Улоге: Алберт Фини, Грета Скаки, Метју Модин
Режија: Мајк Фигис

Милева и Цвета навикавају се на суживот као нове цимерке – иако најбоље пријатељице, испоставиће се да ипак имају непремостиве разлике.

Градови које је упознавао кроз разгледнице, Емерик Фејеш претварао је у светове живих боја и несвакидашње маште. Стваралаштво једног од најзначајнијих представника наше наивне уметности  представљено је на изложби у Архиву Војводине, посвећеној његовим градским ведутама.

У Паризу је отворена изложба посвећена француском сликару Полу Сезану која открива утицај Пола Сезана на генерације стваралаца – од његових савременика до водећих имена авангарде и савременог сликарства.

Говорићемо и о музичким догађајима који спајају различите жанрове, генерације и уметничке сензибилитете, а најављени су за викенд.

Уредник: Владимир Петровић

Реализатор: Маја Мандић

Монтажери: Мирјана Милосављевић и Марија Аранђеловић

 
Музичка уредница: Јасмина Михајловић

Тон-мајстор: Андрија Петровић

Аутор емисије: Срђа Јанковић

На Скадарском језеру је чак 15 средњовековних православних манастира који су били изузетна духовна језгра, и током прошлости, сведоци бурних догађаја.

Током времена на острвској заравни, зарасли у шибље и нар, самовали су остаци храмова, манастирског средишта грађени и обнављани у време владарских династија Војислављевића, Балшића, Црнојевића и Петровића.

За цркву Св.Ђорђа нема прецизних података, а сматра се да јој је ктитор био Ђурађ II Страцимировић Балшић, и да је подигнута последњих деценија 14. века. Потврђује то и посвета храма светитељу, чији је имењак овај зетски владар, а и чињеница да недалеко, своју гробну цркву подиже његова супруга Јелена, кћи кнеза Лазара, али тек пошто јој је преминуо и други супруг – Сандаљ Хранић Косача. Јелена је о цркви Св.Ђорђа водила бригу, плаћала поправке и даривала је богослужбеним предметима.

У бурним и тешким годинама ратова и пустошења, запустео је манастир Бешка, и тако је било све до краја 19. века, када је Богородичину цркву, Јеленину задужбину, обновио књаз Никола први Петровић. Векови културне историје слагали су трагове на овом кршевитом тлу, али је у последњој обнови, коју је иницирао блаженопочивши митрополит Амфилохије, васкрсло све оно што је било готово изгубљено.

И тако су две цркве, обновљене, остале да светле на камену, међу стаблима нара. Док се смењују дани, буре и бонаце, да буду украс и јасан знак на маленом острву, чију величину многоструко надраста дело оних који су се овде заветовали на службу Господу и прецима. Манастир је сада беспрекорна башта уз два дивна храма.

Уредник и аутор емисије: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажа: Горан Дамљановић

Градови које је упознавао кроз разгледнице, Емерик Фејеш претварао је у светове живих боја и несвакидашње маште. Стваралаштво једног од најзначајнијих представника наше наивне уметности  представљено је на изложби у Архиву Војводине, посвећеној његовим градским ведутама.

У Паризу је отворена изложба посвећена француском сликару Полу Сезану која открива утицај Пола Сезана на генерације стваралаца – од његових савременика до водећих имена авангарде и савременог сликарства.

Говорићемо и о музичким догађајима који спајају различите жанрове, генерације и уметничке сензибилитете, а најављени су за викенд.

Уредник: Владимир Петровић

Реализатор: Маја Мандић

Монтажери: Мирјана Милосављевић и Марија Аранђеловић

Колико је код нас хомеопатија прихваћена, колико је ефикасна, шта је суштинаски разликује од специјалистичке медицине, питамо: др Ленку Тенжеру, хомеопату и доктора медицине и Горана Лукачевића, хомеопату и фармацеута.

Аутор и водитељ: Дијана Ивановић

Такође, заменик директора БИА Томислав Радовановић је, у пратњи високих руководилаца Агенције, одао пошту и положио венац на споменик првом начелнику Одељења за поверљиве полицијске послове Јовану С. Миловановићу на Топчидерском гробљу.

Према писању портала Индекс, идентификовано је најмање десетак особа, међу којима има и оних које су одраније познате правосудним органима. Истрага се води због сумње на јавно подстицање на насиље и мржњу, за шта су хрватским Кривичним законом предвиђене затворске казне.

Реакције амбасаде Израела, хрватских званичника и политичких странака

Израелска амбасада у Хрватској саопштила је да је дубоко шокирана антисемитским инцидентом и најоштрије га осудила, уз очекивање да надлежни органи брзо и одлучно реагују.

Хрватска влада осудила је повике којима се велича нацистички режим, док су странке Можемо! и СДП затражиле хитну реакцију полиције и процесуирање одговорних.

Из Хајдука су се извинили због понашања дела навијача које је довело до прекида утакмице и поручили да су спремни да сносе одговорност.

Инцидент под лупом страних медија

О догађајима у Сплиту извештавали су медији у Израелу, Холандији, Великој Британији, Немачкој, Пољској, Грчкој, Румунији и другим земљама као и наш портал. Истакли су антисемитске и нацистичке повике, као и призор ковчега са именом Ајакса.

Британски Телеграф објавио је текст о "одвратним антисемитским увредама“ које су узвикивали навијачи Хајдука.

Лист је подсетио и на раније нереде у Сплиту, као и на насиље у Амстердаму у новембру 2024. године, повезано са утакмицом Ајакса и израелског Макабија из Тел Авива. Инциденте је сместио и у шири контекст расистичких испада у хрватском фудбалу, наводећи да је Хрватски ногометни савез (ХНС) и раније кажњаван због понашања навијача.

Полиција истовремено истражује и раније сукобе навијача у Сплиту, у којима су, према извештајима хрватских медија, приведене десетине особа.

Мртвачки ковчег са натписом "Ајакс"

Током поворке кроз Сплит чули су се повици "Газите, газите Јевреје“, "Аушвиц, Аушвиц“ и "Устани, Адолфе“, као и усташки покличи. На челу колоне налазио се жути аутомобил са мртвачким ковчегом на коме је писало "Ајакс“

Мета увреда била је историјска повезаност амстердамског клуба и дела његових навијача са јеврејском заједницом.

Утакмица на стадиону Пољуд прекинута је у 77. минуту због велике количине пиротехнике и густог дима, а настављена је после 12 минута. Хајдук је победио резултатом 2:1.

"У питању је сјајан резултат четири момка који су показали врхунско знање за шаховском таблом током тродневног такмичења", изјавио је директор Управе за извршење кривичних санкција Миле Јандрић.

Он је рекао да је нов тим шахиста наставио традицију шаховске секције Васпитно-поправног дома у Крушевцу чији штићеници су били прваци света 2022. године, односно други на свету 2023. године.

Пласман штићеника на Светском првенству је, како је нагласио, одлична животна школа за младиће међу којима су и они којима ускоро истиче васпитна мера.

"Показали су да могу добро да анализирају и планирају сваки свој потез и на њима је да и даље наставе да доносе промишљене одлуке и граде квалитетну будућност", нагласио је Јандрић.

Јандрић је честитао и осуђеницима КПЗ Пожаревац (Забела) на освојеном трећем месту у категорији сениора, истичући да секција у том заводу има једну од најдужих традиција у систему извршења кривичних санкција.

Ове године су, осим штићеника и осуђеника из Забеле, на такмичењу наступале и осуђенице КПЗ за жене у Пожаревцу, као и осуђеници из највећих завода у земљи - КПЗ Сремска Митровица, КПЗ Београд, КПЗ Београд (Падинска скела) и осуђеници КПЗ Ниш који су прошле године освојили четврто место на свету.

Казнено-поправне установе из Србије узимају учешће на Светском првенству у онлајн шаху још од првог турнира 2021. године који је покренут на иницијативу бившег светског првака у шаху Анатолија Карпова у сарадњи са Светском шаховском федрацијом у оквиру пројекта "Шах за слободу".

„Царски гласови Косова и Метохије, 20. октобра од 19 и 45.

Више од талента, само на каналу РТС Живот.“

Школа наших Старопазовчана носи име младог борца у Другом светском рату, који се највише исказао као курир у Срему, посебно по својој храбрости и сналажљивости. Имао је румене образе и надимак Пинки је добио по енглеској речи за ружичасту боју. Огњен ће тиму дати име по српској речи за такве образе, а то је Румени.

Са друге стране је тим чија и школа, и град имају везе са кнезом Лазаром. Прича каже да је он на свом шлему имао два закривљена рога, како би показао снагу и моћ. И отуда име – Рогови!

Тимови ће одиграти пет игара, које сви гледаоци већ знају. А у игри изненађења следи мало изненађење у једном златном кругу. О чему је тачно реч и како ће се тимови снаћи, сазнаћете ако будете са Руменима и Роговима у суботу, 24. октобра 2026. године, на Првом програму Телевизије Србије у 11:00 ч. Репризу можете погледати у понедељак, 26. октобра, у 9:00 ч на Другом програму. Ако сте ипак у тим терминима на неком лепом месту са породицом, окупите их касније и потражите нашу нову НТЦ-авантуру на нашој платформи rtsplaneta.rs или YouTube каналу. Изазовите их да се такмиче са вама и, знајте, деца су много успешнија, уз мало труда – побеђујете родитеље сигурно!

Уредница и сценаристкиња је Јелена Попадић Сумић, редитељи Миодраг Коларић и Александар Јован Крстић. Аутор НТЦ система учења је др Ранко Рајовић. Аутори питања и супервизори су Вук Рајовић, Марина Илић, Марина Зељковић и Лука Рангелов. Водитељи су Огњен Мићовић и др Вук Рајовић, који је водитељ једне игре.

Најлепше је учење – учење кроз игру!

До вицешампионске титуле на планетарном првенству за рваче и рвачице до 23 године стигла је убедљивом победом у четвртфиналу над Индијком Дикшом Малик резултатом 12:2.

Потом је велики подвиг направила у полуфиналу, савладавши актуелну сениорску првакињу Европе, Надију Соколовску из Украјине са 11:10, да би у финалу била поражена од Американке Кајли Велкер.

Ово је трећа медаља за Евелин Ујхељи на великим такмичењима, пошто је на кадетском Европском првенству у Тирани 2023. освојила бронзу, баш као и на јуниорском Шампионату Европе у Скопљу ове године.

"Женско рвање у Србији иде узлазном путањом и спремни смо да се упустимо у борбу за освајање Олимпијских норми већ следеће године. Озбиљно смо радили што и доказујемо континуираним освајањем медаља на великим такмичењима", рекао је Далибор Перовић, тренер женске рвачке репрезентације.

Ипак, потребно је време за оно што Алберт Ријера покушава да изгради, међутим, да ли ће "преживети" поднебље у којем свега има на претек, само не времена када су резултати у питању.

Шпанац има јасну идеју, тражи од играча да размишљају брже и да не зависе искључиво од индивидуалног квалитета, што је више пута напомињао.

Такав приступ захтева време, понављање и стрпљење, али и резултате који ће потврдити да ли процес има прави смер или је потпуно скренуо са пута.

У Лугану је Звезда показала да поједини делови те замисли функционишу, али и да је пред њом још много посла када треба да се сачува предност и када играчи са клупе морају да преузму важну улогу у игри.

Ријера, међутим, не сме да добије неограничену слободу да експериментише без одговорности за последице. 

Гудељ, Гаштаров, Костов...

Посебно питање представља однос према младим играчима. Ако Звезда заиста жели да изгради тим који ће бити препознатљив по енергији, модерном фудбалу и тактичкој флексибилности, онда мора да отвори простор и за играче који тек траже своје место на великој сцени.

Ту се издвајају Стефан Гудељ (20 година) и Матеј Гаштаров (19), чије би улоге у наредном периоду могле да буду значајне. Од раније је ту Василије Костов (18), а у игру су ушли Кристијан Балов (20) и Матеј Стрика (17).

Млади фудбалери не могу да напредују ако су им врата првог тима отворена само када су све остале опције исцрпљене. Потребан им је простор да погреше и из тих грешака нешто науче.

Управо је због директних грешака Гудеља и Гаштарова Звезда примила два гола, али то је цена која мора да се плати.

Наравно, младост сама по себи није гаранција квалитета, нити било ко може да гарантује да ће Звезда од њих профитирати, али су се у Ријерином систему озбиљном наметнули, посебно Гаштаров и Гудељ.

У Лугану је било простора за другачија решења, посебно када је требало сачувати резултат, али треба рећи да је Ријера као и у Плзењу испустио резултат због играча које је увео са клупе. Конкретно, Бађо је скривио једанаестерац због којег је Лугано повео са 3:2.

Пред црвено-белима је сада важан испит против Копенхагена, ривала који је убедљиво надиграо португалску Брагу са 3:0 и који ће оставити још мање простора за грешку.

Та утакмица може да покаже колико је екипа научила из грешака у Швајцарској и Плзењу.

Пораз у Лугану је неуспех који је могао и морао да буде избегнут, посебно због начина на који се догодио. Али он не мора да буде пресуда Ријерином пројекту, који по свему судећи, уз утакмице које игра, уједно и спрема екипу за летње квалификације и проверава са којим ће снагама започети наредну сезону.

Ипак, суштина је да Шпанац мора да покаже да његова идеја доноси напредак, јер је овде ретко ко опстао када је тражио стрпљење, а никада када су резултати били лоши.

Ученици окупирају школе, организују штрајкове и дебате. Разлози су различити: оронуле зграде и слаба опремљеност, нови школски декрет, политика наоружавања и страх од несигурне будућности.

Све је почело у Торину, између 5. и 6. октобра. За неколико дана протестима је било обухваћено око двадесет средњих школа, негде успешним окупацијама, негде само покушајима. Позиви на друштвеним мрежама учинили су остало, па је за данас, 16. октобра, заказан штрајк под називом "No Meloni Day", (Дан без Мелонијеве).

Први захтев је више новца за јавно образовање. "Киша нам пада на главу док се милијарде троше на оружје", поручују ученици торинског научног лицеја "Катанео". По њиховим речима, проблем нису само кровови који прокишњавају, него и вишегодишње политичке одлуке. Окупацију виде као начин да простор врате онима којима припада.

Ученици лицеја "Берти" замерају школском систему да разлику међу ђацима прави према пореклу. Из Првог уметничког лицеја стигла је порука властима: "Какве границе за стране ученике у учионицама? Брините се о крововима који нам падају на главу."

Замерке се не завршавају на зградама. Млади говоре о "школи-касарни", одбацују наоружавање и страхују од будућности са привременим пословима. "Не прихватамо да нам се као једина будућност нуде несигурни послови или пушка у рукама", кажу из Студентске скупштине Торина.

Окупације и вандализам

Док у једним школама ученици праве дебате и радионице, у другим су забележени упади и велика штета.

У Торину су на мети били, између осталих, институти "Босели", "Пеано", "Босо-Монти" и "Села". Разбијени су рачунари и клупе, насилно су отворене капије и врата, а противпожарни апарати испражњени су по ходницима.

Седамнаестогодишњак је ухапшен јер се опирао карабињерима, а пријављен је и због тешког оштећења имовине. Полиција је идентификовала још неколико малолетника. У једном инциденту камен је погодио карабињера, који је због повреда десетодневном боловању. Поједине групе, међу којима и маскирани младићи, покушавале су да силом уђу у школе са апаратима за гашење пожара.

Истрага треба да утврди ко је стајао иза упада и да ли су међу извршиоцима били и људи који немају везе са ђачким покретом. Торински префект Донато Кафања упозорио је да би протесте могли да искористе појединци са стране да би изазвали нереде и уништавали школску имовину.

Насиље, ипак, није правило. У многим школама ученици приказују филмове, одржавају радионице и разговарају о правима, раду, рату, али и о сексуалном и емотивном васпитању. Кажу да желе школу у којој не само да слушају предавања него и одлучују.

Поделе и међу самим ученицима

Окупације су поделиле и саме ђаке. Испред торинског угоститељског института "Коломбато" сукобили су се они који су подржавали заузимање школе и они који су били против. Било је увреда, гурања и туче. Међу противницима окупације су и активисти "Azione Studentesca", омладинске организације блиске странци Браћа Италије, којој припада премијерка Ђорђа Мелони.

Део наставника и родитеља стали су уз ђаке. Неки родитељи ученика лицеја "Берти" кажу да је окупација израз демократског неслагања генерације која не верује да су јој старији оставили сигурну будућност. Противници упозоравају да се тако прекида настава и угрожава право оних који желе редовно да уче.

Данас велики штрајк

У Ђенови су окупиране три средње школе. У Риму су се захтеви ђака испреплетали са проблемом становања и скупим животом, посебно за оне који долазе из других градова или из крајева погођених ратом.

Данашњи дан биће важна провера за покрет. У Торину је u 10 часова почео марш, који је кренуо са Tрга 18. децембра. Власти су увеле превентивне мере: на појединим локацијама забрањено је ношење маски и других предмета којима се крије лице, као и пиротехнике и опасних предмета.

Привремено су затворени неки улази у железничку станицу Порта Суса као и у метро, уз пропусни коридор за путнике.

Хоће ли из свега тога проистећи стваран притисак на власти или ће инциденти засенити разлоге због којих су ђаци изашли на улице, видеће се у наредним данима.