Туркиње су актуелне европске првакиње, а Србија је пре три године била вицешампион континента. На конференцији за медије, сви су прилично уздржани и пуни хвале за противничке екипе.

"Турска екипа је екипа која игра много боље код куће, него на страни. То је годинама тако и сигурно неће бити лако. Имају они и својих мана и предности, баш као и ми. Видећемо ко ће то све боље искористити. Ја се надам да ће наше одбојкашице успети као и небројено пута до сада да добију ову врло важну утакмицу. Не само због медаље на Европском првенству и финала, већ због замајца за следеће године", изјавио је Зоран Терзић, селектор Србије.

Капитен Маја Огњеновић истиче да је ова екипа наставила да долази у завршнице континенталног првенства.

"Мислим да је наш циљ био да дођемо у Истанбул међу четири најбоље екипе и то је нека историја коју ми понављамо од 2007. године. Играње против Турске у Истанбулу верујем да ће бити врло узбудљиво и изазовно, Мислим да ће притисак бити подједнак на обе стране. Оне имају тим који зависи у многоме од Мелисе Варгас, имају сјајне појединце, добро функционишу као тим. Освојиле су Лигу нација ове сезоне и свакако су екипа за респект. Не смемо заборавити ни оно што нас краси, што ми носимо. То је тимски дух, енергија и одбојкашице у пуној снази. Тако да се надам доброј и квалитетној одбојци и још једном финалу", изјавила је Маја Огњеновић.

Турска је у четвртфиналу у четвртак победила Немачку са 3:1, док је Пољска савладала Холандију такође са 3:1.

Италија и Србија су дан раније, у среду, елиминисале своје ривалке у Брну, а потом су чартер летом допутовале у Истанбул на завршницу шампионата.

РТС ће преносити оба суботња полуфинала, Србија – Турска (15.00) и Италија – Пољска (18.00), као и борбе за медаљу у недељу.

Први човек Партизана Расим Љајић потврдио је да је шпански клуб понудио 5.000.000 евра за довођење Сека, али да због финансијских правила то није могао и испуни.

"Сек је пример раскорака између онога што јавност и струка суде или оцењују. Да ли би неко дао пет милиона евра за неког ко не вреди? Тренер Хетафеа Хозе Бордалас био је очаран играма Сека у двомечу и рекао је: 'Доведите ми само овог играча'. Хетафе је био у интерном проблему, у питању је била забрана довођења играча због финансијског фер-плеја. Из тих разлога Шпанци нису могли да уђу у процес куповине Сека. Сигурно ћемо имати још понуда за Сека, сад или у јануару", изјавио је Расим Љајић за Спортски журнал.

Сек је прошле сезоне наступао за Партизан као позајмљен играч Торина, да би током овог лета црно-бели откупили његов уговор за 1,4 милиона евра.

Сек игра променљиво, причало се и о недисциплини

Његове партије у Хумској биле су променљиве, али је у појединим мечевима показао да поседује значајан фудбалски потенцијал.

Посебно се истакао управо против Хетафеа. У првом мечу у Мадриду постигао је гол, док је у реваншу у Београду погодио стативу. Сек је у досадашњем делу сезоне одиграо 10 утакмица и постигао четири гола.

Међутим, његов боравак у Партизану током августа обележиле су и контроверзе ван терена. Тренер црно-белих Саша Илић јавно је говорио о томе да је Сенегалац кршио интерна правила у свлачионици, као и да је каснио на договорене обавезе. Потом су се у јавности појавиле и информације да је усред ноћи напустио карантин.

Сек је у том периоду реаговао на оптужбе и јавно их демантовао. Том приликом је истакао да "нико не ради више од њега". Ипак, признао је да је заиста закаснио на полазак клупског аутобуса пред гостовање Хетафеу.

Мачковић истиче да су он и његов колега Пименов успели да одрже ритам након жестоког распореда ове сезоне.

"Медитеранске игре су биле последње такмичење. После Светског првенства смо већ били мало издувани, да кажемо. Ипак нам је био главни фокус на Светском првенству. Али је било много лепо искуство и то бити са другим спортистима из Србије и из осталих медитеранских држава. И такмичење је било доста солидно. Нико нам није поклонио злато. Морали смо да се боримо да узмемо то злато. Лепо је било искуство, приближно слично као на Олимпијским играма", почео је Мачковић у Јутарњем програму РТС-а.

Мачковић и Пименов су на недавном Светском првенству остали иза "златног" тандема Холандије за нешто више од две секунде, а тренер Стојић истиче да његовом тиму није било лако да издржи висок ритам после бројних напора.

"Ми јесмо размишљали, знали смо да ће ту бити, у том делу трке, трећих 500 метара, најкритичније са Холанђанима. Они су се спремали за ово такмичење. Они јесу ту направили неки, да кажемо, како ми веслачи кажемо, напад. И ту су мало појачали. Али после 3 недеље од Европског првенства и, да кажемо, два шпица у три недеље у форми, јако је било тешко да се издржи. И ово је било стварно феноменално што су успели да издрже и са својим мишићима, и психолошки, и енергетски, целу сезону, где смо на сваком такмичењу освојили медаљу, што се није десило у историји српског веслања. Стално су били на врхунцу и на сваким тркама су веслали своје најбоље што могу у том тренутку", објаснио је Стојић.

Мачковић је објаснио и због чега су он и Пименов тако добар тандем и како се разумеју током трке без изговорених речи.

"Научили смо на почетку. Од почетка имамо много добар однос са Николајем откада је дошао у Србију.
И онда, он је годину дана, годину и по, веслао скиф. Ја сам имао другог партнера, Милоша. И када нам се указала ова прилика у дублу, да кажемо, колико-толико смо случајно сели у чамац. Али чим смо сели у чамац, ја сам осетио да је то нешто специјално, да Николај има огроман потенцијал. И некако је то кренуло од почетка. Иако, од 2024. у Паризу на Олимпијским играма, можда нам је баш то фалило, да постигнемо неки већи резултат, да се мало више разумемо. Имали смо мало другачији профил тркања. А сад смо успели то да ускладимо. И супер је, стварно уживамо у овом. Ја уживам са њим да веслам, он не може да каже другачије. Сигурно и он ужива да весла са мном", истакао је Мачковић.

О циљевима за наредну сезону, тренер Стојић зна шта треба побољшати.

"Морамо следеће године тих трећих 500 метара да поправимо и да ту пробамо да се задржимо, да останемо испред екипе Холандије. То нам је циљ и имамо изазов за следећу годину, која је веома битна, јер је квалификациона година за Олимпијске игре. Ми не желимо само да се квалификујемо тамо, желимо да идемо као фаворити у Лос Анђелес. Оно што смо и сада били. И кад смо дошли на ово такмичење, први и други смо били Холанђани, и ми смо били рангирани као први и други. И желимо тако да остане и даље", истиче Стојић.

Мачковић такође истиче да су спремни на напоран рад уочи Олимпијских игара 2028. године.

"То нам је главни циљ. Ове године смо, и прошле године смо нешто побеђивали пар пута. Ове године смо мало више пута попели, били смо на средини постоља. И стварно није тако лош осећај. Много је лепше победити него бити други и трећи. Некако смо мало се навикли на тај осећај, тако да пробаћемо опет да поновимо то. Неће нико да нам да ништа, мораћемо много да радимо за то, али смо спремни, корак по корак, дан по дан. Треба, наравно, мало још да напредујемо, али смо спремни за рад", закључио је Мачковић.

И док се Црвена звезда и Партизан спремају за 180. вечити дерби у недељу 6. септембра, једини претходни њихов сусрет истог датума виђен је 39 година раније.

И тада је 6. септембар била недеља у којој су Партизан и Звезда одмерили снаге. Била је то утакмица за памћење на тадашњем стадиону Југословенске народне армије у Хумској улици, а црвено-бели су славили са 3:2 у мечу који је обележио погодак Драгана Стојковића Пиксија.

"Партизан и Црвена звезда досад су одиграли 81 дерби, али овај последњи по много чему је специфичан", почео је извештај београдске "Борбе" након сусрета који је донео велика узбуђења и отворену игру два тима.

"Наиме, Партизан је био бољи тим, имао више од игре и бројније прилике, али није имао голмана", коментарисао је Борбин извештач А. Станковић, потом поприлично оштро критиковао чувара мреже црно-белих.

"Бранислав Ђукановић готово све лопте које су ишле у гол вадио је из мреже, па се слободно може рећи да није бранио већ је само фигурирао на голу", гласиле су критике на почетку извештаја.

Пиксијев гол из корнера – за сва времена

Разлог за то, очито, лежао је у доброј мери у поготку који је у петом минуту сусрета постигао Драган Стојковић. Он је то учинио директно из корнера, што је био до тада незабележан начин да се постигне погодак у дербијима.

Деценијама касније је и Ђорђе Томић, везиста Партизана током деведесетих, открио да је баш он Пиксију наместио лопту у углу терена, пре извођења историјског корнера.

"Причамо тад у соби, ја кажем Пиксију 'је л' се сећаш '87, септембар, ко ти је додао лопту за гол из корнера против Партизана?' Он ме гледа бледо. 'Па ја сам ти додао лопту, ти је окрећеш са три прста, намешташ штуцну на левој нози и погађаш ракље. Дивим ти се, а појео бих те у том тренутку'", описао је Ђорђе Томић у емисији "Мојих топ 11", присећајући се дана када је са непуних 15 година био сакупљач лопти на поменутом дербију.

Ипак, несвакидашњи погодак Пиксија није збунио Партизан. Црно-бели су у 26. минуту изједначили преко Горана "Плавог" Стевановића, који је био окарактерисан и као најбољи актер домаћих на том дербију.

Шансе су се потом ређале на обе стране, ритам игре био је висок, а Партизан је у 38. минуту имао зицер који је Стеван Стојановић одбранио Фадиљу Вокрију.

Ако је узбудљиво било прво полувреме са резултатом 1:1, шта тек рећи за наставак сусрета? У размаку од 54. до 57. минута виђена су чак три поготка.

Звезда тада долази до вођства када Бора Цвтковић ударцем главом постиже погодак након продора Слободана Маровића. Лопта је матирала Ђукановића прошавши му практично поред леве ноге и испод руке.

Само два минута касније, Роберт Просинечки је успео да освоји лопту од играча црно-белих, упути изврсну дугу лопту која је на прелеп начин пронашла Цветковића, а овај успева да побегне одбрани домаћих и повећа предност Звезде на 3:1. И овај пут је лопта прошла испод Партизановог чувара мреже.

Ђукановић од стида хтео да напусти Партизан

Дан после меча, Ђукановић је био неутешан, нарочито након речи тадашњег председника Партизана, генерала Здравка Лончара.

"У Партизану горег голмана у историји није било. Саветујем Ђукановићу да се врати одакле је дошао", биле су Лончарове речи које је цитирала "Борба", уз питање да ли је први човек црно-белих "морао баш толико да оцрни свог голмана?"

Момак из Титограда је с разлогом био неутешан.

"Образа ми, целу ноћ нисам спавао. Како сам могао да спавам, када смо због мојих грешака изгубили утакмицу у којој је Партизан надвисио Звезду. Дошло ми је од стида да у земљу пропаднем, једноставно да ме нема. Одлучио сам да се вратим у Титоград, али после данашњег разговора са Вукотићем и Јусуфијем, одустао сам од тога", изјавио је голман Ђукановић дан након дербија.

Вучићевић мајсторски смањио на 3:2, Партизан остао без титуле

Али чим се кренуло са центра после гола Цветковића - уследио је нови погодак.

Небојша Вучићевић тада је показао због чега су навијачи сматрали мајстором фудбала, јер је своје дриблерске способности исказао против двојице играча Звезде у њиховом шеснаестерцу. Одмах потом је и шутирао и смањио заостатак на 3:2.

Уследило је затишје, мада је Партизан наставио да напада и прети. Ипак, бриљирао је Стојановић међу стативама црвено-белих, зауставивши одличне прилике Вокрија и Милка Ђуровског.

Звезда је до краја сусрета успела да сачува предност и освоји бодове, а након тог меча Партизан је на табели заузимао тек 15. место са скором од једне победе, једног ремија и три пораза.

Наредни пут ће таквим учинком отворити сезону баш ове 2026. године. Те 1987/88, Партизан је у наставку сезоне "оживео" и жестоко се борио за титулу, али је Звезда предвођена тренером Велибором Васовићем – јединим који је и играо за, и тренирао оба вечита ривала – остала недостижна за само један бод.

Чекајући недељу и највећу утакмицу српског фудбала заказану за 6. септембар, остаје бар да се прижељкује спектакл сличан оном из 1987.

Па да се и овај 180. дерби препричава наредне четири деценије.

"Након што сам много размишљао, одлучио сам да приведем крају своје време у националном тиму", навео је Љоренте у објави на свом Инстаграм профилу.

Он је истакао да је свестан да би, с обзиром на године, могао још дуго да носи дрес националног тима, али да је његова одлука коначна и да није донета исхитрено нити под утицајем великог успеха.

"Свестан сам да сам још млад и да бих, можда, да сам наставио да радим добро, имао још година пред собом да играм у овом дресу", објаснио је Љоренте.

Његов потез није био условљен исходом Светског првенства, што додатно наглашава личну природу ове одлуке.

"Без обзира на то да ли бих ишао на Светско првенство или не, и да ли бисмо га освојили или не, ову одлуку сам већ био донео. Знам да многи од вас то неће разумети, а сигурно ни ја не бих разумео са стране. Али то је лична одлука, о којој сам веома пажљиво размислио и, пре свега, која је донета из срца", навео је Љоренте.

Његова одлука наишла је на подршку његових саиграча из репрезентације. Феран Торес је у коментару написао: "Много ћеш ми недостајати", док му је Микел Мерино поручио: "Остављаш свој траг". Голман Давид Раја је такође изразио поштовање: "Била ми је част делити свлачионицу с тобом, Маркосе".

За сада нема званичне изјаве селектора Луиса де ла Фуентеа, док је Фудбалски савез Шпаније (РФЕФ) на друштвеним мрежама објавио поруку захвалности за његов допринос.

Љоренте је и раније говорио о својој дугорочној будућности у фудбалу, истичући да му приоритети нису увек искључиво везани за терен.

"Нећу бити један од оних играча који се пензионишу јер физички не могу да наставе. Пре тога, све што фудбал носи са собом више ми се неће исплатити. Једина ствар која ме узбуђује у фудбалу је освајање Лиге шампиона са Атлетиком", рекао је недавно у разговору са својим пратиоцима.

Успешна каријера у националном тиму

Маркос Љоренте је за сениорску репрезентацију Шпаније дебитовао у новембру 2020. године под вођством тадашњег селектора Луиса Енрикеа. За национални тим је одиграо укупно 27 утакмица и представљао је своју земљу на Европском првенству 2021. и на два Светска првенства.

На недавно завршеном Мундијалу, Љоренте је уписао три наступа. Био је стартер у мечевима групне фазе против Зеленортских Острва и Уругваја, док је у полуфиналној победи против Француске ушао са клупе.

Укључујући и домаћина, за титулу првака света надметаће се 16 репрезентација, што је, након скраћеног турнира са 12 селекција у Аустралији пре четири године, повратак на формат који је био актуелан до 2018.

Поред Немачке, учесници су Белгија, САД, Аустралија и Нигерија, шампиони својих континената из 2025. године, као и 11 селекција које су се за своје место под кошаркашким сунцем избориле на квалификационим турнирима у Вухану, Лиону, Истанбулу и Сан Хуану.

То су Француска, Шпанија, Кина, Јужна Кореја, Италија, Мали, Чешка, Турска, Јапан, Мађарска и Порторико.

Упадљива је доминација европских репрезентација, пошто их има чак осам - више него икада пре на Светском првенству. Четири представника имаће Азија и Океанија, а по два Африка и Америка.

Први пут још од 1990. на турниру неће бити дебитаната. Од седам повратника на Светско првенство, најдуже су чекале Мађарице и Италијанке, последњи пут виђене на Мундобаскету у завршној деценији 20. века.

Ни Немачка није учествовала од 1998, када је такође била домаћин. Чешка ће се појавити након што је пропустила последња два издања, а у односу на претходни шампионат новајлије су још Шпанија, Турска и Нигерија, која се 2022. повукла из политичких разлога.

Пошто на прошлогодишњем Европском првенству није прошла ни групну фазу, репрезентација Србије није стекла право учешћа чак ни у квалификацијама за Мундобаскет. Изненађујуће је и одсуство Канаде, четвртопласиране у Аустралији 2022.

Дужи и краћи пут до четвртфинала

Учесници Мундобаскета су жребом подељени у четири групе са по четири национална тима.

У групи А су Јапан, Шпанија, Немачка и Мали, у групи Б Мађарска, Јужна Кореја, Нигерија и Француска, у групи Ц Белгија, Аустралија, Порторико и Турска, а у групи Д САД, Чешка, Италија и Кина.

Као и обично, свака репрезентације ће одиграти по једну утакмицу са сваким од противника из своје групе.

Директан пласман у четвртфинале избориће само првопласиране селекције у свим групама, док ће други и трећи на табели морати да се суоче са додатном рундом нокаут фазе.

Велико финале заказано је за 13. септембар, а биће одиграно у "Убер арени", коју иначе користе кошаркаши берлинске Албе.

Тражи се неко да Американкама стане на пут

Титулу шампионски света браниће поново Американке, са 11 пехара убедљиво најуспешнија женска кошаркашка репрезентација свих времена.

И у Берлину ће репрезентација САД, као и увек, бити апсолутни фаворит. Доминација Американки траје већ деценијама, а на светским првенствима нису доживеле пораз још од полуфинала 2006. у Бразилу.

У поход на пету узастопну и укупно 12. титулу светског шампиона крећу ослабљен неиграњем Ејџе Вилсон, четири пута најкорисније играчице ВНБА (женски НБА) лиге, и Келси Плам, али селекторка Кара Лосон и без њих две на располагању има застрашујуће квалитетан тим у којем се преплићу младост и искуство.

Лидерка генерације је искусна Бријана Стјуарт, која има прилику да освоји своју четврту титулу првака света и изједначи рекорд Су Бирд. Поред успеха са репрезентацијом, три пута је освојила ВНБА лигу, два пута постала МВП лиге и два пута МВП финала. Једнако импресивна била је и у Европи, па у крцатој ризници трофеја и индивидуалних признања има три пехара Евролиге и једну МВП награду.

Очи ће бити упрте и у Кејтлин Кларк, вероватно најпопуларнију кошаркашицу данашњице, али и у Пејџ Бјукерс, младу звезду ВНБА лиге и првог пика на драфту 2025.

Најозбиљнији изазивач и вероватно главни кандидат да прекине америчку доминацију биће Француска, другопласирана селекција на свету према званичним Фибиним ранг-листама. Францускиње су у финалу Олимпијских игара у Паризу биле на корак од сензације, али ипак су поражене (67:66) након драматичне завршнице. Габи Вилијамс је у последњем нападу погодила уз звук сирене, али испоставило се да је нагазила линију за три поена и да неће бити потребе за продужетком.

Вилијамсова је и даље лидер екипе у којој чак осам играчица има искуство играња у ВНБА лиги. Имају и огромну жељу да донесу Француској прву медаљу са шампионата света после 73 годинe. Чекају је још од првог Светског првенства у Чилеу 1953, када су се окитиле бронзом.

Из сенке своју прилику вреба Белгија, актуелни шампион Европе. Главна снага тима је Ема Месеман, по многима најбоља европска кошаркашица и двоструки МВП Евробаскета. Уз одличне бекове попут Жули Алеман и Жули Ванло, Белгијанке негују стрпљиву тимску игру која може да науди и најчвршћим одбранама.

У најужи круг фаворита спадају и Аустралија, последњи национални тим који је освојио светско злато пре почетка америчке доминације, и Шпанија, повратник на велику сцену који циља своју четврту медаљу на последњих пет шампионата.

Вреди обратити пажњу и на Кину, вицешампиона света из 2022. године, предвођену правим чудом природе Џанг Зију, играчицом која је прошле године постала пунолетна, а већ је висока 220 центиметара, најмање.

Распоред утакмица првог такмичарског дана:
Аустралија - Порторико 11.30
Јапан - Мали 11.30
САД - Кина 14.15
Јужна Кореја - Нигерија 14.30
Белгија - Турска 17.30
Шпанија - Немачка 17.45
Чешка - Италија 20.15
Мађарска - Француска 21.00

Јер Зверев не бриљира, али успева да победи. Након што је у првом колу савладао Лоренца Сонега са 3:2, сада је исто учинио против Француза Квентина Алиса. По сетовима је било 6:4, 4:6, 7:6(3), 6:7(3), 6:3.

Зверев је меч завршио у 2.15 часова по локалном времену у Њујорку, а после нешто више од четири и по сата игре, на терену је у прва два кола провео невероватних девет сати и 26 минута.

Као и против Сонега, Зверев се мучио и против 52. тенисера света. Није тако деловало после првог сета за који му је требало тек 37 минута игре и један брејк у деветом гему.

Ипак, Алис је почео да боље сервира и у дугим разменама боље парира првом носиоцу.

Овај сусрет обележио је и велики број ас удараца (29-18 у корист Немца), али и неизнуђених грешака (осам Зверева и 12 Алиса). Зверев ће у трећем колу играти у суботу против Чилеанца Алехандра Табила.

Пре Зверева, протекле ноћи су се у треће коло Ју-Ес опена пласирали и Тејлор Фриц, Јакуб Меншик, Флавио Коболи, док су поразе претрпели шести носилац Алекс де Минор од Ботика ван де Зандсхулпа, и 40-годишњи Гаел Монфис од Лернера Тијена.

Трансфер је реализован у самом финишу летњег прелазног рока у МЛС-у, а Жагар ће у новом клубу имати статус играча млађег од 22 године, што је важно због тамошњих правила регистровања играча.

"Велика ми је част и остварење сна што сам постао члан Реал Солт Лејка. Веома сам срећан и захвалан због ове прилике и узбуђен што ћу представљати клуб. Спреман сам да радим, учим, напредујем и дам све од себе за екипу, клуб и навијаче. Једва чекам да почнем. Видимо се ускоро у Солт Лејк Ситију", рекао је Жагар из Београда, пренео је амерички клуб.

Ко је Душан Жагар и шта кажу из САД

Жагар је рођен 28. октобра 2006. године у Београду, а за ИМТ је у претходних 18 месеци сакупио 42 наступа, иако је практично целу каријеру у првом тиму градио као тинејџер. За клуб из Новог Београда постигао је три гола, а последњи од њих против Партизана у победи "тракториста" 2:1 у Хумској.

Пре доласка у ИМТ, Жагар је био део омладинске школе Црвене звезде. Његов прелазак у Јуту биће званично окончан након што стигне међународни сертификат о трансферу и буде завршен поступак за издавање П-1 визе.

У Реал Солт Лејку посебно истичу чињеницу да је Жагар још један у низу младих играча које клуб доводи са циљем дугорочног развоја.

"Довођење Душана у Јуту представља најновији потез у низу активности нашег клуба усмерених на младе крилне играче. Његова каријера у Србији је у успону и за његове услуге смо се надметали са неколико европских клубова. Верујемо да су наши резултати у развоју играча, попут Андреса Гомеса и Завијера Гоза, између осталих, учинили наш клуб привлачном средином за њега", рекао је главни фудбалски оперативац клуба Курт Шмид.

Суперлига је потврдила да ће Звезда заостали сусрет трећег кола против Радника у Сурдулици играти 10. септембра, док ће раније одложени меч из петог кола против Железничара играти у Панчеву 17. септембра.

То значи да сада овако изгледа септембарски распоред црвено-белих:

• Црвена звезда - Партизан, 6. септембар у 19.00
• Радник - Црвена звезда, 10. септембар у 20.00
• ИМТ - Црвена звезда, 13. септембар у 19.00
• Железничар - Црвена звезда, 17. септембар у 20.00
• Црвена звезда - Раднички Ниш, 20. септембар у 19.00

Такав ритам биће и својеврстан тест за екипу коју предводи шпански стручњак Алберт Ријеру. Овај згуснут распоред представља драгоцену прилику да добије јаснију слику о играчком кадру којим располаже.

До репрезентативне паузе, која је на програму крајем септембра и почетком октобра, Шпанац ће имати чак 450 минута такмичарског фудбала да процени на кога може озбиљније да рачуна.

Шпанац још увек није у потпуности упознао све играче у свом тиму. На прве две утакмице искористио је чак 25 фудбалера, док су на четвртом сусрету прилику добила још двојица.

Поред тога, појачања Јута Накајама и Бамба Дијенг још нису дебитовали у црвено-белом дресу. Све то одаје утисак да ће пред Ријером бити доста испробавања и тестирања у наредне две седмице.

За 21-годишњег српског репрезентативца ово ће бити нова прилика да оживи каријеру после разочаравајућег периода у Риму. Ратков је у Лацио стигао зимус из Салцбурга за 13.000.000 евра, након одличне полусезоне у Аустрији, али код тадашњег тренера Мауриција Сарија практично није ни добио праву шансу.

Искусни стручњак га је отписао још пре званичног представљања на "Олимпику", па је Ратков дуго био ван његових планова. Ситуација се променила доласком Ђенара Гатуза, који му је на припремама указао поверење, пре свега због изузетне радне етике српског нападача.

Ипак, када је постало јасно да неће имати статус првог избора у нападу, почела је потрага за новом средином. За Раткова су се распитивали Саутемптон, Мајнц, московски Спартак, Аугсбург и Тулуз, али је на крају избор пао на Леванте и одлазак на Иберијско полуострво.

Леванте је прошле сезоне заузео 16. место у Примери и опстао у елитном рангу захваљујући најбољем међусобном скору у кругу са Мајорком и Осасуном. У нову такмичарску годину ушао је са четири бода из прва три кола, па у Валенсији верују да би предстојећа сезона могла да донесе знатно боље резултате.

Ратков је за репрезентацију Србије дебитовао је у октобру 2023. године и од тада је уписао три наступа за "орлове".

Према правилима Светске анти-допинг агенције (ВАДА), за овакав прекршај предвиђена је стандардна тромесечна суспензија. Међутим, казна је смањена на месец дана јер је Кирјос пристао да се подвргне програму лечења који је одобрила Међународна агенција за интегритет тениса (ИТИА).

Током разговора са истражитељима, 31-годишњи Кирјос је објаснио да је кокаин користио "у друштвене сврхе" током ноћног изласка пре почетка турнира. ИТИА је, након консултације са независним научним експертом, прихватила објашњење као доследно са нивоом супстанце пронађене у узорку, закључивши да дрога није коришћена ван такмичења ради побољшања спортских перформанси.

Кирјос се прошлог месеца извинио на друштвеним мрежама због пада на допинг тесту, преузимајући пуну одговорност.

"Направио сам огромну грешку и преузимам пуну одговорност за њу. Жао ми је због мојих навијача, породице, спонзора и свих који су ми блиски. Изнад свега, жао ми је због деце која ме прате. Знам какав пример ово поставља и дубоко сам разочаран у себе", навео је Кирјос у објави на Инстаграму.

Због суспензије, одузети су му новчана награда у износу од 6.570 евра и ранкинг поени које је освојио на Мајорки. Његов пораз у првом колу од сународника Адама Волтона био му је последњи такмичарски меч и тек четврти сингл наступ ове сезоне, обележене проблемима са повредама.

"Мучена душа" и реакције из света тениса

Коментаторка Скај Спорта, Анабел Крофт, описала је Кирјоса као "мучену душу" која се сада нашла на мети истих критика које је раније упућивао другима.

"Увек ми је деловао као мучена душа на терену и никада није далеко од насловних страна. Сада му се упућује много критика јер је он био тај који је испаљивао стреле ка другим играчима који су били суспендовани", рекла је Крофт, алудирајући на Кирјосове раније коментаре о случајевима Јаника Синера и Иге Свјонтек.

Реагујући на вест, грчки тенисер Стефанос Циципас изјавио је да није изненађен, наводећи да је "прилично очекивао" тако нешто и да је и пре званичне објаве чуо за Кирјосово понашање ван терена.

Бивши 40. тенисер света, Рајан Харисон, верује да Кирјос мора да пронађе прави баланс између обавеза на терену и слободног времена.

"Ово је разочаравајуће. Кирјос је тако дуго био наелектрисан играч. Када сте спортиста и редовно тренирате, живот вам је веома структуриран. Када престанете да играте на недељном нивоу, неким играчима може бити тешко да успоставе равнотежу. Мислим да Ник то мора да пронађе", додао је Харисон.

Кирјосова каријера, обележена финалом Вимблдона 2022. године и освајањем Аустралијан опена у дублу, истовремено је испуњена бројним инцидентима, казнама и контроверзама. Кирјосова суспензија је званично истекла, што му омогућава повратак на АТП турнире.

Уефа је навела да тражи документа ради припреме потенцијалних кривичних поступака у Швајцарској. Дан касније, Фифа је затражила одобрење да се супротстави захтеву Уефе пред судовима на Флориди и у Њујорку.

У документима правног тима Фифе наводи се да су захтеви Уефе "нешто више од саопштења за јавност у даљој подршци Уефине кампање блаћења против Фифе". Фифа је од њујоршког суда затражила да одложи разматрање док суд на Флориди не донесе одлуку.

Фифа тврди да је мотивација Уефе била "да спречи мање земље да имају финансијску снагу да се такмиче са европском елитом". У поднеску се додаје да би јачање фудбала у земљама у развоју повећало глобалну конкуренцију, што би смањило тржишну моћ Уефе и нарушило њену доминацију.

План повучен, али сукоб се наставља

План је повукао председник Фифе Ђани Инфантино 1. августа, услед противљења Уефе, Азијске фудбалске конфедерације (АФЦ) и Конкакафа.

Међутим, повлачење плана није зауставило Уефу. У свом поднеску, она је оптужила Инфантина за "кривично лоше управљање" и навела да је предложена продаја удела била "преварантски ниска цена промовисана од стране Инфантина за сопствену корист".

У одвојеном саопштењу, Уефа је позвала на независну ревизију плана и најавила да ће, ако се Инфантино поново кандидује, са партнерима понудити "кредибилну алтернативу" посвећену интегритету и реформама.

Овај сукоб је последње поглавље у дугогодишњем погоршању односа између Фифе и Уефе, односно њихових председника, Ђанија Инфантина и Александра Чеферина. Њихов однос се претворио у отворено ривалство око будућности међународног фудбала.

Кључне тачке спорења у прошлости укључивале су Инфантинов предлог о проширеном Светском клупском првенству и идеју о одржавању Светског првенства на сваке две године, чему се Уефа оштро противила.

За Арсенал је одиграо 278 утакмица, постигао 62 гола и забележио 32 асистенције. Са "тобџијама" је освојио Премијер лигу, ФА куп и Комјунити шилд.

Долазак Христоса Цолиса, уз Еберечија Езеа и Нонија Мадуекеа у тиму, утицао је на одлазак Мартинелија, као и Леандра Тросара, који је неколико недеља раније прешао у турски Бешикташ.

Најскупља продаја Арсенала до сада био је трансфер Алекса Окслејда-Чемберлена у Ливерпул за 38 милиона евра.

Лондонски клуб је током летњег прелазног рока потрошио више од 200 милиона евра, док је пре Мартинелијевог трансфера од продаје Тросара, Јакуба Кивјора и Кристијана Нергора приходовао 46 милиона.

Долазак бразилског репрезентативца уједно је други најскупљи трансфер у историји Ал Хилала, после Нејмаровог.

Немице су успеле да изједначе на 1:1 освајањем другог сета, али у наставку нису успеле да угрозе актуелне владарке европске одбојке.

Кубанка Варгас је по обичају била најефикаснија у редовима Турске са 26 поена, а најбоље је пратила Ердем са 12 . Код Немица се истакла Алсмајер са 13, док је Гросер стала на 12 поена.

Следи полуфинале са Србијом у Истанбулу у суботу од 15.00 часова.

Интензивно ривалство Србије и Турске у завршницама првенстава Европе датира још од 2011. године, кад су српске одбојкашице савладале Туркиње у полуфиналу са 3:2. Четири године касније је Србија била боља и у борби за бронзу 3:0, па је и полуфинале 2017. године окончано истим резултатом. Србија се тад домогла првог, а Турска трећег места. Наше играчице су наставиле победнички низ и у финалу 2019. (3:2) и полуфиналу 2021. године (3:1). Туркиње су "скинуле клетву" тек у финалу прошлог Европског првенства слављем 3:2.

Пре Партизана, великих утакмица и пуних трибина, за Горана је био старији брат са којим је делио детињство, игру и прве фудбалске снове.

"После 41 године морам да кажем да сузе и данас иду. То је једино што је остало од Драгана, споменик и улица", изјавио је млађи Драганов брат Горан.

"Не може ништа лепше да буде него што сам ја провео детињство са њим. Да је био таленат и да је био врхунски, јесте, али је било потребно да се докаже. Онда је у 14-ој години кренуо са тренирањем и на крају је доказао себе ко је и шта је за кратко време", говорио је Горан.

У кући Манцеових није било дилеме око тога за кога се навија.

"Од малих ногу смо навијали за Партизан и отац је био велики партизановац, тако да нас је отац научио томе и нама је само постојао Паризан и нико више", изјавио је Горан.

За само неколико година, дечја игра постала је каријера о којој се причало широм Југославије. Против највећег ривала, Драган Манце постигао је гол који се и данас препричава.

"Најбољи, најлепши и најтежи гол је против Црвене звезде кад смо добили овде на стадиону Партизана кад је Клинчарски центрирао и главом кад је лопта са друге стативе прешла на прву", истакао је Горан Манце.

Драган није пропустио ниједан тренинг. Није стигао само тог 3. септембра 1985. године. Данас, 41 годину касније, за њега знају и генерација које га нису гледале како игра.

Његово име и данас живи у сећањима породице, међу навијачима и на табли ове улице надомак Партизановог стадиона.

"Двадесетдеветогодишњи штопер у Хумску стиже из португалске Санта Кларе на позајмицу до 30. јуна 2027. године, уз право Партизана да по њеном истеку откупи његов уговор", написано је у објави Партизана.

Наводи се даље да је Лима рођен 17. јануара 1997. године у Бразилу, да је висок 185 центиметара и да игра на позицији централног дефанзивца.

"Знао сам много о Партизану и пре него што сам дошао. Партизан је велики клуб са богатом историјом и армијом навијача. Кад је стигао позив ниједна друга опција се није доводила у питање. Веома сам срећан што сам дошао и желим да се борим за трофеје. Дајем максимум на сваком тренингу и утакмици. Борац сам до задње лопте, у то немојте да имате сумњу. Желим да победимо на дербију у недељу и да на тај начин постанем део црно-беле породице", рекао је Лима за клупски сајт после потписивања уговора.

Лима је каријеру градио у нижим бразилским лигама, пре него што је 2018. године дошао у Португалију, где је осим Санта Кларе наступао и за Фелгеирас и Феиренсе.

"Дошао сам као селектор Бразила, али и приватно, да поздравим људе и вратим се на место на којем сам провео много времена. Видео сам бразилске фудбалере који се опорављају. Било је ово лепо јутро", рекао је Анчелоти за клупску телевизију.

Италијански тренер истакао је да већ дуго има веома добар однос са Мурињом.

"Размењујемо идеје и поруке. Драго ми је што се вратио у велики клуб какав је Реал Мадрид, који веома добро познаје. Сигуран сам да ће бити успешан. Жозе је велики тренер и уверен сам да ће овде обавити одличан посао", нагласио је Анчелоти.

Некадашњи стратег мадридског клуба задовољан је почетком сезоне Реала.

"Екипа је имала потешкоћа у првој утакмици, али је постепено играла све боље, а против Реал Сосиједада одиграла је одличан меч. Сада почињу важне утакмице – најпре против Бетиса, а затим и Лига шампиона. Тим је добро припремљен, а нови играчи ће донети много тога. Верујем да ће ово бити сјајна сезона за Реал", навео је селектор Бразила.

Анчелоти је поручио да Реал и даље сматра својим клубом.

"Реал Мадрид је мој дом, моја породица, све. Овде сам провео дивне тренутке и носим фантастичне успомене. Од тренера Реала постао сам његов навијач, један од највећих. Кад год Реал игра, седнем испред телевизора", рекао је Анчелоти.

Говорећи о плановима са репрезентацијом Бразила, Анчелоти је нагласио да је после Светског првенства започета смена генерација.

"Процењујемо пре свега младе бразилске фудбалере који играју широм света и почињемо да стварамо нову генерацију која би на Светском првенству 2030. године могла да наступи амбициозно, квалитетно и равноправно се надмеће са свим селекцијама. Квалитет бразилских играча од 20 и 21 године је веома висок. Предстојеће пријатељске утакмице искористићемо да их боље упознамо", закључио је Анчелоти.

"Одлучио сам се за Хетафе, јер је то велики клуб који већ дуги низ година игра у Ла Лиги. То је веома стабилан клуб. Привукао ме је квалитет тима, као и тренер Хозе Бордалас. Дошао сам у Хетафе, јер желим да допринесем овом дивном пројекту", рекао је Гудељ на конференцији за медије на којој је представљен као ново појачање Хетафеа.

Гудељ је истакао да ће искуством и знањем да допринесе Хетафеу, који ће ове сезоне играти у Лиги конференције.

"Доста сам разговарао са тренером Бордаласом. Он зна да доносим искуство. Увек желим да дам све од себе на терену. Имам искуство играња у европским клупским такмичењима. Дошао сам да помогнем клубу, веома сам срећан што сам овде", изјавио је Гудељ.

Српски фудбалер је истакао да се налази у доброј форми и додао да је спреман да одговори на захтеве тренера Хетафеа.

Гудељ је рекао да је, пре него што је прихватио понуду Хетафеа, разговарао са Немањом Максимовићем и Давидом Соријом. 

"Максимовић ми је рекао све најбоље о клубу. Причао ми је колико је Бордалас захтеван тренер. Очекујем тешку сезону, као и сваку другу", закључио је Гудељ.

Српски фудбалер је претходних седам сезона играо за Севиљу.

Чак шест послова премашило је границу од 100 милиона евра, а Манчестер сити и Тотенхем довели су по три играча са листе.

Једини трансфер који није укључивао клуб из Енглеске био је прелазак Јана Диомандеа из Лајпцига у Реал Мадрид.

10. Бруно Гимараеш – Арсенал добио искуство и сигурност у средини терена

Арсенал је за Бруна Гимараеша платио Њукаслу 87,5 милиона евра и са бразилским везистом потписао четворогодишњи уговор, уз могућност продужетка сарадње за још једну сезону. У Њукасл је стигао из Лиона у јануару 2022. године, а на "Сент Џејмс парку" брзо је постао један од најважнијих играча и капитен екипе.

За клуб са североистока Енглеске одиграо је 195 утакмица и постигао 31 гол. Био је један од предводника генерације која је 2025. освојила Лига куп и тако Њукаслу донела први домаћи трофеј после седам деценија.

Гимараеш, способан да игра на више позиција у везном реду, у Арсенал је стигао као фудбалер који може да допринесе и организацији напада и дефанзивној стабилности екипе.

9. Савињо – нови покушај Тотенхема да убрза напад

Тотенхем је Савиња довео из Манчестер ситија за 87,7 милиона евра, а бразилски крилни нападач задужио је дрес са бројем 17. Европску каријеру градио је преко Трое и ПСВ-а, док је пуну афирмацију стекао током позајмице у Ђирони.

У сезони у којој је Ђирона освојила треће место у шпанском првенству одиграо је 41 утакмицу и постигао 11 голова, уз највише успешних дриблинга у Ла Лиги. За Манчестер сити је на 84 меча у свим такмичењима постигао седам погодака и учествовао у освајању ФА купа и Лига купа.

Савињо је до доласка у Тотенхем сакупио и 13 наступа за репрезентацију Бразила, за коју је постигао један гол.

8. Ајуб Буади – тинејџер од 95 милиона евра

Манчестер сити је за 18-годишњег Ајуба Буадија платио Лилу 95 милиона евра, уз још пет милиона могућих бонуса, и потписао са њим уговор до 2031. године. Буади је за први тим Лила дебитовао у Лиги конференција само три дана након 16. рођендана, поставши најмлађи играч у историји клуба.

И поред тога што је тек на почетку сениорске каријере, за француски тим одиграо је 96 утакмица. Прошао је млађе селекције Француске, али је потом одлучио да на сениорском нивоу наступа за Мароко, земљу порекла својих родитеља.

Пре доласка у Сити већ је уписао осам наступа за мароканску репрезентацију, а енглески клуб га види као дугорочно решење у средини терена.

7. Матеус Фернандес – трећи клуб у Енглеској за три сезоне

Тотенхем је за Матеуса Фернандеса издвојио 99 милиона евра, чиме је португалски везиста после Саутемптона и Вест Хема добио прилику у трећем енглеском клубу. Поникао је у Спортингу, а пре одласка у Премијер лигу провео је сезону на позајмици у Есторилу, за који је одиграо 28 првенствених утакмица.

У дресу Саутемптона забележио је два гола и четири асистенције на 36 мечева и био проглашен за најбољег играча клуба у сезони 2024/2025. За Вест Хем је у наредној сезони поново одиграо 36 првенствених утакмица, уз три поготка и четири асистенције, а са 103 успешна старта био је међу најбољима у лиги у тој категорији.

Добре партије донеле су му и деби за сениорску репрезентацију Португалије у априлу 2026. године.

6. Сандро Тонали – још један рекордни посао Тотенхема

Тотенхем је наставио преобликовање везног реда довођењем Сандра Тоналија из Њукасла за 108 милиона евра.

Италијан је сениорску каријеру почео у Бреши, за коју је одиграо 89 утакмица и помогао јој да се 2019. врати у Серију А. Потом је прешао у Милан, где је на 130 мечева постигао седам голова и 2022. освојио титулу првака Италије.

У Њукаслу је забележио 110 наступа и десет погодака, а са "свракама" је 2025. освојио Лига куп. Пре доласка у Лондон уписао је 32 утакмице и четири гола за репрезентацију Италије, па је Тотенхем добио једног од искуснијих играча у Премијер лиги.

5. Јан Диоманде – од Леганеса до Реала за две године

Реал Мадрид је за Јана Диомандеа платио Лајпцигу 125 милиона евра и са крилним нападачем потписао седмогодишњи уговор, до лета 2033. године. Фудбалер рођен 2006. у Абиџану пробио се у сениорски фудбал у Леганесу, за који је у сезони 2024/2025 на десет утакмица у Ла Лиги постигао два гола и забележио једну асистенцију.

После само једне сезоне преселио се у Лајпциг и у Бундеслиги одиграо 33 меча, постигао 12 голова и уписао осам асистенција. Реал је тако за фудбалера који је само две године раније наступао и за други тим Леганеса издвојио највећу суму у клупској историји.

Диоманде је у прва три првенствена наступа за мадридски клуб сакупио 57 минута, без гола и асистенције.

4. Бредли Баркола – нови адут Ливерпула на крилу

Ливерпул је довео Бредлија Барколу из Пари Сен Жермена у послу вредном 125 милиона евра, а француски нападач потписао је петогодишњи уговор. Баркола је поникао у Лиону, за чији је први тим на 47 утакмица постигао седам голова и забележио 11 асистенција.

У Пари Сен Жермен је прешао 2023. за 45 милиона евра и током три сезоне одиграо 152 меча, постигао 39 погодака и уписао 35 асистенција. Са париским клубом освојио је три титуле првака Француске, два национална купа и две Лиге шампиона.

До доласка на "Енфилд" одиграо је 28 утакмица и постигао шест голова за Француску, од којих три на Светском првенству 2026. године.

3. Елиот Андерсон – најскупљи британски фудбалер

Манчестер сити је за Елиота Андерсона платио Нотингем форесту 135 милиона евра, чиме је енглески репрезентативац постао најскупљи британски фудбалер и најскупље појачање у дотадашњој историји клуба.

Андерсон је прошао академију Њукасла, одакле је 2024. прешао у Нотингем форест за око 35 милиона фунти. За две сезоне на "Сити граунду" одиграо је 92 утакмице, постигао шест голова и забележио 11 асистенција. До тренутка трансфера већ је имао 174 сениорска клупска наступа, као и седам утакмица за репрезентацију Енглеске.

Сити је у њему добио енергичног везисту способног да пренесе лопту, учествује у пресингу и повеже дефанзивни и нападачки део тима.

2. Морган Роџерс – Челси платио 137,3 милиона евра

Челси је за Моргана Роџерса издвојио 137,3 милиона евра, а енглески офанзивац обавезао се на верност лондонском клубу до 2033. године. Фудбалски је стасао у академији Вест Бромвич Албиона, а потом је преко Манчестер ситија, Линколна, Борнмута, Блекпула и Мидлзброа стигао до Астон Виле.

У клуб из Бирмингема дошао је почетком 2024. године и убрзо постао један од најважнијих играча у нападу. На 85 утакмица у Премијер лиги учествовао је код 40 погодака, рачунајући збир голова и асистенција, а са Вилом је освојио Лигу Европе.

За Енглеску је дебитовао у новембру 2024. и до трансфера у Челси уписао 22 наступа, укључујући и учешће на Светском првенству 2026. године.

1. Енцо Фернандез – најскупље појачање лета

Манчестер сити је последњег дана прелазног рока платио Челсију 145 милиона евра за Енца Фернандеза, чиме је изједначен рекорд најскупљег трансфера у историји Премијер лиге.

Аргентинац је каријеру почео у Ривер Плејту, играо је на позајмици у Дефенси и Хустисији, а у Европу је стигао 2022. године, када га је ангажовала Бенфика. Челси га је довео почетком 2023, након што је са Аргентином освојио Светско првенство у Катару и био проглашен за најбољег младог играча турнира.

У сезони 2025/2026 одиграо је 54 утакмице за лондонски клуб, постигао 15 голова и забележио седам асистенција, што је био његов најефикаснији учинак у Енглеској.

Са Аргентином је, поред титуле светског првака, освојио и Копа Америку 2024, док је са Челсијем подигао трофеје Лиге конференција и Светског клупског првенства.

"Много ми значи, после 13 година сениорске каријере освојио сам прво светско одлчје. Имам седам европских медаља, а пет у овој дисциплини. Два пута сам као првак Европе одлазио на светска првенства у улози фаворита, али догађали су ми се пехови, тако да ми је та медаља увек измицала за мало. Сад сам знао да ће ми бити тешко, финале на 200 метара била је осма трка на такмичењу, али сам изгурао. Био сам толико сигуран и веровао сам у одличје", истакао је Марко Драгосављевић за РТС.

Драматична завршница трке најбоље се огледа у томе што ни сам Марко до последњих метара није знао на којем ће месту завршити. 

"Тешко је то рећи, нисам имао добар преглед трке. Видео сам периферно конкуренте са леве и десне стране, у тренутку трке кад сам био испред њих помислио сам да сам први и то је то. Међутим, у последњих десет метара видео сам такмичара из Италије, који је имао најбољи старт и извеслао је трку живота, свака му част. Тешко ми је пало, јер сам био убеђен да сам први прошао, али презадовољан сам како сам веслао. Није ме занимало ни време нити било шта друго, једино што ми је било важно је да испуним задатак и донесем кући медаљу, ма које год боје била. Био сам решен до краја", јасан је био Драгосављевић.

Кајак у ДНК породице Драгосављевић

Посебно је занимљиво што породица Драгосављевић има дугу кајакашку традицију. Осим Марка, овим спортом се бави и његов брат Страхиња, док су се раније кајаком бавили и њихови родитељи, као и браћа с очеве стране. Породичну традицију наставља и Милан, син једног од стричева српских репрезентативаца.

"Ми у породици Драгосављевић чекамо 13 година на то одичје. Прошле године мој брат Страхиња је дошао на Светско првенство као првак Европе и у улози фаворита, али се и њему догодио пех. Био је четврти и веома мало му је недостајало за победничко постоље. Тако да смо сада, коначно, испунили то. Увек идемо с вером у Бога, на крају Његова је последња и све ће се догодити с Његовим благословом. Верујем у то и више пута сам током ове сезоне и доказао", поносно је рекао старији од браће Драгосављевић. 

Осим у једноседу, момак из Бачке Паланке такмичио се и у двоседу и четверцу, чиме је био међу јединим такмичарима који су наступили у више дисциплина на планетарном шампионату у Пољској.

"У четверцу смо били четврти и стварно смо извеслали најбољу трку до сада. Кроз последња три такмичења показали смо да вредимо и да сваки пут напредујемо, поправљамо детаље и све смо ближи медаљама. Бронза нам измиче већ трећи пут, на Светском купу у Канади смо били пети, на Европском првенству смо такође били близу, као и сад на Светском. У Познању смо били трећи, у последњих 20 метара Португалци и ми смо ушли у фото-финиш, чак су помислили да смо ми прошли као трећи", поручио је Драгосављевић, а потом додао:

"На Олимпијским играма бићемо у двоседу и четверцу, тренутно се добро котирамо. У овом тренутку смо на максимуму кад је реч о броју репрезентативаца који могу да се такмиче на највећој спортској смотри. Ипак, на пола пута смо, следеће године очекује нас пет такмичења. Ако наставимо овим темпом, а верујем да хоћемо, одлазимо у Лос Анђелес", нагласио је Драгосављевић.

"Треба да се покаже срце и на домаћим такмичењима"

Само неколико дана по завршетку Светског првенства и сезоне на међународној сцени, српски репрезентативци се окрећу домаћем такмичењу – Државном првенству на Ади Циганлији.

"Све су репрезентативци, навикли смо на домаћу сцену и међусобно знамо колико ко може да оствари. Ово је битно највише због клубова, веслаћемо у неколико дисциплина и биће занимљиво. Битни су бодови, да се покажемо у најбољем светлу испред својих клубова, као и да извесламо групне посаде са млађим колегама и на тај начин им помогнемо. Осим тога, државно првенство значи и за децу која нас гледају, да такмичење није само оно што је на телевизији, већ да треба да се покаже срце и на нашим, домаћим", напоменуо је Драгосављевић.

За крај гостовања уследило је и једно занимљиво питање – да ли се Марко опробао у све популарнијој вожњи СУП даске.

"Не, немам ништа против тога, али немам жељу и не видим се у томе. Држим се кајака на мирним водама, пробао бих и на дивљим али кад завршим каријеру, имам осећај да бих могао лако да се повредим", изјавио је уз осмех Драгосављевић.