На митингу у Аустрији виђен је спектакл, али и статистичко разочарање. Иако је имао нешто спорији старт, Џејкобс је силовитим финишом пролетео стазом уз помоћ ветра у леђа од +4,1 м/с, што је двоструко више од дозвољене границе коју признаје Светска атлетска федерација (+2,0 м/с).

Италијан је на крају убедљиво тријумфовао испред Британца Ромела Глејва (9,76) и светског рекордера на 400 метара, Јужноафриканца Вејда ван Никерка који је трчао 9,83.

Иако се време од 9,67 неће наћи у званичним статистикама, оно Џејкобса чини другим најбржим човеком у историји, рачунајући све услове. Бржи од њега био је једино легендарни Јусеин Болт, са светским рекордом од 9,58 (+0,9 м/с) и резултатом 9,63 (+1,5 м/с).

Примера ради, ова Џејкобсова трка је била за два стота дела секунде бржа од легендарне трке Јусеина Болта на Олимпијским играма у Пекингу 2008. године. Тај резултат од 9,69 остаје званично трећи најбржи свих времена.

Овим трчањем, Џејкобс је надмашио чувени ветром потпомогнут резултат Американца Тајсона Геја (9,68), који је остварен 2008. уз идентичан ветар од +4,1 м/с.

Наступ је важан показатељ форме за 31-годишњег спринтера, који се мучио да понови резултате после сензационалног олимпијског злата из Токија 2021.

Након разочаравајуће одбране титуле на Играма у Паризу, где је у финалу због грчева остао без медаље, Џејкобс је показао да је сада у одличном ритму.

"Веома сам срећан јер напредујем из трке у трку. Наравно, било је веома ветровито, али само је Болт у историји успео да надмаши ово време и заиста сам задовољан што сам постигао такав резултат", рекао је Џејкобс.

Од 1,88 м високог момка, који је још 2024. скочио удаљ 7,94 м, очекивало се да ће свакако надмашити границу снова. Као да је у 2025. акумулирао енергију (7,76 м) да би у овој сезони полетео. Најпре је 6. јуна траг у песку оставио на 8,14 м, затим две недеље касније на 8,19 м, а 26. јуна на 8,23 м.

Испред њега је у историји ове дисциплине међу српским атлетичарима само рекордер Ненад Стекић (8,45 м). Треба имати у виду да Лука тек 6. јула пуни 20 година.

Лука Бошковић и Драгутин Топић говорили су за сајт Српског атлетског савеза.

Вероватно сте, с физичким предиспозицијама које поседујете, могли да се определите и за друге спортове?

– Тако је. Одмалена сам се бавио кошарком, све до самог краја основне школе. Тада сам се на школском такмичењу у атлетици први пут опробао у дисциплини скок увис. Свидела ми се индивидуална природа спорта и такмичарски дух. Одлучио сам да пређем на атлетику и дошао код Драгутина Топића на пробни тренинг. Временом сам променио главну дисциплину и постао скакач удаљ.

Како доживљавате последњу серију такмичења у којој сте показали да немате страх од летења?

– Искрено, та последња серија само је потврда свега онога што радимо на тренинзима.

Победили сте на Првенству Балкана у Волосу Бугарина Божидара Сарабајукова, трећепласираног са Светског првенства у дворани ове године, и показали да немате ни страх од великих имена?

– Што се тиче победе над Сарабајуковом, изузетна је част што сам се такмичио и надмашио некога ко је актуелни европски шампион у дворани. Међутим, на залетишту не гледам ко има какве медаље, већ се фокусирам искључиво на свој скок.

У јуниорској конкуренцији били сте вицешампион света 2024. и освајач бронзане медаље на Првенству Европе 2025?

– Јуниорски период био је заиста незабораван. Био је основа за најважнији, сениорски период. На Светском првенству у Лими 2024. године стигао сам до титуле вицешампиона света, што је за мене био први велики искорак на глобалној сцени и потврда да могу да се носим са најбољима на планети. Следеће године, на Европском првенству 2025, освојио сам бронзу. Те медаље нису биле само мој успех, већ успех целог тима: тренера Драгутина Топића, доктора Јована Ђуровића и физиотерапеута Слободана Марковића.

Овогодишњим резултатима већ сте четврти на европским ранг-листама на отвореном. Како из ове перспективе гледате на Европско првенство за сениоре, које ће бити одржано од 10. до 16. августа у Бирмингему?

– Свакако да је леп осећај видети своје име на четвртом месту европских ранг-листа, али искрено, статистикама и бројкама не оптерећујем се превише. То што сам већ побеђивао неке од момака који су тренутно испред мене на папиру само ми даје додатну потврду да смо на добром путу и да у директном дуелу све зависи искључиво од нас и тренутка инспирације на залетишту – закључио је Лука Бошковић.

Разговор је настављен са Драгутином Топићем, који је открио како је препознао таленат Луке Бошковића.

Како сте препознали Лукин потенцијал?

– Лука је дошао код мене на препоруку свог наставника физичког васпитања. Он га је видео као скакача увис. Нисам журио. Јесте био висок и брз, али сам му тада дао надимак Хајди.

Зашто Хајди?

– Деловао је незграпно, без координације, као да је био на кломпама, а не у патикама. Одлучио сам да будем стрпљив и да кренем, као и са Ангелином, од учења технике трчања, уз основе моторике и координације. Такмичења су тада била у трећем плану. После две године мукотрпног рада наметнуо се својом упорношћу, брзим савладавањем све тежих и захтевнијих вежби и буквално је експлодирао. Када је, након само три изласка на јаму са песком, скочио седам метара, знао сам да је прави! Изузетно је брз, има осећај за ритам и тајминг. Мало је крут, али и то постепено исправљамо. Има главу за велика такмичења и не преза од конкуренције.

Карактер показује и на такмичењима, али и у животним ситуацијама?

– Вероватно мислите на ону ситуацију од пре три године када се повредио. На такмичењу у Београду, због грешке организатора који није прекопао песак, приликом доскока повредио је менискус и морао је на операцију. Минут након операције позвао ме је и рекао: „Хвала што сте ми платили операцију, рекла ми је мама. Све је прошло у реду. Када почињемо са тренинзима?“

С обзиром на то да је Европско првенство за млађе сениоре наредне сезоне, фокус остаје на Европском првенству у Бирмингему 2026?

– Моје пулене од малих ногу учим следећем: велика такмичења имају један основни циљ – улазак у финале. Сав фокус је на квалификацијама, а када се оне успешно преброде, небо је граница. Дакле, корак по корак. Маштања и стратегију за финале остављамо тек када успешно остваримо први циљ.

Како изгледа ваша визија Бошковићеве каријере?

– Учим их да се норме, резултати и новац не јуре, већ да они постају плод квалитетног тренинга, опоравка и правовремене размене информација са тренером, у овом случају са мном. Од наше кохерентности зависи све. Да бих руководио тренингом, морам да знам све – од дневног умора и емотивног стања, па до бројних других фактора успеха. Пред Луком је низ година током којих ће сам трасирати свој пут.

Поплочан медаљама?

– Не волим да размишљам о медаљама. Додуше, жеља ми је да се пласира на Олимпијске игре, пре свега због искуства, јер је оно незаменљиво у свакој каријери. Знам где још може да напредује у тренингу. Боже здравља, радоваћемо се сви заједно успесима овог прескромног момка, који је ногама чврсто на земљи, осим када изађе на борилиште – тада и те како уме да рашири крила за далеки лет.

У другом је врх копља оставио траг дуже за пет метара. Био је то најбољи хитац, не само данас него и од почетка године, за српску представницу – 63,83 метра. 

До краја такмичења Вилагош није успела да пребаци границу од 60 метара. Након 59,11 у трећој, преступила је у наредној серији. 

Последња два хица била су на 58,99 и 57,28 метара.

У Паризу је тријумфовала актуелна светска јуниорска рекордерка Зији Јан, која је дилему победнице решила у првој серији с 67,44 метра.

Кинескиња је пред домаћом публиком у Сјамену крајем маја ове године победила са 71,74 метра, што је други најбољи резултат свих времена и светски јуниорски рекорд.

Најуспешнији је био Лука Бошковић, који је освојио друго место у скоку удаљ, уз нови лични рекорд - 8,23 метра. Српски репрезентативац је до најбољег резултата каријере стигао у трећој серији, а током такмичења је имао још један скок преко осам метара (8,05).

Одличан наступ забележила је и Адриана Вилагош, која је освојила треће место у бацању копља резултатом 60,04 метра. Најбољи хитац бацила је већ у првој серији, а имала је још два успешна покушаја преко 59 метара (59,80 и 59,22).

Одлична је у Загребу била и Ивана Шпановић - освојила је четврто место у троскоку. Скочила је у другој серији 14,25 метара, што представља њен најбољи резултат на отвореним борилиштима у каријери.

Шпановићева је током такмичења ушла у серију квалитетних скокова преко 14 метара - 14,25, 14,18, 14,03 и 14,13, уз два преступа.

Победила је олимпијска шампионка Теа Лафон из Доминике најбољим резултатом сезоне - 15,25 метара. Друго место је освојила Кубанка Лејанис Перез Ернандез са 14,74, док је трећа била Италијанка Дарија Дерках резултатом 14,51 метром.

У среду је Ангелина Топић освојила друго место у скоку увис на 76. Меморијалу Бориса Ханжековића у Загребу.

Прво место освојила је Теа Лафон са Доминике прескочених 15,25 метара.

Друго место је заузела Кубанка Лејанис Перез Ернандез, која је скочила 14,76 метара, док је трећа била Италијанка Дарија Дерках са 14,51.

У среду је Ангелина Топић освојила друго место у скоку увис на 76. Меморијалу Бориса Ханжековића у Загребу.

Победу је однела олимпијска шампионка и светска рекордерка Јарослава Махучих, која је прескочила 1,97 метара.

Српска репрезентативка је такмичење започела на висини од 1,85 метара, а потом је из првог покушаја успешно савладала и 1,90 и 1,93 метра. Летвицу на 1,95 метара прескочила је из другог покушаја, док је 1,97 метара савладала из трећег.

Након тога није покушавала на висини од 1,99 метара, већ је одмах прешла на 2,01 метар, али није успела да прескочи ту висину ни после три покушаја.

Још један запажен наступ у Загребу потврдио је добру форму српске скакачице увис, која током целе сезоне бележи врхунске резултате на међународној сцени.

Поред индивидуалног успеха, Емини је била кључни део женске штафете 4x100 метара која је такође стигла до медаље. Штафета у саставу Милица Емини, Тамара Милутиновић, Ања Лукић и Милана Тирнанић освојила је бронзу са временом 45.36 секунди, поставивши нови лични рекорд тима.

Једину сребрну медаљу за Србију освојио је млади скакач удаљ Лука Бошковић. Он је на такмичењу у Грчкој остварио изванредан резултат и нови лични рекорд од 8,19 метара, што га је позиционирало одмах иза прослављеног грчког олимпијског шампиона Милтиадиса Тентоглуа.

Бошковић је овим скоком показао да представља будућност српске атлетике и најавио велике могућности. Био је и члан мушке штафете 4x100 метара која је заузела пето место.

Чак шест бронзи и неколико пропуштених прилика

Бронзаним одличјима окитили су се искусни такмичари, али и младе наде српске атлетике.

Армин Синанчевић је био трећи у бацању кугле резултатом 19,85 метара.

У узбудљивој трци на 1.500 метара, Алдин Ћатовић је освојио бронзу са временом 3:41.74.

Велики напредак показао је Михајло Катанић на 400 метара са препонама, освојивши бронзу уз нови лични рекорд од 49.66 секунди.

Искусни Елзан Бибић био је трећи на 3.000 метара (7:57.59), док је Марија Вученовић узела бронзу у бацању копља хицем од 57,48 метара.

На корак до медаље остала је Милица Гардашевић у скоку удаљ, заузевши четврто место са својим најбољим резултатом сезоне од 6,50 метара. Четврта је била и Александра Пешић у трци на 400 метара (53.45).

Пета места су заузели Бошко Кијановић (400 м), Маша Рајић (800 м), Марко Влаховић (скок удаљ), Милица Томашевић (3.000 м стипл) и мушка штафета 4x100 метара.

Ови резултати заокружују успешан наступ српске репрезентације у Волосу.

Странић се на Првенству Словеније такмичио за Брежице, клуб за који наступа на основу двојне регистрације, док је у Србији члан АК Војводина из Новог Сада. 

Он је у укупном пласману заузео треће место иза Јана Ембершича (Домжале, 72,71 метар) и Јакоба Урбанча (Брежице, 71,01 м).

"Имам право наступа, али не и освајања медаље. Веома сам задовољан рекордом. После три године успео сам да побољшам свој резултат. До краја сезоне очекује ме још неколико такмичења и надам се да ћу успети да пробијем границу од 70 метара. То је мој главни циљ за 2026. годину", рекао је Странић за сајт Српског атлетског савеза (САС).

Српска атлетичарка је имала скокове од 13,24 метара, 13,01 и 13,30. Преступила у трећој серији, док је пропустила шесту серију.

"Ово је био одличан тренинг за 'Ханжековић меморијал у Загребу следећег петка. У Словенији ћемо до одласка у Хрватску боравити на краћим припремама", изјавио је тренер Горан Обрадовић, пренео је данас Српски атлетски савез.

Ван конкуренције на Првенству Словеније наступила је и 21-годишња Наталија Драгојевић, која је освојила друго место са 13,08 метара.

Титулу првакиње Словеније освојила је Таја Пучко личним рекордом од 12,86 м.

Баску је био привремено суспендован од априла 2024. године, а како је санкција сада потврђена, она ће трајати до априла 2028. године.

Тридесетосмогодишњи атлетичар се 8. априла појавио пред надлежним комитетом, где је покушао да докаже да је присуство забрањених супстанци у његовом организму последица контаминације суплемената које је користио. Његов тим је као доказ понудио анализу, али она није била довољна да убеди агенцију.

"Пронашли смо тестостерон у суплементу који је узимао у то време. Наше резултате потврдила је и лабораторија у Генту, акредитована од стране Светске антидопинг агенције (Вада)", објаснио је Жан-Клод Алварез, токсиколог специјализован за случајеве допинга.

"Међутим, нисмо пронашли трагове болденона у његовим суплементима, иако је од тестирања прошло годину дана, па је било тешко ући му у траг", истакао је он.

Ова објашњења нису убедила комитет, који је потврдио првобитну казну.

Након коначне одлуке, Баску је изразио разочарање, наводећи да докази које је пружио нису пажљиво размотрени.

Упркос критици, преузео је одговорност за ситуацију.

"Ипак, желим да се извиним свима који су ме подржавали током каријере. Не намеравам да избегавам своју одговорност", додао је Баску, истакавши да се вероватно неће враћати такмичењима.

Димитри Баску је имао успешну каријеру, чији је врхунац било освајање бронзане медаље на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру 2016. године.

Исте године постао је и шампион Европе, док у колекцији има и бронзу са Светског дворанског првенства (2016) и сребро са Европског дворанског првенства (2015).

Допинг у атлетици као глобални проблем

Случај Димитрија Баскуа није усамљен у свету атлетике, која се континуирано суочава са проблемом допинга. Атлетика је, уз дизање тегова и бициклизам, један од спортова са највећим бројем допинг прекршаја.

Антидопинг агенције, попут Јединице за интегритет атлетике (Аиу), појачавају напоре у борби против допинга кроз чешћа тестирања и примену напредних метода као што је биолошки пасош спортисте, који прати промене у крвној слици током времена.

Подаци показују пораст броја допинг случајева, а као најчешће коришћене супстанце издвајају се анаболички стероиди.

Ипак, софистициране методе допинга и проблем контаминираних производа представљају стални изазов за очување интегритета спорта. Баскуова суспензија траје до априла 2028. године, чиме је његова такмичарска каријера вероватно завршена.

Иако се прошле године повукла из професионалног спорта, остала је активна у атлетици и редовно учествује на тркачким манифестацијама. Током трке изненада је пала на стазу, након чега су медицинске екипе одмах реаговале.

Лекари су започели реанимацију и употребили аутоматски дефибрилатор, после чега су успели да јој поврате пулс. Потом је пребачена у болницу ради даљег лечења и испитивања.

Компанија "Флит фит", у којој Симпсонова ради као директорка задужена за програме трчања, саопштила је да се некадашња шампионка успешно опоравља.

"Иако је Џени и даље под надзором лекара, њено стање се поправља. Показује снагу и борбеност које су је красиле током читаве каријере. Чим се пробудила, питала је које је време остварила и да ли је победила", наведено је у саопштењу.

Узрок здравствених тегоба због којих је Симпсонова колабирала још није саопштен.

Светска шампионка Џени Симпсон

Џени Симпсон једна је од најуспешнијих америчких средњепругашица. На Олимпијским играма у Рио де Жанеиру 2016. године освојила је бронзану медаљу на 1.500 метара и постала прва Американка која је у тој дисциплини стигла до олимпијског одличја.

Титулу светске шампионке освојила је 2011. године у Даегуу, а у колекцији има и две сребрне медаље са светских првенстава у Москви 2013. и Лондону 2017. године.

За репрезентацију Сједињених Америчких Држава наступала је на Олимпијским играма у Пекингу, Лондону и Рију, а крај каријере објавила је 2024. године.

Српска рекордерка, чији лични и државни рекорд износи 67,22 метра, до победе је дошла серијом хитаца од 57,06, 58,41, 59,73, 62,92, 59,41 и 59,30 метара. Њен најбољи резултат у овој сезони и даље је 63,64 метра.

Друго место припало је олимпијској шампионки из Рија 2016. године, Хрватици Сари Колак, која је копље бацила 62,61 метар и тако остварила свој најбољи резултат сезоне. Трећа је била Аустралијанка Лина Дејвис са 60,29 метара.

Новим тријумфом Адриана Вилагош наставила је низ запажених резултата на међународној сцени ове сезоне и потврдила да се налази у светском врху у дисциплини бацања копља.

"Остао сам без речи. Знао сам да ћу бити у стварно доброј форми, јер сам напорно тренирао, али нисам ово очекивао", рекао је Тарп, преноси "И-Ес-Пи-Ен".

Амерички атлетичар је поравио свој резултат за 0,26 секунди.

Након лошијег хица у другој серији од 55,79 метара први пут је вечерас пребацила 60 метара, за 11 центиметара. 

Најбољи хитац постигла је у петом изласку на залетиште, када је врх копља оставио траг на 61,33 метра.

Кинескиња Зији Јан, актуелна светска јуниорска рекордерка, већ у првој серији је решила дилему победнице даљином 67,11 метара, а након друге серије није више ни излазила на залетиште.

Норвежанка Сингрид Борге била је другопласирана, као и Вилагош најбоља је била у петој серији бацивши 61,92 метра.

Вилагош је најдаљи хитац ове године бацила у претходном наступу на Дијамантској лиги у Сјамену – 63,64 метра и заузела треће место. Исту позицију држи и у генералном пласману за финале почетком септембра.

На претходна два такмичења ове године копље је летело на 59. метар.

У дебитантском наступу у 2026. години Вилагош је освојила сребрну медаљу на Купу Европе у Никозији.

Бацачица копља Адриана Вилагош биће једина представница Србије, а на залетишту ће бити од 20.35.

Вилагош је најдаљи хитац ове године бацила у претходном наступу на Дијамантској лиги у Сјамену – 63,64 метра и заузела треће место. Исту позицију држи и у генералном пласману за финале почетком септембра.

На претходна два такмичења ове године копље је летело на 59. метар.

У дебитантском наступу у 2026. години Вилагош је освојила сребрну медаљу на Купу Европе у Никозији.

Убедљива фавориткиња вечерас у Ослу биће млада Кинескиња Зији Јан која је пред домаћом публиком у Сјамену победила са 71,74 метра, што је други најбољи резултат свих времена и светски јуниорски рекорд.

Норвежанка Сингрид Борге ове године је бацила тачно 65 метара, и биће једна од главних конкуренткиња српској атлетичарки. 

Сигурносне камере Атлетског клуба Војводина забележиле су како ветар ковитла сунђере са доскочишта на "Карађорђу", док Вукашин Ђурић, тркач на 110 метара са препонама, тражи склониште и спас у просторијама испод трибина.

"Радили смо тренинг у теретани када је Вукашин утрчао и узнемирено саопштио шта се дешавало. Нисмо могли да поверујемо јер ветра уопште није било, док се нисмо уверили на снимцима. Пијавица, како је ми зовемо, а на енглеском језику то је торнадо слабије снаге, завитлала је сунђере као да су од картона, а не да имају по 100 килограма", испричао је чувени тренер Горан Обрадовић, најпознатији по сарадњи са Иваном Шпановић.

Све се догађало на површини од око 50 квадратних метара. Изненада се створио ковитлац и исто тако брзо нестао.

"Да је на стадиону било деце, питање је о чему бисмо сада говорили, вероватно о неким повредама. Све је прошло на најбезболнији могући начин, ако се изузме материјална штета", истакао је Обрадовић.

Запажен наступ имао је и Страхиња Јованчевић, који је деоницу од 100 метара претрчао за 10,39 секунди. Тим резултатом поставио је клупски рекорд, остварио четврто најбоље време у историји српске атлетике и остао на само шест стотинки од државног рекорда.

Милица Томашевић наставила је са добрим резултатима и после дворанске сезоне, победивши у трци на 1.500 метара временом 4:32,15.

Лични рекорд поставио је Александар Камаљевић у трци на 400 метара са препонама. Српски атлетичар је први пут у каријери истрчао ову дисциплину испод 54 секунде и славио резултатом 53,98.

У скоку увис најбоља је била Јована Делић, једина такмичарка која је прескочила висину од 1,74 метра.

После једногодишње паузе због повреде, успешан повратак такмичењима забележио је Ведран Самац, који је победио у бацању копља хицем од 68,41 метар.

Личне рекорде на 200 метара остварили су и млади атлетичари Миња Копуновић и Милош Мијатовић, који су у јакој конкуренцији освојили друга места. Копуновићева је трку завршила за 24,36 секунди, а Мијатовић за 21,86.

Тачку на успешан наступ црвено-белих ставила је женска штафета 4×400 метара. У саставу Дајана Петковић, Анастасија Томашевић, Милица Томашевић и Миња Копуновић, атлетичарке Црвене звезде тријумфовале су резултатом 3:54,42 и потврдиле освајање дупле круне у Купу Србије.

Каролина Манасова је трку од стартног блока до циља на 100 метара истрчала за 11.01 секунд. 

Чехиња је тријумфом на међународном митингу у Санкт Пелтену и са трона сменила Јармилу Кратохвилову.

Кратохвилова и даље држи најстарији женски светски рекорд на 800 метара из 1983. године.

Топићева је још једном потврдила добру форму и наставила низ успешних наступа на међународној сцени.

У скоку у даљ, Милица Гардашевић заузела је девето место резултатом 4,01 метар.

Одличан резултат остварила је и Александрија Митровић у троскоку, где је заузела четврто место скоком од 13,92 метра, чиме је поставила нови лични рекорд.

Наступи српских репрезентативки у Атини представљају још једну потврду континуитета добрих резултата српске атлетике на међунар

Београд ће тог викенда постати европска престоница трчања, а очекује се долазак више од 25.000 учесника који ће заједно исписати нову страницу историје овог спорта, а пријаве за учешће доступне су путем сајта ерцх2027.цом.

"Трке на 10, 21 и 42 километра су изузете из програма европских шампионата у атлетици и додељују се организаторима уличних трка, а премијерно је по овом систему шампионат Европе одржан прошле године у белгијском Лувену. Друго Европско првенство у овим дисциплинама биће одржано у Београду што најбоље сведочи о угледу и поштовању које Београдски маратон има у Европској атлетици и читавом атлетском свету", истакао је директор Београдског маратона Дарко Хабуш.

Он је нагласио да су припреме за овај велики спортски догађај у главном граду Србије одавно почеле.

"Нема сумње да ће овај догађај дати једну потпуно нову димензију Београдском маратону у будућности. Зато ћемо учинити све да поверење које нам је указала Европска атлетика искористимо на најбољи могући начин и направимо огроман искорак у сваком смислу, како бисмо Београдски маратон позиционирали међу најзначајније и најмасовније маратонске трке не само у региону већ и у Европи", закључио је Хабуш.