Грбић је после нове титуле похвалио своје играче и ставио их у први план.

"Ја сам само навијач, јер моји играчи заиста раде ствари које су невероватне. Морам да им упутим велике честитке за оно што су урадили на терену, као и за њихов став, менталитет и професионализам. Заиста сам поносан што сам тренер овог тима", рекао је Грбић за "Полсат спорт".

Селектор Пољске је изјавио да је срећан што у тиму има велики број квалитетних играча.

"Постоји четири, можда и пет играча који спадају у сам светски врх, а нису у нашем тиму. Пољска обилује сјајним одбојкашима. То је резултат огромног рада, чврстог система и Савеза који предано ради. Не бринем за будућност пољске одбојке", навео је Грбић.

Истакао је да му је главни циљ у наредној години освајање златне медаље на Светском првенству, које ће бити одржано у Пољској.

"Мотивација ће бити на сто одсто, посебно код мене, јер још нисам освојио тај турнир. То је мој лични циљ. Мислим да је сан сваког освајање титуле пред домаћом публиком", закључио је Грбић.

Грбић је као селектор Пољске освојио 10 медаља на исто толико такмичења, а од тога пет златних. Пољска је тријумфом на ЕП изборила учешће на ОИ 2028. у Лос Анђелесу.

Пољска је до још једног злата стигла само неколико недеља након што је одбранила титулу у Лиги нација, освојивши то такмичење трећи пут.

Никола Грбић преузео је кормило националног тима Пољске у јануару 2022. године и од тада је са репрезентацијом Пољске постао синоним за освајање медаља.

За четири године на клупи Пољске, Грбић је са том селекцијом освојио већ пет златних медаља. Прво злато стигло је у Лиги нација 2023. године, када је Пољска освојила први трофеј у том такмичењу, а само неколико месеци касније Грбић је екипу довео и до титуле првака Европе.

Пољаци су под Грбићевим вођством били најбољи у Лиги нација и 2025. и 2026, чиме су укупно три пута освајали то такмичење. Са новим европским златом, српски стручњак је стигао до пете најсјајније медаље са Пољском.

Уз пет злата, Грбић је са Пољском освојио и сребрну медаљу на Светском првенству 2022. године, као и бронзу на Светском првенству 2025. и сребро на Олимпијским играма у Паризу 2024. године.

У финалу се од почетка се играло поен за поен, а ниједна селекција није успевала да стекне осетнију предност. Француска је у завршници имала прилику да реши сет у своју корист, али није искористила сет лопту и Пољска је остала у игри.

После 24:24, ниједна екипа није успевала да направи потребну разлику од два поена.

Пољска је у финишу ипак успела да пронађе решење, искористи своју прилику и после више од 30 поена на семафору поведе са 1:0. Французи су пружили снажан отпор, али су Пољаци добили маратонски први сет – 31:29.

Други сет је протекао у потпуној доминацији Пољака. Од старта су преузели вођство које је у једном тренутку износило 17:7.

Успели су Французи да ублаже разлику, али нису могли против разиграног и мотивисаног противника, којем је освојен први сет дао ветар у леђа да заигра још боље.

На крају су Пољаци мирно привели други сет крају са 25:19.

Показали су Французи да су уз Пољаке тренутно најјача селекција и трећи сет освојили релативно лако. Све време су имали предност и на крају смањили заостатак у сетовима са 25:20.

Четврти сет је донео мање неизвесности пошто су се Пољаци брзо консолидовали и већ на старту стекли предност 4:1. Одржавали су вођство и на крају сет решили у своју корист са 25:16 и тако освојили друго узастопно европско злато.

Треба рећи да је Француска уз Пољску једна од најуспешнијих репрезентација светске одбојке последњих година. Французи су освојили две узастопне олимпијске титуле, у Токију 2021. и Паризу 2024, а у истом периоду два пута су били и шампиони Лиге нација, 2022. и 2024. године.

На Светском првенству 2022. заузели су пето место, док су на Европском првенству 2023. били четврти. У Лиги нација 2025. остали су без медаље, а 2026. су заузели четврто место.

У ово финале стигли су са четири злата на последња четири велика такмичења на којима су освајали медаље, али против Грбићеве Пољске нису могли.

Одбојкашке репрезентације ће следећи пут одмерити снаге у Лиги нација наредне године на пролеће, за годину дана очекује нас и Светско првенство које ће бити одржано у Пољској.

Први сет донео је велику борбу од самог почетка. Екипе су се смењивале у вођству, а у самој завршници Финска је била мирнија и успела да искористи своје прилике. После 23:23, Финци су освојили два узастопна поена и повели са 1:0.

Сличан сценарио виђен је и у другом сету. Словенија је дуго била у игри, али је Финска у другом делу сета направила разлику и успела да дође до предности од 2:0. Други сет припао је Финцима резултатом 25:20.

Највећа драма уследила је у трећем сету. Словенија је покушавала да продужи меч и избори четврти сет, али је завршница била неизвесна. После 24:24 уследила је права резултатска клацкалица, а ниједна екипа није успевала да направи разлику од два поена.

Финска је, ипак, у кључним тренуцима била прецизнија. После неколико изједначења, успела је да искористи своју прилику и добије сет са 29:27, чиме је ставила тачку на меч и обезбедила бронзано одличје.

Словенији је тако припало четврто место на Европском првенству, док је Финска победом у директном дуелу за медаљу стигла до једног од најзначајнијих резултата у својој историји.

Пољска је постала синоним за освајање одличја, редован учесник завршнице сваког међународног турнира на којем је наступала у протекле четири године.

Серија високих пласмана започела је већ у првој години његовог селекторског мандата. Пољска је 2022. године прво освојила бронзану медаљу у елитној Лиги нација, а потом је на импресиван начин стигла и до финала Светског првенства.

У мечу за титулу планетарног шампиона, изабраници Николе Грбића поражени су од репрезентације Италије, чиме су такмичење које су заједнички организовале Пољска и Словенија завршили са сребрним одличјем. Био је то јасан темељ тима који ће убрзо почети да доминира на светској сцени.

Наредна година, донела је потпуну резултатску доминацију пољског националног тима. Екипа је прво освојила златну медаљу у Лиги нација пред домаћом публиком у Гдањску, а исти успех поновила је и на Европском првенству.

Пољаци су на оба такмичења играли на изузетно високом нивоу, не остављајући ривалима готово никакав простор за изненађења.

Прекид олимпијског проклетства и наставак тријумфалног низа

Континуитет у освајању медаља задржан и у 2024. години. Након бронзе на завршном турниру Лиге нација у Лођу, уследио је најважнији спортски догађај у целом четворогодишњем циклусу - Олимпијске игре у Паризу.

Под прецизним вођством српског тренера, Пољска је успела да савлада вишедеценијску препреку и успешно прође четвртфиналну фазу, у којој је ова селекција испадала чак пет пута заредом на претходним олимпијским турнирима у 21. веку.

На крају такмичења, Пољаци су се окитили сребрном олимпијском медаљом, првом за ову земљу још од 1976. године.

Ни након тог олимпијског резултата, тим није показао знаке резултатског засићења или пада у игри. Током 2025. године, Грбић је са својим играчима поново подигао престижни трофеј намењен победнику Лиге нација. Касније исте године, на првенству света, Пољска је још једном потврдила пуну припадност самом одбојкашком врху освајањем бронзане медаље.

Пре почетка актуелног Европског првенства 2026. године, пољски одбојкаши додали су још једно злато из Лиге нација у своју трофејну колекцију.

Импресивни статистички параметри и богата каријера

Поред невероватног низа освојених медаља, учинак некадашњег прослављеног капитена репрезентације Србије огледа се и у укупном броју тријумфа на терену. Ако се посматрају искључиво званични сусрети репрезентације Пољске под његовим вођством, порази су веома ретка појава.

Током првих неколико година његовог мандата, проценат успешности екипе држао се на фантастичном нивоу од близу 87 одсто победа у свим одиграним сусретима на међународној сцени.

Оваква напредна статистика ставља Николу Грбића испред чувеног пољског селектора Хуберта Вагнера, који је сличан победнички низ имао искључиво током три узастопне године средином седамдесетих година.

Грбић је пре селекторског посла остварио велике успехе и као играч, освојивши златну олимпијску медаљу у Сиднеју 2000. године. Ушао је и у Одбојкашку кућу славних, пре него што је као тренер предводио Перуђу, Србију, Верону и екипу ЗАКСА из Кенђежин-Козла.

Пласманом у финале овогодишњег континенталног шампионата, Грбић је осигурао да и са десетог узастопног турнира донесе одличје. Тиме је остварио апсолутан учинак када је реч о освајању медаља.

Финале Европског првенства играће Француска и Пољска, а меч је на програму данас од 21.00 уз директан пренос на Другом програму РТС-а.

У трећем сету Француска је поново преузела контролу. После изједначеног почетка, Французи су направили разлику и без већих проблема дошли до вођства од 2:1 у сетовима.

Четврти сет донео је најубедљивију игру Француске у наставку меча. Финска није успела да понови игру из другог сета, а Французи су постепено повећавали предност и на крају убедљиво славили са 25:15.

Тако је Француска са 3:1 решила полуфинале и изборила место у борби за титулу европског шампиона, док је за Финску наступ на Европском првенству завршен у полуфиналу.

Французи ће се за европску титулу борити против Пољске коју предводи Никола Грбић.

Конкретно, у првом сету су Пољаци водили 20:14, да би се Словенци приближили до 20:18. Екипа Николе Грбића је успела да одржи тих два поена предности.

Словенија је у другом сету изједначила са 15:11 до 15:15, одржавала се на егалу до саме завршнице сета кад Пољаци са три поена у низу долазе до 24:21. Након две пропуштене сет-лопте, Пољска користи трећу.

Последњи покушај Словеније да бар освоји један сет окончан је серијом Пољске за 17:14. Та предност се испоставила недостижном, чак су се и Словенци брзо обесхрабрили.

Најефикаснији у репрезентацији Пољске био је Бартоломеј Болонџ са 14 поена. Вилфредо Леон, Томаш Форнал и Бартоломеј Лемањски постигли су по 11 поена. У селекцији Словеније истакао се Ник Мујанович са 20 поена, док је Клемен Чебуљ забележио девет.

Пољаци у свом осмом финалу на Европским првенствима чека бољег из дуела Финске и Француске. Браниоци су титуле, а претходно, уједно и прво, злато су узели 2009. године. Имају пет сребрних медаља приде.

Тада је Србија под вођством Слободана Ковача постала првак Европе. Од тог тренутка одбојкаши Србије више нису били на постољу, а на селекторском месту смењивали су се Ковач, Игор Колаковић и садашњи селектор Георге Крецу.

Одбојкаши су најближи том резултату били на Европском првенству 2021, које су завршили на четвртом месту. На првенствима 2023. и 2026. заустављени су у четвртфиналу, односно осмини финала.

Управо је елиминација у првој рунди нокаут фазе најлошији пласман репрезентације на континенталним шампионатима још од распада Југославије.

Петрић нема дилему шта је пресудило у поразу од Словенаца.

"Пресудно је било то што је Словенија од самог старта меча наметнула свој ритам и надиграла нас у свим елементима игре. Ако на то додамо скоро дупло већи број директних грешака, онда је јасно да са таквом игром нисмо могли да парирамо ни у једном моменту меча квалитетном саставу Словеније", директан је био Петрић.

Утисак је да је више од самог резултата забрино изостанак реакције српске екипе. Све је на терену деловало млако, без енергије и победничке гримасе на лицу.

Можда то не би требало да чуди, јер су српски одбојкаши сличан приступ имали и у појединим мечевима пре Словеније. Међутим, Словенци су сувише квалитетна екипа да не би казнили све грешке ривала.

"Резултат сам по себи није проблем, реакција је изостала и то је оно што је свима остало у памћењу из те утакмице. У моментима када противник доминира и технички и тактички, није једноставно преокренути ток меча или ритам њихове игре. Сви смо негде очекивали да проради тај наш чувени српски или спортски инат, да заједнички изађемо из проблема, али нажалост нисмо успели да нађемо решење. Тако да су момци били у великом проблему током читава прва два сета, нешто мало боља игра и мања резултатска разлика се видела у трећем сету, где се једна врста реакције и видела, али треба бити искрен и рећи и да је Словенија у тим моментима играла мало опуштеније", истакао је некадашњи капитен селекције.

"Цео турнир играли испод очекивања"

У првих 12 поена на мечу против Словенаца Србија је направила три сервис грешке, у првих 13 поена два аса су била ван дозвољеног поља.

Још на почетку турнира против Естоније када је Србија изгубила први сет, могло се наслутити да ово неће бити лако такмичење.

"Мислим да смо цео турнир играли испод очекивања, не само нас у виду гледалаца него и самих играча. То смо могли и да чујемо кроз неке од изјава, где су и они били свесни тога и трудили се да буду бољи из меча у меч. Рекао бих да се сама игра није уопште побољшавала, само смо имали две добре и позитивне реакције против Холандије и Данске. Дефинитивно су се неки проблеми из тих утакмица пренели на меч са Словенијом, као на пример јако лош старт у свакој утакмици. То ме је веома изненадило јер нисмо успели то да променимо током читавог турнира. Мислио сам да ћемо у оваквој групи из меча у меч подизати ниво игре и кроз неке тешке мечеве против Финске и Белгије борити се за прву или другу позицију, нажалост нисмо били ни близу игре која би нас довела у бољу позицију и касније на лакшег противника у осмини финала", објаснио је Петрић.

Србија је на овом првенству Европе остварила најмањи број победа још од 2015. године, када се зауставила на пет - сада је имала једну више. 

Од распада Југославије, тачније од европског турнира 1995. године у Грчкој, само смо једном били лошије пласирани од петог места, а одиграно је 16 европских првенстава. 

Није, међутим, праведно да један неуспех избрише све што су одбојкаши Србије постигли претходних година. Ипак, јасно је да су нам шансе да поновимо раније успехе све мање.

"Треба бити реалан и рећи да је у овом тренутку наш таргет требало да буде четвртфинале. У конкуренцији Пољске, Италије, Француске, Словеније, Бугарске морамо прихватити да нисмо више у топ четири или пет екипа. Искрено надао сам се да смо и даље у топ 8, и очекивао четвртфинале. Зато је овај резултат лош и сигурно показатељ неких дубљих проблема који су пред нама што се тиче одбојке. Постоје проблеми које су ту већ дуже време, као што је дефицит мушке деце у одбојци, али мишљења сам да то није примарни проблем, већ јако скромна струка, тренери који треба да граде и праве младе играче, спремне за знатно већи ниво одбојке", објашњава Петрић.

Он сматра да различите генерације не треба директно поредити, јер се и одбојка мења, па тако и није лако повући паралелу са овом и екипом која је узела последњу медаљу за Србију. 

Ипак, оцењује да је разлика у квалитету између екипе из 2019. године и тима који игра последње две године прилично велика.

"Када кажем квалитет мислим да је та екипа која је била заједно до 2021, 2022. тада имала квалитет скоро равномеран са најбољим екипама у Европи, што смо и доказали освајањем злата у Паризу 2019. и освајањем четвртог места 2021. Сада је тај кавлетет у односу на друге екипе знатно мањи и то је основни проблем. Поред већ поменутог квалитета који је екипа из 2019 имала, имали смо по мом мишљењу бољег тренера, више искуства и већи број лидера у екипи. Напоменуо бих и да у овој новој екипи и даље игра пар играча из старе екипе који без обзира на све свој квалитет још увек имају", упоредио је Петрић.

"Младих играча за репрезентативни ниво готово и да нема"

Пад резултата траје од 2021. године, а после лошег наступа на Светском првенству 2022. требало је започети значајнију смену генерација.

Србија од тада није успела да остане у врху, док су репрезентације које су правиле и тада запажене резултате и даље ту.

Петрић истиче да такав процес тешко може да прође без пада резултата ако репрезентација нема велики избор квалитетних играча, попут Пољске, Француске или Италије.

"Ми немамо ни близу такав фонд играча. Играчи који су касније добили простор су играчи који су већ били ту пар година са нама. Дакле младих, талентованих играча са потенцијалом за репрезентативни ниво је јако мало или готово да их и нема. То је највећи проблем и тако ће бити сигурно један наредни период. Са друге стране немамо више репрезентативаца који су у најбољим европским лигама и екипама носиоци игре и лидери тих екипа, то је једна од отежавајућих околности за репрезентацију. Разлози тога су многобројни, неке сам навео кроз раније одговоре", рекао је Петрић.

Селектор Георге Крецу је после елиминације Србије истакао да су играчи били мотивисани и да никога не можемо да кривимо, јер је урадио оно што је Одбојкашки савез Србије и тражио - увео младе играче у селекцију. Ипак, треба времена да они стигну на одређени ниво. Слично размишља и Петрић.

"Мислим да немамо времена да тражимо "кривце", већ да јасно ставимо приоритет на изградњи младих играча који би кроз 6-8 година могли да имају довољан квалитет за репрезентацију и енергију која би могла да нас врати међу најбоље. Модела за то сигурно има, за почетак можемо копирати моделе неких земаља које су у успону. На крају верујем да смо и дужни да тај спортски таленат који имамо као нација преносимо са генерације на генерацију и надамо се новим трофејима", закључио је Немања Петрић.

Одбојкаше Србије наредне године очекује Лига нација, а затим, уколико изборе пласман, Светски куп у Пољској. Пошто после пораза од Словеније нису обезбедили место на том такмичењу преко Европског првенства, њихово учешће зависиће од светске ранг-листе.

Потом следи Лига нација 2028, чији ће резултати утицати на преостала места за Олимпијске игре у Лос Анђелесу. Пласман на Игре Србија тек треба да избори.

Ако се нешто не промени, на великим такмичењима могли бисмо да постанемо само посматрачи. Макар нас на то, у односу на неке друге националне селекције, одбојкаши нису навикли.

Италија је већ на почетку првог сета успоставила контролу и диктирала темпо, само да би се Финци постепено враћали и у пар наврата стигли до егала. Међутим, код резултата 18:18 је фаворит нанизао четири поена и касније дошао до вођства у сетовима.

Финска ниједном није имала предност у уводном сету, али је много боље започела други, који је био много занимљивији. Смењивали су се тимови у вођству, што је довело и до игре на разлику. 

"Азури" су имали сет лопту у две прилике, али их нису искористили, што је Финска казнила и преокретом изједначила резултат пред пуним трибинама у Торину.

Изабраници Оилија Кунарија су добар моментум наплатили и на старту трећег сета. Рано су стигли до великих седам поена предности, што је значајно утицало на атмосферу у дворани.

Успела је Италија да се приближи у неколико тренутака, али су Финци поново додали гас и убедљиво стигли до преокрета, дошавши на један сет од огромног изненађења.

Подигли су међутим Италијани ниво игре после два изгубљена сета, али је Финска наставила да пружа сјајан отпор. Велика серија у завршници је пак још једном спасила тим Фердинанда де Гиоргија, што је одвело дуел у пети сет.

Водила је Италија и са три поена у одлучујућем сету, само да би Финска у завршници одиграла много боље и забележила велики тријумф.

Најефикаснији у репрезентацији Финске био је Јонас Јокела са 28 поена, док је Лука Мартила постигао 22.

У селекцији Италије истакао се Јури Романо са 20 поена, а Ђовани Сангвинети је забележио 14.

Финска ће у полуфиналу играти против Француске, која је без изгубљеног сета поразила Румунију.

Словенија је до тријумфа дошла након велике борбе, чиме је потврдила висок ниво форме који непрекидно приказује од почетка турнира.

Четврти узастопни пут налазе се у завршници европских смотри, што сведочи о изузетном континуитету и квалитету целокупног састава. На претходна три турнира Словенци су узели два сребра и једну бронзу, поред тога и 2015. године су били други на шампионату Европе. 2017. године су такмичење окончали у четвртфиналу.

Кључни фактор у победи анд Белгијом био је веома снажан почетни ударац и изузетно стабилна блок-одбрана, елементи који су беспрекорно функционисали и у претходној фази такмичења. Словенија је пут до осам најбољих претходно осигурала убедљивом победом над селекцијом Србије у осмини финала резултатом 3:0.

Најефикаснији у репрезентацији Словеније био је Рок Можич са 18 поена. Ник Мујановић је забележио 14 поена, а Клемен Чебуљ 12. У селекцији Белгије истакао се Фере Регерс са 23 поена, док је Базил Дермо постигао 13.

У полуфиналу, које се игра у Милану, селекција Словеније ће одмерити снаге са снажном репрезентацијом Пољске. Пољаци су у четртфиналном дуелу без икаквих већих проблема уверљиво савладали национални тим Немачке максималним резултатом.

У другом полуфиналном окршају састаће се репрезентација Француске и победник из дуела између Италије и Финске.

Актуелни шампион Европе још једном је оправдао улогу једног од главних кандидата за највиши пласман. Немци су после великог преокрета против домаћина Бугарске у осмини финала, када су од 0:2 стигли до победе од 3:2, овога пута остали без озбиљнијег одговора на игру ривала.

Пољаци су од самог почетка преузели контролу над утакмицом. Сервисом су одвојили немачке примаче од мреже, што им је додатно олакшало посао у одбрани, док су у нападу деловали веома поуздано.

Немачка је у првом сету успевала да одржи корак са фаворитом, али није имала довољно решења у самој завршници. Пољска је тада направила одлучујући искорак и повела са 25:23.

После тога, селекција Николе Грбића је у другом и трећем сету још убедљивије играла, пошто је оба сета убедљиво решила у своју корист. У трећем сету су чак од резултата 16:16 ушли у велику серију и до краја сусрета изгубили само један поен.

Пољска ће у полуфиналу у петак играти против победника меча Белгија - Словенија који је у среду на програму у Торину.

Раније је Француска обезбедила пласман у полуфинале, а њихов ривал биће бољи из дуела Италије и Финске.

Иначе, Грбић је са селекцијом Пољске актуелни првак Европе из 2023. године, док је златну медаљу на континенталном првенству освајао и као играч - 2001. године у дресу СР Југославије.

Румунија је у другом сету покушала да пружи јачи отпор, али је Француска успела да задржи контролу над игром. После 25:19, француска селекција је дошла на корак од пласмана у полуфинале.

У трећем сету није било преокрета. Французи су наставили у истом ритму, брзо стекли предност и рутински привели меч крају – 25:18.

Најефикаснији у победничком тиму био је Тео Фор са 19 поена, док је Франсоа Хиц додао 11. У селекцији Румуније истакао се Кристијан-Данијел Кицогој са 11 поена.

Француска ће у полуфиналу играти против победника четвртфиналног дуела између Италије и Финске.

У преостала два четвртфинала састаће се Пољска и Немачка, односно Белгија и Словенија.

Полуфиналне утакмице играће се у суботу у Милану, док су финале и меч за треће место на програму у недељу.

"Бледа слика. Некако неочекивано смо слабо одиграли. Много смо грешили у прва два сета. У неком моменту је било негледљиво. Много тога је грешака на овом нивоу. Знали смо да ће бити тешка утакмица, али искрено, са играчке стране, деловало ми је да су они нама давали лопту и пребацивали је на наш део терена, где су чекали наше грешке, што се и догодило. Нисам видео њихову агресивност на сервису, да гледају да преокрену. Они су само сервирали без грешака и чекали да ми погрешимо. То је слика утакмице", рекао је Јововић после меча.

Он је навео да је Србије много боље одиграла у трећем сету, али да није успела да дође до преокрета.

"Свидео ми се моменат у трећем сету, где су момци ушли и покушали да промене, па је трећи сет излгедао океј. Али, опет крај, две-три грешке. То не спори чињеницу да је Словенија одиграла паметну и добру утакмицу, а ми лоше. Не знам зашто смо одиграли овако. Нема ту претеране филозофије, нисмо одиграли како умемо и то је то. Гледали смо њихове утакмице у групи и они су били ти који су нападали, па су на једном мечу имали 38 грешака. А сада су одлучили да ништа не ризикују", изјавио је Јововић.

Како је меч пролазио, тако су Бегијанци успостављали контролу. Чеси су успели да освајањем првог сета и великом борбом у другом сету учине прву половину окршаја занимљивом. Надаље су били далеко ван домашаја Белгијанцима.

Најефикаснији у репрезентацији Белгије био је Фере Регерс са 24 поена, док је Сем Деру забележио 17.  У селекцији Чешке по 14 поена постигли су Лукаш Вашина и Патрик Индра.

Наредни ривал Белгији ће бити Србија или Словенија. Срвију су већ победили у групној фази у финском Тампереу са 3:0.

Још драматичније било је против Данске кад су "орлови" поново после 0:2 у сетовима преокренули и победили. Ипак, понестало им је снаге, па су у последњем мечу групне фазе доживели убедљив пораз од Белгије резултатом 3:0 (25:19, 25:21, 25:16). 

"Орлове" у осмини финала чека изузетно познат и неугодан ривал. Словенија је освојила медаљу на последња три европска првенства, била је бронзана у овогодишњој Лиги нација, а Србију је савладала и на Олимпијским играма у Паризу и ове године у "Београдској арени", у последњем међусобном дуелу у Лиги нација.

Кад је реч о Словенији, најпре су савладали Словачку и Шведску, док су забележили пораз од Грчке, потом су славили против Чешке, док су у последњем мечу пред елиминациону фазу изгубили су од Италије 2:3 (19:25, 22:25, 29:27, 25:19, 9:15), 

Дакле, међусобни дуели Србије и Словеније до сада су углавном били у знаку словеначке репрезентације. Две селекције су се у званичним утакмицама састајале 11 пута, а Словенија је славила у осам наврата, док је Србија забележила три победе.

У последњим окршајима две селекције, Словенци су били успешнији у оба званична дуела – славили су 3:2 у јулу 2025, а затим и са 3:0 у јулу ове године у Лиги нација.

Србија је, међутим, уочи овог Европског првенства добила Словенију у припремном мечу, одиграном у августу, резултатом 3:1.

Треба истаћи да ово Европско првенство има и додатну тежину. Осим борбе за титулу првака Старог континента, шампион ће обезбедити директан пласман на Олимпијске игре које ће се 2028. године одржати у Лос Анђелесу.

То је огроман мотив више за све селекције, укључујући и Србију, да пруже свој максимум и покушају да стигну до самог краја турнира.

Мечеви осмине и четвртфинала играће се у Торину, где ће играти Србија, и Софији, док је сама завршница, односно борба за медаље, заказана за 25. и 26. септембар у Милану.

Уколико Србија прође осмину финала, у четвртфиналу би се укрстила са победником дуела првопласиране екипе групе Ц, што је Белгија и четвртопласиране селекције групе А, Чешка.

У селекцији Данске истакао се Мадс Јенсен са 14 поена, док је Оскар Мадсен забележио 13.

Италија ће у четвртфиналу ЕП играти против Финске, а позната су још два пара четвртфинала: Пољска-Немачка и Француска-Румунија.

У понедељак ће се одиграти преостала два пара осмине финала у којима се састају Србија-Словенија и Белгија-Чешка.

Екипа је први пут после дуже времена играла шест на шест, што даје назнаке за прву поставу против Словеније. Ко год да почне утакмицу, играчи су свесни својих улога и елемента у којима морају да се издигну.

"Сигурно да морамо да радимо боље сервис и пријем сервиса. То је кључни адут. Ако то будемо радили како треба мислим да имамо велике шансе против Словеније", изјавио је Александар Стефановић за РТС.

Лазар Мариновић је истакао да сваки играч мора да одигра најбоље могуће.

"Знамо добро да нам је ово бити или не бити утакмица. Морамо изаћи са 300 посто, у сваком моменту спремни да помогнемо ко год да започне или да уђе са клупе. Верујем да ћемо бити спремни, пре свега физички, а онда и тактички и дати све од себе. Надам се проласку у четвртфинале", навео је Мариновић.

Утакмица се игра у дворани у којој се одржавала такмичења за време Зимских олимпијских игара пре 20 година, када је Торино био домаћин.

Меч почиње у 21 сат, а победник игра против бољег из сусрета Белгије и Чешке, који је заказан у ранијем термину од 16 часова.

"Ова медаља нам је изузетно драга, драга медаља. То се видело одмах после утакмице, јер то је нова екипа. Видели сте и сами, седам или осам нових играчица које никад нису имале прилику да играју за медаљу, а камоли да је освоје. Једноставно, девојке су виделе да је то нешто заиста ново, нешто фантастично, нешто заиста што се дешава ретко. И тако су и одреаговале, врло емоционално после утакмице", рекао је селектор женске одбојкашке репрезентације Србије.

У разговору је открио и планове за развој националног тима, наредне такмичарске циклусе и Олимпијске игре 2028. године.

У осврту на утакмицу за треће место најпре је коментарисао тренутак кад је морао да напусти терен, и потом се вратио.

"Генерално није било ништа страшно нити проблематично толико. Осетио сам некакву слабост, мало теже да сам говорио и тако даље. Међутим, тамо кад сам отишао са доктором, дали су ми неки напитак да попијем, одмах ми је било лакше. Измерили су притисак, погледали срце, све океј, и вратио сам се", истакао је он.

Када се вратио, присетио се, да је резултат био 12:8 за Пољску, што је у полушали, девојкама благо замерио. Добио је и одговор од Тијане Бошковић.

"Па знаш како, Терза, нама је ова бронзана медаља драга, али ти си нам ипак мало дражи", присетио се Терзић.

Отворено је говорио и о полуфиналном мечу са Турском, који је Србија изгубила.

"Могло је да буде пуно боље, пуно боље у смислу да су играчице после утакмице, и чак и за време утакмице коментарисале неке ствари. Дефинитивно, ми смо ту утакмицу пустили да прође поред нас. То је било видљиво. Није било игре, није било енергије, не могу да кажем није било мотива. Мотива увек има, наравно, али енергије некако није било", објаснио је Терзић.

Као разлог је навео то што млађе играчице никада нису играле утакмице таквог значаја, пред, како каже, хиљада "бесних" Турака на трибинама.

Тај пораз је приписао себи, јер није довољно разговарао са играчицама, јер, како је рекао, било је довољно времена.

"Времена је било, то није било спорно. И да смо дан пре играли утакмицу, опет, било би времена за тако нешто. Али кажем, једноставно, ја сам онако по навици одрадио то и видим да није успело, тако да за следећи пут ћу знати шта треба. И ја још увек учим неке ствари, дефинитивно", рекао је селектор Србије.

Зоран Терзић је у репрезентацији од 2002. године, уз паузу, што значи да је води 22 године. После готово две деценије, каже да више није сигуран колико му прија.

"Може да неко води клуб или репрезентацију више деценија, то и није неки претерано велики проблем. Али, да има континуитет резултата, као што има наша репрезентација, е, то је права ствар. Има их, наравно, још много, али наши успеси, успеси наше женске одбојкашке репрезентације су пре свега везани за тај однос према грбу, према земљи, према саиграчима. Једноставно, то је породица једна која, наравно, увек је било и скакања неких. Није то сад да кажемо да је све увек било идеално. Али морам да кажем, у односу на неке друге спортове, ми смо заиста фантастични по том питању. Никад нисмо имали неких претераних проблема, и кад смо их имали, решавали смо их у нашој кући, не около", истакао је Терзић.

Терзић је коментарисао и изјаву Маје Огњеновић да жели да игра за репрезентацију на Олимпијским играма 2028. године.

"Нисмо разговарали о 2028. Мислим, ја знам Мају врло добро и знам колика је њена жеља да игра за репрезентацију. Мени је жао што камере, новинари и ко већ нису били на нашим тренинзима. Да видите како то изгледа кад Маја ради тренинг. Она ради тренинг исто као што га је радила пре 20 година. Не мислим на квалитет извођења елемената, него на емоцију, на мотив. То је невероватна ствар. И није то радна етика, то је љубав. То нема везе са радном етиком, верујте ми. То је љубав искључиво и то је то. Исто је и са Тијаном, исто и са овим другим играчицама, старијим. Иста ствар. И млађе су, наравно, у тој причи. Далеко од тога да не воле да играју за репрезентацију. Али ове су девојке које су освајале све живо. И даље, мотив је до неба. Зашто? Зато што воле да играју за своју земљу. Врло је просто", рекао је Терзић.

Према његовим очекивањима, Маја Огњеновић ће играти за репрезентацију – докле год буде могла.

План за наредни циклус

Главни циљ репрезентације су Олимпијске игре 2028. године. Европско првенство и Лига нација и све друго су по њему припреме. 

Подсетио је и на прошло Светско првенство и повреду Тијане Бошковић.

"Десило нам се на прошлом Светском да нам се Тијана повредила. То је ненадокнадив губитак за нас, нажалост, и тада нисмо успели. Али генерално говорим, крајња станица су Олимпијске игре и за то се спремамо. И за то правимо екипу. Колико ћемо и како успети, то ћемо да видимо. Али, дефинитивно је да имамо и мотива и жеље да направимо ту причу како треба", истакао је он.

Пласман на Игре избориће три репрезентације са Светског првенства наредне године, које се до тог тренутка нису квалификовале, као и три најбоље селекције са ранг листе по завршетку Лиге нација 2028, које се до тада нису квалификовале.

Терзић, међутим, брине о периоду после Олимпијских игара.

"Када те неке играчице вероватно или престану да играју или узимају неке паузе. Како ћемо то да одрадимо и на који начин и ко ће то да нам игра, то је морало мало раније већ да се завршава. Нисмо баш одрадили тај посао најбоље, сви ми, наравно. Али, опет кажем, нисам ни ја сигуран да ли је то сад због тога што ми нисмо урадили наш посао добро или је једноставно, деси се. Па ни Русија годинама није имала играча једног да ваља, практично да се појави. Годинама. Бразил, и те велике светске силе. Па може и нама да се деси", објаснио је Терзић.

О изјави генералног секретара Савеза

Терзић је коментарисао и изјаву генералног секретара Одбојкашког савеза Србије Ивана Кнежевића, који је истакао да је разочаран понашањем одбојкашица на пријему и најавио да ће највиши органи савеза повући одговарајуће потезе да се таква ситуација не би поновила.

Терзић је рекао да га нико није обавестио о тим потезима.

"Не, није ме нико обавестио о таквим неким потезима. Не знам. Знате како, и ја сам мало можда превише, не знам, срцем или чиме већ ушао у ту неку причу од пре седам, осам дана. Па сам био и на једној и на другој страни, па су ме својатали и једни и други, па ме после не воле ни једни ни други. Генерално, ја то не волим да причам о томе, јер никад нико из одбојке наше, ја поготово, нити смо размишљали о политици, нити смо били чланови неке странке, нити једноставно, аполитични смо тотално", рекао је селектор женске одбојкашке селекције Србије.

Зоран Терзић је гостовање у јутарњем програму Радио Београда 1 закључио са освртом на ту тему.

"Али, видело се да девојке нису баш биле расположене или како већ то да назовем. Сад, право да вам кажем, мало се и не плашим, него размишљам о свакој речи, морам да размишљам како и шта изговарам да опет не будем на овој или оној страни. То, ако је тако баш рекао, а претпостављам да јесте, јер цитирате неку његову изјаву, нисам баш сигуран да је то права ствар и нисам баш сигуран да треба ту нешто да се Бог зна шта сад ради. Те девојке су заслужиле само поштовање и ништа друго осим тога. То, ако су биле једном приликом такве, на неком пријему или тако даље, то је њихова ствар, на крају крајева. Али, неко кажњавање тих девојака и тако, ја мислим да то не долази у обзир", закључио је Терзић.

Дакле, "орлове" у осмини финала чека изузетно познат и неугодан ривал. Словенија је освојила медаљу на последња три европска првенства, била је бронзана у овогодишњој Лиги нација, а Србију је савладала и на Олимпијским играма у Паризу и ове године у "Београдској арени", у последњем међусобном дуелу у Лиги нација.

Због тога ће окршај са Словенцима био све само не једноставан. Србија у том мечу нема улогу фаворита, али би победа истовремено отворила знатно повољнији пут ка завршници.

Уколико Србија прође осмину финала, у четвртфиналу би се укрстила са победником дуела првопласиране екипе групе Ц, што је Белгија и четвртопласиране селекције групе А, Чешка.

Четвртфинале: могућ нови сусрет са Белгијанцима

Првопласирана у групи Ц је Белгија после пораза Грчке од Естоније. Белгијанци су релативно лако савладали Србију и тако обезбедили прво место у групи.

Зато би, уколико и Србија и Белгија славе у осмини финала, четвртфинале донело репризу дуела из последњег кола групне фазе.

Дакле, пут Србије до полуфинала могао би да изгледа овако: Словенија у осмини финала, а затим највероватније Белгија.

Полуфинале: највероватније Италија

Ако Србија стигне до полуфинала, тада би је чекала вероватно Италија, која је заузела прво место у групи А.

Ако Италијани оправдају улогу фаворита против Данаца, били би највероватнији противник "орлова" у борби за финале Европског првенства.

Највећа предност - најјачи остали на другој страни

Управо ту се крије један од разлога због којих треће место Србије у групи, колико год на први поглед изгледало као лош резултат, није нужно затворило врата великим дометима.

На другој страни костура налазе се Француска, олимпијски шампион, Пољска, један од главних кандидата за медаљу, као и Немачка. Србија са тим селекцијама, уколико све оне прођу своје препреке, не може да се састане пре финала.

Зато је парадокс овог расплета то што Србија у нокаут фазу улази кроз потенцијално незгоднију прву препреку, али је њен пут кроз читав костур, гледано према именима репрезентација, отворенији него што би био да је завршила на некој од других позиција.

Наравно, жреб сам по себи не доноси ниједну победу. За пласман у финале биће потребно проћи најмање три изузетно захтевна меча.

Групна фаза за заборав, али не и без наде у наставку

Србија у нокаут фазу не улази после партија које су дале много разлога за оптимизам. Током групне фазе било је великих осцилација, а пораз од Финске од 3:0 показао је колико проблема екипа може да има када противник наметне ритам.

Ни победе против Холандије и Данске нису дошле без великих мука. Србија је у оба меча морала да прави преокрете, а до њих је често долазила захваљујући индивидуалном квалитету.

Дражен Лубурић је против Холандије освојио чак 38 поена, док је Вељко Машуловић против Данске стигао до 34.

Србија свакако тренутно није на нивоу на којем жели да буде.

Али, нокаут фаза је ново такмичење.

Србија има времена да поправи оно што није функционисало у групи. Пријем, сервис, блок и одбрана морају да буду на знатно вишем нивоу, а ослањање на индивидуалне бравуре не може бити једини план за завршницу.

Дакле, рачуница постоји, али нема простора за калкулисање.

Треће место у групи није резултат којим Србија може да буде задовољна. Ипак, оно није затворило пут ка медаљи.

Напротив, костур је такав да ће Србија, ако поправи игру и пронађе континуитет који јој је недостајао у групној фази, имати прилику да се бори за сам врх.

Први задатак је јасан – Словенија. После тога, корак по корак.

"Није то било у првом плану. У првом плану је било да сви добију шансу за игру, да ухватимо тај неки ритам, јер знамо да нас сутра чека и пут, а да је следећа утакмица у осмини финала тек за три-четири дана. Имали смо мало и проблема са неким ситним повредама, па смо морали мало да поштедимо неке играче. Неки нису данас уопште добили прилику", рекао је Лубурић.

Према његовим речима, пораз од Белгије не треба посматрати као корак уназад.

"Главни циљ је сада осмина финала и мислим да ово данас не треба да буде и није никакав корак уназад. То је само нека врста тренинга и то је то", објаснио је репрезентативац Србије.

Ипак, Лубурић не крије да Србија мора да подигне ниво игре. Групна фаза је показала бројне осцилације, а један од разлога за то може бити и недостатак припремних утакмица, као и чињеница да је чак седам играча дебитовало на Европском првенству.

"Мислим да не треба да будемо још задовољни игром коју смо приказали. Сад, резултат је у другом плану. Резултат је увек одраз ваше игре. Тако да треба пре свега да се концентришемо на игру, да поделимо те елементе на мање, да целину разделимо на мање елементе, где ћемо заиста пробати да сваком дате додатну пажњу и да видимо шта то није функционисало у појединачним елементима, као што су пријем, блок, сервис и тако даље", навео је Лубурић.

Потенцијални противник Србије у осмини финала је Словенија. Две репрезентације су се састале у припремном периоду, када је Србија одиграла одличан меч и славила.

Ипак, Лубурић упозорава да ће елиминациони меч бити нешто сасвим друго.

"Ми имамо дугу, стварно, историју играња са, пре свега, Словенијом, онда са том генерацијом, иако су и они подмладили последњих пар година тим. Добили смо информацију да Тине Урнаут неће играти, колико знам, да је задобио повреду. Е сад, они поред њега на позицији примача имају добре играче, као што је, ето, Жорко Можић, који ће вероватно, уз, не знам, Вујановића, бити носилац игре", рекао је Лубурић.

Ипак, противник није оно чему Лубурић жели да се посвети у овом тренутку.

"Ништа, треба само да се концентришемо на нашу игру сад. Није толико у првом плану ко је нама противник, јер ко год да нам буде противник, што ће бити извесно, чини ми се, вечерас, треба да се ми концентришемо пре свега на нас, а онда ће резултат доћи", закључио је Лубурић.

Батак: Нема пуно времена за освртање

Алекса Батак такође сматра да је Србија могла до бољег резултата у групи, али истиче да сада нема много времена за анализирање онога што је било.

"Пре свега, хоћу да кажем да сам сигуран да су момци на овом турниру дали све од себе. Да смо можда очекивали бољи пласман у групи, вероватно смо очекивали, али нема пуно времена на освртање", рекао је српски одбојкаш.

Батак издваја две победе после великих преокрета као једну од добрих ствари коју је Србија показала у групној фази.

"Мислим да смо показали неке добре ствари, као повратак у те две невероватне утакмице. Што се тиче данашње утакмице, сигуран сам да је могло боље, али ето, као што је Дражен поменуо, чуо сам, неколико играча је имало проблема с тим мањим повредама. Нажалост, неки играчи нису могли да пруже нешто што би иначе пружили данас. Али ето, чекамо исход вечерашњих утакмица и гледамо даље", истакао је Батак.

Једно од питања које се наметало после групне фазе било је да ли је Србији недостајала уиграност, с обзиром на мали број припремних утакмица.

"Па, сигурно да да. Мислим, то се понавља већ из изјаве у изјаву, да нам сигурно недостају те пријатељске утакмице пре овог турнира. Али, наравно, то није никакав изговор. Сви момци дају максимум што пре да то функционише у што бољем реду, онако како треба. И мислим да то долази све на своје", закључио је Батак.

Негић: Утисци су половични, могли смо много боље

Либеро Србије Стефан Негић био је један од играча који су у групној фази носили велики терет, посебно у пријему. После последњег меча у групи није крио да Србија може и мора боље.

"Па, утисци су, онако, половични. Могли смо боље доста да играмо и мислим да ако неке једноставне ствари које нам нису баш ишле од руке, које нисмо радили добро увек, ако њих поправимо, мислим да ће игра бити много течнија и боља", рекао је Негић.

Негић наглашава да у нокаут фази нема унапред добијених утакмица.

"Против сваке репрезентације нам није загарантована победа, тако да морамо да се боримо сваку утакмицу, и ми ћемо дати све што можемо, као и до сада. Видећемо да ли ће то да оде", истакао је либеро Србије.

Србија је у групној фази два пута успевала да се врати после заостатка од 0:2 – против Холандије и Данске. Негић је говорио и о томе шта се дешавало у тим мечевима.

"Па, исто као и прва два сета од ових тих утакмица, на пар лопти смо исто изгубили неке. Ми смо давали све од себе, некад је то било довољно. Онда, кад окренемо од 0:2 на 2:2, ми смо у психолошкој предности и мислим да је то правило превaгу. Само смо више желели победу", објаснио је Негић.

У осмини финала биће потребно да се од почетка игра на много вишем нивоу. Негић сматра да рецепт није у размишљању о противнику, већ у исправљању сопствених слабости.

"Да гледамо наш, сваки наш елемент, да будемо што прецизнији, што тачнији. Мислим да ће самим тим цела игра бити боља и да ће свима бити лакше", закључио је одбојкаш Србије.