Камере су пратиле ову спортску авантуру у Београду, Куршумлији, Смедереву, Тополи, Сопоту, Панчеву и Барајеву, али и у Републици Српској и то у Бања Луци и Мркоњић Граду. На сваком кораку, деца су учила од најбољих: Милице Мандић, Вање Грбића, Страхиње Стојачића, Александра Максимовића, Татјане Петровић, Немање Мајдова, Андрее Лекић, Петра Вефића и Иване Илић.

Свака емисија доноси пажљиво осмишљену структуру од загревања и тренинга са шампионом, преко спортских изазова и такмичења, до кратких, јасних порука нутриционисте и психолога који деци приближавају значај правилне исхране, менталне снаге, тимског духа и вере у себе.

Ентузијазам, радост и искрено одушевљење деце најбоља су потврда да спорт има моћ да мења навике, покреће енергију и ствара снажне личности.

Посебну поруку упућујемо родитељима да подрже децу у избору спорта, да их охрабре да буду активна, да им дозволе да траже свој пут и да се развијају без притиска, али уз љубав, разумевање и поверење. Спорт није само резултат и медаља, већ темељ здравља, самопоуздања и правилног одрастања.

"Тренирај са шампионом" није само прича о спорту. То је позив на покрет, дисциплину и заједништво. То је подсећање да се шампиони не рађају само на победничким постољима, већ на спортским теренима, у школским двориштима и у подршци породице. Овај серијал показује да је спорт прави пут ка здравијем, снажнијем и испуњенијем одрастању.

Школска редакција Образовно-научног програма РТС-а је реализовала серијал у сарадњи са Олимпијским комитетом Србије, Министарством просвете Републике Србије, Министарством спорта Републике Србије, Савезом за школски спорт Србије, Заводом за унапређивање образовања и васпитања и основним школама.

Серија је снимљена на основу идеје Милоша Јанковића, главног и одговорног уредника ОНП-a.

Уредник емисије: Тања Чанић Млађеновић

Продуценти: Наташа Пановски Ћирић и Душан Ковачевић

Сценариста: Марина Миливојевић Мађарев

Водитељ: Урош Јаковљевић

Музички уредник: Силвија Милошевић

Дизајнер звука: Александар Зоричић

Анимација и графички дизајн: Бојана Девић Опачић

Монтажер: Владимир М. Јовић

Редитељ: Татјана Симић

Свака епизода доноси аутентичне приче двоје талентованих младих људи, приказане кроз призму њихових достигнућа, награда и успеха, али и кроз тренутке из свакодневног живота - начина на који уче, тренирају, стварају, проводе време са вршњацима и породицом, истовремено приказујући на који начин успевају да пронађу равнотежу између обавеза и приватног живота.

Уз личне приче, серијал укључује и разговоре са родитељима, наставницима, тренерима и њима блиским људима, откривајући како се таленат уочава, како се усмерава и које врсте подршке су кључне у њиховом развоју.

"#Зона талента" отвара врата свету у којем се таленат рађа, где се успех гради упорношћу, а инспирација проналази у малим, свакодневним тренуцима.

"Породичне приче" подсећају да деци нису потребни савршени родитељи већ они који су ту за свој децу. Ова емисија нас враћа вредностима, на које смо, можда, у брзом темпу живота, заборавили – разговору уз недељни ручак и заједничким породичним активностима. Свака епизода позива гледаоце да и они сами уживају у породичним тренуцима и стварају своје породичне приче.

Од 22.11. сваке суботе у 12.30 на Првом програму РТС-а.

Уредник серије: Невена Младеновић Благојевић

Уредник емисије: Христина Василијевић

Водитељ: Сунчица Максимовић

Редитељ: Милан Јовановић

Монтажер: Јована Филиповић

Ове сезоне додатни изазов за Мину представља и њен старији брат Коста, који креће у прву годину гимназије. Она наследи његов стари телефон са апликацијом коју је Коста програмирао и коју не може да обрише. Тако Мина, заједно са Јоцом и Таром, открива Камурамија – дигиталног асистента од кога могу да траже шта год пожеле. Инспирисан савременим технологијама и вештачком интелигенцијом, Камурами постаје њихов водич кроз фантастичне и искривљене стварности у којима уче да свака технологија носи и личну одговорност.

Кроз хумор, драму и фантазију, "Мина прелази нивое" помаже деци да развијају критичко мишљење, самопоуздање и емпатију, док родитељима отвара простор да боље разумеју свет у којем њихова деца одрастају.

Како ће Мина и другари савладати препреке шестог разреда? Које вредности ће им помоћи да израсту у сигурне и храбре тинејџере? И хоће ли научити да технологија не управља њима – већ да су они ти који бирају како ће је користити?

Главне улоге:

Мина – Тамара Налбандиан

Мама Весна – Милена Павловић

Тата Зоран – Игор Павловић

Брат Коста – Павле Орлић

Јоца – Атанасије Штогрен

Тара – Уна Шкеровић

Камурами – Александар Јовановић Меда

Ауторски тим:

Уредник серије: Марија Тошић

Сценариста: Недељко Ковачић

Драматург: Кристина Ђуковић

Стручни сарадник: Гордана Мијалковић Стојиљковић, дечји психолог

Редитељ: Марко Јефтић

Директор фотографије: Сима Димитрић

Монтажер: Иван Васић

Пратећи живот ове породице у трећем циклусу серијала видећемо на који начин је могуће превазићи следеће проблеме:

- Бег из града

- Рођак у стану

- Породично насиље

- Криза средњих година

- Зависност од игрица

- Толеранција

- Осамостаљивање

- Запошљавање

- Кредити и мајстори

- Одлазак у старачки дом и деменција

У серији играју: Миња Филиповић, Ирфан Менсур, Бранислав Зеремски, Јадранка Селец, Стојан Ђорђевић, Милица Сужњевић, Никола Радивојевић.

Уредник серије: Невена Младеновић Благојевић

Продуцент: Драгана Богдановић

Сценарио: Мирјана Миња Филиповић

Стручни консултант: Ивана Табори Обрадовић

Продуцент: Драгана Богдановић

Редитељ: Милан Јовановић

Од 18. јануара сваке суботе у термину од 12.30 на РТС 1 крећу нове епизоде Лектизера, образовно-хумористичког серијала Редакције школског програма. Хајде да појаснимо...

Лекти-шта?

"Лектизер" је неологизам, латинизам, англицизам и спојеница. У преводу, то је тизер за лектире. Кратки клипови, минијатуре, скечеви - зовите их како вам драго - којима је циљ да гледаоце намаме да читају, уче и тумаче.

Кога мамимо?

Основна циљна група су нам средњошколци и њихови професори, јер обрађујемо дела која су њима обавезна. Желимо да макар мало учинимо те обавезе забавнијим. Све оне којима то више нису обавезе, желимо да подсетимо на слаткоће и горчине ђачког доба.

Како мамимо?

Лектизер заговара хумор. Сматрамо да има дела која не треба обртати наглавачке, али да свако дело које има довољно равнотеже може мало да се обрће и `вамо и тамо без озбиљнијих озледа. Верујемо да су дела из средњошколске лектире у довољно доброј форми - гипка и спремна за акробације. На исти начин приступамо историјским темама које обрађујемо у скечевима. Лектизер је помало чудан. Помало збуњује, помало оставља ствари недореченим. Како да вам Лектизер постане јаснији? Прочитајте лектиру!

Како изгледају мамци?

Лектизер припремамо у два формата: за телевизијско емитовање и за коришћење у настави. Садржински су оба формата иста, с тим што су скечеви повезани на другачије начине. Идеја је да школски програм јавног сервиса прилагодимо и самим школама и да на непосреднији начин можемо да допирнесемо настави, као врста креативног и мултимедијалног додатка.

Мамци за шта?

У овом циклусу представљамо дела Боре Станковића и Балзака, Софокла и Киша, српских модернистичких песника и непознатог сумерског аутора. Више о самим делима, у догледно време. До тада, слободно читајте! Лектизер могу гледати и они који су већ намамљени.

Да ли је неко већ намамљен?

Пет епизода првог циклуса Лектизера увелико обилази средње школе широм Србије, где организујемо огледне часове у сарадњи с професорима српског језика и књижевности и историје. Прикупљамо мишљења ученика и професора у циљу напредовања у нашем даљем раду. Професори су једногласно подржали пројекат. Ученици су знатно критичнији, а ми смо због тога посебно задовољни. Лектизер није ту да се свиђа, већ да покрене критичко мишљење, разговор и читање.

Када је у питању стручна телевизијска јавност, тачније наше колеге које се баве програмима за децу и младе, међународно признање је стигло у септембру прошле године. На Телевизијском фестивалу "Срце Европе" у Пољској Лектизер је освојио прву награду у категорији програма за децу и младе. У образложењу међународног стручног жирија похваљена је иновативност и духовитост серијала, а прилагођена намена школству препозната као један од кључних праваца у којима образовни програми јавних сервиса треба да се крећу.

Волели бисмо да чујемо и ваше мишљење! Зато вас позивамо да пратите нове епизоде, али и да погледате старе, уколико сте их пропустили.

Све епизоде можете погледати и на РТС Планети, као и на Јутјубу:

https://rtsplaneta.rs/serial/3946610/lektizer

https://www.youtube.com/playlist?list=PLG6HMr6sRAxm28xCsXY0Tm5kHPBfh1jrE

За додатни садржај, запратите наш Инстаграм профил:

https://www.instagram.com/lektizer/

Приђи ближе

Радња серије Приђи ближе врти се око тинејџерке Теодоре Протић, зване Беба. Бебини вршњаци замишљају да су одрасли и форсирају је да и она сазри, односно да им се прилагоди. Родитељи би пак хтели да она заувек остане њихова мала девојчица. Понета жељом да освоји Алексу, главног фрајера у одељењу, Беба ће направити низ лоших процена, изазвати забринутост родитеља и успети да превиди једну искрену љубав. Истовремено се са проблемима озбиљнијим него што би требало да их има особа његових година, суочава Бебин школски друг Зека. Кроз ликове и ситуације које серија прати истиче се значај права на сопствени избор и прихватања различитости.

Ликови:

Теодора - Беба Протић (Јована Андрић) има 16 година и ученица је одељења II 3 једне београдске гимназије. Заштићена од стране родитеља и најбољих другарица Ање и Тике, Беба је помало наивна и свакако неспремна да се ухвати у коштац са обрасцима "зрелог" понашања које пропагира њена околина, а који укључују касне изласке, алкохол и сексуалне односе. Збуњена разликом између оног што би сама хтела и што други очекују од ње, Беба ће у новом дечку у одељењу, Алекси, видети остварење својих жеља.

Михаило - Зека Ракић (Милош Јовић) није типичан представник своје генерације. Оставши рано без оца, са болесном мајком и неодговорним старијим братом, Зека је приморан да сазри пре времена и да зарађује за живот. Најчешће време проводи у кафићу "Фрка" замењујући вечито одсутног шанкера, свог брата Декија. Проблеми са самопоуздањем спречавају га да Беби призна своја осећања. Уточиште од проблема налази свирајући у бенду са школским друговима.

Алекса Вуковић (Милан Чича) има богате родитеље, заљубљен је у самог себе, не може да издржи цео дан у истој одевној комбинацији, а слично стоје ствари и с девојкама. Схватиће Бебу као изазов и заинатиће се да је освоји по сваку цену. Најбоље га описује пословица: Није злато све што сија.

Момчило Протић Мома (Драгољуб Љубичић Мићко) пролази кроз кризу средњих година, при том нема посао и узнемирен је открићем да је његова ћерка Беба већ довољно одрасла да има дечка. Осећају немоћи доприноси и стално задиркивање таста, Саве Терзића (Стеван Гардиновачки). Покушавајући да одржи положај главе куће, Мома заједно са пашеногом Пашом долази у комичне ситуације. Повратак на факултет и полагање испита после скоро 20 година паузе показују се претешки за Мому, па му у томе здушно помаже млада, али самосвојна колегиница Бојана (Биљана Лукић).

Љубица Протић (Ивана Михић), Бебина мајка, подједнако организовано приступа свом послу у апотеци и породичном животу. Ћерку одгаја са разумевањем, а мужа подржава својим стрпљењем. Али и њено стрпљење има граница, нарочито када су у питању Момини и Пашини неретко сулуди планови.

Марко Арсић (Небојша Дугалић) професор је српског језика и књижевности и разредни старешина II 3. Изгледа резервисано, али га то не спречава да са великом посвећеношћу предаје свој предмет и несебично се залаже за сваког ученика свог одељења. Брига о њиховој добробити зна да га доведе у сукоб са амбициозном и опортунистички настројеном директорком школе (Весна Станковић). Предмет је дивљења лакомислене професорке биологије Миљане Цветић (Кристина Раденковић), која мисли да ће неформалним односом са ученицима придобити њихову наклоност.

Христина Ђорђевић Тика (Теодора Славински) и Ања Јовановић (Оливера Бацић) најбоље су Бебине другарице. Обе имају јасне идеје о томе шта је најбоље за Бебу. Проблем је што су им мишљења често потпуно супротна. Тика воли да фотографише, иронише, четује са дечком и саветује Бебу о важности изградње чврстог карактера. Ању одушевљавају мода, спортисти, "фенси" дешавања и сматра да Беба треба да посвети већу пажњу гардероби и флертовању. Њихове разлике постају неважне када је потребно заштитити Бебу, нарочито од злонамерне и љубоморне Ларе Станковић (Нина Нешковић), која не преза ни од чега да би освојила Алексу. Али, ни Ларин живот није лагодан јер је стално под притиском претерано амбициозне мајке Зорице (Ксенија Зеленовић).

Дејан Ракић Деки (Дејан Јелача) одбија да одрасте и прихвати одговорности. Несвршени студент, несавесни радник, повремени коцкар, жељан лаке зараде и лагодног живота, не либи се да своје обавезе пребаци на млађег брата Зеку. Али, он је уједно добродушан, духовит и романтичан, нарочито кад га привуче професорка Миљана.

Ненад Милић Паша (Жељко Митровић) бивши је муж Љубичине сестре и Момин најбољи друг. Ниједан бизнис није му стран, од астрологије, преко организовања ђачких екскурзија, до акупунктуре. Увек има спреман савет за Мому, било да је реч о избору политичке странке, парирању младим колегама на факултету или елиминисању ћеркиног дечка. Непријатно му је у Љубичином друштву јер га она подсећа да је крив за распад свог брака и дистанцирани однос са ћерком Вишњом (Александра Пантић), будућом модном креаторком.

Обавезни актери школских догодовштина су и: строга професорка географије, са патриотским ставовима на граници национализма, Радмила Кијача (Горица Поповић), конзервативни професор физичког и сувласник кладионице Велисављевић (Радослав Миленковић) и школски полицајац Милкан (Срђан Ивановић), чије поштовање институција и ревносно одржавање дисциплине знају да буду комични.

Да ниједна сцена серије Приђи ближе не буде незанимљива и без поруке, побринуће се и бројни други ликови: будући астрофизичар Никола Соврлић Сова (Јован Гулан), фудбалер Огњен Миливојев Оги (Давид Јутрша), фенсерка Ива Јаковљевић (Мина Смиљанић), одељењски мудрац Стефан Исаковић (Лазар Булатовић), мушкарача Анђела Оклобџија (Бојана Грбин), мистериозна Кубанка Викторија Јовановић (Анђела Белошевић), мирољубиви Нурудин Ибрахимовић Нуне (Драган Маријанац), свађалице Јован Кисић (Ђорђе Филиповић) и Јована Солдатовић (Ања Мит), дежурни редар Растко Аџић Раша (Растко Дамњановић), вечито заљубљени Бранко Тешић Бане (Марко Младеновић), будући певач народне музике Здравко Томић (Данило Петровић), политички ангажована Исидора Костић (Божидарка Проле), весела Тијана Лекић (Тијана Поповић), дежурни спавач Душан (Слободан Ристић), рокерка Тамара (Ивана Руљевић), заводљива Јелена (Драгана Мићаловић), жестоки момци Чуки (Стефан Радоњић) и Мире (Мирослав Ђурђевић), балерина Нађа (Јелена Лазић), ватерполиста Страхиња (Дејан Ћорковић) и коментаторке дешавања Милена (Катарина Јанковић) и Јана (Стефана Зечевић).

Екипа серије:

Извршни координатор програма Приђи ближе: Невена Младеновић-Благојевић

Уредник серије: Тамара Вешковић

Сценариста: Даница Пајовић

Композитор: Владимир Граић

Консултант за ЕЕ методологију: Дипак Мехра

Продуцент: Милорад Конрад

Главни организатори: Данко Рапаић, Биљана Јовановић

Костимограф: Сузана Глигоријевић

Сценографи: Мирослава Андрејевић, Марија Познановић

Директор фотографије: Зоран Синђелић

Редитељ: Петар Станојловић

Свако од ових дела осликава јединствени дух празника, славећи љубав, пријатељство, доброту и магију коју само Нова година може да донесе. Кроз маштовите сценарије и живописне ликове, деца ће открити важне животне вредности уз дозу хумора, нежности и узбуђења.

Без обзира да ли је у питању мачак који пише писмо, оџачар који уместо болесног Деда Мраза дели поклоне или свет Полараца из којег је потекао чувени дека, свака прича је мала лекција о радости, нади и топлини људске душе.

Уредници серијала "Новогодишње приче": Блаженка Бијелић и Христина Василијевић

Редитељ: Александра Елчић Челановић

Глумци: Тијана Чуровић и Владислав Михаиловић

Продуцент: Драгана Богдановић

Директор Фотографије: Марко Микић

Сниматељи: Милан Станић и Никола Бубало

Тонски сниматељ: Бошко Семиз

Дизајнер звука: Небојша Дргићевић

Мотажер: Иван Васић

Сенограф: Мирјана Андријевић

Костимограф: Александра Александрић

Шта бисте радили да сте на Минином месту када: креће пубертет, добијете казну од родитеља, вашег друга малтретирају у школи или ваш аватар из видео игре дође у реални свет?

Ово су само неке од ситуација у које ће се ставити наши другари из ОШ "Јосиф Панчић" из Београда, док у биоскопу гледају епизоде серије "Мина прелази нивое". Након сваке пројекције кроз разговор са психологом заједно анализирају теме које су и сами проживели.

Свако гледање епизоде постаје прилика за дубље разматрање важних тема које укључују промене, границе и забране, насиље, виртуелну реалност, учење, поверење и емоционалну интелигенцију.

Ова емисија позива децу да размишљају о томе како се могу носити са изазовима у свом свакодневном животу. "Да сам ја Мина" пружа деци вештине емпатије, критичког и аналитичког размишљања, омогућавајући им да изграде самопоуздање и боље разумеју своје односе са пријатељима и породицом.

Позивамо децу, родитеље, али и наставнике да се придруже овим важним анализама, покрену између себе важне и искрене разговоре, и пронађу нове начине за решавање изазова.

Уредник Марија Тошић

Стручни сарадник мр Гордана Мијалковић Стојиљковић, дечји психолог

Директор фотографије Сима Димитрић

Монтажер Марко Драгојевић

Редитељ Марко Јефтић

Проверите зашто је ова година "Година уз Школску".

Пред крај године свуда су гужве и сви су у гужви, а школе нису изузетак. Ипак, завршавање школских обавеза може да олакша "Лектизер", серија која брише границе између читања, учења и забаве. Квалитет серије препознат је на међународном фестивалу "Срце Европе" ("Heart of Europe") у Пољској, где је награђен првом наградом у категорији за децу и младе. "Лектизер" је осмишљен као низ тизера за дела из средњошколске лектире. Конципиран је тако да може да се користи на часовима књижевности и историје у средњим школама, као врста мултимедијалног додатка настави, те циљна група нису само ученици, већ и њихови професори. "Лектизер није пречица за читање књига, јер за право разумевање и уживање у књигама пречице не постоје. Мамци за књиге, с друге стране, треба да постоје, јер се читање књижевности недовољно подстиче, а та активност је једна од основа за развој критичког мишљења, саосећања, ставова и духа", навела је уредница и сценаристкиња серије, Вишња Печенчић.

Од 20. децембра у 9.30 на РТС 2 дружимо се са Мином, јунакињом наше породичне серије "Мина прелази нивое". Пратите другу сезону серије која је ове године освојила бронзу на глобалном 18. интернационалном филмском фестивалу "Чин" у Индији ("Chinh India Kids Film Festival"), поред Русије, Шпаније и Шведске у истој категорији. С обзиром на то да је у питању веома признат фестивал едукативних програма за децу на глобалном нивоу и да су Индијци познати као изузетни познаваоци методологије учења кроз забаву, ова награда је потврда да се уз Мину учи, забавља и расте. "Мина вас позива да за крај ове године још једном погледате све своје изазове, грешке и победе, да вратите поверење у разумевање тамо где је можда нестало, да поново размислите за шта желите да се борите, да покренете важне и блиске разговоре, и најважније, да загрлите своје породице!" поручила је Марија Тошић, уредница серије "Мина прелази нивое".

"Када дође децембар и време да се сумира урађено, често се сетим Мике Антића", истакла је Невена Младеновић Благојевић, одговорна уреднциа Редакције школског програма: "Застани тек да схватиш, шта у животу вреди. Да имаш ком' да се вратиш, да има ко да те следи".

"Баш у том стилу, ослањајући се на најбоље из богате традиције Школског програма, али и негујући младе који долазе, Школска редакција задовољно завршава ову годину са надом да ће следећа бити још боља. Желимо вам успешан осврт на 2024. годину, као и добру припрему за нове радости и успехе у 2025. И у старој, и у новој – Школска је увек ту."

Лектизер заговара хумор. Сматрамо да има дела која не треба обртати наглавачке, али да свако дело које има довољно равнотеже може мало да се обрће и 'вамо и тамо без озбиљнијих озледа. Верујемо да су дела из средњошколске лектире у довољно доброј форми - гипка и спремна за акробације. На исти начин приступамо историјским темама које обрађујемо у скечевима. Лектизер је помало чудан. Помало збуњује, помало оставља ствари недореченим. Како да вам Лектизер постане јаснији? Прочитајте лектиру!

У првој сезони имаћете прилику да гледате осам епизода, у којима ћемо покушати да вас на којекакве начине заинтересујемо за јунаке античке трагедије и европског романтизма, поезију модернизма и прозу постмодернизма, сеобе Вука Исаковича, дилеме Хамлета и процесе Јозефа К.

Аутор и уредник: Вишња Печенчић

Косценариста: Маја Радивојевић

Глумци: Вахид Џанковић, Ана Пиндовић, Предраг Васић, Маја Николић, Марко Перић, Михаило Милановић

Композитор: Марко Луис

Диреткор фотографије: Милош Митровић

Илустратор и аниматор: Милош Гојковић

Монтажер: Јована Филиповић

Редитељ: Иван Пецикоза

Лектизер – Процес

субота, 02.03.2024, 12.35 РТС 1

Ко се бави процесом Јозефа К.? Којекаква одељења... средњошколска, архиваторкса... Којекакви сектори... образовни, административни, државни... и нико не успева да га реши! Можемо ли тај случај једном за свагда закључити?! Или нам фали још један папир? Регистратор? Или страница књиге? Можда ће нам све бити јасније ако прочитамо Кафкин "Процес"... а можда и неће? Ваше право да знате да не знате ништа (у потпису, Сократ).

У овој сезони Минин помоћник је Виктор, софтвер који учи из интеракција са њом. Софтвер је развила Минина мајка, као програмер у великој компанији. У свакој епизоди Виктор генерише алтернативну реалност која је попут "кривог огледала" наше стварности. У њој су наглашене ситуације које нас брину, збуњују или представљају изазов и искушење. Тако се Минине бриге и проблеми њене генерације могу сагледати кроз причу која представља "обрнуту реалност", по принципу "шта би било кад би било". Она може да види какви би били могући исходи њених идеја и шта се дешава када узимамо ствари здраво за готово.

Серија се бави темама као што су пубертет, казне и забране, насиље, виртуелна реалност и игрице, школски изазови и учење, поверење и емоционална интелигенција. На примеру Виктора сазнајемо на који начин људска искуства обликују технолошки развој и колику одговорност имамо као корисници нових технологија. На крају сезоне видимо колико је Мина сазрела кроз нова искуства и изазове тинејџерског доба.

Друга сезона доноси и иновацију – у питању је апликација за проширену реалност (енгл. Augmented reality, AR) . У одјавној шпици налази се QR код путем којег гледаоци могу да активирају Виктора у свом телефону, виде закључак и питања за сваку епизоду, као и да прате даљу дискусију у кругу породице и заједнице. На овај начин позивамо гледаоце, одрасле и децу, да после гледања сваке епизоде допусте Виктору да их подстакне на размишљање о свакој теми.

Главне улоге:

Мина – Тамара Налбандиан

Мама Весна – Милена Павловић

Тата Зоран – Игор Павловић

Брат Коста – Павле Орлић

Виктор – Александар Јовановић Меда

Извршни продуцент Редакције школског програма: Биљана Иванић

Продуцент: Драгана Богдановић

Уредник серије: Марија Тошић

Драматург: Кристина Ђуковић

Стручни сарадник: Гордана Мијалковић Стојиљковић, дечји психолог

Сценарио: Недељко Ковачић

Костимограф: Александра Александрић

Сценограф: Игор Бојовић

Композитор: Милан Св. Ђурђевић

Дизајнер звука: Небојша Драгићевић

Графички дизајн и анимација: Бојан Кривокапић, Милош Лемајић, Јован Павловић

Директор фотографије: Сима Димитрић

Монтажер: Иван Васић

Редитељ: Марко Јефтић

Водитељ и сценариста серије психолог Ана Мирковић истиче: "Серија Породична мрежа је наш одговор на тренутак у коме живимо. Иако имамо толико уређаја који служе да нас повежу осећамо да смо удаљени једни од других. Сами смо чак и када смо окружени људима јер уместо да се гледамо у очи гледамо у екране. Не питамо се више како смо јер све сазнамо путем друштвених мрежа. Познајемо се али колико се заправо знамо.

Овом серијом желимо да мотивишемо породице да причају о темама које могу бити и велике и мале али не смеју бити табу. Колико год да је ово време донело неке нове канале комуникације најзначајније вредности су оне које одувек важе, а то су отворен разговор, разумевање и подршка. Породична мрежа - јер у времену у ком имамо толико много друштвених мрежа најважнија је она коју стварамо у породици."

Ана Мирковић је током другог циклуса серијала разговарала са родитељима и децом о томе колико су млади задовољни својим телом, ко су особе на које се угледају, како реагују на проблеме и решавају конфликте, да ли је говор мржње постао део њихове свакодневице, како се представљају на друштвеним мрежама, колико су за њих значајни изласци и љубавне везе.

У првој епизоди под називом "Емоције" породице Прокић и Дашић наводе колико емоције боје сваки тренутак наших живота. Деле са гледаоцима како се носити са емоцијама, постоје ли неке емоције које људи воле да крију и шта је то терор среће.

Екипу серије чине: водитељ и сценариста Ана Мирковић, продуцент Биљана Даутовић, дизајнер звука Предраг Стаматовић, монтажер Марко Вујовић, директор фотографије Сима Димитрић, уредник серије Тамара Вешковић и редитељ Милан Јовановић

Гледаоце кроз причу води професор који све фотографише и истражује и који их подстиче да стално размишљају о језику.

Серија се емитује радним данима у 09.55 на Другом програму.

Уредник: Татјана Цвејић

Стручни текст: Мр Владо Ђукановић

Аниматор: Рајко Чучак

Наратор: Бојан Жировић

Редитељ: Марко Јефтић

Анимирано-играна образовна ТВ серија за децу школског узраста "Клима да нам штима" је и у другој ТВ сезони посвећена питањима очувања животне средине. Нове епизоде су на програму од 11. фебруара, суботом у 12.45 на РТС1

Јунакиња серијала - девојчица Петра, разочарана немарношћу људи према животној средини, одлучује да нацрта стрип о борби за чистију планету, коју предводи стрип јунакиња Супер Петра.

Петра и Супер Петра ће кроз серијал показати својим пријатељима како се правилно одлаже и рециклира отпад и зашто је то важно, шта се све може рециклирати, због чега електронски отпад не треба одлагати на депонијама, како се правилно баца храна и још много важних ствари у вези са загађењем ваздуха и очувањем животне средине.

Биће речи и о дигиталном отиску, о енергији коју користе апликације и електронска пошта и о томе како рециклирати интернет простор зарад смањења количине потрошене енергије, односно угљеничног отиска појединца.

Говорићемо и о све популарнијем начину живота без отпада и показати како произвести минималну количину отпада у току једног дана, а да нам то не утиче на квалитет живота.

Реализацију друге ТВ сезоне серијала "Клима да нам штима" подржало је Министарство културе и информисања Владе Републике Србије.

У серијалу "Клима да нам штима" играју деца-полазници школе глуме "Артбит" и "Две бесне глисте".

Сценариста: Вишња Брадоњић/ Илустратор: Дејан Мандић/ Аниматор: Марко Лазић/ Монтажер: Драган Узелац/ Снимање и дизајн звука: Горан Штифанић/ Аутори музике: Иван Узелац, Ернад Ахметовић и Милован Пауновић

Редитељ: Нермин Ахметовић
Продукција: "Артбит центар"

Сценаристи друге ТВ сезоне овог несвакидашшњег серијала Образовно-научног програма РТС-а/ Редакције школског програма - Кристина Ђуковић и професор Марко Пиштало су се потрудили да укажу на занимљиве приче које су се одвијале у позадини великих или мањих историјских догађаја. Такве приче ретко доспевају на странице уџбеника али без малих прича - не би било ни оних великих...

Главни јунак Лав је тинејџер који се бори са типичним, свакодневним проблемима који се њему и његовим вршњацима не ретко чине као непремостиве препреке...

У свакој епизоди, Лав уз помоћ Вуке и њеног ујака Лабуда - свезнајућих светских путника кроз време али и од необичних посетилаца из историје, сазнаје неке од занимљивих прича: Како је једна свадба послужила за договор за почетак Првог српског устанка, како је тврдоглавост могла да угрози "Карловачки мир" или како је изгледало српско позориште за време кнеза Милоша... Биће откривене и несвакидашње приче о Змајевитим јунацима, Шајкашима-пиратима са Дунава, српским Термопилима, путовању Мирослављевог јеванђеља, о Филипу Вишњићу и певаној историји као и многе друге...

Улоге Вуке и Лава поверене су младим глумцима Ленки Петровић и Драгану Секулићу, а у улози маштовитог и помало заборавног ујака Лабуда је Зоран Ћосић. У осталим улогама појављују се доајен нашег глумишта Миленко Павлов, као и млади глумци Драган Петровић и Никола Станковић...

Музику за серију су компоновали Вук и Петар Стевановић - дуо електро блуз бенд "Љубичице" и ово је први пут да је популарни бенд реализовао примењену музику.

Редитељ: Милица Солдатовић Микић
Уредник: Блаженка Бијелић
Директор фотографије: Марко Микић
Монтажер: Бојан Филиповић
Тонска обрада: Небојша Драгићевић
Анимација: Милош Гојковић
Продуцент: Драгана Богдановић

Прва епизода друге ТВ сезоне серијала "Mуке једног Лава" на програму је у суботу 11. фебруара у 12.30, РТС 1.

"Ради се о серијалу посвећеном нашим бајкама, који се први пут реализује специфичним поступком: уз нараторска вођења из "чаробне собе" (у којој се уз свеће читају бајке) и тумачење академских професора, садржај епизода серије чине и доиграване сцене, илустрације и бројне анимиране/цртане сцене. За те сегменте су били задужени мајстори илустрација: Алекса Гајић, Вукашин Гајић, Тијана Марјановић, Јана Поповић, Бранко Ђукић и Марко Гајић. Коришћени су и цртежи чувеног Ђорђа Лобачева, а својим илустрацијама и сликама, серију обогаћују и Добросав Боб Живковић, Павел Хајко, Бобан Савић Гето и Кристина Јовановић. Бајке у овој ТВ серији надахнуто интерпретирају глумци Бојан Жировић и Милена Радуловић." поверава ауторски тим серијала.

Свет настајања бајки посебно ће, уз специфичан поступак, дочарати и својом вештином сликања у песку Ања Кононенко, психолог и сликарка.

Серија "Некада давно - Српске народне бајке" отвара и питања као што су: Како настају бајке? Ко су њихови јунаци? Какви су заплети и драматургија? Каква је симболика појединих елемената у бајкама, а по чему су српске народне бајке специфичне? Да ли ми причамо бајке или смо, доспевајући на овај свет "пали у мноштво бајки" те можда - оне причају нас?

Кроз серију "Некада давно" - Српске народне бајке" говоримо у четири епизоде о четири теме: Порекло бајки, Прогоњене девојке, Кршење забрана у бајкама и Надметање са надмоћнијима. О наведеним темама говориће се уз тумачење бајки: "Златна јабука и девет пауница", "Пепељуга", "Баш Челик", "Ђаво и његов слуга" и "Девојка цара надмудрила".

Стручни сарадници и учесници у серији су академски стручњаци, професори књижевности, етнолингвистике и психологије: проф. др Бошко Сувајџић, проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, др Тијана Тропин, проф. др Љубинко Раденковић, проф. др Дејан Ајдачић, проф. др Жарко Требјешанин, проф. др Јасмина Ахметагић и проф. др Јеленка Пандуровић.

Серија је снимана и у Ресавској пећини, у Тршићу, на Бибиној плажи на Дрини, изнад наших раскошних тврђава Калемегдан, Маглич и Голубац, као и у винским лагумима у Карађорђевој улици.

Сценариста, редитељ и уредник серије "Некада давно" - Српске народне бајке" је Валентина Делић.

Извршни продуцент серије је Биљана Иванић, продуцент Биљана Даутовић, монтажер Ксенија Савићевић, директор фотографије Раде Бубало, вођа расвете Дејан Митић, сценографкиња Мира Андрејевић, костимографкиња Александра Александрић, тонски сниматељи - Мирослав Радишић и Зоран Карајловић а за обраду тона био је задужен Александар Зоричић.

"Српске народне бајке" - нови серијал Школске редакције РТС-а, од 14. јануара, суботом у 12.30, РТС 1.

На који начин је дигитално доба променило појединца и како утиче на породичне односе покушаће да одговори нови ток-шоу "Породична мрежа" који се од 11. септембра емитује сваке недеље у 09.30 часова на РТС 2.

У десет получасовних емисија психолог Ана Мирковић разговара са родитељима и децом о томе које нам је промене у понашању донела дигитална ера, колики су проблем насиље на друштвеним мрежама, онлајн изазови, врбовање и преваре у дигиталном простору, како сачувати доказе о малтретирању, које све могућности учења нам обезбеђују дигиталне технологије и има ли приватности на интернету.

У првој епизоди под називом "Дигитална комуникација и породични односи" психолог Ана Мирковић разматра са породицама Воштинић и Пантос специфичности модерних начина комуницирања и како оне боје њихову свакодневицу.

Серијa "Породична мрежа" део је пројекта Безбедност деце на интернету који се реализује уз финансијску подршку и у сарадњи са Министарством трговине, туризма и телекомуникација.

Екипу серије чине: водитељ и сценариста Ана Мирковић, главни координатор пројекта и одговорни уредник Редакције школског програма Невена Младеновић Благојевић, композитор музике Владимир Граић, продуцент Драгана Богдaновић, дизајнер звука Небојша Драгићевић, монтажер Бојан Филиповић, директор фотографије Марко Микић, уредник серије Тамара Вешковић и редитељ Милица Солдатовић Микић.

И у трећој сезони, Уприродисе серијал ће красити осунчана естетика отворених простора природе, ауторска музика компонована посебно за сваку епизоду, стоп трик анимације, луткарске бравуре и галерија аутентичних ликова: девојчице Лене, дечака Исака, Брзометлице Чистић, Здравка Дрена, Шуменка, кишне глисте, печурке, мравa и још много драгих другара, биљака и животиња, цео један живи свет чији језик Лена и Исак разумеју и говоре.

Док су прве две сезоне Уприродисе серијала посебну пажњу посветиле упознавању са основним појмовима о природи и местима од посебног значаја за природу у нашој земљи, трећа сезона је посвећена здравом баштарењу у амбијенту здраве уприродњачке баште. Имаћете прилику да пратите доживљаје наших јунака и да заједно са њима сазнате какав је значај органске пољопривреде за здравље човека али и шта је земљоградња, да ли је коприва страва жива, како помоћи чистачима природе, зашто је зимница здрава, ко је подунавски мрмољак и многе друге поучне али и забавне ствари о природи!

Дечији еколошки телевизијски серијал, добитник еколошке награде Зелени лист, настао је у продукцији Занатско филмске заједнице из Новог Сада.

Подршку у реализацији треће сезоне пружио је Login EKO.

Уприродимо се заједно!!!

Линкови дечијег серијала Уприродисе:
www.uprirodise.rs
https://www.youtube.com/watch?v=iZAnd-0xlC0
https://www.facebook.com/uprirodise
https://www.instagram.com/uprirodise/?hl=en

Како да знаш да ли си спреман да се суочиш са животним изазовима или се плашиш реакције околине. Које су вредности које би требало да усвојиш и чији пример да следиш. И да, кога да пратиш на друштвеним мрежама. То су питања која себи постављају јунаци серије "Запрати ме".

Тара и Јана су најбоље другарице, матуранткиње које се налазе пред великом одлуком - чиме ће се бавити у животу. Јана је у предности јер од детињства зна да жели да буде модни дизајнер али Тара се још није одлучила. Док истражује своје могућности помаже Јани са прављењем клипова за јутјуб канал којим ова жели да афирмише своје моделе. Тара је критички настројена према друштвеним мрежама за разлику од своје млађе сестре Маше која у њима види прилику да постане позната. Када девојке упознају инфлуенсере Рељу, Лазара, Теу и Виктора откриће нове ствари о себи. И изазвати бројне реакције.

Улоге тумаче: Николина Поповић, Немања Микић, Кате Марковић, Никола Тодор, Христина Татић, Андреј Јемцов и Николина Кокунешовски

Екипу серије чине: продуцент Драгана Богдановић, сценаристи Сташа Петровић и Тамара Вешковић, мајстори звука Владица Будић и Милутин Бабић, дизајнер звука Предраг Стаматовић, монтажер Марко Тисовец, директор фотографије Милан Ракић, уредник и креатор серије Тамара Вешковић и редитељ Милан Јовановић