На програм су Кларинет квинет КВ 581 Волфганга Амадеуса Моцарта и дело које је за исти састав компоновао Анте Григин. Директан пренос концерта можете пратити на таласима Радио Београда 2 и на платформи РТС Планета.

Уредница циклуса: Бојана Жижић.

Уредница преноса: Маја Чоловић Васић.

Продуцент: Нела Булић.

На другом концерту из циклуса Ансамбли РТС у галерији којим Радио Београд 2 обележава 85. рођенадан Симфонијског оркестра РТС и реализује га у сарадњни са службом Баштина и културна продукција РТС у галеријском простору у Таковској 10 наступиће осам чланова нашег ансамбла:

Александар Ђорелијевски, виолина,
Ивана Мандић, виола,
Тешман Живановић, виолончело,
Ана Богдановић Радић, флаута,
Војислав Дукић, кларинет
Иван Јотић, фагот,
Теа Димитријевић, чембало (стални сарадник СО РТС)
и Дмитриј Иванилов, удараљке.

Поред Дивертимента у Бе-дуру за гудачки трио, hob.V:8 Јозефа Хајдна и Квартета у Де-дуру, KВ 285, за флауту, виолину, виолу и виолончело Волфганга Амадеуса Моцарта, биће изведене и Новелете за инструментални октет Душана Радића. Директан пренос концерта можете пратити на таласима Радио Београда 2 и на платформи РТС Планета.

Уредник циклуса и преноса је Бојана Жижић.
Продуцент: Нела Булић

У овој серији музичких вечери, чланови нашег оркестра ће се представити као камерни музичари у различитим саставима и са програмима који одражавају главне смернице деловања ансамбла. Од оснивања 1937. године, поред извођења капиталних дела светске литературе, један од основних уметничких циљева Симфонијског оркестра РТС јесте афирмисање и неговање националне музичке баштине. Тако ће и у овом циклусу наши музичари изводити и композиције домаћих аутора (Милоја Милојевића, Милана Михајловића, Станка Шепића, Душана Радића и Анте Гргина).

Први концерт ће бити одржан 13. априла у 19.00 када ће наступити Симфоничари у 4 гласа. 10. маја слушаћемо Симфоничаре у 8 гласова, а 7. јуна Симфоничаре у 5 гласова.

Сви концерти из циклуса "Ансамбли РТС у галерији" ће моћи да се прате и у директном преносу на нашим таласима као и на РТС платформи Планета.

Уредник циклуса је Бојана Жижић.

Симфоничари у 4 гласа, Среда 13. април у 19 часова

Симфоничари у 8 гласова, Уторак 10. мај у 19 часова

Симфоничари у 5 гласова, Уторак 7. јун у 19 часова

Директан пренос концерта можете пратити на таласима Радио Bеограда 2 и на платформи РТС Планета у уторак, 29. децембра у 19 часова.

Љубиша Јовановић је флауту дипломирао и магистрирао на Факултету музичке уметности у Београду у класи професора Миодрага Азањца, а усавршавао се у класи професора Кристијана Лардеа у Паризу где је добио диплому Superieur de Concertiste 1983. године.

Након тога започео је и остварио дугогодишњу сарадњу са Орелом Николеом, једним од највећих музичара и флаутских педагога 20.века.

У досадашњој каријери одржао је више од 1.500 концерата, од тога готово 100 у Коларчевој задужбини.

Наступао је и наступа на најзначајнијим подијумима и фестивалима не само у Србији него и у бившој Југославији, као и у иностранству (гостовао је у Француској, Швајцарској, Кини, Италији, Аустрији, Немачкој, Русији, Румунији, Великој Британији, Алжиру, Финској, Данској, Шпанији, Украјини, Јужној Африци, Норвешкој, Луксембургу и Аргентини).

Јовановић је добитник многих значајних награда и признања: прва награда за интерпретацију на Интернационалној годишњој ревији композитора у Сремским Карловцима и Новом Саду 1992. и у Београду 1998. године, Златни Беочуг за уметничка достигнућа 1992. године.

Годишња награда Удружења музичких уметника Србије 1992. и 2018, награда Београдског фонда за културу за најбоље концерте у Београду 1987,1989, 1991. и 1992, Златна медаља поводом 75 година од настанка Београдске филхармоније 1998, Сребрна медаља Универзитета уметности за достигнућа у унапређењу наставе 2000, Награда Града Београда за 2008. и 2013, Светосавска награда за 2009. годину, Награда „Александар Павловић" Удружења композитора Србије за 2017, Повеља поводом 60 година Радио Београда 2 за дугогодишњу сарадњу и допринос радио-стваралштву у Србији 2018. и награда часописа Музика класика за најбољег извођача у Србији 2018. године.

Стални је члан Ансамбла за нову музику и триа Анима. Водио је мајсторске курсеве у Немачкој, Аргентини, Италији, Украјини, Норвешкој, Кини, Јужној Африци, Шпанији, Луксембургу, Шведској, Румунији, Хрватској, Црној Гори и Србији.

Љубиша Јовановић је наступао са неким од највећих флаутиста данашњице: Орелом Николеом, Иреном Графенауер, Емануелом Пајијем, Мишелом Дебостом, Кристијаном Лардеом, Гуо Лијангом Ханом, Јубин Кимом.

Његови снимци налазе се на више од 50 компакт-диск издања. До сада је премијерно извео више од 100 концертантних, солистичких и камерних композиција српских аутора.

Каријера Љубише Јовановића траје дуже од четири деценије и веома је богата и разграната. Радио је 25 година као соло флаутиста Београдске опере и балета (1978‒1988), Симфонијског оркестра Радио Телевизије Београд (1988‒1989) и Београдске филхармоније (1989‒2004).

На Факултету музичке уметности у Београду запослен је од 1994. године где сада има звање редовног професора флауте. Од 2002. до 2009. године био је продекан за уметничко-научни рад на ФМУ. Оснивач је и председник Професионалног ансамбла Камерата Сербика (2004).

Од 2010. године је уметнички руководилац и диригент ансамбла Лола Класик, а оснивач је и фестивала БУНТ који је покренуо 2013. године.

Љубиша Јовановић је уметник Haynes flutes, заједно са флаутистима као што су Џејмс Галвеј и Емануел Паји.
Уредник циклуса и преноса: Бојана Жижић 

Директан пренос концерта можете пратити на таласима Радио Београда 2 и на платформи РТС Планета. Због актуелне здравствене ситуације, овај концерт у Галерији РТС биће одржан без публике.

Пијанисткиња Љиљана Вукеља, ванредни професор клавира на Факултету музичке уметности у Београду, након завршених студија у класи Невене Поповић усавршавала се код Мишела Берофа у Фрајбургу (Немачка), а потом и на Конзерваторијуму у Лозани код пијанисте и диригента Жан-Франсоа Антониолија. Истовремено је активно учествовала и на мајсторским курсевима Ј. Сљесарјева, М. Далбертоа, Д. Башкирова, С. Доренског. Докторирала је на ФМУ у Београду под менторством Дејана Синадиновића на теми Савремено извођење клавирских дела М. Равела, Ж. Енескуа и А. Дитијеа.

Лауреат на међународним такмичењима Havelländische Musikfestspiele у Науену (Немачка, 2006) и Адилиа Алиева у Гајару (Француска, 2004), добитник бројних признања на такмичењима у Србији, као и награда на такмичењима за младе у Риму, Тортони и Анкони (Италија), Љиљана Вукеља је као солиста и камерни музичар свирала у свим значајнијим салама у Београду (Велика дворана Коларчеве задужбине, Београдска филхармонија, Скупштина града), широм Србије, у Републици Српској, Босни, Хрватској, Црној Гори, Румунији, Француској, Италији, Немачкој, Швајцарској, Ирској, САД. Као солиста је сарађивала са Београдском филхармонијом, Симфонијским оркестром РТС, Уметничким ансамблом Бинички, Темишварском филхармонијом, камерним оркестром Про Класика и диригентима као што су Жан-Франсоа Антониоли, Емил Симон, Давид Порселајн, Јордан Дафов, Анатолиј Новицки, Биљана Радовановић, Павле Медаковић, Венсан Монтеј... Гостовала је и на бројним фестивалима у земљи и иностранству као што су БЕМУС, БЕЛЕФ, БУНТ, Трибина композитора, Фестивал минимализма, Музички Темишвар (Румунија), Havelländische Musikfestspiele, Мовиментос (Немачка), Galway Music Festival (Ирска), Котор Арт (Црна Гора), Art & more (Ровињ, Хрватска). Године 2013. била је сарадник Ирског играчког ансамбла Fabulous beast изводећи балете Петрушка и Посвећење пролећа Игора Стравинског у аранжману за клавир четвороручно на фестивалима у Србији, Ирској и Немачкој. Сезоне 2016/17. са пијанистом Владимиром Цвијићем издала је ЦД са музиком за два клавира композитора Владимира Тошића, а у марту 2020. објављен је њен солистички компакт-диск Ретиде са композицијама истог аутора.

Редовно наступа са реномираном виолончелисткињом Сандром Белић приређујући концерте на фестивалима и појединачним извођењима у Србији, Хрватској, Црној Гори. За концерт на фестивалу Art & more у Ровињу, у јулу 2020. године, додељена им је награда Мостови култура. Од 2019. године сарађује и са пијанисткињом и мултимедијалном уметницом Маријом Поповић Стојадиновић у оквиру различитих пројеката везаних за савремену музику српских композитора.

Уредник циклуса: Бојана Жижић
Уредник преноса: Маја Чоловић Васић
Продуцент: Нела Булић

На другом концерту наступиће наша позната виолончелисткиња Сандра Белић са својим музичким пријатељима, пијанисткињом Љиљаном Вукељом и флаутистoм Љубишом Јовановићем. Поред Сонате бр. 3 у А-дуру оп. 69, Сандра Белић ће са Љиљаном Вукељом извести и две композиције у транскрипцији за виолончело и клавир (соло песму Аделаиде оп. 46 и Романсу бр. 1 у Ге-дуру оп. 40), док ће са Љубишом Јовановићем одсвирати Бетовенов Дуо бр. 1 у Це-дуру у аранжману за флауту и виолончело.

Директан пренос концерта можете пратити на таласима Радио Bеограда 2 и на платформи РТС Планета.

Сандра Белић je дипломирала виолончело са посебним похвалама у класи чувеног солисте Андреа Наваре, на Универзитету за музику и драму у Бечу. Усавршавала се код Данијела Шафрана, Зигфрида Палма и Бориса Пергаменчикова, а посебни подстицај за рад дала јој је славна Наталија Гутман. Као солиста наступала је са бројним ансамблима међу којима су: „Musica viva" из Москве, Камерни оркестар „Франц Лист" из Будимпеште, Симфонијски оркестар Радио Брисела, Београдска филхармонија, Симфонијски оркестар РТС-а и Гудачки оркестар „Душан Сковран", чији је била и дугогодишњи солиста. Гостовала је широм света, од Европе (Аустрија, Италија, Грчка, Чехословачка, Велика Британија, Хрватска, Пољска, Мађарска, Румунија...), преко Израела до САД, Јапана и Кине.

Осим за домаће и радио-телевизијске станице некадашње Југославије, снимала је и за британски Би-Би-Си, италијански РАИ и јапански НХК. Први је српски музичар коме је објављен ауторски компакт-диск у Јапану.

Својим музицирањем Сандра Белић је инспирисала неколико домаћих и страних композитора да јој посвете своја дела, а захваљујући њој, српску премијеру су доживели концерти за виолончело Андреа Жоливеа и Џона Тавенера. 

Паралелно са солистичком и каријером камерног музичара, Сандра Белић се бави и педагогијом. Редовни је професор виолончела на Факултету музичке уметности у Београду и држи мајсторске курсеве у Србији и у свету (у Аустрији, Украјини, Израелу, Македонији, Јапану, Шпанији, Хрватској, Италији...).

Добитница је и многих значајних признања. Године 2003. додељена јој је награда Удружења музичких уметника Србије за најбољи наступ у концертној сезони Београда, а 2011. добила је награду за најбољу интерпретацију на Трибини савремене музике у Београду.

Уредник циклуса и преноса: Бојана Жижић.
Продуцент: Нела Булић

Виолончелисткиња Сандра Белић, један од наших најбољих солиста уопште, са својим музичким пријатељима, наступиће у цилусу „Бетовен у Галерији" у среду 28. октобра, када ће, поред ремек дела литературе за виолончело, какве су сонате за овај инструмент, изводити и мање позната дела Лудвига Ван Бетовена, попут „Дуа за флауту и виолончело број 1". 

Врсна пијанисткиња Љиљана Вукеља ће, на свом реситалу 24. новембра, одсвирати у галерији РТС два капитална остварења Бетовенове клавирске музике - његове последње две сонате у којима је композитор, по оцени стручне критике, постигао савршенство у остваривању максималног јединства унутар сонатне форме и поставио изазовне задатке за извођача.

Циклус концерата „Бетовен у Галерији" заокружиће наш истакнути флаутиста Љубиша Јовановић са својим музичким пријатељима, у уторак 29. децембра, када ће поштоваоци Бетовенове музике моћи да слушају и дела која се не налазе често на концертним репертоарима, а која то по креативности заслужују. На програму ће, између осталог, бити један од најлепших примера Бетовеновог мелодијског дара, Романса бр. 2, као и његова прозрачна и експресивна Серенада опус 8.

Осим концерата из циклуса "Бетовен у Галерији", музика овог композитора отвориће још једну серију преноса на таласима Радио Београд 2. Захваљујући музичкој размени у оквиру Европске радиодифузне Уније Радио Београд 2 и ове сезоне наставља традицију преноса оперских представа из једне од најугледнијих оперских кућа на свету, њујоршког Метрополитена. У овој сезони Радио Београд 2 ће из Њујорка преносити 8 оперских представа, почев од 12. децембра, када ће на програму бити опера Фиделио Лудвига ван Бетовена.

Шест свита за виолончело соло Ј.С.Бах је највероватније компоновао између 1717. и 1723. године у Кетену и њима створио дела која спадају у експресивно најинтензивнија и технички најсложенија остварења барокне инструменталне музике уопште. Све свите су писане у 6 ставова, са уводним прелудијумом и стандардизованим редоследом игара (алеманда, куранта, сарабанда и жига), којима су додата два менуета, два буреа или две гавоте. У свакој је Бах показао  несвакидашњу маштовитост и вештину да на једном гудачком инструменту постигне величанствене полифоне ефекте и креира врхунска дела интензивне и звучне и изражајне снаге.

Свите за виолончело соло, пренесене у регистар виоле, показују колики су камелеонски потенцијали Бахове музике, која се са лакоћом и без утицаја на њене суштинске вредности прилагођава различитим звучним околностима. У новије време међу стручњацима су се чак развиле дискусије о томе да ли је Бах, када их је писао, имао на уму виолончело какво данас познајемо, или инструмент који је много ближи виоли - неку врсту велике виоле, или violoncello da spalla (виолочело за раме). У сваком случају, транспоноване у регистар виоле, за октаву више, ова мајсторска остварења не губе ништа од своје изражајне снаге и дејствености.

До савременог доба, мало је стваралаца у историји музике разумело сложеност, необичност и богатство звука виоле - вековног носиоца алтовског гласа у гудачима, инструмента специфичне средишне позиције у гудачком регистру, који је најчешће добијао улогу учесника у пратњи. Тек од 20. века виола постаје равноправни носилац солистичке улоге са својим већ етаблираним сродницама, а један од аутора који су томе допринели јесте и српски савремени композитор Дејан Деспић. Он је 1979. године написао Монолог за виолу соло, још једно медитативно остварење које као да излази из звучног света Бахове музике и са њим се на особен начин спаја.

Дејан Млађеновић (Краљево, 1961) свестрани је уметник који, равноправно са солистичком, развија и каријеру камерног музичара и чији репертоар обухвата дела широког стилског и временског распона, од барока до модерног доба. Бави се и педагогијом и редовни је професор виоле на Факултету музичке уметности у Београду где је завршио и основне и последипломске студије у класи професора Петра Ивановића. Био је и професор гудачког квартета на Академији уметности у Новом Саду. Радио је и као уметнички руководилац камерног ансамбла Камерата академика и био члан гудачког трија Голдберг.

Студирао је и на Париском козерваторијуму (Conservatoire National Supérieur de Musique) као стипендиста француске владе, где је и магистрирао у класи славног Жерара Косеа, а усавршавао се код неких од највећих виолиста нашег доба (Јурија Башмета, Григорија Жислина, Џесија Левина, Емануела Вардија и Ривке Голани).

Добитник је бројних признања међу којима су: Награда Удружења музичких уметника Србије за најбоље концертно извођење године (1994), специјална награда на Првом међународном такмичењу виолиста одржаном на Конзерваторијуму Чајковски у Москви (1994), награда за извођења савремених дела на Међународној трибини композитора коју је освојио четири пута, као и награда у категорији Албум године часописа „Музика класика", која му је додељена за двоструки компакт-диск Sei solo са снимцима три сонате и три партите за виолину соло Ј.С.Баха (2018).

Осим што редовно наступа у Србији, Дејан Млађеновић има развијену и међународну каријеру и свира на најугледнијим концертним подијумима код нас и у свету. Гостовао је у Француској, Израелу, Шпанији, Норвешкој, Грчкој, Италији, Румунији, Немачкој, Русији, Швајцарској, Аустрији, Данској, Великој Британији и САД.

Посебно је посвећен извођењу савремене музике, посебно домаће и многи композитори су му, инспирисани његовим музицирањем, посветили своја дела.

Уредник програма и преноса је Бојана Жижић.

Избор дела која ће бити изведена на концерту сведочи о свеобухватности наставног програма који се у Школи за музикче таленте савладава, али је истовремено у њега преточена и атмосфера пролећа које је синоним живота, младости, полета и нове (младалачке) енергије коју носе чланови овог оркестра. Она је оличена у лепршавој моторичности брзих ставова Кончерта гроса оп.6 бр.2 Арканђела Корелија (1653-1713), као и у разиграности Срспког кола Александра Вујића (1945-2017) и  играчким ритмовима нашег поднебља у појединим деловима композиције Подибарски жал Светислава Божића (1954). Валцер из Серенаде оп. 48 Петра Иљича Чајковског (1840-1893), једног од најпопуларнијих дела за гудачки оркестар романтичарске литературе и Валцер бр. 2, који је прославио Свиту за ревијални оркестар Дмитрија Шостаковича (1906-1975) употпуњују програм оркестра који чине неки од најталентованијих младих музичара у нашој земљи. Четворо њих ће на почетку концерта извести и завшрни став из Гудачког квартета бр.1 оп. 12  немачког раноромантичара Феликса Менделсона (1809-1847).

Школа за музичке таленте у Ћуприји  јединствена је у нашој земљи и има статус установе од посебног националног значаја. Њен наставни план и програм има за  циљ да своје ученике - врхунски надарену децу узраста од 6 до 18 година, уз помоћ посвећених педагога који у њој раде, образује у професионалне музичаре. У току десетогодишњег школовања, чланови ове "велике музичке породице" живе у условима интернатског смештаја и савладавају програм музичке и општеобразовне наставе. У свету постоје још само две сличне школе: Централна музичка школа у Москви и школа  Јехуди Мењухин у Лондону.

Школа је гудачког смера и у њој се уче виолина, виола, виолончело и контрабас. Ради се према јединственом плану и програму, који се обликује у сарадњи са Факултетом музичке уметности у Београду. Тренутно је похађа 80 ученика из разних градова Србије, а од прошле године и један из Хрватске. Циљ Школе је да постане регионлани центар за образовање музичких талената, што је и била и идеја њених твораца 1973. године - професора Лазара Марјановића и Јована Ракића.

До сада је Школа изнедрила преко 200 младих музичара, који су своје усавршавање наставили на факултетима у земљи и иностранству. Многи од њих су освојили награде на домаћим и међународним такмичењима, а дугачак је и списак некадашњих ђака који су данас чланови најбољих светских оркестара или угледни солисти.

Међу њима су виолинисти Гордан Николић и Роман Симовић,  концертмајстори Лондонског симфонијског оркестра, Маја Јовановић која свира прву виолину у Берлинској филхармонији, контрабасисти Драган Лончина и Ивана Китановић, чланови Бечке филхармоније, као и Мирослав Павловић, концертмајстор Београдске филхармоније, Катарина Алексић концертмајстор Симфонијског оркестра РТС, а једно време знање у Ћуприји је стицао и виолиниста Немања Радуловић. Осим своје образовно васпитне улоге, Школа за музичке таленте у Ћурпији има веома богату концертну делатност, широм наше земље и у иностранству.

Програм под називом Дуалитети осликава специфичан и препознатљив репертоарски избор и оквир који негују ови изврсни уметници, а који на посебан начин повезује различите стилске, временске и изражајне полове и планове у музици.

Овога пута то je не само спој старог и савременог, него и трансформација постојећег у нешто ново, као и сусрет познатог и непознатог. Концерт тако почиње једним класицистичким, а завршава се једним савременим делом. Поред тога, унутар већине композиција на овом програму крије се двострука призма. Вече отвара „Дечја симфонија" позната и као „Симфонија играчака" још увек спорног ауторства, јер се приписује најмање двојици композитора - Јозефу Хајдну и Леополду Моцaрту. Овом познатом остварењу највећи контраст прави једно нама непознато дело које ће на овој вечери доживети српску премијеру: Wie der Wind in den Dünen (Као ветар у динама) за гудаче, савременог словачког композитора Петера Махајдика.

After Gould - Goldberg Variations with Schönberg in background (По Гулду - Голдберг варијације са Шенбергом у позадини) за гудаче, дело нашег савременог аутора Стевана Ковача Тикмајера, већ насловом говори о вишеструком преламању извора инспирације. Слично томе, иако у сасвим другачијем изражајном и стилском рукопису, старо и ново спаја Свита у старом стилу за виолу и гудаче, припадника млађе генерације српских композитора Драгана Латинчића.
Још један сваремени домаћи стваралац, Драгана Јовановић, у компоновању сасвим аутентичног дела полази од једне старе идеје и пише циклус Годишња доба, из кога ће ансамбл Метаморфозис и виолиста Саша Мирковић извести став Летo (Estate turbulenta). Читаво вече заокружиће њена оркестарска композиција Holiday.

Саша Мирковић (Чачак, 1980) један je од наших најуспешнијих не само виолиста, него музичара уопште. Изданак је чувене Школе за музичке таленте у Ћуприји, а дипломирао је и магистрирао на Факултету музичке уметности у Београду. Данас је ванредни професор на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Добитник је више значајних признања као солиста, камерни музичар и руководилац ансамбла Метаморфозис. Једно од најважнијих јесте прва награда на такмичењу Таленти за 21. век у Словачкој, захваљујући којој је добио могућност да наступа као солиста са Словачким камерним оркестром, са славним Богданом Вархалом на челу. Добио је и више специјалних признања за извођење савремене музике, од којих је последња Награда за извођeњe, прeзeнтовањe и промоцију српскe музикe "Алeлсандар Павловић" коју је освојио 2017. године. Премијерно је, у различитим извођачким улогама, извео више од 80 дела. Био је на челу деоница виола у неколико угледних домаћих али и иностраних састава попут: Београдског гудачког оркестра Душан Сковран, Ансамбла АРТЕ, Београдског камерног оркестра Љубица Марић, Камерног оркестра Шлезингер, Норвeшког омладинског оркeстра (Елвeрум), Нeмачко-скандинавског оркeстра (Бeрлин) и Свeтског омладинског мировног оркeстра (Стокхолм).

Као солиста, сарађивао је са Оркестром Жебељан, Београдском филхармонијом, СО Војске Србије Станислав Бинички, Нишким симфонијским оркестром, Омладинским симфонијским оркестром Југоисточне Европе, Камерним оркестром Универзитета у Крагујевцу, No Borders Orchestra, Словачким камерним оркестаром и Словачком симфонијетом. Био је члан квартета Контраданце и Кон-траст. Наступа на престижним фестивалима у угледним концертним дворанима и код нас и у свету.

Ансамбл Metamorphosis Саша Мирковић основао je 2005. године са идејом да промовише савремену музику у најширем смислу речи и изводи жанровски и стилски веома разноврсни репертоар (од барока до нашег доба), у коме се прожимају различити музички светови и правци, укључујући пажљиво одабране елементе популарних музичких жанрова.

Метаморфозис је ансамбл променљивог састава који се по потреби проширује акустичким и електронским инструментима, као и тетарским елементима. Отуда често у свој рад укључује и уметнике из других области и реализује и мултимедијалне пројекте.
Од оснивања сарађује са Гораном Бреговићем у оквиру пројеката Orchestra for weddings and funerals, My Heart has become Tolerant, Alcohol и Memoirs of Queen Margot, са којима је гостовао широм света, а наступио је са славном виолинисткињом Ванесом Меј на концерту Београдској aрени.

Посебно је ангажован у афирмацији домаћег савременог стваралаштва и премијерно је извео велики број дела српских аутора. Многа од њих су настала или као поруџбина ансамбла или као инспирација изврсним музицирањем Метаморфозиса и Саше Мирковића.

Уредник циклуса и преноса: Бојана Жижић
Продуцент: Нела Булић

У оквиру четвртог концерта из циклуса Гудачи у галерији Радио Београда 2, контрабасиста Љубинко Лазић, са гудачким квартетом Rocher, представља програм Контрабас у првом плану. Овај уметник, припадник нове генерације свестраних музичара, изводи репертоар који чине дела многих епоха, праваца и жанрова - од барока до модерних композиција посвећених овом инструменту. Међу њима су и дела изабрана за концерт који ће бити одржан 26. децембра са почетком у 19 часова.

Период класицизма, најважнији у развоју контрабаса, током кога је у Аустрији настало много солистичких и камерних дела за највећи и најдубљи гудачки инструмент, представиће Соло квартет бр. 3 за контрабас, виолину, виолу и виолончело Јозефа Хофмајстера и Романса за контрабас и гудачки квартет Јохана Матијаса Шпергера. Део програма чини и стваралаштво најзначајнијег аутора музике за контрабас из периода романтизма - Ђованија Ботезинија. Опус овог италијанског композитора, који је и сам био виртуоз на контрабасу, осветлиће његов аранжман познате Арије из Оркестарске свите бр. 3 Јохана Себастијана Баха, као и Концерт за контрабас у ха-молу (у верзији са гудачким квартетом).

Љубинко Лазић (1979) ванредни професор на Универзитету уметности у Нишу и соло контрабасиста Београдске филхармоније, школовао се у Новом Саду, Цетињу, Минхену и Цириху. Током студија на Високој школи за музику у Минхену, у класи Клауса Трумпфа, учествовао је, као солиста и камерни музичар, на бројним такмичењима и фестивалима широм света. Достигао је највиши пласман на Интернационалном такмичењу контрабасиста у Чешкој, лауреат је Интернационалног камерног оркестра Палпити у Холивуду, учесник je фестивала Шлезвиг-Холштајн, фестивала у Сеулу, Луцерну, Ставангеру, Танго фестивала у Буенос Ајресу. Неколико сезона провео је у Циришкој опери и Виртембершком камерном оркестру, са којим и данас наступа, а свирао је и у Баварском радио-оркестру, Санкт-Петербуршкој филхармонији, Филхармонији нација Јустуса Франца, Оркестру музичке омладине Словеније, Минхенским симфоничарима, симфонијским оркестрима из Бад Рајхенхала, Пасауа, Аугзбурга и Вирцбурга. Као члан квартета контрабаса Басиона Амороза, освојио је Европску награду за најбољи квартет 2003. године и награду Ехо класик 2014. године.

Врхунац камерног музицирања представљао је концерт у великој сали Карнеги хола у Њујорку. Као солиста је наступао са Београдском филхармонијом, Македонском филхармонијом, камерним оркестрима из Минхена, Хајлброна и Оснабрука, Војвођанским симфоничарима и Руским оперским оркестром из Перма. Такође је Наступао је и са познатим музичарима као што су Пласидо Доминго и Максим Венгеров. Нижу и средњу музичку школу за тамбуру завршио је у класи професорке Галине Суботин и тако  постао први дипломирани музички уметник на тамбури. Снимио је дванаест дискова са ансамблом Басиона Амороза, трилогију са ансамблом Белтанго, трио са Немањом Богуновићем,  као и диск одабране музике за тамбуру и клавир. Учествовао је у стварању деведесетоминутног документарног филма о члановима квартета, имао је преко седам стотина концерата, бројне наступе на радију и телевизији.

Гудачки квартет Rocher део је истоимене музичке институције коју данас, осим дуа основаног 2008. године, чине и бенд и камерни оркестар Rocher. Репертоар квартета чине многобројна дела - од класике, преко популарних минијатура, до џез и евергрин стандарда. Поред концерата одржаних у Београду (Центар Сава, Коларчева задужбина, СКЦ, Свечана сала Скупштине града), наступали су на фестивалима широм земље: СОМУС, Тисин цвет, Шидско културно лето, Међународни фестивал класичне музике Врњци, Нишвил. У иностранству су наступали у: Чаковцу, Паризу, Женеви, Москви, Дубаију. Остварили су трајнe снимке за РТС, као и за локалне радио и телевизијске станице.

Овога пута од представника Норвешке и Шведске на северу Европе у периоду романтизма и првим деценијама XX века (Едвард Григ - Свита из Холберговог времена и Курт Атерберг - Свита бр.3, за виолину, виолу и гудачки оркестар) до јужних предела континента, тј. Србије, у којој ствара наш истакнути композитор Зоран Ерић, аутор једног од најпопуларнијих домаћих дела за гудачки оркестар - Cartoon, за 13 гудача. Премијерно ће бити изведена композиција Четири сонга из једне варљиве филмске слике за виолончело и гудаче, Срђана Сретеновића.

Камерни оркестар Гудачи Св. Ђорђа основан је 1992. године, на иницијативу групе бивших ученика Школе за музичке таленте из Ћуприје и проф. Петра Ивановића. Прва награда на Међународном такмичењу Музичке омладине у Београду 1996. године допринела је да овај ансамбл постане један од најзначајнијих у земљи. Исте године оркестар је одржао концерт у Лондону поводом 50-годишњице УНИЦЕФ-а.

На позив и препоруку проф. Ивановића, од 2006. до 2011. године улога музичког директора Оркестра била је поверена виолинисти светске репутације - Гордану Николићу. Музички маратон назван Music challenge, на коме су под његовим вођством изведени сви Моцартови концерти за виолину и Симфонија бр. 29, освојио је Награду Града Београда за најуспешнији концерт у 2006. години, док је Концерт са виолинистом Романом Симовићем, одржан у новембру 2011. године, часопис Музика Класика прогласио за Концерт године.

Гудачи Св. Ђорђа за собом имају више од 1600 наступа у земљи и иностранству, често остварених у сарадњи са реномираним солистима и диригентима, које су пратиле неподељене симпатије публике и високе оцене стручне јавности. Уметничке резултате оркестра, посвећеност и ентузијазам његових чланова, поред објављених критика, веродостојно документују и трајни звучни записи за радио и телевизију, као и 18 компакт дискова. Они сведоче о репертоару који обухвата дела из различитих стилских епоха - од барока до савремене музике, а чији неизоставни део чине и композиције српских аутора. Међу њима је читав низ оних које су посвећене управо овом ансамблу.

Гудачи Св. Ђорђа редовно наступају на реномираним фестивалима (БЕМУС, НОМУС, БЕЛЕФ, НИМУС, Охридско лето, Мокрањчеви дани, Међународна трибина композитора Будва град театар, Сарајевски фестивал...), а остварили су и запажена гостовања и турнеје у Великој Британији, Холандији, Немачкој, Шведској, Украјини, Русији, Мађарској, Македонији, Словенији, Италији, Црној Гори и Босни и Херцеговини.

На програму циклуса „Гудачи у Галерији" следи концерт Љубинка Лазића и квартета Rocher- Контрабас у првом плану, у среду 26. децембра.

Уредник циклуса: Бојана Жижић

Уредник преноса: Маја Чоловић Васић

Продуцент: Нела Булић

Гудачки квартет ТАЈЈ је основан 1997. године и у њему су се окупиле уметнице сличног сензибилитета, са заједничком идејом да представљају  „...стару и нову музику на начин близак савременом слушаоцу, поштујући традицију, а уграђујући ритам савременог живота"  (ТАЈЈ). Узори су им били врхунски ансамбли светске репутације попут:  „Амадеус",  „Албан Берг",  „Барток" или  „Чилингиран" квартета, али су током каријере развиле и поставиле аутентичан и препознатљив извођачки  стил. Од самог почетка негују и стандардни и савремени репертоар, са посебним акцентом на делима домаћих аутора. Многа од  њих су им и посвећена, јер је надахнуто и изражајно музицирање квартета ТАЈЈ инспирација за стварање бројним композиторима.

Чланице квартета ТАЈЈ су апсолвенти на докторским студијама на Академији уметности у Новом Саду под менторством професора Иштвана Варге, на којима се искључиво баве музиком 20. и 21. века.

Александра Крчмар,  Јелена Филиповић и Тимеа Калмар су и  ванредни професори на Катедри за камерну музику  Академије уметности у Новом Саду,  док је Јованка Мазалица вођа деоница других виолина оперског оркестра Српског народног позоришта.  

Квартет ТАЈЈ редовно наступа у Србији, али има и развијену међународну каријеру. Гостовaо је у Мађарској, Румунији, Хрватској, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Аустрији, Немачкој, Француској, Италији, Холандији, Данској, Шведској ... Сарађује са истакнутим солистима и до сада је снимио  9 компакт дискова, самостално или у сарадњи са другим музичарима и ансамблима.

Радио Београд 2 свој јубилеј, 60. рођендан, обележава и циклусом од четири концерта у Галерији РТС-а, „Гудачи у галерији".  На њему наступају неки од наших најистакнутијих солиста и ансамбала изводећи ремек-дела домаће и светске литературе за гудаче, различитих епоха. У новембру следи концерт гудача „Свети Ђорђе" а у децембру ће у Галерији РТС наступити Љубинко Лазић и квартет Rocher.

Уредник програма и преноса је Бојана Жижић.

Први концерт из циклуса "Гудачи у галерији " Радио Београда 2 у (у среда 26. септембра у 19 часова), носи наслов „Моцарт на оригиналним инструментима" и ретка је прилика да на неком од домаћих подијума уживо слушамо дела овог великана онако како су вероватно звучала у његово време. На њему ће и први пут код нас бити изведене три од седамнаест црквених соната колико их је композитор написао ( бр.2, 3 и 4). Изводиће их чланови ансамбла за рану музику New Trinity Baroque, а на програму су и Моцартов Дивертименто бр. 1 у Дe-дуру, К. 136/125а, као и његова Serenatа Notturna у Дe-дуру, К. 239.

Црквене сонате Волфганга Амадеуса Моцарта су једноставачни инструментални комади намењени извођењу током службе у Салцбуршкој катедрали. Познате и као „Епистоларне сонате", настале су у периоду између 1772. и 1780. године, у време када је композитор радио код салцбуршког надбискупа. Њихова кратка форма последица је жеље Моцартовог послодавца да црквени обред не траје дуже од три четвртине сата и иако носе назив, „црквене" готово да немају духовни карактер. Све осим прве компоноване су у брзом темпу. Писане су за различите саставе али у већини случајева су то камерна дела за две виолине и басо континуо, најчешће са оргуљама, које је у своје време највероватније свирао сам Моцарт.

Ансамбл New Trinity Baroque је састав специјализован за извођење музике 17. и 18. века. Основао га је чембалиста и диригент Предраг Госта 1998. године у Лондону, а последњих година његово седиште је било у Атланти, у САД. Окупља музичаре из различитих крајева света и на историјским инструментима изводи инструментална и вокално-инструментална дела од ренесансе до класицизма.

Ансамбл има завидну међународну репутацију и сарађивао је са многим угледним специјалистима за рану музику (Евелин Таб, Џон Холовеј, Илија Корол, Флоријан Дојтер, Стивен Дивајн и други). Наступао је у Великој Британији, Финској, Хрватској, Шведској и САД и гостовао на престижним фестивалима (Piccolo Spoleto у Чарлстону, Бостонски фестивал ране музику, Фестивал ране музике у Амхерсту, Sastammala Gregoriana у Финској, Вараждинске барокне вечери, Korkyra Baroque у Хрватској и Београдски фестивал ране музике). Редовно наступа и у Србији где је кроз учешће на Београдској барокној академији и при Новој београдској опери, реализoвao више ексклузивних пројеката, укључујући српске премијере капиталних остварења барокне епохе (опере: „Крунисање Попеје" и „Орфеј" Клаудија Монтевердија и „Орландо" Георга Фридриха Хендла).

Програм Гитара плус обухвата оригиналне композиције и аранжмане за једну и две гитаре, као и за гитару и хармонику. Кроз стилску лепезу остварења од епохе музичког барока до двадестог века и тумачења композиција Ђ. Брешанела, Ф. Сора, Ј. К. Мерца, С. Мокрањца, Е. Сатија, Ф. Шопена, Е. Паскуала и А. Пјацоле, овај програм уједно осликава и део уметничких интересовања нашег реномираног гитаристе, као и његову сарадњу са другим уметницима.

Зоран Анић, уметник виртуозних и надахнутих интерпретација, поред богате солистичке каријере, паралелно наступа и као камерни музичар, свирајући у разним саставима, са домаћим и иностраним музичарима. Тренутно је активан у дуу Гитанеон, са бандонеонистом Александром Николићем, и у дуу Мућкалица, са хармоникашем Ненадом Љубеновићем, док је у свом првом професионалном гитарском дуу Аксан свирао са Растком Аксентијевићем.

Професор је гитаре у МШ „Др Војислав Вучковић" у Београду и гостујући професор на Академији уметности Слобомир П Универзитета. Оснивач је Асоцијације класичних гитариста Србије и Асоцијације класичних гитариста југоисточне Европе (ASEG), као и оснивач и директор фестивала Guitar Open у Суботици и Академије Winter Music.

Уредник и водитељ преноса концерта: Ана Ћирица

Концерт Слике Београда је осмишљен као мозаик музичких фрагмената којима чланови Вокалног квартета „Свети Роман“ желе да дочарају поједине периоде из историје Београда – доба руске емиграције с почетка 20. века, слику грађанског сталежа с краја 19. и почетка 20. века, а кроз непролазне хитове евергрин и филмске музике превасходно ведри дух 60-их и 70-их година прошлог столећа.

Уредник и водитељ преноса концерта: Ана Ћирица

Током 17 година постојања, Мери Госпел Хор наступао је на бројним фестивалима духовне музике у земљи и иностранству међу којима су Сомборске музичке свечаности, више целовечерњих концерата на великој сцени Коларчеве задужбине, Осорски музички фестивал у Хрватској, Фестивал духовне музике у Аустрији, Летње музичке свечаности у Краљеву, Врева фестивал у Београду, хорски фестивал Слободан Бурсаћ у Зрењанину и солистички концерти широм Србије као и у Јевремовој Улици сусрета и на платоу испред Скупштине града Београда. Поред тога, хор бележи и учешће на великом броју позоришних представа и хуманитарних манифестација, гостовања на албумима еминентних музичара, изложбама, научним скуповима и интердисциплинарним пројектима као и сарадњу са музејима града Београда, Музичком омладином Београда и гостовања на Радио Београду.

Овај јединствени српски хор је до сада објавио три ДВД издања својих наступа у Коларчевој задужбини „Меррy Госпел Хор - Ливе" (2006, 2008 и 2010) као и аудио ЦД са бројним нумерама свог репертоара и одабраним ауторским песмама. Поводом 17 година постојања, Хор ће имати свој први наступ у Галерији РТС-а. 

Чланови Дувачког квинтета Ана Богдановић Радић-флаута, Ивана Дакић-обоа, Војислав Дукић-кларинет, Зоран Коцић-фагот и Синиша Рокнић- хорна, су истакнути музичари са великим музичким искуством који раде на водећим местима у Симфонијском оркестру РТС.

Гостовали су на свим великим сценама у Србији и сарађивали су са најпознатијим уметницима. У 2017. години наступали су широм Србије и у оквиру фестивала Музика класика на Калемегдану. У јуну месецу у Сенти имали су част да отворе фестивал " Цветање Тисе".

Солисти су чланови хора Радмила Владетић Иванишевић, сопран, Вјера Аџић, сопран, Вања Бисерчић, тенор и Александар Новаковић, баритон, а улаз на концерт је бесплатан.

Програм за 23. фебруар је следећи: Минта Алексиначки „Псалaм 139“, Дамјан Јовичин „Слово љубве“ , Светислав Божић „Чета патријарха Павла“, Рајко Максимовић „Хамлет“, Срђан Хофман „Шта сам то рекао“, Мирјана Живковић „Кап у мору“, Милан Михајловић „Море“, Иван Божичeвић „Облаци над Сплитом“, Мирољуб Аранђеловић Расински „Међу јавом и мед сном“ и Александар Вујић „Зареко се, пореко се“.