Аутор и уредник: Сандра Перовић
Реализација: Тиијана Тодоровић Јаворац и Светлана Перовић

Сабор народне музике Србије је јединствен по тежњи да афирмише и слави ауторе композиција. Национални музички фестивал су заједнички осмислили и спроводе Савез естрадно- музичких уметника Србије (СЕМУС) и Радио-телевизија Србије, са циљем да кроз афирмацију аутора и подстицањем на стваралаштво- допринесу неговању квалитета народне музике.

И ове године ћемо, након две вечери програма Сабора 2025, добити две победничке композиције фестивала- у две категорије: "Најбоља новокомпонована народна песма" и "Најбоља нова староградска песма/ романса". Зато ће стручни жири доделити по две награде за прво, друго и треће место у наведеним категоријама. Такође, публика ће (СМС гласовима) одлучити о лауреатима две награде "Победник публике", за најбоље такмичарске композиције по њиховом избору, у обе категорије.

Током прве вечери фестивала, у уторак, 18. новембра- за титулу победника такмичиће се аутори 15 композиција, у категорији "Староградске песме и романсе". У ревијалном програму, уживаћемо уз највеће хитове Жарка Данчуа, групе "Легенде" и Бранка Бака Јовановића - тамбурашког виртуоза.

Све учеснике Сабора народне музике Србије 2025, пратиће и врхунски музичари: Велики саборски оркестар, Велики тамбурашки оркестар Радио-телевизије Војводине и Народни ансамбл Радио-телевизије Србије.

У четвртак, 20. новембра, биће представљено још 15 такмичарских композиција, овога пута у категорији "Новокомпоноване народне песме". Ревијални програм друге вечери Сабора народне музике Србије 2025, обележиће наступи Чеде Марковића, Зорице Брунцлик и Мирољуба Аранђеловића Кемиша.

По традицији, СЕМУС ће и овом приликом истакнутим музичким уметницима доделити највиша признања ове асоцијације: награде "Златна птица" и "Национални естрадно-музички уметник Србије".

Директан пренос програма обе вечери 7. Сабора народне музике Србије 2025, можете пратити уживо у уторак 18. и 20. новембра, од 21 сат на РТС 1, РТС Свет, Радио Београду 1 и интернет платформама РТС Планета и РТС Звук.

Од дистопије будућности до класичне напетости - Откривамо како се илузија претвара у чисту филмску стварност. Говоримо о филму "Тркач” и о трећем делу филма "Велика илузија - сад ме видиш сад ме не видиш".

У "Премотавању" обележавамо 45 година култног филма "Обучена да убије".

У "Контраплану” - звезде европског и француског филма Валерија Бруни Тедески и Ноеми Мерлан.

Аутор и уредник: Сандра Перовић

Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић

Ова симпатична плавуша, мама два дечка и несуђена фудбалерка показала се као врло спретна домаћица. На прави начин је отворила нову сезону и дочекала гошће којима се једнако допао и обилазак оближњег Ниша.

Кроз седам недеља, седам дама ће са радошћу подржавати једна другу у такмичењу за награду од 200.000 динара, коју осваја она домаћица која је по оценама својих сапутница и супарница спремила најбољи ручак и оставила најбољи утисак.

Наводно виђење једне изумрле врсте животиње, угрожава њихов план, доводећи их до драстичних мера, приморавајући Џоа да заштити и своју породицу и дивље животиње које се заклео да ће сачувати…

Улоге: Мајкл Дорман, Џулијана Гил, Алекс Бро, Шерон Лоренс, Коли Мустафа Спикс...

Режија: Џон Ерик и Дру Даудл

Главне улоге тумаче млади глумци Дарија Вучко и Огњен Мићовић. Уз њих, у "Тврђави" ћемо гледати и Љубомира Бандовића, Николу Пејаковића, Јову Максића, Миодрага Радоњића, Николину Фригановић, Славишу Ћуровића, Слађану Зрнић, Небојшу Дугалића, Предрага Микија Манојловића и многе друге ...

Креатор серије је Мирко Стојковић, који уз Горана Старчевића потписује и сценарио. Режију потписује аутор "Бањалучке трилогије", Саша Хајдуковић.

Иако је радња смештена у историјски контекст краја једне епохе, емоције и теме које серија доноси – вера, нада, породичне везе и трагање за добром – чине је универзалном и актуелном и данас.

"Тврђава" нас подсећа да је, у временима неизвесности и таме, најчвршћа тврђава управо породица.

Представљамо драму "Не кајем се због тебе" и ново филмско читање "Пољупца жене паука".

О интимној трагикомедији "Шлагер" редитеља Невија Марасовића, из ракурса Ђорђа Бајића.

У "Премотавању" обелезавамо сто година од рођења глумачког чаробњака из Велса - Ричарда Бартона.

Аутор и уредник: Сандра Перовић
Релизација: Светлана Перовић, Тијана Тодоровић Јаворац

Сви они ће, сада мало искуснији, представити своје кулинарско умеће једни другима и на најлепши начин угостити своје пријатеље и колеге из супротних тимова али и открити нешто више о себи и ономе што су проживели од претходног учешћа на које ће се такође осврнути.

И овога пута сви они се боре за награду од милион динара која је намењена Хуманитарном удружењу за помоћ и подршку деци и особама са аутизмом "Свици у мраку" из Венчана.

Прва којој припада част да отвори ову, по свему посебну сезону серијала НВК је Зое Кида, талентована кантауторка и певачица специфичног израза која ће своје госте, нема сумње, одушевити како менијем тако и забавом која их чека након вечере.

Не пропустите још једну узбудљиву и забавну сезону овог јединственог шоу програма.

Биографски портрети музичких и спортских легенди, али и дигитално рестаурирана чуда - у фокусу су ове епизоде “Велике илузије“. Припремите се за сусрет са причама које надилазе време и славе таленте.

Говоримо о фимовима посвећеним икони рокенрола  Брусу Спрингстину и легендарној америчкој боксерки Кристи Мартин.

О хорор филму "Заједно" из ракурса Ђорђа Бајића.

У "Премотавању" - дигитално рестауриран класик "Чудо невиђено" Живка Николића.

У "Контраплану" са Леонардом Фазолијем и Стефаном Солином ауторима серије "Монструм из Фиренце".

Аутор и уредник: Сандра Перовић

Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић

Представљамо потенцијалне жанровске хитове: трилер “Годишњица“ и наставак хорора "Црни телефон".  О серији “Осми путник: земља“ - из ракурса Ђорђа Бајића.

У “Премотавању“ обележавамо 120 година од рођења Грете Гарбо.

У “Контраплану“ са Александром Кузњецовим, звездом филма “Два тужиоца“ Сергеја Лознице.

Аутор и уредник: Сандра Перовић

Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић

Филмски фестивали нису само места гламура и окупљалишта познатих личности. Њихова је мисија да се у оквиру различитих програма и целина представе и аутори ван главног тока, представници "мањих" кинематографија, они који раде изван великих холивудских студија, па чак и дисиденти. Сама чињеница да је филм увршћен у селекцију неког од великих фестивала је успех; одлуке о приказивањима и наградама одређују стручни жирији и критеријуми су високи. У овој промоцији међународног филма у духу слободе и дијалога од сада учествује и РТС.

Први филм у новом термину, у петак 17. октобра од 18.30, биће "Ја, капетан" Матеа Гаронеа. Имао је премијеру на Венецијанском фестивалу и био је италијански кандидат за Оскара. Реч је о филму који прати путешествије двојице младих миграната који крећу из родног Сенегала према Европи. Путовање је напорно, опасно и води их преко територија на којима закони не важе, где су и природа и људи једнако немилосрдни. "Ја, капетан" је један од филмова који ће можда гледаоцима отворити нове перспективе и питања, као што је и намера места одакле је започео свој "живот" – од фестивала.

У наставку циклуса, у истом термину биће приказани и други занимљиви наслови, попут корејског "Минари", премијерно приказаног на Санденсу, где је освојио награду и жирија и публике, потом и добитника Оскара. Потом гледаоце очекују француски "Други чин" приказан у Кану, "Четири квартета" по роману Т. С. Елиота приказан у Торонту, пољска "Зелена граница" приказана у Венецији где је добила специјалну награду жирија, као и многи други.

Од опсервације савременог америчког друштва до сукоба стварног и дигиталног света који би се могао догодити у будућности. Само у емисији "Велика илузија", јер филм је увек више од илузије - говоримо о друштвено-политичкој сатири "Једна битка за другом" и о трећем делу франшизе "Трон-арес".

О новом поглављу франшизе "Странци" из ракурса Ђорђа Бајића.

У рубрици "Премотавање", сећање на бунтовника без разлога -  Џејмса Дина.

У "Контраплану" са италијанским редитељем Марком Белокијем и главним глумцем серије "Портобело" Фабрицијом Ђифунијем.

Аутор и уредник: Сандра Перовић

Реализација: Тијана Тодоровић, Миодраг Коларић

Наиме, Жорж Монфорте је нови идентитет Зе Марие, за кога су петнаест година сви мислили да је мртав. Зе Мариа се враћа како би осветио смрт своје породице. Жоао Магалхеса, отац Зе Марие, пре петнаест година је био финансијски директор у време велике финансијске преваре и злоупотребе капитала у компанији породице Де Фонсека. Жоао је искориштен као жртвени јарац и фирма га оптужује за превару.

Жоао прети да ће у јавност изнети сав "прљави веш" компаније, уколико се оптужбе не повуку. Он и његова породица бивају убијени, а цела ситуација је излажирана како би изгледала као убиство и самоубиство. Игром случаја, једини преживели је Жорж.

Када се пробуди из коме, Зе Мариа је збуњен и у почетку се не сећа догађаја. Потражиће Мигуела, како би му помогао да пронађе посао. Истог дана упознаје девојку у коју се заљубљује, не знајући да је она Мигуелова кћерка. Временом му се враћа сећање, а Мигуелова тајна више није сигурна…

Главне улоге тумаче Диого Моргадо и Жоана де Верона, португалски глумци с богатом међународном каријером. Моргадо је светску популарност стекао главном улогом у америчком филму "Божји син", док је Жоана де Верона остварила више од 40 улога у филмовима и серијама сниманим у Бразилу, Француској, Португалу, Немачкој и Италији. Поред њих улоге тумаче и: Ана Софија Мартинс, Луис Еспартеиро, Дајна Феликс да Коста, Педро Карваљо…

Португалска драма "Горка освета", снимљена је 2017. године у 110 наставака. Серија је освојила међународну награду Еми за најбољу теленовелу 2018. године.

Кроз десет епизода гледаоци ће имати прилику да испрате Џорданов пут од средњошколске звезде у Северној Каролини, преко титуле првака 1982. године с Тар Хилсима, до доласка у НБА лигу, где је постао светска звезда и културни појам; његових успеха с Булсима, три узастопне титуле првака, паузе у којој је играо бејзбол, па све до невероватног повратака који завршава "последњим плесом", како га је назвао тренер Фил Џексон, будући да је екипа целе сезоне 1997/1998. знала да ће им то бити последњи поход на титулу.

У документарцу ћемо видети снимке попут оног кад Џордан вози бицикл по кампусу свог факултета па све до приказа забава Дениса Родмана у Лас Вегасу.

Настала у ко−продукцији ЕСПН Филмса и Нетфлиxа серија је освојила награду Еми за најбољу документарну серију на 72. додели Еми награда, и побрала многбројне похвале критике, посебно за режију и монтажу.

Из угла критичара анализирамо награђивану немачку драму о моћи читања мисли. Поводом 100 година од рођења једног од најупечатљивијих филмских комичара чију је каријеру пратио необичан спој сведености и карикатуралности у рубрици "Премотавање" подсећамо на опус Питера Селерса.

У "Контраплану" са румунским редитељем Радуом Жудеом који нам представља свој нови филм "Континентал 25".

Аутор и уредник: Сандра Перовић
Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Весна Шулкић

Месец за нама обележили су спортски преноси и нова телевизијска сезона. Најгледанија је била кошаркашка утакмица између Србије и Турске, коју је пратило више од 1.800.000 гледалаца, уз удео у гледаности од чак 39,4%. На листи најгледанијих су и остале утакмице са Европског првенства, као и специјална емисија "Један за сви". Квалификациону утакмицу за Светско првенство у фудбалу између Србије и Енглеске пратилло је 1.400.000 гледалаца, а утакмицу између Црвене звезде и Селтика у Лиги Европе више од 1.180.000 људи.

Нова сезона серије "Радио Милева" најгледанија је домаћа серија у Србији. Током септембра, гледали сте и остале домаће серије емитоване на РТС-у: "Руски конзул", "Војна академија" и "Пет".

Традиционално, централна информативна емисија "Дневник 2" најгледанији је информативни садржај у Србији, док су на листи и остале дневне информативне емисије РТС-а, као и специјални пренос Војне параде. Међу најгледанијим ТВ садржајима у Србији су и наши квизови, али и остали садржаји Забавног програма. Почетак јесење сезоне обележили су и наши документари серијали.

Останите уз РТС и у октобру, када вас очекују нови премијерни телевизијски садржаји.

Средином седамдесетих, емисија је променила име у „Дозволите да се обратимо…” - што је била реченица војника који би се обраћао свом старешини у ЈНА. Деведесетих је име емисије промењено у „Дозволите...".

До распада СФРЈ, емитовала се у просеку једном месечно, а затим од почетка деведесетих сваке недеље. Ове суботе, од 12 часова, емитована је 1941. епизода. Укупно је произведено више од 2.200 сати програма.

„Емисија Дозволите је сведок историје телевизије и војске у Србији. Она показује колико је за војску важно да се види оно што ради и колико је важно поверење између Јавног сервиса и војске”, каже уредник емисије Горан Јанићевић, који је на тој позицији од 2013. године.

„Дозволите...” заједнички реализују редакција Актуелности Информативног програма РТС-а и Војнофилмски центар „Застава филм" Министарства одбране.

Историју емисије „Дозволите...” обележио је и њен дугогодишњи уредник Ненад Пезо, који је преминуо 2023. Емисију је уређивао 18 година. Заједно са телевизијском екипом, бележио је и ратна збивања на Косову и Метохији.

„Људи који су радили ову емисију су увек волели да је раде, иако им је било тешко, 99 одсто сниматеља и из Заставе и из РТС и у време рата и у мирнодопско време остајали су до 3,4,5 па некад и до 8 сати ујутру. Никад нису питали за време. Жао ми је што то нико није могао да вреднује. Сваки сниматељ који је ишао са нама на терен и из Заставе и са РТС-а је херој”, говорио је Пезо о тешким и изазовним периодима за емисију „Дозволите…”.

Емисија о одбрани и војсци наставља да прати живот војника Војске Србије, као и свих других актера, значајних за одбрану Србије.

Бранко Станковић, аутор и уредник легендарне и вишеструко награђиване емисије и у новој телевизијској сезони наставља са откривањем узбудљивих и важних прича о онима, који су оставили траг већи од средине у којој живе – о ствараоцима, иноваторима, талентованим, племенитим и необичним људима, чије судбине инспришу, подстичу на размишљање и аутентично сведоче - о снази духа, упорности и хуманости.

Прве четири емисије нове телевизијске сезоне посвећене су Херцеговини – њеним људима, коренима, вредностима и причама, које заслужују да буду испричане и овековечене...

Прва емисија у новој сезони "Квадратуре круга" посвећена је вајару, који је преживео чак шест логора

Миливоје Бокић из Требиња има 92 године и још увек ствара чудесна дела у загрљају дрвета и камена. Херцеговачки љути камен, шибан ветровима и кишом и опрљен сунцем у Бокићевим рукама почииње да "цвета".

Тај херцеговачки крш, који је овог уметника годинама клесао док га није исклесао у ствараоца који ваја дела не за трен, него за вечност. Његове скулптуре налазе се у многим галеријама и у приватним колекцијама широм света. Бокић је имао око 150 самосталних и колективних изложби у  градовима широм Европе.

До последњег рата у Босни и Херцеговини, Бокић је имао свој атеље у срцу старог Мостара у који су, на чашицу разговора - свраћали многи уметници, писци и песници, почев од Иве Андрића, преко Десанке Максимовић до Оскара Давича.

На почетку рата Миливоје Бокић је избачен из свог атељеа, који му је након тога опљачкан а он је ухапшен и затворен у логор. Током рата, прошао је пакао шест логора - од мостарског Дријетеља до сплитске Лоре. Из логора се вратио са 50 килограма, а када се опоравио наставио је да ствара. 

У деветој деценији исклесао је у камену монуметална дела, нека висока и по петнаест метаара, која данас красе Требиње и Билећу.

Граду Требињу, Бокић је поклонио фонтану, коју је сам исклесао од неколико врста камена. Налази се тик уз његову галерију, коју је градио осамнаест година. Иако је закорачио у десету животну деценију, вајар Миливоје Бокић и даље посвећено и неуморно ствара - не губећи вољу, стваралачку енергију и инспирацију...

Пред нама је топла, духовита и позитивна прича о генерацији која можда јесте зашла у треће доба, али и даље зна како се машта, како се бори за љубав и за власт, која прати чуда модерне технологије, сналази се у бизнису, забавља се, учи… "Михољско лето" зато није прича о крају пута, већ напротив – о поновном почетку.

Глумачку поделу чине: Светозар Цветковић, Аница Добра, Гордана Гаџић, Цвијета Месић, Славко Штимац, Тихомир Станић, Младен Нелевић, Немања Оливерић, Милица Трифуновић, Јован Белобрковић, Јелена Ступљанин, Маја Манџука, Милош Самолов, Бојан Димитријевић, Борис Пинговић.

Креатор и главни писац серије је Иван М. Лалић, а на сценаријима су радиле и Јелена Илић и Јелена Вуксановић. Редитељ је Иван Стефановић, други редитељ и извршни продуцент је Дејан Караклајић. Директор фотографије је Александар Јакоњић, композитори су Биљана Крстић и Мики Станојевић, костимограф је Снежана Карл, сценограф Марија Тимотијевић, а монтажер Милан Јаконић.

Серија је настала у продукцији РТС-а и ДТС Студија.

Хичкок је познат као "мајстор напетости". Себе је поредио са скретничарем на некој врсти претече ролеркостера – знао је колико треба да "погура" своју публику да је одушеви, али да не иде толико далеко да то учини непријатним. Редитељ је ово жељено осећање назвао "задовољством привременог бола". Људи ће "издржати агонију трилера" под условом да им дате неки облик катарзичне напетости. Хичкок је знао да је неизвесност морала да буде укорењена у ишчекивању опасности код публике. Дакле, гледаоци су морали да буду свесни ствари које су биле непознате ликовима филма. Тада би могли унапред да схвате шта би се могло догодити и бринути о исходу. Натерати публику да се емоционално укључи у филм било је кључно за Хичкока, тако да је могао да манипулише њиховим осећањима. Ово је, сматрао је, много важније од онога о чему је филм заправо био. Један од Хичкокових најомиљенијих поступака за развијање заплета приче и стварање напетости је оно што је он називао "мекгафин". Заплети већине његових трилера заснивају се на постојању „мекгафина“, једног у суштини безначајног детаља који омогућује развијање приче и тера ликове на акцију, али чије је посебно значење и природа неважна за гледаоца.

Алфред Хичкок је волео да ради са људима које је добро познавао, те је често сарађивао са глумцима као што су Џејмс Стјуарт и Кери Грант, а његове славне филмске диве биле су Грејс Кели, Ким Новак, Дорис Деј и Типи Хедрен. Такође, једна од његових особености састојала се у томе што је себи додељивао минијатурне улоге, којима је додатно ангажовао гледалиште да га за то кратко време на филму примети. Иако је већина његових филмова имала снажне одлике мелодраме, редефинисао је неколико жанрова, пре свега трилер, али је и филмом "Психо" суштински постао родоначелник једног од поджанрова хорора.

Први филм у циклусу је "Саботер", филм премијерно приказан ратне 1942. године, о човеку који разоткрива тајну мрежу симпатизера нациста унутар Сједињених Држава. Потом следи трилер "Сенка сумње", па затим први Хичкоков филм у боји, "Конопац", снимљен у једном кадру. У наставку циклуса биће приказан "У знаку јарца", а онда и низ филмова по којима се највише памти: "Прозор у двориште", комедија "Невоље са Харијем", римејк сопственог филма "Човек који је сувише знао", а потом и славни наслови "Вртоглавица", "Психо" и "Птице". У наставку циклуса биће приказани "Марни", "Поцепана завеса", "Топаз", "Махнитост" и његов последњи филм "Породична завера".

Филмови овог славног режисера биће приказивани радним данима од око 23.30 на РТС1, са брзом репризом сутрадан на РТС2 од 14.00 часова.