РТС :: ТВ https://admin.rts.rs/tv/rss.html Сазнајте више о емисијима, TV програму и погледајте шта се тренутно приказује на каналима Jавног сервиса Републике Србије sr https://admin.rts.rs/img/logo.png РТС :: ТВ https://admin.rts.rs/tv/rss.html Србија на вези https://admin.rts.rs/tv/rts-sat/5888116/srbija-na-vezi.html У недељи када обележавамо Дан државности Србије, емисију смо посветили историјским темама везаним за учешће Србије у Првом светском рату, преласку Албаније и битки на Кајмакчалану. Гост у студију биће Милан Лапчевић из Удружења „Стазама славних предака", који је са групом планинара, прошлог месеца, кренуо пешака из Ниша на пут дуг 170 километара, стазама којима се кретала српска војска и народ у Првом светском рату. По изузетно хладном времену, са температурама у минусу и доста снега, успели су да савладају деоницу за 6 дана. Уз пут су обилазили манастире и споменике подигнуте борцима у Великом рату. Биће то прилика да сазнамо нешто више о свим недаћама и препрекама са којима су се суретали током овог подухвата.

Наша наредна гошћа Биљана Марчета, испричаће нам причу о „Заборављеном фронту" тј. битци на Кајмакчалану 1916. године. Биљана је туристчки радник, живи у Грчкој у подножју планине Ниџе чији је један од врхова и Кајмакчалан на ком се одиграла једна од најважнијих битака српске војске у Великом рату. Уочи обележавање 110. годишњице од битке, покренула је сајт: кајмакцалан.рс, а два пута годишње организује успон на овај врх. За ученике у Србији покренула је акцију „Мој јунак са Солунског фронта" са циљем да се деца кроз истраживање породичне историје, темељније упознају и са српском историјом.

Екипа РТС-а боравила је недавно у Санкт Петрбургу где је обишла Галерију хероја 1812 у Зимском дворцу у којој се налази 329 портрета генерала који су учествовали у Отаџбинском рату. Међу њима је и портрет генерала српског порекла Михајла Милорадовића, који се најпре истакао у Руско-турсом рату, а затим и током Наполеонове инвазије на Русију, када је његов корпус био један од најуспешнијих у прогањању француске војске из Русије. Прилог припремила Ивана Ковачевић

Уредник емисије: Драгана Живојновић

реализација: Ернестина Глигоријевић

]]> Sat, 14 Feb 2026 20:23:33 +0100 РТС Свет https://admin.rts.rs/tv/rts-sat/5888116/srbija-na-vezi.html Око: Шотра и Михић – из херцеговачког камена у бесмртност https://admin.rts.rs/tv/rts-sat/5887720/oko-sotra-i-mihic--iz-hercegovackog-kamena-u-besmrtnost.html Двојица великих телевизијских и филмских стваралаца о пореклу, животу и томе шта је све то остало иза њих

На данашњи дан, пре 93 године, у месту Козице поред Стоца, рођен је редитељ и сценариста Здравко Шотра. У живот овог Херцеговца стала је цела драма Југославије, цела историја Телевизије Београд и цела
глумачка поставка, рођених од 19. до 21. века. На дан када је преминуо, 9. октобра прошле године, о Шотри су за Око говорили његови најближи сарадници. Како су га видели – да се подсетимо.

Горислав Папић
Горислав Папић

Тај део Херцеговине дао је још једног великог редитеља и драмског писца – Гордана Михића. Као и у случају Шотрине породице, и Михићи, укључујући и оца Гордана Михића, тешко су пострадали од усташа у Другом светском рату. Још као гимназијалац, прве текстове објављује у Борби, а са 24 године написао је свој први сценарио за филм. Подсећамо како је Гордан Михић говорио за нашу телевизију, у емисији Други век.

Уредник емисије: Горислав Папић

 
]]> Fri, 13 Feb 2026 16:18:13 +0100 РТС Свет https://admin.rts.rs/tv/rts-sat/5887720/oko-sotra-i-mihic--iz-hercegovackog-kamena-u-besmrtnost.html Културни дневник https://admin.rts.rs/tv/rts1/5887404/kulturni-dnevnik.html Гост Културног дневника је музичар Дадо Топић који великим концертом у Београду 19. фебруара почиње турнеју поводом 60 година каријере, а дан раније биће учесник предавања "Сусрети са ствараоцима - Мастерклас" у Свечаној сали Српске академије наука и уметности. У оквиру Месеца независне сцене у Битеф театру гостује позориште "Штрих" из Скопља са представом "Вилица Ебена Бајерса" у режији Бориса Василеског. То је савремена позоришна реконструкција истините приче о успону и распаду једног човека - симбола капиталистичке илузије, мушког ега и токсичне модерности.

Изложба "Лојаник: Праисторијски каменолом јасписа и опала" отворена је у Галерији Народног музеја у Краљеву.

Након светске премијере у Кану и Награде жирија пратеће канске селекције "Известан поглед" колумбијски филм "Песник" редитеља Симона Меса Сотоа, стигао је у наше биоскопе. "Песник" је био и национални кандидат Колумбије за Оскара за 2025. годину.

Три уметника из три земље, Немачке, Пољске и Хрватске представила су своје радове на заједничкој изложби у Галерији "Еугстер" у Београду.

У Бечу је одржана премијера шпанске оперерете "Бенамор" која припада музичкој форми зарзуеле. То је традиционални шпански музичко-сценски жанр који комбинује говорни дијалог, оперске арије, популарне песме и плес. 

Уредница: Марија Миљевић Рајшић

Реализација: Марко Шотра

Монтажа: Зорица Јовић

]]> Sat, 14 Feb 2026 14:36:36 +0100 РТС 1 https://admin.rts.rs/tv/rts1/5887404/kulturni-dnevnik.html Наука 2024: Нова ласерска технологија у офтамологији https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887144/nauka-2024-nova-laserska-tehnologija-u-oftamologiji.html Све више људи има проблеме са видом. Према анализи Светске здравствене организације доминантна су два разлога, животни век човека се продужио и старост је донела очекиване проблеме са видом такозвану старачку далековидост, а са друге стране, све већи број деце и младих пати од кратковидости због велике изложености екранима телефона или компјутера, тако да је повећан број пацијената и међу старијом и међу млађом популацијом. Диоптријске наочаре и контактна сочива су најчешћи одговор на проблеме са видом али је све више оних који траже трајно решење у рефрактивној хирургији. Минимално инвазивна, савремена ласерска хирургија доживела је експанзију захваљујући брзом развоју технологије и растућој потреби за побољшањем квалитета живота без помагала.

Најновија научно-технолошка истраживања у овој области одвела су нас у Швајцарску, на клинику за офталмолошка истраживања основану под покровитељством ”Швајцарске фондације за истраживање ока” где су у току завршна, клиничка испитивања примене чврстотелних ласера који у односу на досадашње гасне ласере доноси значајне помаке не само у рефрактивној већ и у хирургији рожњаче.

Мултидисциплинарни тим руковођен офталмологом и очним хирургом, професором Бојаном Пајићем, председником Swiss Eye Research Fondation, прошле године, у престижном часопису "Journal of Clinical Medicine“, објавио је Прве клиничке резултати нове генерације чврстотелног ласера.

У ексклузивној репортажи снимљеној у Швајцарској, сазнаћете о новој ласерској технологији у офталмологији која ће обележити наредни период развоја рефрактивне хирургије, о научним принципима који стоје иза овог концепта, о апаратима којих има само неколико у свету, као и о користима ове технологије за лекаре и пацијенте. У емисији учествују лекари, инжењери, физичари као и први пацијенти који су имали непосредно искуство у операцији новом ласерском технологијом.

Уредник: Јелена Мицић

Новинар: Драгана Даничић

Сниматељ: Никола Ђуровић

Монтажер: Зорица Благојев

 

]]> Fri, 13 Feb 2026 11:10:52 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887144/nauka-2024-nova-laserska-tehnologija-u-oftamologiji.html Наука 2025: Добро дошли у Палату науке https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887175/nauka-2025-dobro-dosli-u-palatu-nauke.html Откријмо заједно први истраживачки центар у Србији, а највећи у региону на забаван и интерактиван начин! Емисија Наука 2025: Добро дошли у Палату науке води вас у незаборавну авантуру и разоткривање сталне изложбене поставке са преко 30 едукативних експоната.

Ту су и дечији научни кутак, ВР и АР искуства, роботи и вештачка интелигенција, гејминг и мултимедијални садржаји, који једноставно објашњавају и најкомплексније научне појаве, са циљем да не учимо напамет него да стварамо критичко размишљање кроз праксу.

Саговорници: Немања Ђорђевић, управитељ Палате науке

Гордана Грабеж, програмска директорка

Јована Недељковић, координаторка поставки

Коста Јовановић, руководилац Центра за роботику у Палати науке

Милован Мајсторовић, Центар за паметне мреже и мониторинг у Палати науке

Уредник и водитељ емсиије: Драгана Даничић

ЕНГ екипа: Александар Беатовић, Раде Вучкович и Мирослав Давидовић

]]> Fri, 13 Feb 2026 11:22:41 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887175/nauka-2025-dobro-dosli-u-palatu-nauke.html Наука 2024: Меморија - једно етно путовање https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887158/nauka-2024-memorija---jedno-etno-putovanje.html Изложба „Меморија,теренска истраживања Етнографског музеја“ у Етнографском музеју у Београду којом је обележено више од једног века од прве поставке музеја представља аутентични сензоријум у славу бројних теренских истраживања, прикупљања предмета, бележења народних обичаја и др. Заједно са научницима и кустосима ишчитавамо неке од најузбудљивијих страница српске културе и културе Балкана ,гледано у целини. Уједно ово је омаж пасионираним баштинарима српских старина који су посвећено радили на очувању српске културе у области етнологије и антропологије.

Међу колекционарима чије збирке привлаче посебну пажњу , свакако посебно место има сликар,учитељ и колекционар народног културног наслеђа, Христифор Црниловић. Порив да се отисне на лично етно путовање као истраживач препознато је још од његове ране младости.

Кустоси у емисији говоре о првим годинама рада Етнографског музеја,основаног 1901. и теренским истраживањима некад и сад. О бројним питањима који се тичу избора тема,о изазовима током истраживања,о поступку чувања документације као и томе да ли је могуће одржавати критеријуме континуитета који унапређују историју и традицију музеја,а истовремено препознати потребу за обновом изложбених садржаја и представљања истраживачке делатности у музеју?

По садржају, Етнографска спомен-збирка Христифора Црниловића представља својеврстан музеј смештен у Манаковој кући у Београду.Експонати потичу са подручја Централног Балкана.

Ово наше етно путовање је само једно од путева који дају прилику да сагледамо и продубимо слику о нашем постојању.Слику реалну ,видљиву и ону са наизглед неухватљивим скупом одраза и наратива.

Уредник и сценариста: Ивана Ковачевић

Директор фотографије: Александар Беатовић

Монтажа: Нада Зилџић

]]> Fri, 13 Feb 2026 11:13:43 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887158/nauka-2024-memorija---jedno-etno-putovanje.html Привредна историја Србије: Нездрав камен, 6. еп. https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887075/privredna-istorija-srbije-nezdrav-kamen-6-ep.html Кнез Милош је 1830. национализовао земљу, која је припадала Турцима, и поделио jу je сељацима. Године 1833. усвојен је Устав народних школа, када почиње школовање скоро потпуно неписменог становништва. Закон о окућју из 1836. заштитио је аграрни минимум и сачувао малог сељака. Село је било основа развоја Србије све до почетка двадесетог века. Колико је био тежак процес обнове показује податак да је 1866. у Србији живело 1.200.000 становника, од чега 1.100.000 на селу. Србија је била земља без градова и грађанског слоја. Социјални и друштвени преображај, отварање мреже школа и стварање хуманистичке и техничке интелигенције, која ће моћи да води државу и привреду, био је најпречи задатак.

Сниматељ Душан Живковић, монтажа Ксенија Савићевић, уредник и аутор Божидар Ђуран

]]> Fri, 13 Feb 2026 10:52:42 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887075/privredna-istorija-srbije-nezdrav-kamen-6-ep.html Привредна историја Србије: Телеграф, телефон и електрика, 8 еп. https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887085/privredna-istorija-srbije-telegraf-telefon-i-elektrika-8-ep.html Мада на први поглед делује глорификујуће, велике технолоше изуме друге половине деветнаестог века Србија је прихватала веома брзо. Десет година после његове прве примене 1855. уведен је телеграф. Године 1882. краљ Милан је лично потписао концесију за увођење телефона Панти Михајловићу, а исте године у Народном позоришту засветлела је прва електрична сијалица. Захваљујући телеграфу, отворен је пут за школовање и запошљавање жена у државним службама. У прву Поштанско-телеграфску школу уписано је 1891. године 76 ученица.
Градоначелник Београда др Влада Ђорђевић, формирао је 1884. године комисију која ће пресудити које осветљење треба да буде уведено у Београду: гасно или електрично. Два велика имена наше науке, хемичар др Марко Леко и инжењер Ђорђе Станојевић, повешће полемику која је и данас узор методичног сучељавања аргумената. Залагање Ђорђа Станојевића однеће превагу. Београд је тако после Барселоне постао други град у Европи са електричним уличним осветљењем.
Аутор и уредник Божидар Ђуран.

]]> Fri, 13 Feb 2026 10:56:21 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887085/privredna-istorija-srbije-telegraf-telefon-i-elektrika-8-ep.html Привредна историја Србије: Тополивница, 5. еп. https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887072/privredna-istorija-srbije-topolivnica-5-ep.html Константин Јиричек, писац историје Срба и Србије, овако је описао крагујевачку тополивницу:"Београд је Европа, али ако хоћете да видите право српско место идите у Крагујевац. Тополивница се путнику бели још издалека, овом Арсеналу се одавно врше припреме за ствари којима ће будући часови бити сведоци"… У бројним писмима кнезу Александру Карађорђевићу, Илија Гарашанин покреће питање изградње Тополивнице да би 1850. била донета одлука да у Крагујевцу почне изградња најважније српске фабрике. Након две године завршени су грађевински радови, а тадашњи начелник Војног одељења Константин Магазиновић позвао је у Србију француског тополивца Шарла Лубрија са задатком да лије топове "по француској системи". Првом ливењу топова присутвовао је лично кнез Александар Карађорђевић, који је Лубрија "богато даривао".
Велики траг у развоју Тополивнице оставио је инжењер Тодор Тоша Селесковић. На светској изложби у Паризу, тада Војно-технички завод представио је 40 производа и пет машина. Награђени су са пет сребрних и једном бронзаном медаљом.

]]> Fri, 13 Feb 2026 10:50:48 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887072/privredna-istorija-srbije-topolivnica-5-ep.html Привредна историја Србије: Железница Београд-Ниш, 7. еп. https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887077/privredna-istorija-srbije-zeleznica-beograd-nis-7-ep.html У јавном говору кнежевине Србије речи гвоздени пут и жељезница први је 1833. употребио Димитрије Тирол, Србин из Темишвара и члан Друштва српске словесности. Међутим, настојања да се изгради железница трајаће скоро пола века. Непосредно пред Берлински конгрес 1878. посебним уговором са Аустроугарском Србија је прихватила обавезу да за три године изгради пругу од Београда до Ниша.
Код данашњег моста Газела, кнез Милан је сребрним будаком јула 1881. године означио почетак изградње пруге Београд - Ниш, до тада највећег грађевинског и технолошког подухвата. Према пројекту Драгутина Милутиновића у августу 1884. отворена је београдска железничка станица.
Дана 23. августа 1884. године у 8.30 из Београда су за Ниш кренула два свечана воза, а министар саобраћаја Јеврем Гудовић свечано је отворио пругу. Мада су карте биле скупе, прве године пругом Београд - Ниш путовало је око 15.000 путника. Следећих двадесет година, углавном ручно, изграђено је скоро 1.000 километара нових пруга. То је у потпуности изменило лице тадашње Србије.
Сниматељ Душан Живковић, монтажа Ксенија Савићевић, аутор и уредник Божидар Ђуран.

]]> Fri, 13 Feb 2026 10:54:31 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887077/privredna-istorija-srbije-zeleznica-beograd-nis-7-ep.html Племените Српкиње које су ушле у историју - Кантакузина Бранковић: Крај живота у османском царству, 4. еп. https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887065/plemenite-srpkinje-koje-su-usle-u-istoriju---kantakuzina-brankovic-kraj-zivota-u-osmanskom-carstvu-4-ep.html "Кантакузина - Катарина је успоставила везе са Млечанима и понудила им да посредује око откупа хаљина Исуса Христа. То је био повод да заједно са сестром Маром посредује у покушају да дође до склапања мира између Османског царства и Млетачке републике. У последњој епизоди ове документарне серије траг животног пута Кантакузине Бранковић, удовице Катарине Цељске, води нас у Османско царство. Кантакузина - Катарина живела је на Западу више од 30 година. Опраштајући се од онога што остаје за њом, од последњих разграбљених поседа Цељских и њиховог исчезлог богаства, потпуно сама, несрећна мајка без деце и породице, напушта Запад и одлази код своје сестре Маре Бранковић у Турску, у Јежево, данас село Дафни у Грчкој. Познато је да се Мара сматра наследником својих предака, српских владара, те је зато обављала државне послове, водила преписку са страним државницима, издавала повеље и оверавала их печатом деспота Ђурађа Бранковића.

Глумци:

Миомира Драгићевић

Режисер/ка:

Ивана Стивенс

Продуцент/киња:

Биљана Даутовић

]]> Fri, 13 Feb 2026 10:48:36 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887065/plemenite-srpkinje-koje-su-usle-u-istoriju---kantakuzina-brankovic-kraj-zivota-u-osmanskom-carstvu-4-ep.html Добро је, добро је знати: О анемији https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887059/dobro-je-dobro-je-znati-o-anemiji.html Следећу емисију серијала Добро је, добро је знати... посвећујемо сазнањима која би требало да нам буду корисна у превенцији анемије и очувању добре крвне слике. Светска здравствена организација је анемију званично означила као озбиљан глобални проблем који погађа скоро две милијарде људи широм света. Иако је недостатак гвожђа одговоран за 50 одсто случајева, наглашавају да је анемија често мултифакторијална. Одавно су поставили циљ да се до 2025. године учесталост анемије смањи за 50 одсто. Рок је истекао… Напредак је спор и постављен је нови рок – 2030. О научним сазнањима и конкретним препорукама разговарамо са др Гораном Миливојевићем. Наш гост је специјалиста интерне медицине и хематолог који иза себе има каријеру дугу четири деценије, обележену радом у Клиници за хематологију УКЦС-а, као и усавршавањем у значајним светским медицинским установама. Пацијенти за њега кажу да је лекар који не жури, већ детаљно анализира сваки параметар пре него што донесе закључак, и додају да га најбоље описују две речи – знање и стрпљење.

Уредник серијала је Маријана Вук Мрђа, монтажер Слободан Бајкић, редитељ Драгица Гачић.

]]> Fri, 13 Feb 2026 10:45:30 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887059/dobro-je-dobro-je-znati-o-anemiji.html Наука 50: Срце https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887118/nauka-50-srce.html 12.октобар је Европски дан донора. Посвећен је свима који су у најтежем тренутку, када су се животи њихових најмилијих гасили, смогли снаге и дали сагласност за трансплантацију. Једно "да" уз хуманост и солидарност тада постаје шанса за спас и продужетак више живота.

]]> Fri, 13 Feb 2026 11:01:22 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887118/nauka-50-srce.html Стигни ме ако знаш https://admin.rts.rs/tv/rts-sat/5887456/stigni-me-ako-znas.html Такмичари су спремни, питања су припремљена, костими су испеглани, Кристина је у топ форми, 10 kg чоколаде је запаковано... Завеса се ускоро диже за нову сезону квиза Стигни ме ако знаш, импровизовану драму за четири особе препуну успона, падова, хероја и негативаца. Ако је квиз позориште, ово је главна сцена.

"Стигни ме ако знаш", Кристина Раденковић

Од обрта у последњем чину, до краха и издаје, 120 такмичара ће се у следећих 30 недеља борити за наклоност публике и 10 kg чоколаде. Сваких 30 секунди је нова нада, нова тактика, али и нова блокада и паника. Једино место где вам знање за шестицу доноси максималан резултат.

Да ли ће овога петка превагнути жути, плави, зелени или црвени такмичар, погледајте на програму РТС Свет.

]]> Fri, 13 Feb 2026 14:13:13 +0100 РТС Свет https://admin.rts.rs/tv/rts-sat/5887456/stigni-me-ako-znas.html Студио знања: Невидљиве технологије https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887137/studio-znanja-nevidljive-tehnologije.html Ове недеље у Студију знања отварамо врата дигиталне кулисе у којој алгоритми, сензори и системи раде непрекидно, док ми видимо само њихов најједноставнији одраз. Разоткрићемо механизме који ту тиху, невидљиву машинерију претварају у искуства која користимо сваког дана. Кроз теме о безбедности, приватности и дигиталном идентитету покушаћемо да схватимо колико смо заправо заштићени, а колико само мислимо да јесмо. А све то да бисмо разумели свет који изгледа познато, а уствари је чудо скривених процеса.

 

Одговорни уредник редакције Општеобразовног програма: Зоран Живковић

Водитељ: Маја Бојић

Редитељ: Дарко Камарит

]]> Fri, 13 Feb 2026 11:07:08 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887137/studio-znanja-nevidljive-tehnologije.html Историја науке: Јован Цвијић https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887129/istorija-nauke-jovan-cvijic.html У серијалу "Историја науке", својеврсном ТВ лексикону научника у којем су портретисани великани и утемељивачи научних дисциплина у Србији, ова епизода посвећена је Јовану Цвијићу. Географ, геоморфолог, професор и ректор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, али и члан више иностраних академија наука, Јован Цвијић био је и почасни доктор многобројних престижних европских универзитета.

Неуморни путник и истраживач, следбеницима је оставио капитална дела о Балканском полуострву и јужнословенским земљама. Најбољи познавалац овог региона и експерт за етничке проблеме и границе, био је агилни учесник Мировне конференције 1919. године.

Суверени познавалац неколико научних дисциплина истраживао је и етнографска, привредно-географска и друштвено-политичка питања која су била актуелна у балканским релацијама тога времена.

"Уколико из веће историјске даљине буде посматран мој рад – од стране бољег научника, моћи ће се и боља оцена мога рада дати. Али ја никада не заборављам ово: када се узму дуги размаци времена – све су истине привремене!"

]]> Fri, 13 Feb 2026 11:04:55 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887129/istorija-nauke-jovan-cvijic.html Временска капсула: Крунисање краља Петра I https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887051/vremenska-kapsula-krunisanje-kralja-petra-i.html Краљ Петар је био четврто дете кнеза Александра и кнегиње Персиде, унуке војводе Јакова Ненадовића. Рођен је у Београду у Кнежевини Србији, 1844. године, 29. јуна по старом илити 11. јула по новом календару, уочи Петровдана. Имао је само 14 година када је са свим Карађорђевићима прогнан из Србије. Неколико дана након убиства краљице Драге и краља Александра Обреновића, 2. јуна 1903. године Народна скупштина Србије изабрала га је за краља, а велике европске земље признале су га за новог владара Србије. Било је то време великих преломних догађаја у историји српског народа. У Мајском преврату са политичке сцене заувек су нестали Обреновићи, а нови дух и нови поредак у политичком и друштвеном животу Србије донели су Карађорђевићи и краљ Петар I, унук великог вожда Ђорђа Петровића Карађорђа.

Поводом 120 година од крунисања краља Петра I које се догодило у Саборној цркви у Београду и миропомазања у манастиру Жичи, о самом чину крунисања и миропомазања, свечаности која је за ту прилику приређена, као и о филму који је тим поводом снимљен, у емисији говоре: проф. др Чедомир Антић, историчар, др Драгомир Ацовић, хералдичар и архитекта, Александар Ердељановић, управник Архива Југословенске кинотеке, Душан Бабац, аутор монографија о краљу Петру, проф. др Игор Борозан, историчар уметности, Драган Рељић, управник Задужбине краља Петра на Опленцу и Урош Парезановић, шеф Протокола Краљевске породице Србије.

Поред инсерата из филма "Крунисање краља Петра" емисија садржи и друге филмске записе на којима је овековечен краљ Петар, а које такође чува Архив Југословенске кинотеке. Такође, емисија садржи и вредне фотографије и документа из времена краља Петра, које баштине музеји, архиви и колекционари у земљи и иностранству.

Ауторка и уредница серијала: Светлана Илић

Производња: Редакција културног програма

]]> Fri, 13 Feb 2026 10:42:45 +0100 РТС Наука https://admin.rts.rs/tv/rts-nauka/5887051/vremenska-kapsula-krunisanje-kralja-petra-i.html Слепи путник на броду лудака https://admin.rts.rs/tv/rts-sat/5887686/slepi-putnik-na-brodu-ludaka.html Играни филм "Слепи путник на броду лудака", снимљен у властитој продукцији Радио-телевизије Србије у режији Горана Марковића и по сценарију Вулета Журића.

Тема овог филма је последњи период живота знаменитог српског приповедача Петра Кочића, у душевној болници на Губеревцу, у окупираном Београду 1916. године. Сценарио доноси депресивну слику Београда под окупацијом, у којој, на трагикомичан начин, животи лекара, особља и пацијената у лудници на Губеревцу граде метафору о животу "на слободи и слободној територији". Док свуда около влада окупацијски терор, смрт и разарање материјалних вредности, дотле у овој својеврсној и апсурдној оази мира, на овом "броду лудака", влада дубоко разумевање, поштовање и брига за ближње. А када се на тај "брод" укрцају слепи путници (бегунци од окупацијске власти) проналазећи ту сигурно уточиште од интернације, прича о Петру Кочићу постаје симболичка прича о сукобу добра и зла, о борби пркосног Давида са бездушним Голијатом. Кроз сукоб Петра Кочића са Костом Херманом, сукоб који је започет још много година раније у Босни док је Кочић активно политички деловао на линији националног ослобођења, овај филм отвара и једну другу, интимну тему о људској зависти због непоседовања истинског уметничког талента. Патолошка мржња недаровитих а моћних, њихова потреба да прогоне и да се свете сваком ко је имало слободнијег духа и талента, дата је овде на узбудљив и трагичан начин, кроз низ жалосних призора људске мизерије и душевног пада.

"Слепи путник на броду лудака"

Реализацијом овог филма РТС се придружио обележавању стогодишњице смрти знаменитог српског приповедача Петра Кочића. Уједно је ово још један видљив и значајан допринос РТС-а обележавању стогодишњице Великог рата 1914-1918.

"Слепи путник на броду лудака"

У филму играју: Александар Ђурица као Коста Херман, Игор Ђорђевић као Петар Кочић, Тихомир Станић као др Стоимировић, Маша Дакић као Елена, Радоје Чупић као др Суботић, Јелена Ђокић као др Славка, Андријана Оливерић као Бошњаковићка, Срђан Тимаров као Душан Срезојевић, Горан Шушљик као Бурбон, Немања Оливерић као Бертолд, Александар Срећковић Кубура као Арса Лорд, Зинаида Дедакин као тетка Мара, Раде Миљанић као Димитријевић, Мирољуб Лешо као отац Прота, Бранко Јеринић као Тутуновић, Јован Јовановић као Јован, Лука Абрамовић као Ен Ен (непознато лице), Бранка Шелић као мајка, Миона Марковић као трудница и други.

"Слепи путник на броду лудака"

Редитељ: Горан Марковић
Сценариста: Вуле Журић
Директор фотографије: Ђорђе Арамбашић
Уредник филма: Милош М. Радовић
Сценографи: Драгослав Ивковић и Александар Цвијановић
Костимограф: Сузана Глигоријевић
Монтажер: Тихомир Дукић
Композитор: Зоран Симјановић

Производња: Радио-телевизија Србије 2016. године

 
]]> Fri, 13 Feb 2026 15:47:52 +0100 РТС Свет https://admin.rts.rs/tv/rts-sat/5887686/slepi-putnik-na-brodu-ludaka.html ТВ лица...као сав нормалан свет: Милена и Јована Петровић https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/5886910/-tv-licakao-sav-normalan-svet-milena-i-jovana-petrovic.html Дебитовале су на телевизији као девојчице уз Зорана Радмиловића и њиховог оца Чедомира Петровића. Деда им је био највољенији комичар у Југославији Миодраг Петровић Чкаља. Милена је данас редовна професорка на Факултету музичке уметности у Београду на Катедри за солфеђо и музичку педагогију, а Јована је кренула дединим и очевим стопама и постала је глумица. У разговору пуном сећања и породичних фотографија које брижљиво чувају у стану у коме су одрасле, у згради у Чкаљином сокачету, оне говоре о одрастању уз великана, о летовањима и дединој попари, о томе како је слушао и плакао уз Миленине композиције и како Јована памти да су делили кадар док је режирао Чедомир. О личним успесима докторату и постдокторату, о хуманитарном раду, улогама и ангажманима, говориле су мање, а пажњу су посветиле причи о породици из које су потекле, о нетачним натписима о деди на које би се он данас само насмејао, о успомени на часне и честите људе уз које су расле и тугама после њихових одлазака, о томе како воле када их представе као Чкаљине унуке.

Аутор: Тања Петернек Алексић

]]> Fri, 13 Feb 2026 07:06:31 +0100 РТС 3 https://admin.rts.rs/tv/rts-digital/5886910/-tv-licakao-sav-normalan-svet-milena-i-jovana-petrovic.html Талог https://admin.rts.rs/tv/rts-sat/5887470/talog.html ТВ филм Талог снимљен је по сценарију Владимира Ђурђевића Радња се одиграва током Првог светског рата у Ваљеву. Андрија Милошев, пензионисани лимар и његова жена Ката, Мађарица из Баната, прослављају 50 година срећног, хармоничног брака, а кроз њихову кућу, онако како се ратна срећа мења, пролазе и долазе војске - и српска и аустроугарска, официри, посилни, војници, заробљеници...

Ликови ове драме и њихове личне судбине преплићу се са ратним вихором, бесмисленим и суровим, све до тренутка када хармонију породице Милошев не угрози ирационални националистички занос Кате, пробуђен и повампирен, погубан, који радњу ове драме уводи у трагичну димензију. 

У овом ТВ филму улоге тумаче: Предраг Ејдус, Габриела Јонаш, Небојша Миловановић, Ненад Стојменовић, Урош Јаковљевић, Мате Нешић, Роберт Рутонић, Арнолд Пап и Ђерђ Вираг.

Редитељ: Мишко Милојевић
Сценариста: Владимир Ђурђевић
Сценограф: Мирослава Андрејевић
Костимограф: Сузана Глигоријевић
Сниматељ звука: Драган Ушендић
Дизајнер звука: Марко М. Вучковић
Композитор: Божидар Обрадиновић
Монтажер: Биљана Кунијевић - Џели
Директор фотографије: Миодраг Воркапић
Продуцент: Добривоје Илић
Извршни продуцент: Александар Јанковић

]]> Fri, 13 Feb 2026 14:44:22 +0100 РТС Свет https://admin.rts.rs/tv/rts-sat/5887470/talog.html