Шпанац је из Риге, где је одиграна завршница Евробаскета, отпутовао директно у Барселону како би обавио лекарске прегледе због упале панкреаса коју је доживео на Европском првенству.

Испитивања су показала да се још увек није опоравио од болести, па је одмах хоспитализован и предстоји му вишенедељни опоравак, а потом и операција уклањања жучне кесе како би се спречиле нове компликације.

Лекари који су прегледали селектора Немачке у Барселони били су изненађени његовим стањем и чињеницом да је током последњих неколико дана био уз екипу у престоници Летоније, пишу шпански медији.

Мумбру је доживео акутни панкреатитис убрзо по доласку у фински град Тампере, где су се Немци такмичили током групне фазе Евробаскета.

Неколико дана провео је у болници, а онда се вратио на клупу немачке репрезентације, али је због физичке слабости и губитка седам килограма препустио улогу првог тренера свом помоћнику Алану Ибрахимагићу, рођеном Београђанину.

Алекс Мумбру, некадашњи шпански кошаркаш, именован је за селектора Немачке у августу прошле године након што се са те позиције повукао Гордон Херберт, Канађанин који је са "панцерима" освојио бронзу на Европском првенству 2022, титулу шампиона света на Филипинима 2023. и четврто место на олимпијском турниру у Паризу 2024.

Шпанац је у каријери тренирао Билбао и Валенсију.

Немачки медији наводе да је у центру пажње био капитен кошаркаша Денис Шредер, који слави 32. рођендан. Он је проглашен за најкориснијег играча шампионата.

"Хвала свима што сте овде. Бронза на Европском првенству 2022, злато на Светском првенству 2023, четврто место на Олимпијским играма 2024, а сада и титула првака Европе. То је огроман успех", рекао је Шредер, који је добио овације навијача.

Свечани пријем организован је у Франкфурту испред зграде главног спонзора репрезентације, а према проценама полиције, окупило се више од 1.500 навијача, који су овацијама поздравили немачке кошаркаше.

Немачка је после велике борбе и узбудљиве завршнице победила Турску, објединивши титуле светског и европског шампиона.

Денис Шредер је проглашен за најкориснијег играча турнира, а Исак Бонга за најбољег кошаркаша финалног сусрета. Алан Ибрахимагић је поновио успех Светислава Пешића и добро подмазану машину одвео до новог злата.

Када су се утисци после немачке прославе слегли, издвојили смо шест ствари по којима ће Евробаскет 2025 бити упамћен, а избор је био више него обиман.

Дебакл Србије

Не постоји други начин да се опише учешће "орлова" на Евробаскету. Након савршених припрема, великих очекивања и колективне еуфорије, изабраници Светислава Пешића су такмичење завршили у осмини финала.

Упркос томе што сировим квалитетом не може да парира освајачу бронзе са Олимпијских игара, Финска је показала да јој је много више стало до пласмана у наредну фазу, што је и успела да оствари. Срцем, залагањем и спортским безобразлуком.

Јесте Србија остала без капитена и душе тима већ на другој утакмици, али то није оправдање да се са троструким МВП-јем НБА лиге падне са прве степенице у нокаут фази.

Поновио се тако сценарио из 2022. године, када је Србија такође била без Богдановића, али је и поред тога била један - ако не и највећи - фаворит за титулу. Тада су се у осмини финала десили Италијани и Марко Спису.

После сребра у Манили и бронзе у Паризу, остаје велики жал за новим неуспехом на првенству Европе. Злато је било савршен начин да се заокружи циклус са Пешићем на клупи, али ће се уместо тога у нови изазове кренути у непланирано тмурној атмосфери.

Немачка машина која не рђа

Пре него што је првенство почело, Немачка је важила за другог фаворита на турниру, одмах иза, сматрало се, неприкосновене Србије. Сви су их видели као једну половину финалног пара.

Када се групна фаза завршила, имали су највеће шансе за злато, што је додатно учвршећно прераним крајем "орловог" лета. Помогла је умногоме и рана елиминација Француске, али то нимало не обезвређује каснији успех Немаца, који је био потпуно заслужен.

Током читавог турнира су светски прваци били константни и то на веома високом нивоу. Није их пореметио ни немали број повреда, лоше здравствено стање главног тренера, али ни притисак који се нагомилавао са сваком новом победом.

Рутински су Немци завршили прву фазу такмичења, да би у свим мечевима који су уследили, укључујући и финале, били у заостатку, који је умео да се протегне и на већи део сусрета. Ниједном међутим нису деловали нервозно и одступили од свог плана.

Играли су као да су унапред знали исход сваке утакмице, а када једна тако квалитетна екипа нема ни зрно сумње у своје способности, исход може бити само један.

Вучји пут Финске

Изненађења су саставни део сваког великог такмичења. Некада их нема у жељеној мери, некада покваре завршну фазу, али су увек добродошла и без њих би се све свело на пуку бирократију.

Турци јесу стигли до финала, а умало и до победничког постоља, али су и од самог почетка били у другом ешалону фаворита, који су циљали медаљу. Стога се за најпријатније изненађење, осим уколико сте из Србије, мора прогласити Финска.

По први пут у својој историји, Финска је успела да дође до полуфинала Европског првенства. На крају их је само један шут коштао бронзе, али то не умањује утисак који су распуцани Финци оставили.

Играли су модерну кошарку која се темељи на шуту за три поена, а украсили су је великим бројем акција које се завршавају закуцавањима, што је мелем за свачије очи. Нису презали ни од кога, а храброст и мангуплук су им се вишеструко исплатили.

Доказали су и да Финска није само Лаури Марканен, већ да су направили систем који би у наредним годинама могао да им донесе нове успехе.

Доминација НБА играча

Већ годинама на првенствима Европе највећу пажњу привлаче играчи који наступају у НБА лиги, а којих је из године у годину све више.

Уз статус иде и велика одговорност, те се стога од највећих звезда очекивало и да буду у првом плану и својим квалитетом учине такмичење још занимљивијим. На крају се може рећи да су испунили свој задатак.

Приче о специфичности европске кошарке, Фибиним правилима и тешком навикавању на услове са друге стране "баре" пале су у воду, те је турнир протекао пре свега у знаку НБА играча.

Најбоља петорка турнира била је сачињена искључиво од кошаркаша који за хлеб зарађују у Сједињеним Државама, а доминацију потврђује и листа стрелаца. 

Међу 12 најбољих стрелаца Евробаскета налази се само један играч који наступа у Европи и то је Џордан Лојд, који се нашао на петом месту. 

Неколицина екипа је готово у потпуности зависила од наступа својих НБА играча, без којих би били и упола слабији, што довољно говори о томе колико је за квалитет турнира важно њихово присуство.

Повреде у првом плану

Иако је одзив највећих звезда био на веома високом нивоу, повреде су ипак имале доста утицаја на коначан исход турнира, који би вероватно био другачији да су све екипе биле комплетне.

Богдановићев рани завршетак турнира је много коштао Србију, а ситуацију су погоршале повреде Тристана Вукчевића и Алексе Аврамовића, као и чињеница да је Василије Мицић био ровит.

Француска је пак највише пропатила. Чак четири центра, укључујући и Виктора Вембањаму, отказала су учешће пре турнира, на ком су се повредили Стразел и Сар. 

Немачка је била без Морица Вагнера, Крамера и Хартенштајна, а после пар мечева је отпао и Фојтман. Шпанци су ионако неискусан састав морали додатно да подмладе због повреда, а питање је докле би Босна и Херцеговина догурала да је могла да рачуна на Џанана Мусу.

Литванија је остала ускраћена за Јокубајтиса, а Шенгелија је после операције срца играо на сопствену одговорност. Такав расплет значајно је утицао на квалитет такмичења, као и на велики број изненађења.

Изостанак неизвесности

Први пут након 50 година – а вероватно и у историји, подаци сежу само толико далеко – Европско првенство у кошарци завршено је без иједне утакмице која је решена у продужетку.

Није да није било неизвесних дуела. Финале је оправдало очекивања, али је недостајало више сличних сусрета током првенства. Полуфинала су на пример била веома разочаравајућа.

Осим пар изненађења, целокупна нокаут фаза била је лишена узбудљивих завршница и мечева чији се победник не зна до последњих секунди. Без обзира на квалитет самих мечева, то је оно што их може учинити спектаклом.

Један од разлога је свакако и формат који је промењен 2011. године и који предвиђа учешће 24 екипе, од којих је за неке и једна победа у групи историјски успех. Одразило се то и на посету, што се видело по полупразним дворанама  у групној фази.

Тако је и остао осећај да је првенству нешто недостајало, иако су сви потребни састојци били ту. Недостајало је више неизвесних утакмица.

"Ово је велико достигнуће за немачку кошарку. Тим је сјајан, састављен од младих, талентованих и пре свега добрих људи. Не одустају, не паниче и у кључним тренуцима увек неко искочи. Имамо капитена, имамо Бонгу, Тајса, Обста. Сви раде свој посао", поручио је Ибрахимагић.

Исака Бонгу, играча Партизана, многи виде као кључног човека финала. Убацио је 20 поена уз сјајан шут из игре, уз допринос у одбрани и скоку.

"Невероватан меч. Зовемо га швајцарски нож јер може све. Ово је био његов дан - нападачки, одбрамбено, енергетски. Он је наш МВП финала", истакао је рођени Београђанин.

Упркос улози главног тренера на терену, Ибрахимагић није желео да узме заслуге за себе.

"Алекс Мумбру је наш селектор. Он је донео одлуку да ја водим екипу и веровао ми је. Сви смо радили заједно и ово је успех целог стручног штаба", рекао је Ибрахимагић.

"Изгубили смо финале које смо контролисали, које смо имали у нашим рукама. Сада је све готово. Честитам Немачкој на титули европског шампиона", кратко је поручио Атаман после меча.

Иако је током читавог турнира био један од најгласнијих актера ван терена, Атаман је овога пута није улазио у детаљнију анализу и разговарао дуго са новинарима.

На питање о шуту за три поена који је у финишу меча упутио Алперен Шенгун, покушавајући да избори фаул, турски селектор није желео да одговори.

"Не желим да коментаришем одлуке играча. Утакмица је завршена, Алперен је узео тај шут. Немам коментар", кратко је рекао Атаман.

Новинаре је занимало и да ли у укупном наступу Турске на овом Евробаскету види нешто позитивно што би могло да се пренесе на наредна такмичења, али ни на то није желео да се осврне.

"Жао ми је што смо изгубили. Не могу да говорим о позитивним стварима када смо поражени. Можда сутра, или прекосутра. Сада није тренутак. Узнемирен сам. За мене, вечерас нема ничег позитивног", закључио је Атаман.

Ибрахимагић је тренерску каријеру почео спонтано 2003. године, када су га позвали да ради са децом у свом некадашњем клубу Хермсдорфу. Испоставило се да је у томе успешан. За неколико година његов млади тим био је бољи чак и од Албе, највећег клуба у главном граду Немачке.

Његове резултате су приметили и у самој Алби, која га 2011. године ангажовала као помоћног тренера у првом тиму, који је тада водио будући светски шампион Гордон Херберт. Каква ли је то симболика само. Уследила је и сезона помоћног тренера у Лудвигсбургу, након чега 2013. прелази у структуре Немачког кошаркашког савеза.

Рођени Београђанин

Алан Ибрахимагић је рођен 1978. године у Београду, као син родитеља из Босне и Херцеговине. Само неколико дана након рођења, породица се преселила у Зворник, где ће Алан провести детињство и прве године у спорту. Почетком рата у бившој Југославији 1992. године, са 14 година, сели се са породицом у Берлин.

Када је Ибрахимагић дошао у Немачку, кошарка је била у сенци фудбала, без већих репрезентативних успеха до тада.

У новом окружењу брзо се интегрисао преко кошарке. Најпре је играо у омладинској екипи Хермсдорфа у северном Берлину, а касније и за Тус Лихтферлде у другој немачкој лиги.

Између 1998. и 2001. живео је у Аустралији, где је студирао економију и добио аустралијско држављанство, али се 2004. године вратио у Берлин и наставио да игра аматерску кошарку за Хермсдорф, истовремено завршавајући студије.

Човек система и успеха

Од 2013. године ради као стални тренер у Немачком кошаркашком савезу, водећи различите млађе селекције до 16, 18, 19 и 20 година. али и као помоћник у сениорској репрезентацији.

Са репрезентацијом до 20 година је 2018. и 2019. освојио бронзане медаље на европским првенствима, док је са У18 тимом 2024. постао првак Европе.

У јуну 2025. предводио је У19 селекцију до финала Светског првенства, где су Немци поражени од САД-а.

У јулу исте године водио је и другу сениорску репрезентацију на Универзијади у Северној Рајни-Вестфалији, где је освојио четврто место.

 "Ибрахи-Меџик" - тренер који разуме младе

Због бројних успеха са младим селекцијама, Ибрахимагић је у кошаркашком свету добио надимак "Ибрахи-Меџик", као симбол његове способности да од младих екипа извуче максимум, често и изнад очекивања.

Та веза са младим играчима није остала само у прошлости, јер већина актуелних чланова сениорске селекције Немачке прошла је кроз његове руке.

Међу њима су браћа Вагнер, Франц и Мориц, као и Јустус Холац, Тристан и Оскар да Силва, Андреас Обст и Исак Бонга.

Мориц Вагнер, који је тренутно ван терена због повреде и ради као ТВ аналитичар, рекао је за Ибрахимагића доста похвалних ствари.

"Један од мени апсолутно омиљених људи. Врхунски ниво, као тренер, али и као човек. Има заиста добар осећај за тимску динамику и односе", рекао је Вагнер.

Када се Алекс Мумбру разболео пред почетак Евробаскета, управо је Ибрахимагић преузео тим. Иако је улога дошла неочекивано, био је спреман. Немачка је под његовим вођством нанизала осам победа, а девету уписала у великом финалу.

Упркос озбиљности ситуације, Ибрахимагић је рекао да му је много помогло то што је играче већ добро познавао, као и подршка коју је добио од целог стручног штаба.

Свој допринос никада није волео да истиче гласно, већ са дозом скромности.

"Једина разлика у односу на раније јесте што сам стајао поред терена и водио тајм-ауте", рекао је Ибрахимагић.

Иако се Алекс Мумбру вратио у стручни штаб, одлучио је да препусти Алану вођење тима до краја турнира, што је сигурно утицало и на хемију у екипи и показало, да када је систем добро постављен, ни такве корекције не могу да га сруше.

Ибрахимагић има значајан удео, не само као тренер, већ и као градитељ овог система.

Југословенска кошаркашка школа и немачка организација - све је то уткано у личност Алана Ибрахимагића, тренера који је из сенке постао кључна фигура немачког кошаркашког поретка.

Није да нису губили у већини утакмица почев од Португалије, затим Словеније, а онда и Турске у финалу. Али, циљ је био јасан - после светске титуле, ставити европску круну на главу. Није их интересовала игра противника, јер су били сигурни у себе и своје умеће.

Њима је било јасно да ће стићи до циља, на овај или онај начин. То су и урадили. Губили су у финалу 76:71, па 81:79 у последњим минутима. Деловало је да не могу да пронађу рупу у савршеној одбрани Турака. Али, када је нешто програмирано да успе, онда га ништа не може спречити у томе. Као вода када пронађе пут до било чега.

Систем који су Немци изградили у последњих неколико година захваљујући Гордону Херберту, који се повукао са места селектора и преузео Канаду, показао је да функционише и без његовог творца. Доказала је Немачка још једном да је најбоља у прављењу поретка и структуре.

Машина која је инсталирана 2022. године, када су заузели треће место на Евробаскету, на наредна три турнира направила је велики успех. Злато у Манили и замало бронза у Паризу. Сада - најсјајније одличје.

Све оно што се сматра идеалним, организованим, уређеним, системским - све је то немачка репрезентација. Доказ томе је тренер који није могао да их води онако како је то уобичајено, а опет, деловали су тако складно.

Шпанац Алекс Мумбру је због здравствених проблема преседео првенство на клупи, а неке утакмице гледао је из болничког апартамана. Рођени Београђанин Алан Ибрахимагић водио је селекцију "панцера" крај аут-линије.

Да се догодио неуспех вероватно би се као главни разлог навео управо тај - селектор који није могао да води екипу. Али, као што је већ два пута написано - када је нешто програмирано, онда му је потребна минимална помоћ.

Знали су играчи Немачке шта да раде у сваком тренутку. Од Данијела Тајса који као хладна септембарска киша погађа тројку за вођство 82:81 на минут и по до краја, до Дениса Шредера који постиже последњих шест поена свог тима у финалу.

О Исаку Бонги је излишно причати. "Икс-фактор" којег је већ тако квалитетног надоградио и унапредио Жељко Обрадовић и биће право чудо уколико Немац у овој или наредној сезони остане у Београду.

Континутет ове селекције Немачке је злата вредан. На поменутом Евробаскету 2022. и овом завршеном, чак осам истих играча је у саставу. За овај турнир су додати само Бонга, браћа да Силва и Крацер.

Било је момената на турниру када су деловали без идеје и смушено, поготово у осмини финала са Португалијом, али су немачка дисциплина и оно чувено: "играју до 90. минута", дошли до изражаја. Последњу деоницу добили су са чак 33:7. 

Исто је било са Словенцима. Губили су читав меч и поново у последњих десет минута преокренули све - 29:17. Против Турака сличан сценарио. Како би Американци рекли: "Ice in his veins" - што је метафорички израз за стресне ситуације када појединац остане прибран, "леден" и не подлегне притиску.

Немачка је таква била током целог турнира. Није дозволила да се самоуништи због ореола фаворита на првенству.

За крај, Немци су урадили оно што је пошло за руком још само Југославији, Совјетском Савезу и Шпанији. Објединили су светску и европску титулу.

Осим Николе Јокића у другом тиму су још и Џордан Лојд, Лаури Марканен, Џеди Осман и Дени Авдија.

Занимљиво је да је репрезентативац Турске Џеди Осман одиграо свих 40 минута финала против Немачке.

У првој петорци шампионата нашли су се Денис Шредер, Лука Дончић, Франц Вагнер, Јанис Адетокумбо и Алперен Шенгун.

Треће место припало је Грчкој која је била боља од Финске са 92:89.

Управо је осамнаестогодишњи кошаркаш Финске Мика Муринен проглашен за најбољег младог играча турнира.

Он је током осам утакмица бележио 11 минута на паркету у просеку, а за то време постизао је 6,6 поена и два скока.

Крилни играч Партизана и репрезентативац Немачке Исак Бонга понео је признање најбољег одбрамбеног кошаркаша.

Он је био и човек одлуке у финалном дуелу, где је убацио 20 поена уз пет скокова и три асистенције.

Током осам утакмица у просеку је бележио 10 поена, четири скока и две асистенције.

Селектор Турске Ергин Атаман проглашен је за најбољег стратега на шампионату.

Плејмејкер "панцера" Денис Шредер проглашен је за најкориснијег играча Европског првенства, али човек одлуке и најубојитије немачко оружје у финалу био је Исак Бонга.

Са 20 постигнутих поена, пет скокова, три асистенције, украденом лоптом и блокадом, члан београдског Партизана заслужио је ласкаву титулу најбољег играча финалног сусрета у Риги.

Погодио је четири тројке из исто толико покушаја и показао све што га краси - храброст, чврстину, агресивност, скок, добру одбрану на свим деловима терена и кошаркашку интелигенцију.

Бонга је и пре две године био важан шраф националног тима који је освојио титулу шампиона света у Манили, након чега је на Олимпијским играма у Паризу заузео четврто место.

Професионалну каријеру Немац је започео у Франкфурту. Након што га је 2018. драфтовала Филаделфија, четири године је провео на релацији између НБА и Развојне лиге.

Пре три године се вратио у Немачку и обукао дрес минхенског Бајерна, са којим је освојио два Купа и једну титулу шампиона државе. Прошлог лета стигао је међу црно-беле.

После изврсне сезоне коју је одиграо у дресу Партизана, многи европски клубови пожелели су га у својим редовима, али Бонга је потписао нови уговор и са титулом шампиона света и Европе враћа се за Београд.

Немачки кошаркаш је тако поновио успех са Светског првенства, када је такође проглашен за најкориснијег играча турнира.

У просеку је постизао 20,3 поена, а био је и први асистент Евробаскета са 7,2 асистенције по мечу.

Прву петорку турнира чине Јанис Адетокумбо, Шредер, Алперен Шенгун, Франц Вагнер и Лука Дончић.

Исак Бонга је освојио награду за играча финалне утакмице, коју је заслужио због 20 поена, пет скокова и три асистенције. Погодио је четири тројке из исто толико покушаја и имао индекс корисности од 27.

Обе екипе су у дуел ушле шутирајући више за три него за два поена. 

Грчка је упутила мање покушаја, али су били резонскији и боље искреирани, па је имала одличних пед од осам после првих 10 минута игре.

Слали су Хелени лопту и под кош, али је Финска такве ситуације секла фауловима, па су већ у првом периоду освајачи бронзе имали осам пенала од којих су такође погодили пет.

Финска није одступала од свог једноставног стила игре, али им као ни у полуфиналу то није полазило за руком па су после прве четвртине имали 10 поена заостатка.

Јанис Адетокумбо се постарао да и наставак првог полувремена протекне у предности његовог тима. 

Једини начин да Финци зауставе грчког крилног центра били су фаулови и слободна бацања, али је Јанис имао високе проценте од самог старта.

Када би екипа запала у лошији напад, а опција је био шут са дистанце, Дорси је преузео улогу погодивши три тројке у првих 20 минута, а уз малу помоћ и осталих саиграча Грчка је на полувреме отишла са још већим вођством - 48:34.

Успели су Финци да у два наврата у трећем периоду преполове заостатак, али је после тајм-аута екипа Василиса Спанулиса успевала да врати двоцифрену предност.

У одлучујућем периоду, Финска је успевала да прави мале серије од 4:0 и 6:0, али су Толиопулос и Митоглу погађали тројке које би враћеле Грчку у више него добар положај.

Како се меч ближио крају у последњих пет минута а Грци су изашли на максималних плус 17 и очекивало се да ће меч лако бити приведен крају, али се ривал није предавао.

Последњи трачак наде Финцима дао је Марканен на два и по минута пре краја, када је тројком спуситио заостатак на минус 11, наставили су да се боре и на минут и по до краја дошло се на свега седам поена предности за Хелене.

Хтео је Слукас на минут до краја да преузме одговорност, али је на продору лоше одреаговао, што је Нкамуа у следећем нападу казнио тројком, па је Спанулис поново тражио тајм-аут.

Адетокумбо је већ у наредном поседу успео да уз фаул поентира, што је Грчкој вратило плус седам. Ипак, то није екипи унело сигурност, јер су већ у наредном нападу на 44 секунде до краја поново погодили Финци и вратили минус четири.

И Јанис се потом спетљао, изгубио лопту, а Финска је на 20 секунди пре краја пришла на два поена заостатка.

Марканен је фаулирао Слукаса на петнаестак секунди пре краја, а овај је погодио један пенал. Валтонен је потом оборен при шуту за три поена пет секунди пре финиша меча.

Под великим притиском погодио је два пенала, промашио трећи, а Јантунен је тада из одбојке први стигао до лопте.

Имао је Фински кошаркаш прилику да донесе коначни преокрет, али је лопта ударила у први обруч.

Поново је Јанис Адетокумбо ухватио скок, а после фаула реализовао оба пенала. Имали су четири секунде до краја Финци да погоде тројку, али је шут Јантунена завршио на табли.

Последњу медаљу ова селекција је освојила 2009. године када је Спанулис био у улози играча када је у Пољској у борби за треће место савладана Словенија 57:56

Турска ће по други пут играти у финалу Евробаскета. Као домаћини су 2001. године поражени од Југославије и циљају да постану 16. тим који ће подићи трофеј.

Немачка са друге стране жели да постане екипа која ће објединити титуле светског и континенталног првака.

Пут Турске до финала

Ово ће бити прво финале Евробаскета између две непоражене екипе још од 2003. године, када је Литванија победила Шпанију.

Турска је свој пут до финала започела доминацијом у групној фази пошто није поражена ни у једном мечу.

Добијали су: Летонију, Чешку, Португалију, Естонију и Србију. Потом је уследила нокаут фаза у којој су их намучили само Швеђани. Скандинавски тим водио је већи део меча, али су у финишу погубили конце и дозволили екипи Ергина Атамана да преокрене и тријумфује 85:79.

У четвртфиналу били су убедљиви против Пољске 91:77, а у полуфиналу су више него рутински савладали Грчку резултатом 94:68.

Најзаслужнији за ову победу био је Ерџан Османи који је постигао 28 поена уз четири тројке у првој четвртини, док је Алперен Шенгун додао 15 поена уз 12 скокова и 6 асистенција.

И "панцери" без кикса

Немачка је једина екипа на шампионату која је до сада у просеку убацивала више од 100 поена такође забележивши све победе у групи и у нокаут фази.

У групи су лако изашли на крај са: Црном Гором, Шведском, Литванијом, Великом Британијом и Финском.

Португалија је у осмини финала поражена 85:58, Лука Дончић и Словенија су у четвртфиналу пружили одличан отпор, али су ипак изгубили - 99:91.

У полуфиналу су савладали Финску са 98:86, а вођа тима био је Денис Шредер са 26 поена и 12 асистенција.

Франц Вагнер допринео је са 22 поена, а његови узастопни тројкови донели су Немцима највећу предност у утакмици.

Занимљиво је да Немачка просечно има само 9,4 изгубљене лопте по утакмици и да иимају најбољи однос асистенција и изгубљених лопти на такмичењу.

Немци успешнији у међусобном скору

Ово финале је сусрет два ривала који се добро познају.

До сада је одиграно 11 званичних мечева између ових селекција, при чему Немачка води са 7 победа, а Турска има 4 тријумфа.

Последњи сусрет ових тимова одигран је у августу ове године у оквиру припрема, када је Немачка славила минималним резултатом 73:71.

Кошаркаши Турске и Немачке у недељу од 20 часова у Риги играју утакмицу финала Европског првенства.

"Узбуђени смо и једва чекамо утакмицу. Оба тима су одиграла одличан турнир и заслужено су у финалу. Знамо наше квалитете, покушаћемо да дамо све од себе и победимо. Квалитет играча је сигурно једна од наших предности. За мене, још више је то што смо тим", рекао је Ибрахимагић на конференцији за медије.

Он је навео да Турска погађа шутеве из свих позиција и да има доминантног Алпена Шенгуна.

"Када причамо о Турској, они играју сјајан турнир, биће тешка утакмица. Искуство ће нам помоћи, овај тим Немачке је остварио сјајне резултате у последње три, четири године. Такође је важна и посвећеност", изјавио је Ибрахимагић, који води репрезентацију Немачке због болести селектора Алекса Мумбруа.

"Играли смо перфектно до сада. Верујем да смо сваку утакмицу играли са истим темпом, агресивношћу и уживали у њима. За нас је свака утакмица била финале, ако изгубиш, нећеш играти сутра. Спремни смо за ново финале и спремни смо да узмемо титулу шампиона. Имамо много поштовања према Немцима, који су шампиони света и искусни су много. Неколико година играју заједно на високом нивоу. Али, ја верујем да ће моји момци бити спремни 100 одсто да изађу сутра и победе“, рекао је Атаман на конференцији за медије.

Он је навео да не осећа притисак и додао верује да ни његови играчи неће имати притисак у финалној утакмици.

"Рекао сам им да сам притисак имао можда само у првом финалу Евролиге. Стално причам са помоћницима, а пет минута пре конференције, речено ми је да су сви у тиму и Савезу под огромним притиском због финала. Нажалост, репрезентација није имала добре резултате после 2001. и 2010. године. Смејао сам се са Џедијем пред конференцију, имамо искуства играња у финалу против Олимпијакоса и знамо какве атмосфере могу да буду, као и какав је стрес великог ривалства. Зато нам финале Евробаскета није стресно“, поручио је селектор Турске.

Атаман је истакао да не воли да губи финалне утакмице и додао да је спремио шаке да подигне трофеј.

"Ако играм у финалу, ја побеђујем. Сви људи, сваког дана, уче нешто. За мене је исто важе, учим сваког дана. Можда его, можда реалност, али ја сам најбољи тренер Европе у последњих 10 година. Није битно који тим водим, радим исти посао свуда, побеђивао сам и освајао“, рекао је Атаман.

Рекао је Алперен Шенгун после победе у полуфиналу да чак и Јанис Адетокумбо има слабих тачака и да су он и његови саиграчи договор из свлачионице спровели у дело.

Није грчка НБА звезда тако добар додавач, па су га Турци нон-стоп удвајали или чак утрајали и терали га да се ослобађа лопте. Адетокумбо је имао потешкоћа у томе и често таква додавања нису била најпрецизнија и правовремена.

Нешто слично су Турци радили у мечу са Србијом Николи Јокићу, али су његова додавања три класе изнад Јанисових, па добра одбрана изабраника Ергина Атамана у том сегменту није била толико видљива.

Утакмице између Турске и Грчке и Словеније и Немачке показале су да највеће звезде нису важне, ако екипа не игра тимску игру и одбрану и да појединац не може да победи систем.

Адетокумбо се мучио да дође до позиције за поентирање против Турака. Углавном су га бранили тако што му се одмакну, сузе одбрану и затворе му продор. У безброј таквих ситуација Грк је правио кораке, фаулове у нападу или је лоше додавао када види да не постоји пут до коша.

Агресивна одбрана на сваком кораку виђена је од стране турских кошаркаша. У стопу су пратили Грке и нису им давали ни милиметар простора - оно што би сваки тренер пожелео.

Ергин Атаман је дефанзиву Турске довео скоро до савршенства. Тако добро бране игру два на два и играча са лоптом сваки пут терају далеко од коша. У једној таквој ситуацији Толиопулос је чак нагазио аут-линију после блока саиграча, иако је био два, три метра далеко од ње. 

Ако је Немачка на овом првенству до сада важила за екипу која игра одбрану "прса у прса", Турска је тај сегмент подигла на виши ниво. Бековска линија ни у једном тренутку није направила велику грешку у комуникацији, разумевању или преузимању. Увек су знали где, када и кога бране.

Све то не би било могуће без центара тј. високих играча Турака. При сваком пик енд ролу у одбрану искакали би два до три корака напред и терали противника са лоптом да се повлачи и тако му сужавали опције у нападу.

Турска екипа има "велика тела" у разним петоркама, што значи да не постоји много ситуација у којима ће њен играч бити у подређеном положају против ривала, осим када је у питању Шејн Ларкин. Међутим, јако добро и брзо ротирају, што су показали на примеру против Адетокумба.

Није само против Грка селекција Атамана показала класу у одбрани. Исто је учинила у дуелу са Летонијом над Кристапсом Порзингисом који је убацио 10 поена и имао шут из игре 3/12.

Николи Јокићу је Турска допустила да јој убаци 22 поена, али уз много муке и чврсте игре у рекету. Ни у четвртфиналу против Пољака није показана ништа славија одбрана, јер је Џордан Лојд завршио меч са 19 поена, али већину је постигао при крају када је победник већ био решен. До тада, убацивао је око 30 у просеку.

Једна чињеница говори у прилог томе колико добру одбрану игра Турска - ниједан меч нису изгубили на Евробаскету, а од осам сусрета, чак шест су добили са двоцифреном разликом.

Мораће Турска да покажу исту дефанзиву ако мисли да се супротстави Немачкој како би  је онемогућила да макар до 2027. године буде актуелни светски и европски првак.

"Дошло је време да се пронађе нови тренер који ће бити у стању да настави оно што смо започели у претходном периоду. Обећао сам председнику Човићу да ћу апсолутно све урадити да испуним до краја улогу коју ми је доделио у избору новог селектора, а то ћу обавити као и до сада – професионално, стручно и одговорно", рекао је Пешић.

На клупу Србије, Пешић је у другом мандату сео 2021. године, после неуспеха репрезентације у квалификацијама за Олимпијске игре у Токију. 

"Била је привилегија бити селектор Србије и тренирати и водити најбоље српске кошаркаше. Преузети одговорност и одлуке када водиш репрезентацију Србије јесте велики изазов. Увек сам се трудио да струка и професија доминирају на путу до успеха. У будућности желим да своју професионалност, стручност и посвећеност ставим на располоагање председнику Кошаркашког савеза Србије Небојши Човићу и читавој нашој кошарци", истакао је Пешић.

Искусни стручњак говорио је и о будућности српске кошарке и улози тренера у репрезантацији.

"Српска кошарка има неколико важних и пресудних тема за будућност о којима треба разговарати да би се успоставили систем и правила адекватна данашњем времену. Савез са својим орагнима мора да настави да проналази начине за сарадњу са клубовима коју треба развијати континуирано, свакодневно, у званичним и незваничним контактима најодговорнијих. Сада још више, после толико година, постајем свестан да ту врсту сарадње и поред свих покушаја са моје стране не може да реши један човек – тренер", објаснио је Пешић

На Европском првенству 2022. Пешић и Србија елиминисани су у осмини финала од Италије, на Светском првенству 2023. освојено је сребро на Светском првенству, а 2024. бронза на Олимпијским играма.

На текућем Европском првенству Србија је под његовим вођством елиминисана такође у осмини финала од Финске. 

У првом мандату, као селектор тадашње Југославије, Пешић је био европски првак 2001. и светски првак 2002. године.

Селекција Грчке, коју са клупе предводи легендарни Василис Спанулис, одиграла је најслабији меч на турниру, што је и сам селектор признао након утакмице.

"Нисмо били енергетски спремни, правили смо много дечијих грешака. У одбрани смо радили управо оно што нисмо смели. Изгубили смо 22 поседа, што је неприхватљиво на овом нивоу. Турска је то зналачки казнила, и омогућила себи лаке поене из транзиције. Веома сам поносан на ове момке, иако смо одиграли нашу најгору утакмицу на турниру. Имамо још једну шансу да се изборимо за медаљу", рекао је Спанулис.

Грчка је током већег дела првенства играла врло добро, али у полуфиналу није имала решење за фантастичну игру Турске, коју су предводили Ерџан Османи, Чеди Осман и Алперен Шенгун.

"Они имају велики тим, играли су чврсто и организовано. Шенгун је разигравао, одбрана им је била чврста, а ми нисмо успевали да нађемо ритам. Направили смо много грешака и били смо кажњени за то", истакао је Спанулис.

Један од највећих адута Грка, Јанис Адетокунбо, имао је скроман учинак - 12 поена, 12 скокова и пет изгубљених лопти.

"Требало је раније да се ослобађа лопте. Имао је лош дан, али то се дешава. Он је човек и ми смо благословени што је уопште са нама на турниру. Сигуран сам да ће бити спреман за наредни меч", закључио је селектор Грчке.

У борби за бронзану медаљу, Грчку очекује дуел са селекцијом Финске, док ће Турска у финалу покушати да освоји титулу првака Европе против Немачке.

"Почели смо јако агресивно утакмицу у одбрани и из тога смо црпели самопоуздање које нас је држало свих 40 минута. Наш план је био да зауставимо сваки пик енд рол, а на Јанису Адетокумбу да одиграмо са удвајањима или чак са тројицом дефанзиваца. Имали смо план, али реализација је нешто друго", истакао је Атаман.

Селектор Турака је назначио да су играчи испоштовали договор и веровали у план који су спремили пре меча.

"Момци су веровали у тај план и уложили су огромне напоре за агресивну одбрану. Једна од најбољих одбрана које сам икада видео у оваквој утакмици, оваквом такмичења. Грчка је сјајна, али јој нисмо дали да игра било шта у нападу", рекао је Атаман на конференцији за медије после утакмице.

Турска ће у недељу од 20 часова састати у финалу Евробаскета са селекцијом Немачке.