"Овај пут неће бити сакривања. Када спремимо извештај, објавићемо га тако да сви могу да виде. Већ сам дао инструкције својим сарадницима, повући ћемо потезе који ће осигурати да се овакве ствари не понове у будућности", казао је Отума локалним медијима.

По укупном броју освојених медаља Кенија је трећа најуспешнија афричка селекција на ОИ у Лондону, иза Јужне Африке и Етиопије.

Потпредседник Кеније Калонзо Мусиока и председник националног олимпијског комитета Кипчоге Кејно стали су у одбрану спортиста.

"Репрезентативци су дали све од себе и ми као нација морамо да будемо поносни на резултате у Лондону. Важно је да спортисти и у будућности добију нашу подршку", казао је Мусиока.

Кенија је са 14 медаља, од чега шест златних, на прошлим Олимпијским играма у Пекингу заузела 13. место у укупном пласману.

Негативна кампања води се путем друштвених мрежа против олимпијског шампиона у пливачком маратону Осаме Мелулија јер је снимљен како у сатима рамазанског поста (од изласка до заласка сунца) пре трке пије сок.

Мелули је освојио златну медаљу у пливачком маратону и бронзану на хиљаду и по метара слободним стилом.

Екстремисти траже да се држављанство одузме и олимпијској вицешампионки, атлетичарки Хабиби Гриби пошто је, како се наводи, била оскудно обучена, односно "превише откривена" на Играма у Лондону.

Гриби је, одевена као и остале атлетичарке, освојила сребрну медаљу у дисциплини 3.000 метара стипл (са препрекама).

"Желимо да останемо овде... Не што не волимо своју земљу, већ што желимо да тренирамо спорт који волимо... Не можемо да се вратимо у Камерун. Ако се вратимо, врата свих сала ће нам бити затворена", рекао је Томас Есомба.

Осим Есомбе, камерунским олимпијским званичницима утекли су Кристијан Донфак, Абдон Меволи. Бласе Медуо и Серж Амборно.

Још увек нико не зна где су пливач Пол Екане Еинге и фудбалерка Друсила Нгако.

Одбегли боксери су навели да су им званичници Олимпијског комитета исплаћивали само пола дневница, а једном од бораца, после изгубљеног меча, покушали су да узму пасош.

Шеф камерунске делегације на Играма Давид Оџонг тврди да боксери лажу.

Џејмс је прошле сезоне са Мајамијем дошао до сампионске титуле у НБА лиги, а Игре у Лондону су му биле треће у каријери, после Атине (бронза) и Пекинга (злато).

Рекордан број путника стигао је на Хитроу 29. јула, а организатори сличну гужву очекују и данас.

Најављено је да ће Лондон током дана напустити око 6.000 спортиста и 9.000 људи који су на неки начин били укључени у организацију Игара.

Спортисти имају предност, па ће Британију напустити преко посебног терминала направљеног само за ову прилику, а хаос би могла изазвати чињеница да ће такмичари на аеродром доћи са по најмање три кофера или торбе, што представља додатни проблем.

Лондонске новине пишу да Блејк и Болт нису показивали знаке умора све до шест ујутро, када су, коначно, одлучили да крену назад у олимпијско село.

Са њима је у такси ушла плавуша. чији је идентитет још увек тајна чак и за лондонске таблоиде.

Објашњавајући како су трчали штафету 4х400 метара за 36.84 секунди, Јохан Блејк је рекао да су "они, у ствари, дошли са Марса".

"Већ дуго говорим да Јохан није нормалан, али би сада стварно морао да пази шта прича, јер би могли да га затворе и навуку му лудачку кошуљу".

Ле Клос, који има само 20 година, победио је Мајкла Фелпса у драматичном финишу трке на 200 метара лептир стилом, пре него што су улоге замењене у финалу трке у истој дисциплини, али дупло краћој стази.

Ипак, ствари су постале још боље за Ле Клоса када је добио прилику да посети тренинг центар Челсија и да се упозна са фудбалерима којима се диви још од када је био јако мали.

Млади Јужноафриканац је ватрени навијач „плаваца", а према његовом признању то исто важи и за велики део спортске јавности у овој земљи.

„То је невероватно. Број навијача Челсија је огроман, посебно сада када су постали прваци Европе. Сваке суботе одлазимо у барове и клубове, где гледамо утакмице и прослављамо победе", рекао је Ле Клос за сајт лондонског клуба.

Ово је била и идеална прилика да се изабрана штафета Челсија окуша у клупском базену са једним од најбољих пливача данашњице. Четворка у саставу Адам Филип, Тод Кејн, Сем Вокер и Лукас Пиазон, међутим, није била довољно добра да озбиљније умори Чеда Ле Клоса.

Када овај човек каже да је на Олимпијским играма више од 60 одсто спортиста допинговано, треба се забринути.

„То је обична пропаганда када се каже да су ово најскупљи антидопинг тестови у историји Олимпијских игара. Мамац је требало да буде бачен када риба гризе, још пре девет месеци"; сликовито је описао Конте за британски Тајмс.

Он је нагласио да сваки спортиста без проблема може да се допингује пре Игара и да на крају има корист од тога на самим такмичењима.

Међународни олимпијски комитет је одбацио Контеове тврдње.

Фотографије Ван Хукеа са затвореним очима и флекавим панталонама и кошуљом кога двојица колега уносе у такси освануле су у британским медијима, а таблоид "Сан" му је у тексту доделио "златну медаљу за забављање" у лондонском Махики клубу.

За белгијске званичнике читава ствар уопште није била смешна.

"Белгијски олимпијски комитет и Краљевска бициклистичка федерација гнушају се овог инцидента који, на срећу, није утицао на живот Олимпијског села и спортиста који се труде да надмаше конкуренцију", наводи се у саопштењу.

Ван Хуке је моментално послат кући, а белгијски медији преносе његову изјаву у којој он изражава жаљење због индицента.

"Направио сам велику грешку, добро је што ме се родитељи нису одрекли", рекао је он.

И она и Кени су двоструки добитници златних медаља на ОИ у Лондону.

Таблоид "Сан" објавио је фотографију пара који пије пиво поред принца Харија и Дејвида Бекама и другу на којој се виде како се љубе.

Медији преносе и да је златни пар примећен како се држи за руке у близини Олимпијског парка.

Кени је, међутим, на питање новинара да ли је у "шеми" са Тротовом био нешто уздржанији:

"Ствари увек постану шкакљиве после одређене количине алкохола".

Тако нешто сигурно знају српски такмичари који тренирају „мање атрактивне" спортове, али ситуације није много боља ни у иностранству.

Да би могао да плаћа рачуне, амерички ватерполиста Питер Хеднат стажирао у једној банци у Њујорку. Овај 32-годишњи момак искористио је време када је био повређен да напредује у финансијској институцији „Голдман Сакс". По завршетку Олимпијских игара 12. августа, Хеднат се враћа на своје старо радно место.

Норвежанин рођен у Етиопији, Уриге Бута, да би зарадио за живот, ради као чистач који сређује канцеларије и школске учионице.

Овај маратонац који је учествовао на Олимпијским играма у Лондону вежбао је у време када је имао паузе на послу. На крају су му у фирми у којој је радио понудили плаћено одсуство за време које је Бута провео на Играма.

Бацање диска није уносан спорт чак ни у Америци. То најбоље зна 25-годишњи олимпијац Ленс Брукс, који у Америци ради на грађевини, а повремено и као бармен и избацивач.

„Бацање диска је сјајна ствар, али на крају, желео бих да се бавим послом који би ми обезбедио пензију", поручио је Брукс.

Јапанац Кенки Сато, који на Олимпијским играма учествује у јахачким спортовима, у слободно време је будистички свештеник. Сато обожава медитацију, а његови родитељи кажу да у медитацији зна да проведе и 19 сати дневно. Он каже да му религиозност помаже код јахања.

Америчка триатлонка Гвен Јоргенсен, по повратку из Лондона, враћа се свом послу књиговође у једној фирми у Милвокију. И њу су послодавци пустили на Олимпијске игре, док су колеге посебно украсиле њен радни сто.

Чаз Бетс је 25-годишњи амерички рвач грчко-римским стилом који се бави графичким дизајном и анимацијом. Наравно, то ради у тренуцима када не тренира и када није на Олимпијским играма.

Британка Наташа Пердју једна је од најјачих жена на острву. Ова 36-годишња дизачица тегова прво је кренула да тренира карате, али се после смрти оца, пребацила на дизање тегова. Ипак, спорт јој није главни извор зараде. Наташа ради као професионални сакупљач секундарних сировина, тачније лимених конзерви у Лидсу.

Они су ту, како преноси АП, да понуде пријатељску подршку, а не да натурају своје верске погледе.

"Не делимо промотиван материјал или Библије. Ту смо да саслушамо", каже организатор целе акције Мајк Фриман.

Од јутра до мрака, станица Сент Панкрас, терминал на коме се укрштају све линије за Олимпијски парк, препуна је збуњених и изгубљених људи. Олимпијада је у град донела стотине хиљада посетилаца који су далеко од куће, дезорјентисани или једноставно уморни.

Пастори-волонтери нису званично део ОИ али имају дозволу организатора да шетају метроом са небоплавим капама и прслуцима.

Њихов посао је да помогну свима, од мушкарца који је изгубио сочива па су га упутили у оближњу апотеку, до полиције којој је била потребна помоћ у смиривању пијане жене или мушкарца са којима су сат времена причали одговарајући га од самоубиства.

Вероисповести свих врста присутне су на Олимпијади где будисти, хришћани, Јевреји, муслимани и хинду свештеници 24 сата дневно нуде духовне савете спортистима.

Око Олимпијског парка, хришћански волонтери који нису део организационог одбора ОИ, често причају са волонтерима али и са посетиоцима спортских надметања и кажу да су изненадјени бројем људи који желе да разговарају.

Алан Ратлиф, амерички пастор који је члан удружења Међународни спортски црквењаци, каже да су посетиоци ОИ "отвореног ума".

"Овде су да све то искусе. Желе да упију све, а то отвара људе", каже Ратлиф који је рачуновођа у Хјустону и који жели да Исусову реч прошири светом - али само ако је слушалац вољан да је чује.

"Људи нам прилазе и питају нас зашто смо овде и када сазнају, изненада чујете причу. Тако крећу разговори", објаснио је он.

Пастор волонтер Хенри Плејл сматра да су волонтери веома свесни чињенице да морају пажљиво да приступе публици која је различитих религија.

"Мислим да смо стекли репутацију да радимо праву ствар. Могли бисмо да покушамо да наметнемо нашу веру али то није оно што људи желе", рекао је он.

Паника у редовима организатора настала је, како се чини, после жалбе компаније "Дурекс" која је платила поприличну суму новца, како би у олимпијском селу били доступни само њихови кондоми, њих око 150.000 на 11.000 такмичара.

Скептици тврде да та количина кондома, односно 14 по спортисти, само погрејава гласине које су о животу у олимпијским селима колале пред почетак Игара у Лондону.

Контроверзу је открила Аустралијанка Керолајн Бјукенон, која се такмичи у конкуренцији BMX бицикала.

Интересантно је да је спортистима у Лондону подељено 50.000 кондома више него пре четири године у Пекингу, или чак 80.000 више него у Сиднеју, где је контингент од 70.000 потрошен пре краја Игара, па је "дурекс" послао још 20.000.

Директор маркетинга МОК-а Тимо Луме рекао је да је око 80 од укупно 200 националних телевизија објавило цифре гледаности. Луме је истакао да ће победа светског рекордера Јусеина Болта у трци на 100 метара, која ј одржана у недељу, вероватно бити најгледанији телевизијски догађај на Олимпијским играма у Лондону.

Британска национална телевизија Би-Би-Си објавила је да је церемонију гледало око 27 милиона људи, што је више него што је била цифра када је био пренос венчања принца Вилијама и Кејт Мидлтон прошле године.

Америчка мрежа НБЦ саопштила је да је на тој телевизији отварање гледало 40,7 милиона људи, што је више него што је посматрало Игре у Атланти 1996. године.

Олимпијске игре у Пекингу пре четири године званично је путем телевизијских екрана посматрало 593 милиона, али се верује да их је заправо гледало више од милијарду људи.

Отварање Олимпијских игара је са финалом Светског првенства у фудбалу највећи глобални телевизијски догађај. 2010. године 909,6 милиона људи одгледало је макар један минут финалне утакмице Светског првенства у Јужној Африци у којем је Шпанија савладала Холандију.

Захваљујући модерној технологији утврђено је да би Болт данас, у трци на 100 метара Бурка оставио 20 метара иза себе на циљу.

Занимљиво је да су за нешто више од једног века спортисти напредовали „само" три секунде у брзини, тачније трци на 100 метара.

Ипак, колико је тај напредак мали, или велики, поново се најбоље види на примеру првог олимпијског шампиона у спринту, Томаса Бурка. Са његових 12 секунди, Бурк би данас могао да се такмичи само са клинцима.

Најбржи осмогодишњак у Америци данас на 100 метара трчи 13,46 секунди, и тим резултатом, на првим модерним Играма у Атини заузео би четврто место, заостајући само стотинку за бронзом.

Научници тврде да је највећи допринос повећању брзине у последњих 100 година остварен развојем технологије, пре свега обуће и квалитета стазе, али и промени начина исхране спортиста.

"Оно што је почело као гласина испоставило се да је истина. Седморо камерунских спортиста који су учествовали на ОИ у Лондону нестало је из Олимпијског села", рекао је шеф камерунске мисије Дејвид Оџонг.

Све је почело са резервном голманком женског фудбалског тима Друсилом Нгако. Неколико дана касније, пливач Пол Екане Единге нестао је, заједно са стварима, из своје собе у Олимпијском селу.

Протеклог викенда, петорица боксера који су елиминисани на Олимпијади - Томас Есомба, Кристијан Донфак Аџуфак, Адбон Меволи, Блејс Јемпу Мендуо и Серџ Амбомо побегли су кришом из села.

Званичници Међународног олимпијског комитета рекли су да нису ни знали да су камерунски спортисти нестали.

Ово није први пут да спортисти из Камеруна оду без дозволе са неког медјународног такмичења. На прошлим франкофоним и играма комонвелта, као и на такмичењима младих, неколико Камерунаца кришом је напустило своју делегацију.

Маија Манеза и Зулија Ћиншанло, под заставом Казахстана освојиле се златне медаље у дизању тегова у категорији до 63 и до 53 килограма. Док цео Казахстан прославља њихов невероватан успех, кинески медији су пренели да су девојке рођене и одрасле у тој земљи.

Ове вести разбеснеле су Казахстанце, посебно председника те земље Нурсултана Назербајева који је освјачице медаља прогласио „ћеркама нације" и дао им награду од по 250.000 долара у кешу.

Ипак, Кинези не одустају од тога да су такмичарке Кинескиње, које су се такмичиле под „туђом" заставом. Кинеска новинска агенција Синхуа навела је да је Зулија Ћиншанло рођена у граду у провинцији Хунан, и да јој је тек 2008. године дата дозвола да се пресели и такмичи за Казахстан.

Ипак, на олимпијском профилу стоји податак да је Ђиншанло рођена у највећем граду те земље, Алма Ати. Да ствар буде још замршенија побринуо се казахстански савез здизање тегова који је у регистрацији написао да су обе такмичарке рођене у Бишкеку, главном граду Киргистана.

Цела ова збрка можда не би ни постојала да Казахстанци нису уверени да Кинези хоће да им отму део славе за освојене медаље.

„Девојке су Казахстанке, изи Казахстана, које живе у Казахстану, и које су освојиле златне медаље за Казахстан", изричит је портпарол тима Мендихан Тапсир.