Седмог марта 1924, пре званичног покретања програма, београдска радио-станица се, услед великих поплава које су задесиле Србију и на молбу надлежних министарстава, огласила извештајима о водостању. Она има велики значај за хидрологе, капетане бродова, лађаре и риболовце...

Извештај се и даље емитује на Првом програму Радио Београда у 12.05 часова. Подаци се ажурирају свакодневно у 11.30 часова.

Ово су речи из текста Миље Милосављевић, дугогодишње уреднице емисије ,,Код два бела голуба”, којима она започиње причу о историјату ове емисије. То је једна од безбројних прича о прошлости и традицији које су се чуле у овој емисији.

Емисија „Код два бела голуба” на Првом програму Радио Београда траје од 1968, а њен оснивач и први уредник био је Драгослав Батица Савић. Емисија се на почетку звала ,,У пола четири код два бела голуба”. Назив емисије потиче отуда што је на програму била сваке недеље у пола четири, а оно ,,код два голуба” упућује на име кафане која се налазила на месту на коме је подигнута зграда Занатског дома, у којој се данас налази Радио Београд, као и на име улице Код два бела голуба, која се данас зове Светогорска.

Драгослав Батица Савић уређивао је ову емисију тринаест година. Представљајући стари Београд, његове људе, атмосферу и традицију, он је у оквиру емисије реализовао интервјуе са више од стотину истакнутих личности града. Стари Београд, његови житељи, појаве и догађаји, били су и остали темељ емисије, а током година и прошлост осталих градова Србије заузела је своје место у њој.

Драгослава Батицу Савића на уредничком месту наследила је Миља Милосављевић, која је емисију уређивала више од три деценије. Заслугом многих сарадника, али пре свега зналачким уредничким вођењем и ауторским доприносом Миље Милосављевић, ,,Голубови” су постали емисија по којој се Радио Београд препознаје.

Након Миље Милосављевић, емисију ,,Код два бела голуба” уређивала је Тамара Крстић, а после ње Војислав Карановић, који је и актуелни уредник ове култне емисије Радио Београда.

Извор: Звучни архив Радио Београда

Од 1. октобра 1924, на таласној дужини 1.650 m, уторком, четвртком и суботом од 18.45 до 19.45 емитован је програм „Концерти, берзански извештаји и остале новости”.

Радио Париз почео је са радом само шест месеци раније, а истог дана када и Радио Београд први пут се огласио и Радио Беч. Тек годину касније настали су Радио Москва и Радио Токио.

У периоду од 1924. до 1929. године радијски посленици постепено су овладавали техникама преноса и креирања програма.

У недељу, 24. марта 1929. године, из просторија на другом спрату здања САНУ, почело је редовно емитовање програма Радио Београда. Програм у тадашњој Краљевини Југославији најавила је Јелена Билбија Лапчевић чувеном реченицом ‒ ,,Овде Радио Београд!”

Хор певачког друштва „Обилић” отпевао је националну химну, а глумци Народног позоришта одиграли су прву српску радио-драму „Ђакон Стефан и два анђела”. Исте године емитован је први радио-пренос фудбалске утакмице, само три године после првог спортског радио-преноса у свету.

Почетак утакмице БСК–Југославија преносио је репортер Раде Стоиловић, секретар Београдског лоптачког подсавеза, а касније Димитрије Стефановић Маратонац, службеник Радио Београда.

Током 1937. године почело је емитовање десетоминутне информативне емисије Радио Београда „Актуелни час”, а исте године основан је Симфонијски оркестар Радио Београда.

У немачком нападу на Београд 6. априла 1941. године био је бомбардован и Радио Београд, који се налазио у згради Српске академије наука и уметности, а током Другог светског рата је престао са радом. Током рата, немачка окупациона станица „Sender Belgrad” емитовала је програм из просторија некадашње Краткоталасне станице Централног пресбироа Краљевине Југославије.

После ослобођења, 10. новембра 1944. године, глумац Народног позоришта Љубиша Јовановић огласио је почетак рада станице речима ‒ „Говори слободни Радио Београд. Смрт фашизму – слобода народу!”

Једна од најслушанијих и најдуготрајнијих емисија „Весело вече” први пут је емитована 6. марта 1949. Почетком педесетих година двадесетог века настале су и емисије „Дневник” и „Спортски журнал”.

Од 9. фебруара 1958. у етру се јавља Други програм Радио Београда, а Трећи програма  почиње са радом 1965. године. Програм Београд 202 први пут се огласио 1969. године.

Радио Београд је до данас задржао квалитетни дечји, драмски, културни, информативни и музички програм, али и све остале програме који чине суштину радија. Од 18. септембра 2019. године тематски канали Радио Београда ‒ РТС Плетеница (народна музика), РТС Рокенролер (поп и рок музика), РТС Џубокс (евергрин музика) и РТС Вртешка (канал за децу) ‒ емитују се на мултимедијалној платформи РТС Планета. Покретање те медијске услуге прати дигитализацију Звучног архива Радио Београда. Програми тематских канала Радио Београда емитују се и у мрежи DAB+. Од 2023. године доступни су и на апликацији РТС Звук, где се на једном месту може чути оно најбоље из продукције звука Јавног медијског сервиса Србије. Апликација је бесплатна и доступна свим корисницима мобилних телефона који имају оперативне системе Аndroid или iOS.

У години јубилеја покреће се пети тематски канал Радио Београда ‒ РТС Џезер (џез музика) 18. септембра 2024. године.

Kорачајући у други век свог постојања, Радио Београд представља респектабилну медијску кућу која испуњава своју улогу у оквиру Јавне медијске установе РТС. Радио Београд негује језичку и говорну културу, свакодневно информише о свим друштвеним феноменима и на тај начин наставља да одржава постојеће и поставља нове стандарде радиофонијског стваралаштва.

Емисија је емитована недељом у осам сати увече и у то време улице су биле празне. Велики успех ове емисије постигнут је захваљујући томе што је на хумористичан и сатиричан начин приказивала актуелне догађаје, и што је успевала да на духовит начин саопшти и оно што се не би смело јавно рећи.

Текстове су писали: Станислав Винарев, Бора Савић, Новак Новак, Бане Ђуричић, Радивоје Лола Ђукић, Гута Добричанин и Миодраг Петровић Чкаља.

Редитељи су били: Јован Гец, Милан Ракић, Лола Ђукић и други. Први уредник ,,Веселе вечери” био је Мирослав Митровић, затим Жика Живуловић Серафим, Радивоје Лола Ђукић, Слободан Кића Станковић.

Мирослав Митровић, један од твораца емисије, казао је:

,,Реална база у Радио-Београду за покретање нове емисије била је група младих новинара, спикера, сниматеља, музичара, даровитих чланова радио-драмскога ансамбла (…) И емисија је кренула. Успех је био изнад очекивања, Стизало је сијасет писама са речима поздрава, одушевљења и ободрења (…) Невероватно увећану публику, која је недељом увече заседала покрај радио-апарата, често и у комшилуку, у разним клубовима и синдикалним, фронтовским и омладинским просторијама, увесељавали су и опомињали на будност и правилно постављање јунаци емисије: Чика Прока, Тривун и Мијајло, Курир Панта, Фрајер” (из књиге ,,Време Радија” Ж. Симовића).

Прву редакцију ,,Веселе вечери“, која је образована после кратког времена, сем уредника Митровића, чинили су: Мирко Срећковић, Александар Павловић, Жика Живуловић, Бранислав Бане Ђуричић, Бора Савић, Шпиро Будимир и Душан Глигоријевић.

Неки од легендарних глумаца који су учествовали у емисији су Чкаља, Мија Алексић, Бранка Веселиновић, Драгутин Гута Добричанин, Петар Словенски и многи други.

Мија и Чкаља чинили су легендарни дуо ове емисије. 

Мија Алексић (1923–1995) глумом се аматерски бавио још од гимназијских дана. Био је члан Народног позоришта у Београду и Југословенског драмског позоришта. Играо је и у Атељеу 212 и на другим сценама. Аутентичан позоришни, филмски, естрадни, радио и телевизијски уметник широког дијапазона, креатор смешнога протканог сетом, знао је да удахне живот и у најнеуверљивије текстове. Играо је у много филмских остварења и освојио бројне награде – међу њима ,,Добричин прстен” и специјалну ,,Стеријину награду”.

Миодраг Петровић Чкаља (1924–2003) био је позоришни, филмски, радијски и ТВ глумац и комичар. Каријеру је започео у Драмском студију Радио Београда, 1946. године. Заједно с Гутом Добричанином, Бранком Веселиновић и Мијом Алексићем наступао је у најпопуларнијој хумористичкој емисији тога времена – ,,Весело вече”. Глумио је у великом броју емисија Драмске, Хумористичке и Дечје редакције Радио Београда (,,Народни посланик” 1949, ,,Ревизор” 1949, ,,Џон Пиплфокс” 1953. и многе друге).

 Извор: Звучни архив Радио Београда

Идејни творац ове емисије био је легендарни спикер Радио Београда – Радивоје Раћа Марковић. Мало ко је као он умео да својим гласом дочара слику на стадиону, динамику игре, узбуђење на трибинама, зебњу и радост које су део свих спортских „драма”.

Многе изразе који су данас уобичајени у спортским преносима, попут „ивице казненог простора”, на пример, смислио је управо Марковић. Оно по чему га препознају и слушаоци млађих генерација свакако је његов чувени усклик: „Гол, гол, гол”, после трећег изједначења на фудбалској утакмици Парагвај – Југославија на Светском првенству у Шведској 1958. године. Данас су та Раћина „три гола” део шпице ове популарне емисије.

Осим Радивоја Марковића, који се сматра једним од најбољих радио-коментатора, златним словима у историји Радио Београда уписано је и име још једног Марковића – Марка. Он је такође био спортски новинар и уредник. Фотографија на којој њих двојица седе на крову камиона и преносе утакмицу Црвене звезде и данас краси зидове спортске редакције у Радио Београду.

У спортском алманаху забележено је и име Предрага Кнежевића који је био први уредник и водитељ ове емисије, а затим и Светислава Вуковића – водитеља, новинара, песника и текстописца, који је ову емисију водио дугих шеснаест година.

Они којима фудбал није био баш „најважнија споредна ствар на свету”, могли су (и могу) да у емисији „Време спорта и забаве” слушају и добру музику, a својевремено су могли уживати у скечевима наших славних комичара – Миодрага Петровића Чкаље и Мије Алексића.

Извор: Звучни архив Радио Београда

Баш као што су многе генерације одрасле уз „Добро јутро децо”, и будући нараштаји ће имати ту привилегију да их свако јутро са таласа Радио Београда буде и увесељавају њихови омиљени јунаци ове култне емисије.

Душан Душко Радовић (1922–1984) био је велики књижевник, афористичар, уредник Програма за децу Радио Београда и Телевизије Београд. Он је сценариста једне од најлепших серија за децу на нашим просторима – „На слово на слово”, као и емисије ,,Лаку ноћ, децо”. Радио је и као новинар ,,Борбе” и уредник Студија Б, а остаће упамћен по легендарној емисији „Добро јутро, Београде”. Представа ,,На слово, на слово”, по поезији Душка Радовића, извођена је у позоришту за децу у Београду, које је на Дан позоришта (23. октобра 1984. г.), добило име управо по овом великом писцу.

Емитовање серије програма за децу, чији је уредник био Душан Радовић, започело је 1955. г., емисијом у којој је гостовао велики писац Бранко Ћопић.

Извор: Звучни архив

,,Новости дана”, централна информативна емисија Првог програма Радио Београда, емитује се од јесени 1958. године. Још од тада, представља релевантан и свеобухватан преглед најважнијих информација и догађаја из земље и света. Уређивање емисије сматрало се врхунцем у информативном радио-новинарству.

Још од настанка емисије, за новинаре, продуценте и тон мајсторе, била је привилегија бити део тима ,,Новости дана”. Дугогодишњи слушаоци и данас, 66 година од првог емитовања емисије, знају да ће од 15.00 до 15.30 бити информисани о свему што се догађа широм света, захваљујући разгранатој мрежи дописника и добро постављеној сарадњи с јавним медијским сервисима, посебно у региону. Кроз прилоге, интервјуе, вести, репортерска јављања, у ,,Новостима дана” забележени су догађаји попут слетања на Месец, Самита несврстаних, Олимпијских игара, као и кризне ситуације које је редакција проживљавала са слушаоцима: земљотрес у Краљеву, ратови у бившој Југославији, поплаве у Обреновцу, пандемија коронавируса...

Иако су се навике слушалаца промениле, ,,Новости дана” остале су најслушанија емисија на Радио Београду. Свакога дана, уз фреквенције Радио Београда, апликацију РТС Звук или платформу РТС Планета, десетине хиљада слушалаца у 15 часова, чује гонг који најављује почетак емисије. Новости дана се емитују сваког дана, без обзира на празнике или ванредне догађаје. Данас ову емисију уређује и води троје уредника уз подршку комплетног информативног програма радија.

Извор: Звучни архив Радио Београда

Почела је да се емитује на Првом програму Радио Београда 5. јануара 1981. године сваког радног дана у 5.45 ујутро и током дана репризирала се још два пута. Животно уверљива, драмски разиграна, ,,Породица Јовановић” је својим садржајем брзо освојила слушаоце и ушла у многе породице, да с њима подели свакодневне бриге и радости.

Овакве радио-породице постојале су на радио-станицама у САД и Великој Британији још пре Другог светског рата, а касније и у Француској, Пољској, Мађарској, Чехословачкој. Код нас је емисија ,,Породица Јовановић" представљена као радио-роман о породици од четири члана за који слушаоци из недеље у недељу сами пишу наставке. Но, нова серија Бранислава Банета Ђуричића била је друкчија од сви претходних. Пре свега, трајала је до 5 минута и емитовала се сваког дана.

Чланови прве породице Јовановић били су: Ђорђе Јовановић, графички радник (Душан Антонијевић), Меланија Јовановић, његова супруга (Љиљана Крстић), Јован Јовановић, њихов син, ВКВ радник (Зоран Радмиловић), Стана Јовановић, Јованова супруга, медицинска сестра (Рената Улмански) и њихова деца Весна Јовановић, ученица (Зорица Јовановић), Зоран Јовановић, ученик (Вера Обрадовић).

Зоран Радмиловић (1933–1985) био је српски и југословенски филмски, телевизијски и позоришни глумац, који је одиграо неке од најупечатљивијих улога у историји југословенске кинематографије. Његова најпознатија улога била је у позоришној представи ,,Радован III”, због које је добио титулу краља хумора и импровизације.

Поступно је апсолвирао глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и након тога започео каријеру у Београдском драмском позоришту (1962–1968), у коме је првобитно наступао у мање значајним представама.

Године 1964, због одустајања Љубе Тадића, Радмиловић је добио насловну улогу у представи „Краљ Иби” (на сцени Атељеа 212). Током настајања представе, његова глумачка надареност довела је до тријумфа импровизације (велики успех остварује и на гостовањима у Паризу, Москви, Њујорку, Венецији и др.). На филму је одиграо двадесетак улога. Добитник је великог броја награда: ,,Златна арена”, ,,Добричин прстен”, Стеријина награда и многе друге.

Награда Зоран Радмиловић додељује се од 1988. у оквиру ,,Стеријиног позорја” у Новом Саду, а додељује је компанија „Новости”, док се награда „Зоранов брк” додељује сваке године у част Зорана Радмиловића на манифестацији „Дани Зорана Радмиловића” у Зајечару. Награда је установљена 1991. године.

 Извор: Звучни архив Радио Београда

Други сат емитовања поклапао с такође култном хумористичком емисијом ,,Индексово радио-позориште”. Емисија је за то време била прилично револуционарна – по специфичном хумору, као и по промоцији неких звезда популарне музике. 

Извор: Звучни архив Радио Београда

У периоду од покретања емисије до септембра 2023. године највећи број хитова недеље имала је енглеска хеви метал група ,,Iron Maiden” . У конкуренцији домаћих извођача овај рекорд је држала ,,Рибља чорба” .

На таласима Радио Београда емитовала се радио-драма ,,Капетан Џон Пиплфокс”, по тексту Душка Радовића, а у режији Вере Белогрлић 1953. године. Музику је написао Бепо Рамбосек, док је тон-мајстор био Петар Гаковић, а уредница Злата Видачек Микић.

Извођачи су били: Мира Ступица, Ружица Сокић, Бранка Митић, Љуба Тадић, Мића Татић, Драган Лаковић, Павле Минчић, Љубиша Бачић, Љуба Дидић и Милан Панић.

Радња радио драме: Џон Пиплфокс звани Звоно, пензионисани капетан гусарског брода, на вест о појави страшног седмоглавог чудовишта, окупља своју распуштену гусарску посаду. Од власти добија назад свој једрењак и оружје и креће у авантуру пут Кинеског мора, с намером да савлада чудовиште...

Душан Радовић је рекао о свом писању: „Писати сам почео у самоодбрани. Бранио сам се од свих који су ме угрожавали здрављем, снагом, лепотом, бољим успехом у школи. Вадио сам се, доказивао и себи и другима да сам само друкчији, а не гори од њих. Има и изузетака, али ја мислим да је уметност посао за оне који имају проблема са собом. Они развијају чула и особине који нису потребни здравим и успешним људима. Нико боље не познаје људе од уметника. А то драгоцено знање стиче се драматичним познанством са самим собом.”

Библиотека града и град Београд сваке године додељују награду ,,Душан Радовић” за најбоље дело за децу и младе.

„Индексово радио позориште” малтене преко ноћи је достигло популарност емисијом Саше Д. Ковачевића „Компликовани пренос” из 1983. године. Захваљујући успеху „Компликованог преноса“, у коме су се први пут чула горућа политичка питања, као и имитације типичних представника братских народа и народности – аутори почињу да се баве искључиво таквим темама, којима се (осим омладинских и студентских медија) у то време нико није бавио. У „Индексовом радио позоришту” најчешћа форма су биле пародије тада популарних ТВ серија и филмова.

„Индексово радио позориште” полако постаје култна радио емисија у тадашњој Југославији иако је могла да се чује само са предајника Београда 202 на Авали. На Другом програму ТВ Београд 1987. године емитована је емисија из студија ТВ Сарајево, коју су заједно направили „Индексово радио-позориште” (Београд), „Топ-листа надреалиста” (Сарајево) и „Злочести дјечаци” (Загреб), на текстове Петра Лазића и Нелета Карајлића.

Последња емисија „Индексовог радио-позоришта“ на „Београду 202" емитована је маја 1996. јер је руководство РТС-а и Радио Београда закључило да више нема програмских потреба за таквом емисијом. Део екипе угашеног „Индексовог радио-позоришта” правио је у време грађанских и студентских протеста 1996-97. култни сатирични лист „Наша крмача”. У време НАТО бомбардовања 1999. део екипе „Индексовог позоришта” креирао је популарне сонгове „Ја сам ја” , „Ел Кондор пада” и „Они су они” , користећи назив „Индексово ПВОзориште”.

Извор: Звучни архив Радио Београда

О радију Винавер је казао следеће: ,,У свим својим емисијама полазим пре свега од техничких могућности микрофона и од искустава које сам задобио у своме већ дугом раду на радију (...) Микрофон даје јаче него позорница велику видљивост догађајима. Та видљивост песничке је врсте, она је визионарство (...) Сматрам да ће радио пружити многе могућности да се из српске историје и српскога живота изнесу она велика зрачења која су тек с радијом омогућена" (одломак из текста ,,Радио и чуло вида", у књизи ,,Књижевност и радио" Ђ. Малавразића). 

До 2001. године ,,Караван” је имао два дела. Први је емитован од 13.05 до 14, а други од 14.05 до 15 часова. У паузи су емитоване вести, као део редовног програма Радио Београда. Међутим, те године је тадашње руководство ове радио-станице одлучило да са свих програма склони или сведе на најмању меру емисије које су емитовале народну музику, па је тако и ,,Караван” скраћен и од тада се емитује само од 14.05 до 15 часова. Негодовање многих слушалаца није помогло да се оригинални термин врати ни до данас.

Први скечеви у ,,Каравану" били су из пера Бранислава Нушића, Радоја Домановића, Бранка Ћопића, Душка Радовића, Гордана Михића, Бране Црнчевића. У историји емисије су велика глумачка имена од Чкаље и Мије Алексића до Ђузе Стојиљковића, Боре Тодоровића и Бранке Веселиновић.

Легендарни радијски водитељ који је за многе и данас симбол ове емисије био је глумац Петар Словенски, који је емисију отварао реченицом: „Добар дан, поздравља вас Караван”. Словенски је био водитељ до самог почетка 1990-их, када је ту дужност преузео глумац Небојша Миловановић. Трећи водитељ ,,Каравана” је глумац Ђорђе Ненадовић, који је дуго био његов заштитни знак.

Од 2018. године ову емисију водио је глумац Миленко Павлов. Понекад су се, као замена водитеља у одсуству, пред микрофоном опробали и други радио-водитељи Радио Београда, као и глумци који су сарађивали с овом радио-станицом. Данас емисију води глумац Милан Милосављевић.

Познате рубрике и саставни део ,,Каравана” су: ,,Блиц виц”, ,,Ха-ха, коментар”, ,,Радио ПТТ – Ваша пошта”, ,,Вести дана с телекс Каравана” и друге. Раније се уживо снимала ова емисија. Тада је публика имала прилике да непосредно ужива у овим рубрикама, али и музици која се изводила уживо, уз гостујуће учешће бројних естрадних уметника.

Аутентично телевизијско документарно дело Милана Ковачевића – путописи о историји и култури народа са територије бивше Југославије, снимљено је у периоду од 1963. до 1983. године.

Милан Ковачевић (1915–1985) био је новинар ,,Спорта” и Телевизије Београд, први уредник спортске рубрике, документариста-путописац. Од 1958. до пензије 1978. године, у Телевизији Београд радио је као уредник за спорт у новинарском сектору, уредник Спортске редакције, аутор и уредник серија ,,Камером кроз свет” и ,,Караван”. Најзапаженије резултате у новинарству Милан Ковачевић је постигао изузетним путописним емисијама ,,Караван”, којима је посветио две деценије, од прве 1963, до последње емисије 1983. године.

Емисија је колажног типа, а чини је комбинација текстова и музике. Концепција је таква да се текстови пишу пратећи актуелне догађаје у свету политике, филма, спорта и бројне друге сфере живота. Ти догађаји се коментаришу на сатиричан начин, чиме се указује на поједине друштвене проблеме, а многе појаве посматрају се и с комичног аспекта. Музика која се емитује у ,,Каравану” је искључиво народна, понекад изворна, али само она која је писана и компонована у духу традиционалне српске народне песме.

Извор: Звучни архив Радио Београда

Био је млађи син Петра I Карађорђевића и кнегиње Зорке и брат Ђорђa П. Карађорђевићa. Краљ Александар Карађорђевић је у балканским ратовима био командант Прве српске армије, а у Првом светском рату и Врховни командант српске војске. Велике победе те војске на Церу и Колубари донеле су му углед у светским размерама. Попут оца, прешао је Албанију у току Првог светског рата. У току политичких преговора с иностраним државницима, залагао се за ,,уједињење у једну домовину Срба, Хрвата и Словенаца, који су један народ, с истим традицијама, језиком и аспирацијама, али ког је разделила зла коб”.

После победе у Првом светском рату, Александар је постао регент нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ 1921. после очеве смрти. После убистава у Народној скупштини, завео је Шестојануарску диктатуру 1929, а 1931. године је донео Октроисани устав.

Група завереника из редова усташа и бугарског ВМРО-а убила га је у Марсељу 1934. године. Наследио га је најстарији син Петар, али је, због тога што је био малолетан, земљом до 1941. владало Намесништво на чијем челу је био Александров рођак кнез Павле.

Цветковић и министри су се вратили 26. марта из Немачке и саопштили су да је Тројни пакт потписан у Бечу и да је Југославија званично приступила Осовини. У изјави је, такође, речено да пакт садржи тајне клаузуле које за нас представљају велику предност јер гарантују Југославији потпуну неутралност.

Два дана касније, 27. марта, група официра је извела војни удар, збацила Владу и Намесништво, ухапсила Драгишу Цветковића и остале министре, а краља Петра II прогласила пунолетним и предала му власт. После рата, по одлуци државне комисије комунистичке Југославије Драгиша Цветковић је проглашен за народног непријатеља и ратног злочинца.

Извор: Звучни архив 

У раним јутарњим сатима 27. марта 1941. из студија Радио Београда, крајње узбуђеног гласа, прекидајући текући програм и најављујући ванредну емисију, нацији се обратио спикер Иван Ковачевић: ,,Драги слушаоци, сада ћете чути проглас Његовог величанства краља Петра II! Његово величанство вам се лично обраћа.”

У Архиви Радио Београда чува се тонски запис саопштења у име краља Петра II Карађорђевиа, у коме се каже да су потписници Пакта сами поднели оставку, те да му се војска и морнарица ставила на располагање. 

Само мали број људи је у том тренутку знао да те речи није изговорио краљ. Његову улогу одиграо је марински капетан бојног брода Јаков Јововић. За то време се краљ налазио у двору, не знајући за своју историјску улогу у Мартовском пучу. 

За осам дана, 6. априла 1941. године, немачки авиони су разорили Београд, а краљ Петар II и Влада су побегли у Лондон. Краљевина Југославија је потписала безусловну капитулацију 18. априла 1941.

Извор: Звучни архив Радио Београда

Извор: Звучни архив

После војног пуча против кнеза Павла и владе Цветковић–Мачек који су донели одлуку о приступању Југославије Тројном пакту, Петар II је проглашен пунолетним. У земљи је владао само 19 дана, пошто је 14. априла на предлог председника владе армијског генерала Душана Симовића, одведен у избеглиштво након инвазије немачке војске и њених савезника.

Извор: Звучни архив

Београдска офанзива представља једну од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату. Tрајала од 12. до 20. октобра 1944. године и представљала је део опсежног оперативног плана Црвене армије и Прве армијске групе НОВ и ПОЈ. Здружене јединице НОВ и ПОЈ и Црвене армије ослободиле су Београд, главни град Југославије и велики део Србије.

Београдском операцијом окончана је 1287 дана дуга немачка окупација главног града Југославије. Београд је по ослобођењу постао војни, политички и административни центар и седиште владе нове Демократске Федеративне Југославије.

 Извор: Звучни архив