Глумци из претходних сезона настављају да тумаче и друге ликове.

„То су све тешке приче, то су све истините приче, имам понекад осећај да је њих лакше играти јер су толико присутне на тај истинити начин. Да онда човек с том неком емпатијом узме то неголи неку литературу”, рекао је глумац Срђан Граховац.

„Нама је суштински најважније ликове које тумачимо, шта се дешава, значи да се увек донесе неки нови тон, нека нова инспирација да се пробуди”, додаје глумица Милена Предић.

Новац, љубомора, повређен понос, само су неки од мотива злочина.

Серија се фокусира на судске случајеве и људске суднине, истражујучи теме права, правде и људских слабости.

„Наравно ту су наши адвокати који су сваке године – од Вељка Губерине, Филоте Филе, Бранислава Тапушковића, имамо и новог адвоката Велимира Цветића, тако да заиста су онако интересантни случајеви, и интересатне су самим тим што су се приближили некако, хајде да кажем, деведесетим годинама”, рекла је креаторка серије Јелена Светличић.

Пета сезона наставља да прати ванвременске приче о људским судбинама, али и о професији која се темељи на заклетви да брани не дело које је почињено, већ човека кога је врло често унапред осудила јавност.

"Драго ми је да сте се, као телевизија сетили такве једне опције, да се извуку неки људи који су још увек део нас, као што је то Марина Туцаковић. Ми смо били пријатељи свих тих година, откад смо почели радити. Она никад није радила целовити пројекат "Магазина", али мени је било практично сарађивати са њом, једноставно зато што је "Магазин" у то доба, од 85. па до распада Југославије, заправо константно био на турнеји и ми смо живели заправо више у Београду него у Сплиту", прича Тончи Хуљић, кантаутор и некадашњи члан групе "Магазин".

Кроз године заједничког рада њихова сарадња изнедрила је неке од највећих песама у региону.

Хуљић истиче да се тешко сетити свих сарадњи са Марином: "Три сам ти зиме шаптала име, Чекала је једна жена, Сузе кријем оне падају... Написала је можда између 10 и 15 текстова, али радила је и за друге извођаче“.

"Са сваким се морало радити, али са њом најмање јер она би, чим би попричали о чему се ту ради она би то гађала и 'кухала' и избацивала текстове. Тако смо радили некако, али си морао бити ту једноставно присутан, да си сигуран да ће она радити то а не за неког другог. Дакле, било је битно доћи први“, сећа се Тончи Хуљић.

Од првих тактова, до емоција које остају дуго након последњег тона. Звездана прашина донеће нови доживљај безвременских хитова.

Премијера овог музичког пројекта који спаја генерације, гласове и успомене, очекује нас од септембра месеца.

„Оно што публику идентификује са тим догађајима је то што су истинити догађаји и што на основу тих истинитих догађаја су аутори направили и целу причу и на крају крајева са великим ентузијазмом у једној скученој продукцији успевају да постигну високи квалитет, пре свега драмски и уметнички“, каже глумац Светозар Цветковић.

„Лични неки утисак је да се никада нисмо довољно одмакли од тог времена и због тога су и актуелне и дан данас, јер и овога, нажалост, имамо и данас, само можда у неким блажим облицима“, наводи глумица Уна Лучић.

Мотиви злочина обичних људи главном су љубомора, чаршијске приче, повређен понос и новац, а адвокати би трабало да остану доследни заклетви да се брани човек, а не дело.

„Чак ако су мотиви злочина негде слични, људска природа то другачије доживи, другачије манифестује и сваки пут су то неки нови доживљаји“, истиче ауторка серије, Јелена Светличић.

Први пут у серији Бранилац играју Светозар Цветковић, Младен Нелевић и Вуле Марковић.

„Морамо да разумијемо то шта се ту, заправо, десило и зашто је та нека особа реаговала на тај начин и онда можемо то да прихватимо да некако то пропустимо кроз себе и онда да се потрудимо да ту причу на најискренији начин испричамо“, каже глумац Вуле Марковић.

„Говори о нама, о нашим частима, нашим поносима, нашим страховима и ако ишта говори о томе, то је ово“, додаје глумац Младен Нелевић.

Од добрих комшијских односа до убиства суседа стоје драматичне људске судбине. Из 80-их година има их у књигама и архивама великих судских процеса.

Забавно-музичкои серијал "Запис у времену – 90 година Народног оркестра РТС-а", ће кроз 12 тематских епизода представити историју, значај и уметнички допринос овог ансамбла у обликовању националног музичког идентитета.

Чувени српски композитор, музиколог и једна од најзначајнијих личности народне музике и музичке културе у Србији - Властимир Павловић Царевац био је оснивач, први уметнички руководилац и први диригент Народног оркестра РТС-а (Народни оркестар Радио Београда). Вишеструко је допринео стварању и профилисању овог оркестра, који је изборио епитет респектабилне институције српске музике. Под Царевчевим вођством, Народни оркестар је постао централна институција за промоцију српске и балканске музике на радију.

ТВ серијал "Запис у времену - 90 година Народног оркестра РТС-а" осмишљен је као несвакидашње путовање кроз девет деценија музичке историје једног од најзначајнијих уметничких колектива у Србији. Подсетићемо на осниваче, утемељиваче, диригенте, солисте и инструменталисте који су, својим ангажовањем и талентом, изградили препознатљив звук Народног оркестра РТС-а... Звук, који је временом постао део наше културне баштине.

Раскошну и обимну биографију Народног оркестра РТС-а чини стотине кола, хиљаде песама и десетине хиљада снимака. 

Серијал ТВ емисија "Запис у времену" нуди аутентичну, распевану и атрактивну, савремену телевизијску причу о трајању, традицији и уметности.

Највеће певачке звезде наше народне музике и младе снаге овог музичког правца, извешће чувене композиције које су, захваљујући Народном оркестру РТС-а, ауторима и таленту солиста који су их отпевали - заувек записане у времену: Лепа Лукић, Жарко Данчуо, Звонко Богдан, Душица и Недељко Билкић, Мирослав Илић, Ана Бекута, Снежана Ђуришић, Радиша Урошевић, Бора Дугић, Љубо Кешељ, Екстра Нена, Јелена Томашевић, Тијана и Ксенија Милошевић, Јасна Кочијашевић, Ивана Тасић Митић, Иван Милинковић, Данка Стојиљковић, Мома Станојевић, Давор Јовановић, Даница Крстић, Снежана Копуновић, Никола Зекић, Катарина Богдановић, Весна Димић, Марко Роквић...

О историјату Народног оркестра РТС-а, најзначајнијим постигнућима током девет деценија, значају за наш културни идентитет и баштину али и о занимљивим, мало познатим подацима у говориће реномирани стручњаци, уметници, најчувенији композитори, музичари, аутори, остварени вокални солисти, као и некадашњи и садашњи чланови оркестра: Милутин Поповић Захар, Андрија Бајић, Бранимир Ђокић, Љубиша Павковић, Момчило Мома Станојевић, Зоран Бахуцки, Драган Грујић, Драган Александрић, Миша Мијатовић, Раде Вучковић, Раде Радивојевић, Љубо Кешељ, Зоран Дашић Даша, Славко Цале Митровић и многи други…

Водитељи емисије: Милан Поповић и Ненад Камиџорац

Уредници су Јована Дукић и Душан Шуклетовић, аутор сценарија и документарних видео репортажа је Слободан Симојловић, а режију овог ТВ пројекта потписује Петар Станојловић.

Почетак емитовања емисија "Запис у времену – 90 година Народног оркестра РТС-а" планиран је за суботу, 11. октобар од 16.45, на Првом програму РТС-а.

Гледаоцима ће бити приказане људске приче и догађаји који у једном тренутку некоме промене читав живот. Тада могу да се ослоне само на свог адвоката који им је једино уточиште и последња нада, јер их најчешће у тешким тренуцима сви напусте.

„То су оне људске слабости које, без обзира на време кад су се дешавале, остале су исте. Можда су се околности промениле, али и дан-данас људи пате од истих слабости и са истим проблемима се суочавају и у том смсилу и јесте велики значај ове серије, јер су и сви догађаји истинити“, каже Јелена Светличић, креатор серије.

Улоге четири адвоката поверене су Ненаду Јездићу, Милошу Тимотијевићу, Љубиши Савановићу и Марку Васиљевићу, а снимања која су веома захтевна обављаће се на бројним локацијама.

„Серија Бранилац је јако компликована и тешка за реализацију. То је један велики подухват јер свака епизода је посебна прича. Практично у 45 минута морате да испричате читав један живот, да причажете читаву једну судбину. Можда је претенциозно рећи, али свака епизода представља један мали филм“, објашњава Јелена Светличић.

Снимање четврте сезоне серије Бранилац биће завршено за месец дана у Народном музеју у Панчеву, а прве епизоде биће на програму РТС-а почетком следеће године.

Серија је заснована на историјским документима, ТВ и фоно записима, сведочењима непосредних учесника догађаја, као и анализама и оценама домаћих и страних историчара и других релевантних саговорника.

Политичка лавирања Тита између Совјетског Савеза и Запада чине основни ток серије. Откако је Тито започео своје политичко формирање у Совјетском Савезу, па до значајних догађаја као што су прекид односа са СССР-ом 1948. године и приближавање Западу, серија истражује како је он успевао да изгради своје међународне односе у хладноратовском контексту.

Југославија је до 1948. године била потпуно окренута Совјетском Савезу, да би се ти односи крајем те године знатно нарушили. Тито очекује агресију земаља социјалистичког лагера на Југославију и врши припреме за одбрану. Прекинута је економска сарадња са источноевропским земљама и због сушне 1950. године, Југославији прети глад.

Титов долазак у Британију 1953. године, његови сусрети са Черчилом и Брежњевом, као и напори да задржи независност Југославије у оквиру несврстаних, чине важан део серије, која се бави и његовим утицајем на глобалну политику, али и на живот у Југославији.

"Тито између истока и запада" није само историјски преглед важних догађаја, већ и дубока људска прича о лидерству, дипломатији, одлукама које су обликовале једну нацију, али и о личној патњи и радости Јосипа Броза Тита. Документарни сегменти комбинују се са играним сценама, у којима главну улогу игра Небојша Дугалић као Тито, уз подршку изванредних глумаца: Предрага Бјелца (Брежњев), Ралета Миленковића (Черчил), Радомира Николића (Александар Ранковић) и Владана Дујовића (Едвард Кардељ).

У серији играју и Драгољуб Мићко Љубичић, Ненад Хаџи Маричић, Златан Видовић, Милица Томашевић, Миона Марковић, Марија Пикић, Бојан Димитријевић, Владимир Алексић, Борис Пинговић, Ђорђе Марковић, Дубравко Јовановић, Бојан Жировић, Иван Ђорђевић Џуди и многи други.

Продуцент серије је Данка Милошевић ( "ГФЦ Продукција") , сценарио потписује Светко Ковач, а редитељ је Иван Стефановић.

Директор фотографије је Душан Ивановић, сценограф Дејан Анђелковић, костимограф Невена Миловановић, а маскер Драгана Ињац.

Посебан нагласак у серији стављен је на велику и сталну Пупинову борбу за слободу и напредак српског народа, као и на његову огромну организациону и финансијску помоћ Краљевини Србији током Првог светског рата, као и касније, када је основана Краљевина СХС. Серија се и завршава највећим тријумфом и животним делом Михајла Пупина – ослобођењем Србије, свих простора на којима је живео наш народ и припајањем Баната и делова Војводине Србији.

У серији су представљене бројне знамените личности XIX и XX века, од српских великана попут Светозара Милетића, Уроша Предића, Николе Пашића и владике Николаја Велимировића, преко научника као што су Никола Тесла, Гиљермо Маркони и Бењамин Томпсон, до утицајних фигура попут Џона Рокфелера и америчког председника Вудроа Вилсона (који је био лични пријатељ Михајла Пупина).

Драган Мићановић тумачи лик Михајла Пупина. Поред њега, у филму играју и Андрија Милошевић, Раша Буквић, Јован Јовановић, Теодора Драгичевић, Славиша Чуровић, Миша Самолов…

Редитељ је Данило Бећковић, директор фотографије Бојана Андрић, а сценарио су по причи Данила Бећковића заједно с њим писали и Душан Булић, Иван Јовановић, Филип Вујошевић, Гргур Струјић и Ђорђе Милосављевић.

"Прича о двоје људи који су млади на почетку серије и како се они развијају постају неко ко је довољно јак да направе заједницу која је јака као Тврђава".

Креатор серије Мирко Стојковић се слаже и додаје да Тврђава има више нивоа.

"Ово је прича и о одрастању, а то двоје који се заљубљују у једно несрећно време и морају да се изборе са свим тим изазовима који постоје. Њихови изазови су специфични јер се ради о периоду од 1990. до 1995. године, а они су рођени и одрасли у Книну", наводи Стојковић.

Начин на који су они прошли кроз све те изазове је нешто што ће, како каже, бити веома занимљиво гледаоцима, пре свега захваљујући великом таленту младог сценаристе Горана Старчевића.

"Породица је овде кључна реч – истовремено и љубав и одрастање због тога што се дешава у једном специфичном времену и трагичној судбини која није задесила само њих двоје него и све Србе који су живели у Хрватској у том тренутку. Ипак, акценат је на то двоје људи и шта је потребно превазићи да би могла да се направи та једна тврђава", истиче Стојковић.

Глумица Дарија Вучко сматра да упркос том историјском контексту и тренутку епохе у ком се прича одиграва, то није главна ствар.

"У којем год тренутку да живе, они би се за њихову љубав борили. Дарија кроз целу серију вуче ту нит вере у љубав", додаје млада глумица.

Никола Коља Пејаковић у серији тумачи лик омиљеног ујака главног јунака.

"Момчило је човјек који зна шта ће бити, да ће бити рат и с једне стране му је драго што је у праву, али и није, јер тај рат зна он добро шта доноси и да се управо та Тврђава руши у том тренутку“, наводи Пејаковић.

Једну од главних улога тумачи и Славиша Чуровић, који истиче да су ликови написани тачно, прецизно по драматуршкој матрици 21. века, брзо, питко и јасно.

"Верујем да ће се свако препознати. Ово је серија које ће остати за сва времена, за РТС на понос. То је Ромео и Јулијевска прича која је смештена у рат, у околности које не пријају главним јунацима и зашто је љубав јача од свега – мислим да је то основна порука", закључује популарни глумац.

Екипу је на сету посетио и градоначелник Никшића.

"То свакако да има значај за Никшић као град, али има и значај за ове руралне крајеве који су овако прилично неразвијени и који су у неком претходном периоду били запостављени када су Никшић и Црна Гора у питању, тако да нам је драго да ових дана видимо да управо ти крајеви, захваљујући овој серији и читавој овој екипи, оживљавају и живе неки нови живот", рекао је Марко Ковачевић, председник Општине Никшић за РТС.

Режију потписује аутор "Бањалучке трилогије", Саша Хајдуковић: "Почели смо снимање у Црној Гори и презадовољни смо пријемом. Атмосфера у екипи је сјајна и сви смо јако ентузијастични и пуним срцем за ову серију. Само да издржимо до краја..."

Млади глумац Огњен Мићевић истиче колико је срећан што може да буде део овакве екипе: "Редитеља Сашу Хајдуковића сам пратио задњих година у фантастичним серијама које је режирао и велика ми је част што сам сада под његовим менторством, ту су и искусне колеге од којих је увијек узбудљиво учити током снимања, Јово Максић, Коља Пејаковић, Љуба Бандовић, Николина Фригановић и још многи други - да сад ова листа не буде предуга... такође сам пресрећан што двије главне улоге играмо моја дивна колегиница из Новог Сада Дарија Вучко и ја, стварно је велика част што смо одабрани да учествујемо у овако важној причи", каже он.

Сценариста "Бањалучке трилогије" Никола Пејаковић, у овој серији појављује се као глумац. "Част и задовољство ми је да учествујем у серији "Тврђава" са својим дугогодишњим колегама, талентованим младим глумцима и искусним уметницима са којима сам већ имао прилике да сарађујем. Радујем се почетку снимања, као и изазовима које ће нам донети овај пројекат. Верујем да ће публика уживати у сваком тренутку“, каже Пејаковић.

Продуцент серије је Радио-телевизија Србије, а извршни продуцент "Режим".

Серија се тренутно снима у Црној Гори, на територији Никшића, Грахова и језера Крупац. Екипа се касније сели у Србију, где се снимање наставља у Београду и његовој околини.

Они упркос својим позним годинама, демантују стереотип о њима као људима без будућности. Својим понашањем, начином комуникације, односом према стварности и својим ближњима, они заправо креирају свој свет који је изненађујуће забаван. Понашањем у разним околностима често комедију приближе мелодрами.

“Нас су у школи учили да је комедија један од најтежих жанрова, а поготову на телевизији. Нисам сигуран да бих смео да се закунем да ће ова серија да се зове комедијом. Мислим да она има романтичарски, драмски, мелодрамски призвук”, истакао је глумац Светозар Цветковић.

Они се шале, заљубљују, сплеткаре, уче стране језике, размишљају о покретању бизниса, наравно без успеха, коментаришу прилике у земљи на себи својствен начин.

Када им дођу у посету, често се њихови унуци питају да ли се њихове баке и деке боље проводе од њих.

Елизабета Ђоревска истиче да су то стари људи који су млади у глави и не крије задовољство што се неко сетио да направи серију за сениоре глумце.

"Ово је позитивна прича о љубави према животу. Бави се пензионерима који не желе да буду више млади, већ да уживају у животу“, навео је Иван Стефановић, редитељ.

Креатор и главни писац је Иван М. Лалић а извршни продуцент и други редитељ Дејан Караклајић.

Поред Светозара Цветковића играју и Аница Добра, Гордана Гаџић, Цвијета Месић, Славко Штимац, Тихомир Станић, Младен Нелевић, Немања Оливерић, Јелена Ступљанин, Елизабета Ђоревска, Маја Манџука и многи други.

Добра екипа глумаца обећава добру забаву.

У Азији ћемо упознати футуристични Сингапур, пренасељени Хонг Конг и такмичарску Јужну Кореју.

На Блиском истоку Фантастична планета пловила је кроз Ирак реком Тигар и била на посебном окупљању једног од најтајанственијих народа на свету - Јазида. Током рата у Израелу забележили су страхоте које подносе оба народа чекајући мир.

У Африци, Владимир Банић је испратио једну од највећих миграција на свету - велико путовање животиња из Кеније у Танзанију и најзидржљивије тркаче планете - Каленџин људе.

У Северној Америци Фантастична планета је упознала вуду религију и људе који верују да духови постоје и да се са њима може разговарати. У ураганској Флориди сазнају о томе колико планета може да буде екстремна као и колико смо близу томе да обичан човек путује у космос.

Фантастична планета у овој сезони отпутовала је и у далеку Аустралију где је Владимир Банић проверио како се живи у граду који је саграђен под земљом, где је место Абориџина данас и колико модерни човек утиче на остали живи свет овог најненасљенијег континента.

У Европи Фантастична планета је обишла Исланд током ерупције и снимила историјски Калчо Сторико, најбруталнији постојећи спорт, али и једну од најопаснијих трка на овом континенту - ону са биковима у Памплони.

После више од 200 дана снимања и неколико кругова око глобуса аутор Владимир Банић каже да и даље постоје места која се опиру да постану део униформне планете која се храни у fast food-у, живи на друштвеним мрежама и облачи, радује и жали као да чита сценарио, а не да живи свој живот.

Данас је изазов наћи такве људе - оне који живе за себе, а не за друге. То су посебни припадници наше врсте и сваки пут се осетим пребогато када упознам нечију искрену страст, жељу па и страхове. 

О томе колико је захтеван био овај документарни пројекат Банић каже да километри све говоре. 

У првој сезони смо имали преко осамдесет летова у једној години. У овој је број летова нешто мањи, али је то надокнадио број километара које смо екипа и ја превезли аутомобилом, а реч је о десетинама хиљада. 

Организам реагује на све промене, климатске, временске, промене у исхрани. Снимали смо на преко 4000 метара у Перуу. Висинска болест је озбиљна претња и чак и без ње човек се много брже умара и изазов је био радити по 12 сати у таквом амбијенту. Примили смо вакцине за болести које преносе комарци и били на антималаричним лековима дуже време. 

Владимир Банић је пре рада на документарном серијалу Фантастична планета био РТС-ов репортер који је извештавао са бројних места која су била ризична, због чега је и добитник награде за новинарску храброст Милан Пантић. Био је у  ратној Сирији, Авганистану, Гази, Нагорно Карабаху, као и црвеним зонама Италије и свуда где се ширила корона на почетку пандемије укључујући Јапан и Француску. Колико се рад на Планети разликује од његове претходне специјалности и шта им је заједничко? Он каже то што се у оба случаја дан заврши без слободног атома енергије. Ипак, наглашава да у томе није сам.

Захвалан сам екипи која је разумела да радимо на нечем посебном. И што је схватила да са нашим српским буџетом можемо да се такмичимо са великим продукцијама само ако од једног радног дана направимо два, од два четири и на крају од двеста - четиристо. Наши гледаоци имају кабловску телевизију и очи су им навикле на један квалитет програма који ми покушавамо да стигемо и можда мало пребацимо. Сниматељи и монтажери су радили у једном дану дупле смене и ја сам им због тога захвалан.

Фантатстична планета је пројекат у којем су укључени међународни професионалци, колико је то допринело да овогодишњи серијал опет буде на нивоу светских продукција?

Много. Од почетка је у организацији снимања и истраживању саговорника укључена Линда Гиветаш (Linda Givetash) која је Канађанка, са јужноафричким и иранским пореклом. Њено знање и искуство коју као некадашњи новинар NBC News, а данас AFP носи нам је значајно помогло у овој сезони.

Опет је са нама био сниматељ Бразилац Карлос Леандро Рамос (Carlos Leandro Ramos) који је прошле године са Фантастичном планетом прошао Фавеле Рио де Жанеира, а ове целу Јужну Америку, са изузетком Аргентине у којој је снимала Камила Познер (Camila Pozner). У Северној Америци придружио нам се веома талентовани Метју Боуви (Matthew Bowie), а у Африци је опет био са нама Лоренс Кимани (Lawrence Kimani).

Главни сниматељи на серијалу су Борислав Ристовић, Марко Бајжељ и Михајло Тодоровић. Монтажери су Давор Босанкић и Драган Красић.

"Ја сам много срећан што почињемо четврту сезону Камионџија. То да смо на четвртој, значи да нас је публика прихватила и заволела. Кад смо почињали било је ризично јер ликови Павла Вуисића и Миодрага Петровића Чкаље су обавезивали нас који смо прихватили да ову неку врсту наставка радимо, али очигледно да смо успели и мени је ово један од најдражих пројеката“, навео је глумац Тихомир Станић.

Убска општина је главно одредиште камионџија и у четвртом серијалу, у који се ушло амбициозније, са гостујућим глумцима, озбиљнијим објектима и новим локацијама у Нишу и на Дивчибарама.

"Мислим да смо расли из сезоне у сезону и да је свака следећа била динамичнија, духовитија и боља на неки начин. Мислим да ова четврта сезона има потенцијала да буде најбоља“, истакао је редитељ серије, Филип Чоловић.

У фокусу приче Камионџија је обичан човек, који пролази кроз актуелне друштвене односе. Серија осваја гледаоце и афирмацијом традиционалних вредности и људских врлина.

"Мислим да се наставља једна лепа сага. Једно путовање, једна лепа  породична забава и ја сам срећан што могу са мојим драгим пријатељима да учествујем у свему томе“, навео је глумац Слободан Бода Нинковић.

Последња клапа, четвртог серијала Камионџија планирана је за половину септембра, а емитовање нових епизода на РТС-у наредне године.

Публика је због тога заволела, а у трећој нас очекује нови заплет, иста екипа глумаца и другачија свакодневица омиљених јунака. "Јер је наша одлука, моја одлука била, када сам правио и филм, и касније серију, да се бавимо свакодневним проблемима те мало специфичне породице, тако да у том смислу, када се људи смеју ликовима, јунацима и када се саосећају са њима они се препознају“, истакао је глумац и редитељ Гордан Кичић.

Лена Лазовић, која тумачи лик ћерке Виде у првој сезони имала је четири и по године, у другој седам, а у трећој сезони гледаћемо је као девојчицу од 11 година.

Заплети приче прате њено одрастање и године.

"Јадранка је реалан лик, мислим да свака жена може да се идентификује са њом, то ће се наравно десити и у трећој сезони. Не смем тачно да откривам све њене проблеме и дилеме, али биће једна јако узбудљива и занимљива сезона“, рекла је глумица Нина Јанковић Дичић.

Јесу ли Јадранка и Вељко задовољни својим животима и хоће ли превазићи кризу средњих година, остаје да видимо у новим епизодама.

У осам целовечерњих епизода биће приказани филмови различитих сензибилитета и поетика. Публика ће имати прилику да се упозна са радовима младих нада домаће кинематографије: Стефаном Томићем, који је дипломирао на Академији умјетности у Бања Луци под менторством професора Саше Хајдуковића, Тамаром Кострешевић, дипломцем Академије уметности у Новом Саду, чији је ментор професор Милош Пушић, и апсолвентима Факултета драмских уметности у Београду – Ђорђијем Петровићем, Мајом Јанковић, Јованом Илићем, Миљаном Миљковић и Петром Лакићем, чији се дипломски филмови припремају под будним оком њиховог професора и ментора Дарка Бајића. У последњој епизоди пете сезоне "Раних кадрова" разговарамо са професором Милошем Павловићем, деканом Факултета драмских уметности у Београду, о вишедеценијској сарадњи високошколских уметничких институција са Радио-телевизијом Србије, уз посебан осврт на последњу деценију стваралаштва. У епизоди ће се појавити и млади редитељи Никола Стојановић, Нина Огњановић и Лука Михаиловић, учесници прве сезоне "Раних кадрова", чији су филмови снимљени у копродукцијама са РТС-ом учествовали на бројним филмским фестивалима у земљи и иностранству, освојили значајан број награда и унели један нови сензибилитет у српску кинематографију.

"Ране кадрове", већ пет година уназад, реализује Редакција драмског и домаћег серијског програма Радио-телевизије Србије, по идеји њеног аутора и уредника Марка Новаковића, који је и модератор пројекта. Сценарије је написао Срђан Вучинић а редитељ пете сезоне серијала је Марко Јефтић. Продуценткиња свих сезона "Раних кадрова" је Јелка Гук-Влатковић, директор фотографије Бојан Ракић, сценографкиња Мира Андрејевић, костимографкиња Александра Стошић-Крстовић, композитор Владимир Пејковић, за дизајн шпица и анимација задужен је Ненад Крстић, а монтажер серијала је Петар Шумоња.

Премијерно емитовање пете сезоне емисија "Рани кадрови" планирано је за зимски период 2024. године, на програму РТС 2. Од марта 2025. године све емисије пете сезоне серијала биће доступне гледаоцима и на онлајн платформи РТС Планета.

Нови случајеви воде нас кроз седамдесет и осамдесете године прошлог века и у нове животне драме актера тадашњих великих судских процеса.

“Гледаоци ће моћи да уживају у десет нових узбудљивих епизода. Остали смо доследни истинитим причама наших чувених адвоката. Наравно, радимо инспирисани њиховим књигама, сачуваним предметима. Остали смо верни и обичним људима. И даље пратимо приче обичних људи који су посрнули у животу, који су изгубили тло под ногама и учинили незамисливо. Један тренутак, један догађај који пребрише читав живот. А оно што од њега остане, преузимају браниоци” наглашава Јелена Светличић, креатор серије.

Поред Вељка Губерине кога тумачи Ненад Јездић и Филоте Филе кога тумачи Тихомир Станић, трећа сезона нам доноси приче великих и чувених адвоката попут Бранислава Тапушковића (Небојша Миловановић), Јосипа Муселимовића (Љубиша Савановић), Борислава Игнатовића (Бојан Жировић)…

И овај серијал највећим делом се снима у општини Уб. Екипа ће посетити Тару, Мостар и друге локације. Поћетак емитовања треће сезоне серије Бранилац очекује се у октобруна РТС-у.

Креатори серије су Тихомир Станић, Иван Велисављевић и Владимир Рогановић. Сценарио потписују Иван Велисављевић и Јелена Мијовић и сарадници на сценарију Александар Новаковић и Тихомир Станић.

Редитељ серије је Тихомир Станић са коредитељем Боришом Симовићем.

Главне улоге поверене су Тихомиру Станићу који ће играти Иву Андрића, Селми Алиспахић као Милици Бабић, док ће младог Андрића играти Игор Јуринић.

У серији играју Владан Гајовић, Бојан Жировић, Бранка Шелић, Бојана Зечевић, Петар Новаковић, Светозар Цветковић, Миливоје Обрадовић, Слободан Бештић, Александра Плескоњић, Вахид Џанковић, Небојша Миловановић и многи други.

Директор фотографије је Пабло Феро, сниматељ звука Владимир Стошић, костимографкиња Невена Миловановић, маскерка Дубравка Бушатлија, сценографкиња Валентина Попржан, директор филма Сретен Мијовић, монтажерка Снежана Ивановић.

Извршни продуцент серије је Тихомир Станић, супервизор продукције Марија Берета, а уредник серије Кристина Ђуковић.

"То је типичније за нас него за Америку. Ако погледамо мапу рецимо у Европи, највише људи са родитељима живи на подручју бивше Југославије. Зато је заправо серију било врло лако прилагодити" каже редитељ Личина.

Ралета, новинара за којег кажу да је спортски Јесењин, тумачи глумац Андрија Милошевић.

"Рале је добрица, мало је и ретро што доказује његова фризура. То је човек који никако није у кризи средњих година већ те средње године, носи као неко дете. Он прашта, он воли, он је духовит. Е, он је и лењ", испричао је Милошевић.

Ралету је лако, његовој супрузи - јако тешко, тврди глумица Маша Дакић: "Оно што је најлепше у овој серији то је та нека љубав. Значи да то није нон-стоп неко звоцање, него да у свему томе има љубави и разумевања и да има неке топлине".

Екипа серије је позитивна, а снимање протиче у ведрој атмосфери.

"Ми често прекинемо снимање јер се смејемо. Мислим да ће ово по први пут бити урађено, иако ово није класичан ситком, биће провучени смехови", сматра глумица Љиљана Благојевић.

У екипи су и Бранимир Брстина, Александар Срећковић Кубура и мноштво младих глумаца. Међу најмлађима је и полазница Дечје драмске групе Радио Београда.

"Откад сам била баш мала желела сам да глумим у серијама и зато сам желела да имам овакву прилику - и добила сам је", искрена је Петра Семиз.

Серију Лако је Ралету гледаћете на Првом програму РТС-а почетком следеће године.

На таласу добре гледаности претходних епизода, снимање нових обрадовало је уиграну екипу. Расположење глумаца, саживелих са ликовима могло се видети и на сету у Памбуковици.

"Ја се сад питам који је ово дан снимања имам утисак да је сто педесети односно да нисмо никад ни прекидали, као да није било пауза између летњих снимања. Екипа је заиста уиграна", напоменуо је глумац Тихомир Станић.

"Некако сам постала део Даре - ја сам она и она ја, и некако то се све помешало и стопило, тако да нам је у трећем циклусу много лакше и сценарио нам је бољи", истакла је глумица Паулина Манов.

Причом о искрености и доброти обичних људи Камионџије освајају телевизијске гледаоце.

"И народ у њиховим судбинама види и своју судбину. У њиховој доброти и неснађености, у њиховој храбрости и одважности препознаје и своје врлине и зато је ово гледано и увек ће и бити", испричао је Ненад Јездић.

Последња клапа, планирана је за половину октобра, а емитовање нових епизода на РТС-у почетком следеће године.

У осам целовечерњих епизода биће представљени аутори и филмови различитих сензибилитета и поетика. Публика ће имати прилику да се упозна са радовима младих нада домаће кинематографије: Бошком Крљашем и Кармен Обрдаљ (који долазе са бањалучке Академије), Миланом Никић и Милицом Малетин (које су са новосадске Академије) и Ољом Покрајац, Милицом Спасојевић, Матијом Лукачем и Николом Ромчевићем (са Факултета драмских уметности у Београду).

Серијал је конципиран кроз дијалоге модератора са самим студентима-ауторима и члановима њихових ауторских екипа са којима су сарађивали на реализацији својих испитних филмова. У свакој епизоди биће приказан по један студентски филм, који ће анализирати еминентни гост-критичар, а биће разговора и о дипломским филмовима младих аутора. Новчани износ који РТС улаже у откуп студентских филмова за емитовање у "Раним кадровима" постаје део буџета управо тих дипломских радова.

Серијал "Рани кадрови", и ове године, реализује Редакција драмског и домаћег серијског програма Радио-телевизије Србије, по идеји њеног креатора и уредника Марка Новаковића, који је и модератор пројекта. Сценарије за емисију написао је Срђан Вучинић а редитељ серијала је Огњен Исаиловић. Директор фотографије "Раних кадрова" је Бојан Ракић, сценографкиња Мира Андрејевић, костимографкиња Александра Стошић-Крстовић, композитор Владимир Пејковић, за дизајн шпица и анимација задужен је Ненад Крстић, а монтажер серијала је Петар Шумоња.

Премијерно емитовање треће сезоне емисија "Рани кадрови" планирано је за јесен 2022. године на програму РТС 2. Од марта 2023. године све емисије ове сезоне серијала биће доступне гледаоцима и на платформи РТС Планета.