У квалификацијама су на ватрену линију изашла 142 такмичара. Дебитант на сениорском међународном такмичењу Матија Квасневски је заузео 55. позицију.

Ракоњац је ваздушном пушком погодио 631,1 круг, што му је донело 20. место у конкуренцији 148 стрелаца. За пласман финале било је потребмо 632,5 кругова.

Александра Хавран је кроз елиминације стигла до сутрашњих квалификација у гађању малокалибарском пушком из тростава. Хавранова је погодила 578 кругова и заузела 34. место у другој групи.

Јуниорке Љиљана Цветковић, Анђелија Стевановић и Анастасија Живковић нису пребродиле елиминације.

У наредним данима требало би да буде познато коју ће тачно функцију Теодосић обављати, као и како ће изгледати комплетна структура спортског сектора клуба са Малог Калемегдана.

Интересовање Звезде за Теодосићев повратак постоји већ дуже време, пошто је и прошле године по завршетку играчке каријере било говора о томе, али до договора тада није дошло.

Ово се дешава након смене Саше Обрадовића на месту главног тренера, док ће његово место на фајнал-фору КЛС-а заузети Милан Томић, али остаје да се види ко ће црвено-беле предводити у наредној сезони.

Црвена звезда у завршници домаћег шампионата игра у полуфиналу против Спартака из Суботице у петак од 20 часова, док би у потенцијалном финалу могла да се састане са победником дуела између Партизана и ФМП-а.

Меч је трајао три сата и 22 минута. Медведев је осми тенисер света, док се Волтон налази на 97. месту АТП листе и у досадашњем делу турнира ово представља највеће изненађење, уз испадање и Марин Чилића.

Волтон је добио специјалну позивницу за турнир, а то је оправдао феноменалном партијом против Руса. Прва четири сета која су разменили тенисери завршена су убедљиво, док је највећу неизвесност имао пети.

Иако је Медведев први стигао до брејка и успео да сачува свој сервис упркос приликама које је имао Волтон да узврати истом мером - то му није ништа значило. При резултату 5:4 Волтон је стигао до три везане меч и брејк лопте и искористио је већ прву.

Волтон ће у другом колу играти против Американца Закарија Свајде, који је био бољи од Аустралијанца Алексеја Попирина са 3:1, по сетовима 3:6, 6:3, 7:6 (7:3), 7:5.

Београдски маратон је овом манифестацијом још једном на недвосмислен начин показао да је спорт понекад много више од самог такмичења, а да чувени тркачки догађај у нашем главном граду већ скоро четири деценије окупља на хиљаде људи око племенитих идеја као што су заједништво, подршка и друштвена одговорност.

"Београдски маратон више није само трка. То је тренутак када хиљаде људи дишу као један и када Београд покаже своје најлепше лице - лице заједништва, подршке и хуманости. Хероји које данас славимо показали су да највећа снага није у томе колико брзо трчимо, већ колико далеко смо спремни да идемо једни за друге", рекао је директор Београдског маратона Дарко Хабуш.

Пред бројним званицама из света спорта, привреде, државних институција, медија и цивилног сектора посебно су истакнуте приче овогодишњих Хероја Београдског маратона - људи који су, упркос тешким животним околностима, болестима или инвалидитету, успели да истрче маратон или полумаратон и својим примером инспиришу хиљаде других.

Међу њима био је деветнаестогодишњи Павле Мировић, младић са аутизмом који је постао једини у Европи са овом дијагнозом који је истрчао и полумаратон и маратон, заједно са својим тренером Десимиром Гајићем, који му је годинама највећа подршка. Признање је добио и Андреј Бобоцки, који се бори са Кроновом болешћу, а упркос свакодневним здравственим изазовима успео је да истрчи полумаратон и покаже да болест не мора бити граница људској вољи.

Награђен је и Милан Срдић, који је након тешке саобраћајне несреће и живота у инвалидским колицима успео да сам изгура десет километара, уз подршку пријатеља Немање Ђурића.

Посебне емоције изазвала је прича Милана Петровића, потпуно слепог маратонца и двоструког параолимпијца, који је уз подршку Дејана Иванковића наставио свој циљ да постане једини потпуно слепи тркач на свету који је завршио свих шест највећих маратона на планети.

Међу лауреатима били су и Душан Марисављевић, Владан Симић, Снежана Вешовић, Јован Супуровић, Зоја Милинковић и бројни други учесници чије су приче показале да маратон није само спортски изазов, већ простор једнаких могућности за све.

Посебна признања уручена су и родитељима који су током трке гурали своју децу кроз стазу маратона, као и хуманитарним волонтерима који су помагали особама са инвалидитетом током читаве манифестације. Један од најемотивнијих тренутака био је када је признање уручено Лазару Макуловићу, који је свој први маратон завршио у обичним кошаркашким колицима, без помоћи и без специјалне припреме, самостално прешавши комплетну маратонску стазу.

Фондација "Хероји Београдског маратона" представила је део својих пројеката усмерених ка подршци особама са инвалидитетом, укључујући донацију специјализованих тркачких колица, захваљујући којима је више особа са инвалидитетом ове године равноправно учествовало у полумаратону.

Посебно је истакнут значај инклузије и једнаких могућности у спорту, уз подсећање да циљ није само организација великог спортског догађаја, већ стварање простора у којем сви имају право да учествују, буду прихваћени и осећају припадност заједници.

Током церемоније додељена су признања и бројним институцијама, компанијама и партнерима који годинама подржавају развој Београдског маратона и пројекте Фондације Хероји Београдског маратона.

Међу награђенима били су представници градских и државних институција, спортских организација, хуманитарних партнера, здравствених установа, медијских кућа и компанија које учествују у организацији једног од највећих спортских догађаја у региону.

Свечаност "Хероји Београдског маратона" још једном је потврдила да највеће вредности маратона не станују само на стази. Оне живе у људима који својим примером инспиришу, повезују заједницу и показују да је могуће померати границе - сопствене и друштвене.

Управо због њих, Београдски маратон остаје много више од трке.

Куаме је са 17 година и два месеца постао најмлађи тенисер који је тријумфовао на једном мечу Ролан Гароса још од Бернарда Томића 2009. године.

Први сет донео је највише неизвесности. Чилић је пружио снажан отпор, али је млади Француз био сигурнији у тај-брејку и повео са 1:0.

После изгубљеног сета, хрватски тенисер није успео да пронађе ритам, док је Куаме играо све самоувереније и у наставку меча у потпуности контролисао дешавања на терену.

За 17-годишњег Француза ово је највећа победа у досадашњој каријери и значајан корак на највећој сцени, док је Чилић још једном потврдио да се после бројних проблема са повредама и пауза тешко враћа у препознатљиву форму.

Куаме је ове године играо углавном челенџере, а осим ове, најзначајнија победа му је против Американца Закарија Свајде на мастерсу у Мајамију.

Наредни противник Куамеу биће бољи из дуела између Британца Камерона Норија и Парагвајца Адолфа Ваљеха.

Њихов меч заказан је као трећи на стадиону "Филип Шатрије", после сусрета између Саре Бејлак и Иге Свјонтек, као и Кејтлин Кеведо и Елине Свитолине.

Програм почиње у подне, па се очекује да Ђоковић на терен изађе најраније око 16 часова.

Роаје је током каријере стизао до 54. места на АТП листи, а највеће успехе бележио је на челинџер турнирима, где је освојио три титуле на шљаци. Једино АТП финале играо је прошле године у Хангџоуу, када је поражен од Александера Бублика. У Париз је стигао после променљивих резултата, иако је недавно играо финале турнира у Оеирашу.

Тежак задатак имаће и Хамад Међедовић, који ће снаге одмерити са 15. носиоцем Каспером Рудом. Њихов сусрет постављен је као последњи, четврти меч дана на стадиону "Сузан Ленгле".

Почетак програма заказан је за 11 часова, а пре њих играју Алекс де Минор и Александер Блокс, Јулиуја Старобудсева и Елена Рибакина, као и Јасмин Паолини и Солана Сиера, па се очекује да меч почне око 18 сати.

Руд је у првом колу имао великих проблема против Романа Сафијулина, иако је водио са 2:0 у сетовима и 5:2 у трећем, уз чак пет пропуштених меч лопти. Ипак, Норвежанин у Париз долази у доброј форми, након финала у Риму и полуфинала у Женеви, а два пута је играо и финале Ролан Гароса.

Миомира Кецмановића у другом колу чека Португалац Нуно Борхес. Њихов дуел постављен је као трећи меч на терену број 12, па би српски тенисер на терен требало да изађе око 15 часова.

Борхес је у првој рунди елиминисао Томаса Мартина Ечеверија и већ дуже време се налази у првих 50 на АТП листи. Тренутно је 51. играч света, а најбољи пласман у каријери било му је 30. место на АТП листи.

Сабаленка је силовито ушла у меч и брзо повела са 4:0 у првом сету. Ипак, Бузас је искористила пад у игри противнице и успела да изједначи на 4:4.

Белорускиња је потом стабилизовала игру и у завршници сета дошла до предности, после дупле сервис грешке Шпанкиње у кључном тренутку. У другом сету Сабаленка је поново преузела потпуну контролу и без већих проблема привела меч крају.

Овом победом потврдила је статус једне од главних кандидаткиња за титулу у Паризу, иако је током сезоне на шљаци имала променљиве резултате.

У наредном колу Сабаленка ће играти против боље из дуела између Фрухвиртове и Жакемо.

Највећу пажњу привукла је одлука Фудбалског савеза Ирана да свој камп премести из америчког града Тусона у Тихуану, мексички град на самој граници са САД.

Ова промена уследила је након што је Фудбалски савез Ирана изразио забринутост због потенцијалних потешкоћа у добијању америчких виза за делегацију, укључујући играче и стручни штаб.

Фифа је, након неколико састанака са организаторима и представницима иранског савеза, одобрила овај захтев. Председник Фудбалског савеза Ирана, Мехди Таџ, потврдио је да је одлука донета из логистичких и административних разлога.

"Са овом променом, проблем са визама биће у великој мери решен", рекао је Таџ за званични сајт иранске федерације, а преноси шпанска Марка.

Одлука је донета и услед повишених безбедносних брига и геополитичких тензија између САД и Ирана. Смештањем кампа у Тихуану, која се налази у мексичкој држави Доња Калифорнија, ирански тим ће моћи да улази на територију САД само за одигравање утакмица, чиме се минимизира време проведено у тој земљи.

Влада Мексика, на челу са председницом Клаудијом Шајнбаум, потврдила је да је дала сагласност за смештај иранске репрезентације.

Логистички изазови и распоред тимова

Светско првенство 2026. године биће прво у историји са 48 тимова и три земље домаћина, што представља јединствен логистички изазов. Тимови ће се суочити са путовањима, различитим временским зонама и климатским условима.

Иран није једина репрезентација која ће бити смештена у једној, а играти утакмице у другој земљи домаћину.

Од укупно 48 селекција, чак 39 ће бити смештено у Сједињеним Америчким Државама. Седам репрезентација биће смештено у Мексику, док ће две имати кампове у Канади.

Потврђено је да ће у Мексику, поред домаћина и Ирана, бити смештене и Колумбија, Јужна Кореја, Јужна Африка, Тунис и Уругвај. На пример, Тунис ће бити базиран у Монтереју, одакле ће путовати у САД за последњу утакмицу групне фазе, док ће Јужна Кореја из Гвадалахаре такође морати да прелази границу.

Канада и Панама су две селекције које ће бити стациониране у канадским тренинг центрима.

Занимљиво је да ће чак 25 градова који неће бити домаћини утакмица угостити националне тимове. У Канади је то Њу Текамсет, у Мексику Канкун, Пачука и Тихуана, док ће у САД кампови бити организовани у градовима као што су Александрија, Остин, Бока Ратон, Шарлот, Чатануга, Колумбус, Голета, Округ Гринбрајер, Гринсборо, Ирвајн, Меса, Нешвил, Палм Бич Гарденс, Портланд, Рентон, Сан Дијего, Сенди, Санта Барбара, Спокен, Тампа и Винстон-Сејлем.

Репрезентација Ирана такмичиће се у групи Г. Прва два меча, против Новог Зеланда 16. јуна и Белгије 21. јуна, играће у Лос Анђелесу. Последњи сусрет групне фазе против Египта на програму је у Сијетлу.

Близина Тихуане Лос Анђелесу представља логистичку предност за прве две утакмице.

Процес одабира тренинг база почео је званично 2024. године, када је тимовима представљена прва листа опција.

Коначан избор уследио је након жреба за групну фазу, који је одржан у децембру 2025. године, када су 42 квалификоване селекције могле да бирају између више од 60 понуђених локација, узимајући у обзир географске зоне у којима ће играти мечеве.

Европску каријеру завршио је утакмицом против Виљареала, а ново поглавље отвара у Сједињеним Америчким Државама, где ће од јула 2026. године наступати за Орландо Сити.

Почетак, успон и болан пораз у финалу Лиге шампиона

Све је почело 2014. године, када је млади Француз стигао у Мадрид као велико појачање из Реал Сосиједада, спреман да се докаже на највећој сцени.

"Не, притиска нема, само се надам да ћу уживати и захвалити се навијачима и клубу за минуте које одиграм. Интересовање Атлетика траје већ дуго. То је велики клуб са великим пројектом, финалиста Лиге шампиона и шампион Ла Лиге. Нисам се двоумио", рекао је Антоан Гризман приликом представљања.

Један од најтежих тренутака у каријери доживео је две године касније. У финалу Лиге шампиона 2016. године против Реал Мадрида на стадиону Сан Сиро, промашио је пенал у другом полувремену при вођству ривала од 1:0.

"То није нешто о чему размишљам сваког дана, али сваки пут када причамо о Лиги шампиона са пријатељима или саиграчима, тај тренутак се увек појави, 2016, пенал", признао је Гризман.

Светски врх, контроверзан одлазак и повратак кући

Врхунац каријере на репрезентативном нивоу достигао је 2018. године, када је са селекцијом Француске освојио титулу првака света на Мундијалу у Русији.

"Освојити Светско првенство је огромна ствар. Веома сам поносан на играче, тренера, стручни штаб и остатак тима. Ми смо уједињена група и наша снага је невероватна. Исписали смо историју", истакао је тада.

Исте године завршио је као трећи у избору за Златну лопту, иза Луке Модрића и Кристијана Роналда.

"Људи су гласали. Модрић је заслужио, имао је сјајну сезону. Наравно да сам разочаран. Задовољан сам својом сезоном, освојио сам три трофеја, што је оно што сам желео", прокоментарисао је Гризман.

Након двогодишњег боравка у Барселони, вратио се у Атлетико 2021. године, а кључну улогу у томе имао је тренер Дијего Симеоне.

"Понекад, када сте на једном месту, мислите да је напољу боље. Мислио сам тако, хтео сам да пробам и после два месеца сам схватио да сам био веома срећан тамо где сам био, у Атлетику, и покушао сам да се вратим. Сећам се када ме је 'мистер' (Симеоне) позвао последњег дана прелазног рока и рекао сам му да желим да се вратим по сваку цену", открио је француски нападач.

Нови почетак, обарање рекорда и опроштај

Повратак није био лак, а савет му је дао још један легендарни нападач клуба, Фернандо Торес, како би поново придобио срца навијача.

"Постоји једна ствар коју ми је Фернандо Торес рекао када сам се вратио, јер сам га питао за савет због свега што је представљао навијачима и клубу. 'Теби неће рећи ништа ако промашујеш, ако не дајеш голове. Мораш да оставиш све на терену и поштоваћете и бити иза тебе све док дајеш све од себе'. Прве године нисам давао много голова, али су видели да остављам све на терену. И тако смо почели да градимо ту везу", објаснио је Гризман.

Период адаптације обележила је и необична ситуација када је, због клаузуле у уговору о позајмици, улазио у игру тек после 60. минута.

"Најгори тренутак у Атлетику био је тај период од 30 минута, што је било тешко, иако није тако деловало. Код куће је моја супруга Ерика морала много да ме трпи", признао је он.

Сав труд се исплатио, а Гризман је исписао историју 10. јануара 2024. године. Голом против Реал Мадрида у Суперкупу Шпаније престигао је Луиса Арагонеса и постао најбољи стрелац Атлетика свих времена.

"Бићу веома кратак када говорим о Луису, о легенди каква је он. Он је све у Атлетику. За мене је ово радост и понос који не могу да опишем. То је нешто магично и невероватно за мене, али никада нећу достићи његов ниво, јер он је Луис Арагонес", рекао је Гризман.

Последњи меч у дресу Атлетика, 24. маја 2026. године, био је испуњен емоцијама и сузама док се опраштао од навијача који су му опростили одлазак и поново га прихватили као свог.

"Веома сам добро, веома срећан, са главобољом од толико плакања. Истина је да све прође тако брзо. На крају сам осетио ту љубав људи после утакмице и тада сам се спустио на земљу, погледао свуда око себе, узео сам време за себе и видео саиграче, супругу, децу, све људе који су дошли... Невероватно је. Уживао сам у свему томе", закључио је Гризман.

Гризманова каријера се наставља у Сједињеним Америчким Државама, где ће се у јулу 2026. придружити екипи Орланда.

Током десет година у Мадриду, одиграо је преко 500 утакмица за клуб, постигавши више од 200 голова и заувек обезбедио место међу највећим играчима у историји Атлетико Мадрида.

"Кад додамо још предвиђања да ће се продати негде око шест милиона улазница, да ће приход бити три милијарде долара од улазница, кад упоредимо то са Катаром где је тај приход био 950 милиона, када то упоредимо са бројем навијача који очекују да дођу, онда је то свакако један фасцинирајући догађај који показује да оно што треба да се деси, увек се деси велико у Америци", рекао је Аврамовић.

Први пут Мундијал ће окупити 48 репрезентација, играће се чак 104 утакмице у три државе – Сједињеним Државама, Канади и Мексику – током 39 дана такмичења.

Ово значи рекордан број гледалаца, огроман раст прихода од телевизијских права, спонзорстава, продаје карата и туристичке потрошње, али и потпуно нову димензију глобалног спортског бизниса.

"Морам мало да убацим један мали 'црв', да иза свих тих силних милијарди и иза целе те велике приче, о томе шта јесте и колики је фудбал, стоји једна невероватна чињеница да се ниједан до сад спортски догађај, ниједан, укључујући Олимпијске игре, није имао такву синергију између историје, традиције, бизниса и онога што се зове, морам рећи, Велика Америка", додао је Аврамовић.

Утакмице Светског првенства играће се на 16 стадиона у три државе. Финале је заказано за 19. јул у Њу Џерзију на Метлајф стадиону.

Разговор са Зораном Аврамовићем у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.

На списку селектора Србије налазе се: 

Голмани: Филип Станковић (Венеција), Вељко Илић (Виђев Лођ), Лука Лијескић (Раднички 1923);

Одбрана: Страхиња Павловић (Милан), Страхиња Ераковић (Црвена звезда), Огњен Мимовић (Пафос), Коста Недељковић (Лајпциг), Вукашин Ђурђевић (Партизан), Вељко Милосављевић (Борнмут), Никола Симић (Партизан), Мирко Миликић (Железничар), Стефан Букинац (Јанг бојс), Адем Авдић (Црвена звезда);

Везни ред: Александар Станковић (Клуб Бриж), Његош Петровић (Војводина), Василије Костов (Црвена звезда), Вања Драгојевић (Партизан), Петар Станић (Лудогорец), Владимир Лучић (Црвена звезда), Дејан Зукић (Волфсбергер);

Нападачи: Андрија Живковић (ПАОК), Андрија Максимовић (Лајпциг), Вељко Бирманчевић (Хетафе), Лазар Ранђеловић (Војводина). Нападачи: Јован Милошевић (Вердер), Никола Штулић (Леће), Михаило Ивановић (Милвол).

Мексико је једна од земаља која ће угостити репрезентације на Светском првенству, док се селекција Зеленортских Острва први пут пласирала на Мундијал.

Ветеран који је наступао на четири Олимпијске игре испливао је 50 метара слободним стилом за 20,81 секунду. Тим резултатом надмашио је званични светски рекорд Аустралијанца Камерона Мекивоја (20,88) и освојио награду од милион долара.

Његов успех, међутим, неће бити званично признат. Голомејев је, као и већина учесника, користио фармаколошка средства, а носио је и технолошки напредан костим који је одавно забрањен у званичним такмичењима.

Овај тренутак био је кулминација догађаја који је месецима изазивао буру у светској јавности.

"Побољшане игре", које је основао аустралијски бизнисмен Арон Д'Суза, представљају радикалан отклон од традиционалних спортских вредности. Филозофија организатора заснива се на принципу телесне аутономије и транспарентности, уз тврдњу да је постојећи антидопинг систем лицемеран и неефикасан.

Уместо скривања, спортистима је понуђена слобода да, под медицинским надзором, користе супстанце које би им иначе донеле доживотну суспензију.

Међутим, рекорд Голомејева остао је усамљен тренутак у вечери у којој су очекивања била знатно већа од виђеног. Иако су организатори најављивали низ светских рекорда, већина такмичара није успела да достигне врхунац форме, што је поново отворило питање стварног утицаја дозвољених супстанци на перформансе.

Велика очекивања и другачија реалност на терену

Некадашњи светски првак на 100 метара Американац Фред Керли, победио је у поменутој дисциплини са временом 9,97 секунди. Иронично, Керли је изјавио да се такмичио "чисто", без употребе недозвољених средстава, док служи суспензију због пропуштања допинг тестова.

Након трке, у шали је поручио "побољшаним" ривалима да морају да тренирају јаче и да се "мало више навуку на те ствари". Његов резултат био је далеко од светског рекорда Јусеина Болта (9,58).

Слично је било и у другим дисциплинама. Британски пливач Бен Прауд, освајач сребра на Играма у Паризу 2024. године, био је близу рекорда у трци на 50 метара делфин стилом, али му је недостајало пет стотинки.

"Сви знамо због чега смо дошли, а то су светски рекорди. Бити овако болно близу је фрустрирајуће", рекао је Прауд.

У дизању тегова, покушаји обарања рекорда били су неуспешни. Канађанин Боуди Сантави и Американац Весли Китс нису успели да подигну жељене тежине, упркос томе што су им организатори, противно правилима, дозволили и четврти покушај.

Чак ни Хафпор Бјернсон, познат по улози Планине у серији "Игра престола", није успео да надмаши сопствени рекорд у мртвом дизању. Догађај је тако показао да фармакологија, чак и када је дозвољена, није гарант успеха без напорног тренинга и оптималне припреме.

Борба за слободу или још један шоу?

Реакције традиционалних спортских организација биле су, очекивано, једногласне и оштре. Светска антидопинг агенција назвала је пројекат "опасном и неодговорном идејом", упозоравајући да спортисти који учествују ризикују не само здравље, већ и каријеру.

Председник агенције Витолд Банка назвао је Игре "смешном и веома опасном идејом".

Међународни олимпијски комитет је саопштио да би овај концепт "уништио сваку идеју фер-плеја".

"Ако желите да уништите концепт поштене игре и такмичења у спорту, ово би био добар начин да то урадите", наводи се у саопштењу МОК-а.

Травис Тајгарт, директор Америчке антидопинг агенције, био је још директнији, описујући догађај као "фарсичан" и "опасан кловновски шоу, а не прави спорт".

Медицински стручњаци упозорили су на дугорочне последице, укључујући ризик од срчаних, бубрежних и других обољења као последице неконтролисане употребе снажних супстанци.

Са друге стране, оснивач Арон Д'Суза брани пројекат као напад на корумпирани олимпијски систем који, према његовим речима, експлоатише спортисте. Он тврди да Игре нуде финансијску сигурност кроз плате и богате награде, што је незамисливо у аматерским спортовима.

Његову визију подржали су и неки спортисти, попут аустралијског пливача Џејмса Магнусена, који је најавио повратак из пензије уз коментар да ће се "напуцати до шкрга" како би оборио светски рекорд и освојио милион долара.

"Ово није за свакога и свакако није нешто за младе спортисте", рекао је Магнусен.

Силицијумска долина, Трамп Млађи и визија "човека 2.0"

Иза контроверзног спортског догађаја стоји капитал из Силицијумске долине. Међу инвеститорима су милијардери Питер Тил, суоснивач компаније "Paypal", и Кристијан Ангермајер, немачки биотехнолошки могул. Подршку је пружио и Доналд Трамп Млађи, чији је фонд "1789 Kапитал" такође инвестирао у пројекат, наводећи да "Побољшане игре" представљају будућност - праву конкуренцију, праву слободу и праве рекорде.

Д'Суза је објаснио да Игре служе као маркетиншка платформа за шири пословни модел, по узору на "Ред бул".

Циљ је покретање телемедицинске платформе која би продавала суплементе и лекове за побољшање перформанси, дуговечност и опште здравље. Идеја је, како каже, демократизовати приступ терапијама које су тренутно доступне само милијардерима.

"Фундаментално верујем да је старење болест коју можемо лечити, излечити и на крају решити", изјавио је Д'Суза у једном интервјуу.

Он види "Побољшане игре" као научни пројекат који помера границе људских могућности и ствара нову категорију "побољшане медицине". У његовој визији, ово је почетак стварања "човека 2.0", а спорт је само најочигледније поприште за доказивање потенцијала науке.

Док организатори тврде да су "стигли у мејнстрим културу" и да су "променили свет", прво издање Игара оставило је више питања него одговора.

Један незванични рекорд и низ неуспеха показали су да пут до "суперчовека" није једноставан.

Иако је успео да се врати после два сета заостатка и уведе меч у пети, одлучујући сет, Гаел Монфис на крају је поражен од 14 година млађег сународника Уга Гастона резултатом 6:2, 6:3, 2:6, 3:6, 6:0.

Био је то емотиван крај за 39-годишњег тенисера, који је раније најавио да ће му ово бити последња сезона у каријери.

Опроштај од париске шљаке, где је 2004. био јуниорски шампион а 2008. стигао до полуфинала, био је испраћен овацијама и транспарентима захвалности.

"Ово је помешан осећај среће и туге. Тешко је описати све ове емоције", рекао је Монфис после меча.

Иако вероватно никада неће освојити гренд слем титулу, његов утицај на тенис далеко превазилази статистику. Остаће упамћен као један од најатрактивнијих и најхаризматичнијих играча, чија је атлетска способност пркосила законима физике и одушевљавала публику широм света.

Зашто ниједан Француз није освојио Ролан Гарос од 1983?

Монфисов значај препознали су и најбољи светски тенисери.

"Гаел, хвала ти на свему. Био си истинска инспирација. Сјајан спортиста, али још важније, сјајна особа ван терена", поручио је Карлос Алкараз у видео-посвети.

Опроштај Монфиса поново је актуелизовао питање које мучи француски тенис већ деценијама: зашто ниједан домаћи тенисер није освојио Ролан Гарос од 1983. године?

Тог 5. јуна, Јаник Ноа је у финалу савладао браниоца титуле, Швеђанина Матса Виландера, са 6:2, 7:5, 7:6, и постао први Француз са титулом после Марсела Бернара 1946. године, а последњи до данашњег дана.

Пре њих, Француска је имала златно доба са четири мускетара - Анријем Кошеом, Жаном Боротром, Ренеом Лакостом и Жаком Бруноном, који су доминирали двадесетих и тридесетих година прошлог века.

"Осим рођења моје деце, то је био најлепши дан у мом животу", рекао је Ноа на четрдесетогодишњици од освајања трофеја, присећајући се финала из 1983.

Од тада, само је Анри Леконт стигао до финала 1988, где је изгубио управо од Виландера. У последњој деценији, Монфис (полуфинале 2008) и Жо-Вилфрид Цонга (полуфинала 2013. и 2015) будили су наду, али никада нису успели да направе последњи корак.

Према речима Патриса Агелауера, тренера који је водио Ноу до титуле, један од главних разлога је појава "монструма" светског тениса.

"У последњих 15 година десиле су се невероватне ствари, пре свега Рафа Надал који је освојио Ролан Гарос 14 пута. Генерација 'велике четворке' са Федерером, Ђоковићем и Маријем такође је закомпликовала ствари", објаснио је Агелауер.

Матс Виландер је истакао и огроман притисак са којим се суочавају домаћи играчи.

"Нико у тенису не може да разуме притисак који осећају играчи из Британије, САД, Аустралије, а посебно из Француске", навео је Виландер.

Додао је и да се стил игре променио.

"Мислим да нисте видели правог француског играча специјализованог за шљаку још од Јаника Ное. Он је био толико атлетски моћан и кретао се тако добро, зато је био мајстор за шљаку иако је често излазио на мрежу", подвукао је Швеђанин. 

Потрага се наставља

Ипак, Монфисова заоставштина мери се и ван терена.

"За мене је репрезентација веома важна. На женској страни сам имала Серену и Венус, а на мушкој сам се дуго угледала на Монфиса и Цонгу. Сигурна сам да је инспирисао много играча", изјавила је четворострука гренд слем шампионка Наоми Осака.

Млади француски тенисери попут Артура Фиса и Ђованија Мпешти Перикара наводе Монфиса као свог идола и старијег брата.

Монфисов утицај на млађе генерације и поштовање које ужива ван терена можда су и највећа победа, како је истакао Новак Ђоковић.

"Дотакао је срца многих људи и има поштовање свих у мушкој и женској конкуренцији. Не знам никога ко не воли Гаела", рекао је Ђоковић.

Одласком Монфиса, француски тенис остаје без једне од својих легенди, а потрага за наследником Јаника Ное, који ће прекинути сушу дугу 43 године се наставља.

Тренутно најбољепласирани француски тенисер је Артур Фис, који заузима 20. место, али је одустао од Ролан Гароса неколико дана пре почетка, због повреде кука на мастерсу у Риму.

Вест, коју је пренео И-Ес-Пи-Ен, представља кључни корак у новој ери клуба под већинским власником Марком Волтером. Овај потез је директан одговор на разочаравајућу елиминацију од Оклахома сити тандера у другој рунди плеј-офа и у јеку спекулација о будућности Леброна Џејмса у тиму.

Рамадас у Лејкерсе долази из Њу Орлеанс пеликанса, где је обављао функцију потпредседника за стратегију и операције, након што је претходно био виши директор за аналитику и иновације.

Његова каријера пре уласка у НБА лигу је посебно импресивна и неуобичајена за кошаркашког функционера. Након што је дипломирао на Универзитету Јужна Калифорнија, провео је 12 година радећи у корпорацији Аероспејс где се бавио дизајном мисија и навођењем ракета за клијенте попут агенције НАСА и Свемирских снага Сједињених Америчких Држава.

Стручност и јединствена позадина нису прошле незапажено у кошаркашким круговима, где је стекао репутацију једног од најинтелигентнијих људи у послу.

Током мандата у Њу Орлеансу, Рамадас је применио знање на кошаркашки терен тако што је имплементирао вештачку интелигенцију и програмирао софистициране моделе који су помагали руководству клуба у доношењу стратешких одлука.

Ангажовање у Лејкерсима оцењено је у НБА круговима као дах свежег ваздуха за франшизу која је у прошлости често критикована због затворености и ослањања на интерна решења.

Улога Рамадаса у Лејкерсима биће усмерена на сличне одговорности које је имао у Пеликансима, са посебним нагласком на модернизацију приступа и доношење одлука заснованих на анализи података.

Његов задатак биће да унапреди аналитички сектор и стратегију тима у свим сегментима.

Овај потез јасно указује на утицај новог власника Марка Волтера, који је познат по изградњи аналитички вођене структуре у бејзбол тиму Лос Анђелес доџерс, чији је такође власник.

Волтеров приступ фаворизује корпоративну и аналитичку структуру, што представља значајан заокрет у односу на некадашњу управу Лејкерса, која је сматрана једном од "најтањих" у лиги.

Медији преносе да је циљ Лејкерса изградња одрживог тима који је способан да се бори за титулу на челу са Луком Дончићем, а овај потез је први корак у том правцу.

Реконструкција је уследила и након отпуштања Џоија и Џесија Баса из управе након Волтеровог доласка, чиме је додатно сигнализиран отклон од досадашњег начина пословања.

Ангажовање стручњака за аналитику попут Рамадаса део је ширег тренда у НБА лиги. Тимови све више улажу у науку о подацима и напредну аналитику како би стекли конкурентску предност. Ова еволуција је довела до стварања специјализованих улога за аналитичаре података, па чак и стручњаке за машинско учење унутар одељења за кошаркашке операције.

Лејкерси планирају да ангажују још једног помоћника генералног менаџера, чији ће задатак бити надгледање процеса скаутирања и процене играча. Тиме ће се комплетирати нова, проширена структура спортског сектора, која би требало да франшизи из Лос Анђелеса обезбеди стабилност и конкурентност у лиги која се непрестано развија.

У четвртом мечу, од почетка друге четвртине било је јасно да Кавалирси немају одговор. Њујорк је серијом 20:0 преломио утакмицу, а већ на полувремену имао сигурних 68:49.

Карл-Ентони Таунс предводио је екипу са 19 поена и 14 скокова, док су О Џи Ануноби постилиги 17, односно Лендри Шамет 16 и тандем Брансон-Бриџес по 15.

Кључ успеха Никса лежи у енергији и агресивности, посебно у сегментима који често одлучују плеј-оф утакмице.

Њујорк је у четвртом мечу имао чак 32:5 у поенима из друге шансе и 33:9 у контранападима, што је показатељ потпуне контроле ритма.

Таква игра донела је Никсима и серију од 11 узастопних победа у плеј-офу, што их сврстава у друштво најдоминантнијих тимова модерне ере.

Џејлен Брансон, проглашен је за најкориснијег играча серије, потврдио је статус лидера са просеком од 25,5 поена и 7,8 асистенција.

Иако није био најефикаснији у завршном мечу, његов утицај на темпо и организацију игре био је кључан током целе серије.

С друге стране, Кливленд је остао без одговора, упркос 31 поену Донована Мичела.

Никси ће играти тек треће финале од освајања титуле 1973. године. Претходна два покушаја завршена су поразима – од Хјустона 1994. и Сан Антонија 1999.

Овога пута, у финалу ће их чекати Оклахома или Сан Антонио, уз напомену да ће ривал имати предност домаћег терена.

За тренера Мајка Брауна ово је друго финале у каријери, а занимљиво је да је до њега стигао већ у првој сезони на клупи Никса, што је редак подвиг у НБА.

Раднички је током већег дела сусрета контролисао игру и у трећој четвртини стигао до убедљиве предности од шест голова разлике.

Головима Николе Јакшића, Андрије Прлаиновића, Бориса Вапенског и Ангелоса Влахопулоса гости су стекли капиталних 11:5.

Ипак, Нови Београд није одустајао. Домаћи тим је у последњој деоници заиграо далеко агресивније и серијом голова успео да приђе на само гол заостатка - 12:11.

Погађали су редом Милош Ћук, Стефан Пјешивац, Василије Мартиновић и Никола Лукић, а домаћин је имао и напад за изједначење.

Када се очекивала драматична завршница, искусни Андрија Прлаиновић преузео је одговорност и голом за 13:11 решио питање победника.

Екипа из Крагујевца је била нешто свежија на овом мечу, пошто је Нови Београд пре неколико дана одиграо меч Лиге шампиона против Бреше.

Раднички је тако направио велики корак ка титули и одбрани наслова првака Србије.

Листа стрелаца:

Нови Београд: Глушац, Пљеванчић, Васић, Гладовић, Ћук 3, Јанковић, Шулц 1, Тртовић, Урошевић 2, Перковић, Мартиновић 2, Лукић 2, Пјешивац 1, Гавриловић, Милојевић.

Раднички Крагујевац: Филиповић, С. Рашовић, Дедовић 1, Ранђеловић, П. Јакшић, Пијетловић 1, Прлаиновић 3, Н. Јакшић 3, Муришић, Вапенски 3, Влахопулос 2, В. Рашовић, Тодоровски, Дадвани.

Следећи меч игра се у четвртак од 17.30 у Крагујевцу, а улаз ће бити бесплатан за све посетиоце.

Најефикаснији у победничком тиму били су Сулејмон са 16 поена, Танасковић је додао 15, а Бутељ и Ферел су постигли 12. Будућност је имала чак 11 скокова мање (42-31), али и дупло мање изгубљених лопти - 16-8.

Код Дубаија Кабенгеле је постигао 25 поена, Бејкон је додао 15, а Муса 13. Мекинли Рајт, бивши играч Подгоричана, убацио је осам поена уз по седам скокова и асистенција.

Прво полувреме је протекло у резултатској клацкалици иако је Будућност боље одиграла другу деоницу и добила је са четири поена разлике (21:17). Ниједан тим није успео у првих 20 минута да се осетније одвоји од ривала, па је на семафору стајало 46:42 за домаћина.

Трећа четвртина припала је у потпуности Подгоричанима који су убацили чак 31 поен, уз четири тројке. Морган и Танасковић су били најзаслужнији што је Будућност отишла на двоцифрену разлику - 77:64.

Није се Дубаи предавао па је серијом 10:3 у првих пет минута последње деонице успео да стигне на 80:75. Мало по мало гости су топили разлику и успели су да учине завршницу неизвесном.

Пришао је Дубаи на 85:83, али је онда Сулејмон погодио тројку уз доста среће, а онда је и фаулиран на шуту ван линије 6,75, да би погодио све пенале на минут и по до краја меча.

Поново је успео Дубаи да направи серију преко Кабенгелеа који је прво погодио за два после скока у нападу, а онда и тројку за 91:90. Будућност је прокоцкала следећи напад, а Андерсон је имао шут за победу који је промашио.

Меч одлуке игра се у четвртак од 20 часова, а тим који победи играће против Партизана у финалу АБА лиге.

Највећа узданица тима биће нападач Бајерн Минхена Луис Дијаз, уз капитена Хамеса Родригеза, који и даље игра важну улогу у националном тиму.

У саставу су и кључни играчи попут Рикарда Риоса, као и дефанзивац Давинсон Санчез, који чине окосницу тима.

Колумбија на Мундијал путује са високим амбицијама и очекивањем да може да буде једно од најпријатнијих изненађења турнира који ће се играти у Сједињеним Америчким Државама, Канади и Мексику.

Састав Колумбије за Мундијал:

Голмани: Варга, Монтеро, Оспина;
Одбрана: Муњоз, Мохика, Мачадо, Аријас, Санчез, Лучуми, Мина, Дита;
Средина: Ријос, Лерма, Кастањо, Караскал, Родригез, Квинтеро, Портиља, Кампас;
Нападач: Дијаз, Суарез, Кордоба, Гомез, Ернандез, Аријас.

Разлог за нову трку за организацију завршног турнира јесте неизвесност око планираног домаћинства Абу Дабија, услед актуелне ситуације на Блиском истоку.

Према наводима новинара Јонаса Лекса, поред опције да турнир остане у Абу Дабију, као резервне варијанте све озбиљније се разматрају три европска кошаркашка центра.

Каунас, Валенсија и Београд већ су у прошлости били домаћини или кандидати за велика Евролигина такмичења.

Каунас је последњи пут угостио фајнал-фор 2023. године, када су у завршници наступали Реал Мадрид, Олимпијакос, Барселона и Монако.

Београд је био домаћин 2022. године, док Валенсија још увек чека своју прву прилику да организује завршни турнир Евролиге.

Одлука о домаћину фајнал-фора 2027. очекује се у наредном периоду.