После седам година лутања, мењања тимова и тренера, чинило се да су славни дани српске кошарке заувек готови.

Ипак, уместо авантуре са разним стручњацима, репрезентација се вратила својим коренима. На клупу је поново сео Душан Ивковић, тренер са којим је после санкција и распада бивше државе Југославија направила први успех на међународној сцени, када је на Европском првенству у Грчкој 1995. године освојио златну медаљу.

Од тог периода креће владавина српске кошарке која је трајала до 2002. године, када је у Индијани освојено светско злато. У том тренутку мало ко се надао да ће овај трофејни спорт запасти у кризу на репрезентативном нивоу и без медаље остати наредних седам година.

Искусни тренер "орлова" се латио незахвалног посла, повратка посрнулих "титана" на светску сцену прошле године. Ивковић је подмладио тим, одрекавши се неких искусних играча који су и даље у зрелим играчким годинама. Циљ новог тима је била медаља на Олимпијским играма у Лондону 2012. године.

Ипак, после само годину дана на клупи националне селекције, Ивковић је са својом младим тимом направио невероватан успех, узевши сребрну медаљу на Европском првенству у Пољској.

Екипа од које се очекивало да своју праву снагу покаже тек за три године, под Дудином командом раније је сазрела, па се на предстојећем светском првенству очекује да Србија направи успех сличан прошлогодишњем.

У селекцији екипе није било пуно разлике у односу на прошлу годину. Ивковић се највише ослонио на кошаркаше који играју у европским клубовима, док је једини НБА играч, капитен репрезентације, Ненад Крстић.

Вође тима поново ће бити плејмејкер Милош Теодосић, кошаркаш који је пре прошлогодишњег европског првенства био резерва у Олимпијакосу и шансу добијао на кашичицу, на том такмичењу је просто експлодирао.

Извукао је Ивковић из Теа сав потенцијал, направивши од њега правог вођу екипе. Када је на полуфиналном мечу портив Словеније овај играч постигао 32 поена, од стране медија је проглашен новим Салетом Ђорђевићем. Сјајне игре у дресу репрезентације обезбедиле су Теу и место у стартној петорци Олимпијакоса, са којом је ове године играо на завршном турниру Евролиге.

Место под кошевима резервисано је за јединог НБА играча у репрезентацији Ненада Крстића. Момак који је сјајно носио екипу на прошлогодишњем такмичењу поново ће бити ослонац тима.

На жалост и Теодосић и Крстић, због туче на пријатељском мечу против Грчке на Акрополис купу ригорозно су кажњени од стране ФИБА. Србија ће без Теа бити два, а без Крлета чак три прва меча на турниру.

Ово је велики хендикеп за целу екипу, јер ће на самом почетку турнира Србија играти без два најбитнија кошаркаша.

Имајући то у виду остали играчи мораће да избију у први план. Није спорно да Србија има обиље квалитетних кошаркаша и да је Ивковић био на "слатким мукама" у избору екипе.

Место организатора игре, до повратка Теа преузеће одлични Тепић, заједно са Марковићем и Рашићем, а као крајно решење ту улогу може да преузме Бјелица.

Захваљујући својим изванредним физичким предиспозицијама и квалитету Бјелица може да игра на скоро свим позицијама у тиму, тако да ће осим помоћи у организацији игре, Бјелица помагати и једином преосталом центру Перовићу у борби под кошевима.

Снагу под кошевима даваће и Мачван, као и Величковић и Кешељ. Ова три играча, одлично играју и на спољним позицијама, тако да ће по повратку Крстића у екипу без проблема моћи да се врате претходним улогама у тиму.

Последњи са Ивковићевог списка отпао је Мирослав Радуљица. Иако је овај центар био важан за игру "орлова" поршле године у Пољској, српски селектор је предност је дао Мачвану.

Уместо дванаест момака који ће бранити част српске кошарке, на почетку турнира ће бити десет играча, а репрезентације ће бити комплетна тек у четвртом колу против Аустралије. До тада „орлови" ће се састати са екипама Анголе Немачке и Јордана.

И поред тога, несаломив карактер играча, одрађене паклене припреме и сјајне игре приказане на пријатељским утакмицама, дају наду да ће се Србија и овог лета радовати успесима Дудиних изабраника.

Ствар је јасна, момци су кренули по медаљу и ништа их на том путу неће зауставити.

Порторико је једна од ретких земаља у којој је кошарка најпопуларнији спорт, а навијачи уживају да гледају своју екипу на великим такмичењима.

Ударна снага Порториканаца су две НБА звезде Хозе Хуан Бареа и Карлос Аројо. Ова два плејмејкера су у најјачу светску лигу су дошли без драфта, захваљујући напорним радом на унапређењу своје игре.

Бареа је један од најважнијих играча Далас Маверикса, док је Карлос Аројо битан у игри Мајами хита. На бековској линији њима треба додати сјајног Гиљерма Дијаза, који даје дубину целој екипи.

На позицији ниског крила тренер екипе Маноло Цинтрон може да рачуна на искусне кошаркаше попут Кармела Лија и сјајног дефанзивца Анхела Данијела Васала.

Претходних година Порторико је био „танак" под рекетом, али  сада имају снажна висока крила, Реналда Балкмана из Денвер нагетса и Нејтана Певија који игра у Немачкој. Оба крила су сјајна у дефанзиви, док одлично извршавају и офанзивне задатке.

Од кошаркаша попут Петера Џона Рамоса и Рикија Санчеза се очекује да засијају на предстојећем такмичењу, док је ветеран Данијел Сантијаго и даље главни центар екипе.

У групи са Кином, Грчком, Обалом Слоноваче, Русијом и домаћином Турском, овај компактни тим итекако има шансе за добар пласман. Ако је веровати претхдним утакмицама, Порториканци су се увек највише мучили са Грцима, посебно са њиховом одбраном, и Русима.

Ипак, тренер Мануел Цинтрон је уверен да је од ових сјајних појединаца направио тим који ће моћи сваком достојно да се супротстави.

Петер Рамос	220цм	центар	Пиратес квебридиљас
Хозе Бареа	183цм	бек	Далас маверикс
Карлос Аројо	188цм	бек	Мајами хит
Анхел Вазаљо	198цм	крило	Париз
Рикардо Санчез	212цм	крило	Кангрехос Сантруће
Данијел Сантијаго	216цм	центар	Ефес Пилсен
Реналдо Балкман	203цм	крило	Денвер нагетс
ГИљерме Дијаз	188цм	бек	Јувећезерта
Давид Хуертас	195цм	бек	Пиратес квебридиљас
Кармело Ли	200цм	крило	Вакерос де Бајамон
Нејтан Певи	203цм	крило	Артланд драгонс
Филберто Ривера	187	бек	Хато реј

Пре девет година Турска је организовала Европско првенство и тада су освојили сребрну медаљу, изгубивши у финалу од Југославије. Ако је веровати традицији, ова репрезентација може се надати успеху у на предстојећем Мундобаскету.

Репрезентација Турске је једна од екипа за коју је немогуће предвидети како ће наступити на великим такмичењима. На све турнире Турци улазе под великим набојем емоција, које некад знају да их одведу у победу, некад да их баце у пораз. А на предстојећем Светском првенству где ће играти у дворанама пуним фанатичних навијача, сигурно ће бити доста емотивног набоја.

Највећа снага Турске у мечевима на овом првенству биће управо фанатична публика, која ће громогласним навијањем покушато да екипи да крила за тријумф. Биће занимљиво видети како ће се противници домаћина осећати у дворанама где ће атмосфера бити паклена.

Већ дуже време тренер ове екипе је сјајни Богдан Тањевић. Овај стручњак пред собом има велики изазов, да на домаћем терену направи запажен резултат.

Тањевићу не иде у прилог чињеница што су поједини битни играчи имали прилично лоше сезоне у својим клубовима. Ту се пре свега мисли на плејмекере Карема Тунчерија и Ендера Арслана.

Као потенцијално решење на месту организатора игре помиње се Енгин Атсур, али и поред солидне сезоне, он ће бити замена првој двојици плејмејкера.

Најслабији део турске екипе је позиција тројке. Играчи попут Онана, Гулера и Букера су лимитираних могућности, док Акиол и поред свог талента никада није израстао у врхунског играча.

Због тога ће све наде бити полагане у ветерана Хидајета Туркоглуа, од кога се очекује да буде најубојитије оружје екипе.

Тим домаћина је јак под кошевима, али и тамо ситуација није идеална. Играч Јута џеза Мехмет Окур због повреде неће бити у екипи. Док је КАрем Гонлум под суспензијом због допинга. Да ствар буде гора, талентовани Омер Ашик због повреде није играо од децембра прошле године, па је питање у каквој се форми налази.

И поред тога, у групи са Порториком, Русијом, Грчком, Обалом Слоноваче и Кином, од домаћина се очекује да уз помоћ ватрене публике уђе у елиминациону фазу такмичења.

Ова балтичка репрезентација дошла је до Светског првенства „вајлд кардом" који је добила од домаћина такмичења Турске.

Ипак, Литванци ће у Турску допутовати без звезда попут Шишкаускаса, Каукенаса и Јасикевичијуса, па ће екипу предводити сјајни Линас Клеиза, који је имао одличну сезону у Олимпијакосу.

Без вансеријског плејмејкера Јасикевичијуса, који је одлучио да одмара ово лето, нови организатор напада биће кошаркаш Жалгириса, Мантиас Калнеитис. Док је репрезентацију водио тренер Бутаутас овај играч је ретко када добијао шансу да игра. Ипак под вођством новог стратега Кемзуре спреман је да овом 23-годишњаку преда одговорност за организацију игре.

Због повреда у екипи Литваније неће бити ни Даријуса Лавриновича и Петравичијуса па ће ова репрезентација, поред проблема у бековској линији, бити ослабљена и у нападу. Овоме треба додати и одсуство Дарјуса Лавриновича коме је његов матични клуб Фенербахче забранио наступ на Мундобаскету.

Ипак, није све тако црно за Литванце, јер ће капитен Робертас Јавтокас водити главну битку под кошевима. Сјајни центар одликује се одличном игром у одбрани и способан је да чува било ког центра.

Помоћ Јавтокасу под кошевима даће повратник у литванску репрезентацију Јанкунас, који је сјајан офанзивни играч.

Ако овоме додамо 218цм високог Мартинаса Андрискевичијуса, онда видимо да и поред неиграња битних играча, Литванија неће бити толико ослабљена у рекету.

Много се очекује и од дебитанта у репрезентацији, младог крилног центра Донатаса Мотијунаса, коме стручњаци предвиђају блиставу каријеру.

Бековску линију репрезентације која је увек била позната по убојитости предводиће Мартинас Гецевичијус, кога су  већ прозвали нови Мацијукас.

Иако без неких од највећи звезда у екипи, од Литваније се очекује да се на предстојећем Мундобаскету врате у свтску елиту и тако направе увертиру за Првенство Европе које се наредне године одржава у њиховој земљи.

Екипа се налази у групи са Шпанијом, Новим Зеландом, Либаном, Француском и Канадом, па се не очекује да би требало да имају већих проблема да се домогну до елиминационе фазе.

Реиналдас Сеибутис	196цм	бек	Билбао
Мантас Келниетис	196цм	бек	Жалгирис
Јонас Мачијулис	200цм	крило	Армани џинс Милано
Мартинас Поцијус	196цм	бек	Жалгирис
Томас Делининкатис	190цм	бек	Паок
Сиимас Јасаитис	201цм	крило	Галатасарај
Линас Клеиза	203цм	крило	Торонто репторс
Тадас Климавичиус	204цм	крило	Жалгирис
Паулиус Јанкунас	206 цм	крило	Жалгирис
Робертас Јавтокас	211цм	центар	Валенсија
Мартинас Гецевичиус	193цм	бек	Лијетувос Ритас
Мартинас Андријушкевичијус	221цм	центар	Аликанте

Сећају се тада навијачи Србије да је и наша репрезентација имала великих проблема да елиминише ову екипу из даље такмичења.

Претходна генерација ове репрезентације била је изразито нападачка, а новом тренеру екипе, Србину Ненаду Вучинићу остављена је у наслеђе одлична екипа.

Код "кивија" је дошло до смене генерација, али ће Новозеланђане ипак предводити ветаран Кирк Мени.

Иако је НБА звезда Шин Мајклс одбио да се врати у национални тим, други најбољи стрелац екипе, Фил Џонс је пристао да поново обуче дрес репрезентације.

Бековска линија Новог Зеланда коју одликује убојитост биће јача за најбољег кошаркаша домаћег првенства, Линдзија Тејта, који у просеку постиже 28 поена по утакмици.

Под кошем Новозеланђана главну реч ће водити сјајна крила ТОмас Аберкромби и Мика Вукона, који су доминирали у победи над Аустралијом у финалу Првенства Океаније прошле године.

Додатна снага под кошевима биће крило Грег Бредшо, кога одликују сјајне физичке предиспозиције и огромна снага. Ако овоме додамо и младог 216цм високог центра Алекса Плеџера, видимо да ће Нови Зеланд моћи да се носи са сваком репрезентацијом.

У групи са Шпанијом, Литванијом, Либаном, Француском и Канадом, нико од Новог Зеланда не очекује да направи чудо. Али то нико није очекивао од ове репрезентације ни 2002. године, па су они ипак били на прагу великог изненађења.

Са играчима попут Пенија, Вуконе, Бредшоуа, Плеџера, Аберкромбија и Тејта, који су и даље у својим двадесетим годинама, ову екипу тек чека светла будућност на великим такмичењима.

Линдзи Тејт	190цм	бек
Мајк Фичет	183цм	бек
Кирк Пени	196цм	бек
Мика Вукона	193цм	крило
Хенри Леон	200цм	крило
Фил Џоунс	196цм	бек
Френк Кејси	203цм	крило
Алекс Плеџер	216цм	центар
Томас Аберкромби	198цм	крило
Би Џеј Антони	196цм	крило
Перо Камерон	198цм	крило
Грег Бредшоу	205цм	крило

Актуелни светски и европски првак и на овом Мундобаскету покушаће да одбрани титулу, али овог пута у редовима „фурије" неће бити њиговог најбољег играча, звезде ЛА Лејкерса, Пауа Гасола, који је решио да се одмори после напорне НБА сезоне.

Чак и без вансеријског играча какав је Гасол, Шпанци су уз репрезентацију САД апсолутни фаворити за освајање титуле.

Оно што брине актуелног светског шампиона је и повреда сјајног плејмејкера Калдерона, који такође неће наступити на предстојећем такмичењу.

Нема сумње да ће највећи терет пасти сјајног младог плеја Рики Рубија, коме ће помагати Серхио Љуљ. Бековска позиција резервисана је за маестралног Хуана Карлоса Навара, док ће Руди Фернандез играти на позицији тројке.

Под кошем ће и поред одсуства Пауа бити његов брат Марк Гасол, док ће додатну снагу у рекету давати ветерани Филипе Рејес и Хорхе Гарбахоса, као и млађи играчи попут Агилара и Васкеза.

Екипу предводи искусни италијански тренер Серђо Скариоло, који је водио Шпанце и на њиховом путу до титуле шампиона старог континентак прошле године.

Шпанци играју у групи Д са Новим Зеландом, Литванијом, Либаном, Француском и Канадом. Осим Литванаца, тешко да би неко у овоквој конкуренцији могао да изненади „фурију".

Уколико дође до меча против репрезентације САД, од Навара и другова се очекује да достојно бране част старог континента, јер ако је нека репрезентација спремна да порази Американце, онда је то Шпанија.

 

Фернандо Сан Еметрио	бек	199цм	Каха Лаборал
Руди Фернандез	бек	198цм	Портланд Трејл Блејзерс
Рики Рубио	бек	192цм	Барселона
Хуан Карлос Наваро	бек	192цм	Барселона
Раул Лопез	бек	183цм	Химки
Филипе Рејес	крило	206цм	Реал Мадрид
Виктор Клевер	крило	207цм	Валенсија
Фран Васкез	центар	209цм	Барселона
Серхио Љуљ	бек	192цм	Реал Мадрид
Марк Гасол	центар	213цм	Мемфис Гризлис
Алекс Мумбру	крило	202цм	Билбао
Хорхе Гарбахоса	крило	207цм	Реал Мадрид

Прошле године, на првенству Африке, "слонови" су играли финале и тиме одушевили кошаркашки свет на "црном континенту". У четвртфиналу савладан је Сенегал, у полуфиналу Камерун, а само је вишеструки првак Африке Ангола била боља од "слонова".

Екипу предводи Швајцарац Рандоалд Десарзин. Он полаже наде у младе бекове попут Амагуа и Дијабатеа, док ће се игра под кошевима базирати на Мохамеду Конеу.

Млади "слонови" ће отворити шампионата против домаћина Турске, док ће преломни меч сигурно бити против Кине. Тада ће се показати колико могу изабраници Десарзина.

Играчи:

Највећи проблем са којим Руси кубуре већ годинама је одсуство Андреја Кириленка из националног тима. Један од најбољих Европљана који су икада играли у НБА лиги ни ове године неће бити у саставу тима за Светско првенство у Турској.

Тим ће предводити искусни играчи Монија и Кријапа, али чини се да ће прва звезда турнира, бар што се Руса тиче, бити млади центар ЦСКА Саша Каун. Поред њих, велику улогу требало би да има Антон Понкрашов, који је показао да тим у њега може да има поверења.

Селектор репрезентације је Американац Дејвид Блат, који већ годинама предводи национални тим. Блат је један од најзаслужнијих за освајање Евробаскета пре три године, када је Русија у финалу савладала домаћина Шпанију (60:59).

Играчи:

Виктор Кријапа	Крило	206цм	ЦСКА Москва
Сергеј Монија	Крило	205цм	Динамо Москва
Сергеј Биков	Бек	190цм	ЦСКА Москва
Виталиј Фриджон	Бек	195цм	Химки
Саша Каун	Центар	211цм	ЦСКА Москва
Никита Курбанов	Крило	203цм	ЦСКА Москва
Дмитри Кхвостов	Бек	190цм	Динамо Москва
Тимофејев Мозгов	Центар	215цм	Њујорк Никс
Антон Понкрашов	Бек	200цм	Спартак Санкт Петербург
Андреј Воронцевич	Крило	207цм	ЦСКА Москва
Алексеј Жуканенко	Центар	210цм	Динамо Москва
Евгениј Воронов Воронов	Бек	190цм	Красније крила

Екипа која дуже време није остварила видљивији успех, на прошлогодишњем Првенству Европе у Пољској извршила је смену генерација. Први пут у екипи није био Новицког, па су Немцима сви прогнозирали селидбу на кошаркашку периферију.

Иако су на том такмичењу остварили само једну победу, млади немачки кошаркаши су показали да имају потенцијал да посрнулу репрезентацију у наредном периоду врате на стазе старе славе.

После Пољске, многи стручњаци у Немчакој сматрају да би ова репрезентација требала заувек да се опрости од услуга Новицког, јер је тај играч, поред свог квалитета, "гушио" талентоване кошаркаше у екипи.

Изгледа да је наступ Новицког на Олимпијади у Пекингу 2008. године заиста последњи наступ за "панцере" у каријери.

Вођени сјајним тренером Бауерманом, нова екипа, састављена од млађих кошаркаша напредује из године у годину, а Светско првенство у Турској је сјајна прилика да покажу сав свој потенцијал.

Сви очекују од младог Бензинга да настави са добрим играма приказаним на прошлогодишњем Првенству Европе.Уз Бензига много се очекује од талентованог крилног центра Тима Олбреха. Поред њих, Немци имају још квалитетних високих играча, попут Јагле, Плиба и Мекнатона, који се сјајно сналазе у рекету.

Ипак, проблем "панцера" је танка спољна линија. Грин и Хаман су искусни организатори игре, али ови играчи, услед недостатка квалитета, не налазе увек добра решења у нападу. Као играч који би могао да се на овој позицији докаже на предстојећем такмичењу помиње се 26-годишњи Хаико Шафарцик, који је раније већ пружао добре партије.

Иако је овај немачки тим у изградњи, уз још неколико талентованих играча који би се у будућности прикључили, било би питање времена када би „панцери" поново били у светском врху.

Овако остаје да се у Турској види да ли је ова екипа напрадовала у односу на прошлу годину.

Предводници сјајне генерације „триколора" кошаркашки хлеб зарађују у НБА лиги, али је проблем што су ретко на располагању селектору Венсану Колеу. Тако ће бити и овог лета у Турској, јер ће изостати Тони Паркер. Јоаким Ноа, Мајк Пјетрус и Рони Туриаф.

„Галски петлови" ће поново морати да се ослоне на младе снаге, које ће предводити Флоран Пјетрус и Борис Дијао. Колико ће овај двојац успети да усмери младе „петлове" на праву страну, видећемо после Мундобаскета.

Селектор Венсан Коле национални тим је преузео у марту прошле године и на Евробаскету у Пољској довео екипу до петог места, што им је омогућило учешће на Светском првенству у Турској.

Екипа је кадра да савлада сваког противника, али заблокира када је најважније. „Триколори" су побеђивали сваког од претходна четири европска првака, али медаље нису освојене.

Играчи:

Најлепше године аустралијске кошарке биле су од 1988. до 2000. године, када су „кенгури" три пута били четврти на Олимпијским играма (1988, 1996. и 2000. године), једном пети на Светском првенству (1994), шести (1992) и једном седми (1990).

Никада нису освојили неко велико такмичење, тако да су ова висока места на Олимпијским играма и Светским првенствима огроман успех за „кенгуре".

А после 2000. године, практично су нестали са кошаркашке мапе света. Повлачење Ендрјуа Гејза, Шејна Хила, Ендрјуа Влахова, Марка Брадкеа и Лука Лонглија довели су до тога да се Аустралија не квалификује за Светско првенство 2002. године. Ни четири године касније "кенгури" се нису прославили, најпре због отказивања најбољих играча, али то је омогућило млађим играчима да се покажу, уиграју и створе тим за будућност.

Управо тај млађи тим, уз неколико искусних ветерана, предвођени помоћним тренером Сан Антонио Спарса, Бретом Брауном, сада жели медаљу у Турској.

Брауну су отказали овај пут центар Милвокија Ендрју Богут и Нејтан Џавај из Шарлота.

Оно што је свакако најзанимљивије публици у Србији, јесте то што за Аустралију играју два момка српског порекла. Први је Стивен Марковић, који игра за Црвену звезду, а други је наравно Алекс Марић.

"Верујем да имамо добро избалансиран тим са правим људима на правим местима", навео је Браун.

Момак који је заблистао у дресу Партизана а затим прешао у Панатинаикос, није крио жељу да заигра за „орлове" на Светском првенству, али како за то није имао право, јер је већ заиграо за „кенгуре", одлучио је да ипак прихвати позив селектора Аустралије.

Играчи:

Селекктор Лео Ротинс је познат по форсирању јаке одбране, а одликује га „чврста рука" у управљању екипом. Тако је овај тенер 2008. године избацио из екипе НБА звезду Самјуела Деламберта, због тога што није био задовољан понашањем тог играча.

Иако их је одсутво Деламберта можда и коштало бољег пласмана на Олимпијади, канадски селектор остао је доследан совјим критеријумима.

За разлику од претходних великих такмичења када је игра Канаде зависила од једног играча Стива Неша, ову репрезентацију сада одликује тимска игра.

Имајући у виду да се на предстојећем Мундобаскету не сврставају у фаворите, екипа Канаде немају притисак постизања неког запаженог резултата. Због тога је тренер Раутинс и могао да експериментише са екипом у постизању што боље форме.

Неки од играча на које рачуна Раутунс су искусни НБА кошаркаш Мет Бонер и ветеран Џамал Маглор.

Чак и у случају да ова два кошаркаша не буду у канадском тиму, ова репрезентација ће рачунати на млађе игаче жељне доказивања. Предводиће их искусни Џермејн Андерсон и сјајни одбрамбени играч Џоел Антони, који наступа за Мајами хит.

Квалитетни наступи се очекују и од Карла Инглиша, док је на списку путника за Истанбул и селекторов син Енди Ротинс.

Са сјајном тимском хемијом, и системом тренинга који савршено одговара играчима, једини проблем Канаде је у дубини тима, односно малом броју квалитетних кошаркаша.

Ипак, уколико селектор Раутинс успе да приволи Бонера или Маглора да се прикључе екипи, онда би Канада имала сасвим солидан тим на шампионату.

Ове године, у екипи нема Папалукаса и Какјузиса, али ту су нове, млађе снаге, жељне успеха и доказивања на светској кошаркашкој сцени. Калатес, Принцезис и Кајмакоглу биће подршка искусним Спанулису, Дијамантидису и Фоцису у покушају да се освоји светска круна.

Селектор Грчке прошле године постао је искусни Литванац Јонас Казлаускас, који је познат по брзој кошарци, базираној на одличној одбрани и брзим контранападима.

У припремном периоду Грци имају велике проблеме са повређеним играчима, али се очекује да ће до старта шампионата сви бити спремни за напад на светски трон.

Играчи:

Димитрис ДИАМАНТИДИС Б 198цм Панатинаикос

Константинос ВАСИЛИАДИС Б 200цм Билбао

Никос ЗИЗИС Б 197цм Монтепаски

Антонис ФОЦИС К 209цм Панатинаикос

Василис СПАНУЛИС Б 192цм Олимпијакос

Лукас МАВРОКЕФАЛИДИС Ц 211цм Олимпијакос

Јоанис БУРУСИС Ц 213цм Олимпијакос

Николас КАЛАТЕС Б 198цм Панатинаикос

Костас КАЈМАКОГЛУ К 205цм Панатинаикос

Константинос ПАПАНИКОЛАУ К 203цм Олимпијакос

Николаос ПАПАС Б 194цм Колосус

Стратос ПЕРПЕРОГЛОУ К 203цм Панатинаикос

Јоргос ПРИНЦЕЗИС К 206цм Унијкаха

Софоклис СКОРЦАНИТИС Ц 206цм Макаби

Костас ЦАРЦАРИС Ц 209цм Панатинаикос

Панајотис ВАСИЛОПУЛОС К 203цм Олимпијакос

Јан ВУГИУКАС Ц 211цм Олимпијакос

У Србији се сви радо сећају Светског првенства у Индијанополису, где су наши момци одвојили Амере од борбе за медаљу, што је био велики ударац за америчку кошарку.

Четири године касније, САД су освојиле "само" бронзу у Јапану, па је пред новог селектора Мајка Крижевског стављен тежак задатак, да се напокон узме и светско злато.

Та мисија неће бити нимало лака. Из тима који је пре две године освојио злану медаљу у Пекингу на ОИ, неће бити девет играча.

Крижевски ће морати да се ослони на младе снаге, које ће предводити Ражон Рондо и Кевин Дурант, а поред њих, у тиму ће бити искусни Ламар Одом и Чонси Билапс.

Остаје да се види колико ће млад и тим без довољно искуства, свакако не и без квалитета, успети да се супростави европском делу светске "баскетаре".

Играчи:

Ражон РОНДО Б 185цм Бостон Селтикс

Руди ГЕЈ К 203цм Мемфис Гризлис

Ламар ОДОМ К 208цм Лос Анђелес Лејкерс

Чонси БИЛАПС Б 191цм Денвер Нагетс

Тајсон ЧЕНДЛЕР Ц 216цм Далас Маверикс

Стивен КАРИ Б 191цм Голден Стејт Вориорс

Кевин ДУРАНТ Б 206цм Оклахома Ситy Тандер

Ерик ГОРДОН Б 191цм Лос Анђелес Клиперс

Дени ГРЕНЏЕР К 203цм Индијана Пејсерс

Андре ИГУОДАЛА К 198цм Филаделфија 76ерс

Брук ЛОПЕЗ Ц 213цм Њу Џерси Нетс

Кевин ЛАВ Ц 208цм Минесота Тимбервулвс

Дерик РОУЗ Б 191цм Чикаго Булс

Расел ВЕСТБРУК Б 191цм Оклахома Ситy Тандер

Кошаркашки стручњак који је некада предводио Анголу, 2006. године преузео је националну селекцију Јордана и после неколико година напорног рада, успео да "Ер Јордане" одведе на Светско првенство.

Један од главних Палминих играча је натурализовани Американац Рашим Рајт, док ће командну палицу преузети Заид Абас.

Јордан ће наступати у Турској, захваљујући трећем месту освојеном на првенству Азије, када су у борби за бронзу победили Либан.

Иако ће на шампионату бити потпуни аутсајдери, Палма ће сигурно наћи начин да мотивише екипу, како би забележили макар једну победу.

Играчи:

Ислам АБАС Ц 201цм АСУ Спортс Клуб

Заид АБАС К 203цм АСУ Спортс Клуб

Абдала АБУКУРА Ц 201цм АСУ Спортс Клуб

Аyман АДАИС Ц 208цм Заин

Муса АЛАВАДИ К 192цм Заин

Заид АЛ-КХАС Ц 206цм Заин

Џамал АЛМАЈТАХ Ц 213цм Заин

Фадел АЛНАЈАР Б 192цм Заин

Весам АЛ-СУС Б 183цм АСУ Спортс Клуб

Осама ДАГЛЕС Б 199цм Заин

Ник ФАДАЈЕЛ К 191цм Ниагара Колеџ

Мохамад ХАДРАБ К 201цм АСУ Спортс Клуб

Лаyт МАНСУР К 203цм Чован Универзитет

Имад КАХВАС Б 188цм Цент. Арканзас

Енвер СОБЗОКОВ К 198цм Заин

Рашим РАЈТ Б 194цм Сагес Бејрут

Када је тренер екипе Адел Тлиатли први пут сео на клупу репрезентације 2001. године, имао је великих проблема око састава екипе. Тлатли није могао да рачуна на најбоље играче екипе зато је и огорчен напустио репрезентацију.

Међутим када се три године касније вратио на место селектора репрезентације, ситуација се променила. Кошаркашки савез те земље дао је националном тиму приоритет, па је све било подређено доласку најбољих играча у репрезентацију и организовања повременог окупљања екипе ради уигавања.

Први резултати промене у систему рада виђени су 2009. године на Првенству Африке у кошарци, када је ова земља направила велики успех заузевши треће место, које им је обезбеђивало одлазак на прво Светско првенство у кошарци у историји ове земље.

Највећа снага ове екипе је харизматични тренер Адел Тлиали, који је творац овог великог кошаркашког успеха своје земље.

Главни игач ове екипе је бек Амине Рзиг, кога краси велика борбеност, због које је и заслужио капитенску траку. На континенталном првенству прошле године овај играч је постизао у просеку 16,4 поена, али његов утицај на саиграче је немерљив.

Највећа снага ове екипе је у избалансираном нападу, где цела петорка подједнако учествује у постизању поена.

На предстојећем Светском првенству у Истанбулу, репрезентација Туниса налази се у групи Б уаједно са тимовима САД, Бразила, Хрватске, Словеније и Ирана. У овој жестокој конкуренцији од Тунижана се не очекује пролаз даље, али борбеном игром, није искључено да ова екипа поквари планове неких селекција из групе.




Мохтар Гјаз центар 203цм Е.С.Радес

Маоурен Ламар бек 180цм Клуб Африкан

Низар Книоуа бек 188цм Стаде Набеулиен

Ниам Дифалах крило 196цм Клуб Африкан

Маруан Кехрид бек 176цм ИР Тангер

Мухамед Хдидане крило 206цм Стаде Набеулиен

Атеф Маоуа крило 199цм Ј.С.Каироуан

Макрем Бен Ромдан крило 204цм ЕС Сахел

Адис Хедидан бек 196цм Стаде Набеулиен

Амине Рзиг бек 198цм Ел Геиш

Хамди Бра центар 203цм ЕС Сахел

Салах Мејри центар 216цм ЕС Сахел

Ипак, у последње две године, ову регионалну доминацију успела је да прекине репрезентација Ирана, која је и освоијила последња два континентална такмичења.

И поред тога кошарка је сваке године све популарнији спорт у најмногољуднијој земљи света. Томе је допринео све већи број кинекских играча који наступају у НБА лиги и порасту квалитета домаћег такмичења.

Прошло је више од десет година од када је први Кинез, Ванг Жижи заиграо у најјачој светској лиги, а после тога његовим стопама је кренуло још три играча, Менге Батер, Ли Јинлијан и најпознатији међу њима, Јао Минг.

Своју континенталну доминацију ова репрезентација није никада успела да потврди и на другим великим такмичењима, па је најбољи успех на светском првенству и Олимпијади био осмо место.

На Светском првенству у Јапану ова репрезентација заузела је девето место, док је годину дана касније на континенталном шампионату заузела десето место, што је најгори пласман у историји ове селекције.

Ипак, на то такмичење Кинези су отишли са својим другим тимом, имајући у виду чињеницу да су се као домаћини аутоматски квалификовали на Олимпијаду.

Управо је Олимпијада у Пекингу требала да буде одскочна даска за запажен резултат у светским оквирима, али и на овом турниру Кинези су разочарали, доживевши у четвртфиналу тежак пораз од Литваније.

На последњем континенталом такмичењу прошле године Кина је у финалу изгубила од Ирана, а у репрезентацији због повреде није било најбољег играча екипе Јао Минга.

И на предстојећем Светском првенству, ова азијска репрезентација наступиће највероватније без Јао Минга, а од играча попут Јинлиан Јија очекије се да предводи екипу.

У групи са Турском, Грчком, Русијом, Порториком и Обалом Слоноваче, да би се пласиорала у четвртфинале, репрезентација Кине ће морати да игра на врхунском нивоу.

Ху Ксуенгфенг	бек	185цм	Џингсу Драгонс
Лиу Веи	бек	190цм	Шангај Шаркс
Женг Куипенг	плеј	190цм	Лиаонинг Хантерс
Ванг Шипенг	бек	198цм	Гуандонг Судерн Тајгерс
Жу Фенгју	крило	201цм	Гуандонг Судерн Тајгерс
Сан Јуе	крило	206цм	Бејџин Олимпијанс
Ли Ксијаоксу	крило	201цм	Лиаонинг Хантерс
Ји Јинлијан	центар	213цм	Њу Џерси Нетс
Венг Леи	крило	200цм	Баји Рокетс
Су Веи	центар	212цм	Гуандонг Судерн Тајгерс
Ванг Жижи	центар	216цм	Баји Рокетс
Ду Фенг	крило	207цм	Гуандонг Судерн Тајгерс

Дражен Петровић, Рађа и Кукоч су били звезде тада нове репрезентације, а заједно су 1992. године, на Олимпијади у Барселони донели и прву медаљу за своју земљу. Тада је Хрватска у финалу играла против моћног тима САД, такозваног дрим тима, тако да је освојено друго место био невероватан успех.

Две године касније ова репрезентација, без Дражена Петровића, који је трагично настрадао у саобраћајном удесу, успела је да освоји и друго одличје. На Светском првенству у Торонту Хрвати су освојили бронзану медаљу.

Још два бронзана одличја ова репрезентаија је освојила на европским првенствима, али од 1995. године Хрвати су без медаља. Иако су на свим такмичењима на којима су учествовали важили за једне од највећих фаворита, овај тим никако није успевао да поново стане на победничко постоље.

После неколико смена генерација, нови тренер ове репрезентације Јосип Вранковић одлучан је да коначно прекине пост који траје већ 15 година.

За предстојеће такмичење хрватски стручњак неће моћи да рачуна на повређене Марка Томаса и Станка Бараћа, али ће на располагањ затоу имати сјајне младе играче попут Анте Томића и Бојана Богуновића.

Иако за Хрватску не играју НБА звезде, окосницу екипе чиниће играчи који сјајно наступају за европске клубове, и који већ дуже година успешно наступају у евролиги. Роко Лени Укић који се вратио из НБА лиге имао је сјајну сезону у турском Фенербахчеу.

Марко Бнић је један од најбољих кошаркаша шпанског Билбаа, док је Зоран Планинић један од најзаслужнијих за пласман московског ЦСКА на завршни турнир Евролиге.

Од Мрка Томаса се очекује да предводи екипу у нападу, и да у случају потребе он постигне битне поене којима се "ломи" утакмица.  Бековска линија хрватске је њено најубојитије оружје, а играчи попут Укића, ПЛанинића о Поповића у стању су да, прецизним шутевима, пробију сваку одбрану постављену пред њих.

И под кошевима ће Хрвати имати квалитетне играче попут Томића, Бараћа и Банића, тако да је и тај сегмент игре сјајно покривен.

Први меч на турниру Хрвати играју против репрезентације САД, па ће овај меч представљати репризу финалног дуела на Олимпијади 1992, године. Остали противници наших западних суседа у групи су Словенија, Бразил, Турска и Иран.

Лука Андирић	202цм	крило	Цибона
Марко Банић	205цм	крило	Билбао
Бојан Богдановић	204цм	крило	Загреб
Давор Кус	192цм	бек	Бенетон
Крешимир Лончар	210цм	центар	Уникс
Драго Пашалић	209цм	крило	Билбао
Хрвоје Перишић	203цм	крило	Задар
Зоран ПЛанинић	200цм	бек	ЦСКА
Марко Поповић	185цм	бек	Уникс
Рок Стипчевић	183цм	бек	Задар
Марко Томас	202цм	крило	Реал
Анте Томић	217цм	центар	Реал
Роко Лени Укић	196цм	бек	Фенербахче Улкер
Лука Зорић	210цм	центар	Загреб

Бразил има дугу историју учествовања на светским првенствима у кошарци. Иако нису тако успешни као њихове колеге из фудбалске репрезентације, "кариоке" су и овде успеле два пута да се оките насловом светског првака, док су у периоду од 1954-1970. године сваки пут успели да освоје медаљу.

У том "златном периоду" бразилске кошарке освојено је пет медаља, од којих су две златне, 1959. и 1963. године, две сребрне, 1954. и 1970. године, и једна борнзана, 1967. године. Последњу медаљу "кариоке" су освојиле 1978. године, када су на Светском првенству на Филипунима заузели треће место.

После "златног периода" ова јужноамеричка репрезентација се склонила са светске сцене, а најбољи пласман остварила је 2002. године, када су на Мондобаскету заузели осмо место.

Сада, после јако дугог сушног периода, Бразилци су спремни да се врате на стазе старе славе. На клупи ове репрезентације седи Аргентинац Рубен Мањан, који је највеће успехе постигао са својом матичну репрезентациом, када су на Светском првенству у САД 2002. године заузели друго место, а две године касније на Олимпијади злато.

Занимљиво је да Бразилци поново имају јако квалитетне играче, за које се сматра да могу да представљају нову "златну генерацију" ове земље. Носиоци игре требали би да буду НБА звезде Леандрињо Барбоса, Нене Хиларио и Варежао, док је важна улога намењена и Маркињосу.

Снагу под кошевима даће и центарски тандем Сплитер-Престес. Тиаго Сплитер је у дресу шампиона Шпаније, Кахе Лаборала, постао МВП те лиге, док је Пауло Престос, наступајући за Мурсију, завршио на другом месту по броју ухваћених лопти.

Тренер Мањано ће бити на слатким мукама, јер осим ових звезда имаће на располагању сјајне играче попут Леандриња, Гарсије, Маћада, Фулвија, Оливиња и Дуде.

И поред сјајних играча, Бразил у групи Ц има веома јаке противнике попут репрезентација Хрватске, Словеније и САД, док се лакши посао очекује на мечевима против Ирана и Туниса.

Ипак, својим најјачим оружјима, снажном одбраном и тимском игром, "кариоке" би требале да на предстојећем такмичењу конкуришу за највиши пласман.

Марсело Маћадо	198цм	крило	Фламенго
Незињо дос Сантос	185цм	бек	Бразилија
Мурило Бекер	211цм	центар	Сан Хозе
Раул Нето	183цм	бек	Минас
Алекс Гарсија	191цм	бек	Бразилија
Марсело Хуертас	191цм	бек	Каха Лаборал
Леандро Барбоса	193цм	бек	Торонто репторс
Андерсон Варежао	211цм	центар	Кливленд кавалиерс
Гиљерме Ђивани	201цм	крило	Бразилија
Жоао Пауло Батиста	206цм	крило	Ле Ман
Маркус Виницијус	203цм	крило	Еспорте
Тијаго Сплитер	211цм	центар	Сан Антонио спарс

Највећи успех аргентинске кошарке сигурно је злато са Олимпијких игара 2004. године у Сиднеју. Већи део екипе који ће наступати у Турској били су чланови репрезентације која је 2002. године у Индијанополису освојила сребро у незаборавном финалу против Југославије.

Међутим, "гаучоси" не стижу у Кајсери као шампиони Јужне Америке. На недавно завршеном континенталном шампионату у Колумбији, Бразил је преотео Аргентини титулу освојену пре две године и на неки начин најавио завршетак доминације једне сјајне генерације.

Одсуство Мануела Ђинобилија са Светског првенства у Турској сигурно ће бити велики ударац за аргентинску екипу. Међутим, ту су Оберто, Скола и Ноћиони, који ће уз Приђонија и Делфина сигурно представљати крупан залогај за сваког противника.

Селектор Серхио Ернандез, 2005. године сео је на клупу аргентинске репрезентације, али је од Рубена Мањана, осим тима, наследио и велике апетите, које сви у Аргентини желе да задовоље.

Играчи:

Роман Гонзалес Ц 211цм Кимза

Фабрисио Оберто Ц 208цм Вашингтон Визардс,

Леонардо Гутиерез К 200цм Пењарол

Луис Скола К 206цм Хјустон Рокетс

Хуан Гутиререз Ц 205цм Гранада

Андрес Ноћиони Ф 203цм Сакраменто Кингс

Паоло Кинтерос Б 186цм Сарагоса

Карлос Делфино Б 198цм Милвоки Бакс,

Хуан Фернандез Б 192цм Темпл

Дијего Гарсија Б 189цм Ваљадолид,

Федерико Камерихс К 205цм Регатас Кориентес

Леонардо Мајнолди К 203цм Фуенлабрада

Пабло Приђони Б 191цм Реал Мадрид

Матијас Сандес К 201цм Фуенлабрада

Федерико ван Лаке Б 191цм Ваљадолид