Ћезаре Прандели такође није дозволио себи да одступа од опробане формације. Једина измена у односу на меч са Немачком био је Абате на десном боку, уместо Баљзаретија.

Шпанија је меч почела у истој формацији и у истом саставу као и први меч на овом шампионату, када су они и Италија поделили бодове. Италија, на другој страни, уместо у 3-5-2 формацији, светском и европском прваку супротставила се у формацији 4-1-3-2, где је најистакнутије место било резервисано за, сасвим јасно, Андреу Пирла.

Управо тај фудбалер је, већ у другом минуту и након нешто слабије интервенције шпанских дефанзиваца, шутирао ка голу Касиљаса, али није био довољно прецизан.

Брзо је Шпанија одговорила на овако агресиван старт Италијана. Карактеристична игра „фурије", досадна одређеном делу фудбалске јавности, брзо је пребацила тежиште на половину Италије. Из тога су се изродила два ударца Серхија Рамоса, један са дистанце и један главом након корнера.

У 10. минуту Ћави је имао прилику да савлада Буфона, али је лопта након његовог шута са ивице казненог простора отишла преко пречке.

Наставила је Шпанија да контролише лопту и терен, италијанска одбрана се повијала под налетима фудбалера у црвеним дресовима и само је било питање времена када ће попустити. То се догодило у 14. минуту, када је прво Инијеста, мало је рећи феноменално проиграо Арбелоу, овај је интелигентно сачекао и правовремено упутио лопту ка Давиду Силви који се налазио у налету. Епилог је могао да буде само један – Шпанија је стигла до предности у 14. минуту.

Желели су Италијани брзо да одговоре, али не рачунајући неколико прекида, односно удараца из угла, нису успевали озбиљније да угрозе Касиљаса.

Још један пех задесио је „азуре" у 21. минуту, када је терен због повреде морао да напусти Кјелини. На његово место стигао је на овом турниру јако поуздани Баљзарети.

Ово није превише омело селекцију Италије, па смо и у наредним минутима гледали селекцију Шпаније притиснуту на својој половини. И поред тога, Италија је јако тешко стизала до прилика, док је Шпанија неколико пута припретила након контранапада.

Вредан помена би можда био ударац Касана, након лепог дриблинга, из 28. минута.

Исти фудбалер далеко је боље шутирао у 32. минуту, са далеко веће удаљености, али је Касиљас поново добро интервенисао. Како је време одмицало, чинило се да Италија постаје све агресивнија и самим тим све опаснија. Покушавали су да лоптама по дубини што више притисну задњу линију Шпаније, али су предуго бивали без поседа да би то имало жељени ефекат.

Са протоком времена су и Италијани постајали све уморнији и све немоћнији. Шпанија је деловала самоуверено и лагодно, што им је у 41. минуту и донело конкретан резултат.

Ћави је на савршен начин проиграо будућег саиграча Жордија Албу, који је иначе фудбалер који је највише претрчао на овом турниру, а овај је након одличног пријема још боље послао лопту поред наилазећег голмана Италије. Оно што посебно одушевљава код овог поготка јесте правовременост паса невероватног везисте Барселоне.

Поново је Италија покушала да брзо стигне до поготка који би сада само преполовио предност Шпаније, али конкретне прилике су изостајале. Треба издвојити ударац са полудистанце Монтолива. На супротној страни исто је учинио и Давид Силва, али је Буфон био добро постављен.

Италија је била добар такмац браниоцу титуле током већег дела полувремена, али су Шпанци до голова стизали са наизглед превише лакоће. Уз то, голове су постигли у критичним тренуцима првог дела игре, што све скупа сигурно није имало најбољи ефекат на фудбалере Италије.

У наставку меча Прандели је прилику пружио једином играчу који је био стрелац против Шпаније на овом првенству, Антонију ди Наталеу. Управо је искусни фудбалер Удинезеа већ у 46. минуту могао то да понови, али је његов ударац главом отишао преко пречке.

Ни Шпанија није мировала, па је тако Фабрегас након серије дриблинга у казненом простору умало дошао у прилику да савлада Буфона.

Најбољу прилику за Италију пропустио је поново Ди Натале у 51. минуту. Одлично је, иначе слабо примећени Пирло проиграо Ди Наталеа кога су центиметри делили од недозвољене позиције, али је његов ударац сјајно зауставио Касиљас.

Све ово није пореметило репрезентацију Шпаније, чија игра је деловала подједнако сигурно као и у првом делу, али и за нијансу опрезнија. А онда је нови пех задесио „азуре".

Тијаго Мота повео је једну лопту, да би се затим, нетакнут, ухватио за задњу ложу и са болном гримасом завршио на трави. Убрзо је изнет са терена, а с обзиром на то да је Прандели већ направио три измене, Италијани су били принуђени да до краја играју са десет фудбалера, а чинило се као да им је било потребно 12 како би се носили са Шпанцима.

Од тог момента, Шпанци су спустили ритам, а Италији није преостало ништа него да се томе прилагоди. Шпанија је само одрађивала посао, узела је лопту и трудила се да што више користи ширину и тиме развуче игру. Изнурени Италијани смогли су снаге тек толико да појуре за сенкама шпанских фудбалера и тако покушају да спрече Шпанију да постигне још који погодак.

У томе, ипак, нису успели. Прво је Торес постигао погодак после лепог убацивања, чиме је постао и први фудбалер који је постигао поготке у два финала континенталних првенстава. Четири минута касније, у 84. минуту, Мата користи своје прве минуте на турниру и, након асистенције Тореса, шаље лопту у готово небрањену мрежу.

Тако је Шпанија учинила нешто што нико пре ње није – везала је три велике интернационалне титуле. Овај тим је, првом победом над селекцијом Италије на такмичарској утакмици од 1920. године, у једном потезу оповргао сва оспоравања и уједно и званично постао један од најбољих, ако не и најбољи тим свих времена.

Ово првенство остаће упамћено и по ренесанси италијанског репрезентативног фудбала. Нажалост по њих, за потпуну материјализацију овог напретка и трансформације мораће да сачекају неко друго првенство.

Прву прилику на сусрету, после прекида, створила је Немачка, понајвише због недовољно добре интервенције одбране Италијана. Хумелс је био тај који је могао, да је боље захватио лопту и да се Пирло није налазио на стативи, да донесе рану предност свом тиму.

Ниједна од екипа није дозволила да подлегне важности меча и притиску који он носи, па смо већ од самог старта, на обе стране, имали прилике да видимо солидан број кохерентних акција.

Другу зрелу прилику Немачка је имала у 12. минуту када је Барзаљи неспретно реаговао и умало савладао Буфона. Након корнера који је ова грешка проузроковала, Тони Крос је шутирао доста добро, али је голман Италије успео да одреагује.

Први ударац ка голу Нојера упутио је Монтоливо у 17. минуту. Фудбалер Милана је то урадио одлично, са отприлике 20 метара, али је подједнако добро интервенисао Нојер.

Чувар мреже Бајерна морао је да се протегне и само минут касније, али је успешно укротио ударац, овога пута Касана.

Ово је био увод у неколико минута притиска италијанског националног тима, који је кулминирао поготком. Касано се измигољио између двојице немачких фудбалера, након чега је успео да погоди усамљеног Балотелија. „Супер Марију" је остало само да се поклони и донесе предност свом тиму у 20. минуту. И не само то, Балотели се овим уписао у историју фудбала своје земље, јер је постао стрелац првог поготка за Италију у полуфиналима Европских првенстава.

Немачка је, сасвим природно, покушавала што пре да стигне до поравнања резултата, али покушаји Гомеза и Озила нису дали жељени резултат.

Немцима су посао додатно отежавали „азури" тиме што су, противно свим очекивањима, уместо да се повуку и даље своје линије држали релативно високо. Због тога, „панцери" су били ограничени на ударце са дистанце и полудистанце. Такав покушај вредан помена био је онај Кедирин, када је фудбалер Реала урадио све технички савршено, од пријема лопте до волеј ударца који је уследио. На његову жалост, Буфон је поново добро интервенисао.

Онда је поново на сцену ступио Марио Балотели. У јеку напада Немаца, Монтоливо се докопао лопте коју је сјајно послао нечуваном Балотелију. Нападач Манчестер Ситија је са њом направио неколико корака, да би затим феноменалним ударцем поново послао лопту иза леђа забезекнутог Мануела Нојера.

Нападале су обе екипе у првих 45 минута, али само једна екипа је то радила како треба. У неколико пута немачка одбрана је затајила, међу њима и до сада сјајни Хумелс, а Италија је то два пута искористила. Немачка је деловала, у недостатку бољег израза, збуњено и видно изненађено развојем ситуације.

Лев је морао да продрма своје играче, а то је желео да учини изменама. У свлачионици су остали Подолски и Гомез, а шансу су добили Ројс и Клосе. Чини се да је његова намера донела привремену промену стања на терену, јер је у наставку Немачка деловала доста сигурније, са далеко више „глади" за толико вредним поготком.

Управо је Ројс, у свом првом контакту са лоптом, покушао да савлада Буфона, али његов ударац из казненог простора противника није био довољно добар.

Недуго затим, Немачка је поново припретила. Крос је одиграо повратан пас за Лама, али капитен немачког тима лопту шаље преко гола „азура".

Нападала је Немачка, боље рећи кидисала, али су праве прилике изостајале. Италијани су се делимично повукли, чекајући прилику из контри и полуконтри. Дочекали су је у 60. минуту када је поново Балотели, након два лепа дриблинга, створио себи прилику за ударац, али овога пута лопта одлази поред стативе.

На другој страни, шут из слободног ударца Марка Ројса зауставио је Буфон уз аситенцију пречке.

Италија је имала велику шансу и у 67. минуту, када је Маркизио из заиста добре позиције лопту послао поред леве стативе гола Нојера. Ова ситуација се, иначе, подудара са периодом игре у коме су Немци деловали уморно и готово безнадежно.

У 75. минуту Маркизио је поново могао да постигне погодак, овога пута из још изгледније позиције. Нашао се сам испред голмана Немачке, прво је могао да дода лопту саиграчу који је био на ивици петерца, али ипак се одлучио на ударац, након кога лопта ипак одлази поред даље стативе.

Нису се на овоме зауставили Италијани. „Азури" су већи део времена проводили на противничкој половини, а да је терен био у бољем стању лако су могли и до још једног поготка.

У 82. минуту Ди Натале је промашио врло вероватно најбољу прилику на мечу. Немачка се сасвим оријентисала на напад, што је оставило и више него довољно простора за нападаче Италије. Управо тако се искусни фудбалер Удинезеа нашао сам испред Нојера, али је оклевао и успео само да погоди погрешну страну мреже.

У последњем минуту регуларног дела сусрета прво су Хумелс, а затим и Озил безуспешно покушавали да, колико-толико, врате наду Немцима. Наравно, нису били успешни.

Међутим, у 92. минуту, досуђен је једанаестерац за Немачку након играња руком Баљзаретија у казненом простору. Озил је био прецизан, али осим утехе Немцима ово није донело ништа, јер је судија Ланој недуго затим и одсвирао крај сусрета.

Италија је, без имало сумње, сасвим заслужено друга екипа која иде у кијевско финале. „Азури" су укупно били бољи од фаворизованих Немаца, и још важније, били су знатно конкретнији. Немачка јесте имала периоде солидне игре, праћене уз неколико прилика, али ниједна од њих није се могла окарактерисати идеалном. Остаје само дилема да ли су на овом мечу више одушевили Италијани, или можда разочарали Немци, до вечерас екипа која је највише приказала на овом шампионату.

Изузетно квалитетан меч гледали смо током читавих 120 минута. Истина, озбиљних прилика није било много, али смо уживали у мајсторијама играча обе екипе. Селектори Пауло Бенто и Висенте дел Боске очигледно су се определили за нешто затворенију варијанту, па тешко било прићи головима на обе стране.

Ипак, Шпанија већ у деветом минуту има велику прилику да дође до вођства. Негредо, који се помало изненађујуће нашао у стартној постави, одлично је асистирао Арбелои, али је десни бек „фурије" из повољне ситуације шутирао преко гола.

Португал је у већем делу првог полувремена одлично парирао Шпанији, чак и када је посед лопте у питању. Уго Алмеида заменио је у стартној постави повређеног Поштигу и водио велику борбу са штоперима Шпаније, Рамосом и Пикеом.

Полуприлику да се упише у листу стрелаца у првом делу пропустио је и Кристијано Роналдо, који је искористио једну изгубљену лопту шпанске одбране, али је шутирао поред гола тимског колеге Икера Касиљаса.

Други део припао је Португалцима. Иако поново без изгледнијих прилика, изабраници Паула Бента имали су опасније нападе. Шпанци долазе до даха када је Фабрегас заменио Негреда, али голова није било.

Кристијано Роналдо покушао је у неколико наврата из слободних удараца, али ниједан шут није био довољно прецизан да би завршио у голу Шпаније. Ипак, један од најбољих фудбалера на свету имао је велику прилику да донесе победу свом тиму у регуларном делу, али је у самом финиша меча успео да упропасти сјајан контранапад своје екипе.

Продужеци су донели бољу игру Шпаније. Боље рећи, изгледало је као да се Португалци чувају за пенале, док је „фурија" желела да избегне пенал лутрију. Таква игра једних и других донела је једну прилику. Андрес Инијеста могао је да се прослави, али је Руи Патрисио одлично интервенисао и одне меч до једанаестераца.

Велики притисак био је на играчима обе екипе. Велики умор, али и боља концентрација морали су да одуче победника. Неко је морао да заврши такмичење пре финала, док ће други мирнио чекати сутрашњи меч између Италије и Немачке.

Руи Патрисио и Икер Касиљас одбранили ударце у првој серији Алонсу, односно Мутињу. Инијеста постиже први погодак, а потом и Пепе. Пике је успешан у трећој серији, као и Нани. Рамос доноси нову предност "фурији", а Алвеш постаје трагичар и погађа пречку.

Сеск Фабрегас прилази лопти у последњој серији за Шпанију. Фудбалер Барселоне је сигуран, лопта се од стативе одбија у гол Руија Патрисија, аи Шпанија је у финалу Европског првенства у Украјини и Пољској.

Управо та и таква Италија је одлично отворила сусрет, контролишући лопту и правећи притисак на задњу линију Енглеза од првог минута. А већ у трећем, након запањујућег волеја Де Росија са велике удаљености, „азури" су успели да савладају Харта. Нажалост по њих, лопта је погодила само стативу.

Само два минута потом, јако леп напад енглеског националног тима, у коме су учествовали Руни и Милнер, довео је Џонсона у идеалну позицију да савлада Буфона, али је италијански голман феноменално интервенисао и тиме спасао своју мрежу.

Од тог момента, Енглеска је постала доминантнија, барем привремено. Посебно се рањивом показивала одбрана Италијани када је „албион" нападао по десном боку. Неколико опасних ситуација, без конкретне завршнице, претходило је прилици коју је пропустио Руни у 14. минуту.

Центрирао је вечерас јако добри Глен Џонсон, Руни се бацио како би стигао до лопте коју је затим главом послао преко гола.

Оно што је сигурно пријало гледаоцима на Олимпијском стадиону у Кијеву је то што је заиста висок ритам утакмице који су наметнули фудбалери оба тима одржаван највећим делом првог полувремена, и у првих 25 минута другог.

У 25. минуту Пирло је сјајно уочио несхватљиво усамљеног Балотелија који, као да је и сам остао затечен, није успео најбоље да се снађе па је његов ударац изблокирао Тери. Без разлога су Лескот и Тери дизали руку тражећи офсајд позицију.

Који тренутак касније, поново је Балотели био у одличној позицији да савлада Харта. Феноменално је нападача Манчестер ситија уочио и пронашао Монтоливо, али овај, поново из одличне позиције, није успео да упути квалитетнији ударац.

И енглеска је пропустила своју прилику у овом периоду, када је одличан дупли пас одиграо двојац Манчестер јунајтеда Велбек - Руни, након кога овај други шутира поред гола.

Енглеска је играла са јасном намером да Андреа Пирло буде што даље од лопте, у чему су често одличном маркацијом и успевали, али је зато додатни простор добио Монтоливо. Новопочени фудбалер Милана је то, у складу са својим квалитетом, знао да користи.

Још један запажени фудбалер у плавом дресу на вечерашњем сусрету био је Касано, који је користио сваку прилику која му се пружала да загреје дланове Џоа Харта, иначе најзапосленијег голмана на овом Европском првенству.

У 41. минуту, Балотели је пропустио и своју трећу идеалну прилику, сигурно најбољу за свој тим у првом делу сусрета. Пирло је правовремено и милиметарски прецизно пронашао Касана на другој стативи у казненом простору Енглеске, овај је вратио лопту главом у петерац где ју је дочекао Балотели. Међутим, чак ни ово није било довољно „Супер Марију" да савлада свог саиграча на голу "албиона".

Још дуго би трајао притисак Италијана да га није прекинуо судија Педро Проенса пославши играче на заслужени одмор.

Наставак је почео и најбољом приликом на сусрету, до тог тренутка наравно. Након корнера и одбитка, сјајни Монтоливо је вратио лопту у казнени простор Енглеске. Де Роси се нашао сам, на мање од пет метара од гола Харта, али је некако успео да га промаши.

Али шта рећи о ситуацији из 52. минута? Прво је Де Роси покушао да се искупи ударцем за око 25 метара, који је Харт успео да одбрани али не и да исконтролише, па је лопта завршила на нози Марија Балотелија. Балотели ју је примирио, али је са нешто више од пет метара успео само да погоди Харта.

Али ни то није било све, јер се лопта одбила до Монтолива који лопту уместо у празну мрежу шаље преко пречке. Фудбалер Милана налазио се на око три метра од гола Енглеске.

Енглеска није деловала као екипа која може да угрози Буфона, и то уистину нису ни чинили. На њихову срећу, и Италијани као да су се уморили у овом периоду, када смо гледали и најлетаргичнији фудбал од почетка меча.

Тек у 77. минуту су, колико-толико, запретили Енглези. Центрирао је Џерард из слободног ударца, лопту није успео да закачи Руни па је она завршила у рукама Ђанлуиђија Буфона.

Резервиста у екипи Италије Дијаманти сјајно је шутирао у 81. минуту, али ни он није успео да савлада Џоа Харта.

Како се меч примицао крају, односно истицању 90-тог минута, обе екипе су се задовољиле знатно опрезнијим приступом. Али и поред тога, Италија је коначно могла до гола у 88. минуту, али предиван пријем резервиста Ноћерино није успео да крунише и поготком. Његов ударац из непосредне близине изблокирао је Глен Џонсон.

Међутим, Енглеска је та која је пропустила последњу прилику у регуларном току меча. Лепа акција Енглеске - сјајно се по левој страни убацио Ешли Кол, центрирао је до Керола који користи свој највећи адут, висину наравно, и лопту враћа до Рунија. Његов ударац маказицама, ипак, одлази преко гола.

На крају, отишло се у продужетке.

Они су донели знатно незанимљивији и спорији фудбал од оног којем смо били сведоци у највећем делу регуларног дела сусрета. Енглеска се определила за релативно плитку поставку у фази одбране, а када би и стигли до лопте као по инстинкту би је слали ка робусном Ендију Керолу.

Иако не у истом интензитету, опет је Италија била та која је била конкретнија и, у крајњем случају, боља. Неколико пута шутирао је Балотели, а и Дијаманти је погодио стативу, у намери да упути центаршут.

Једини који је и даље играо на истом нивоу, упркос годинама и дугој сезони, био је феноменални Андреа Пирло, најбољи фудбалер на мечу без икакве дилеме.

Још слабије је било у последњем продужетку, у коме је Италија потпуно доминирала и у коме Енглеска готово да није ни покушавала да пређе половину терена. Неколико пута покушавао је Дијаманти, али фудбалер Болоње једноставно није имао среће.

На крају, као што се могло и претпоставити, о победнику су одлучивали једанаестерци.

Први који је био непрецизан био је Монтоливо у другој серији, али је затим Јанг у наредној погодио пречку за Енглеску. Након тога, Буфон је ухватио "живу" лопту Ешлију Колу, да би затим Дијамантију остало да одведе своју репрезентацију у сасвим заслужено полуфинале Европског првенства.

Фудбалер мадридског Реала одиграо је у Доњецку стоти меч за национални тим и, испоставило се, на најбољи начин прославио јубилеј. По један гол у оба полувремена, други са беле тачке, били су више него довољни да се савлада бледа и неубедљива Француска.

Шпанија ће тако у полуфиналу, на истом месту на Донбас арени, играти против селекције Португала и покушати да се као и пре четири године пласира у велико финале.

Меч између Шпаније и Француске донео нам је много мање него што смо очекивали. Вероватно је за то крива француска екипа, која је, после пораза од Шведске, приказала још једну бледу партију, а тако не може да се победи европски и светски првак.

Поново је Висенте Дел Боске извео тим у којем није било стандардног нападача. Место Фернанда Тореса заузео је Сеск Фабрегас, а чини се да је у таквој формацији најофанзивнији био Давид Силва.

Са друге стране, Кошћелни је у првој постави заменио кажњеног Филипа Мексеса, док је Насри, после незванично потврђених свађа у табору „петлова", остао на клупи.

Већ у првом делу видело се да је Шпанија квалитетнији ривал и што је много битније екипа која зна шта жели и како до тога да дође. Чави и Инијеста поново су феноменално дириговали средином терена, док одбрана није имала тежак посао да заустави Карима Бензему, јединог нападача у постави „триколора".

Први гол на мечу виђен је у 19. минуту. Сјајно је по левој страни прошао Ђорди Алба, прошао поред неспретног Ревељера и одлично на другој страни приметио усамљеног Ћабија Алонса, који рутински успева да савлада голмана Лориса.

Французи су покушали да крену офанзивније. Ипак, осим два покушаја из слободних удараца, од који је ударац кабаја био озбиљнији, „триколори" ништа значајно нису постигли на половини ривала.

Друго полувреме донело је доста офанзивнију игра Француза. Напади које је предводио Франк Рибери деловали су прилично безидејно, али су „триколори" успели да створе једну какву-такву шансу, коју је пропустио Дебуши, шутирајући главом преко гола Касиљаса.

Шпанци су се затворили, нисмо много видели од уобичајене пас-игре, па су Французи у једном добром делу другог полувремена држали више лопту у свом поседу. Међутим, таква игра није донела ни озбиљнију прилику за гол, а камоли резултат.

Играо се већ 90. минут меча, када је Италијан Никола Рицоли досудио пенал за Шпанију. У дуелу су били жорди Алба и Антоан Ревељер, а судија је, можда и престрого, проценио да је леви бек „фурије" фаулиран. Сигуран извођач најстроже казне био је Ћаби Алонсо, који је тако поставио коначан резултат меча.

Шпанија је играла колико јој је било довољно и без превише напора стигла до полуфинала. Французи се враћају кући незадовољни, али са малом утехом да су на првенству издржали дуже него на неколико претходних великих такмичења.

Немачка је у меч ушла као апсолутни фаворит, на крају је убедљиво и славила, али на терену није све било тако лако као што резултат можда говори. Грци, иако очигледно слабији ривал на терену, нису се предавали већ су се борили до последњег даха, на крају доживели подношљив пораз.

Прво полувреме било је сиромашно, бар што се тиче голова. Немачка је од почетка меча наметнула свој ритам, док су Грци покушавали да из чврсте одбране развију брзе контранападе, али за то нису имали превише прилике.

Најбољи период у првом делу Немци су имали од 23. до 26. минута меча, када су створили чак четири изгледне прилике за гол. Серију промашаја започео је Озил, а придружили су му се Клосе и Ројс. У тим тренуцима голман Грчке Сифакис био је најбољи актер на терену.

Немачка, ипак, стиже до предности у првом полувремену. Када нису могли нападачи, за гол се побринуо капитен Филип Лам, који је више прецизним него снажним ударцем успео да савлада Сифакиса.

Друго полувреме настављено је у истом ритму. Немци су држали лопту у ногама, Озил је командовао готово свим нападима "панцера", док Грци нису успевали да повежу више од неколико пасова.

Ипак, "Хелени" изненада стижу до изједначења у 55. минуту. Одличан контранапад по десној страни повукао је Салпингидис, центрирао у петерац Немачке, а Самарас се нашао на правом место и испред Мануела Нојера спровео лопту у гол.

Радост Грка није дуго трајала. Немачка се врло брзо опоравила од шока и поново стигла до предности. Овога пута је Сами Кедира одлично испратио напад Боатенга по десној страни и сјајним волејем савладао Сифакиса. Био је то почетак краја грчке екипе. Играо се 61. минут.

Само седам минута касније, Клосе доноси и два гола предности "панцерима". Одлично је слободан ударац извео Озил, а Клосе показао да и у позним фудбалским годинама има рефлекс правог голгетера. Клосе је овим поготком, на 120. мечу у дресу са националним грбом, дошао само на гол заостатка од најбољег немачког нападача свих времена Герда Милера.

Серију немачких голова наставио је и Марко Ројс. Млади нападач Немаца, који је у стартној постави заменио Лукаса Подолског, оправдао јер поверење Јоакима Лева и донео својој екипи сигуран пораз у полуфинале у 74. минуту.

Ипак, то није било све што се голова тиче. Минут-два пре истека регуларних 90 минута, Грчка је још једном напала, лопта погађа у руку Боатенга, а Словенац Скомина показује на белу тачку. Сигуран извођач је Салпингидис, који тако поставља коначан резултат меча.

Немачка је тако остварила и четврту победу на шампионату, а у полуфиналу ће играти против бољег из сусрета између Енглеске и Италије, који је на програму у недељу.

Иако је ово био дуел две екипе које више него друге воле да играју ослањајући се на контранападе, ниједна екипа није бежала од поседа лопте на самом почетку. Наравно, говоримо о почетном „опипавању терена", карактеристичном за утакмице овакве важности.

Први, какав-такав ударац ка голу упутио је Мутињо, али је шут омаленог везисте није задао превише мука Петру Чеху.

Иако су прилике у првом делу првог полувремена биле оскудне, односно непостојеће, утакмици није мањкало динамичности и ритма. Низали су се ударци из угла на обе стране, а видели смо и неколико опаснијих контри и полуконтри, више у режији репрезентације Чешке.

Управо је тако почела и ситуација у којој је Владимир Дарида сјајно прошао по десном боку, јако лепо је убацио лопту у казнени простор између задње линије Португала и голмана Руија Патрисија, али центиметри су делили Бароша да стигне до лопте и вероватно гола.

И иако заиста нисмо видели изгледну прилику, или било какву прилику би можда било прецизније, Чешка је боље и ангажованије почела овај сусрет. Чак је и Гебреселасије, који је номинално чувао Роналда када год би се овај нашао на десној страни, успевао да пробије по десном боку и да сасвим солидно центрира у неколико наврата.

Португал је једноставно предуго тражио своју игру и свој ритам. Али онда је Фабио Коентрао почео све више да се убацује по левој страни, то је омогућавало његовом саиграчу из Реала Кристијану Роналду да све више улази у средину, што је почело да доноси резултат.

У 33. минуту, када су Чеси грешком сигнализирали офсајд позицију, Роналдо је покушао маказицама да савлада Чеха, и није му много фалило то и да учини. Исти фудбалер покушао је и из слободног ударца, на свој карактеристични начин, минут касније, али није био прецизан.

Исти фудбалер поново је покушао у заоставном времену, после лепог пријема на груди и пропратног дриблинга, али га је, као и неколико пута на овом турниру, зауставила статива. У међувремену, и Нани је покушао главом, без успеха.

Прво полувреме је било једно од, ако не и најгоре које смо видели у досадашњем току турнира. Важност меча утицала је на квалитет игре и слободу фудбалера у истој.

Друго полувреме, међутим, већ након 15-ак секунди донело нам је одличну прилику. Хуго Алмеида, који је заменио повређеног Постигу, шутирао је главом из одличне позиције, неометан, али је лопта завршила поред гола.

А да Роналдо није имао среће најбоље је показала ситуација из 49. минута када је Португалац, након одлично изведеног слободног ударца, поново погодио оквир гола. Одличан старт португалског тима као да је препао Чехе, који су на тренутке прибегавали паничном и бесциљном избацивању лопте.

Након грешке Чеха, Нани се изборио за позицију за ударац, што је учинио доста добро са солидне дистанце, али по обичају добро је постављен био Чех.

Роналдо је шутирао и у 54. минуту, али у овом случају преко гола.

Чешка у другом полувремену није личила на екипу из највећег дела првог полувремена. Изгледало је као да су Португалци сувише развукли одбрану „кнедлички", који би у ретким ситуацијама када би и стигли до лопте олако губили посед.

Ређали су се ударци ка голу Чешке, броју оних који су окушали Чеха придодао се и Мутињо, али је голман Челсија остајао непоколебљив. И мимо тога, многи су, па и летаргична публика у Варшави, помислили да гол не може бити далеко.

У 75. минуту, Нани је лепо испратио додавање Меирелеша, али се Кадлец сјајно испречио и онемогућио фудбалера Манчестер јунајтеда да савлада Петр Чеха.

Пет минута касније, у 80. минуту, Португал је коначно стигао до заслужене предности. Роналдо је протутњао поред свог чувара Гебреселасија, сјајно је реаговао након центаршута и затим је послао лопту поред голмана чешког тима.

Португал је могао да дуплира предност само два минута касније, али је ударац Переире зауставио чувар мреже селекције Чешке.

Чешка ниједног тренутка није деловала као екипа која има снаге, а ни могућности у ногама да преокрене резултат. Штавише, уз пар изузетака, Чеси као да нису ни покушавали да угрозе Руија Патрисија, на било који начин, обесхрабрени резултатом и сопственом немоћи.

Тако је Португал, у сваком случају заслужено, постао први полуфиналиста на овогодишњем Европском првенству. Чешка нема за чиме да жали, јер ју је у четвртфинале, више него ишта друго, довео нешто слабији квалитет групе А. "Кнедличке" су добро отвориле сусрет, али једном кад је Португал почео да игра, то је уједно и означило крај шампионата за Чеха и другове.

Португал сад има пред собом и више него довољно времена да припреми полуфинални сусрет, који ће бити немерљиво већи изазов од вечерашњег, јер ће им противник бити бољи из дуела Шпанније и Француске. 

У складу са својим потребама, Украјина је почела агресивно, у обе фазе игре. Помало исхитрено, и свакако врло непрецизно, шутирао је Конопљанка већ у другом минуту. Резултат јесте изостао, али је намера силно мотивисаних домаћина постала јасна.

У уводним минутима играло се на половини Енглеске, али сви напади Украјине били су распршени око казненог простора. Тако је најбоља прилика у овом периоду био ударац Дениса Гармаша са удаљености од око 30 метара, али везиста Динама из Кијева није био довољно прецизан.

Ушли су Украјинци по први пут у казнени простор "албиона" у 12. минуту, када се Скот Паркер испречио испред ударца Девића. Мимо тога, Енглеска је доста добро стајала на терену, свесна да је неизбежно да истрпи серију налета домаћина пре него што и сами крену у напад. Добра поставка задње линије Енглеске посебно је дошла до изражаја у 18. минуту, када је Џон Тери својим телом изблокирао ударац Конопљанке у 18. минуту, који би без дилеме завршио у мрежи Енглеске.

Покушавали су још и Тимошчук и Гусев, али ниједан од њих није приморао Харта да озбиљније реагује.

Први шут Енглеска је упутила у 28. минуту и управо тада смо и по први пут вечерас, заправо, приметили Вејна Рунија. Тери је лепо послао лопту на леви бок, одакле је Ешли Јанг упутио центаршут. Лопта је погодила помало затеченог Рунија у главу, па је његов ударац завршио поред леве стативе гола Пјатова. На другој страни, само минут касније, Јармоленко је први пут шутирао унутар шеснаестерца, успео да погоди оквир гола, али ништа више од тога.

Деловало је као да се Украјинци, ненавикнути да они буду ти који нападају и држе лопту на половини овако еминентног противника, нису најбоље сналазили у тој улози.

Обема екипама, у првом делу утакмице у сваком случају, недостајало је конкретности. Улог је био превелики, сваки хипотетички погодак, примљен или дат, могао је да буде пресудан, и то је свим актерима сусрета било на уму. Украјина је углавном деловала јалово и безидејно, али шта тек онда рећи о игри Енглеске, која у првих 45 минута није упутила шут у оквир гола противника.

Млако прво полувреме остављало је, ипак, наду да би наставак могао, и морао, да донесе квалитетнији и богатији фудбал.

И тако је и било. Први иоле озбиљнији напад Енглеске резултирао је поготком. Лепо је прошао Џерард по десној страни, оштро убацио лопту у петерац Украјине, али све то није морало да буде толико озбиљно да Пјатов није реаговао, благо речено, катастрофално.

Лопта је прошла испод руке голмана домаћег тима, таман толико да је покупи Руни на другој стативи и само је проследи у празну мрежу.

Промена на семафору пратила је и промена у ритму утакмице. И даље су прилике биле оскудне, али се играло брже и лепше за око.

У 54. минуту, Енглеска је могла до другог гола када је Џерард поново сјајно избацио Рунија. Нападач је пред собом имао 50 метара празног простора, али је са лоптом био спорији од упорног Јармоленка. Руни је принуђен да одигра повратни пас за Милнера, али је ударац фудбалера Манчестер Ситија изблокиран.

Милевски је у 61. минуту пропустио идеалну прилику за Украјину. Шутирао је главом, нечуван, са петерца, али је лопта отишла преко пречке. Треба истаћи да се нападач налазио у недозвољеној позицији, која је промакла судијама.

Чини се, још бољу прилику пропустио је Девић већ у наредном нападу. Девић се, након солидног контранапада, одлично ослободио Џона Терија, добро је шутирао, али је Џо Харт успео да интервенише. Лопта се, ипак, иако у великом луку, кретала ка мрежи Енглеске, али је Џон Тери успео да се придигне и отклони опасност. Да ли је успео то да уради на време, односно пре него што је лопта прешла гол-линију целим пречником, јесте нешто о чему ће се дуго полемисати.

Конопљанка је коначно погодио оквир гола у 73. минуту, али када је то учинио Харт је имао много проблема. На срећу голмана Манчестер Ситија, Лескот је био прибран, па веће опасности није било.

Руни је покушао да умири све бољег домаћина, али његов шут из слободног ударца је, ипак, завршио поред гола Пјатова.

Исти фудбалер могао је да удвостручи предност своје екипе и у 75. минуту, али главом, након корнера, шутира директно у чувара мреже украјинске екипе.

Обесхрабрени и уморни, у последњих десет минута Украјинци су, напросто, стали. Физичка супериорност енглеских фудбалера дошла је тада додатно до изражаја, па исход овог сусрета више није довођен у питање. То су препознали и навијачи Украјине, који су у готово позоришној атмосфери дочекали последњи звиждук на утакмици своје селекције на овом шампионату.

Француска, бледа и неубедљива, са много петљања без конкретне реализације. Насри невидљив, Рибери усамљен, Бензема себичан. Са друге стране, Ибрахимовић је као прави капитен предводио свој тим, одбрана чврста и бескомпромисна, на голу изузетно поуздани Исаксон.

Већ у првих десет минута видели смо по шансу на обе стране. Прво је Франк Рибери имао прилику да савлада Исаксона, али је искоса шутирао право у шведског голмана, да би који минут касније сјајну прилику на другој страни пропустио Ола Тоивонен, који је био успешни од Мексеса, обишао Лориса, али погодио само спољни део стативе.

Осим те две прилике, прво полувреме протекло је у изузетно мирној игри између два казнена простора. Французи су имали више лопту у свом поседу, али Рибери, Насри и Бензема нису успевали да пронађу рупу у изузетно чврстој одбрани Шведске.

Друго полувреме били је много занимљивије. Шведски селектор Ерик Хамрен већ на почетку другог дела увео је у игру Вилхелмсона, па је напад "викинга" деловао знатно агресивније. Таква игра Шведске морала је да донесе резултат.

Праву канонаду гола Лориса видели смо у свега неколико минута. Прво је Златан Ибрахимовић, капитен шведске екипе, сјајни потезом довео свој тим до предности. Ибрахимовић је одлично искористио центаршут са десне стране и полумаказицама затресе мрежу Француске. Играо се 54. минут меча.

У наредних неколико минута Швеђани су покушали да искористе очигледан шок у који су запали Французи. Да није било расположеног Лориса, "триколори" су могли да доживе потпуни крах, али је голман Лиона у неколико наврата био на висини задатка.

Французи се полако буде из апатије у којој су били током већег дела меча. Рибери покушава соло акцијама да размрда своје саиграче, али нема резултата. Лоран Блан у игру уводи Малуду, Менеза и Жируа, што показује да по сваку цено жели да избегне пораз.

Последњих двадесетак минута меча Француска је притисла Швеђане, али без конкретног резултата. Безидејно су изгледали напади "триколора", одбрана Шведске нити у једном тренутку није попуштала.

И онда, када се већ чекао крај меча, Шведска је постигла и други погодак и тако потврдила тријумф над великим ривалом. Прво је Вилхелмсон успео да упути ударац ка Лорисовом голу, лопта се одбила од пречке, а на њу налетео Себастијан Ларсон, који је снажним ударцем запечатио судбину Француза.

Изузетно забринут требало би да буде Лоран Блан, пошто је његова екипа у овом мечу показала више слабости него квалитета, а ако се зна да ће ривал Француској у четвртфиналу бити Шпанија, актуелни европски и светски првак, јасно је да ће "триколори" имати тежак задатак да се нађу међу четири најбоље екипе на континенту.

Много је, пре вечерашњих мечева, бил говора о евентуалном намештању мечева. На крају је све испало као што су Италијани прижељкивали и сада на миру могу да посматрају мечеве последњег кола групе Д, после којих ће добити ривала у четвртфиналу.

Италија је одиграла веома стрпљиво, иако су Ирци пружили изузетно јак отпор, с обзиром на чињеницу да су веч после два кола изгубили сваку шансу да се нађу у четвртфиналу.

„Азури" су од самог почетка кренули са нападима. Ди Натале и Касано нашли су се у стартној постави у шпицу напада, док је Данијеле Де Роси заузео своје место на позицији задњег везног играча.

Ирци су играли храбро, без оптерећења и показали најбољу партију на овом шампионату. „Келти" су имали неколико прилика да савладају Буфона, али у овом мечу нису имали среће да постигну погодак.

Италија је стигла до предности у 35. минуту. Одлично је корнер са леве стране извео Андреа Пирло, Касано био најбољи у скоку, а одбрана Ирске успела да заустави ударац тек када је лопта прешла гол линију одбивши се од пречке.

Резултат из Гдањска, где су Шпанија и Хрватска у тим тренуцима играли без голова, ишао је на руку „азурима", па је један гол био довољан за пласман у четвртфинале.

Други део игре протекао је у много боље организованој игри ирског тима, док су Италијани, задовољни предношћу, знатно дефанзивније ушли у наставак меча.

Ипак, имали су и „азури" своје прилике, али Шај Гивен на голу Ирске био је несавладива препрека за нападаче Италије.

Највише узбуђења видели смо у неколико последњих минута меча. Прво је Ендрјуз у 89. минуту зарадио други жути картон, аутоматски и искључење, па су Ирци остали са играчем мање на терену.

Играло се већ зауставно време када је марио Балотели сјајно искористио центаршут са десне стране и „полумаказицама" савладао Шаја Гивена. Била је то потврда победе Италије, која је значила и пролаз у четвртфинале, пошто су у међувремену Шпанци повели против Хрватске са 1:0.

Неколико минута трајала је неизвесност у Познању, по завршетку меча. Ипак, коначан резултат утакмице у Гдањску означио је почетак великог славља италијанске екипе.

Италија је тако завршила такмичење у групи Ц на другом месту на табели и у четвртфиналу ће играти против најбоље екипе из групе Д, а ко ће то бити знаће се после мечева који се играју у уторак.

Хрватска је сусрет почела са Видом на десном боку, са доста офанзивнијим Срном. Од првог минута на терену није било Никице Јелавића, па је Манџукић остао усамљен у нападу. Очигледна намера Славена Билића била је да не допусти ионако супериорним везним играчима шпанског тима да имају и бројчану предност на средини терена.

У пракси, то је давало резултата, барем у највећем делу сусрета. Хрвати су отворили сусрет као што би то одређене екипе радиле у мечевима са Барселоном, притискајући противника високим пресингом.

Дуго је требало, за њихове стандарде, Шпанији да уђе у прву прилику. То су учинили у 12. минуту, када је Силва ћушнуо лопту између хрватске одбране до Иниесте, али је везиста Барселоне успео само да је окрзне, па Плетикоса није имао претежак посао.

Дисциплинована, и игра којој није фалило жустрине и понеке грубости, је игра за коју су се вечерас определили Хрвати, и која је дефинитивно успорила нападе европских и светских првака у одређеним тренуцима сусрета.

У 23. минуту лепо је по десној страни прошао Торес, али је двоструки стрелац из меча са Ирском отишао сувише у страну па је његов ударац, иако јак и довољно прецизан, Плетикоса успео да одбрани. У истом минуту Шпанија је још једном погодила оквир гола, када је Плетикоса успео да укроти шут Рамоса.

До првог ударца у оквир гола Хрватска је стигла само који тренутак касније. Покушао је Прањић, али недовољно добро да се савлада Касиљас.

Расположен је био Силва, након лепог дуплог паса нашао се у више него изгледној прилици да савлада голмана Хрватске, али је на квалитет његовог ударца много утицало то што се оклизнуо.

Наставила је Шпанија да напада, али су играчи Хрватске сјајно стајали на терену, одлично су вршили преузимање противничких фудбалера и корекцију својих - јако битно у зонској одбрани којој су прибегавали - да Плетикоса у другом делу првог полувремена готово да и није дохватао лопту.

И док су напади Шпаније сведени на тих неколико полуприлика, а Хрватска на терену, барем у поменутој фази одбране, деловала готово изненађујуће добро, стигле су вести из Познања. Италија је повела, што је значило да реми без погодака нашим суседима није одговарао.

Друго полувреме морало је донети далеко мотивисанију Хрватску када је напад у питању, и самим тим за око лепши наставак сусрета.

Статистика која најбоље сумира први део сусрета у Гдањску каже да је Шпанија имала 362 паса, док их је Хрватска имала 89. Посед лопте Шпаније био је 70 одсто.

Улог је био превелики, и атмосфера на стадиону у Гдањску била је испуњена тензијом. И у наставку меча, бранилац титуле је био тај који је имао лопту и који се „све питао", али као да Шпанија није уложила максимум како би стигла до поготка.

То им се умало обило о главу у 59. минуту, када је Иван Ракитић, након сјајног потеза и центаршута Луке Модрића, остао усамљен у петерцу „фурије", али главом шутира директно у Касиљаса. Тако је пропала најбоља прилика Хрватске на сусрету, прилика о којој ће се још дуго причати у овој земљи.

Десетак минута касније, резервиста Перишић покушао је волеј ударцем да савлада Касиљаса, али је лопта завршила на трибини.

Шпанија је деловала индолентно на тренутке, готово незаинтересовано. Реми без голова је њима савршено одговарао, и то у својој игри нису крили. Хрвати су тешко долазили до лопте, али „фурија" ту надмоћ није претварала у конкретне прилике.

У 79. минуту поново је Хрватска била та која је могла до гола, и то након ударца Перишића. Фудбалер Борусије Дортмунд сјајно је примио лопту грудима, једнако добро је шутирао, али је сигуран био Касиљас.

Реванширао му се на другој страни Иниеста, али је из малтене „мрвог угла" успео само да изнуди корнер. Слично је било и који тренутак касније, када је, само са друге стране, шутирао Хесус Навас, али је одлично постављен и даље био Плетикоса.

Ипак, у 88. минуту Шпаније је стигла до гола. Ћави је, на за њега карактеристичан начин, избацио Иниесту, овај је интелигентно проиграо Хесуса Наваса коме није преостало ништа друго него да закуца лопту у небрањену мрежу Хрватске.

У преосталих пар минута, на све начине је селекција Хрватске покушавала да стигне до поготка, али је резултат изостао. За утеху треба, и мора да им остане чињеница да, током највећег дела сусрета, нису били у подређеном положају против објективно најбоље репрезентације света. Није велики број екипа, које ће на крају играти у четвртфиналу, а које могу то исто да кажу.

Шпанија, на другој страни, остаје на одличном путу да учини оно што нико у историји овог спорта није пре њих -  да освоји три велика турнира у низу. Наравно, у нокаут фази мораће да забораве на све калкулације на терену, и мораће да уложе далеко више себе када је конкретна завршница напада у питању. Све остало Шпанија ради далеко боље од свих других.

Занимљиво прво полувреме. Отворена игра од самог почетка. Обе екипе ушле у меч без калкулација. Немци били опаснији и створили више шанси. Данска одбрана успела да одбије скоро све нападе противника.

Прву прилику бележимо већ у 2. минуту, Томас Милер је примио лопту у шеснаестерцу искоса са десне стране снажан шут, али на срећу Данаца за мало непрецизан. Бенднер узвраћа у 5. минуту, али Ноер је на месту. У контри Немаца лопта долази поново до Милера на само пет метара од гола, шут, али голман Андерсен успева рефлексном реакцијом да одбрани. Уследио је мирнији део сусрета без изгледнијиг прилика.

Играо се 19. минут, полуконтра Немаца. Брза измена пасова Милер додаје до Гомеза, који проналази Подолског на ивици петерца, прецизан шут за 1:0. Овог пута голман Данаца је био немоћан.

Само пет минута касније уследило је изједначење. Корнер са десне стране за Данце. Лопта на супротну страну у висини шеснаестерца долази до Бендтнера, који је проследи до Крон-Делија а овај главом шаље лопту иза Нојера, 1:1.

Немци настављају са доминацијом. Марио Гомез у 32. минуту пропушта велику шансу добио је употребљив центаршут на 8 метара од гола, међутим, спетљао се и лопта одлази крај гола. Нова прилика за Немце у 36. минуту, слободан ударац са ивице шеснаестерца, по средини гола. Снажан шут Подолског, али лота одлази преко пречке. До краја полувремена бележимо још шансу Гомеза, који је утрчао у казнени простор, али је одбрана Данаца изблокирала његов шут у последњем тренутку.

Друго полувреме. Немци имају иницијативу, али Данци су имали прву шансу за вођство и преокрет у овом сусрету. Контранапад Данаца у 51. минуту. Бенднер је повукао по левој страни, центаршут лопта долази до Поулсена ударац са око 11 метара, лопта је окрзнула стативу, али са спољне стране.

Борбени Данци, изузетно физички припемљени уложи су пуно труда у наставку сусрета у нади да могу да стигну до другог гола. Наравно без срљања јер би други гол Немаца битно умањио њихове шансе. "Панцери" знатно обазривији у другом полувремену, ипак задржавају иницијативу и на све начине покушавају да пробију одбрану Данаца.

У 64. минуту Лев је заменио Подолског у игру је ушао Шурле. Управо овај играч имао је прилику у 68. минуту, али његов шут је голман Андерсон успео да заустави.

Играо се 76. минут, дубинска лопта ка Бендтнеру, Бадштубер га повлачи за дрес, ипак Данац успева да шутира, Нојер је на месту. Два минута касније Кедира је био прилици али одбрана Данаца је била на месту.

Немачка је до тријумфа дошла у 80. минуту, после контранапада. Мирослав Клозе није успео да стигне убачену лопту, али се ту нашао Бендер, који је истрчао у испомоћ, и мирно је пласирао лопту иза Андерсена у даљи угао.

До краја сусрета Немци су контролисали игру и привели меч крају.

Противник Немачке у четвртфиналу је селекција Грчке. Тај меч се игра 22. јуна.

Први ударац за, од првог минута агресивне Холанђане упутио је Весли Снајдер, али није био прецизан. Нападала је Холандија, али то није изгледало превише убедљиво, бар не до 11. минута. Није ни лако играти када сте мислима усмерени на потпуно другу утакмицу.

Али онда се Рафаел ван дер Варт потрудио да оправда поверење селектора Ван Марвајка. Арјен Робен унео је лопту са леве стране, додао ју је везисти Тотенхема који се налазио на двадесетак метара од гола противника. Овај ју је наместио на леву ногу и онда је постигао један од најлепших голова на турниру.

Међутим, није се дао збунити Португал. Пробио је Роналдо по левој страни, ушао са лоптом у средину, наместио је на ударац, али је лопта коју су сви видели у голу завршила на ближој стативи гола Стекеленбург.

Само минут касније, након очајне реакције холандске одбране, Постига је изашао сам испред Стекеленбурга, али није успео да погоди оквир гола. Вредан помена био је и покушај Меирелеша.

На другој страни није било незанимљиво такође, јер су озбиљно припретили прво Робен, а затим и Ван Перси. У 22. минуту, Де Јонг се нашао сам на другој стативи, али није успео боље да захвати лопту главом. Поново је приметна била не најбоља интервенција голмана Патрисија.

А онда је уследио 28. минут, који је вероварно преломио овај сусрет. Играч какав је Кристијано Роналдо не може да промашује довека, а кола су се преломила преко Холанђана. Џетро Виљемс изгубио је једну лопту, Жоа Переира сјајно је проиграо најбољег фудбалера Старог континента, који са доста лакоће вара голмана холандског тима и свом тиму доноси вредно изједначење.

Од тог момента разгоропадили су се фудбалери Португала. Прво је покушао Нани, а затим је Роналдо, очигледно пун самопуздања, у 33. минуту шутирао сјајно са око 30 метара, али је на једвите јаде реаговао голман "лала".

Изгледало је као да се Роналдо налази на више места одједном. Тако је у 35. минуту сјајно реаговао након центаршута Мутиња, али је његов ударац главом завршио мимо оквира гола.

Холандија, пуна елана у првих десетак минута сусрета, у тим моментима деловала је потпуно летаргично и безидејно, а мало тога ће се променити и у остатку сусрета.

А колико је лош и неприметан био на прва два сусрета, толико је Роналдо поново на тренутак личио на себе у „краљевском" издању. Сјајно је примио лопту у 41. минуту, лако се ослободио чувара и затим се са половине терена стуштио ка голу Холандије. Након неколико дриблинга, његов ударац завршио је поред стативе.

На полувреме, разумљиво, две екипе отишле су у потпуно различитим расположењима. Очекивале су се драстичне промене у игри Холандије, које су из непознатих разлога изостале.

Тако је и наставак донео сличну слику. Једина разлика би била да је нервоза почела да узима маха, па су и грубљи стартови постајали све учестајали. Када су се последњи пут састајале ове две екипе на неком великом такмичењу – а било је то 2006. године у Немачкој – одиграли су најгрубљу утакмицу у историји Светских првенстава. Овога пута је, ипак, ситуација била далеко блажа.

Полуприлике су пропустили Роналдо након сјајног додавања Нанија на једној и Рон Влар након центаршута Снајдера на другој страни.

Оно што је било евидентно у игри Холандије, али и понашању њених играча, готово током целог сусрета, било је бар привидно одсуство превелике жеље да се било шта промени у игри, а самим тим и резултату. То је постајало све очигледније како се меч ближио крају, што је Португалцима савршено одговарало.

У 66. минуту Португал је био близу постизања другог гола на утакмици. Поново је Роналдо био умешан, овога пута као асистент, а Фабио Коентрао неочекивано се нашао у изгледној позицији да постигне погодак. Да то не буде тако, побринуо се чувар мреже италијанске Роме Мартен Стекеленбург.

Али то је ништа наспрам онога што је Нани успео да промаши у 72. минуту. Роналдо је прошао по левој страни, сјајно је уочио Нанија, али је фудбалер Манчестер Јунајтеда исувише самоуверено и споро пришао лопти, па је Стекеленбург успео да одбрани оно што би у било којој другој ситуацији било неодбрањиво.

Али два минута касније све је то заборављено, јер је Роналдо, након више него лепе акције своје екипе, у којој је учествовао управо Нани, постигао свој други погодак на сусрету, али и турниру.

Да то не буде све, побринуо се резервиста Нелсон Оливеира, чији ударац са ивице казненог простора завршава поред гола. Исти фудбалер покушао је да постигне свој првенац за селекцију Португала и након корнера који тренутак касније, али је добро постављен био голман Холандије.

У 83. минуту видели смо и један од последњих трзаја Холандије, када је Ван дер Варт погодио стативу. Три минута касније, волеј ударцем, покушао је и Ван Перси али је лопта прохујала поред десне стативе гола Руија Патрисија. Исти фудбалер опет је могао свом тиму да донесе утешно изједначење када је, сам испред голмана Португала, шутирао овога пута поред леве стативе.

На супротној страни, у 90. минуту, разГоропађени Роналдо поново је погодио стативу. Овде треба истаћи и веома интелигентан пас Меирелеша, који је овој ситуацији претходио, којим је фудбалер Челсија избацио готово целу одбрану грогираног холандског тима. Ово је била и последња узбудљива ситуација на утакмици.

Португал сасвим заслужено иде у четвртфинале, посебно имајући у иду представу коју су пружили вечерас. Холандија, након најгоре одиграног Европског првенства у својој историји, остаје највеће разочарање шампионата у Пољској и Украјини.

Противник Португалу у четвртфиналу биће екипе Чешке, која је била прва у групи А упркос негативној гол разлици.

Два различита полувремена гледали смо у Вроцлаву. У првом је Пољска доминирала, пропуштала прилике, док су у другом, вођени резултатом из Варшаве, Чеси додали гас што је резултирало голом, на крају и победом.

Роберт Левандовски мога је да постане херој нације. Ипак, нападач Дортмунда успео је из изузетно повољне прилике да шутира поред гола Чеха, па је најбоља шанса Пољске отишла у неповрат.

Покушавали су и капитен Блашчиковски и Обранијак, после прекида гужву су правили и штобери пољског тима, али ниједан од тих напада није био довољно квалитетан да се савлада изузетно искусни голман Чех.

До полувремена није било голова, а погодак Грчке у последњим тренуцима првог дела дао је крила Чешкој, а домаћина потпуно умирио, па је и игра у другом делу била у складу са том чињеницом.

Чешка је много офанзивније кренула у други део. Као да су екипе у полувременима замениле дресове, Пољска није прелазила центар.

Офанзивна игра Чеха исплатила се у 72. минуту. Јирачек је одлично искористио контранапад своје екипе, направио једну финту и прилично лако савладао солидног Титона. Три бода Чесима су гарантовала пласман у четвртфинале.

До краја меча видели смо дуел једне безвољне екипе која нема снаге за преокрет и, са дрге стране, Чешке, која је тачно знала шта жели и како до тога да дође. Успели су Чеси да сачувају своју мрежу и тако стигну до великог резултата, нарочито узимајући у обзир почетни пораз од Русије (4:1).

Чешка је тако заузела прво место у групи А, док су домаћини првенства Пољаци разочарали многобројну армију навијача, завршивши групни део такмичења на последњем месту на табели групе А.

Русија је завршила такмичење, иако је, после две добре партије у прва два кола, сматрана за једног од "фаворита из сенке". Може се рећи да је "зборнаја" вечерас била бољи ривал, али нападачи Русије нису имали ни среће, али ни умећа да лопту протуре изе леђа одличног Сифакиса.

Првих 15-ак минута меча у Варшави припало је грчком тиму. Очигледно је да су "Хелени" покушали на самом старту да стигну до предности против фаворизованог противника. Ипак, како је време одмицало, Руси су преузимали иницијативу на средини терена.

Неколико добрих прилика пропустили су нападачи руског тима. Жирков је био изузетно агресиван по левој нападачкој страни, док Џагоев и Кержаков нису имали среће из неколико наврата да савладају Сифакиса. Ипак, најбољу прилику имао је Аршавин, који је из тешке ситуације шутирао право у Сифакиса.

Са друге стране, капитен је био успешан. Играли су се последњи тренуци првог полувремена када је Карагунис изашао сам испред Млафејева, снажно и прецизно шутирао и донео велику радост бројним навијачима свог тима на трибинама Националног стадиона у Варшави.

У други период Русија је ушла још офанзивније. Истина, руској екипи на руку је ишао резултат из Вроцлава, где су Пољска и Чешка играле, у том тренутку, без голова. Ипак, Аршавин и другови желели су што пре да постигну погодак и тако обезбеде пласман у четвртфинале.

Грчка је све карте положила у одбрану. Самарас, скоро усамљен у нападу, неколико пута је сјајно прошао одбрану Русије и стварао полуприлике за своје саиграче.

У 70. минуту виђена је и једна спорна ситуација. Карагунис је одлично прошао поред неколико играча Русије, ушао у казнени простор где је оборен од стране Игнашевича. Ипак, шведски судија Ериксон проценио је да је капитен "Хелена" покушао да симулира и доделио му жути картон.

Селектор Грчке Фернандо Сантош појачао је одбрану, што је дало резултата, јер су напади Русије деловали прилично безидејно. Грчка је покушавала из прилично добро изграђених контранапада да осигура победу, али Малафејев није савладан.

Када је Јирачек постигао гол у Вроцлаву, Русима је било јасно да је "ђаво однео шалу". Евентуална победа Чешке и резултат у Варшави никако им није ишао на руку, па су Руси још снажније кренули ка голу Сифакиса.

Неколико полуприлика у финишу меча пропустили су Руси, нарочито Џагоев, који се на шампионату већ три пута уписивао у листу стрелаца. Ипак, лопта није хтела у гол и меч се завршио победом Грчке о 1:0.

Грци су тако заузели друго место у групи А, иза Чешке, и предстоји им меч четвртфинала, док се Руси, помало и неочекивано, враћају кући већ после групног дела такмичења.

Почетак меча пропраћен је страшним невременом, па је судија Бјерн Кујперс из Холандије одлучио већ у четвртом минуту да играче врати у свлачионице, док се јака киша не смири. Прекид је трајао око сат времена, док се нису створили иоле регуларни услови за игру.

Француска је заслужено остварила победу. Већ у првом полувремену, Менез је могао да се прослави. У два наврата је остајао сам испред изузетно расположеног Пјатова, али није успео да се упише у листу стрелаца. Додуше, Менез је затресао мрежу Украјине, али је гол оправдано поништен због офсајд позиције.

Са друге стране, најбољу прилику за домаћу екипу имао је искусни Андреј Шевченко, који је из изгледне ситуације шутирао у голмана Лориса, па су на полувремену мреже мировале.

Друго полувреме почиње шансама Француза. У неколико наврата је Пјатов добро интервенисао, али је у 53. минуту био немоћан. Менез је искористио одлично додавање Бенземе, изашао сам пред Пјатова и успео да пронађе пут лопти до мреже.

Донбас арена се није још опоравила од шока, а на семафору је стајало 2:0. Поново је Бензема био асистент, а у листу стрелаца уписао се Јоан Кабај, фудбалер Њукасл јунајтеда. Играо се 58. минут.

Исти играч могао још једном да се прослави, али је његов ударац завршио на стативи гола Пјатова. Кабај је убрзо напустио игру због повреде, а заменио га је опорављени Јан Мвила.

Украјина је тешко стизала до гола Лориса. Шевченко је покушавао да понови успех од пре неколико вечери када је Швеђанима постигао два гола, али у овом мечу није имао довољно среће.

Олег Блохин је покушао офанзивном формацијом да стигне до преокрета, али су Французи били исувише чврсти на средини терена, тако да су Украјинци тешко стварали прилике за гол.

На крају меча, публика у Доњецку извиждала је домаће играче, више због лоше игре и незалагања, него због резултата.

После непотпуног другог кола, Украјина је остала на три освојена бода, док се Француска са четири приближила пласману у четвртфинале.

Швеђани су се, за разлику од првог меча са домаћином Украјином, представили у много бољем светлу, у једном тренутку је изгледало као да могу да изненаде фаворита Енглеску, али су на крају остали без ичега, па и без шанси да се нађу у наредној фази такмичења.

Енглеска је, са друге стране, освојила важне бодове и највероватније ће дуел између „албиона" и Украјине одлучити ко ће, поред Француске, у четвртфинале.

Прво полувреме протекло је у благој иницијативи Енглеске, који су први и стигли до предности, голом Ендија Керола у 23. минуту. Нападач Ливерпула одлично је искористио центаршут свог тимског колеге Стивена Џерарда и савладао голмана Исаксона.

Нису Швеђани много показали у том делу меча. Ибрахимовић је био одлично чуван и прилично одсечен од везног реда, а Енглези су контролисали темпо игре, који им је у потпуности одговарао.

Потпуно другачију слику видели смо у другом делу. Швеђани су знатно агресивније кренули ка голу Харта, а изабраници Роја Хоџсона као да су се определили да чувају позитиван резултат. То им се и осветили.

Играо се 49. минут, када је Златан Ибрахимовић извео слободан ударац, лопта се од живог зида поново одбила до њега, а он прилично срећно упослио Олофа Мелберга. Ударац дефанзивца са гол линије скреће Глен Џонсон, али само до стативе, тако да је десни бек постигао аутогол.

Није се много чекало на следећу шансу. Швеђани поново користе трунутак инспирације, ношени постигнутим голом, па успевају да стигну и до предности. Овога пута, ударац Мелберга нико није могао да одбрани и Шведска, помало изненађујуће, води са 2:1.

Енглези као да су видели да је „ђаво однео шалу", крећу много офанзивније ка голу Исаксона. Тео Волкот, тек што је ушао у игру, добија шансу да изједначи резултат и користи је. Волкот је тако постао први играч на овом шампионату који се уписао у лиџсту стрелаца као резерва.

У том периоду, Швеђани су изузетно опасни. Велику прилику пропушта Ким Калстром, а онда и Џо Харт брани снажан ударац Златана Ибрахимовића.

На другој страни, Волкот је заслужан и за трећи гол Енглеске. Крило Арсенала одлично је прошао по десној страни, упутио центаршут за Велбека, који изузетно спретно, али и помало срећно постиже погодак петом. Исаксон је поново немоћан, а Енглеска поново стиже до предности.

До краја меча, Швеђани нису успели да створе опаснију прилику испред Харта, док је са друге стране могао да се прослави капитен Џерард, али је Исаксон сјајно интервенисао.

Енглеска је тако дошла до три бода и прилике да се са Украјином, у директном дуелу, бори за пролаз у четвртфинале, док ће Шведска против Француске играти за част.

Први ударац ка голу, међутим, упутила је екипа Ирске, односно Сајмон Кокс, али је на правом месту био Касиљас.

Али на одговор светског и европског првака није се дуго чекало. Ћави је повео једну акцију, Ричард Дан је успео да избије лопту Давиду Силви из ногу али је она ипак стигла доТореса. Нападач Челсија сјајно се ослободио свог чувара, и затим је просто закуцао лопту поред немоћног Шаја Гивена.

Наставила је Шпанија да кидише, шутирали су редом Торес и Силва, али без промене резултата.

Нису клонули ни Ирци, након једног корнера покушао је дефанзивац Астон Виле Ричард Дан, али поново није било потребе да озбиљније одреагује Касиљас.

Често је однос снага на овом сусрету подсећао на онај који смо гледали у полуфиналу Лиге шампиона када су играли Барселона и Челси. Шпанија је, мало је рећи, контролисала игру, док су Ирци морали да се задовоље са јако плитком одбраном где су најистуренији фудбалери били никада на више од 30-ак метара од свог гола.

Ирска, којој је гол очајнички био потребан, није ни стигла да угрози Касиљаса, из простог разлога што једноставно нису ни стизали до лопте.

Расположен је био Иниеста, чинило се као да се налази на више места на терену истовремено. Неколико пута је сјајно проиграо Тореса или Силву, да би и сам окушао срећу ударцем у 23. минуту, када се поново истакао Гивен, најбољи појединац Ираца на овом сусрету.

У пар наврата, и Пике се укључивао у напад како би створио вишак, али његови центаршутеви или шутеви нису донели жељени резултат.

Серију удараца наставио је и Ћави Алонсо, солидним покушајем са преко 20 метара. Разлог што није било више удараца ка голу Гивена је и добро позната тенденција шпанског националног тима да покушава да се просто „ушета" у гол противника.

Ипак, ређале су се прилике Шпаније, или барем јако озбиљне ситуације у, и око казненог простора Ираца, али и даље је изгледало као да директан ударац ка голу противника браниоцу титуле није био императив.

Удараца је, истина, било. Покушавали су Ћави, Торес, Арбелоа и Иниеста, али је јако тешко било пробити бедем испред гола Ираца.

Где је Шпанија стала у првом делу меча, наставила је у другом. Прву прилику пропустио је Арбелоа, када се чинило да након асистенције Ћавија има „сво време овог света" да савлада Гивена.

Наставили су Шпанци да се играју, као да су били потпуно сигурни да Ирци не могу да им озбиљније запрете, и након неколико полуприлика у кратком временском периоду, успели су да дуплирају предност.

После одбитка, лопта је дошла у ноге Давида Силве, а фудбалер Манчестер ситија је, након два лажњака, рутински пласирао лопте у небрањени део мреже ирског гола.

Готово је илузорно набрајати све добре акције Шпаније, али ударац Ћавија из 55. минута, након сјајно изграђене комбинације, и посебно феноменалну интервенцију Гивена не смемо заборавити.

Листи оних који су могли да савладају голмана Ирске придодао се и Бускетс, након гужве у шеснаестерцу Ираца, али његов ударац завршава поред стативе.

У последњих пола сата игре, Шпанија је „повукла ручну". Намерно су светски и европски прваци умањили темпо игре, очигледно са намером да не дође до непотребног премора играча, као и да се смањи опасност од евентуалних озледа.

И таман кад су Ирци колико-толико дошли до даха, Фернандо Торес је постигао свој други погодак на сусрету.

Андрес Иниеста и Давид Силва одузели су једну лопту на средини терена, овај други сјајно је избацио Фернанда Тореса који пролази поред Риачрда Дана и без већих проблема матира Гивена.

У 75. минуту виђен је и редак призор напада репрезентације Ирске. Капитен Кин успева да се избори за позицију за ударац, помало искоса са леве стране шутира оштро по земљи у супротан угао, али одлично се испружио иначе неприметни Касиљас.

У 83. минуту, Шпаније стиже и до четвртог поготка. Вечерас резервиста Сеск Фабрегас сјајно је примирио лопту у шеснаестерцу Ирске, и затим је јаким и изузетно прецизним ударцем послао лопту иза леђа тада већ видно разочараног Шаја Гивена.

До краја ништа вредно помена није се догодило, барем не на терену. Навијачи Ирске су током целог сусрета фантастично бодрили свој тим, али су посебно дали себи одушка у последњих десет минута утакмице, када је њихова песма одзвањала на упечатљив начин стадионом у Гдањску. То је толико импресионирало све остале на стадиону, да су због тога добили овације и аплауз.

Шпанија је недвосмислено показала да је вероватно најбоља екипа света, и да је дефинитивно у стању да учини оно што ниједан тим у историји није - да одбрани титулу првака Европе. Ирска, разумљиво, нема за чим да жали, и иако је ово прва екипа која пакује кофере у Пољској и Украјини, њихова улога на турниру није завршена, напротив. У последњем колу Острвљани могу, на овај или онај начин, да помогну некој од селекција да се домогне четвртфинала, што ће бити јако занимљиво видети.

Италија је прво полувреме одиграла сјајно, и већ у трећем минуту имала је прилику. Ненадано се Балотели нашао са лоптом у срцу казненог простора Хрватске, шутирао је оштро левом ногом, али му јенедостајало прецизности. Треба истаћи и трому реакцију Ведрана Ђорлуке, који без сумње има много проблема када игра на месту централног бека, уместо на десном боку.

Покушалу су Хрвати да узврате, али млак покушај Јелавића није задао превише муке Буфону.

Конкретније су деловали Италијани током првих 45 минута игре. Неколико пута Касано је солидно убацивао лопту у шеснаестерац „ватрених", а одбрана ове екипе није увек успевала најадекватније да одреагује. Управо након једне од тих ситуација, лопта се одбила до Маркизија који је феноменално шутирао, Плетикоса је био потпуно немоћан, али је лопта прохујала тик изнад пречке.

У 16. минуту Балотели шутира директно у Плетикосу. Готово несхватљиво лоше је изгледала поставка одбране Хрватске, чији фудбалери су стајали сувише далеко од играча које је требало да чувају.

Хрвати су прве знаке живота почели да дају око 20. минута. У неколико полуозбиљних напада, Јелавић је прво тражио једанаестерац, да би затим за мало закаснио како би покупио убацивање Срне са десне стране.

Однос снага, како је меч одмицао, постајао је све уравнотеженији. Нису се „азури" повукли, чак напротив, али није мали ни број ситуација у којима су Хрвати били опасно близу Буфону.

Али све што би Срна или Модрић направили на противничкој половини, одбрана ове екипе би то волшебно поништила.

Смушено и на моменте јако споро су деловали Шилденфелд и Ђорлука, што је дозвољавало Италијанима, понајвише расположеном Касану, да лакше него што би било очекивано дођу до прилика за ударац.

Најбољу прилику Италија је пропустила у 37. минуту. Поново је Касано сјајно проиграо једног свог саиграча, овога пута био је то Маркизио, овај је након лепог лажњака изашао сам испред Плетикосе, али из два покушаја није успео да савлада хрватског голмана.

Али само је било питање времена када ће капитулирати хрватска одбрана притиснута константним налетима Италијана. Оно у чему нису успели Балотели, Касано и Маркизио, јесте маестрални Андреа Пирло. Досуђен је слободни ударац за "азуре" искоса са леве стране, на ивици казненог простора Хрватске. Није било дилеме ко ће узети лопту, а само који тренутак касније било је јасно и зашто.

Пирло је прецизним и одмереним ударцем савладао Плетикосу, и коначно донео заслужено вођство својој селекцији.

Наставила је Италија да игра одлично, у 43. минуту Касано је поново био у прилици, али његов ударац главом одлази преко пречке.

На одмор далеко расположенији, разумљиво, отишли су Италијани, који су у само 180 минута успели да распрше мит који их окружује већ годинама. Наиме, Италија је екипа која је највише од свих тимова на овом првенству шутирала у оквир гола проивника, тако да су све приче о незанимљивој и затвореној екипи Чезареа Пранделија пале у воду.

У наставку, било је јасно да ће Хрвати морати да заиграју офанзивније, и наравно много боље. Да би тако стварно и могло да буде, показао је Лука Модрић солидним ударцем већ у 47. минуту. Ипак, Буфон није имао потребу да интервенише.

Исти фудбалер покушао је и два минута касније, са подједнаким успехом.

Кренули су Хрвати пуно агресивније у наставку и то је било одмах јасно, али је то неретко био мач са две оштрице. У недостатку решења у нападу, прибегавали су наши суседи непотребно оштрим стартовима над италијанским играчима, што је олакшавало посао Италијанима у фази одбране.

На другој страни, Балотели и Ђакерини шутирали су са дистанце, али је и њиманедостајало прецизности.

Јунак меча са Ирском Марио Манџукић је против Италије био један од најнеприметнијих фудбалера на терену. Потпуно одсечен, није ни могао више да помогне јаловим нападима хрватске селекције.

Барем је тако било до ситуације из 72. минута. Стринић је центрирао, Манџукић је одлично примио лопту на петерцу Италијана, и није му било тешко да матира затеченог Буфона. Фудбалер Волфсбурга тиме је себе ставио раме уз раме са Гомезом и Џагоевом по броју погодака на овом првенству, али још битније, донео је својој селекцији толико битно изједначење.

Покушао је да одговори Монтоливо, незгодно је шутирао али некако се снашао Плетикоса. До краја, и поред доброг темпа, прилика, а самим тим ни погодака, није било.

Оба тима могу, и морају да буду задовољни исходом овог сусрета. И Италија и Хрватска имају реалне изгледе да се пласирају у четвртфинале, али ће то право морати да изборе у самој завршници групне фазе такмичења.

Ван Перси је већ у седмом минуту био у прилици да савлада Нојера, након додавања Ван Бомела преко задње линије немачког тима, али с обзиром да је са муком стигао до лопте, није могао боље да реагује.

Немци су први пут запретили преко Озила, али ударац фудбалера Реала зауставила је статива.

Поново је Ван Перси могао до поготка у 11. минуту. Асистирао је видно мотивисани Робен, до лопте је стигао Ван Перси, али није успео да погоди оквир гола.

Било је јасно да је Холандија та којој су потребнији бодови са овог сусрета, и с тим у складу овај тим је покушавао да наметне свој ритам, у чему је, бар у почетку, најчешће и успевао.

Као резултат тога, Холандија је лако могла до вођства и у 19. минуту. Арјен Робен поново је лепо асиситирао, овога пута Афелају, који са леве стране не успева да пронађе Ван Персија који се већ налазио у петерцу Немачке.

И док су (се) Холанђани играли, Немци су постигли погодак. Гомез је изиграо одбрану Холанђана и њихову офсајд замку, сјајно је примио лопту између Хеитинге и Матијсена и лагано ју је пласирао поред Стекеленбурга.

Робен је покушао да разбуди видно шокиране другове из екипе. Шутирао је доста солидно са дистанце, али је клупски колега на голу Немачке био одлично постављен. Фудбалер Бајерна се није на томе зауставио. Само два минута касније окушао је своју срећу поново, али се одлично испречио Семи Кедира.

Холандија, екипа којој очигледно не фали играчког квалитета, није показивала у овим тренуцима довољно толико потребне менталне снаге да се придигне и да још енергичније крене у напад. Управо супротно, мимо индивидуалних покушаја једног или двојице фудбалера, Холандија као да је стала.

У 36. минуту, Немачка стиже до идеалне прилике, чини се са пола снаге. Слободни ударац извео је Озил, несхватљиво сам у петерцу Холандије нашао се Бадштубер, али и он подједнако несхватљиво уместо празне мреже погађа Стекеленбурга.

Али у чему није успео млади дефанзивац Бајерна јесте феноменални нападач ове екипе. Нојер је избацио лопту, а Гомез је након два паса и сјајног утрчавања у празан простор погодио малу мрежу гола Холандије.

Можда је занимљиво, али тек тада је Берт ван Марвајк послао Хунтелара, првог стрелца Бундеслиге на загревање.

До краја првог дела, Немачка је могла и до још једног поготка, али је након убацивања из слободног ударца одлично реаговао Стекеленбург. Паузи су се, сасвим разумљиво, више обрадовали Холанђани, којима је једино преостало да се у наставку надају чуду.

У игру су ушли Хунтелар и Рафаел ван дер Варт, али мало тога се променило на терену. У 51. минуту, Хумелс се, на чудо свих, а посебно оних који је требало да га зауставе, нашао на око 16 метара од гола Стекеленбурга. У два наврата, ипак, добро је реаговао голман Холандије.

У 58. минуту, Холандија је могла до поготка када је ван Перси коначно шутирао у складу са репутацијом, али је још бољи био сјајни Мануел Нојер.

Три минута касније, са солидне удаљености, шутирао је и Снајдер, али лопта одлази замало поред леве стативе.

Још једном је Робен запретио у 69. минуту, али леп пријем на груди није испратио одговарајући ударац, те није било потребе да Нојер реагује.

Поново је Робен био у главној улози када је сјајно прошао по десној страни и идеално асиситирао Снајдеру. Фудбалер Интера гађа супротни угао из прве, али се на путу лопте готово херојски испречио Боатенг.

Али баш када је деловало да су се испуцали, Холанђани су стигли до гола наде. Истрчао је са леве стране Ван Перси и унео лопту у средину, и на чудо свих, десном ногом упутио ударац ка голу Немачке. Лопта је прошла кроз ноге Бадштуберу, прошла је мимо изненађеног Нојера и завршила у доњем десном углу гола „панцера".

Али, иако је времена за изједначење било сасвим довољно, Холандија није успела нити једном да дође у прилику да угрози Нојера.

Невероватно импотентно деловалису  последњи трзаји Холандије, која у прве две утакмице на континенталном првенству није успела да индивидуални квалитет својих играча преведе у адекватну игру и резултат. За "лале", финалисту Светског првенства од пре две године, по свој прилици, то значи да четвртфинале остаје недостижно.

Немачка је одиграла како најбоље екипе и играју у раној фази великог такмичења, колико им је било потребно. Кандидатуру Немачке за највиши пласман у Пољској и Украјини више нико не сме да доведи у питање.