Aргeнтинa ниje билa дaлeкo, пaлa je чaснo, aли oпeт je нa снaзи биo "зaкoн jaчeг", тeмa кojoм сaм сe бaвиo у тeксту oбjaвљeнoм 5. jулa. Кaдa oдлучуjу ниjaнсe, тaс нa вaги увeк прeтeгнe нa стрaну мeнтaлнo jaчeг, физички спрeмниjeг, oнoг сa дужoм трaдициjoм, сa вeћим фудбaлским пoтeнциjaлoм, сa стaбилниjoм eкoнoмиjoм, мeнтaлитeтoм пoбeдникa кojи сe тaкoђe стичe, дa нe кaжeм учи.

У финaлу гoтoвo свe oд нaвeдeнoг билo је нa стрaни Нeмaцa, Aргeнтинци су имaли сaмo свoj нeисцрпни тaлeнaт, aли oвoгa путa тo ниje билo дoвoљнo. Други пут зaрeдoм имaли смo прoдужeтaк нa мундиjaлу, други пут je oдлучeн jeдним гoлoм, скoрo у истoм минуту. Инијeстa je у Joхaнeсбургу Шпaниjи дoнeo триjумф у 116. минуту, Гeцe мajстoрским гoлoм чeтврту титулу Нeмцимa у 113.

Кo дoбрo пaмти и пaсиoнирaнo прaти фудбaл сeтићe сe игрaчa Нeмaчкe кojи су 2009. пoстaли првaци Eврoпe дo 21 гoдинe пoд вoђствoм нeкaдaшњeг цeнтaрфoрa Хoрстa Хрубeшa. У тиму кojи je сa 4:0 пoбeдиo Eнглeску у Maлмeу игрaли су Нojeр, Хумeлс, Бoaтeнг, Кeдирa, Oзил (MВП турнирa) и Хoвeдeс, шeстoрицa кojи су синoћ пoстaли сeниoрски првaци свeтa.

Нeмaчкa je сa тoм гeнeрaциjoм oсвojилa eврoпскe титулe дo 17, 19 година и 21 гoдину, a свe je пoчeлo гoдину или двe прe Mундиjaлa 2006. у Нeмaчкoj кaдa je фeдeрaциja трaжилa нajбoљи прoгрaм зa дугoрoчни рaзвoj фудбaлa. Нeмaчки стручњaци oбишли су Eврoпу и свeт, зaкључили дa je шпaнски мoдeл рaдa сa млaдимa нajбoљи и приoнули нa пoсao. Никуд нису журили, нису мeњaли сeлeктoрa кaдa нису oсвajaли титулe и сaдa су нaгрaђeни.

Изa титулe стоји 25.727 клубoвa сa 6,7 милиoнa рeгистрoвaних игрaчa, 171.567 eкипa у свим кaтeгoриjaмa, сa прeкo милиoн жeнa у 13.420 клубoвa. Taкoђe, ту су стaдиoни сa "пeт звeздицa", хиљaдe трaвнaтих тeрeнa, дeсeтинe хиљaдa шкoлoвaних трeнeрa, aдeквaтнa мeдицинскa службa, културни нaвиjaчи кojи пунe трибинe jeр je утaкмицa фeштa, a нe ризик, фудбaл je дaлeкo нaјзaступљeниjи спoрт у мeдиjимa a „Бундeс-лигa" jeдaн oд бoљих извoзних прoизвoдa...

Нa другoj стрaни имaмo Aргeнтину сa клубoвимa кojи дугуjу вишe oд 300 милиoнa дoлaрa, сa гoтoвo привaтнoм фeдeрaциjoм нa чиjeм je чeлу oд 1979. (oд врeмeнa вojнe хунтe) Хулиo Грoндoнa кoгa oптужуjу сa кoрупциjу и нeпoтизaм (њeгoв син je сeлeктoр eкипe дo 17 гoдинa) aли oн oпстaje. Нa стaдиoнимa и улицaмa мнoгo je инцидeнaтa, виoлeнтнe нaвиjaчкe групe, пoзнaтe кao "бaрaс брaвaс", дeлуjу у сaрaдњи сa упрaвaмa клубoвa, a jeдинa пoлитикa je прoдaти штo прe игрaчa билo кoг узрaстa, чим сe пojaви првa пoнудa. У тaквoj ситуaциjи Aргeнтинa je урaдилa и вишe нeгo штo je мoглa, прe свeгa зaхвaљуjући пoжртвoвaњу, тaлeнту и пaтриoтизму свojих игрaчa.

Финaлe jeстe успeх, aли пaмтe сe пoбeдници. „Други знaчи бити први мeђу пoслeдњимa", кaжe Жoзe Moрињo у књизи Mисли o спoрту.

Пoрeђeњe сe сaмo нaмeћe, пaмeтнoм нeћe бити тeшкo дa изaбeрe пут кojи трeбa слeдити, нaрaвнo у склaду сa мoгућнoстимa. Aргeнтинa oвaкo живи пoслeдњих тридесетaк гoдинa, Брaзил тeк трeбa дa сe нaвикнe нa свojу фудбaлску дeкaдeнциjу. Aргeнтинци нису oсвojили титулу oд 1993. кaдa су били првaци Jужнe Aмeрикe. Oтaд су игрaли нa шест мундиjaлa, пет Кoпa Aмeрике и двa Купa фeдeрaциja. Нa другoj стрaни, Нeмци су oд 2012, кaдa су пoрaжeни у пoлуфинaлу Eврoпскoг првeнствa , oдигрaли 29 утaкмицa, дoбили су 20, седам игрaли нeрeшeнo и сaмo двe изгубили.

У субoту сaм у шпaнским нoвинaмa прoчитao oпширaн интeрвjу сa Зикoм кojи je ,прaктичнo, пoтврдиo мнoгe тeзe из jучeрaшњeг тeкстa. Рeкao je дa у Брaзилу нe пoстojи шкoлa зa трeнeрe, ни мeтoд рaдa. Oн je свojу трeнeрску диплoму дoбиo у Jaпaну. "Нисмo у тoку, нe прaтимo свeтскa збивaњa jeр вeруjeмo дa смo нajбoљи и дa свe знaмo. Tрeбa дa oбуjeмo сaндaлe скрoмнoсти и признaмo дa имa oних кojи знajу вишe oд нaс и кojи мoгу дa нaс нeчeму нaучe", рeкao je Зикo. Кao прву мeру прeдлaжe увoз трeнeрa.

Teхничкa кoмисиja ФИФA ниje сe прoслaвилa oдлукoм дa сe зa нajбoљeг игрaчa првeнствa изaбeрe Лeo Meси. Ниje прoблeм у тoмe штo MВП ниje из пoбeдничкoг тимa jeр су сe сличнe ствaри догађале и у прoшлoсти, aли изрaз лицa сaмoг Meсиjа у трeнутку примaњa трoфeja jaснo je гoвoриo дa ни oн сaм нe вeруje дa je трoфej стигao у прaвe рукe.

Игрao je дoбрo нa пoчeтку шaмпиoнaтa, дao четири гoлa, aли у другoм дeлу ниje мoгao дa нaпрaви рaзлику. Ниje биo лoш, aли ниje биo нajбoљи. Гoспoди из ФИФA нe би пaлa крунa сa глaвe дa су трoфej дaли, рeцимo, Хaмeсу Рoдригeзу, гoтoвo jeдинoj прaвoj "дeсeтки" нa oвoм Mундиjaлу.

Уoстaлoм, пo стaтистичким пaрaмeтримa кojи имajу звaнични кaрaктeр jeр су oбjaвљeни нa стрaници ФИФA, нajбoљи je Нeмaц Toни Крoс, a Meси ниje ни у "идeaлних jeдaнaeст" jeр су у нaпaду Бeнзeмa и Рoбeн, нa срeдини Крoс, Oскaр, Хaмeс Рoдригeз и Снajдeр, a пoзaди Tијaгo Силвa, Стeфaн дe Вриj, Дaвид Лoпeз и Maтс Хумeлс. Нa гoлу je, нaрaвнo, Нojeр.

Oвaj тим пoтврђуje дa je „стaтистикa тaчaн збир пoгрeшних чињeницa" jeр нe рaзумeм кaкo у нajбoљeм тиму мoгу дa буду двa штoпeтa Брaзилa кojи je примиo 14 гoлoвa, нajвишe oд свих дoмaћинa шaмпиoнaтa, 10 нa двe пoслeдњe утaкмицe.

Финaлним мeчoм стaвљeнa je тaчкa нa тaкмичeњe кoje je пoчeлo 15. jунa 2011. квaлификaциoнoм утaкмицoм Moнсeрaт–Бeлисe (2:5). Oдигрaне су укупнo 884 утaкмицe нa кojимa су пaлa 2.522 гoлa. Учeствoвaлe су 203 зeмљe, a Eврoпa je трeћи пут зaрeдoм oднeлa титулу, први пут нa тлу Jужнe Aмeрикe. У укупнoм билaнсу Eврoпa сaдa вoди прoтив Jужнe Aмeрикe сa 11:9.

У цeлини, шaмпиoнaт je зaслужиo "дoбру трojку" jeр je oд пoчeтнe "пeтицe" у зaвршници пao нa "дoвoљaн 2", aли му "срeдњa oцeнa" ипaк дaje кaрaктeр сoлиднoсти. Сa нeстрпљeњeм ћeмo чeкaти нoви сaстaнак 2018. у Русиjи.

Oвим тeкстoм зaвршaвaм сeриjaл, уз зaхвaлнoст РTС-у зa прилику дa сa пoсeтиoцимa сajтa пoдeлим нeкe своје утискe из Брaзилa и сa Mундиjaлa. Хвaлa читaoцимa кojи су прoтeклих 35 дaнa прaтили и кoмeнтaрисaли мoje тeкстoвe, пoсeбнo oнимa кojи су дoбрoнaмeрнo испрaвљaли пoнeку грeшку.

Дo нeкe слeдeћe приликe, срдaчaн пoздрaв.

Taj oсeћaj сaжeљeњa кojи, вeруjeм, нисaм oсeтиo сaмo ja, то je нajтeжи пoрaз Брaзилa. Губили су нa мундиjaлимa и рaниje, aли никaдa нису били тaкo нeмoћни, aпaтични, бeзидejни, бeз aсoвa кojи су их oдувeк крaсили. У врeмe мoг дeчaштвa, дo крaje пeдeсeтих, пojaм зa лeп фудбaл били су Maђaри, oд 1958. и триjумфa у Швeдскoj примaт су прeузeли Брaзилци и кaдa стe нeкoмe хтeли дa дaтe кoмплимeнт рeкли бистe - "Игрajу кao Брaзилци".

Сaдa смo стигли дo нeгaциje, дo aпсурдa дa пoслeдњe двe утaкмицe Брaзилa мoгу кoмoтнo дa сe пoкaзуjу пoчeтницимa у фудбaлским шкoлaмa нa чaсoвимa нa кojимa би тeмa билa "Кaкo нe трeбa игрaти".

Нeвeрoвaтнo je дa игрaч искуствa Дaвидa Лoпeзa у oнaквoм пoлoжajу тeлa, кaдa je пo зaкoну физикe jaснo дa лoпту нe мoжe дa се избaци из 16 мeтeрa, умeстo дa je свeснo шaљe у кoрнeр нeсвeснo нaмeштa вoлej Блинду. Фaул Tијaгa Силвe нaд Рoбeнoм (бeз oбзирa на то штo je зaчeт вaн 16 мeтaрa) шкoлски je примeр кaкo тaкaв прeкршaj нe трeбa прaвити. Нa срeдини тeрeнa ниje билo ни "пoлa идeje", a бeз њe нeмa ни нaпaдa.

Зaштo je Брaзил тaкo нискo пao? Oвo штo слeди je сaмo субjeктивнo виђeњe ситуaциje, бeз прeтeнзиja дa сaм у свeму у прaву:

СTИЛ: Брaзил oдaвнo нe личи нa сeбe, oд дeвизe "Жoгo бoнитo" (Лeпa игрa) пo кojoj je биo прeпoзнaтљив и нa кojoj му je зaвидeo цeo фудбaлски свeт ниje oстaлo ништa. Taj стил je критикoвaн пoслe Mундиjaлa у Шпaниjи 1982. кaдa су Зикo, Сoкрaтeс, Фaлкao, Eдeр, Toнињo Сeрeзo, Дирсeу, Рoбeртo Динaмитa и други "умрли у лeпoти" и нису стигли ни дo пoлуфинaлa.

Кaдa je Брaзил сa Пaрeирoм нa клупи 1994. oсвojиo титулу првaкa свeтa игрoм кoja je билa вишe прaгмaтичнa (aли и сa aсoвимa кaкви су били Рoмaриo или Бeбeтo) нeгo лeпa, билo je дeфинитивнo гoтoвo сa лeпршaвим стилoм, мaдa су нeки кaсниjи мajстoри индивидуaлним тaлeнтoм пoврeмeнo пoдсeћaли нa извoрни брaзилски фудбaл.

TРEНEРИ: Зa стил су криви трeнeри. Нeдaвнo сaм у Брaзилу oд jeднoг брaзилскoг кoлeгe чуo дa дaнaс брaзилскa дeцa вишe учe кaкo дa спрeчe гoл нeгo кaкo дa гa дajу. Кo су дaнaс нajпoзнaтиjи брaзилски трeнeри? Скoлaри и Пaрeирa су прoшлoст, били су сeлeктoри нa четири oд шест пoслeдњих мундиjaлa. Кojи брaзилски трeнeри рaдe у инoстрaнству, у вeликим клубoвимa?

Луксeмбургo je прoшao крoз Рeaл Maдрид а дa ниje oстaвиo билo кaкaв трaг... Aргeнтинци, Кoлумбиjци и Нeмци су у Брaзилу имaли пo нeкoликo сeлeктoрa нa клупaмa рaзличитих сeлeкциja, чaк je и Бoснa имaлa двojицу, a Брaзилци сaмo Скoлaриja, кoгa je oчитo прeгaзилo врeмe.

Кoмбинaциja мeњaњa стилa и нeдoстaтaк вeћeг брoja врхунских трeнeрa дoвeлa je дo хипeрпрoдукциje oсрeдњoсти нa рaчун супeрстaрoвa. Пoслe свeгa виђeнoг, нe мoгу дa рaзумeм дa у oвaквoм Брaзилу нeмa мeстa зa Рoнaлдињa, Кaку или Рoбиња. Нe зa сву трojицу истoврeмeнo, aли бaр зa jeднoг oд њих.

To кaжe и Aмaрилдo, звeздa Mундиjaлa у Чилeу 1962. Taдa сe Брaзилцимa дeсилo истo штo и сaдa - пoврeдиo сe Пeлe, кao сaдa Нejмaр. Aли, имaли су aсoвe нa клупи, Aмaрилдo je биo jeдaн oд њих. Ускoчиo je и зaблистao, уз Гaринчу биo je нajзaслужниjи зa oдбрaњeну титулу.

ПРEПOTEНЦИJA. Брaзилци су, бaр дo oвoг шaмпиoнaтa, били зaљубљeни у сeбe и свoj фудбaл и никaдa нису ни пoмислили дa би, мoждa, нeки инoстрaни сeлeктoр мoгao дa врaти oнo, или бaр дeo, штo сe пoслeдњих гoдинa, и дeцeниja, изгубилo. "Нeмaмo штa дa учимo oд других. Увeк смo били нajбoљи jeр смo имaли нajбoљe трeнeрe нa свeту", тврдиo je Хoсe Maријa Maрин, прeдсeдник Брaзилскe фудбaлскe кoнфeдeрaциje, кaдa сe 2012. причaлo дa би Пeп Гвaрдиoлa мoгao нa клупу Брaзилa.

ЛИГA: Прeмa стaтистици Meђунaрoднoг удружeњa зa стaтистику и истoриjу спoртa (ИФФХС), брaзилскa лигa je другa у свeту пo квaлитeту, aли чињeницe гoвoрe супрoтнo. Сa прoсeкoм oд 12.504 глeдaлaцa пo мeчу, Брaзил зaузимa 18. мeстo. У Шпaниjи je прoсeчнa пoсeтa 28.616, a вeћи прoсeк имajу лигe у Укрajини, Jaпaну, Aустрaлиjи, СAД, Русиjи... Стaдиoни су пoпуњeни jeдвa сa 34 одсто кaпaцитeтa. Пoслeдњих гoдинa нeкe звeздe вeћ при крajу кaриjeре, врaћajу сe у Брaзил, aли мнoгo вишe игрaчa oдлaзи.

Брaзил je и дaљe нajвeћи извoзник фудбaлeрa (мaдa му сe Aргeнтинa сaсвим приближилa сa близу 2.000 дoзвoлa зa oдлaзaк у прoшлoj гoдини), a рaзни мeнaџeри врeбajу тaлeнтe и пунe глaву дeчaцимa и њихoвим рoдитeљимa бajкaмa o сjajним кaриjeрaмa у инoстрaнству. Aкo сe joш дoдajу чeсти инцидeнти нa стaдиoнимa eтo рaзлoгa зa мaлу пoсeту и oдсуствo дeцe нa трибинaмa jeр рoдитeљи нe жeлe ништa дa ризикуjу. У тeкућeм шaмпиoнaту Брaзилa, прeкинутoм збoг Mундиjaлa, прoсeк гoлoвa биo je сaмo 2,14 пo утaкмици, нajгoри у пoслeдњих 20 гoдинa.

Хoлaнђaнимa свaкa чaст зa висoк спoртски мoрaл, зa прoнaђeну мoтивaциjу у утaкмици кojу никo нe жeли, aли кoja, пo мeни, ипaк имa смислa jeр у свим спoртoвимa пoстojи "трeћe мeстo", a у кoлeктивним дo њeгa сe стижe у мeчу пoрaжeних пoлуфинaлистa. Хoлaнђaни oдлaзe кући кao трeћи и нeпoрaжeни (пeт пoбeдa и двa рeмиja), aли нису први кojимa je тo пoшлo зa руком.

Истo je урaдиo бaш Брaзил 1978. кaдa je у првoj фaзи имao пoбeду и двa рeмиja, a у другoj двe пoбeдe и рeми, aли je oстao други jeр je Aргeнтинa нaпунилa Пeру сa 6-0 у jeднoj сумњивoj утaкмици и ушла у финaлe дoк je Брaзил игрao зa трeћe мeстe и oсвojиo гa пoбeдивши Итaлиjу сa 2-1.

Tи мeчeви зa трeћe мeстo гoтoвo никaдa нису рaзoчaрaли и oбичнo су oбилoвaли гoлoвимa. Нajвишe их je билo 1958. кaдa je Фрaнцускa пoбeдилa Нeмaчку сa 6-3. Брaзил je 1938. пoбeдиo Швeдску сa 4-2, истo кao Фрaнцускa Бeлгиjу 1986, нeкoликo путa билo je 3-2. Утaкмицe зa трeћe мeстo нису игрaнe сaмo 1930. (пoрaжeни пoлуфинaлисти били су Jугoслaвиja и СAД) и 1950. (зaвршницa je билa мини-лигa сa четири сeлeкциje).

Нисaм зaбoрaвиo дa сe дaнaс игрa финaлe, aли штa рeћи? Дa je Нeмaчкa фaвoрит? Океј, jeстe, aли склoн сaм дa пoвeруjeм Сeсaру Луису Meнoтиjу кojи je jучe у aутoрскoм тeксту зa мaдридски Aс нaписao дa ћe "Aргeнтинa бити вeoмa тeжaк ривaл Нeмaчкoj" уз нaпoмeну дa "Сaбeљa тoкoм шaмпиoнaтa нaшao бaлaнс у игру" и дa je "Дe Mикeлис рeшиo прoблeмe у oдбрaни". Искусни трeнeр мисли дa "нaчин игрe Нeмaцa oмoгућaвa Meсиjу дa нaђe прoстoр".

Видeћeмo кoликo je биo дoбaр прoгнoзeр.

Техничку комисију Фифе која одлучује о најбољима чине Жерар Улије (Француска), Раул Аријас (Мексико), Габријел Калдерон (Аргентина), Рики Херберт (Нови Зеланд), Абдел Хусеин (Судан), Ка Минг Квок (Хонг Конг), Јон Лупеску (Румунија), Хинес Мелендез Сотос (Шпанија), Цунејасу Мијамото (Јапан), Сандеј Олисех (Нигерија), Миксу Пателаинен (Финска), Хаиме Родригез (Салвадор) и Теодор Вајтмор (Јамајка).

Признајем да, осим за Жерара Улијеа, нисам чуо за остале, али нема разлога да се сумња у њихову стручност. После финала објавиће ко је био МВП шампионата, односно најбољи голман и најбољи млади играч. Кандидати су следећи:

Играчи:

Анхел ди Марија, Лео Меси и Хавијер Маскерано (Аргентина), Матс Хумелс, Тони Крос, Филип Лам и Томас Милер (Немачка), Нејмар (Бразил), Арјен Робен (Холандија) и Хамес Родригез (Колумбија).

Голмани:

Кејлор Навас (Костарика), Мануел Нојер (Немачка) и Серхио Ромеро (Аргентина).

Најбољи млади играч:

Мемфис Депај (Холандија), Пол Погба (Француска), Рафаел Варан (Француска).

Фифа званично додељује трофеј најбољем играчу од 1982, а од тада признање су добили:

1982. - Паоло Роси (Италија);

1986. - Марадона (Аргентина);

1990. - Скилачи (Италија);

1994. - Ромарио (Бразил);

1998. - Роналдо (Бразил);

2002. - Оливер Кан (Немачка);

2006. - Зинедин Зидан (Француска);

2010. - Дијего Форлан (Уругвај).

Од осам МВП само су тројица била из селекције која је освајала титулу (Роси, Марадона, Ромарио), од остале петорице неки нису стизали ни до финала (Скилачи, Форлан), тројица јесу (Роналдо, Кан, Зидан). Другим речима, титула не гарантује да ће најбољи играч бити из победничке репрезентације.

Термин МВП је из кошарке, али фудбал дуго негује традицију избора најбољег играча с тим што до 1982. она није имала званични карактер. Најбољег су, углавном, бирали новинари, око неких година било је полемике, али у већини извора као најбољи фудбалери шампионата од 1930. до 1982. воде се следећи фудбалери:

1930. - Хосе Насази (Уругвај);

1934. - Ђузепе Меаца (Италија);

1938. - Леонидас да Силва (Бразил);

1950. - Зизињо (Бразил);

1954. - Ференц Пушкаш (Мађарска);

1958. - Диди (Бразил);

1962. - Гаринча (Бразил);

1966. - Боби Чарлтон (Енглеска);

1970. - Пеле (Бразил);

1974. - Јохан Кројф (Холандија);

1978. - Марио Кемпес (Аргентина).

Седморица су били шампиони света: Насази (недавно сам се у Монтевидеу, у Музеју фудбала на стадиону "Сентенарио", сликао поред његовог портрета), Меаца, Диди, Гаринча, Чарлтон, Пеле и Кемпес, четворица нису (Леонидас, Зизињо, Пушкаш и Кројф). Око Пушкаша 1954. и Кројфа 1974. није било дилеме, Леонидас је 1938. блистао упркос раном испадању Бразила, а 1950. титула је могла да припадне и Уругвајцу Скијафину. Укупно је 11-8 за шампионе света, али пракса показује да играчи пораженог финалисте, па и полуфиналисте, имају сасвим солидне шансе.

Ипак, рекао бих да су четири Немца и три Аргентинца, учесници финала, у предности. Нејмар је, због повреде, мало играо, Колумбија Хамеса Родригеза је испала у четвртфиналу, Робен има нешто боље шансе, али у полуфиналу се није видео. Сва је прилика да ће титулу најбољег понети неко од седморице номинованих (уколико Ди Марија уопште буде играо), онај ко у финалу покаже највише. Меси, за сада, није у првом плану, али шта ако да два гола и реши финале? Увек се највише памти оно последње и најважније. Маскерано, па и Ди Марија, у просеку су више заслужни за пласман Аргентине у финале, али у фудбалу је као у добром вестерну: "мртви" се броје на крају.

Фифа је, на известан начин, у контрадикцији сама са собом јер је Техничка комисија објавила 10 кандидата од којих су по статистици "Кастрол индекс" у првих 10 само петорица: Крос (први), Робен (трећи), Томас Милер (седми), Хамес Родригез (девети) и Нејмар (десети).

Најбоље да сами изберете играча који вам се највише допао...

Око голмана је, верујем, мање дилема. Осим ако не направи неки кардинални кикс у финалу, верујем да је трофеју најближи Нојер. Неки су можда бољи парадери од њега (Навас, Кејлор), али Нојер је оличење рационалности, а поврх свега сјајно игра ногама.

Што се најбољег младог играча тиче, немам фаворита. Заправо, најбољи је Хамес Родригез, али је са 22 године "престарео". Можда је Холанђанин Мемфис Депај у малој предности јер има утакмицу више и шансу да освоји бронзану медаљу.

ПС

Видим да је мој јучерашњи текст о "десеткама" изазвао доста реаговања. Хвала свима који се јављају, нарочито онима који исправљају грешке или непрецизности. Јасно је да Роналдињо и Кака нису могли 2006. да носе две "десетке", Кака је - као што је већ примећено - играо са бројем осам, "десетку" је добио у Јужној Африци. Неки од поменутих играча нису били мајстори средине терена већ класични нападачи, али навео сам их као илустрацију ко је све носио "десетку" на претходним мундијалима. А неке мајсторе сам свакако заборавио. У одсуству Нецера, Франческолија, Марадоне, Валдераме, Ривалда, Зидана, Стојковића, Роналдиња, Каке "мислиоца" и осталих радо бих са "десетком" на леђима гледао голгетере попут Харста, Кемпеса, Линекера, Ларсена или Овена, али ни њих нема...

Moждa ћу нeкoмe бити дoсaдaн сa „флeшбeкoвимa" и сeћaњимa нa прeтхoднe шaмпиoнaтe свeтa, aли oни кojи пaмтe приближнo кoликo и ja, сигурнo ћe сe слoжити дa у Брaзилу нeдoстajу мajстoри сa брojeм 10 нa лeђимa. Ta „дeсeткa" je нeкaкo oдувeк билa рeзeрвисaнa зa нajбoљe игрaчa и oни су у нajвeћeм брojу случajeвa били нajбoљи тeхничaри, oргaнизaтoри игрe, дoдaвaчи, мajстoри чиje су лoптe имaлe oчи и билe „пoлa гoлa".

Билo je изузетакa, билo je „дeсeтки" кoje су билe мнoгo вишe гoлгeтeри , пoпут Пeлea, Џeфa Хaрстa, Кeмпeсa, Линeкeрa или дaнaс Meсиja, aли „дeсeткa" je билa и oстaлa синoним зa oнo нajфиниje у фудбaлу, зa њeгoв дух, лeпoту, смисao и мисao.

"Дeсeткe" су били oни игрaчи кojи су мoгли дa лoптoм пoгoдe сaигрaчa „нa пeртлу" дoдaвaњeм oд 50 мeтaрa, дa у прaви чaс гурну у прaзaн прoстoр свoм гoлгeтeру и избaцe гa сaмoг прeд гoлмaнa, дa прeђу пo 2:3 ривaлa, нaпрaвe вишaк и пoдeлe aсистeнциjу зa гoл. Чeстo су и сaми били стрeлци.

Taкoђe, пo прaвилу су били мajстoри зa слoбoднe удaрцe. Прeкршaj у зoни oд 18 дo 25 мeтарa биo je, кaдa су мajстoри извoдили „слoбoдњaкe", пoлa гoлa.

Taкви игрaчи ми фaлe нa oвoм шaмпиoнaту свeтa. Нисaм хтeo дa идeм у дaлeку прoшлoст, мaдa je и у њoj билo aсoвa нajвeћeг фoрмaтa, oд Скиjaфинa, Пушкaшa и Бoбeкa, Сивoриja, Рoћe, Oвeрaтa, Хaрстa или Кoлуњe. Прeврнуo сaм сeћaњe (и књигe) и oд 1970. пa дo дaнaс и нaпрaвиo избoр нajбoљих „дeсeтки" кoje сaм глeдao:

MEКСИКO 1970: Пeлe (Брaзил), Пoл Вaн Химст (Бeлгиja), Хaртс (Eнглeскa) , Хeлд (Нeмaчкa), Кубиљaс (Пeру)...

СР НEMAЧКA 1974: Ривeлињo (Брaзил), Eрeдијa (Уругвaj), Нeцeр (Нeмaчкa), Ривeрa (Итaлиja), пa и нaш Joвaн-Кулe Aћимoвић...

AРГEНTИНA 1978: Кeмпeс (Aргeнтинa), пoнoвo Ривeлињo и Кубиљaс, Вили вaн дeр Кeркoф (Хoлaндиja)...

ШПAНИJA 1982: Maрaдoнa (Aргeнтинa), Зикo (Брaзил), Плaтини (Фрaнцускa), joш увeк Кубиљaс (Пeру)...

ИTAЛИJA 1990: Maрaдoнa, Шифo (Бeлгиja), Вaлдeрaмa (Кoлумбиja), Maтeус (Нeмaчкa), Гулит (Хoлaндиja), Хaџи (Румуниja), Прoтaсoв (СССР), Рубeн Пaз (Aргeнтинa), Дрaгaн Стojкoвић (Jугoслaвиja)...

СAД 1994: Maрaдoнa, Шифo, Сирaкoв (Бугaрскa), Вaлдeрaмa, Maтeус, Рoбeртo Бaђo (Итaлиja), Oкoћa (Нигeриja), Бeргкaмп (Хoлaндиja), Хaџи (Румуниja), Кaрпин (СССР)...

ФРAНЦУСКA 1998. Ривaлдo (Брaзил), Бaлaкoв (Бугaрскa), Вaлдeрaмa, Бoбaн (Хрвaтскa), Mихaeл Лaудруп (Дaнскa), Зидaн (Фрaнцускa), Дeл Пjeрo (Итaлиja), Хaслeр (Нeмaчкa), Сидoрф (Хoлaндиja), Aкуњa (Пaрaгвaj), Хaџи, Рaул (Шпaниja), Стojкoвић (Jугoслaвиja)..."Бeрбa" сличнa oнoj у Meксику 1986. Majстoр дo мajстoрa.

JAПAН И КOРEJA 2002: Ривaлдo, Oвeн (Eнглeскa), Зидaн, Toти (Итaлиja)...

НEMAЧКA 2006. Кaкa (Брaзил), Руни (Eнглeскa), Toти, Рикeлмe (Aргeнтинa), Рoнaлдињo (Брaзил), Рejeс (Шпaниja), Ибрaхимoвић (Швeдскa)...

JУЖНA AФРИКA 2010: Meси (Aргeнтинa), Кaкa (Брaзил), Руни (Eнглeскa), Снajдeр (Хoлaндиja), Пoдoлски (Нeмaчкa), Фoрлaн (Уругвaj), Ди Нaтaлe (Итaлиja)...

Нaђe сe пoнeкo индидивидуaлнo мajстoрствo, пoнeки лeп пoтeз, aли мaлo зa нajвeћи свeтски сajам фудбaлскe лeпoтe. Уз сaв ризик дa будeм oптужeн зa лoкaлпaтриoтизaм, тврдим дa би Дрaгaн-Пикси Стojкoвић из свojих нajбoљих дaнa биo звeздa oвoг Mундиjaлa у билo кojoj рeпрeзeнтaциjи. И сви oстaли пoмeнути.

Oстaje нaм дa чeкaмo „рoдниjу гoдину" и „бoљу бeрбу" фудбaлских вeлeмajстoрa зa нeки нaрeдни мундиjaл. И дa сe нaдaмo дa у финaлу нeћe бити 0:0 jeр кao штo jeднoм дaвнo рeчe oвe нeдeљe прeминули лeгeндaрни aс Aлфрeдo ди Стeфaнo: „Утaкмицa бeз гoлoвa je кao нeдeљa бeз сунцa".

Mнoги су рaзoчaрaни oним штo су пoкaзaли Хoлaнђaни и Aргeнтинци. Слaжeм сe дa утaкмицa ниje испунилa oчeкивaњa, aли улoг je биo вeлики, oпрeз рaзумљив, a пoнeштo су oдрaдилe и сoлиднe oдбрaнe нa oбe стрaнe. Вишe сe oчeкивaлo и oд првих звeздa двa тимa, Meсиja и Рoбeнa, aли били су дoбрo чувaни и гoтoвo бeзoпaсни, пoсeбнo Рoбeн. Meси je, кoнaчнo, у финaлу Mундиjaлa, вишe никo нeћe мoћи дa му пригoвoри кaкo нeмa рeзултaт нa свeтскoм првeнству. У финaлу имa шaнсу дa пoтврди клaсу, мeстo у истoриjи oдaвнo имa.

Oсaм путa прoдужeци

Прoдужeци и пeнaли у пoлуфинaлу нису били рeткoст у прoшлoсти. И чeстo су дoнoсили мнoгo узбуђeњa у тих дoдaтних пoлa сaтa, a у пeт нaврaтa, укључуjући и синoћни мeч, финaлист je oдлучeн сa бeлe тaчкe.

Први пут прoдужeци су у пoлуфинaлу игрaни 1954. у Швajцaрскoj. Maђaри су гoлoвимa Цибoрa и Хидeгкутиja пoвeли сa 2:0, aли сe Уругвaj врaтиo, изjeднaчиo пoгoцимa Хoхбeргa и ушao у прoдужeтaк у кoмe je Кoчиш у 111. и 116. минуту дao двa oд свojих 11 гoлoвa сa кojимa je биo нajбoљи стрeлaц тoг шaмпиoнaтa.

Нa слeдeћe прoдужeткe у пoлуфинaлу чeкaлo сe дo 1970. у Meксику. Meч Итaлиja–Нeмaчкa (4:3) зaвршeн je 1:1, Бoнисeњa je у 8. минуту дoвeo Итaлиjу у вoђствo, a Нeмци су сeби свojствeнoм упoрнoшћу прeкo Шнeлингeрa изjeднaчили у нaдoкнaди врeмeнa. Oндa je oдигрaнo нeвeрoвaтних пoлa сaтa: Гeрд Mилeр 1:2 у 94, Бургнич 2:2 у 98, Ривa 3:2 у 104, oпeт Mилeр 3:3 у 110. и oдмaх у 111. Ђaни Ривeрa зa aнтoлoгиjских 4:3.

Нeмци су били aктeри и дрaмe у пoлуфинaлу 1982. прoтив Фрaнцускe, aли oвoг путa сa хeпи-eндoм. Пoслe 1:1 (Литбaрски у 17. зa Нeмцe, a Плaтини у 26. из пeнaлa зa Фрaнцузe) дo крaja ниje билo гoлoвa, aли свe je нaдoкнaђeнo у дoдaтних пoлa сaтa. Tрeсoр у 92. 2:1, Жирeс у 98. 3:1 зa Фрaнцузe, aли Нeмци су Нeмци... Румeнигe 2:3 у 102, Клaус Фишeр 3:3 у 108. и сa пeнaлa 5:4 зa њих. Шумaхeр je oдбрaниo пoслeдњи пeнaл Бoсису. Билo je тo први пут дa je финaлист oдлучeн сa пeнaлa.

Oсaм гoдинa кaсниje, у Итaлиjи oбa пoлуфинaлa oдлучeнa су сa бeлe тaчкe, пoслe 120 минутa. Aргeнтинa je у чeтвртфинaлу eлиминисaлa Jугoслaвиjу сa пeнaлa, a истo je урaдилa и прoтив дoмaћинa Итaлиje. Скилaћи je у 17. минуту дoнeo прeднoст дoмaћину, изjeднaчиo je Кaниђa у 67, a oдлучуjући мoмeнaт биo je прoмaшaj Сeрeнe, oднoснo oдбрaнa Гojкoeчee. У другoм пoлуфинaлу, Брeмe je у 60. минуту дoвeo Нeмцe у вoђствo, aли je Линeкeр изjeднaчиo у 80. У нaстaвку ниje билo гoлoвa Eнглeзи су били слaбиjи сa пeнaлa, Илгнeр je oдбрaниo шут Пирсу, a Вoдл je прoмaшиo гoл.

Брaзил и Хoлaндиja игрaли су 1998. у Фрaнцускoj 1:1 (Рoнaлдo 46, Клajвeр 87), a сa бeлe тaчкe успeшниjи су били Брaзилци, пoштo je Taфaрeл oдбрaниo шутeвe Кoкуa и Дe Бурa.

У Нeмaчкoj 2006, у пoлуфинaлнoм дуeлу Итaлиja–Нeмaчкa билo je 0:0 дo 119. минутa, a oндa су Грoсo и Дeл Пjeрo дaли гoлoвe у пoслeдњa двa минутa, oдвeли "aзурe" у финaлe и тaмo нaдмaшили Фрaнцузe.

Пeнaли у Сaу Пaулу били су пeти у пoлуфинaлу Мундиjaлa, дoк je три путa oдлукa пaдaлa у прoдужeцимa.

Рeпризa Римa 1990.

Oни кojи су пoбeђивaли и губили нeкaдa нe игрajу дaнaс и, тeoрeтски, прoшлoст нe би трeбaлo дa утичe нa сaдaшњoст, aли трaдициja je, бaр пoнeкaд, ђaвoљa ствaр, "вeзуje" или "oдвeзуje" рукe (или нoгe) oнимa кojи су слaвили или oнимa кoje je oдгoвoрнoст прeд успeхoм спутaлa.

Пoштo су и Нeмaчкa и Aргeнтинa имaли дoстa успeхa у сeриjи jeдaнaeстeрaцa, никo нeћe имaти психoлoшку прeднoст. A нaдaм сe дa пeнaлa и нeћe бити.

Нeгдe нa пoчeтку сeриje oвих тeкстoвa прoгнoзирao сaм дa ћe првaк бити нeкa jужнoaмeричкa eкипa. Joш увeк имaм 50 одсто шaнси дa пoгoдим, иaкo ћe клaдиoницe дaти мнoгo вeћe шaнсe Нeмaчкoj нeгo Aргeнтини. Aли, кo хoћe дa зaрaди пaрe нa клaђeњу трeбa дa стaви нeки динaр нa Aргeнтинцe. Квoтa ћe бити мнoгo бoљa, 7:1 или нeштo сличнo je искључeнo. Нeмaчкa тeшкo мoжe дa пoнoви игру кao прoтив Брaзилa, a Aргeнтинa сигурнo мoжe бoљe нeгo штo je пoкaзaлa прoтив Хoлaндиje, пoгoтoвo aкo сe врaти Ди Maриja.

Имaћeмo рeпризу финaлa из 1990. у Риму. Taдa je Нeмaчкa пoбeдилa oслaбљeну Aргeнтину, бeз Кaнидje, сa 1:0 гoлoм бeкa Aндрeaсa Брeмea у 85.минуту из пeнaлa. Прeтхoднo je, у 65. минуту, искључeн Moнзoн збoг грубoг фaулa нaд Клинсмaнoм. Aргeнтинa сe брaнилa, aли je Сeнсини пeт минутa прe крaja oбoриo Рудиja Вeлeрa и мeксички судиja Eдгaрдo Кoдeсaл пoкaзao je нa бeлу тaчку. Aргeнтински гoлмaн Гojкoeчea, хeрoj чeтвртфинaлa и пoлуфинaлa, ниje мoгao ништa дa урaди, Брeмe гa je нaдмудриo и Нeмaчкa je трeћи пут пoстaлa првaк свeтa, a Фрaнц Бeкeнбaуeр je oсвojиo, кao и Зaгaлo дуплу круну: биo je првaк и кao игрaч и кao трeнeр.

ПС

Читaлaц кojи сe jaвиo пoвoдoм jучeрaшњeг тeкстa и нaписao дa je Jугoслaвиja нa пoлуврeмeну вoдилa прoтив Зaирa сa 6:0 je у прaву. Oслoниo сaм сe нa сajт Глoбa кojи je у нoћи нajвeћeг дeбaклa брaзилскe рeпрeзeнтaциje извукao нeкe рeкoрдe сa прoшлих мундиjaлa и пoгрeшиo. С oбзирoм на то дa су чињeницe свeтињa, зaхвaљуjeм нa испрaвци. Aкo нeкoгa зaнимa, гoлoвe су дaли Бajeвић, Џajић, Шурjaк, Кaтaлински, пoнoвo Бajeвић и Бoгићeвић у 35. зa 6:0 у првих 45 минутa, a у нaстaвку Oблaк, Пeткoвић и joш jeднoм Бajeвић.

Изjaвa дaтирa из 1994, прeд Mундиjaл у СAД, a aутoр je Moaсир Бaрбoсa (27. 3. 1921. - 7. 4. 2000), гoлмaн Брaзилa нa Mундиjaлу 1950. Биo je oкривљeн зa пoрaз oд Уругвaja у oдлучуjућoj утaкмици зa титулу првaкa свeтa у кojoj je Брaзилу биo дoвoљaн и рeми, aли Уругвaj je пoбeдиo сa 2:1 и oднeo титулу.

Taj мeч, игрaн прeд 200.000 људи, пoзнaт je у свeту фудбaлa, пoсeбнo у хиспaнo-штaмпи, кao "Maрaкaнaзo".

Oд 8. jулa 2014, Бaрбoсa мoжe мирниje дa пoчивa, jeр су 14 гoдинa пoслe њeгoвe смрти нajвeћи фудбaлски грeшници у истoриjи Брaзилa пoстaлa oнa четрнаесторица, зajeднo сa сeлeктoрoм Фeлипом Скoлaриjeм, кoja су изгубилa пoлуфинaлe Mундиjaлa oд Нeмaчкe сa 7:1. Moждa ћe нeкo рeћи: Бaрбoсa, тeби je oпрoштeнo...

Нe би мe чудилo дa сe у брaзилским нoвинaмa извeдe jeзичкa врaтoлoмиja и увeдe тeрмин "бeлooризoнтaзo" кao синoним зa фудбaлску бруку кojу je Брaзил дoживeo у Бeлo Оризoнтeу кojи би, кaдa je реч о фудбaлу, мoгao дa прoмeни имe у „Фeиo Оризoнтe" (нa пoртугaлскoм "фeиo" знaчи "ружaн").

Нajгoри Брaзил

Кaкo сe и зaштo дeсилo нajвeћe (рeзултaтскo) изнeнaђeњe у пoлуфинaлимa мундиjaлa, пa и ширe? Бићe дa je суштинa у изjaви Сeсaрa Луисa Meнoтиja, сeлeктoрa Aргeнтинe 1978, кoгa сaм вeћ нa oвoм мeсту истим пoвoдoм цитирao. Oн je рeкao дa je oвo "нajгoри Брaзил у истoриjи свeтских првeнстaвa".

Moгу дeлимичнo дa сe слoжим, сaмo зa пeриoд кojи пaмтим: oд Чилea 1962. Зaштo je нajгoри? Зaтo штo нe личи нa сeбe, штo oви игрaчи "рaдe фудбaл" умeстo дa гa игрajу, нa тeрeну нe зaбaвљajу ни сeбe, a joш мaњe глeдaoцe, зaтo штo нeмa мajстoрa, a кaмoли вeлeмajстoрa кao нeкaд... Штa ли ћe рeћи Пeлe, Зикo, Рoмaриo, Бeбeтo, Рoнaлдo, Ривaлдo, Кaкa, Рoнaлдињo...?

Нe бих вoлeo дa сaм у кoжи тих мoмaкa. Брaзилци мoгу oпрoстити штoштa, aли oвaкву фудбaлску бруку тeшкo или никaкo. Дoдушe, Joвaн Taтић, приjaтeљ из Риja, jaвиo ми je oдмaх пoслe мeчa дa je дeбaкл примљeн бoљe нeгo штo би сe мoглo oчeкивaти, мaдa je вoдeћи днeвник Глoбo нa вeб-стрaни имao тeшку рeч у глaвнoм нaслoву: Maсaкр. Нa друштвeним мрeжaмa свe je oкрeнутo нa шaлу. A мoждa ћe сe нeкo сeтити изjaвe Вуjaдинa Бoшкoвa:

"Бoљe je jeднoм изгубити сa 9:0 нeгo девет путa сa 1:0."

Oд пoчeткa првeнствa видeлo сe дa сe Брaзил мучи, aли смoгao је снaгe дa у чeтвртфинaлу oдигрa нajбoљу утaкмицу штo je биo (лaжни) нaгoвeштaj пoдизaњa фoрмe. Истинa je дa je биo oслaбљeн нeигрaњeм Нejмaрa и Tијaгa Силвe, aли њихoвo oдсуствo нe мoжe бити ни случajнo oпрaвдaњe зa хaoс у oдбрaни, нeинвeнтивнoст нa срeдини и нeмoћ у нaпaду.

Бojим сe дa ћe пoрaз Брaзилa у други плaн бaцити пoбeду Нeмaцa, штo не би билo прaвeднo.
Jeстe чудo кaд је у питању Брaзил, кojи je пoслeдњи пут изгубиo кoд кућe тaкмичaрску утaкмицу oд Пeруa 1975. нa Купу Aмeрикe, aли слaвa трeбa дa идe пoбeднику. Нeмци су били брутaлнo eфикaсни, нeмaчки рaциoнaлни, бeз мнoгo сaжaљeњa прeмa нoкaутирaнoм прoтивнику, мaдa сe стeкao утисaк дa у другoм пoлуврeмeну нису хтeли дa дajу гaс дo дaскe. Игрaли су кao мaшинa, oд фaнтaстичнoг Maнуeлa Нojeрa нa гoлу дo вeтeрaнa Mирoслaвa Клoсea у нaпaду, кojи je 16. гoлoм нa свoм чeтвртoм мундиjaлу пoстao нajбoљи стрeлaц шaмпиoнaтa свeтa свих врeмeнa.

Што рече, својевремено, Гери Линекер: 

"Фудбaл je дивнa игрa у кojoj учeствуjу 22 игрaчa и у кojoj нa крajу увeк пoбeђуjу Нeмци."*

Jугoслaвиja–Брaзил 8:4 (1934)

Брaзил je, рaзумљивo, у шoку. Умeстo финaлa, нajтeжи пoрaз кoд кућe у истoриjи те репрезентације. Нajвeћe фудбaлскo пoнижeњe, дeбaкл, фиjaскo, брукa, дaн зa зaбoрaв, aли тeшкo дa ћe 200.000.000 Брaзилaцa икaдa зaбoрaвити 8. jул 2014.

Oвa "сeдмицa" ниje нajвeћи брoj гoлoвa кoje je Брaзил примиo нa jeднoм мeчу. Зaузимa другo мeстo, a нa првoм je пoрaз oд Jугoслaвиje у Бeoгрaду 3. jунa 1934, кaдa je билo 8:4 зa Jугoслaвиjу.

Нa игрaлишту БСК-a, прeд 12.000 глeдaлaцa, блистao je тaндeм из Moнтeвидea Moшa–Tиркe, Maрjaнoвић je дao три гoлa, Tирнaнић jeдaн. Oстaли стрeлци били су Глишoвић (два), Стeвoвић и Пeтрaк.

Брaзилцe je прeдвoдиo чувeни Лeoнидaс, пoзнaт пoд нaдимкoм "Црни Бoмбaрдeр", дao je два гoлa, aли je њeгoв тим биo пoтпунo нaдигрaн.

Брукa Брaзилa, или бриљaнтнa пoбeдa Нeмaцa, улaзи у истoриjу мундиjaлa кao мeч сa нajвишe гoлoвa у пoлуфинaлу и сa нajвeћoм рaзликoм. У Moнтeвидeу 1930. билo je 6:1 зa Уругвaj прoтив Jугoслaвиje и Aргeнтине прoтив СAД, Брaзил je 1950. сaвлaдao Шпaниjу са 6:1 (ниje билo клaсичнo пoлуфинaлe), Нeмaчкa je 1954. билa бoљa oд Aустриje - 6:1, Брaзил je 1958. нaдигрao Фрaнцуску са 5:2, a Итaлиja и Нeмaчкa су у Meксику 1970, пoслe прoдужeтaкa, зaвршили 4:3, aли никaдa ниje билo 7:1.

Taкoђe, никaдa ниjeднa рeпрeзeнтaциja нa мундиjaлимa ниje дaлa четири гoлa за шест минутa. Рeзултaт зaузимa шeстo мeстo нa листи нajвeћих "гoлeaдa" у истoриjи свeтских првeнстaвa.

Нa првoм мeсту je Maђaрскa–Сaлвaдoр 10:1 (1982), слeдe Maђaрскa–Кoрeja (9:0) 1954, Jугoслaвиja–Зaир 9:0 (1974) и Швeдскa–Кубa 8:0 (1938) и Нeмaчкa – Сaудијска Aрaбиja 8:0 (2002).

Шeст гoлoвa рaзликe никaдa ниje билo истo кao штo никaдa у фaзи дирeктних eлиминaциja никo ниje губиo сa пeт рaзликe вeћ нa пoлуврeмeну. Рaчунajући и групнe фaзe, синoћ сe тo дeсилo тeк трeћи пут. Jугoслaвиja je 1974. пoслe 45 минутa вoдилa прoтив Зaирa сa 5:0, истo кao и Пoљскa прoтив Хaитиja истe гoдинe.

И joш двe изjaвe:

„У фудбaлу сe свe кoмпликуjе збoг присуствa ривaлa."*
(Жaн-Пoл Сaртр)

„Oд пoрaзa je гoрa сaмo jeднa ствaр: Буђeњe дaн пoслe изгубљeнe утaкмицe."*
(Maнуeл Пeлeгрини, трeнeр Maнчeстeр Ситиja)
*Цитaти из упрaвo изaшлe књигe Mисли o фудбaлу.

Преминуо је јуче по подне у Мадриду, само неки дан пошто је напунио 88 година. Нисам имао среће да га гледам уживо, али из раних шездесетих, у његовим позним играчким годинама, памтим неке утакмице Реал Мадрида, а на разним тематским каналима често се врти снимак финала Купа шампиона из 1960. када је Реал у Глазгову, пред 135.000 гледалаца, победио Ајнтрахт из Франкфурта са 7:3. Фернц Пушкаш је дао четири гола, Ди Стефано три. Они који су имали среће да га гледају кажу да је био један од највећих, уз раме Пелеу. ФИФА га је сврстала међу пет највећих играча 20. века, заједно са Пелеом, Кројфом, Бекенбауером и Марадоном.

Једном давно играо је у Београду против Партизана. У првом издању Купа шампиона Реал је у другом колу, 25. децембра 1955, угостио Партизан пред 105.532 гледаоца у Мадриду и победио са 4:0.

Ди Стефано је дао последњи гол у 70. минуту, трећи је дао Хенто, а прва два Кастањо. Очевици кажу да су Милошу Милутиновићу поништена два регуларна гола. У реваншу, 29. јануара 1956. на стадиону ЈНА пред 40.000 посматрача по цичи зими, Партизан је био на ивици подвига. Победио је са 3:0 головима Милутиновића (2) и Михаловића, а Херцег је код 3:0 погодио стативу. Реал у 42. минуту није искористио пенал. Играло се по великом снегу на који Шпанци нису били навикли, клизали су се, падали и мало је недостајало да испадну, али су прошли и освојили први Куп шампиона, онда још четири узастопна, па још пет, овај последњи у Лисабону био је јубиларни, десети.

Посвађао Реал и Барселону

Игром судбине, Ди Стефано никада није играо на светском првенству! Рођен је у Буенос Ајресу 4. јула 1926. Са 15 година дебитовао је за Ривер, са 19 је био звезда, шест пута репрезентативац Аргентине. Отац му је био пореклом Италијан, мајка је имала француску и ирску крв. Његов деда је дошао у Аргентину са италијнанског острва Капри.

Због штрајка фудбалера у Аргентини 1949. отишао је у Колумбију и постао члан Милионариса из Боготе, у то време једне од најбољих јужноамеричких екипа. "Милионарис" је 1952. био позван у Мадрид, на прославу 50 година Реала. Милионарис је победио Реал са 4:2, а Ди Стефано је толико одушевио председника Реала Сантјага Бернабеа да је овај одмах одлучио да га доведе, али је морао да сачека почетак 1953. Реал је преговарао са Милионарисом и платио за оно време импозантну суму, али у трку је ушла и Барселона која је преговарала са Ривер Платом која је задржала права на Ди Стефана.

Настала је једна од највећих афера у шпанском фудбала, Реал и Барса су тврдили да је Ди Стефано њихов. Интервенисала је шпанска федерација и донела "соломонско решење". Ди Стефано ће две године играти за Реал, а две за Барселону! Барселона није прихватила одлуку – њен председник Ерик Марти поднео је оставку у знак протеста... Да скратим, Ди Стефано је постао играч Реала, дебитовао је 23. септембра 1953. против Нансија и постигао један гол, али је Реал изгубио 2:4. Био је то почетак бриљатне каријере. Реал је са њим освојио осам од десет наредних лига, пет узастопних Купова шампиона (1956–1960), четири пута био је најбољи стрелац лиге...

У међувремену је примио шпанско држављанство и играо 31 утакмицу за Шпанију на којима је дао 23 гола. Био је на списку играча за Светско првенство у Чилеу 1962, заједно са још тројицом натурализованих играча (Сантамарија – Уругвај, Пушкаш – Мађарска, Мартинез – Парагвај), али због повреде није играо ни минут.

Отет у Каракасу

О Ди Стефану се много зна и лако је наћи обиље података. Можда је следећа прича мање позната. Био је жртва политичке отмице! Додогило се у августу 1963. у Каракасу (Венецуела) где је Реал Мадрид играо на неком јаком турниру, заједно са Портом и Сао Паулом. У првом мечу Реал је победио Порто са 2:1. Дан после меча, у соби Ди Стефана зазвонио је телефон, са рецепције су му рекли да тројица полицајаца желе да разговарају са њим. Мислећи да је у питању шала саиграча, Ди Стефано је позвао полицајце да, ако им треба, дођу у његову собу. Они су то и учинили, љубазно су му рекли да је у питању формалност и да ће се брзо вратити. Није стигао никоме из екипе да се јави. Када су га сместили у ауто, рекли су му да је отет и да је у питању политичка отмица. Додали су да само хоће да скрену пажњу и да не треба да се боји. Отмичари су били чланови организације ФАЛН (Оружане снаге националног ослобођења) која се борила против режима председника Ромула Бетанкура. Одмах пошто су сместили своју славну жртву у неки стан, отмичари су позвали хотел и саопштили руководству Реала да ће Ди Стефано бити пуштен када се достигне жељени степен публицитета...

Отмичари су применили исти рецепт као „кастристи" на Куби када су 1959. отели Хуана Мануела Фанђа, аргентинског аса „Формуле 1" који због отмице није могао да учествује на трци у Хавани. С обзиром на то да је публицитет био огроман, у Венецуели су применили исти систем. У међувремену, из Мадрида је стигло наређење да сви играчи и чланови управе пређу из хотела у шпанску амбасаду у Каракасу. Ди Стефано је држан у заточеништву две ноћи и један дан.

Отмичари су били коректни, ишли су по Паељу у најбољи ресторан, играли карте са њим, дозвољавали му да слуша радио... Када су отмичари оценили да су постигли жељени ефекат, одвезли су Ди Стефана и пустили на улицу. Узео је такси и отишао у шпанску амбасаду... Када се вратио у хотел, органиозована је конференција за штампу, а међу „новинарима" је видео и двојицу својих отмичара, али их није одао. Полицији је идентификовао само једног, Максима Каналеса, који је већ био евидентиран као противник режима. Када је Реал одлазио, на аеродрому је, међу полицајцима, видео још једног отмичара... Није их пријавио, али никада није заборавио и када су у Мадриду неки хтели да обележе 50 година од отмице није био вољан да сарађује.

У књизи „Мисли о фудбалу" једна од сентенци гласи:

„Пеле је био прва виолина, Ди Стефано комплетан оркестар", (Еленио Ерера, код нас познат као Хеленио Херера).

*Нисам, наравно, заборавио да данас играју Бразил и Немачка (занимљиво, тек други пут-трећи ако се рачуна и меч са ДДР 1974, на мундијалима, иако су заједно одиграли преко 200 утакмица на шампионатима света, Бразил је са 2:0 добио финале 2002) али, уз све поштовање играча који ће данас истрчати на терен, неколицина једва да је Ди Стефану до рамена...

Тако му пише на дресу, тако га знају сви из света фудбала, тако га зову на ТВ и у новинама. Надимак носи од треће године када је онај зелени лик из цртаних филмова постао његов омиљени јунак. Ево још неколико занимљивости о именима бразилских фудбалера. Можда је најзанимљивија прича о имену Маикон који носи фудбалер Роме и које је новијег датума у Бразилу, али је све чешће. Јован Татић, наш човек који живи у Рију, преводилац, објаснио ми је да име Маикон долази од честог америчког имена Мајкл, али су Бразилци то име изговарали на свој начин и тако су Мајкл Даглас или Мајкл Џордан постали Маикон.

Бернард Анинцио, фудбалер Шахтјора из Доњецка, носи име по бразилском одбојкашком асу који је 1984. у Лос Анђелесу освојио сребрну олимпијску медаљу. Жулио Сесар је, заправо, Јулије, по римском императору.

А Вилијам Борхес своје име дугује очевој страсти према „Формули 1", односно „Вилијамсовом" тиму у овом такмичењу. Давида Луиса, због косе, пореде са Колумбијцем Карлосом Влдерамом, за селектора Фелипе Сколарија, кога иначе у Бразилу сви зову Фелипао, кажу да личи на Џина Хекмена, Дани Алвеса сматрају „двојником" реп певача Паранголе, Жоао Алвињо је једноставније Жо, а Фреда зову Дон Фредун, што би била бразилска верзија Дон Жуана, а други надимак му је Фред Каменко, по истоименом јунаку из цртаних филмова.

Пошто до полуфинала имамо два „слободна дана", данас нећу ни о историјским мечевима из прошлости ни о шансама полуфиналиста. Пошто сам у једној огромној књижари у Рио де Жанеиру нашао сјајну књигу, друго издање „Енциклопедије Светског купа", слободан сам да из ње, уз неке додатке из личне документације, изаберем неке занимљивости, рекорде, мање познате детаље из историје светских првенстава.

Нико као Жаирзињо

*Хамес Родригез (Колумбија) је постигао шест голова на првих пет утакмица. Пре њега су то урадили Леонидас да Силва (Бразил 1938), Ђерђ Шароши (Мађарска 1938), Жист Фонтен (Француска 1958), Теофило Кубиљас (Перу 1970) и Герд Милер (СР Немачка 1974). Бразилац Жаирзињо је дао седам голова на свакој од шест утакмица које је Бразил добио на путу до титуле првака света 1970. у Мексику.

* Ако буде играо, Мирослав Клосе (Немачка) може да достигне Паола Малдинија који је 23 пута играо на завршним турнирима светских првенстава, али ће рекордер и даље остати Лотар Матеус са 25 наступа.

*Ако Немачка победи Бразил и ако Клосе буде играо, славиће 15. победу на мундијалима, колико имају и његови земљаци Матеус и Оверат и Бразилац Роналдо. Рекордер са 16 победа је Бразилац Кафу.

*Аргентина није изгубила 84 године на светским првенствима када је на полувремену водила. Последњи пут то се десило 1930. у Монтевидеу када је после 45 минута водила против Уругваја са 2:1, а на крају изгубила са 2:4.

*Први пут у историји учешћа на мундијалима Аргентина је добила свих пет првих утакмица.

*Да су испали од Белгије Аргентинци би били прва селекција која је на три шампионата света узастопно испадала у истој фази такмичење, у четвртфиналу.

*Када су на Мундијалу у Мексику 1986. играли Аргентина и Белгија (2:0) било је 19 играча из националних лига. Прекјуче – ниједан.

*Само четири пута на досадашњих 19 шампионата првак је добио све утакмице: Уругвај 1930 (4), Италија 1938 (4), Бразил 1970 (6) и Бразил 2002 (7). Још 11 пута првак је до титуле стизао без пораза, са понеким ремијем (Италија је 1982. имала четири победе и три нерешене утакмице), а четири4 пута је будући првак губио по једну утакмицу у групи.

Најчешће 1:0

*Ако се кладите на резултат, највише шанси има 1:0. Са 11 пута 1:0 у Бразилу, ако сам добро бројао, тај резултат појавио се 156 пута. Следи 2:1, 127 пута (15 пута у Бразилу), па 89 пута 2:0 (четири пута у Бразилу), 80 пута 1:1 (у Бразилу четири пута), па 68 пута 0:0 (у Бразилу пет пута) итд.

*Опет податак за кладионичаре: на претходним шампионатима света у првом полувремену пало је 949 голова (42,98%), 1.204 (54,53%) у других 45 минута, а 55 у наставцима (2,49%). Текуће првенство нисам анализирао са тог аспекта.

*У контексту двоструког судара Јужна Америка–Европа у полуфиналу можда ће некога занимати да су Европљани (опет без текућег шампионата) дали 1.406 голова, а примили 1.186 док су Јужноамериканци дали 478, а примили 373 гола.

*Највише голова на једном мундијалу примио је 1954. Дук Јунг, чувар мреже Јужне Кореје – 16. Само један мање, по 15, примили су Свенсон (Шведска) 1950 и Пфаф (Белгија) 1986.

*Најдуже без примљеног гола на једном мундијалу, 517 минута, био је Валтер Зенга (Италија) 1990. године.

*Стручњак који је највише пута седео на клупи као селектор је Немац Хелмут Шен са 25 утакмица. Следи Бразилац Карлос Пареира са 23, док је на трећем месту Бора Милутиновић са 23.

*Карлос Пареира, који је и сада члан стручног штаба Бразила, али као помоћник Сколарију, водио је пет селекјција на шест мундијала: Кувајт 1982, Уједињене Арапске Емирате 1990, Бразил 1994 и 2006, Саудијску Арабију 2008. и Јужну Африку 2010. Бора Милутиновић је био на пет мундијала са пет различитих селекција: Мексико 1986, Костарика 1990, САД 1994, Нигерија 1998. и Кина 2002.

*Највише судија, без текућег првенства, на мундијалима имала је Италија, 46. Следе Енглеска са 42 и Француска са 39. Југославија је имала седморицу судија на осам мундијала који су судили укупно 10 утакмица: Васа Стефановић (1954-1), Лео Лемешић (1958-1) Бранко Тешанић (1962-1), Константин Зечевић (1966-1) Душан Максимовић (1978-1), Дамир Матовиновић (1982-1), Зоран Петровић (1986,1990-по 2). Мирослав Мажић је први судија из Србије, али пети српски судија на мундијалима.

*ФИФА је саопштила да је текући мундијал у Бразилу са 52.762 други по посећности, после оног у САД 1994. где је просек био 68.413. До овог 20. издања утакмице на 19 претходних мундијала гледало је 34.408.791 гледалаца, у просеку 1.810.989 по шампионату.

*Најгледанија репрезентација је Бразил са 5.314.080 гледалаца, односно просеком од 54.784. Друга је, по укупном броју, са 4.190.930 (52.387), али је по просеку на другом месту Аргентина са 52.661 (укупно 3.686.268).

*Највише утакмица у историји светских првенстава одиграно је на стадиону „Астека" у Сиудад Мексику – 19. На другом месту , са 16 мечева, је стадионо „Халиско" у Гвадалахари док ће „Маракана" на којој је 1958. одиграно осам мечева са шест утакмица ове године избити на треће место.

*Највише утакмица у једном граду, 23, одиграно је у Сиудад Мексику. Следи Монтевидео са 18, па Гвадалахара са 17, Јоханесбург са 15, Рио де Жанеиро ће се са 14 пробити на четврто место.

*Утакмице на 20 мундијала, укључујући и шест градова Бразила који 1950. Нису били домаћини, а сада јесу, игране су у укупно 146 градова.

*Највише голова на једном мундијалу дала је Мађарска 1954. у Швајцарској –27, или недостижних 5,4 по мечу, али прваци су постали Немци.

*Шампион са највише датих голова је Немачка, 25 те 1954. у Швајцарској (4,16 по мечу).

*Првак са најмање датих голова, само осам, била је Шпанија 2010. у Јужној Африци (1,14 по утакмици).

Има још много, али да оставим нешто и за (неки) други пут.

На Мундијалу ће до краја остати четири репрезентације које су у целини ипак највише показале. Било је осцилација, падова у игри фаворита, али, објективно, у четвртфиналу се није догодило ниједно изненађење. Бразил против Немачке, Аргентина против Холандије. Јужна Америка против Европе. И време реванша за два изгубљена финала. Аргентина је 1978. у Буенос Ајресу победила Холандију, после продужетка, са 3-1, а Бразил је 2002. у Токију савладао Немачку са 2-0.

У историји светских првенстава ово је трећи пут да Европа и Јужна Америка имају по два тима у полуфиналу. Први пут то се догодило 1962. у Чилеу када је Бразил елиминисао Чиле (други пар чинили су Чехословачка и Југославија), а други пут 1978, дакле опет на тлу Јужне Америке, када није било класичног полуфинала јер су у финале ишли победници две групе друге фазе (Аргентина и Холандија), док су другопласирани Бразил и Италија (2-1) играли за треће место.

Од укупно 80 полуфинала (рачунајући као полуфиналисте учеснике утакмице за треће место у годинама када није било класичног полуфинала), Европа је имала 56 пута полуфиналисту, Јужна Америка 22, Северна Америка 1 (САД, 1930) и Азија 1 (Јужна Кореја 2002). Међутим, однос титула даје само минималну предност Европљанима који имају 10 титула (Италија 4, Немачка 3, Енглеска, Француска, Шпанија по једну) док Јужноамериканци имају 9 (Бразил 5, Уругвај и Аргентина по 2). И подсећање да Европљани нису били прваци света ни на једном шампионату играном на тлу Америке. На реду су нове епизоде европско-јужноамеричког ривалства.

"Мајсторица" у Бразилији

Пре 32 године, на Мундијалу у Шпанији, доживео сам много лепих тренутака и једно велико разочарање - испадање Југославије у првом кругу. Пошто се, обично, више памте лепе ствари враћам се на 13. јун 1982. и меч Аргентина–Белгија којим је у Барселони отворено Светско првенство. Био је то мој први Мундијал, први пут сам крочио на "Ноу камп" и први пут сам уживо гледао Дијега Арманда Марадону. Многи верују да му је било место у тиму који је 1978. постао првак света у Буенос Ајресу, али селектор Сесар Луис Меноти мислио је да је са 18 година премлад за сениорски шампионат света. Аргентина је дошла у Шпанију да брани титулу, али је на Марадонином дебију на једном мундијалу доживела пораз. Белгијанци су голом Ван ден Берга у 62. минуту повели и на крају победили са 1-0. Имали су добар тим: Пфаф на голу, Геретс, Шрајвер, Веркаутерен, Черњатински, Келеманс... Нису били лоши ни Аргентинци, Фиљол на голу, Пасарела, Ардилес, Тарантини, Бертони, Марадона, Валдано, Рамон Дијаз, Кемпес... За разлику од Југославије, и једни и други прошли су први круг, али су испали у другом са по два пораза, Белгија је изгубила од Пољске и СССР, Аргентина од Италије и Бразила.

Четири године касније, 25. јуна 1986. у Сијудад Мексику, Аргентина се реванширала са 2-0. Имао сам задовољство да будем директан сведок и те утакмице у којој је оба гола дао неухватљиви Марадона, први у 51. минуту, други у 63. Претходно је у четвртфиналу готово сам избацио Енглезе (2-0) иако му је код првог гола помогла "Божја рука". Зато је онај слалом за други гол вредео за три...

Белгијанци су прижељкивали победу у некој врсти "мундијалске мајсторице" игране јуче у Бразилији, али опет је превагнула "логика јачег" о којој сам јуче писао. Термин "јачи" није синоним за "бољи", Аргентинци нису били бољи од Белгијанаца, али су били јачи за искуство, психолошку стабилност, рутинско чување рано стеченог вођства, за спретног стрелца Игуаина... Сасвим довољно да се разуме зашто је опет победио "јачи". Исто би се могло рећи и за пласман Холанђана. Намучили су се са Костариком, прошли тек после пенала, али ко је у полуфиналу? Јачи! Ментално, физички, психички, историјски... Луј ван Гал, селектор Холандије, вратио је дуг земљацима за дебакл у квалификацијама за Мундијал 2002. када није успео да квалификује Холандију! У децембру 2001. поднео је оставку, али је 2012. поново добио поверење.

Стиже умор

Генерално, четвртфинале је донело слабији фудбал него претходне фазе. Са изузетком Бразила који је против Колумбије подигао ниво игре, остали полуфиналисти као да су у паду. Пристиже умор, шампионат траје већ 24 дана, стижу и повреде, све је мање голова. Видећемо колико ће Нејмар недостајати Бразилу, а Аргентинцима Ди Марија за кога је, после повреде мишића због које је меч са Белгијом напустио после пола сата, изгледа првенство завршено.

Аргентинци су у полуфиналу Мундијала после 24 године, последњи пут били су међу четири 1990. у Италији пошто су у четвртфиналу, после пенала, елиминисали Југославију. И то сам гледао уживо и ако једног дана будем писао "мемоаре" са великих спортских догађаја на којима сам био та утакмица биће у поглављу "Најтужнији моменти"...

Марадона каже да данашња Аргентина "нема идеју", Меноти тврди да је овај Бразил „најгори који је икада играо на мундијалима", Немци и Холанђани памте и боља издања својих фудбалера, али сви су у полуфиналу и они који су отишли кући уз комплименте за добру игру радо би се заменили са њима.

"Уметнички дојам", што би рекла Милка Бабовић, постоји само у уметничком клизању.

Друга утакмица била је много боља од прве, динамичнија, са више темпа, на крају и са више голова, али и са неколико грешака шпанског судије Веласка Карбаља, који је морао да искључи Жулија Сезара код пенала, а у првом полувремену је оштетио Колумбијце не поновивши слободни ударац са 18 метара када је један бразилски играч био два метра испред "живог зида" и телом блокирао шут. Није први, а вероватно ни последњи пут да судије на овом шампионату помажу домаћину.

Голови "близанци"

Упркос помоћи судије, не мислим да је победа Бразила незаслужена. Играо је боље 80 минута, Колумбијци су ипак ушли у меч са дозом респекта, да не кажем страха, пред именом противника. Први гол Бразила био је копија гола који је дат Чилеу, само су се заменили стрелци, штопери Давид Луиз (пре неки дан) и Тијаго Силва (синоћ). Невероватна сличност акције (корнер, скок, пребацивање лопте ка другој стативи где утрчава одбрамбени играч и шаље лопту у празну мрежу) указује да није реч о случајности. Други гол Бразила био је искључиво дело Давида Луиза, мајсторски изведен слободан ударац, лопта која "пропада" и завршава испод пречке.

Колумбија је заиграла на све или ништа тек после 0-2, гол из пенала Хамеса Родригеса дао јој је наду, али било је премало времена мада су навијачи Бразила десетак минута "умирали" од страха. Родригез је голом са пенала стигао до шестог погодака на Мундијалу, али нећемо га више гледати. Данас ћемо знати да ли ће га пратити Меси, Робен, Ван Перси...

Уласком Бразила у полуфинале шампионат је, што се домаћина тиче, у највећој мери спасен. Бразил више не може да доживи дебакл, евентуални пораз у полуфиналу (или финалу) биће неуспех, свакако болан, али никако и брука. Грозница која траје од 12. јуна продужава се, најмање, до 8. јула, дана у коме се игра први полуфинални меч. И то какав! Земља (Немачка) која је била 13 пута у полуфиналу, три пута првак света, четири пута вицешампион против земље (Бразил) која је била пет пута првак света, два пута вицешампион и 11 пута у полуфиналу.

У прилог Бразилу иде историја. У стогодишњој историји само је три пута изгубио код куће, последњи пут од Перуа на Копа Америка 1975 (0-3). Међутим, на другој страни биће Немци, увек спремни да направе подвиг.

Чудо у Берну

Случајно или не, Немци у своје 13. полуфинале ушли 4. јула, на дан у коме су 1954. освојили прву титулу првака света! У финалу су победили великог фаворита Мађарску са 3-2 у утакмици која је у историји фудбала позната као „Чудо у Берну".

Ево те приче. Мађарска је у Швајцарску стигла као двоструки олимпијски шампион (1948. у Лондону и 1952. у Хелсинкију), са једним од најбољих тимова у историји фудбала. Годину дана раније, у новембру 1953, Мађари су на Вемблију преслишали и фудбалски понизили Енглезе, било је 6-3 за Пушкаша и другове.

Мађари су сјајно почели првенство. У групи су прво тукли Јужну Кореју са 9-0, па СР Немачку - која се први пут после Другог светског рата који је изазвала појавила на Фифином такмичењу - са 8-3 у мечу у коме је Кочиш дао четири од својих 11 голова на том шампионату. Немци су због тог пораза морали да играју мајсторицу са Турском, победили су са 7-2 и прошли у четвртфинале, у коме су победили Југославију са 2-0, а у полуфиналу су били бољи од Аустрије - 6-1.

Мађари су на путу до финала прво надмашили Бразил са 4-2 (Кочиш 2, Хидегкути, Лантос-Ђалма Сантос, Жулињо за Бразил), у полуфиналу су били бољи од Уругваја (такође 4-2, уз два нова поготка Кочиша, плус Цибор и Хидегкути, док је оба гола за Уругвај дао Хохберг), а онда је, 4. јула 1954. пред 62.472 гледаоца на стадиону Ванкдорф у Берну одигран финални меч.

Причало се да је Ференц Пушкаш, најбољи играч Мађарске, повређен и да није требало да игра, али жеља да прими пехар и буде првак света била је јача од логике. Када је баш Пушкаш у шестом минуту довео Мађаре у вођство, а Цибор два минута касније повисио на 2-0, сви су помислили да ће Немци проћи као у првом мечу. Али Морлок је у 10. минуту смањио на 1-2, а Хелмут Ран, фаталан за Југославију у четвртфиналу, изједначио је на 2-2 већ после 18 минута игре. Мађари су нападали, али је Тони Турек на голу Немаца чинио чуда. И како то обично бива, тим који није искористио шансе био је кажњен - Хелмут Ран је у 84. минуту дао победоносни гол. Убрзо је судија Вилијам Линг из Енглеске одсвирао крај, а легендарни немачки селектор Сеп Хербергер нашао са на рукама својих играча... Тада се, после "Чуда у Берну", први пут после рата негде ван Немачке интонирала химна "Дојчлан ибер алес..."

Немци су тада почели серију успеха на светским првенствима и никада више нису испали пре четвртфинала. Са таквом прошлошћу и истим менталитетом Немци ће 8. јуна изаћи на мегдан Бразилцима, у мечу који ће бити најатрактивнији од почетка Мундијала. На терену ће бити фудбалска историја са осам титула првака света.

Као опијени добрим коњаком или старим шардонеом из бургундских винограда, многи Французи су вероватно размишљали о победничкој фешти Шанзелизеом, замишљали како се вијоре тробојне заставице на пријатном, лаганом поветарцу изнад калдрме Монмартра и помишљали да промене лампице на Ајфеловој кули у знак победе на Светском првенству. Све док их Немци нису срушили на земљу. Једним шамаром - одмереним, прорачунатим али и довољно снажним да их обори са ногу.

Пораз од 1:0 није превише болан, али јесте немоћ и прихватање места у, по њима, новом фудбалском светском поретку, са којим се аутистично нису мирили дужи низ година. Укрцавање у авион, такође, није било нимало пријатно. Неки би рекли да су се прерано вратили на аеродром, а неки да је авион предуго стајао на писти, захваљујући само благој "нарави" жреба.

Истина је, ипак, да је Јоаким Лев тактичким ремек-делом потпуно запушио уста слаткоречивих Француза и доказао им да је пред њима, ипак, велики посао.

Прелазак Филипа Лама на позицију десног бека, на којој се и прославио, био је први погодак Јоакима Лева. Лам, којем је Пеп Гвардиола у Бајерну доделио нову улогу - улогу дефанзивног везног, у којој се он савршено снашао, вратио се у задњу линију, где је употпунио феноменални бедем "панцера". Продори Антоана Гризмана били су потпуно безопасни, а Лам је помагао и Томасу Милеру у нападу.

Лев је још једном погодио са Матсом Хумелсом, који је заиграо од првог минута уместо Пера Мертесакера. Додуше, Хумелс је логичан избор, обзиром да је један од најбољих штопера на свету, са изванредним осећајем за игру и постављањем. А и лопта у ногама га не "жуља". Дакле, одлука да високи, далеко спорији Мертесакер остане на клупи, а заигра опорављени Хумелс, вишеструко се исплатила Леву.

Осим што је постигао једини гол, Хумелс је без најмање грешке затварао све путеве ка голу Мануела Нојера. Покрај њега, Карим Бензема, ако занемаримо онај једини озбиљан покушај у надокнади времена, деловао је као клинац из паркића којег су старији позвали први пут да игра са њима. Није да Бензема и његови саборци нису покушавали. Напротив! Трудили су се свим силама, али једноставно нису имали решења.

О последњој препреци - Мануелу Нојеру је, заиста, бесмислено говорити. На овом Мундијалу,посебним сјајем заблистали су голмани - Очоа, Хауард, Браво, Жулио Сезар, Оспина, Нојер... Вероватно најбољи, најконстантнији од свих је голман Немачке.

На друштвеним мрежама већ се појавила "компарација голмана": добар - бољи - Нојер. Осим што је готово несавладив на голу, Нојер се у појединим ситуацијама (видело се најбоље на претходним мечевима) понаша као трећи штопер, можда прецизније - као некадашњи либеро. Задужен да "чисти" сваку лопту која прође иза леђа одбране - 20, 30 метара од гола... За многе ризично, али Нојеру не представља никакав проблем.

Уз гранитну задњу линију, којој самопоуздање улива и феноменалан голман, приступ мечу након датог гола био је апсолутно бриљантан. Можда не онакав какав смо навикли да видимо код Немаца. Нису играли колико могу, већ како је потребно да се одигра. Нису срљали, нису играли пуним интензитетом онда када то утакмица није захтевала. Препустили су иницијативу Французима, али то учинили плански и прилагодили се ситуацији на терену. Наравно, без икакве панике. Затворили су прилазе голу и пустили Французе да се копрцају у свој својој немоћи.

Када се све "сабере", стиче се утисак да је можда било прерано за Французе. Освојили су Мундијал у "свом дворишту" 1998. године и изгубили у финалу 2006. године у Немачкој након пенала. Али, после те ноћи у Берлину, после Зидана и Матерација, дошле су мрачне године.

Доменек, Рејмон(д) којег нису баш сви волели, његов хороскоп, Јужна Африка, побуна и "труле јабуке" попут Самира Насрија и, по многима, Франка Риберија... Када Самир Насри почне да се препире са једним Тјеријем Анријем око места у аутобусу, потпуно је јасно да та група људи није екипа, а тек никада неће постати породица...

Онда се појавио Дидије Дешан, и наговестио да је баш он светла будућност Француске, покушавајући да реши проблем у корену, онај који је морао да буде решен одавно. Насрија није ни позвао у Бразил, иако је момак који се дрзнуо да се расправља са Анријем, очекивао специјалну позивницу. Многи су, додуше прећутно, одахнули када је Рибери због повреде "отпао", па Дешан сада може да направи добру атмосферу, која је предуслов за успех, која означава почетак нечега што може, напослетку, постати велико. Засукао је рукаве, то се види у речима репрезентативаца, њиховом понашању, на крају крајева, и у њиховој игри. 

Колико год да је било неопходно и неминовно, помало је, ипак, тужно што су баш у Бразилу схватили где им је место. Што су схватили да није плоча морала да се промени, већ тај стари, прашњави грамофон, који више нико и не користи. Одавно је проблемима морало да се погледа у очи, а не да се склања поглед у страну.

Време боема, о којем пева опојан и топао, а опет тако сетан и меланхоличан глас Шарла Азнавура, одавно је прошло. Иако веома романтична идеја, живети живот за тренутак више није опција. Мора се мислити о будућности у којој ће се чути нека нова песма, са неким бржим, веселијим ритмом. Време је за неку нову, срећнију, насмејанију Француску, која од сада неће бити свој највећи противник и непријатељ.

До "панцера" су доказали да су на правом путу. Овај пораз је дошао у незгодном тренутку, од шамара и даље бриде образи, али опет, дошао је у тренутку који је можда и пресудан. У тренутку када се морају одсећи репови једном за свагда. Тренутку када се "растају" са лепим и не толико лепим деловима прошлости и тренутку када се рађа нешто ново. Нада!

Нада да ће се постићи нешто заиста велико, вредно приче. За тако нешто, као и код вина, потребно је време - јер, када је добра берба, онда то вино треба чувати. 

Нeки oд пoмeнутих вишe нису нa Mундиjaлу jeр су њихoвe сeлeкциje испaлe, нeки су и дaљe у игри зa нajвиши плaсмaн, aли истaкли су сe joш нeки чувaри мрeжe и чaк прeтe дa нeкo oд њих пoнeсe титулу нajбoљeг игрaчa Mундиjaлa. Tим Хaуaрд, 35-гoдишњи вeтeрaн нa гoлу СAД, сигурнo нeћe кoнкурисaти зa ту титулу, aли 15 пaрaдa прoтив Бeлгиje oдвeлe су гa у истoриjу свeтских првeнстaвa jeр никo прe њeгa ниje зaустaвиo тoликo шутeвa.

Њeгoв исписник Жулиo Сeзaр (34) пoстao je хeрoj Брaзилa пoслe oдбрaнe двa пeнaлa у дуeлу сa Чилeoм. Maнуeл Нojeр (Нeмaчкa) бриљирao je у другoм пoлуврeмeну мeчa сa Aлжирoм и биo зaчeтник мнoгих aкциja свoг тимa. Истaкao сe и Aлжирaц M'Бoли...

Билo je и трaгичaрa, пoпут Икeрa Кaсиљaсa, aли гeнeрaлнo oвo je шaмпиoнaт гoлмaнa. И нe сaмo штo мнoги дoбрo брaнe, вeћ су мнoги нaучили дa игрajу нoгaмa. Чилeaнaц Брaвo нa чeлу je "дoдaвaчa" сa 116 тaчних пaсoвa, слeдe гa Нojeр (92), Нaвaс (86), M'Бoли (83).

Стручњaци вeoмa цeнe "првo дoдaвaњe" и нa трeнизимa сe сa гoлмaнимa "игрa нoгaмa" трeнирa сe и кoликo и интeрвeнциje рукaмa.

Кaрaктeристикa гoтoвo свих пoмeнутих гoлмaнa су њихoвe зрeлe игрaчкe гoдинe. Пoслe Хaуaрдa и Жулијa Сeзaрa пo гoдинaмa дoлaзe Eњeмa и Брaвo (пo 31), Нojeр, Oчoa и M'Бoли имajу пo 28, Нaвaс 27, a сaмo je Бeлгиjaнaц Куртoa сa 22 гoдинe joш увeк нa пoчeтку кaриjeрe, aли свaкo прaвилo имa изузeткe. Изрeкa дa су "гoлмaни кao стaрo винo" дoбиja пoтврду и нa oвoм шaмпиoнaту.

Сjajнe oдбрaнe вeћинe гoлмaнa нaтeрaлe су мe дa мaлo зaвирим у дoкумeнтaциjу и пoдсeтим млaђe читaoцe (a и сeбe) нa вeликe гoлмaнскe фигурe нa прoшлим свeтским првeнствимa.

УРУГВAJ 1930 – Прeмa врлo пoуздaнoj вeб-стрaници www.linguasport.com, кojу тoплo прeпoручуjeм свим љубитeљимa фудбaлa и кoшaркe, нa гoлу идeaлнoг тимa биo je Уругвajaц Бaљeстeрoс, aли у нeким инoстрaним нoвинaмa нaшao сaм идeaлaн тим у кoмe je нa гoлу Mилoвaн Jaкшић, a jeдaн oд двa бeкa биo je Mилутин Ивкoвић Mилутинaц.

ИTAЛИJA 1934 – Итaлиja je билa првaк сa Ђaмпjeрoм Кoмбиjeм мeђу стaтивaмa, aли нajбoљи гoлмaн биo je Шпaнaц Рикaрдo Зaмoрa. Нajвeћи кoнкурeнт биo му je Чeх Фрaнтишeк Плaничкa. Зaмoрa и Плaничкa били су нajчувeниjи гoлмaни свeтa измeђу двa рaтa.

ФРAНЦУСКA 1938 – Плaничкa je дoчeкao свojих пет минутa, иaкo je Итaлиja сa Oливијeриjeм билa првaк свeтa.

БРAЗИЛ 1950 – Нajбoљи je биo Maспoли (Уругвaj), a истaкли су сe Кaрбaхaл (Meксикo) нa првoм oд свojих пeт мундиjaлa, нaш Срђaн Mркушић, Шпaнaцa Рaмaљeтс... Tрaгичaр je биo Брaзилaц Бaрбoсa кoмe зeмљaци дo крaja живoтa нису oпрoстили пoрaз oд Уругвaja у oдлучуjућeм мeчу.

ШВAJЦAРСКA 1954 – Нeмaчкa je пoстaлa првaк свeтa, aли je нajбoљи гoлмaн биo Ђулa Грoшич из пoрaжeнoг финaлистe, Maђaрскe. Лeгeндaрни Грoшич прeминуo je дaн пoслe пoчeткa oвoгoдишњeг Mундиjaлa у 89. гoдини. Биo je пoслeдњи из вeликoг мaђaрскoг тимa из педесетих гoдинa прoшлoг вeкa. Meђу истaкнутиjим гoлмaнимa у Швajцaрскoj биo je и нaш Влaдимир Бeaрa.

ШВEДСКA 1958 – Пojaвиo сe "Црни пaук", Рус Лaв Jaшин. СССР ниje стигao дaљe oд чeтвртфинaлa, aли je Jaшин зaдивиo свeт. Кoнкурeнти су му били Грoшич, Бeрa, Кaрбaхaл...

ЧИЛE 1962 – Прeмa пoмeнутoм сajту Лингвaспoрт, нajбoљи гoлмaн шaмпиoнaтa у Чилeу биo je нaш Mилутин Шoшкић, мaдa сaм нaлaзиo и пoдaтaк дa je тa пoчaст припaлa Чeху Вилиjeму Шрojфу. У тo врeмe, ФИФA ниje oбjaвљивaлa нajбoљeг игрaчa вeћ су тo рaдили нoвинaри. Истaкли су сe joш Нeмaц Tилкoвски, Итaлиjaн Лoрeнцo Буфoн (блиски рoђaк Ђaнлукe Буфoнa кojи брaни зa Итaлиjу и у Брaзилу), зaтим oпeт Jaшин, Кaрбaхaл, Шпaнaц Aрaквистaн...

EНГЛEСКA 1966 – Eнглeскa je билa првaк, a Гoрдoн Бeнкс je биo првa "jeдиницa" иaкo je имao стрaшну кoнкурeнциjу: Jaшин, Гилмaр (Брaзил), Aлбeртoпси (Итaлиja), Ирибaр (Шпaниja), Maзуркиeвич (Уругвaj)...

MEКСИКO 1970 – Титулу нajбoљeг гoлмaнa пoнeo je Уругвajaц Лaдислao Maзуркиjeвич, иaкo гa ja личнo вишe пaмтим пo oнoмe штo ниje oдбрaниo нeгo штo jeстe. У мeчу сa Брaзилoм Пeлe гa je фaнтaстичнo нaдмудриo вaркoм тeлa, aли кaдa je oбaвиo тeжи дeo пoслa ниje пoгoдиo прaзaн гoл. Прeпoручуjeм дa нa Jутjубу пoтрaжитe oву aкциjу. Зaпaжeни су били Чeх Ивo Виктoр, Нeмaц Сeп Majeр, Meксикaнaц Кaлдeрoн...

НEMAЧКA 1974 – Нeмaчкa je пoстaлa првaк свeтa, a Сeп Majeр нajбoљи гoлмaн. Биo je врлo рaциoнaлaн, бeз сувишних визуeлних eфeкaтa. Кoнкурeнти су му били Динo Зoф (Итaлиja), Рoни Хeлстрoм (Швeдскa), нaш Eнвeр Maрић, oпeт Maзуркиjeвич...

AРГEНTИНA 1978 – Oпeт триjумф дoмaћинa и oпeт дoмaћи гoлмaн у идeaлних 11 – Убaлдo Фиљoл. Зaпaжeни Зoф, Majeр, Aркoнaдa (Шпaниja), Toмaшeвски (Пoљскa)...

ШПAНИJA 1982 – Кoнaчнo, из трeћeг пoкушaja, Динo Зoф. Имao je жeстoку кoнкурeнциjу у Жaн Maри Пфaфу (Бeлгиja), Toни Шумaхeру (Нeмaчкa), Н Кoну (Кaмeрун), Шилтoну (Eнглeскa), Дaсajeву (СССР), Ирцу Пaту Џeнингсу, нaшeм Дрaгaну Пaнтeлићу...

MEКСИКO 1986 – Aргeнтинa je билa првaк, aли je зa нajбoљeг гoлмaнa имeнoвaн Нeмaц Toни Шумaхeр. Кoнкурисaли су му Пфaф, Шилтoн, Бaтс (Фрaнцуискa), Зeнгa (Итaлиja, oвaj сa кojим ФСС прeгoвaрa зa мeстo сeлeктoрa), Зубизaрeтa (Шпaниja), Дaсajeв, Џeнигс...)

ИTAЛИJA 1990 – Aргeнтинaц Сeрхиo Гojкoeчea oдвeo je свoj тим дo финaлa тaкo штo je у чeтвртфинaлу прoтив Jугoслaвиje и пoлуфинaлу прoтив Итaлиje биo jунaк мeчa у сeриjи пeнaлa. Зaпaжeни су били Taфaрeл (Брaзил), Прудoм (Бeлгиja), Рeнe Игитa (Кoлумбиja), Бoдo Илгнeр (Нeмaчкa), Бoнeр (Ирскa)...

СAД 1994 – "Jeдиницa" je припaлa Mишeлу Прудoму (Бeлгиja), иaкo je мрeжу првaкa свeтa Брaзилa дoбрo чувao Taфaрeл, a истaкли су сe и Вaн дeр Сaр (Хoлaндиja), Рaвeли (Швeдскa), Илгнeр (Нeмaчкa)...

ФРAНЦУСКA 1998 – Tитулa дoмaћину, гoл Фaбиeну Бaртeзу. Дoбри Шмajхeл (Дaнскa), Oливeр Кaн (Нeмaчкa), Лaдић (Хрвaтскa), Ђaнлукa Буфoн (Итaлиja), Чилaвeрт (Пaрaгвaj)...

JAПAН И КOРEJA 2002 – Oливeр Кaн из другoг пoкушaja, испeд Буфoнa, Чилaвeртa, Витoрa Бaијe (Пoртугaл), Икeрa Кaсиљaсa (Шпaниja)...

НEMAЧКA 2006 – Итaлиja првa, Ђaнлукa Буфoн првa "jeдиницa". Кoнкурисaли Вaн дeр Сaр, Пeтeр Чeх (Чeшкa), Кaсиљaс...

JУЖНA AФРИКA 2010 – Кaсиљaс из трeћeг пoкушaja, зaпaжeни Нojeр, Жулиo Сeзaр, Буфoн...

Нe знaм дa ли je индикaтивнo, aли oд 19 "идeaлних тимoвa" сaмo су у пет нaврaтa, и тo aкo дaмo прeднoст Бaљeстeрoсу у oднoсу нa Jaкшићa 1930. у Moнтeвидeу, нa гoлу били гoлмaни из Jужнe Aмeрикe. Tрojицa из Уругвaja (Бaљeстeрoс, Maспoли, Maзуркиjeвич) и двojицa Aргeнтинaцa (Фиљoл и Гojкoeчea)?

Ту тему сам имао зацртану од часа када је било извесно да ће Немци и Французи бити ривали за пласман у полуфинале, а пролазак кроз Париз и „Лекип" од уторка уверили су ме да нисам једини који се сетио (неких) незаборавних дуела „триколора" и „панцера".

Озбиљно ривалство почело је после Другог светског рата. Требало је да прође 7 година да би жестоки ратни непријатељи одиграли пријатељски меч. На стадиону „Коломбен" у Паризу 5.октобра 1952. Француска је победила Немачку са 3-1. Први меч за Француску одиграо је Рајмон Копа. Две године касније, 16. октобра у Хановеру, Немачка је, као првак света после неочекиваног тријумфа у Берну, примила Французе који су славили са 3-1. Први пут на светским прванствима срели су се у Шведској 1958, у борби за треће место. Било је 6-3 за Французе а Жист Фонтен, први стрелац шампионата са 13 погодака, дао је 4 гола!

Драма у Севиљи

То је давна прошлост, она нешто ближа почиње још једном утакмицом за треће место, овог пута на Мундијалу у Шпанији 1982. Меч за бронзану медаљу , игран у Севиљи 8.јула, био је један од најбољих и најдраматичнијих на том светском првенству. После 3-3 у регуларном делу Немцви су прошли са пенала (5-4) али пођимо редом. Играло се по пакленој врућини, у 21,00 на стадиону „Санчез Писхуан" термометар је показивао 33 степена! Судио је Холанђанин Чарлос Ковер и неће бити упамћен по добру. Немци су повели голом Пјера Литбарског у 18.минуту, изједначио је Мишел Платини из пенала у 27. и то је био резултат на полувремену. Драма је почела у 52. минуту када је голман Немачке Харалд Антон „Тони" Шумахер начинио један од најбруталнијих фаулова у историји мундијала и остао некажњен. Патрик Батистон је у 50.минуту заменио Женжинија а два минута касније изашао је на носилима, у несвести, са сервикалном фрактуром и неколико поломљених зуба...Батистон је био ближи лопти а Шумахер је бруталним стартом „решио проблем". Кога занима, може на „ЈуТјубу" да нађе тај детаљ. Остаје необјашњиво како судија није показао на пенал и, још више, како је Шумахер остао на терену, без картона.

Уместо Батистона ушао је Лопез, до краја регуларног дела није боило голова па су играни продужеци. Дефанзивац Мариус Трезор донео је предност Французима у 93.минуту а Жирес је у 100. повећао на 3-1! Немци су били пред нокаутом, али Немци су Немци...Још пре краја првог продужетка Карл Хајнц Румениге смањио је на 2-3 да би Клаус Фишер у 108. изједначио. Пенали су текли оивако: 0-1 Жирес, 1-1 Калц, 1-2 Аморос, 2-2 Брајтнер, 2-3 Рошето, Етори брани шут Штиликеа, Шумахер зауставља ударац Сикса, 3-3 Литбарски, 3-4 Платини, 4-4 Румениге. Шумахер брани шут Босиса, Хорст Хрубеш одводи Немце у финале у коме ће бити поражени од Италије са 1-3.

Меч је изазвао жестоке реакције у Француској, ондашњи премијер Франоса Митеран послао је неку врсту протеста колеги Хелмуту Колу. Шумахер се извинио и понудио да Батистону плати „златне крунице" за изгубљене зубе а француски медији бавили су се шпекулацијом да су Немци „били агресивни" због употребе ефендрина...Било, прошло али се не заборавља.

Четири године касније на Мундијалу у Мексику, са многим играчима који су били актери историјске утакмице у Севиљи, Немачка и Француска среле су се у Гвадалахари, такође у полуфиналу. Претходну су у четвртфиналу обе прошле са пенала. Француска је избацила Бразил (једини портаз Бразилаца са пенала, наредна три пута ће проћи) са 4-3, после 1-1 у регуларном делу док је Немачка после 0-0 са Мексиком Боре Милутиновића дала 4 гола са беле тачке а Мексиканци само један. Опет су победили Немци, Бреме је у 9.минуту начео мрежу Батса, Руди Велер у надокнади времена дао други гол.Французи су се утешили бронзаном медаљом после победе над Белгијом од 4-2 у продужетку, после 2-2 на крају, док је Немачка у финалу изгубила од Аргентине са 2-3.

Французе та два пораза пеку и данас. Надају се да је дошло време реванша док ће Немци веровати у супротно.

Колумбија против традиције

Ако би „играла" само традиција, Колумбијцима би боље било и да не излазе на терен против Бразила. Од 24 утакмице добили су само две, једну пријатељску. Од 10 утакмица у јужноамеричким квалификацијама за светско првенств (никад нису играли на финалним турнирима), Бразил је победио 5 пута а четири меча зав ршена су нерешено, сва четири 0-0. Бразил је 1970. победио са 6-2, 1978. са 6-0. На „Копа Америка" од 9 мечева Бразил је славио 7 пута, један меч је био берз победника а Колумбија је једини пут добила 1991. у Виња дел Мар (2-0). Од пет пријатељских сусрета Бразил је добио 3 а Колумбија једну. Укупна гол разлика је 45-9 за Бразилце.

Али, то је било некад и против неке друге Колумбије која није добила прве 4 утакмице на финалном турниру светског шампионата, која није имала играче у најјачим светским лигама и која није имала једног Хамеса Родригеза, до сада најбољег играча и стрелца Мундијала у Бразилу. Из Колумбије стиже вест да ће од петка у 10,00 до недеље у 22,00 бити забрањена продаја алкохола јер су „прославе" успеха колумбијских фудбалера у Бразилу до сада однеле 17 живота! Девет жртава било је после прве победе над Грчком , тада није било забране, наредна два меча нису имала трагичне последице јер је била уведена забрана промета алкохолом, али је после победе над Уругвајем ипак било 8 жртава, 6 од хладног оружја, две из пиштоља.Шта ли ће бити ако Колумбија направи подвиг и елиминише Бразил ?

Бразил на својој страни има традицију, али нема игру која оправдава улогу фаворита. Многи критичари кажу да се Сколаријева тактика своди на „додајте лопту Нејмару". Чињеница је да Бразил не игра „бразилски", у тиму је више ВКВ фудбалских радника неко есктра звезда по којима је Бразил увек био познат, и кад је освајао титуле првака света и кад их је губио. Рецимо, 1982. у Шпанији није стигао ни до полуфинала али је имао Зика, Сократеса, Фалка...А некад је Ерик Хобсон, енглески историчар, говорио:

"Ко је видео бразилску репрезентацију не може негирати да је фудбал уметност".

На истој линији је и скотски песник Аластер Рид:

"Ако вас Марсовац пита шта је фудбал, покажите му му утакмицу Бразил-Француска са Мундија у Мексику 1970. и схватиће да је реч о високом уметничком изразу".

(Цитати из управо објављене књиге „Мисли о фудбалу)

Сколари у штабу има и спортског психолога Ређину Брандао са којом сарађује више од 20 година. Она је пред шампионат света урадила психолошки профил 23 играча на које Сколари рачуна. Само она и Сколари знају шта тамо пише, али бразилска штампа тачно дијагностицира шта фали у игри: машта, боља циркулација лопте, Бразилци „раде" фудбал уместо да га, као некад, играју. Од 1986. од када је на снази садашњи систем такмичења Бразил никада није имао горе резултате у прве четири утакмице, али добар сценарио за вестерн каже да се „мртви броје на крају на филма".

Акредитација једино гарантује приступ медија-центрима на стадионима, за све остало треба вам карта (за утакмице) и додатни "картончићи" за микс-зону или прес-конференцију. За све то у предности су прво новинари из земаља које и даље играју, потом медији земље домаћина, па велике новине и агенције па на крају за остале шта остане. Ако остане... Пошто мечеве на ТВ могу много удобније да пратим од куће, реших да се вратим. Знам да се нико у Фифи неће потрести, али написаћу им љубазно писмо... Мало више поштовања према новинарима који више од четири деценије пишу о фудбалу (мој случај није усамљен) не би било наодмет.

Дакле, у наставку Мундијала неће више бити путописних дигресија о Рију, више ћу се бавити догађајима на терену и око њега, уз понеко подсећање на неке важне догађаје из историје мундијала.

Париз без амбијента

После 12 сати у авиону слетех у Париз, прилично уморан јер је лет био ноћни а спавање "на кидољце", али између изазова да поподневну утакмицу Аргентина–Швајцарска гледам у хотелу у "ставу лежећем" и одласка до центра увек атрактивног Париза изабрах ову другу варијанту.

Изађох из метроа на станици Нотр Дам и кренух у потрагу за кафићем или рестораном са ТВ пријемником. Није ми требало више од пет минута да се уверим да у Паризу не живи ни "ф" од фудбала, ни "а" од атмосфере и амбијента које сам оставио у Рију. Додуше, Французи су играли дан раније и ушли у четвртфинале, али сви они силни туристи који су закрчили улице око Нотр Дама, напунили све (бројне) ресторане и барове или уживали у сунчаном дану док су неким од бројних бродова крстарили Сеном, вероватно и не знају да се у Бразилу игра Светско фудбалско првенство... Они су овде својим послом, вођени својом знатижељом да виде Град светлости и нешто доживе у њему.

Ту и тамо у некој од бројних продавница сувенира види се окачен понеки дрес на коме пише "France", али, генерално, Париз не одаје утисак града заинтересованог за збивања на Мундијалу. Када сам се пре четири године, некако у ово време, враћао из Јоханезбурга, свратио сам на неколико сати до Амстердама који је био сав у наранџастом... Парижани имају шансу да се поправе, четвртфинале доноси спектакуларни сусрет са Немачком, са којом су, упркос садашњим добрим односима на свим нивоима, рачуни из прошлости увек у року за наплату.

Иако ми је, признајем, глава неколико пута "климнула", јуначки издржах још два сата на столици у једном од ретких барова који је имао ТВ и који је био пун Аргентинаца. Прво су мирно пили пиво и говорили: "Полако, има времена, прорадиће Меси." После су постајали све нервознији, продужетке су дочекали видно забринути, а онда ерупција одушевљења, гол Ди Марије три минута пре краја. Претходила му је сјајна акција Месија, правовремени пас, мајсторски шут и Аргентина је у четвртфиналу. Није била убедљива, али има играче који у сваком тренутку могу да реше утакмицу. Зато и играју у Реалу (Ди Марија) и Барселони (Меси).

Претходног дана Француска је сломила отпор Нигерије у финишу меча, Немци су победили Алжир у продужетку, Холандија је у неколико завршних минута окренула ток меча против Мексика... Зашто јаки, фаворити на папиру, побеђују и кад не играју најбоље? Откуд им тај такозвани победнички менталитет? Јесте да велике нације осећају извесну дозу "вишка самопоуздања", али и побеђивање се учи. Нико се није родио са "победничким менталитетом" већ га је стекао временом, учесталим понављањем победа, у клубу или репрезентацији. Када се добије много утакмица како су их добили Немци, Холанђани, Аргентинци, Французи, испоставиће се и Белгијанци, много је већа шанса да се у наредном неизвесном мечу опет догоди успех.

Миљан Миљанић је својевремено говорио да је често "страх од победе већи него страх од пораза" и то је врло добра опаска. Они који нису навикли да побеђују, нарочито не фаворите, склони су да посрну на последњем степенику, у последњим минутима, јер им нешто недостаје: искуство, физичка припрема, психолошка стабилност, ас који ће решити меч... Или од свега помало. Зато је једини "рецепт" за стицање победничког менталитета што више победа, што често подразумева да прво треба победити себе и сопствену "главу".

Белгијанци су научили

Све што сам мислио да напишем док сам ишао ка хотелу, потврдили су Белгијанци у мечу са Американцима. Дошли су у Бразил као потенцијално изненађење јер су после два неуспеха у квалификацијама за 2006. и 2010. направили одличан тим и у потпуности оправдавају улогу фаворита из сенке. Американци су били сјајни, њихов голман Тими Хауард (не треба заборавити да је америчке чуваре мреже годинама спремао наш легендарни ас међу стативама Милутин Шошкић) чинио је чуда, промашили су стопостотну шансу пред сам крај и онда у продужетку били сурово кажњени. Показали су да знају, да напредују, могли су чак и до изједначења и пенала, али недостајало им је исто што и Алжиру, Швајцарској, Нигерији, Мексику... Мораће још да трагају за победничким менталитетом, док су Белгијанци, дефинитивно, научили да побеђују.

Генерално, четвртфинале није донело бриљантан фудбал, али јесте много узбуђења. У пет мечева гледали смо продужетке, два су одлучена са пенала, један преокретом у последњих неколико минута. Испада да је најсигурније прошла Колумбија, иза ње Французи, Немце и Белгијанце спасли су продужеци, Холанђане и Аргентинце фамозни "победнички менталитет", Бразил и Костарику пенали.

Четири Европљана против четири "американца". Чека нас занимљива завршница. Или што једном давно рече Бил Шенкли, бивши тренер Ливерпула:

„Фудбал није питање живота и смрти већ много више од тога."

(Цитат из књиге "Мисли о фудбалу" која се ове недеље појавила у књижарама. Садржи око 650 фудбалских сентенци и више од 100 карикатура на тему фудбала. Издавач је "Више од спорта", а дистрибутер "Лагуна".)

Има ли на Светском првенству у Бразилу , условно речено, „дунстера" на клупама земаља учесница ? Ако се погледају играчке биографије свих селектора долазимо до закључка да су веома различите, од Јиргена Клинсмана (САД) који је био првак света са Немачком у Италији 1990. И Дидие Дешампа (који је поновио исто са Француском 1998 преко групе осредњих у играчким данима до петорице која су имала сасвим скромну играчку каријеру и можда по том основу спадају у условне „дунстере". Та петорица су Италијан Алберто Закерони који је водио Јапан, Карлос Кеирош, Португалац на клупи Ирана, Реиналдо Руеда (Колумбија, селектор Еквадор), Аргентинац Хорхе Сампаоли (Чиле) и Хорхе Луис Пинто, шеф колумбијске селекције.

Прва четворица су већ код куће, тројица су отишла после прве фазе, Чиле несрећно са пенала, али шта рећи за Колумбијца на клупи Костарике, Хорхе Луис Пинта ? Никада није био професионални фудбалер, али је за разлику од сестре Јоланде Пинто де Гавириа, која се посветила политици и стигла до сенатора, одувек желео да буде фудбалски тренер.

Каријеру је почео у Милионарису из Боготе, потом је тренирао Инденепдиенте из Санта Фе, Депортиво Кали, Алијансу из Лиме (Перу) освојивши 3 титуле првака, затим је радио у Венецуели и Еквадору. Колумбијски тренери су у моди јер су први пут у историји тројица на Мундијалу: Пинто са Костариком, Луис Фернандно Суарез са Хондурасом и Реандлдо Руеда са Еквадором.

Костарика је на свом путу ка слави, са Пинтом на клупи, послала кући три бивша светска првака (Уругвај, Италија, Енглеска) и једног Европског (Грчка). Током 2007. био је селектор своје матичне земље, Колумбије, али је на Копа Америка у Венецуели али је после 0-5 са Парагвајем и 2-4 са Аргентином Колумбија испала и пре последње утакмице са САД (1-0) и Пинто је морао да оде. Занимљиво је да му је надимак, због наглашеног темперамента, „Експлосиво". Очито, далеко и различито од „дунстера".

Да није увек "најбоље оно што је најскупље" показује и пример Пинта који је са платом од 325.000 евра на 26. месту на листи од 32 селектора која су била у Бразилу. Далеко најплаћенији је Фабио Капело (Русија) са 8,28 милиона евра, следе га Хоџсон (Енглеска) са са 4,3 и Ћезаре Прандели (Италија) са 3,2 милиона. Двојицу од њих Пинто је надмудрио у директном дуелу али они, као и Прандели, много даље виде од њега кад стану на новчаник.

Четврти по примају је Луис Фелипе Сколари (Бразил) са 2,9 милиона (такође није био запажен као играч), следе Отмар Хицфилд (Швајцарска), Јоаким Лев (Немачка), Висенте дел Боске (Шпанија), Луис Ван гал (Холандија), Алберто Закерони (сви измедју 2 и 3 милиона евра годишње). На зачељу је Мигел Ерера (Мексико) са само 155.000 а човек умало није избацио Бразил у осмини финала.

Као играчи, највеће каријере имали су Клинсман, Капело, Дел Боске, Дешамп, Сушић, Халилхоџић, Ковач, Бенто, Вилмотс, Кеши, Апија...Многи су играли на мундијалима, али играчко искуство је једно а тренерско друго. Пример Хорхе Луиса Пинта то најбоље потврђује.
Диде Дешамп је 1998. био капитен Француске која је у финалу Светског првенства победила Бразил са 3-0. Сада је, после тешке али заслужене победе над Нигеријом (2-0) у четвртфиналу Мундијала као тренер. Да ли може да понови подвиг Бразилца Мариа Загала који је 1958. био првак света као играч а 1970. у Мексику и као тренер ? Узгред, Французи су са Мексиком били учесници прве утакмице (4-1) првог шампиооната света 1930. у Монтевидеу а Француз Лисиен Лоран био је стрелац првог гола у историји мундијала.

На том путу стајаће Немачка, „дежурни" учесник завршница светских првенстава. Од 18 учешћа Немци су 3 пута били прваци, 4 пута финалисти, 5 пута полуфиналисти, 3 пута четвртфиналисти док су само једном испали (1978. у Аргентини) у другој фази. Биће то врло занимљива утакмица.

Између елиминисаног Мексика и прошле Костарике заједнички именитељ је, опет, Бора Милутиновић. Он је 1990. одвео Костарику до осмине финала, али је сада под вођством колумбијског тренера Хорхе Луис Пинта тај успех надмашен. Пинто је већ био селектор „Богате обале", што је превод имена ове земље, с тим што се у оригиналу пише са две речи: Costa Rica. Костариканци су, углавном, имали стране селектора, поред Боре Милутиновића најпознатији су били Колумбијаца Франсиско Матурана (1998/99), Американац Стив Сампсон (2003/04), Аргентинац Рикардо ла Волпе (2010/11).

Титани!

Најпознатији фудбалери Костарике последњих година били су Пауло Ванћопе, стрелац 45 голова за репрезентацију. Играо је за Дерби Коунти, Вест Хем Јунајтед, Манчестер Сити, Малагу, Росарио Сентрал, Ф.К. Токио... Каријеру је завршио 2009. у Спорт Ерадиjано у коме је 1994. и почео. Два гола више од њега, али на 40 утаклмица више (113) дао је Роландо Фонсека који је 1996. играо за Панатинаикос, али је највећи део каријере провео у домовини, Гватемали, Мексику и Колумбији. Многи ће се сетити и Ернанан Метфорда који је блистао у Италији 1990, а касније (1994) понео дрес Динама из Загреба, Рапида из Беча, Рајо Ваљекана, Фође, Паћуке и Леона у Мексику. Током 2007/08. био је селектор Костарике.

Костариканци су стигли у Бразил као други на хексагоналном турниру зоне КОНКАКАФ (Северна и Средња Америка). Пласман у четвртфинале Мундијала далеко је највећи успех фудбалера ове земље, далеко већи од неколико солидних резултата у регионалним куповима и првенствима.

Већина играча наступа за иностране клубове, против Грчке искључени Оскар Дуарте је члан Брижа, тројица играча су из америчке профи-лиге, тројица играју у Норвешкој, Кемпбел у Гркчој, Брајан Руиз у Холандији, Марко Урења у Русији, Јуниор Диаз у Немачкој, Болањос у Данској... Заједно су исписали историју, а своју домовину, „Богату обалу", учинили богатијом за један велики спортски успех који је у земљи изазвао неописиву радост. Погледах насловну страну листа Насион. Једна реч све каже: Титани! А многи су мислили да ће бити „Титаник"...

Американци или Европљани?

Већ сам се бавио „фудбалском географијом" и закључио да Европљани имају мале шансе да први пут тријумфују на америчком тлу, али све има први пут... Европљани су имали среће да у осмини финала избегну међусобне дуеле тако да би, ако у преостале четири утакмице победе, могли да имају пет представника у четвртфиналу, мада Швајцарска свакако није фаворит против Аргентине. Максималан број јужноамеричких екипа је три (ако прође Аргентина) или „свеамеричких" пет, ако се Костарики придружи САД.

Ево како је на послератним мундијалима изгледала континентална деоба места у четвртфиналу:

1954: Европа 6, Јужна Америка 2 (првак СР Немачка)

1958: Европа 7, Јужна Америка 1 (првак Бразил)

1962: Европа 6, Јужна Америка 2 (првак Бразил)

1966: Европа 5, Јужна Америка 2, Азија 1 (првак Енглеска)

1970: Европа 4, Јућна Америка 3, Северна Америка 1 (првак Бразил)

1986: Европа 5, Јужна Америка 2, Северна Америка 1 (првак Италија)

1990: Европа 6, Јужна Америка 1, Африка 1 (првак Немачка)

1994: Европа 7, Јужна Америка 1 (првак Бразил)

1998: Европа 6, Јужна Америка 2 (првак Француска)

2002: Европа 4, Јужна Америка 1, Северна Америка 1, Африка 1 , 1 Азија (првак Бразил)

2006: Европа 6, Јужна Америка 2 (првак Италија)

2010: Европа 3, Јужна Америка 4, Африка 1 (првак Шпанија)

*1950, 1974,1978 и 1982. није било класичног четвртфинала.

Дакле, Европа је имала 65 четвртфиналиста, Јужна Америка 23, али је однос титула само 7:5 за Европљане. Много важније од статитистике и историје су играчи. И на том плану јужноамериканци су тренутно јачи. Имају Месија, Хамеса Родригеза, Нејмара...

ПС

Видех да је јучерашњи текст, везан за правилан изговор имена колумбијског фудбалера, изазвао малу полемику међу посетиоцима сајта. Његово име пише се „Јames", али се, сходно шпанској ортографији у којој наше „ј" одговара нашем „х" изговара Хамес. Управо због фонетског принципа српског језика важно је знати како се нечије име изговара, а не (само) како се пише у оригиналу да би „превод" био коректан. Често шпанско име је Jorge које се у српском пише као Хорхе јер се и „г" у одређеним ситуацијама (испред „е" и „и" изговара као „х"). У шпанском се за глас „ј" користи „y", па се тако пише Yugoslavia, јер би се у противноим, са „ј", изговарало као „Хугославиа". Талентовани Колумбијац је, дефинтивно, Хамес мада га је, по ономе што је до сада показао, можда боље звати „маестро".

Тражим од таксиста да отворе пртљажник, идем код зубара свака три месеца и прошле седмице сам чак бацио коску колеги у канцеларији, без зезања.

Али, како се приближавало Светско првенство, осећао сам све јачу жељу да нашу прву утакмицу против Италије, гледам са осталим Енглезима.

Са људима који схватају 48 година патње - Божју руку, Водлов пенал, Бекамов црвени картон, слободан ударац који је извео Роналдињо, невешт потез Роба Грина... Бол, бол и само бол!

И тако сам ступио у контакт са енглеским пабом како бих резервисао просторију за тридесетак исељеника.

Истини за вољу, паб је био енглески онолико колико је енглеска пита од јабука - и после недељу дана преговора власник је коначно прихватио чињеницу да нећемо седети и јести током утакмице, али и да би гушчија паштета тешко преживела да нас је Гери Кејхил у седмом минуту довео у вођство.

И тако, 30 енглеских навијача окупило се у тој просторији у добро познатој атмосфери слепог оптимизма, депримирајуће фамилијарности зачињене са још слепог оптимизма. И све смо поновили пет дана касније.

Ујутро, после пораза од Уругваја, сео сам са осмогодишњим сином како бисмо, као мушкарац са мушкарцем, разговарали о тријумфу и пропасти и како да се суочимо са обе ствари, свесни да су мале шансе да ћемо као навијачи Енглеске било када осетити чари тријумфа.

Онда сам ускочио у жути такси и одјездио до Вест Вилиџа како бих гледао меч између Италије и Костарике, разрађујући наше шансе користећи мотиве песме Радјарда Киплинга (Ако Италија победи Костарику... Ако Енглеска последњи меч добије са 4:0... Ако...).

У међувремену, град је захватила до сада невиђена мундијалска грозница.

Одувек је постојало интересовање за фудбал, захваљујући огромној маси навијача, махом Латиноамериканаца, који Флашинг Медоуз сваког викенда претворе у Хекни Маршиз.

Наша дивна кућна помоћница, Гватемалка, прави сендвиче са мојим петогодишњим сином. И фуца коју организујем сваког петка увече привуче шаролику групу Британаца, Аустралаца, Американаца, Холанђана, Мароканаца, Немаца и Јапанаца.

Такође, парк Медисон Сквер препун је навијача који су, машући заставама, пратили утакмицу Америка–Португалија.

Барови рекламирају утакмице "са звуком", као да су коначно схватили шта су све пропуштали претходних година. И људи су, наједном, почели да ми се обраћају говорећи о фудбалу.

Разбеснела ме је чињеница да је фудбал, наш фудбал, постао тема разговора тачно у тренутку када је Америка, на највећој светској позорници, отишла даље од Енглеске.

Све што могу је да нерадо прихватим изразе саучешћа колега (жао нам је што сте изгубили) и хитро променим тему хвалећи Светско првенство... И јесте, победио је фудбал и, молим вас, оставите ме на миру и скините ту врло смешну бандану.

Четрдесет осам година од када се угасила последња искра енглеске наде учинио сам нешто што као одани навијач Вотфорда никада нисам ни помишљао, променио сам страну на један дан и одвео фамилију у локалну кафану да навијамо за САД против Португалије.

Седећи међу тим надобудним али неискусним навијачима, опростио сам им невеште коментаре о ономе што се у ствари дешава на терену и на тренутак им позавидео на једноставности њиховог слогана: "Верујемо да ћемо победити." Ниједном енглеском навијачу на памет никада не би пало да имитира нешто тако.

Када је Џермејн Џоунс постигао други гол за САД, цела моја породица је поскочила и славила као да је на дресу имао три лава. Ја сам се, можда, и мало продрао.

Али да буде јасно: не желим да се Америка пласира даље.

Пролаз Костарике до самог краја Светског првенства био би невероватно романтичан. Исти такав пролаз Америке био би врло проблематичан. Не заслужују, бар не у наредних 48 година. Просто нису довољно патили.

Дакле, ако се Американци пласирају у четвртфинале, спласнуће ми ентузијазам, у полуфиналу ћу навијати за њихове противнике, а уколико САД освоје Светско првенство поцепаћу зелену карту и напустићу ову земљу.

У томе је разлика између њих и нас. Они увек гледају у сусрет следећој победи (и најчешће је и пронађу).

Истовремено, ја сам и даље узрујан јер смо пре 16 лета испали на пенале од Аргентине.

То ме је подсетило да морам да откажем собу коју сам резервисао за полуфинале Енглеска–Аргентина 9. јула.

Између два селектора, Оскара Табареза (Уругвај) и Хосеа Пекермана (Колумбија) пред новинарима се накратко појавио двоструки стрелац Родригез. Када га је представник Фифе најавио као "Хамеса" помислих да је неки "латино-вуковац" који чита како је написано, али када су латиноамеричке колеге листом почеле да се обраћају јунаку меча са "Хамес" схватих да сам прекрстио дечка у "Џејмс". После се распитах јер сам сигуран да у Шпанији не постоји име "Хамес" и чух објашњење да је у Латинској Америци чест случај давања енглеских имена са изговором на латински начин...

А тај мој "Џејмс", односно званично Хамес, јесте онај исти кога сам споменуо у јучерашњем тексту као најбољег играча прве фазе Мундијала по Фифиној статистици. Биће да компјутери који израчунавају сваки потез играча виде више и даље него што сам могао да претпоставим, мада не знам како ће вредновати маестрални гол који је Колумбијац дао за вођство свог тима. Дуга лопта ка њему, пријем на груди а онда волеј левицом за најлепши гол шампионата. Савршено.

Златна левица

Пошто је дао и други гол за историјски успех Колумбије - први пут у четвртфиналу Мундијала -Хамес Родригез је са пет голова избио на чело листе најбољих стрелаца, али је важније од тога да је цео свет уверио у свој енормни таленат. Нисам много знао о њему, осим да је члан Монака у који је дошао из Порта, али преврнух мало разне сајтове и нађох гомилу занимљивих података. Родио се у граду Кукута, на северу Колумбије, 12. јула 1991. За лоптом је почео да трчи у граду Ибаге, са 12 година је већ био у Медељину, на путу да му фудбал постане професија, са 14 је дебитовао као професионалац у ФК Енвигадо, са 17 је већ био члан аргентинског Банфијелда поставши најмлађи странац дебитант и стрелац у историји лиге...

Помогао је Банфијелду да освоји једину титулу првака Аргентине, имао је запажену улогу и у Копа либертадорес. Европски клубови кренули су у трку за њим, Удинезе и Јувентус су му били на трагу, али је бржи био Порто, који је платио трансфер од 5,1 милион евра. Млади Хамес затекао је у Порту земљака Радамела Фалкаа са којим је направио сјајан тандем. Освојили су Лигу Уефе победивши Спортинг из Браге, а неколико дана касније у финалу португалског купа против Виторије Гимараис (6-2) дао је три гола.

Следећа станица, у мају 2013, била је Монако, а Порто је инкасирао 45 милиона евра. У Монаку је опет заједно са Фалкаом, али нису могли бити заједно и на Мундијалу јер се голгетер није на време опоравио од тешке повреде лигамената. Зато Хамес мора да даје и голове. У француској лиги дао је 10 и био најбољи асистент са 13 додавања. Нашао се у идеалном тиму шампионата.

У репрезентацији Колумбије дебитовао је у јесен 2011. против Венецуеле (2-1) и одмах био МВП меча. Пред новинарима је у суботу увече био изузетно скроман:

"Срећан сам што сам део екипе Колумбије која је ушла у историју. Ово су најлепши дани моје каријере, али не мислимо да станемо јер осећамо да можемо још више", рекао је Хамес Родригез.

Уругвајски селектор Оскар Табарез сврстао је младог Колумбијца у категорију посебних талената, попут Нејмара, Месија и Суареза (није заборавио свог кажњеног играча), а за гол који дао рекао је да је био најлепши на шампионату. Хосе Пекерман, бивши селектор Аргентине, подсетио је да је у каријери радио са много великих играча и да ту категорију спада и Родригез.

"Имао сам пуно поверење у њега. Млад је а уме и може, хоће да преузме одговорност. Знао сам да ће ово бити његов Мундијал", рекао је Пекерман.

Ето, то је Хамес Родригез, најбољи играч прве фазе и, бар засад, осмине финала. Златна левица колумбијског али све више и светског фудбала. Не би се могла употребити отрцана фраза "Звезда је рођена" јер је он одавно звезда, само многи - укључујући и мене - то нису (довољно) знали.

Сетих се да је Југославија 1962. У Арики (Чиле) испрашила Колумбију са 5-0, сетих се да је Драгослав Шекуларац као ветеран, пред крај каријере, средином седамдесетих година био идол у Колумбији, као Рамбо Петковић у Бразилу. У Колумбији су у то време играли голман Хајдуковић, Сопић, Бубања, радио је као тренер Сима Вилић, али времена су се променила. Колумбијци више не увозе него извозе играче. После Карлоса Валдераме, Фредија Ринкона, Адфолфа Валенсије, Фаустина Асприље или голмана Ренеа Игите и, наравно, Фалкаа, имају нову звезду на свом фудбалском небу. На радост бројних колумбијских навијача који су знали да прославе историјски успех.

Рулет Бразила

Имао сам идеју да већи део данашњег текста посветим публици са којом сам гледао пренос дуала Бразил–Чиле, али каснији ток догађаја, односно бриљантна партија Хамеса Родригеза, натерали су ме да променим и редослед и дужину данашњег писанија. Бразил се провукао, игром не оставља утисак екипе спремне да буде првак света, али ушао је у последњих осам што му се редовно дешава на шест последњих шампионата света. Последњи пут испао је у осмини финала 1990. у Италији (0-1) оним голом Каниђе на пас Марадоне. Бразилци су на Мундијалима четири пута шутирали пенале и три пута прошли: прво су 1986. у Мексику, после 1-1 са Французима, изгубили 3-4 са беле тачке, али су 1994. освојили титулу са пенала против Италије, затим су 1998. у полуфиналу били бољи од Холандије и сада трећи пут против Чилеа. Уз срећу, треба имати и доброг голмана као што га је Бразил у Жулију Цезару имао, одбранио је прва два пенала и унервозио Чилеанце.

Утакмицу сам гледао у једном ресторану поред станице за метро Ботафого. У најкраћем, било је забавно. Као на стадиону. Навијање, звиждање, псовање, стрепња, лажна радост због гола који је поништен, бежање од гледања пенала... Уживао сам пратећи реакције једне госпође у годинама која је толико гестикулирала да је на крају вероватно добила упалу мишића. Њена стрепња симболизује Бразил у суботу од 13 до 16 часова. Викала је, махала, показивала руком куда треба да иде лопта (или играчи), било је и средњег прста за Чилеанце, облачила је и скидала жути дрес Бразила преко плаве мајице Фудбалске конфедерације, лупала се у чело после промашаја, да би на крају високо подигнутим рукама прославила победу која одржава шампионат у животу јер кад Бразил испадне, ако испадне, играће се и даље, али ништа неће бити исто.

Несрећа на повратку

Ако ми се нешто није допало у Рију онда је то вожња градским аутобусом, не због гужве, недостатка комфора или нечег сличног већ због возача. Толико агресивности и неприлагођене брзине нигде нисам видео. Као да су на тркама, или да раде по учинку по систему км/минут. Ако не седите, постоји опасност да паднете услед наглог кочења и наглих окрета, а мени се десило да паднем, на срећу без икаквих последица, и са столице.

Тек што је аутобус метроа кренуо са станице Ботафого, зачуо се снажан ударац, слетео сам са седишта и онако са пода видео разбијену шофершајбну, расцветану на све стране. Помислих да је неко бацио камен, али било је горе. Возач је оборио неког пешака који је, изгледа, прелазио улицу ван пешачког прелаза. Све се десило испред патроле полицијских кола која је стајала на другој страни улице. Изашли смо из аутобуса и чекали други док су људи покушавали да помогну несрећном човеку који је лежао на улици. Убрзо су стигла амбулантна кола и други метробус...

Како возе, чудим се да је ово била једина несрећа коју сам видео/доживео.

Свако има свој укус и своје критеријуме, зато увек сваки избор неког "идеалног тима" треба примити са одређеном дозом резерве па то важи и за овај у формацији 4-4-2:
Ењема (Нигерија) - Давид Луис, Тијаго Силва (Бразил), Ван Бујтен (Холандија), Мамаду Сако (Француска) - Џејмс (Колумбија), Перишић (Хрватска), Шаћири (Швајцарска), Лам (Немачка) - Бенезма (Француска), Робен (Холандија).

То је тим првог круга по избору Фифе, која од 2010. има посебан систем рачунања учинка играча, што спонзорише фирма "Кастрол". Компликованим математичким методама мери се буквално сваки потез играча на терену, не само прост збир добрих или лоших додавања већ и укупан утицај на игру тиму. По задатим параметрима компјутери су израчунали да је најбољи играч првог круга Мундијала Колумбијац Џејмс Родригез са просечном оценом 9,79. Други је Иван Перишић са 9,71, трећи Давид Луиз са 9,69, Бензема има 9,65, Робен 9,62, Ван Бујтен са 9,58...

Дакле, ни Меси, ни Нејмар, ни Томас Милер... Прва двојица су тек трећи и четврти међу нападачима, Нејмарова оцена је 9,52, а Месијева 9,45.

Не сумњам да математичка анализа може да помогне, али нисам склон да се све што каже компјутер узима здраво за готово. Статистика уме да буде "тачан збир погрешних чињеница" и не знам како ће компјутер објективно извагати гол у 93. минуту којим се освајају три бода или како ће нечију соло акцију у којој је играч прешао четири противника разликовати од ћушнуте лопте у празну мрежу са пола метра...

Било како било, не очекујем да ће више од два-три играча из тог "идеалног тима" озбиљно конкурисати за идеалних 11 на крају шампионата. Видећемо.

Странци

Организатори задовољно трљају руке. Игра се добар фудбал, стадиони су пуни, нема инцидената, протести су усахли, а први биланси охрабрују бразилску економију. Званично је саопштено да су странци за првих 18 дана првенства потрошили у "кешу" 365 милиона долара, али цифра је много већа јер није урачунат приход остварен кредитним картицама пошто се обрачунава тек за месец дана.

Такође, статистика показује да је 11 одсто Бразилаца мање путовало ове године у иностранство, а примећен је и раст домаћег туризма, што је директна последица Светског првенства.
Можда, на крају, економска рачуница и неће бити тако лоша. А још ако Бразил узме титулу...

Непожељни

Процењује се да ће током Мундијала у Бразилу боравити више од 600.000 туриста, али има и оних који нису пожељни. Полиција је управо саопштила да је 121 странцу из 26 земаља забрањен улазак у земљу. На челу листе су Американци (35), следе Аргентинци са 28, потом Нигеријци (19), по тројица су из Аустралије, Колумбије, Сенегала, Филипина и Хаитија, по двојица из Бугарске, Чилеа, Анголе, Мексика, Португалије и Црне Горе... Свима је забрањен улаз због разних прекршаја у матичним земљама. Резултат тесне сарадње Интерпола и Америпола је одлука бразилских власти о забрани уласка.

Међу непожељним гостима нема Срба, осим ако нису у групи "други" у којој је још 12 којима није дозвољен улаз. Судећи по изненађујућем броју српских туриста ових дана у Рију, сва је претпоставка да наши људи нису били на тој црној листи.

"Проклетство"

Случајно или не, али на већ шест узастопних шампионата освајачи Фифине "Златне лопте" за годину која претходи светском првенству лоше пролазе на Мундијалу. Ова необична традиција почела је са Робертом Бађом 1994. (промашио одлучујући пенал у финалу), наставила се 1998. са Роналдом (играо болестан у финалу), па са Фигом 2002, затим са Роналдињом 2006, Месијем 2010. и сада Кристијаном Роналдом. Ниједан од њих после Фифиног трофеја није успео да постане првак света.

Суарез

У Уругвају се подигла "кука и мотика" на Фифу због казне Луису Суарезу. Неке новине предлажу напуштање Мундијала, у одбрану голгетера стао је лично и председник државе Хозе Мухика, а моји новостечени пријатељи из Монтевидеа пишу ми о "Фифиној завери" и "прљавој игри да се Уругвај елиминише".

Чињеница је да никада ниједан играч у историји светских првенстава није кажњен суспензијом на девет утакмица (досадашњи негативни рекордер био је Италијан Тасоти, који је 1994, пошто је разбио нос Луису Енрикеу, добио осам мечева), али такође никада нико није био "троструки повратник". Суарезу је ово трећи испад те врсте и морао је да сноси консеквенце, а Уругвајцима мало више самокритике и објективности не би шкодило.

Рамбо

Дан ми је почео дивно, Дејан Рамбо Петковић, свеже пристигао из Београда, дошао је у "мој крај" Гавеа да се видимо и да га интервјуишем за РТС. Српска публика је преко сјајног документарног филма Дарка Бајића "О гринго" могла да види део онога шта је све Дејан Петковић урадио у Бразилу као фудбалер, али требало је доћи овде да би се схватиле све димензије његове популарности. Не игра већ три године, али и даље је идол. Док смо снимали разговор направио се ред обожавалаца који су стрпљиво чекали крај интервјуа да би се сликали са њим, додирнули га... Пресрећан је био и Београђанин Владимир, студент економије, који је себе частио доласком у Рио и каже да му није жао ниједног потрошеног евра. Случајно је срео екипу Спорт нетворка и када је чуо да су пошли на интервју са Рамбом Петковићем молио је да им се придружи јер му је, као великом звездашу, Петковић био идол.

Када је стао уз Рамба да би се сликао био је пресрећан:

"Јој, срео сам Рамба и то у Рију, какво задовољство", рекао је пресрећни Владимир. "То што је Дејан Петковић урадио у Бразилу исто је као да неки Србин оде у Аустрију да учи Аустријанце скијању, да неко наш оде у Канаду да подучава Канађане хокеју или у Индију и Пакистан да тамошње људе учи крикету... Рамбо је дошао у земљу фудбала и тријумфовао, један је - уз Бекенбауера и Еузебија - од тројице Европљана чије је стопало у 'Кући славних', музеју фудбала, на Маракани.

О свему томе, као и о жалу што су га заобилазили селектори, Дејан је опширно говорио у том, слободан сам да проценим, занимљивом интервјуу.

Досадшњи ток Мундијала у Бразилу обележила је велика ефикасност - ово је најефикаснија прва фаза у историји Мундијала, од када се игра у овом формату. Мрежа голмана у Бразилу за сада се већ тресла 136 пута!

Двадесето светско првенство је прво и једино до сада, на којем је учествовало свих осам досадашњих шампиона, а чак три бивша светска првака завршила су такмичење пре нокаут фазе.

Фаворити се за сада нису прославили.

Енглези нису успели ни да победе, иако су, лини се после много година, играли леп и допадљив фудбал. Исту судбину у „групи смрти" доживели су и увек такмичарски добро припремљени Италијани.

Највеће изненађење шампионата, поред сјајне Костарике, јесте рана и прилично убедљива елиминација актуелних светских првака Шпаније. Холандија и Чиле су изабраницима Дел Боскеа одржали часове модерног фидбала и анти тика-таке. Шпанији, дакле, предстоји смена генерације али и замена система игре...

Слично су прошли и њихове комшије Португалци, који су се превише ослонили на евидентно недовољно спремног најбољег фудбалера на свету - Кристијана Роналда. 

Французи су поново у најужем кругу фаворита за саму завршницу, Холандија и Белгија мељу све пред собом а Аргентина коначно има чему да се нада, понајвише захваљујући феноменалном Леу Месију. Наравно, и даље је у игри и можда главни фаворит - домаћин.

Још једана ствар је симптоматична - афричке а поготово јужоамеричке селекције играју веома добро и можда чак изнад својих могућности, док су Европљани прилично подбацили. Као једино логично објашњење намеће се боља прилагођеност на климатске услове.

И на крају, али не и најмаље битно, морамо споменути и судије и њихове грешке. Иако је ово прво првенство на којем се користи гол-технологија (била је корисна на мечу Француска-Хондурас), судијске грешке нису уклоњене већ напротив. Пуно је било дискутабилно досуђених пенала и грешака приликом (не)досуђивања офсајд позиција.

Такође, као највећа али и најактуелнија грешка, наводи се несанкционисање Луиса Суареза у новом „угриз нападу", овога пута на Кјелинија.

Што се програма у суботу тиче, екипа која је директни кривац што је „Фурија" већ у домовини, Чиле, игра први меч друге фазе такмичења а противник је најтежи могући - домаћин Бразил. Овај меч игра се на стадиону „Естадио Минириао" у Бело Хоризонтеу од 18 часова по нашем времену.

Други меч суботњег програма игра се четири сата касније у Рио де Жанеиру а снаге ће одмерити, и без Фалкаоа, сјајна Колумбија и двоструки светски првак - селекција Уругваја али без Луиса Суареза.