Пољска је, не сме се изоставити, била полуфиналиста Светских првенстава 1974. и 1982. године, али је то и тим који је морао да чека 2008. годину како би дебитовао на континенталним првенствима.

Под холандским тренером Леом Бенхакером испао је том приликом у групној фази такмичења, слично као и на Мундијалима 2002. и 2006. године.

Место у Јужној Африци измакло им је након катастрофалних игара у квалификацијама, које су завршили као пети у групи коју ј ечинило шест екипа.

Међутим, млад и полетан тим, коме сигурно не недостаје мотива, поткрепљен неколицином позитивних резултата из пријатељских сусрета које су одигралу у претходном периоду, даје оправданост надама Пољака.

У протеклих 18 месеци Пољска може да се похвали победама над Обалом Слоноваче, Норвешком и Аргентином. Нису поражени у мечевима са Немачком и Грчком, али им очигледно недостаје доследност у нивоу игре, јер су доживели и пораз од Литваније.

Ово је тим који је успешно прегрмео смену генерација, барем делимично, јер су, рецимо, у новембарском поразу од Италије чак деветорица Пољака били млађи од 28 година. У ту групу укључујемо Војчеха Шћесни, Роберт Левандовски и Јакуб Блажчиковски, капитен селекције са 25 година.

„У овом периоду смо грешили, али то се дешава када играте само пријатељске сусрете. Максимално ћемо бити спремни када то буде најпотребније. Играли смо са најјачим тимовима и у највећем броју случајева нисмо били инфериорни. Играчи су стекли самопуздање, и то јер јако важно пред овако велико такмичење. Верујем да смо на правом путу", изјавио је селектор Францишек Смуда.

Два пута трећи на Светским првенствима и победници Олимпијских игара 1972. године, Пољска се није појављивала на континенталним шампионатима све до 2008. године. Тада су у квалификацијама Пољаци били први, испред Португала, Србије, Финске и Белгије.

У Аустрији и Швајцарској постигли су само један погодак, који је иначе био дело Бразилца Роџера Герера, што им је било довољно за последње место у својој групи.

Пољску ће на Европском првенству представљати следећи фудбалери:

голмани: Војчек Шћесни, Гжегорж Сандомиерски, Пржемислав Титон

одбрана: Себастијан Боениш, Гжегорж Војтковиак, Марцин Камински, Марцин Василевски, Јакуб Ваврзнијак, Дамијен Перквис, Лукаш Пишчек

средина терена: Даријуш Дудка, Адам Матушчик, Еуген Полански, Мациј Рубис, Лудовик Обрањак, Рафал Муравски, Јакуб Блажчиковски, Адриан Миерзејевски, Рафал Волски, Камил Гросицки

напад: Роберт Левандовски, Артур Собијек, Павел Брожек

Ипак, посао за селектора Ерика Хамрена сигурно неће бити нимало лак. Група у којој се налазе Француска, Енглеска и Украјина чине да зацртани циљ, пласман међу осам најбољих, буде више него компликован.

Златан Ибрахимовић је највећа узданица шведског тима. Популарни Ибракадабра је и најбољи стречлац међу активним репрезентативцима, док Хамрен велику наду полаже и у искусно одбрану коју предводе голман Исаксон, као и штопер Олоф Мелберг.

Везни ред је састављен од искусних играча као што су Калстром, Свенсон и Ларсон, екипа има много искуства у игрању интернационалних мечева, што би требало да буде велики плус за "викинге".

После пропуштеног светског првенства у Јужној Африци пре две године, Шведска је у квалификацијама ухватила последњи воз за континентални шампионат. У последњем колу савладана је Холандија са 3:2, па су "викинзи", као најбоље пласирана друга екипа, обезбедили директан пут у Украјину и Пољску.

Најбољи стрелац у квалификацијама био је Златан Ибрахимовић, повратник у екипу, са пет погодака, док су Андерсон, Лустиг, Калстром и Елмандер одиграли свих десет мечева за дрес са националним грбом.

Шведска је најбољи пласман на европским првенствима забележила на домаћем терену 1992. године, када су у полуфиналу поражени од Немаца са 3:2, да би 2004. године такмичење завршили у четвртфиналу, иако нису доживели пораз на шампионату. Кобан је био пораз од Холандије, после једанаестераца (резултат после 120 минута био је 0:0).

Последња шанса једне добре генерације сигурно ће бити довољан подстрек Швеђанима да се у најбољем светлу опропсте од националног дреса. Да ли ће то бити довољно за неки значајнији резултат, остаје да се види.

Шведска екипа за Европско првенство:

Голмани:
1. Андреас Исаксон (ПСВ) 91/0
12. Јохан Виланд (Копенхаген) 7/0
23. Пар Хансон (Хелсинборг) 2/0

Одбрана:
2. Микаел Лустиг (Селтик) 23/1
3. Олоф Мелберг (Олимпијакос) 112/7
4. Андреас Гранквист (Ђенова) 16/2
5. Мартин Олсон (Блекбурн) 8/4
13. Јонас Олсон (Вест Бромвич Албион) 6/0
15. Микаел Антонсон (Болоња) 4/0
17. Бехранг Сафари (Андерлехт) 23/0

Средина терена:
6. Расмус Елм (АЗ Алкмар) 22/1
7. Себастијан Ларсон (Сандерленд) 39/5
8. Андерс Свенсон (Елфсборг) 126/18
9. Ким Калстром (Лион) 90/16
16. Понтус Вернблум (ЦСКА Москва) 21/2
18. Самуел Холмен (Истанбул) 25/2
21. Кристијан Вилхелмсон (Ал Хилал) 72/8

Напад:
10. Златан Ибрахимовић (Милан) 75/29
11. Јохан Елмандер (Галатасарај) 63/16
14. Тобијас Хисен (Гетеборг) 21/7
19. Емир Бајрами (Твенте) 15/2
20. Ола Тоивонен (ПСВ) 22/4
22. Маркус Розенберг (Вердер) 30/6

Данска је селекција која игра релативно редовно на континенталним првенствима, и релативно солидно. Данци се нису квалификовали за шампионат 2008. године, тако да ће ово првенство бит осми завршни турнир за овај национални тим.

Данска је изборила своју визу за овогодишњи турнир захваљујући победом од 2:1 над Роналдом и друговима у Копенхагену. Голове су постигли Мајкл Крон-Дели и Никлас Бендтнер, док је за Португал, из слободног ударца али тек у заоставном времену, прецизан био Кристијано Роналдо.

Данци током квалификација нису поражени на свом терену, а једини гол који су примили био је управо малопре поменути.

„Квалификовали смо се у тренутку када смо промовисали неколико нових играча. Сада је јако битно да се играчи међусобно упознају", истакао је селектор Мортен Олсен, који је продужио уговор са фудбалским савезом ове земље до краја Светског првенства у Бразилу.

Данска се није пласирала на првенство које је одржано у Аустрији и Швајцараској јер су од ње успешнији били Шпанија и Шведска. Тада је Данска деловала далеко слабије него данас, када њену игру карактеришу дисциплина и висок ниво физичке припремљености.

Најсветлији тренутак фудбала у Данској догодио се пре 20 година. Данци се нису квалификовали на завршни турнир, али је екипа која је била боља од ње у квалификацијама, селекција Југославије, суспендована из исувише добро познатих разлога. Другу прилику Данска је оберучке прихватила, и сјајно искористила.

Иако су се спремали само десет дана, у групној фази такмичења били су бољи од Француске и Енглеске, а од Холандије у полуфиналу. У финалу у коме је побеђена Немачка, Јенсен и Вилфорт постигли су голове којима је комплетирана бајка Данске.

Данска је дебитовала на Европском првенству 1964. године, а групну фазу су први пут прошлу у свом следећем појављивању 1984. године. Том приликом испали су од селекције Шпаније у полуфиналу.

Мортин Олсен одабрао је следеће фудбалере за првенство у Пољској и Украјини:

Голмани: Стефан Андерсен, Андерс Линдегард, Каспер Шмајхел

Одбрана: Сајмон Кјер, Данијел Агер, Сајмон Поулсен, Ларс Јакобсен, Андреас Бјеланд, Јорес Окоре, Данијел Вас

Средина терена: Кристијан Поулсен, Вилијам Квист, Кристијан Ериксен, Микаел Крон-Дели, Ласе Шоне, Микаел Силбербауер, Јакоб Поулсен, Томас Каленберг, Ники Зимлинг

Напад: Никлас Бендтнер, Денис Ромедал, Никлас Педерсен, Тобијас Микелсен

Осам година касније Грчка се враћа на место где је била раније. Учешће не европском и светском првенству није донело нашим јужним комшијама запаженији резултат, а Рахагелова магија је избледела.

После ере Рехагела, 2010 године почела је владавина Фернанда Сантоса, који је на себе преузео улогу да од Грка поново направи првокласну сензацију.

Да је на добром путу да уради нешто добро видело се у квалификацијама, када је у уједначеној групи Ф Грчка заузела прво место, оставивши иза себе Хрватску, Израел, Летонију, Грузију и Малту.

Грчка је у тим квалификацијама сјајно играла на резултат. Већину утакмица доила је голом разлик, највећу победу у квалификацијама Грчка је имала над Малтом од 3:1.

Занимљиво је да је у су најбољи стрелци у квалификацијама били Фетфацидис, Пападопулос и Торосидис са по два поготка. Све то јасно даје до знања да је снага грчке репрезентације у тимској игри.

Највећи терет квалификација поднели су Карагунис и Салпингидис који су одиграли свих десет мечева. Они ће представљати окосницу тима и на наредном шампионату заједно са Самарасом, Торосидидом и Гекасом.

Сантосови изабраници имаће солидне шансе да се докопају друге фазе шампионата јер се налазе у нешто лакшој групи А заједно са Пољском Русијом и Чешком.

Грчка игра премијерни меч на шампионату, а противник ће бити један од домаћина такмичења репрезентација Пољске.

Селектор Сантос је на ЕП повео следеће играче:

Голмани:

1. Костас Халикас (ПАОК) 30/0

12. Александрос Цорвас (Палермо) 16/0

13. Михалис Сифакис (Арис) 11/0

Одбрана:

2. Јанис Манијатис (Олимпијакос) 8/0

3. Јоргос Цавелас (Монако) 5/0

4. Стелиос Малезас (ПАОК) 2/0

5. Кирјакос Пападопулос (Шалке) 7/2

8. Аврам Пападопулос (Олимпијакос) 32/0

15. Василис Торосидис (Олимпијакос) 44/6

18. Сотирис Нинис (Панатинаикос) 19/2

19. Сократис Папастопулос (Вердер) 27/0

20. Хозе Халебас (Олимпијакос) 3/0

Средина терена:

6. Григориос Макос (АЕК) 10/0

9. Никос Либеропулос (АЕК) 75/13

10. Јоргос Карагунис (Панатинаикос) 116/8

16. Јоргос Фотакис (ПАОК) 9/2

21. Костас Кацуранис (Панатинаикос) 90/9

22.Костас Фортунис (Кајзерслаутерн) 2/0

23.Јанис Фетвацидис (Олимпијакос) 12/3

Напад:

7. Јоргос Самарас (Селтик) 53/7

11. Костас Митроглу (Атромитос) 12/0

14. Димитрис Салпангидис (ПАОК) 55/6

17. Теофанис Гекас (Самсунспор) 57/21

Селектор: Фернандо Сантос

Континентални шампионат Немци су освајали три пута, а на прошлом континенталном шампионату „панцери" су изгубили и треће финале овог такмичења. Тада је од њих била боља Шпанија.

Репрезентација која је, на муку Енглеза, последњи пут на европски трон засела у сред Лондона, када је у финалу победила Чешку - сада се спрема да по четврти пут понови тај успех.

О снази Немачке најбоље говори податак да је ова репрезентација укњижила свих десет победа у квалификацијама из исто толико мечева. „Панцери" су се и први пласирали на Европско првенство, још почетком септембра, када је, два кола пред крај, савладала Аустрију са 6:2. На крају Немачка је убедљиво заузела прво место са 30 бодова, чак 13 више од другопласиране Турске.

Играчи који су вукли тим у овим квалификацијама су голман Нојер, Филип Лам и Томас Милер, који су одиграли свих десет квалификационих мечева, док је најбољи стрелац био Мирослав Клосе са девет голова.

Ако овим играчима додамо Озила, који је имао сјајну сезону у Реалу, Кедиру, Подолског, Гомеса, Гецеа и наравно Швајнија (Бастијана Швајнштајгера) - онда је јасно зашто је ова репрезентација једна од оних која улива страх у кости противницима.

Ова група квалитетних индивидуалаца маестрално је вођена од стране селектора Јоакима Лева, тако да су сви појединачни квалитети преточени у моћни тим.

Иако је на пријатељским мечевима Немачка постизала променљиве резултате (победе над Холандијом и Израелом, порази од Француске и Швајцарске и реми са Украјином), Лев је и раније доказао да зна савршено да темпира форму за почетак такмичења.

У групи Б са Немачком, Данском и Португалом „панцери" неће имати право на грешку, али ако неко зна да доминира у „групи смрти" - то су управо они.

Прву утакмицу на шампионату Немачка игра 9. јуна против Португала.

Немачка је на Европско првенство повела следеће играче:

Голмани:

1. Мануел Нојер (Бајерн) 26/0

12. Тим Визе (Вердер) 6/0

22. Рон- Роберт Зилер (Хановер) 1/0

Одбрана:

3. Марсел Шмелцер (Дортмунд) 6/0

4. Бенедикт Ховедес (Шалке) 8/0

5. Матс Хумелс (Дортмунд) 14/1

14. Холгер Бадштубер (Бајерн) 19/1

16. Филип Лам (Бајерн) 85/4

17. Пер Мертесакер (Арсенал) 80/1

20. Жером Боатенг (Бајерн) 20/0

Средина терена:

2. Икај Гундоган (Дортмунд) 2/0

6. Сами Кедира (Реал Мадрид) 26/1

7. Бастијан Швајнштајгер (Бајерн) 90/23

8. Месут Озил (Реал Мадрид) 32/8

15. Ларс Бендер (Бајер Леверкузен) 5/0

18. Тони Крос (Бајерн) 25/2

19. Марио Геце (Дортмунд) 13/2

21. Марко Ројс (Менхенгладбах) 5/1

Напад:

9. Андре Шурле ( Леверкузен) 13/6

10. Лукас Подолски (Келн) 96/43

11. Мирослав Клосе (Лацио) 115/63

13. Томас Милер (Бајерн) 26/10

23. Марио Гомес (Бајерн) 51/21

Селектор: Јоаким Лев

Када је Ђовани Трапатони преузео ову репрезентацију 2008. године, преузео је екипу која није учествовала на Европским првенствима две деценије. Ирци су у квалификацијама за првенство 2008. године победили само четири пута, од чега два пута Сан Марино, и завршили су далеко иза Немачке и Чешке. Долазак искусног Италијана готово истог тренутка донео је резултате.

Ирска је 2010. године била на прагу Светског првенства, али је погодак Вилијама Галаса, сигурно један од контроверзнијих у историји ове игре, одвео Французе у Јужну Африку.

У квалификацијама за првенство у Пољској и Украјини, Ирска је завршила иза Русије, али су у плеј-офу учинили оно што је из неког разлога нашим репрезентативцима било претешко - преслишали су Естонију чиме су изборили право да се нађу међу најбољим селекцијама Старог континента.

Ирска је поражена само једном у квалификацијама, и то 3:2 од Русије, али су остатак одиграли доста конзистентно и сигурно. Успут су победили у неколико доста озбиљних припремних утакмица, рачунајући и сусрет са Трапатонијевом родном Италијом од 2:0.

Шај Гивен и Роби Кин обележили су квалификације када је Ирска у питању. Први је забележио своју 120. утакмицу у националном дресу, док је Кин стигао до бројке од 53 голова за своју репрезентацију.

Ова, Трапатонијева Ирска, постигла је и национални рекорд по броју утакмица на којима нису примили погодак. Гивен није лопту вадио из мреже од пораза од Уругаја од 3:2, па све до победе над Јерменијом од 2:1. Све скупа, Ирска није примила погодак на осам сусрета, а на 13 утакмица нису поражени.

"Ирска је одабрала овај стручни штаб како би стигла до резултата, и мислим да смо испунили очекивања. Играчи су учинили исто", истакао је Трапатони, који је поражен само два пута од маја 2008. године.

Претходни пут када се Ирска нашла на Европској смотри фудбала била је 1988. година, а те године су на свом дебију савладали Енглеску са 1:0, сада већ легендарним поготком Реја Хотона.

Место у полуфиналу Ирцима су преотели Холанђани, иначе каснији победници турнира.

Ирска је била близу месту у завршници у још три наврата у периоду од 1992. до 2000. годинеали су у доигравању губили од Холандије, и Турске два пута.

Међутим, иако је Ирски изабрани тим у очигледном резултатском и играчком успону, њихов пролаз у четвртфинале у групи са Шпанијом, Италијом и Хрватском не делује претерано изгледан. Ирци јесу, наравно, показали да могу да играју са свима на равној нози, као и да са правом тактиком и уз карактеристичан ниво пожртвованости јесу у стању да помрсе рачуне оним најбољима. Ирци можда неће догурати далеко, али ће свима сигурно бити тврд орах, ту укључујући и браниоца титуле репрезентацију Шпанију.

Сасвим је сигурно, с друге стране, да ће ова екипа бити миљеник великог броја „неутралних" европских навијача, односно оних који немају ту срећу да свој национални тим прате у Пољској и Украјини.

Ђовани Трапатони је поверење указао следећој 23-рици фудбалера:

Голмани: Шај Гивен, Кирен Вествуд, Дејвид Форд

Одбрана: Шон Сент Леџер, Ричард Дан, Џон О'Шеј, Стивен Кели, Пол Мекшејн, Дарен О'Ди Везни ред: Стивен Ворд, Глен Вилен, Ајден Мекгиди, Кит Ендрјус, Демијен Даф, Стивен Хант, Пол Грин, Џејмс Меклин

Напад: Кевин Дојл, Роби Кин, Џон Волтерс, Шејн Лонг, Сајмон Кокс

Ћезаре Прандели, међутим, донео је стабилност и мирноћу групи неоспорно квалитетних играча од тренутка када је 2010. године преузео кормило. Он је сео на ужарену столицу након једног од најблеђих покушаја одбране светског трона, када је Италија отишла из Јужне Африке а да се још ни кофери нису сасвим распаковали. „Азури" су завршили последњи у групи, иза Парагваја, Словачке и Новог Зеланда.

Али начин на који су се Италијани пласирали на ово Европски првенство, што је љубитељима фудбала у Србији итекако познато, је подоста импресиван. Италија није поражена, а уз то примила је само два поготка. Довољно да се подгреју амбиције никад задовољне италијанске спортске јавности. Пораз од Русије, на једином припремном сусрету уочи првенства, на коме су иначе примили више голова него у целокупним квалификацијама, није никога обесхрабрио.

Њихов скор од 26 поена у квалификацијама, из десет утакмица, је национални рекорд. Не рачунајући шест одиграних минута са нашом селекцијом у Ђенови, Италија није примила погодак 625 минута, између мечева са Естонијом у септембру 2010. године и гола на Маракани 13 месеци потом.

"Мој тим жели да уједини Италијане, не да их дели. Ми имамо идеје, осећања и смисао за алтруизам. Сви о нама суде на основу резултата, а мислим да смо већ урадили доста. Сада се фокусирамо на оно главно, на турнир у Пољској и Украјини. Верујем да ће тим наставити у ритму у ком је и кренуо", изјавио је Ћезаре Прандели, „Дон Кихот" италијанског фудбала.

Иначе, колико Италијанима никада није фалило успеха, или можда среће, када су у питању планетарни шампионати, толико су увек остајали без истог на Европским првенствима. Истина, Италија је била првак Старог континента давне 1968. године, под палицом тренера Ферућија Валкаређија и са Дином Зофом на голу. Старији навијачи сећају се да је у римском финалу Италија била боља од Југославије, али тек након поновљеног сусрета. У првом је било 1:1.

Јако близу понављања тог успеха били су и 2000. године, али им је трон из руку отргнуо Силван Вилтор изједначујућим поготком у последњим тренуцима великог финала. Давид Трезеге, златним голом у продужецима, само је докрајчио грогираног противника.

Полуфинала 1980. и 1988. године такође су нешто чиме се Италијани имају подичити. Пре четири године, под вођством Роберта Донадонија, Италија је испала у четвртфиналу, тек након једанаестераца, после 120 минута без голова са будућим прваком Шпанијом.

Да ли икога чуди и то што су Италијани рекордери када су у питању узастопни минути без примљеног поготка на Европском првенству?

Алесандро Дел Пјеро, кога на велику жалост не само Италијана, нећемо гледати у Пољској и Украјини, један је од пет играча који су играли на четири завршна турнира континенталног шампионата.

Од Италијана на такмичењима овог типа, па тако и сада, може да се очекује готово све. Да ово није претеривање, може да потврди свако ко је икада гледао „азуре" како се муче у групној фази неког такмичења, како головима из полуприлика долазе до минималних победа, и на крају, како са највишег постоља гледају репрезентације објективно боље од себе.

Oве године, и поред оптерећења проузрокована конфузном ситуацијом у домовини, Италија ће се представити са доста солидном екипом, која ако се ствари у и око репрезентације сложе на прави начин, може далеко.

Италија не Европском првенству наступа у Групи Ц, где ће јој противници бити Шпанија, Хрватска и Ирска. Утакмице са њима играће управо у овом редоследу, у Гдањску и Познањ.

Ћезаре Прандели определи осе за следеће играче:

Голмани: Ђанлуиђи Буфон, Морган Де Санктис, Салваторе Сиригу

Одбрана: Ђорђо Кјелини, Кристијан Мађо, Ангело Огбона, Федерико Баљзарети, Игњацио Абате, Леонардо Бонући, Андреа Барзаљи

Средина терена: Тијаго Мота, Емануеле Гаћерини, Клаудио Маркизио, Рикардо Монтоливо, Данијеле Де Роси, Андреа Пирло, Алесандро Диаманти, Антонио Ноћерино

Напад: Марио Балотели, Антонио Касано, Фабио Борини, Антонио Ди Натале, Себастијан Ђовинко

Репрезентација Португала увек је у својим редовима имала фудбалске велемајсторе, али ова репрезентација никада није успела да се окити титулом. ТО није пошло за руком генерацији Фига, Дека и осталих, а почело је да измиче и новој супергенерацији предвођеној Роналдом, Нанијем, Меирелешом и другима.

Шампионат у Пољској и Украјни најбоља је прилика да се ова репрезентација окити једним битним трофејом, јер се готово сви играчи налазе у зениту каријере. Уколико им сад промакне трофеј питање је да ли ће ова генерација предвођена Роналдом икада ишта освојити.

Најтежи задатак Португал ће највероватније имати у групној фази такмичења где се налази у веома тешкој групи Б заједно са два највећа фаворита (иза Шпаније), репрезентацијама Холандије, Португала и увек незгодне Данске.

Неће бити чудо уколико Португал не освоји једно од прва два места, јер су и Холанђани и Немци одлучни да и ове године нападну европски трон.

Сам пут до Европског првенства није био лаган за Португалце. У квалификационој групи Х Португалци су заузели тек друго место, иза рерпезентације Данске. Највећа два кикса Португал је направио у првом колу када је ремизирао са Кипром 4:4 и у последњој утакмици коју је изгубио на гостовању против Данске са 2:1.

На крају су изабраници тренера Паола Бента пут до Европског првенства морали да траже преко баража где су се други пут за редом састали са репрезентацијом Босне и Херцеговине. Иако су били фаворити, отпор БиХ био је сломљен тек у Лисабону, где су савладали БиХ са 6:2.

У квалификацијама Португал је још једном показао да је највећа слабост тима одбрана. Иако у задњој линији играју неки сјајни играчи попут Пепеа, Коентраа и Бруна Алвеша, у квалификацијама је ова екипа на осам мечева примила 12 голова.

Наравно, највећа снага репрезентације је Кристијано Роналдо, један од најбољих фудбалера на планети. Проблем је што овај играч у дресу репрезентације не пружа партије као када игра за мадридски Реал, а он није једини који није на нивоу у дресу националног тима. Уколико Роналдо заигра као што зна, нема сумње да ће цео тим играти сјајно. У ситуацији у којој Португал игра за гол више, форма Роналда биће кључна за игру целог тима.

Имајући у виду да је на три припремна меча Португал два одиграо нерешено (против Пољске и Македоније) и један изгубио (против Турске), чини се да ова репрезентација још тражи праву форму за шампионат.

Први меч на Европском првенству Португал игра 9. јуна против Немачке,13. јуна се састаје са Данском, а четири дана касније са Холандијом.

Састав репрезентације Португала:

Голмани:

1. Едуардо (Бенфика) 27/0

12. Руи Патрисио (Спортинг) 10/0

22. Бето (Клуж) 2/0

Одбрана:

2. Бруно Алвеш (Зенит) 49/5

3. Пепе (Реал Мадрид) 38/2

5. Фабио Коентрао (Реал Мадрид) 21/1

13. Рикардо Кошта (Валенсија) 10/0

14. Роландо (Порто) 14/0

19. Мигел Лопес (Брага) 0/0

21. Жоао Переира (Спортинг) 14/0

Средина терена:

4. Мигел Велосо (Дјенова) 23/2

6. Кустодио (Брага) 0/0

8. Жоао Мутињо (Порто) 42/2

10. Рикардо Кварежма (Бешикташ) 34/3

15. Рубен Микел (Сарагоса) 8/2

16. Раул Меирелеш (Челси) 55/8

17. Нани (Манчестер Јунајтед) 53/12

20. Хуго Вијана (Брага) 27/1

Напад:

7. Кристијано Роналдо (Реал Мадрид) 89/32

9. Хуго Алмеида (Бешикташ) 41/15

11. Нелсон Оливеира (Бенфика) 2/0

18. Силвестре Варела (Порто) 6/1

23. Хелдер Постига (Сарагоса) 48/19

Селектор: Паоло Бенто

Хрватска је била не једном, већ са обе ноге у полуфиналу када је Ивица Класнић довео наше западне суседе у вођство у 119. минуту сусрета.

Међутим, Славен Билић није успео ни да се врати на клупу након прославе поготка када је Семих Шентурк постигао погодак з аизјендачење. Турци су славили након пенала, а Хрвати се дуго нису опоравили од шокантног пораза, о чему сведочи чињеница да нису успели да се пласирају на Светско првенство у Јужној Африци.

Две године потом Хрватска је дочекала да јој поново на „црту изађе" Турска. До тада неубедљива Хрватска просто је одувала је Турке усред Истанбула, и пут ка још једном великом такмичењу ове репрезентације био је отворен.

„Хвала Богу, готово је... Успели смо. Поново смо на великом такмичењу", изјавио је селектор Билић након загребачких 0:0.

И заиста, Хрватска се пласирала на четири од пет Европских првенстава од распада Југославије. Успешни нису били само 200. године, када их је избацила управо наша селекција.

На прво континенталном шампионату, Хрватска је догурала до четвртфинала, где су поражени од каснијих победника Немаца.

Оса, година касније нису успели да прођу групу, али су далеко боље деловали четири године касније, када су у групној фази имали максималан учинак. Том приликом славили су и против Немачке, а резултат је био 2:1.

Не би било праведно изоставити и велики допринос играчима из Хрватске који су, као чланови Југославије, два пута били други на Европским првенствима. Први пут на првом одиграно турниру 1960. године, а други пут осам година касније.

Од садашње генерације Хрватске нико заиста не зна шта да очекује, и било какав њихов крајњи домет неће бити изненађење у правом смислу те речи. Хрвати ће играти у изузетно јакој груп Ц са Ирском, Италијом и Шпанијом. Управо ће то бити редослед по коме ће се Хрватска састајати са својим противницима.

Дрес Хрватске ће у Пољској и Украјини носити следећи фудбалери:

голмани:

Стипе Плетикоса, Иван Келава, Данијел Субашић

Одбрана:

Иван Стринић, Јосип Шимунић, Јурица Буљат, Ведран Ћорлука, Гордон Шилденфелд, Домагој Вида

Средина терена:

Данијел Прањић, Иван Ракитић, Огњен Вукојевић, Лука Модрић, Даријо Срна, Милан Бадељ, Иво Иличевић, Томислав Дујмовић, Нико Крањчар, Иван Перишић

Напад:

Никица Јелавић, Марио Манџукић, Ивица Олић, Едуардо

Селектор Берт ван Марвијк на располагању има најјачи састав. Арјен Робен је ове сезоне изгубио три трофеја, сигурно има мотив више да освоји такмичење са репрезентацијом. Весли Снајдер је имао лошу сезону у Интеру, па и он мора да докаже да је и даље један од најбољих везних играча Старог континента.

Са друге стране, нападачи су ове сезоне били феноменални. Робин ван Перси је први стрелац енглеске Премијер лиге. Клас-Јан Хунтелар играо је као препорођен у Шалкеу, док се много очекује од фудбалера Барселоне Ибрахима Афелаја.

Одбрана је, ипак, нешто сасвим посебно. Хејтинга и Матијсен требало би да буду пар штопера, док је клупа "танка" на тој позицији. Први голман ће бити Мартин Стекеленбург, док ће своју прилику сда клупе чекати ове године фантастични Тим Крул.

Квалификације су "одрађене" у великом стилу. У првих девет мечева, Холандија је била више него убедљива, укључујући и победу над Сан Марином од 11:0. Ипак, у последњем колу дошло је до опуштања, па су Швеђани успели да нанесу пораз "лалама" од 3:2.

Најбољи стрелац "лала" у квалификацијама био је Клас-Јан Хунтелар, који је постигао чак 12 голова, што му је било довољно да заузме прво место на листи најбољих стрелаца, са три поготка више од Мирослава Клосеа.

Холандија се у Украјини и Пољској налази у групи Б, заједно са репрезентацијама Данске, Немачке и Португала. Изузетно тешка група биће најбољи показатељ колико у овом тренутку могу изабраници Берта ван Марвијка.

Ако холандски напад успе да надомести нешто "тању" одбрамбену линију, као што је то чинио у квалификацијама, "лале" су, после Шпаније, можда и највећи фаворит за освајање Европског првенства.

Екипа која ће представљати Холандију на Европском првенству:

Голмани:
1. Мартен Стекеленбург (Рома) 45/0
12. Михаел Ворм (Свонси) 9/0
22. Тим Крул (Њукасл) 3/0

Одбрана:
2. Грегори Ван дер Вил (Ајакс) 30/0
3. Џон Хејтинга (Евертон) 76/7
4. Јорис Матијенсен (Малага) 80/3
5. Вилфред Бума (ПСВ) 36/2
13. Рон Флар (Фејнорд) 5/0
15. Џетро Вилијемс (ПСВ) 1/0
21. Калид Буларуз (Штутгарт) 35/0

Средина терена:
6. Марк ван Бомел (Милан) 75/10
8. Најџел де Јонг (Манчестер Сити) 58/1
10. Весли Снајдер (Интер) 82/23
11. Арјен Робен (Бајерн) 55/17
14. Стијн Шарс (Спортинг) 16/0
17. Кевин Стротман (ПСВ) 11/1
23. Рафаел Ван дер Варт (Тотенхем) 94/17

Напад:
7. Дирк Кајт (Ливерпул) 86/24
9. Клас-Јан Хунтелар (Шалке) 51/31
16. Робин ван Перси (Арсенал) 63/26
18. Лук де Јонг (Твенте) 7/1
19. Лусијано Нарсинг (Херневен) 0/0
20. Ибрахим Афелај (Барселона) 36/3

Под заставом СССР-а популарна „зборнаја" је три пута играла финале, али против Шпаније, Холандије и Немачке није имала среће.

Под вођством Гуса Хидинка, млађани Аршавин предводио је „зборнају" на Европском првенству у Аустрији и Швајцарској, када је ова репрезентација оставила сјајан утисак. Пласманом у полуфинале „зборнаја" је била најпријатније изненађење турнира.

Четири године касније амбиције су још веће. Изабраници Дика Адвоката се потајно надају да би сада могли да оду и корак даље, до финала, а можда чак и да узму трофеј европског првака.

Квалитет за тако нешто постоји. У последње четири године руско првенство постало је једно од најквалитетнијих у Европи, велики број играча у националном тиму је из домаћих клубова, сви предуслови за добар резултат су ту.

Највећа снага Русије у овом тренутку је изванрдна одбрана. У квалификацијама ова репрезентације је примила само четири гола на десет мечевима. У групи са Ирском, Јерменијом, Словачком, Македонијом и Андором „зборнаја" се до самог краја борила да освоји прво место и избегне бараж.

Битне победе у квалификацијама забележене су на гостовању против Ирске и Словачке, док је једини већи неуспех Русија забележила у другом колу када је на свом терену поражена од Словачке.

Најбољи стрелци у квалификацијама за Русију били су Џагојев и Пављученко са по четири поготка, док су једина два фудбалера која су одиграла свих десет мечева Березуцки и Аршавин.

Русија на први поглед неће имати превише тежак задатак у групној фази такмичења. У групи налази се са Пољском, Грчком и Чешком и на први поглед квалитет је на страни „зборнаје".

Селектор Дик Адвокат на Европско првенство повео је следеће играче:

Голмани:

1. Игор Акинфејев (ЦСКА Москва) 51/0

13. Антонин Шунин (Динамо Москва) 2/0

16. Вјачеслав Малефејев (Зенит) 24/0

Одбрана:

2. Александар Ањуков (Зенит) 65/1

3. Роман Шаронов (Рубин) 65/1

4. Сергеј Игнашевич (ЦСКА Москва) 74/5

5. Јури Жирков (Анжи) 51/0

12. Алексеј Березуцки (ЦСКА Москва) 47/0

19. Владимир Гранат (Динамо Москва) 0/0

21. Кирил Набабкин(ЦСКА Москва) 0/0

Средина терена:

6. Роман Широков (Зенит) 21/4

7. Игор Денисов (Зенит) 25/0

8. Константин Зирјанов (Зенит) 49/7

9. Марат Исмаилов (Спортинг Лисабон) 33/2

15. Дмитри Комбаров (Спартак Москва) 4/0

17. Алан Џагоев (ЦСКА Москва) 19/4

18. Александар Кокорин (Динамо Москва) 4/0

22. Денис Глушаков (Локомотива Москва) 9/1

23. Игор Семшов (Динамо Москва) 57/3

Напад:

10. Андреј Аршавин (Зенит) 70/17

11. Александар Кержаков (Зенит) 60/18

14. Роман Пављученко (Локомотива Москва) 46/20

20. Павел Погребњак (Фулам) 32/8

Сигурно је актуелни европски и светски шампион први фаворит турнира у Украјини и Пољској. Екипа која нема слабу тачку и која је одлично вођена од стране искусног Висентеа дел Боскеа има велики потенцијал и сигурно није рекла последњу реч на међународној сцени.

"Увек је лакше освојити трофеј, него одбранити га", чувена је констатација. Ипак, играчи који чине ослонац Реала и Барселоне, две велике европске екипе, знају како се играју велики мечеви, занју да играју на резултат и, на крају крајева, знају како се узимају титуле.

Везни ред ће и на овом турниру бити ударна снага "фурије". Ђави, Инијеста, Фабрегас и Ћаби Алонсо, појачани младим снагама Давидом Силвом и Хуаном Матом, имена су која уливају страх у кости сваком ривалу.

Напад Шпаније биће отупљен изостанком Давида Виље, најбољег стрелца у историји репрезентације, па ће прилику да се докажу имати успавани Фернандо Торес, као и Педро Родригез и Фернандо Љоренте.

У одбрани недостаје Карлес Пујол, капитен Барселоне, али "фурија" има довољно квалитетних играча да "закрпе" сваку рупу у последњој линији. На голу је неприкосновен Икер Касиљас, док са клупе своју прилику вребају Виктор Валдез и Пепе Реина.

Највећи проблем шпанске репрезентације могао би да буде велики ривалитет између играча Барселона и Реала, који је у последње две године стигао до врхунца. Шпански медији извештавају да Пике (Барселона) и Рамос (Реал) не могу "очима да се виде", па ће Дел Боске имати велики посао да помири непомирљиво.

Шпанија се фуриозно пласирала на ЕВРО. "Фурија" је у свим мечевима забележила победе и више него убедљиво ставила до знања свим ривалима да са њима нема шале. Најбољи стрелац у квалификацијама био је Давид Виља са седам погодака, који ће пропустити шампионат због тешке повреде.

Дел Боскеови момци ће на Европском првенству играти у групи Ц, где ће им, поред Хрватске и Републике Ирске, највећи конкурент за прво место бити препорођена репрезентација Италије.

Екипа која ће представљати Шпанију у Украјини и Пољској:

Голмани:
1. Икер Касиљас (Реал Мадрид) 129 утакмица/0 голова
12. Виктор Валдез (Барселона) 7/0
23. Пепе Реина (Ливерпул) 24/0

Одбрана:
2. Раул Албиол (Реал Мадрид) 32/0
3. Ђерар Пике (Барселона) 38/4
15. Серхио Рамос (Реал Мадрид) 84/6
17. Алваро Арбелоа (Реал Мадрид) 33/0
18. Ђорди Алба (Валенсија) 4/0

Средина терена:
4. Хави Мартинез (Билбао) 7/0
6. Андрес Инијеста (Барселона) 64/10
8. Ћави Ернандез (Барселона) 108/11
10. Сеск Фабрегас (Барселона) 63/8
14. Ћаби Алонсо (Реал Мадрид) 94/12
16. Серхио Бускец (Барселона) 38/0
20. Санти Казорла (Малага) 41/5
21. Давид Силва (Манчстер Сити) 56/15
22. Хезус Навас (Севиља) 16/1

Напад:
5. Хуанфран (Атлетико) 1/0
7. Педро Родригез (Барселона) 15/2
9. Фернандо Торес (Челси) 91/27
13. Хуан Мата (Челси) 16/5
11. Алваро Негредо (Севиља) 8/5
19. Фернандо Љоренте (Билбао) 20/7

И ове године мета је иста, али је одстојање можда мало ближе него раније. Са Ројом Хоџсоном на клупи навијачи можда и нису оптимисти, посебно ако се има у виду да је први играч кога се селектор одрекао Рио Фердинанд.

Ипак, са рповереним играчима попут Кола, Терија, Џерарда и Рунија и са „младом крвљу" коју чине Велбек, Џонсон, Јанг, Чембрлен и другови, трофеј континенталног првака није недостижан.

Енглези нису имале већих проблема у квалификацијама где су са 18 бодова заузели прво место групе Г, испред Црне Горе, Швајцарске, Велса и Бугарске.

На четири пријатељска меча пре почетка квалификација Енглези су највећу победу остварили над европским и светским шампионом Шпанијом прошле године, савладали су и Швеђане минималним резултатом. Ове године, на два пријатељска меча "горди албион" је поражен од Холандије док је на последњој провери савладао Норвешку.

На Европском првенству „Горди албион" налази се у групи Д са домаћином Украјном, Шведском и Француском и имаће веома тежак задатак да освоји једно од прва два места које их води у наредну рунду.

На Хоџсоновом списку налазе се:

Голмани: Џо Харт (Манчестер Сити), Роберт Грин (Вест Хем), Џек Батланд (Бирмингем)

Одбрана: Ешли Кол, Џон Тери, Гери Кејхил (Челси), Глен Џонсон (Ливерпул), Фил Џонс (Манчестер Јунајтед), Лејтон Бејнс (Евертон), Џолијен Лескот (Манчестер Сити), Фил Џагијелка (Евертон).

Средина терена: Стивен Џерард, Стјуарт Даунинг (Ливерпул), Френк Лампард (Челси), Скот Паркер (Тотенхем), Џејмс Милнер (Манчестер Сити), Алекс-Окслејд Чемберлен, Тио Волкот (Арсенал), Ешли Јанг (Манчестер Јунајтед).

Напад: Вејн Руни, Дени Велбек (Манчестер Јунајтед), Енди Керол (Ливерпул), Џермејн Дефо (Тотенхем).

Рибери и Бензема су вође екипе, која и најквалитетнијим репрезентацијама може да зада велике проблеме. "Петлови" су добро покривени на свим позицијама, атмосфера је боља него икада, а чини се да је Блан нашао добар баланс младости и искуства.

Француска на два претходна велика такмичења није прошла групну фазу такмичења. У Јужној Африци је дошло и до праве побуне против селектора Рајмона Доменека, а неколико првотимаца било је кажњено забраном играња утакмица у дресу са националним грбом.

Сада су сви ти проблеми иза "триколора", а екипа ће покушати да освоји трећу титулу шампиона Европе, прву после 2000. године, када је можда и најбоља генерација француских фудбалера објединила титуле континенталног и светског шампиона.

Одбрана делује прилично чврсто. Мексес, Кошћелни и Рами играће главну улогу у последњем реду испред Лориса, док су на боковима мање-више стандардни Клиши и Ревељер. Врло офанзивни везни ред у којем се налазе Рибери, Насри и Менез сигурно ће задавати велике проблеме противничким одбранама.

У квалификацијама за Евро, Француска је водила велику борбу са Босном и Херцеговином за прво место у групи. Бод у последњем колу у директном окршају био је довољан Блановим момцима да се букирају пут за Украјину и Пољску.

Најбољи стрелци квалификација били су Бензема, Малуда и Јоан Гуркуф, који ће пропустити континентални шампионат. Најстандарднији је био Иго Лорис, док ће Стив Манданда тешко добити прилику да брани на првенству.

Све у свему, тешка група у којој се, осим "триколора", налазе Енглеска, Шведска и домаћин Украјина, биће прави показатељ колико у овом тренутку могу Бланови момци.

Екипа Француске за Европско првенство:

Голмани:
1. Иго Лорис (Лион) 31/0
16. Стив Манданда (Марсеј) 15/0
23. Седрик Карасо (Бордо) 1/0

Одбрана:
3. Патрис Евра (Манчестар јунајтед) 40/0
4. Адил Рами (Валенсија) 18/1
5. Филип Мексес (Милан) 24/1
13. Антони Ревељер (Лион) 16/1
21. Лоран Кошћелни (Арсенал) 1/0
22. Гаел Клиши (Манчестер Сити) 11/0

Средина терена:
2. Матју Дебуши (Лил) 4/1
6. Јоан Кабај (Њукасл) 11/0
7. Франк Рибери (Бајерн) 58/8
11. Самир Насри (Манчестер Сити) 29/3
12. Блез Матуиди (ПСЖ) 4/0
14. Жереми Менез (ПСЖ) 11/0
15. Флоран Малуда (Челси) 75/8
17. Јан Мвила (Рен) 18/1
18. Алу Дијара (Марсељ) 39/0
19. Марвин Мартин (Сошо) 10/2
20. Хатем Бен Арфа (Њукасл) 9/2

Напад:
8. Матју Валбуена (Марсељ) 11/2
9. Оливије Жиру (Монпеље) 4/1
10. Карим Бензема (Реал Мадрид) 43/13