долазе.

Или неће?

Одговор се крије у нама самима, а какав је, погледајте у завршној епизоди серијала о Београдском сајму.

Фотографија је рад Андреје Лека и младе Кише Радић, глас наратора је глас Жарка Обрачевић, извршна продуценткиња је Мирјана Жарковић, а заједно са архивом РТС-а, програм продуцира Београдски сајам.

Аутор је Борис Миљковић.

 

 

 

 

]]> Wed, 22 Jan 2025 10:41:05 +0100 РТС 2 https://admin.rts.rs/tv/rts2/5632911/sajam-jedan-zivot.html Црни бомбардер, филм https://admin.rts.rs/tv/rts-drama/5633661/crni-bombarder-film.html Филм је снимљен 1992. Црни ради као водитељ на радио станици БООМ-92, која има само један микрофон и много бубашваба. С обзиром да нема длаке на језику постао је веома популаран. Кроз авантуру са Луном, певачицом гаражне рок-групе, тражи себе.

У психоделичној вишепартијској земљи која је на ивици анархије,  њих двоје живе на једини могући начин, као борци. Црни одлучује да направи своју радио станицу "Црни бомбардер". Док јури кроз град праћен клицањем својих слушалаца - навијача и бежи од инспректора Бечевића, Црни постаје херој.

Улоге: Драган Бјелогрлић, Аница Добра, Срђан Тодоровић, Петар Божовић и други...

Режија Дарко Бајић

]]> Wed, 22 Jan 2025 17:34:42 +0100 РТС Драма https://admin.rts.rs/tv/rts-drama/5633661/crni-bombarder-film.html Креативни дистрикт: Мина Радуловић https://admin.rts.rs/tv/rts2/5632905/kreativni-distrikt-mina-radulovic.html Мина Радуловић је рођена је у Новом Саду. Њена мама је Гркиња, па је детињство проводила код баке на Пелопонезу. У Новом Саду је завршила основну и средњу школу. У Београду је на Филололошком факултету, дипломирала светску књижевност, а затим је на Филозофском факултету у Атини магистрирала и докторирала компаративну књижевност. Живи у Атини и, како каже, има две домовине. Мина преводи са српског и енглеског на грчки, као и са грчког и енглеског на српски језик. Са грчког је превела дела бројних аутора попут Хипократа, Кавафија, Казанцакиса, Сефериса, Елитиса, Сикелианоса, Ноласа, Варуфакиса, са енглескога је преводила Елиотову поезију. На грчки је превела дела Јована Стерије Поповића, Његоша, Црњанског, Дучића, поезију Алексе Шантића, Диса, Васка Попе, Стевана Раичковића, књиге Милорада Павића, Данила Киша, Борислава Пекића, Раше Ливаде, Александра Гаталице, Драгана Великића, Мирјане Новаковић, Селимира Радуловића, Ивана Негришорца, Биљане Србљановић, са хрватског дела Крлеже и Слободана Шнајдера. Радила је и бројне адаптације драмских текстова за режије Никите Миливојевића у Грчкој. Њена најдрагоценија делатонст је превођење књига.

То је веома комлексан посао, јер у том случају задатак преводиоца је да преведе све: специфичну форму и стил писца, права и скривена значења, стилске фигуре, метафоре, емоције, суштину...

Захваљујући преводима Мине Радуловић у прилици смо да упознамо савремену грчку књижевност о којој мало знамо.

У својој омиљеној атинској књижари једног врелог јулског дана прича нам о Атини, Грчкој култури и савременом грчком језику, о томе какав је њен однос према грчком културном наслеђу.

Мина је својим преводима приближила две културе. Каже да има двојни идентитет и да је два језика и два идентитета повезала својом професијом.

ауторка и уредница Оливера Милошевић

сниматељ Милан Ромањук

монтажа Милица Живадиновић и Тијана Тодоровић

режија Милица Митровић

 

]]> Wed, 22 Jan 2025 10:20:56 +0100 РТС 2 https://admin.rts.rs/tv/rts2/5632905/kreativni-distrikt-mina-radulovic.html Документарне фусноте – Тражим помиловање https://admin.rts.rs/tv/rts-drama/5633657/dokumentarne-fusnote--trazim-pomilovanje.html Мало је познат податак да је наша песникиња Десанка Максимовић, за време окупације 1941-44. године, била на листи национално неподобних личности. Или једноставније речено на црној листи ондашње власти, која је многима озбиљно одређивала судбину. Још је мање познат податак зашто се она уопште тамо нашла и како је то песникиња постала потенцално опасна особа по званичну политику. Готово је непозната њена активност током касних 20-их година прошлог века, када је у Обреновцу са неколицином тадашњих истакнутих Српкиња (др Ана Бркић, Ангелина Видаковић, правница, Јулијана Шаховић, лекар, Даринка Јовановић, професор, и још 20-ак жена инжињера, учитељица, уметница лекара) учествовала у оснивању наше једине политичке Женске странке - и да буде још интересантније никада више у историји Југославије није постојала ниједна женска странка - покрети да, удружења да, савези да... али не и странка. О овој нашој јединој можда највише говори чињеница да је готово избрисана из историјата борбе за женска права на овим просторима и засигурно избрисана из вокабулара феминистичких покрета. Али и чињеница да се уопште више и не помиње у биографијама многих жена као што је то случај и са Десанком Максимовић у наредних 70 година њеног живота, на шта она очито пристаје свесно - отвара још нека питања везана за овај женски покрет из 1927. године и то је тема нове приче у Документарним ФусНотама - Тражим помиловање - али само у песми.

Уредница серијала Оливера Панчић, новинар истраживач Ива Веселиновић, графичка обрада и анимација Игор Вујчић, сниматељ Милош Митеровић, монтажа Јована Филиповић, тонска обрада Марко М. Вучковић.

]]> Wed, 22 Jan 2025 17:34:40 +0100 РТС Драма https://admin.rts.rs/tv/rts-drama/5633657/dokumentarne-fusnote--trazim-pomilovanje.html Документарне фусноте - Чочеци https://admin.rts.rs/tv/rts-drama/5633651/dokumentarne-fusnote---coceci.html Ко је Ђорђе Стефановић? Историја је забележила да је живео у 19. веку - постоје и архивски трагови. У Милошев полуосмански Београд стигао је из Лесковца, који је тада припадао Турској, и живео је тек 16 година. Јунак је једне дорћолске приче, важне испоставиће се, за много тога што нам се и данас дешава. И за њега и за причу мање-више знају само пасионирани историографи и заљубљеници у неиспричано... Лепи Ђорђе је био јунак, познат по својој лепоти и путености којој нису одолели многи распусници и због којих је на крају и главу изгубио. А све ово, признаћете, звучи тако познато...

Причу припремили, реализовали и визуализовали: Ива Веселиновић, Игор Вујчић, Ана Павловић, Марко Ж. Вучковић, Милош Митровић, Јована Филиповић и Оливера Панчић која потписује текстове и режију и успешно већ годину дана води овај креативни тим.

]]> Wed, 22 Jan 2025 17:34:43 +0100 РТС Драма https://admin.rts.rs/tv/rts-drama/5633651/dokumentarne-fusnote---coceci.html Одређен притвор https://admin.rts.rs/tv/rts1/5633715/odredjen-pritvor.html Среда, 22. јануар 2025. Дан жалости у Србији због страдања осам корисника Дома за старе у Барајеву. Тужилаштво покренуло истрагу - осумњичене терети за тешко дело против опште безбедности - нису контролисали забрану пушења у објекту.

Председник Србије у Давосу разговарао са украјинским председником Зеленским о постизању мира и енергетској безбедности.

Трећег дана другог полугодишта - 97 одсто школа има нормално наставу или скраћене часове у складу са законом о штрајку - саопштило министарство просвете.

Амерички председник позвао Владимира Путина да оконча рат у Украјини или упозорава - следе санкције. Трамп велики изазов за Европу - сагласни Макрон и Шолц после разговора у Паризу.

Од сутра топлије у целој земљи, темепратура до 13 степени.


]]> Wed, 22 Jan 2025 20:22:20 +0100 РТС 1 https://admin.rts.rs/tv/rts1/5633715/odredjen-pritvor.html Одбрана блокада или последњи дани https://admin.rts.rs/tv/rts1/5633451/odbrana-blokada-ili-poslednji-dani.html У Србији има готово 270.000 студената, али наставе нема на већини факултета. Држава тражи да се студентима омогући несметано школовање, кажу да су могуће тужбе оних студената који желе да студирају, а то значи и финансијска блокада и престанак рада факултета.

Представници студената кажу – проблем је решив, испуните наше захтеве, до тада остајемо у блокадама. Професори махом уједињени у подршци захтевима студената, али не нужно и подршци блокадама факултета. За то време и просветни радници живе свакодневни референдум о својим захтевима, о подршци студентима, о ставу родитеља и томе држе ли наставу или не.

О свим овим питањима и о потенцијалним решењима за Око говоре:

Душан Вучићевић, ванредни професор Факултета политичких наука у Београду

Владан Петров, редовни професор Правног факултета у Београду

Припремила и води: Милица Јевтић

 

]]> Wed, 22 Jan 2025 19:12:46 +0100 РТС 1 https://admin.rts.rs/tv/rts1/5633451/odbrana-blokada-ili-poslednji-dani.html Како да Србија постане Јужна Кореја https://admin.rts.rs/tv/rts1/5633107/kako-da-srbija-postane-juzna-koreja.html Да ли је Србија дошла до средњег нивоа развијености у економији? Које нас замке ту чекају и како их прескочити? Шта треба да се догоди па да свима порасту приходи? И уличном свирачу и касирки у радњи и академику и професору и пензионеру? Шта то у нашим националним рачунима треба да се промени, па да то осете сви? Да бисмо осетили сви, треба да порасте БДП (бруто домаћи производ). То је оно што сви ми: и грађани и привреда и држава створимо за годину дана. Кад порасте национали колач, неко добије шлаг, неко мрвице, неко крупан комад, али, по правилу, сви добијају. Како наш БДП расте, докле смо стигли, да ли смо у замци средње развијености и како је прескочити.

За Око магазин говоре:

Павле Петровић, академик и бивши председник Фискалног савета

Саша Стевановић, државни секретар у Министарству финансија

Александар Томин, Сектор за економска истраживања и статистику НБС

Миодраг Зец, професор економије на филозофском факултету у пензији

Аутор емисије: Аница Телесковић

]]> Wed, 22 Jan 2025 13:35:14 +0100 РТС 1 https://admin.rts.rs/tv/rts1/5633107/kako-da-srbija-postane-juzna-koreja.html Шта радите, бре https://admin.rts.rs/tv/rts1/5633668/sta-radite-bre.html 22. јануар 2025.

]]> Wed, 22 Jan 2025 17:48:11 +0100 РТС 1 https://admin.rts.rs/tv/rts1/5633668/sta-radite-bre.html Гастрономад https://admin.rts.rs/tv/rts1/5632961/gastronomad.html Дубровачке приче Дубровник је познат по специјалитетима од рибе и морских плодова. Бродет или брудет права је гастрономска икона дуж целе Далмације, а свака кућа има свој рецепт који се разликује по намирницама које стављају унутра. Ипак, оно што се никад не мења од састојака су лук, риба, шкољке, гамбори, сок или сос од парадајза и свеж першун, а оно што је јако битно је да се бродет не меша, већ се посуда само протресе. Јело потиче од локалних рибара, који су користили све шта су могли да улове од рибе и морских плодова. Италијани га зову бродето, грци боурдето, док су му шпанци дали име цалдерату и додају му чоризо кобасицу да би јело било пикантно. Што се тиче прилога најчешће се послужује са палентом, али често се служи и са грашком или јечмом. Запршка се не ставља, јер густину добија од лука, парадајза и рибе.

Наш гастрономад Никола Вучковић угостио је Слободана Радету, чувеног кувара и гастронома, па су заједно спремили далматински бродет на рибарев начин, рижото са гамборима и паленту. Пријатно гледање!

]]> Wed, 22 Jan 2025 11:30:39 +0100 РТС 1 https://admin.rts.rs/tv/rts1/5632961/gastronomad.html Преваспитани: Зоран Костић Цане 2 https://admin.rts.rs/tv/rts2/5633013/prevaspitani-zoran-kostic-cane-2.html Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови. Не поставимо права питања. Нестрпљиви смо да саслушамо одговор. А ко би још отћутао, и дао себи комоције да га на прави начин разуме?

Ми смо их зато позвали. Не по било каквим другим критеријумима, осим по процени да ће искрено и аргументовано образлагати своје ставове. Па су тако следиле опсервације на варијацију прустовског упитника, широког спектра, од рецимо

Како сте?

преко:

Треба ли родитељ детету бити друг?

Како се учи како да се учи?

У којим ситуацијама лажете?

Може ли ружно да буде лепо?

Како превазилазите стид?

Шта вас просто избезумљује?

Могу ли мање интелигентнији да буду духовити?

Вреди ли збиља Роналдо толико милиона?

до дубоко филозофског

Где се налази душа?

И саговорници су, видећете, били веома искрени и инспирисани. Враћамо полако културу дијалога, као основ разумевања и комуникације.

Уредник: Ана Павловић

Редитељ: Наталија Мићевић

Сценограф: Тања Ивановић

Директор фотографије: Милан Илић

Графичка анимација: Ема Тасан Лукић

Монтажер: Петар Шумоња

Дизајнери звука: Марко М. Вучковић, Александар Зоричић

]]> Wed, 22 Jan 2025 12:58:57 +0100 РТС 2 https://admin.rts.rs/tv/rts2/5633013/prevaspitani-zoran-kostic-cane-2.html Млади на делу https://admin.rts.rs/tv/rts1/5632999/mladi-na-delu.html У Европској унији око 34 одсто пољопривредника старије је од 65 година, док је само 11 одсто носилаца пољопривредних газдинстава млађе од 40 година. Слична ситуација је и код нас, млади пољопривредници Србије суочавају се са истим изазовима као млади у Европи - недостатак капитала, земљишта и основне инфраструктуре у руралним подручјима. Како то изгледа практично на терену у овој емисији Знања имања говоре: Ђорђе и Немања Голубовић, лидери сточарства и ратарства у селу Пријездић, надомак Ваљева - двојица младих пољопривредника, како се спаја традиција и савремене методе у вођењу породичног газдинства.

Мира Симић из Удружења жена “Ваљевска Каменица” - да удружење није само место где се чувају рецепти и занати, већ и простор где свака чланица може осетити колико је њен рад цењен и важан.

Горан Бојовић из Брезовице - шта то привлачи “викенд пољопривреднике” и како су Американци и Италијани сазнали за подјеличка села.

Цане Јовановић - зашто је пројекат “Снага пољопривреде” најбоље иновативно село у 2024 години.

Уредник: Драгана Попов

Новинари: Љиљана М. Петровић, Миле Новаковић,

 

 

 

]]> Wed, 22 Jan 2025 12:41:06 +0100 РТС 1 https://admin.rts.rs/tv/rts1/5632999/mladi-na-delu.html АРХИВ.dоc https://admin.rts.rs/tv/rts2/5632932/arhivdoc.html Двадесет година од смрти Братислава Бате Грбића Братислав Бата Грбић, сниматељ Телевизије Београд, прослављени играч ансамбла "Коло",
кореограф и глумац (Ђаковица, 11. август 1930. август - Београд, 12. јануар 2005.)

Породице Бате Грбића – Братислав Бата Грбић један је од пионира и најзначајнијих сниматеља Телевизије Београд (у ТВБ од 1962. до 1991), како у играном тако и у документарном жанру, за филмском или електронском камером. Током посете његовој породици дознајемо неке нове детаље из живота који нису везани само за професионалну каријеру сниматеља, играча, кореографа и глумца. Његова супруга Живка, кћерка Невена и син Милан својом причом додају детаље који помажу да више сазнамо какав је однос Бата имао према животу, раду и породици.

Одмах након рата, током обнове земље одлази на радну акцију Брчко-Бановићи где се придружује фолклорном ансамблу "Иво Лола Рибар", само две године касније прелази у фолклорни ансамбл "Коло" као солиста. На једној од турнеја упознао је своју будућу супругу Живку, са којом је у љубави и складном браку проживео пуне 53 године. Заједно са "Колом" обишли су готово читав свет. Током турнеје по Америци, тамошња штампа га је називала југословенским Џин Келијем, а након главних улога у филмовима Аникина времена и Наши се путеви разилазе француска штампа га је прозвала нови Рудолф Валентино!

На турнеји по Јапану Бата се срео се Славком Воркапићем, монтажером, редитељем и теоретичарем филма који га је наговорио да купи малу филмску камеру и почне да снима, па га је и препоручио Телевизији Београд. После неколико репортажа са турнеја, Бата од 1962. почиње да ради у Телевизији Београд као камерман и филмски сниматељ. Паралелно са послом наставља играчку каријеру и почиње све озбиљније да се бави кореографијом.

– Учесници: Живка Грбић, Невена Грбић, Милан Миња Грбић, Александар Грбић, саговорник Бојана Андрић

– Сниматељ Андреј Оштрбенк, сниматељ звука Миљан Ђукић, микроман Миљан Грубановић, расветљивач Предраг Борковић, сарадник сниматељ Милена Марковић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Весна Игњатовић, монтажери Нада Додиг Зилџић, Стојан Илић; аутор Бојана Андрић

– Снимано 6.11.2014, премијерно емитовано у "Трезору" 12.01.2015; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

 

]]> Wed, 22 Jan 2025 10:54:36 +0100 РТС 2 https://admin.rts.rs/tv/rts2/5632932/arhivdoc.html Радозналци – Светосавци https://admin.rts.rs/tv/rts2/5633497/radoznalci--svetosavci.html Од колевке па до гроба – најлепше је ђачко доба, није само стих добро познате песме већ једна од истина које постајемо свесни тек када одрастемо. Екипа Редакције школског програма присуствовала је обележавању Дана Светог Саве у истоименој београдској школи где је забележила размишљања ђака о лику и делу Светог Саве. Кроз пример вршњачке едукације Светосавци су нас упознали са основним правилима и обичајима који су везани за обележавање школске славе и сопственим примером показали да им је важно то што негују традицију.

]]> Wed, 22 Jan 2025 16:02:24 +0100 РТС 2 https://admin.rts.rs/tv/rts2/5633497/radoznalci--svetosavci.html Приђи ближе https://admin.rts.rs/tv/rts2/5632995/pridji-blize.html 10. епизода: Гордост и предрасуде Кијача се враћа са боловања и не само што није спремна да призна пораз у опклади са Арсићем него се зариче на освету. Ускоро ће јој се у томе прудружити и други чланови колектива којима савесни професор српског језика и књижевности није мио: Милкан, Велисављевић и директорка. Миљана ће се коначно одлучити између Декија и Арсића али да ли ће изабраник сада хтети њу? Када се школом пронесе гласина код многих ће прорадити предрасуде, а једну особу ће понос навести да донесе oзбиљну одлуку.

Играју: Небојша Дугалић, Горица Поповић, Јована Андрић, Милош Јовић, Милан Чича, Дејан Јелача, Кристина Раденковић, Радослав Миленковић, Весна Станковић, Срђан Ивановић, Јован Гулан, Анђела Белошевић, Теодора Славински и др.

Екипа серије: извршни координатор Невена Младеновић-Благојевић, уредник Тамара Вешковић, сценариста Даница Пајовић, композитор Владимир Граић, музички уредник Ана Павловић, продуцент Милорад Конрад, сценографи Мирослава Андрејевић и Марија Познановић, костимограф Сузана Глигоријевић, дизајнери звука Небојша Драгичевић и Бојан Манговић, монтажери Ненад Џодић и Иван Васић, директор фотографије Зоран Синђелић и редитељ Петар Станојловић.

]]> Wed, 22 Jan 2025 12:24:05 +0100 РТС 2 https://admin.rts.rs/tv/rts2/5632995/pridji-blize.html