"Тренутак кад сам се појавио на стартној линији за мене био вероватно и највећи тренутак у тркачкој каријери. Кроз главу су ми пролазили моменти првог дана трчања, сви други моменти везани за бављење спортом, укључујући и боравак у Партизану раније, сада и у Црвеној звезди, затим раније фудбалске кораке, претходне трке, све људе који су ме током трчања подржавали, али и оне који ме нису подржавали – хвала и њима.", рекао је Филип Милановић за Портал РТС-а.

"Представљао сам себе, породицу, клуб и државу"

Осврнуо се на атмосферу у Копенхагену које је била, како оцењује, прелепа. Улице су биле пуне људи који су бодрили све тркаче, без обзира на то да ли су елита, субелита или рекреативци.

"Комбинација једне раскоши, природне лепоте, историје и једног модерног аристократског духа дивне Краљевине Данске пружила ми је прилику да представљам себе, своје презиме и породицу, а онда и клуб и саму државу. Сам град ме је одушевио, био сам у бројним деловима света, у градовима... Наравно, Бразил се везује за моје име и презиме као земља број један, уз Србију. Рио је дефинитивно мој омиљени град на свету, а сада и Копенхаген, Москва, Беч и Рим", навео је Милановић.

Момак из Новог Пазара истакао је да трка није била ни мало лака због лошијих временских услова и других околности које су остваиле утицај. 

"Нисам овога пута био на нивоу личног рекорда. Ветар је био веома јак, нарочито током прва три километра. Додатни проблем било је кашњење старта због техничких разлога, па смо се сви већ били и охладили. Ипак, успео сам да истрчим добру трку и будем део једног оваквог такмичења – сам сваког спортисте. Задовољан сам како сам се борио и што сам ушао у шест одсто најбољих тркача на свету на тој дистанци", нагласио је Милановић.

Конкуренција је била велика, а учесници су на првенство долазили из различитих земаља и у различитим организационим условима.

"Ово је било специфично првенство јер Србија није имала званичну репрезентацију. Такмичари су наступали индивидуално, углавном у сопственој организацији, али надам се да ће се то променити. Зато ми је још драже што сам успео да будем тамо", поручио је Милановић.

Све је почело једним трчањем од 800 метара

Данас је трчање део његовог живота, али пре 20 година није изгледало да ће бити тако.

"Све је почело 13. септембра 2006. године. Било је потпуно случајно. Тог дана нисам имао тренинг у фудбалу, а желео сам да урадим нешто физички. Отишао сам на оближњи терен и одлучио да истрчим 800 метара. Иако сам мислио да сам у доброј форми због фудбала, једва сам завршио", искрен је био Милановић. 

То једно трчање убрзо је постало навика, а потом и део његовог идентитета.

"После тога сам почео да трчим готово сваког дана. Трчање ми је временом постало нешто без чега не могу да замислим дан. Било да сам у Новом Пазару, Београду, Србији, где год, да ли сам на броду, на копну, на мору, у Бразилу, у било ком делу света, трчање се мора одрадити сваког дана, макар једном дневно, у одређеном обиму, односно количини и брзини. Кад погледам где сам сада, невероватно ми је да је све почело од тих 800 метара", изјавио је Милановић.

Фудбал је остао његова највећа спортска љубав, али га је атлетика одвела на другу страну спортског света.

"Фудбал сам прво заволео и он ми је и даље највећа спортска љубав. Али трчање ми је дало нешто посебно. Као ученик Новопазарске гимназије био сам трећи у граду на 400 метара, а касније сам због успеха у школи и спорту проглашен за једног од најзаслужнијих ученика", истакао је Милановић.

Од Партизана до Црвене звезде и европских такмичења

Током година трчање је прерасло у озбиљну спортску причу. Наступао је за Партизан, а потом постао део атлетске секције Црвене звезде.

"Данас сам капитен у атлетској секцији Црвене звезде на 10 километара крос-кантри. У тој дисциплини сам представљао Звезду на Европском клупском првенству за мушкарце у Албуфеири у Португалији у фебруару 2026. године, а учествовао сам и на Европском првенству у друмском трчању на 10 километара у Лувену у Белгији", навео је Милановић.

Сви ти наступи за њега су део пута који је, како каже, био тежак, али никада није доживљавао као жртву.

"Пут је био тежак, али је био леп. Није представљао својеврсну врсту жртве, зато што се ради оно што волиш и што желиш, колико год некад било тешко да се изведе физички, ментално, организационо и на било који други начин. Кроз трчање сам изградио свој пут и постао нешто што сам одувек желео да будем, а то је ратник на атлетској стази, али ратник и у животу, у свим другим сферама којима се свакодневно бавим", јасан је био Милановић.

Трчање, медицина и живот ван спорта

Спортска прича није једини део његовог живота. Паралелно са трчањем градио је и медицинску и научну каријеру.

"Цела рутина и самодисциплина ме је вероватно у животу усмерила и ка освајању свих других препрека. Није само трчање као трчање, већ трчање као нешто што ми је значајно помогло да у животу завршим медицину, да постанем академски специјалиста клиничке и примењене анатомије, потом и доктор наука из области реконструктивне хирургије, ускоро и специјалиста дечје хирургије са посебним усмеравањем ка дечјој ортопедији и научни сарадник на Медицинском факултету у Београду из области ортопедске хирургије и трауматологије", рекао је Милановић.

За њега су спорт и медицина на различите начине повезани са истом потребом – сталним радом на себи.

"Трчање ми је помогло и у свему осталом. Дало ми је дисциплину која ми је била важна и током студија, али и у научном раду. Поред тога, много сам путовао, учио језике и упознавао различите људе и културе.“

Уз спортску каријеру, важан део његове приче су људи који су били уз њега.

"Мој најбољи друг из детињства Вук Јоловић био је увек ту. Такође, Матија Арсеновић, пријатељ са факултета и такмичар у бразилској џиу-џици. Посебно место има и Душко Ђунђеровић, професор на Медицинском факултету у Београду, специјалиста патологије и човек који ми је био велики узор. Наравно, ту је и моја породица – родитељи, брат и сестра који су увек били уз мене", захвалан је Милановић. 

Следећи циљ – Европско првенство у Београду

После Копенхагена, Филип већ гледа ка следећем великом циљу. Европско првенство у Београду 2027. године види као прилику да први пут наступи у дресу Србије на великом такмичењу.

"Волео бих да будем део репрезентације Србије на 10 километара. То би за мене било нешто посебно, јер би се велико такмичење одржавало у мом граду и пред домаћом публиком", поручио је Милановић.

Кад се врати на почетак целе приче, на онај 13. септембар 2006. године и првих 800 метара, резултат из Копенхагена добија још већу тежину.

"Овај резултат бих посветио малом Филипу који је кренуо на своје прво трчање. Рекао бих му ’хвала ти што никада ниси одустао, што си издржао све препреке и био довољно јак, самодисциплинован и амбициозан’. Доказао сам да могу све, онда кад стварно желим. Уколико човек има здравље и јаку вољу, дисциплину и рутину, апсолутно је све могуће", закључио је Милановћ.

За 20 година пут од случајних 800 метара до Светског првенства у Копенхагену није завршен. Следећа станица могла би да буде велико такмичење у Београду.

У свакој дисциплини велики број група, скакачке дисциплине на четири упоредна доскочишта, а бацањана на три борилишта.

На бацалиште за куглу звезда целог митинга, талентована Ђурђа Стошић из АК Тријумф Београд. Квалификације доминатно са 13 метара, најбољи резултат квалификација – поподне финале и одмах 14,26, убедљиво прво место.

Из серије у серији Ђурђа води, док је преостала шеста, уједно и одлучујућа, серија. Куглу узима другопласирана, која баца мало преко 14 метара. Српски тим већ кренуо да слави, јер тај хитац не би требало да угрози прво место, али судије кажу 14,31.

Дуго траје негодовање свих присутних, али Ђурђа са високо подигнутих руку умирује: "Добро, добро, пустите ме!"

Умирио се државни тим, умирила се и Ђурђа – одсечан поглед, ноздрве се шире од дубоког уздаха и остварен савршен хитац на 15,34.

Оборен је рекорд игара стар 27 година, наш најбољи резултат светски резултат за тај узраст. Одмах у загрљај тренеру Иви Дојић, плач, срећа, радост и златна медаља из руку једног од најбољих атлетичара свих времена Роберта Емиjана, европски рекордер у скоку удаљ 8,86. 

У трци за организацију првенства Кенија је била успешнија од Лондона и Рима, док је Минхен добио домаћинство Светског првенства 2031. године.

Кенија се ослонила на атлетску традицију

Богата атлетска традиција Кеније била је један од главних адута њене кандидатуре. Кенијски атлетичари освојили су 72 златне медаље на светским првенствима и 38 најсјајнијих олимпијских одличја, пре свега у средњим и дугим пругама.

Кенија је друга најуспешнија земља у историји светских првенстава у атлетици, а кандидатуру Најробија подржао је и двоструки олимпијски шампион у маратону Елиуд Кипчоге, који је освојио и злато на 5.000 метара на Светском првенству 2003. године.

Председник Светске атлетике Себастијан Коу оценио је кандидатуру Најробија као убедљиву и емотивну.

"Кенија је једна од великих атлетских нација. Атлетика је утканa у ткиво ове земље. Било је важно да Светско првенство дође у Африку кад будемо имали правог домаћина, праву кандидатуру и праве околности. Најроби је недвосмислено показао да је ово његов тренутак“, рекао је Коу.

Обновљени "Касарани“ за Светско првенство

Одлука да се првенство додели Најробију има историјски значај за афрички континент, који до сада није био домаћин сениорског Светског првенства, иако је из Африке потекао велики број најуспешнијих атлетичара у историји.

Кенија је у кандидатури истакла и искуство у организацији великих атлетских такмичења. Најроби је 2017. године био домаћин Светског првенства за млађе од 18 година, а 2021. Светског првенства за млађе од 20 година. Момбаса је 2007. године угостила Светско првенство у кросу.

Кенија се претходно кандидовала и за организацију Светског првенства 2025. године, али је домаћинство тада припало Токију. Као један од главних недостатака кенијске кандидатуре наведена је недовољно развијена инфраструктура.

Стадион "Касарани“ пролази кроз потпуну реконструкцију и требало би да буде један од главних објеката током највећег фудбалског турнира на афричком континенту, а две године касније и централно место Светског првенства у атлетици.

У првој серији забележио је резултат од 7,66 метара, што је било испод његовог уобичајеног нивоа, с обзиром на то да је током каријере често прескакао границу од осам метара.

Други покушај му није ушао у резултат због преступа, па је после две серије остао на осмом месту. 

Победио је Милтијадис Тентоглу из Грчке са скоком од 8,35 метара, друго место освојио је Божидар Сарабојуков из Бугарске са 8,34 метра, а треће место припало је Швајцарцу Симону Ехамеру, који је скочио 8,07 метара.

Нешто раније, у дисциплини бацања копља, такмичила се Адриана Вилагош која је заузела пето место у финалу са 61,37 метара. 

Јуче је Ангелина Топић у скоку увис остварила трећ место, прескочивши 1,91 метар. 

Хицем од 61,37 метара одмах је поставила резултат који ју је довео у сам врх поретка, а испред ње је у том тренутку била само Кинескиња Зиђи Јан.

Други покушај српске атлетичарке није ушао у званични резултат, пошто је направила преступ.

У трећој серији успела је да поправи утисак и копље је послала до 60,23 метра, али тај резултат није био довољан за напредак на табели.

Тако је Вилагош после три серије заузела пето место и завршила наступ у Будимпешти међу најбољих пет такмичарки на свету.

Прво место освојила је олимпијска шампионка из Париза 2024. Харука Китагучи из Јапана са 68,92 метра, чиме је остварила државни рекорд. Друго је припало Кинескињи Зиђи Јан, која је бацила 68,05 метара, док је трећа била Флор Денис Руиз Уртадо из Колумбије са 64,84 метра.

Подсетимо, Адриана Вилагош је сезону започела другим местом на Европском купу у Никозији, потом је тријумфовала на митингу у Сплиту.

На митингу Дијамантске лиге у Сјамену и Ослу освојила је трећа места, док је на Златном митингу у Острави славила. 

У Паризу на митингу Дијамантске лиге заузела је друго место, исту позицију заузела је и на митингу у Монаку, док је по четврти пут славила на Првенству Србије у Краљеву крајем августа. 

На Европском првенству у Бирмингему освојила је бронзану медаљу хицем од 60,93 метра, на митингу Дијамантске лиге у Лозани била је трећа (62,28 м), окитила се најсјајнијим одличјем на Медитеранским играма у Таранту (65,93 м), док је заузела четврту позицију на митингу Дијамантске лиге у Бриселу (62,22 м). 

Топићева је почетну висину од 1,86 метара прескочила у првом покушају, као и наредну висину од 1,91 метар.

Прво, и сва три, рушења летвице имала је на висини 1,95 метара.

Тријумф у Будимпешти остварила је актуелна светска рекордерка Јарослава Махучих из Украјине, једина која је прескочила летвицу постављену на 1,99 метара. 

Није излазила на висину 2,02 метра, већ на рекорд сезоне од 2,04 метара, али је била сва три пута неуспешна. 

Друго место освојила је Никола Олислагерс из Аустралије – 1,95 метара.

Такмичења на Ултимативном првенству света у Будимпешти се одржавају три вечери, а наредна два дана програм почиње од 18 часова. Ниједан програм није дужи од три сата, тако да цело првенство траје девет сати.

Поређења ради, Светско првенство у Токију 2025. године трајало је девет дана.

Идеја о оваквом формату у оптицају је од 2024. године, а чекала се сезона у којој нема догађаја на светском нивоу током лета.

Раме за подршку 

Слика из Будимпеште слична је оној коју смо видеи у Токију на Светском првенству, када је Топићева чекала распред за медаље, такође на рамену Аустралијанке Петерсон. 

Топићева је тада у финалу је прескочила 1,97 метара и бронзу побелила са Украјинком Јарославом Махучих.

Идеја о оваквом формату у оптицају је од 2024. године, а чекала се сезона у којој нема догађаја на светском нивоу током лета.

Најбољи на једном месту

У Будимпешти ће се такмичити најбољи атлетичари света – олимпијски прваци из Париза 2024. године, њих 26, светски шампиони из Токија 2025. и победници Дијамантске лиге, која је завршена пре две недеље у Бриселу.

Уз њих су и најбољи са ранг-листе у последњих 12 месеци, којима је рампа за испуњење услова за учешће спуштена 1. септембра, само десет дана пре почетка такмичења.

Уз сам врх светске атлетике су и троје представника Србије: Ангелина Топић у скоку увис, која се такмичи вечерас од 19.13 часова, као и Лука Бошковић у скоку удаљ и Адриана Вилагош у бацању копља, чије су дисциплине на програму сутра.

Иначе, Србија са три такмичара има највише учесника од земаља Западног Балкана. 

Директор спектакла је 30-годишњи Марко Ристов, комесар за такмичења Српског атлетског савеза.

Штафете су одређене после Светског првенства за квартете у Габоронеу, уз правило да свака земља има по једну штафету.

Рекордан наградни фонд од 10 милиона долара

Биће подељено 10 милиона долара. Ниједно надметање у краљици спортова до сада није имало такав наградни фонд.

Победници добијају 150.000 долара, вицешампиони 75.000, трећепласирани 40.000, четврти 25.000, а награде се додељују све до 16. места, које доноси 2.000 долара. Управо 16 је највећи број учесника у некој дисциплини.

Најбржи штафетни квартети поделиће 80.000 долара. Суштина новог формата је да нико од учесника не оде кући празних џепова.

Будимпешта финансира цео спектакл

Ништа од тога није обезбедила Светска атлетика. Главни град Мађарске сноси трошкове организације првенства, наградног фонда и осталих издатака.

Заузврат, Будимпешта задржава приход од улазница, као и већи део новца од телевизијских права и спонзорстава.

Само 28 дисциплина и девет сати програма

Програм се састоји од 28 дисциплина – 16 на стази и 10 техничких, уз две мешовите штафете, од којих је једна 4x100 метара.

Да би све стало у девет сати, изостављене су трке са препонама, 10.000 метара, бацање кугле и диска, вишебој, ходање, мушки троскок, женско бацање кладива, као и све штафете једног пола које обично затварају велика атлетска првенства.

Одлука о формату донета је на основу трогодишњег истраживања публике, делом спроведеног тако што је навијачима мерен пулс док су гледали атлетска такмичења. Није сигурно да ће истих 28 дисциплина бити на програму и 2028. године.

Све је подређено бржем формату

Неке дисциплине имаће два полуфинала са по осам такмичара, а само четворица ће изборити пласман у финале. То се односи на спринтерске дисциплине и препоне, у којима учествује 16 најбољих.

Свака техничка дисциплина имаће директно финале јер је у њима по осам такмичара, међу којима су и сви српски представници. Директна финала имаће и трке на 1.500 и 5.000 метара, са по 12 такмичара, као и обе мешовите штафете.

Истовремено ће се одржавати само једна дисциплина. Скакалишта и бацалишта биће затамњена и осветљена тако да се не види ништа осим простора који се користи за такмичење.

Цео формат прилагођен је телевизијском преносу, имајући у виду да је поред екрана највећи број гледалаца.

И техничке дисциплине добијају нова правила

Хоризонтални скокови и бацања изводиће се по систему 8-8-6-6-4-4. Број такмичара смањује се на шест у трећој и четвртој серији, а затим на четири у последње две.

У вертикалним скоковима такмичење не може да буде завршено без победника, као што је то могуће према уобичајеним атлетским правилима, већ је обавезно разигравање за прво место.

Нема ни жирија за жалбе. Протест се упућује судији или писмено техничком информативном центру у року од 30 минута.

Девет финала у петак, десет у недељу

У петак је на програму девет финала, међу којима су трка на 5.000 метара за мушкарце, обе кратке препоне, скок мотком за мушкарце, скок увис и скок удаљ за жене, мушко бацање кладива и обе мешовите штафете.

У суботу се одржавају оба финала на 100 метара, трке на 800 и 1.500 метара за жене, обе трке на 400 метара преко препона, скок мотком за жене, скок удаљ за мушкарце и бацање копља за жене.

Недеља је резервисана за преосталих десет финала: трке на 200 и 400 метара, мушке трке на 800 и 1.500 метара, женску трку на 5.000 метара, мушки скок увис, женски троскок и мушко бацање копља.

Ново такмичење замишљено је као својеврсно суперфинале сезоне. Током три вечери биће одржано 28 дисциплина, а програм је знатно компактнији него на светским првенствима – трке до 800 метара имају полуфинала, док се на 1.500 и 5.000 метара, као и у техничким дисциплинама, одмах одржава финале.

Посебну пажњу привлачи рекордни наградни фонд од 10 милиона долара. Победнику сваке појединачне дисциплине припашће 150.000 долара, а новчану награду добиће сваки учесник. Уместо класичних медаља, шампиони ће добијати посебно дизајниране трофеје.

Топићева против три најбоље скакачице сезоне

Прва ће, од српских представника, на борилиште Ангелина Топић, коју финале скока увис очекује данас од 19.13. Српска атлетичарка у Будимпешту долази са личним и државним рекордом од тачно два метра, постављеним у фебруару у Банској Бистрици.

Топићева по најбољем резултату у 2026. години дели четврто место на светској листи. Испред ње су светска рекордерка Јарослава Махучих са 2,03 метра и Аустралијанке Никола Олислагерс и Елинор Патерсон са по 2,02. Два метра је ове сезоне, као и Топићева, прескочила и Ирина Герашченко.

Управо ће се све поменуте скакачице наћи међу осам учесница у Будимпешти, уз Јулију Левченко, Марију Жодзик и Ламару Дистин, па ће Топићева практично одмерити снаге са комплетним светским врхом.

Вилагош са другим најбољим резултатом међу учесницама

Адриана Вилагош наступиће у суботу, а финале бацања копља почиње у 18.13. Српска репрезентативка у завршницу сезоне улази у одличној форми, 1. септембра је на Медитеранским играма у Таранту победила хицем од 65,93 метра, што је њен најбољи резултат у 2026. години.

Од осам учесница у Будимпешти ове године даље од Вилагош бацале су само Кинескиња Јан Цији – чак 71,74 метра, и Колумбијка Флор Денис Руиз Уртадо – 67,34. Српска атлетичарка са 65,93 има трећи најбољи резултат сезоне у конкуренцији која ће наступити у Будимпешти, испред олимпијске шампионке Харуке Китагучи, чији је максимум у 2026. години 65,44 метра.

Највећи фаворит биће 18-годишња Јан, која је ове године непоражена у пет наступа у Дијамантској лиги и која је резултатом 71,74 стигла на само 54 центиметра од светског рекорда Барборе Шпотакове.

Бошковић против Тентоглуа, Гејла и Ехамера

Недуго после Вилагош, у суботу од 19.44, у финалу скока удаљ наступиће Лука Бошковић. Двадесетогодишњи српски атлетичар ове сезоне је направио велики искорак, а лични рекорд од 8,23 метра поставио је на Ханжековићевом меморијалу у Загребу.

Бошковић је на Европском првенству у квалификацијама скочио и 8,33 метра, али уз недозвољен ветар у леђа од 2,3 метра у секунди, због чега тај резултат није признат као лични рекорд. У финалу је заузео пето место.

Конкуренцију у Будимпешти предводи двоструки олимпијски шампион Милтијадис Тентоглу, који са 8,66 има најбољи резултат године на свету. Следе Симон Ехамер са 8,51, Божидар Сарабојуков са 8,49 и победник Дијамантске лиге Таџеј Гејл са 8,46 метара.

Специфичан формат додатно ће појачати притисак. У скоку удаљ и бацању копља свих осам такмичара имаће по два покушаја, после чега остаје шесторо за трећу серију, а само четворо најбољих добија и четврти, последњи покушај.

Жестоки дуели

На стази се очекују велики дуели. Највише пажње привлачи сусрет Џоша Кера и Јакоба Ингебригтсена на 1.500 метара. Њихово ривалство једно је од најзанимљивијих у средњим пругама, а Кер у Будимпешту стиже после светског рекорда на једној миљи.

Велику пажњу привлачи и Фемке Бол, која је ове сезоне направила необичан прелазак са 400 метара са препонама на 800 метара. Холанђанка је за само неколико месеци постала кандидаткиња за титулу, уз Британку Кили Хоџкинсон и Одри Веро из Швајцарске. Њих три покушавају да оборе најстарији женски светски рекрод, који држи Јармила Кратохвилова.

Бразилац Алисон дос Сантос поставио је светски рекорд на 400 метара са препонама и постао тек други атлетичар у историји који је један атлетски круг са десет препона истрчао брже од 46 секунди. Највећи ривал биће му управо Норвежанин Карстеном Вархолмом, који је про први учинио на Олимпијским играма у Токију пре пет година.

У Будимпешти ће бити и Мондо Дуплантис, једна од највећих звезда савремене атлетике.

"Кад боље размислим нема нас много, посебно да су у различитим дисциплинама, као мојих двоје. Чак и они од којих радо сазнајем тајне заната, попут Георгија Помашког, тренера најбољег даљаша планете Грка Милтијадиса Тентоглуа, немају више од једног. То показује да није лако одржати концентрацију, одвојити време у раду за врхунске домете с више атлетичара. На такмичењу с више својих атлетичара треба проћи у неколико наврата сав тај стрес. Није лако свакако, али се и задовољство удвостручује. Сам њихов пласман на шампионат у сам светски врх је радост на квадрат, успех је већ остварен", истакао је Топић. 

"Велико такмичење, најјаче у историји"

На борилиште прва излази Ангелина, већ првог дана од 19.13 часова увече.

"Велико такмичење предстоји, најјаче у историји. Мало је специфично јер је сезона била дуга, али сам сигуран у своје пулене и њихов мотив да се надмећу с најбољима. Једино ме брину временски услови, надам се нешто топлијем времену од најављеног, а кажу да ће бити у петак и суботу 15 степени и киша, што пре свега Ангелини не погодује", поручио је Топић. 

У односу на досадашња такмичења, Ултимативно првенство света доноси и неколико измена у формату.

"Ангелини у скоку увис нема. Луки у даљу има, мораће у прва два скока да обезбеди место међу шест најбољих да би добио право за барем још два", појаснио је Топић.

Ангелина је 2022. скоком од 193 цм била седма на класичном Првенству света у Будимпешти. 

"Тада је имала деби на светским првенствима. Стаза је била одлична, мада су за ово такмичење најавили неке измене, видећемо на лицу места о чему се ради", изјавио је Топић.

Лука има само 20 година и већ дуго држи висок ниво форме. Још 26. јуна остварио је лични рекорд од 8,23 м. На стазу ће изаћи 12. септембра од 19.44 часова. 

"Верујем да може још боље. Ипак, неке ствари не зависе само од спортисте и тренера – надам се да ће успети у та два прва скока да скине огроман терет са леђа. Сматрам да је формат који су осмислили прилично бизаран, беспотребан. Само такмичење поприма другачији ток и скраћује се време за одмор. Мислим да ће тиме гледаоци бити ускраћени за врхунске резултате", рекао је Топић.

"Преко потребно спортистима, још да нема дискрминација – пун погодак"

Око Ултимативног првенства света постоје подељена мишљења – док га једни виде као додатно оптерећење у већ густом календару, други у њему препознају прилику за најбоље атлетичаре и нови импулс за развој атлетике.

"Такмичење је одлично замишљено, само најбољи имају право учешћа. Спортисти имају додатни мотив, награде су изузетне, али ствар је престижа квалификовати се за овакав спектакл. Мислим да је ово такмичење преко потребно спортистима и да је ретко добра ствар коју је Светска федерација увела. Још да се придрже нормалних правила, да све дисциплине буду на програму без дискриминације, онда ће то бити пун погодак", закључио је Топић.

"Имамо највише учесника од земаља Западног Балкана, а то су Адриана Вилагош у бацању копља, Ангелина Топић у скоку увис и Лука Бошковић у скоку удаљ", истакао је Бранковић.

Такмичење је карактеристичан по томе што је мерило искључиво квалитет такмичара. Право да стартују имају олимпијски прваци из 2024, светски шампиони из 2025, победници Дијамантске лиге из 2026. и, уз њих, тренутно најбољи са глобалне ранг-листе, јер места има само за осам такмичара у дисциплинама у којима наступају наши представници и одржаваће се само финала.

Нема ограничења броја учесника из једне државе, као на класичним светским првенствима. Од 214 савеза, колико броји Светска атлетика, 381 представника у мушкој конкуренцији имаће само 65 федерација, док ће у женској конкуренцији наступити 157 атлетичарки из тек 51 нације. У обе конкуренције место је изборила и Србија.

"С обзиром на функцију коју обављам, изузетно ми је важно што смо, уз младе врхунске спортисте, који су суштина свега, ишколовали за највећу сцену и једног спортског радника. Реч је о 30-годишњем Марку Ристову, којег је Светска атлетика одредила за директора овог премијерног спектакла у Будимпешти, a у САС-у је запослен као комесар за такмичења", нагласио је Бранковић. 

"Првенство света у дворани 2022. проглашено најбољим у историји"

Бранковић је председник Балканске атлетике и члан Управног одбора Европске атлетике, једини из Србије до сада.

"Много су свему, па и овом специјалном позиву за мене, допринеле изузетно квалитетне организације такмичења у Београду. Између осталог, били смо домаћини Првенства света у дворани 2022, званично проглашеног најбољим у историји, као и планетарног првенства у кросу 2024. У Атлетској дворани на Бањици домаћини смо митинга највишег ранга Светске атлетике, као и веома квалитетног митинга на отвореном. О такмичењу европског нивоа да и не говорим овога пута", навео је Бранковић. 

Српску краљицу спортова очекује богат и садржајан програм у наредном периоду.

"Уосталом, 13. децембра поново организујемо Првенство Старог континента у кросу на Ушћу, а у априлу наредне године континентално првенство на путу. Све се то бележи и поштује у кровној атлетској организацији", закључио је Бранковић, председник САС. 

Био је директор Светског првенства у дворани у Београду 2022. и Европског првенства у дворани у Истанбулу 2023. године. Исте године успешно је руководио такмичењем на Светском првенству у Будимпешти, што му је донело поверење за нови велики изазов.

Три вечери, мање дисциплина и директна финала

За разлику од класичних светских првенстава, Ултимативно првенство биће концентрисано на три вечерње сесије. Програм је сужен на дисциплине које организатори виде као најатрактивније, а промењена су и правила о броју учесника.

"Главна разлика је у формату. Ултимативно првенство реализује се кроз три вечерње сесије, а на програму су одабране дисциплине за које је утврђено да су тренутно најатрактивније. Ово ће бити спектакл намењен публици и ТВ формату", истакао је Ристов.

За разлику од традиционалних такмичења, земље неће имати ограничење броја представника, док ће у већини дисциплина бити само осам учесника.

"Стандардно не могу да учествују више од три или, евентуално, четири такмичара из исте државе. Такође, укупан број такмичара по дисциплини знатно је мањи, јер се све дисциплине, осим трка до 400 метара, одвијају као директна финала са осам учесника, док је на 1.500 и 5.000 метара тај број 12", навео је Ристов.

Борилишта у новом руху

Посебан акценат биће на визуелном идентитету. Организатори желе да такмичење изгледа другачије и на стадиону и у телевизијском преносу.

"Како је један од главних циљева прилагођавање ТВ формату, сваки сегмент је планиран као да се ради о догађају искључиво намењеном телевизији. Наравно, и гледаоци на стадиону уживаће у свим додатним активностима", нагласио је Ристов.

Један од најупадљивијих детаља биће црна подлога борилишта, уз издвајање дисциплине која се у датом тренутку одржава.

"Светска атлетика је већ објавила изглед борилишта – готово цело ће бити прекривено црном бојом, осим оних борилишта која се користе у тој сесији, како би фокус био искључиво на дисциплинама које се у том тренутку одвијају", појаснио је Ристов.

Промена неће бити само визуелна. Посебну пажњу привући ће и јама за скокове.

"Оно што ће бити посебно занимљиво и до сада невиђено јесте сама боја песка у јами за скок удаљ и троскок. Гледаоци могу да очекују нестандардну боју песка, која ће са црном подлогом доћи до пуног изражаја", рекао је Ристов.

Нови ТВ формат пратиће и нова графика, систем праћења трка и додатни програм пре сваке сесије. Идеја је да се гледаоцу олакша праћење дисциплина које понекад могу бити тешке за разумевање онима који нису упућени у атлетику.

"Уз мали шоу-програм пред сваку сесију, ново искуство праћења атлетике употпуниће потпуно нова ТВ графика и систем праћења трка. Међутим, циљ је да се атлетика приближи свима и олакша њено разумевање, јер атлетика може бити комплексна за некога ко није из тог света", поручио је Ристов.

Посебност ће бити у томе што ће се унапред планирати време сваког покушаја, што отвара могућност и за нешто дуже паузе.

"Битно је истаћи да се овде планира време сваког покушаја сваког такмичара. То не значи да ће такмичари морати да изведу покушај у тачно одређеној секунди, али, за разлику од стандардног Светског првенства, где је флексибилност већа, овде се могу догодити нешто дуже паузе између покушаја", изјавио је Ристов.

Циљ је да техничке дисциплине добију више простора у преносу, пошто су у традиционалном телевизијском формату често у сенци трка.

"Разлог је то што се техничким дисциплинама жели посветити већа пажња у телевизијском преносу, јер је чест проблем то што се мали број покушаја приказује уживо због фокуса на трке. На овај начин сваки такмичар ће бити звезда у својој дисциплини", нагласио је Ристов.

Директор као диригент

Иако су његове обавезе дефинисане Правилима за атлетска такмичења, Ристов објашњава да је у пракси реч о функцији која обухвата много више од саме контроле дешавања на борилиштима.

"Посао директора такмичења дефинисан је и у Правилима за атлетска такмичења. Одскоро је та дефиниција проширена како би боље осликала праксу, али је ова улога и даље много комплекснија него што је описано у Правилима", рекао је Ристов.

Посебну тежину послу даје чињеница да се на највећим такмичењима истовремено води рачуна о регуларности такмичења и начину на који ће оно бити представљено гледаоцима.

"Директор такмичења учествује у планирању и припреми свих техничких детаља, а потом има задатак да те планове спроведе током самог догађаја. Када се ради о великим такмичењима са високим нивоом продукције, посао постаје додатно сложен – поред тога што се брине о правилном току такмичења, постоји и обавеза да се догађај прикаже у најбољем светлу на малим екранима", јасан је био Ристов.

У таквом систему, комуникација са свим актерима на стадиону постаје кључна.

"Посао бих најбоље описао као улогу диригента, а све се заснива на комуникацији са свим лицима на терену. Сваки сигнал за старт трке, свако чекање на нечији скок или хитац под ингеренцијом је директора такмичења. Те одлуке се доносе у сарадњи са другим секторима, али све информације везане за ток такмичења полазе од директора и долазе до њега", поручио је Ристов.

"Трема постоји пред свако такмичење"

Искуство не значи да је притисак нестао. Напротив, Ристов признаје да пред свако такмичење постоји одређена доза треме, посебно кад једна одлука може да утиче на читав ток догађаја.

"Трема постоји пред свако такмичење. Једна погрешна одлука може да покрене читав низ проблема. Међутим, пред ново Ултимативно првенство углавном имам позитивну трему, која ми помаже да изнесем такмичење на најбољи могући начин", изјавио је Ристов.

Припреме за Будимпешту трају више од пола године.

"За ово такмичење припремам се више од пола године, тако да, иако доза треме постоји, верујем да ће све бити успешно организовано", оптимистичан је Ристов.

Од Београда до највећих светских такмичења

Први велики испит имао је у Београду. Светско првенство у дворани 2022. одржано је у специфичним условима, али је за Ристова остало упамћено и по једном од најупечатљивијих тренутака целог шампионата.

"Мислим да са сваког такмичења на којем сам радио као директор остане бар једна анегдота. Моје прво међународно такмичење у овој улози било је у Београду, на Светском првенству у дворани. Било је доста стресно, с обзиром на то да сам први пут водио тако масован и комплексан догађај, и то у ковид режиму. Међутим, то такмичење ми је остало у памћењу по фантастичној завршници уз светски рекорд Арманда Дуплантиса", истакао је Ристов.

Једно од најнепланиранијих преузимања одговорности догодило се у Јерусалиму. Ристов је на Европско првенство за млађе јуниоре отпутовао као главни судија, али се ситуација променила непосредно пред почетак.

"Пошто сам и међународни атлетски судија златног нивоа Светске атлетике, често сам на међународној сцени у улози главног судије. На то такмичење сам отишао у тој улози, али се директор такмичења разболео дан пре почетка, па сам морао за мање од 24 сата да преузмем вођење читавог првенства", нагласио је Ристов.

Од атлетичара и волонтера до директора

Пут до садашње функције почео је много пре него што је Ристов добио прилику да води велика међународна такмичења. Атлетиком је почео да се бави са десет година, а прва искуства у организацији стицао је као волонтер.

"Са 10 година сам почео да тренирам атлетику и паралелно с тим волонтирао на такмичењима у Србији. У једном тренутку сам положио испит за атлетског судију и од тада сам био редован на готово свим догађајима", објаснио је Ристов.

Уследила је прилика да се укључи у рад сектора за такмичење пред Европско првенство у дворани. Неколико корака касније постао је најмлађи европски међународни судија, а затим добио и највеће поверење Српског атлетског савеза.

"То је за мене било велико искуство, па сам исте године положио испит и постао најмлађи европски међународни судија. После тога сам кроз суђење на међународним такмичењима стекао доста искуства, па сам за Светско првенство у дворани у Београду добио поверење Српског атлетског савеза да обављам не само функцију директора такмичења већ и да руководим целим сектором", закључио је Ристов.

Српски репрезентативац, чији је тренер Драгутин Топић, је на Ханжековићевом меморијалу у Загребу остварио лични рекорд од 8,23 м.

Још даље је скочио у квалификацијама Европског првенства за сениоре у Бирмингему – 8,33 м, чиме се пласирао у финале, у којем је заузео пето место. Тај резултат, међутим, није могао да буде признат као лични рекорд због ветра у леђа од +2,3 м/с, док је дозвољена граница +2,0 м/с.

Србију ће на Ултимативном првенству представљати и Ангелини Топић у скоку увису. Српска атлетичарка има само 21 годину, а током 2026. године прескочила је 2,00 м и постала вицешампионка света у дворани у Торуњу.

Такође, имаћемо и представицу и у бацању копља, 22-годишња Адриана Вилагош, бронзана са Европског првенства у Бирмингему. На Медитеранским играма у Таранту тријумфовала је најбољим резултатом сезоне од 65,93 м.

Ивана Шпановић прва испод црте за наступ у Будимпешти

Српска атлетичарка Ивана Шпановић тренутно је прва испод црте за наступ у Будимпешти и чека евентуално одустајање неке од ривалки.

Као сребрна са Медитеранских игара у Таранту и финалисткиња Светског првенства у дворани, Ивана би у 36. години могла да избори наступ на премијерном Ултимативном првенству света у троскоку, чиме би се придружила млађим коелгама из репрезентације.

Светска вицешампионка у дворани није излазила на залетиште када је летвица била постављена на 1,80 метара, да би из првог покушаја савладала 1,84 метра.

Након тога је лако прескочила 1,88 метара, а убрзо затим из прве надвисила 1,92 метра. Проблеми су настали на 1,95 метара, када је српска такмичарка тек из последњег покушаја била успешна.

Одлучила је затим Топићева да не учествује на висини од 1,97, али после тога није успела да надвиси 1,99 метара и тако је остала на четвртом месту.

Топићева је на претходном митингу у Цириху заузела седмо место, након што је у Пољској била пета.

Пре тога није била на свом нивоу на Европском првенству у Бирмингему, где је у финалу стала на висини од 1,88 метара.

Топићева је ове године девети пут постала државна шампионка, а 2026. годину памтиће и по обарању државног рекорда.

Не треба заборавити ни да је освојила сребрну медаљу на Светском дворанском првенству у Торуњу.

Друго место у мушкој конкуренцији заузео је Виктор Кипкогеи, док је трећи био Велдон Лангат. У конкуренцији дама, друга позиција припала је припала Јецинти Мвенде Камау, док је треће место заузела Вини Чебет.

Од домаћих такмичара најбржи је био Никола Мијаиловић чије је време било 30:34, а у женској категорији Мејра Мехмедовић је трку истрчала за 35:29

Покровитељ трке био је Град Београд, а учешће је узело 3.500 тркача.

Београдска "брза десетка" означила је и почетак другог дела тркачке сезоне у организацији Београдског маратона.

"Данас се дешава спектакл упркос топлом времену, са државним првенством на 10 км и јаком међународном конкуренцијом. Ту је 11 такмичара из Кеније међу којима су атлетичари са личним рекордима испод 27 минута. Пред нама су и женска трка за око месец дана, полумаратон крајем новембра и новогодишња трка пред Нову годину. Сви ови догађаји су увертира за главни догађај у априлу, Европско првенство у уличном трчању", рекао је директор Београдског маратона Дарко Хабуш.

У првој серији је атлетичарка рођена у Врбасу копље забола на 54,93 метра, да би у наредном покушају поправила резултат за један центиметар.

Уследио је хитац од 55,54, а у четвртој серији је Вилагош први пут пребацила 60 метара и достигла 60,42 метра.

Најбољи резултат забележила је у наредној рунди са 62,22 метра, док је последњи покушај завршио на 58,06 метара.

Кинескиња Јан Зији је била прва са 68,42 метра. Друго место припало је Харуки Китагучи из Јапана, док је на трећем месту завршила Флор Дениз Руиз Хуртадо.

Српска предстваница је пре само четири дана освојила златну медаљу на Медитеранским играма у Таранту.

На претходном митингу Дијамантске лиге у Лозани, Вилагош је завршила на високом трећем месту, чиме је додатно поправила пласман.

Наступ у Лозани уследио је само пет дана након финала Европског првенства у Бирмингему, на којем је Вилагош освојила бронзану медаљу и била једина српска освајачица одличја.

Медаље и лични рекорд од 67,22 метра

Најупечатљивији тренутак вечери догодио се у трци на 100 метара за мушкарце. Бајанда Валаза из Јужне Африке победио је резултатом 9.89, уз ветар од +0.6 м/с, поставио лични рекорд и остварио најбржу трку на 100 метара икад истрчану на територији Србије. Други је био Јамајчанин Кадријан Голдсон са 10.04, док је Канађанин Џером Блејк заузео треће место са 10.06.

Сјајна трка виђена је и на 400 метара, где је Венецуеланац Хавијер Гомез поставио лични рекорд од 44.58. Габриел Моронта из Доминиканске Републике био је други са 44.68, док је Аустралијанац Рис Холдер заузео треће место резултатом 44.90.

У женској трци на 100 метара најбржа је била Јамајчанка Лавања Вилијамс са 11.00. Њена сународница Сабрина Докери заузела је друго место са 11.11, док је Лирањи Алонсо из Доминиканске Републике била трећа са 11.12.

На 100 метара са препонама за жене доминирала је Јамајчанка Акера Нагент, која је победила резултатом 12.56. Американка Рејнаја Џонс била је друга са 12.71, док је Италијанка Ђада Кармаси заузела треће место са 12.93.

У мушкој конкуренцији на 110 метара са препонама славио је Јужноафриканац Барнард Мондреј са 13.35. Ентони Јонсен из Норвешке заузео је друго место резултатом 13.39, а Антонио Алкана из Јужне Африке био је трећи са 13.53.

Американка Шамир Литл била је најбоља на 400 метара са препонама резултатом 54.79. Канађанка Савана Садерленд истрчала је 55.30 за друго место, док је Ешли Милер из Зимбабвеа била трећа са 55.37.

Одлична борба виђена је на 1500 метара за мушкарце. Американац Гери Мартин победио је резултатом 3:33.53, само седам стотинки испред Кенијца Дансона Киплангата – 3:33.60. Треће место припало је Американцу Абелу Тефри са 3:34.51.

У женској трци на 1.500 метара најбржа је била Нели Јепкосгеи из Бахреина са 4:04.82. Етиопљанка Адану Ненко заузела је друго место уз лични рекорд 4:05.38, док је Американка Маргот Аплтон била трећа са 4:06.43.

Квалитетно такмичење одржано је и у бацању кугле. Американац Пејтон Оттердахл тријумфовао је резултатом 21.10 м, испред Италијана Зејна Вира са 20.57 м и Ника Понзија са 20.30 м.

У бацању копља за жене победила је Бразилка Жусилене Салес де Лима са 60.70 м. Малгожата Маслак-Глугла из Пољске била је друга са 58.76 м, док је Немица Јулија Улбрихт заузела треће место резултатом 57.73 м.

Бугарка Габријела Петрова била је најбоља у троскоку са 14.10 м. Немица Рут Хилдебранд заузела је друго место уз лични рекорд од 14.00 м, а њена сународница Каролин Жоје била је трећа са 13.79 м.

У скоку удаљ за мушкарце славио је Американац Ајзак Гримс са 7.82 м. Норвежанин Хенрик Флатнес заузео је друго место са 7.79 м, док је Хрват Роко Фаркаш био трећи резултатом 7.68 м.

Апсолутни државни рекордер у бацању кугле такмичиће се у финалу од 17.55.

Синанчевић је на Медитеранским играма у Орану 2022. године освојио златну медаљу и резултатом од 21 метра и 29 центиметара поставио рекорд такмичења.

Митровићева и Шпановићева у троскоку

Пет минута после почетка финала у бацању кугле, од 18.00 часова, на залетиште за троскок излазе Александрија Митровић и Ивана Шпановић.

Обе српске атлетичарке наступиле су и на недавном Европском првенству у Бирмингему.

Митровићева је истакла да је наступ на Европском првенству додатно мотивисао пред њене прве Медитеранске игре.

"Здраво свима, јављам вам се са мојих првих Медитеранских игара, такмичења са једном јако посебном енергијом, вероватно управо због различитости спортова и бројности спортиста који су дошли овде да се такмиче и да дају све од себе", рекла је Митровићева за РТС.

Навела је да јој је финале Европског првенства било надомак руке.

"Могу рећи да ме је снажно мотивисало и додало ми је неког самопоуздања, тако да верујем да ће то, у комбинацији са тимском атмосфером која овде влада, да резултује неким, за мене, новим даљинама. Мислим да ће то бити један сјајан начин да заокружим ову узбудљиву сезону до сада", поручила је Митровићева.

Шпановићева ће други пут наступити на Медитеранским играма, али први пут у троскоку.

"Ово ће бити мој други наступ на Медитеранским играма после осам година, овог пута у троскоку. Радујем се много да покушам да дам све од себе и да се надам да ће мој резултат вредети и да се нађем на победничком постољу поново", рекла је Шпановићева.

Истакла је да је за сваки наступ за репрезентацију Србије везују лепе успомене и емоције.

"Радујем се свом наступу и, наравно, навијајте за тим Србије и држите нам палчеве. Велики поздрав из Таранта", додала је Шпановићева.

Вилагошева и Вученовићева у борби за медаље

Финале у бацању копља почиње у 18.55, а Србију ће представљати Адриана Вилагош и Марија Вученовић.

Вилагошева је на недавном Европском првенству освојила бронзану медаљу, док је Вученовићева најавила борбу за одличје и побољшање најбољег овогодишњег резултата.

"Што се тиче моје конкуренције овде на Медитеранским играма, биће нас 13 девојака, од тога ће бити десет девојака које су биле на Европском првенству, тако да је конкуренција изузетно јака", рекла је Вученовићева за РТС

Додала је да се нада одличју.

"Потрудићу се да узмем медаљу и да поправим свој овогодишњи резултат", поручила је српска репрезентативка.

Ћатовић, Пешићева и Томашевићева у финалима

Алдин Ћатовић ће од 19.15 трчати у финалу на 1.500 метара. Пети јуниор света са првенства у Орегону имаће прилику да се надмеће у јакој сениорској конкуренцији.

Александра Пешић је резултатом од 53 секунде и 12 стотинки изборила своје прво велико финале на 400 метара. Међу осам најбољих у Таранту трчаће од 19.30.

Последња српска представница током дана биће Милица Томашевић, која ће од 19.50 наступити у трци на 3.000 метара са препрекама.

Томашевићева се после три године вратила дисциплини која је обележила њене јуниорске дане, а један од циљева биће јој да поправи државни рекорд Србије из 2009. године.

Најбржа је била Худа Нуири из Марока (51,81), друга је била Италијанка Алис Манджоне (52,06), а трећа Ана Пријето Бенитес из Шпаније. 

Финална трка на програму је сутра од 19.30 часова, а Пешићева ће се борити за место на победничком постољу.

Српкиња је успела ове године више пута да побољша лични рекорд и први пут пробије границу од 53 секунде, а на најважнијем такмичењу ове сезоне – Европском првенству, штоперицу је зауставила на 52,55 секунди. 

Бошко Кијановић без финала

Српски репрезентативац Бошко Кијановић наступио је у трећој квалификационој групи у којој је заузео четврто место (46,75), али то није било довољно за пласман у финале. 

Прво место освојио је Омар Маркес Ел Хатиб из Португалије (45,45), други је био Мароканац Рашид Мхамди (45,89), док је треће место заузео Кубилај Енџу из Турске (45,91).

Кијановић, који се ове године интензивније посветио тркама на 100 метара, одлучио је да у Таранту ипак учествује у својој примарној дисциплини. 

Милица Емини седма у финалу на 100 метара с препонама

Репрезентативка Србије Милица Емини заузела је седмо место (13,49) у финалу дисциплине 100 метара с препонама. 

Злато је освојила Италијанка Челесте Полцонети (12,75), сребро сународница Елена Караро (12.79), а бронзом се окитила Францускиња Саша Алесандрини (12,94). 

Испред Српкиње нашле су се на првом месту Тајра Гитенс из Тринидада и Тобага са 6,79 и Марта Коала из Буркине Фасо са 6,71 метром.

Милица Гардашевић је такмичење започела скоком од 6,54 метра, уз ветар од 0,3 метра у секунди. Други покушај је био и клучни, будући да је тада забележила најбољи резултат од 6,60 метара.

Преостали покушаји – у трећој, четвртој, петој и шестој серији, остали су без резултата због преступа.

Са скоком од 6,60 метара, Гардашевићева је такмичење завршила на трећем месту.

Подсетимо, на Европском првенству пре две недеље, српска атлетичарка није успела да се пласира у финале. Најбољи скок у квалификацијама имала је у другој серији – 6,50 метара, што није било довољно за пласман међу 12 најбољих.