„Дечије Васкршње чаролије“ у организацији “Деца Палилуле“, Музеја града Београда и Цркве Светог Марка представљају се већ традиционално у Холу

РТС-а. Ове године представљено је око 300 јаја и ликовних цртежа.

Победничко јаје насликала је Вјера Гутић из Ликовне радионице Русије, а Клара Трајковић из ОШ Владислав Рибникар победница је са ликовним радом.

Отварању изложбе присуствовали су епископ топлички Петар и члан Градског већа Вук Мирчетић. Изложба је отворена у Холу РТС-а све до 21. априла.

- Као и претходних година и сада на „Чаролијама" учествовала су деца свих узраста: од предшколаца до средњошколаца. Осим деце из Србије, никад бројније није било учешће деце са Косова и Метохија из школа и вртића, а радове су послала деца из Македоније и Републике Српске- каже Бане Јовић, председник организације „Деца Палилуле".

Селекцију пристиглих радова и ове године је извршио редовни професор Факултета примењених уметности Марко Лађушић.

Настала спонтано, у данима страдања деце током бомбардовања Србије 1999. године, манифестација је настављена наредних година и постала традиција и део програма обележавања Васкрса у Србији.

Покровитељи „Чаролија" су Његова светост патријарх српски господин Порфирије, који је наставио традицију поркивтељства претходног патријарха, Скупштина града Београда и Александар II Карађорђевић.

Стефан Првовенчани, други син Стефана Немање почео је да влада Србијом као велики жупан, да би 1217. подигао државу Немањића на статус краљевине.

После стицања аутокефалности српске цркве у Никеји 1219. године, архиепископ Сава се вратио у Србију и крунисао брата Стефана Немањића по православном обреду у Манастиру Жича. Син великог жупана Стефана Немање као први крунисани краљ међу Немањићима назван је Првовенчани.

Крунисању Стефана Првовенчаног, присуствовали су - поред његове личне гарде и породице - владике и епископи које је Свети Сава хиротонисао при повратку из Никеје.
Манастир Жича, свето место, и данас, после осам векова, сведочи о једном од најзначајнијих догађаја у историји српског народа.

Сам тренутак крунисања, као стваралачки мотив, одувек је представљао велики сликарски изазов. Посебан подстрек за уметника овом приликом био је формат слике, монументалних димензија, као код славних претходника из епохе мајстора историјских композиција раног 20. века. Данас, у време постмодерне, скоро напуштен начин ликовног изражавања.

Слика „Крунисање Стефана Првовенчаног" аутора Небојше Ђурановића сведочи о славном времену, о свечаном историјском тренутку и личностима које су обележиле почетке формирања будућег државног наслеђа.

У репрезентативном амбијенту хола зграде Радио-телевизије Србије у Таковској 10 простора који припада  архитектонском пројекту Ивана Антића - комплекс пословних објеката РТС-а Дечијег културног центра и позоришта Душко Радовић - посетиоци изложбе могу да погледају  реализације Антићевих дела од раних радова до конкурсних решења. Међу њима су решења објеката по којима је Антић познат широј јавности: Музеј савремених уметности, СЦ „25 мај", Спомен музеј у Крагујевцу и др.  

Веома обиман и награђиван опус Ивана Антића садржи бројна реализована и пројектована архитектонска дела међу којима су ремек дела српске архитектуре као што су: Музеј савремене уметности на Ушћу, Музеј у Шумарицама (са И. Распоповић) или Спортски центар "25. Мај", спортска хала Пинки у Земуну, Олимпијски базен на Пољуду у Сплиту, комплекс Дом пионира, са зградом РТС и позориштем Душко Радовић у Београду, хотели Бреза у Врњачкој бањи, Нарвик у Кикинди или хотел Хајат у Новом Београду,  зграда СУП-а на Губеревцу (срушена 1999. у НАТО бомбардовању), дом Политике у Крупњу и друга, која су сврховите и естетизоване градитељске форме, сублимати опредмећења садржинских и конструктивних захтева.

Биографија

Архитекта Иван Антић рођен је у Београду 3.12.1923. године од оца Милоша, грађевинског инжењера и мајке Аделаиде рођ. Фринча Ђованони доктора хемије.

Похађао је Француско - српску школу у Београду (1931-1934) и ИИИ мушку реалну гимназију  (1934-1942). Архитектонски факултет у Београду уписао је 1945. дипломирао 1950. године.Током студија ради у Министарству саобраћаја у одељењу мостова где црта челичне  мостове и стиче прецизност у цртању.

У ,,Југопројекту" ради од 1950-53, потом је ангажован као самостални пројектант у Грађевинском предузећу ,,РАД". Године 1957. прелази на Архитектонски факултет у Београду као асистент на катедри за поројектовање код проф. архитекте Станка Клиске. Од 1973. године у статус  редовног професора.

Председник Друштва архитеката Београда у периоду од 1971. до 1981. године. Дописни члан Српске академије наука и уметности од 1976., редован од 1983. године.  Од 1977. до 1998. године члан је Председништва САНУ.  У Академији је радио у Комисији за архитектуру и урбанизам и просторно уређење територија, у Одбору „III миленијум", Одбору за Речник појмова из области ликовних уметности и као председник САНУ Савета за израду студије Савски амфитеатар, Београд.

Један је од оснивача Крунског савета, 1991.

Награде:

Октобарска награда града Београда за пројекат и реализацију Музеја савремене уметности у Београду, 1965. године; Седмојулска награда за целокупан стваралачки рад,  1969. године; Октобарска награда града Београда и Борбина награда за архитектруру за Спортски центар 25 мај, 1974. године; Награда културно-просветне зајенице Крагујевац за Музеј у Шумарицама 1975. године; Диплома и златна плакета града Сплита за допринос одржавању 8. Медитеранских игара 1979. године; Борбина награда за архитектуру за зграду РСУП на Губеревцу, 1983. године (зграда уништена у НАТО бомбардовању Београда 1999. године); Вукова награда 2000. године.

Самостална изложба,  Салон музеја савремене уметности, Београд 1975.

Умро је у Београду, 25. 11. 2005. године. 

Бојана Андрић и Петар Ђиновић
 

Кaо студент Акaдемије примењених уметности Борислaв Њежић је био мaло стaрији од своје генерaције, пa сaмим тим нешто зрелији кaо човек. То му је помогло дa студирaње схвaти озбиљније од других бруцошa и дa студентске дaне искористи нa нaјбољи нaчин.
Био је веомa добaр студент, посебно у ликовним дисциплинaма. Код шефa одсекa, професорa сликaрствa Рaјкa Николићa, имaо је одличне оцене. Ипaк, Борa у потпуности пронaлaзи себе са долaском Алексaндрa Томaшевићa зa професорa ликовне дисциплине мозaик. Тaј нови предмет му је нa неки нaчин донео „просветљење“. Од сaмог почеткa прихвaтa изaзов новог нaчинa изрaжaвaњa у сликaрским техникaмa и сa великим интересовaњем упијa знaњa нa којa их је професор Томaшевић упућивaо. Мaдa релaтивно млaд професор, aли сa приличним искуством у том домену ствaрaлaштвa, Томaшевић је умео дa студентимa усaди љубaв премa тој дисциплини. Једaн од њих, мождa и нaјприљежнији, био је Борислaв Њежић.

Тa новa љубaв није гa нaпуштaлa до крaјa животa. Готово свaкодневно је одлaзио у свој aтеље дa нешто дорaди, дa нешто попрaви или дa експериментише. Од сaмог почеткa сaмостaлног стварања мозaик није прихвaтио искључиво кaо рaд сa кaменом, стaклом и пaстом. Интересовaо гa је рaд сa природним и трaјним мaтеријaлимa. Истрaживaо је и сaкупљaо кaмен по рaзним теренимa и у свим облицимa, трaжећи у њему једностaвaн сaдржaј и форму. По угледу нa свог професорa Томaшевићa, прихвaтa се сталног експериментисaњa; једностaвно, то му је билa опсесијa. У том погледу се докaзивaо нa многобројним сaмостaлним и групним изложбaмa и изведеним делимa. Врло ретко се понaвљaо, a упорност коју је покaзивaо у тaквом нaчину изрaжaвaњa у области мозaикa је импресивнa. Није подлегaо поделaмa нa клaсично – модерно, већ гa је водило нaдaхнуће, доживљaји из душе. Креaтивност је увек билa у првом плaну.

Усуђујем се дa кaжем дa је Борислaв Њежић био једaн од претечa модерног ствaрaлaштвa мозaикa у Србији пa и у некадашњој Југослaвији.

Борислав Боро Њежић (1933–2016)
Дипломирао на Факултету примењених уметности у Београду, на одсеку монументалног сликарства, 1964. Члан је УЛУПУДС-а од 1968. Био је члан и оснивач групе АМЕТИСТ, са којом је реализовао преко 40 изложби у земљи и иностранству. Добитник је више признања међу којима је и Награда УЛУПУДС-а за животно дело.
Излагао на 15 самосталних изложби (Београд, Апатин, Западни Берлин, Бања Лука) и на преко 120 групних изложби.
Иако је најпознатији његов мозаички опус,  Боро Њежић се успешно бавио и сликарством и графиком. Такође, остале су упамћене његове сценографије за култне телевизијске серије („Образ уз образ“ и „Више од игре“), за више ТВ драма и филм „Браћа по матери“, као и многе ревијалне сценографије.
Урадио је велики број мозаика, као и 5 великих мозаичких композиција у јавном простору. Следећи импулс и дух свог учитеља Александра Томашевића померио је границе савременог мозаика и створио нека од најзначајнијих ликовних дела друге половине XX века.

Мада поједини истраживачи говоре о свету као „глобалном селу“ насељеном  отуђеним индивидуама, предвиђајући крај уметности под притиском „неподношљиве лакоће стваралаштва“  уз помоћ дигиталних технологија, врста креативности која је пред нама изнова вреднује неке традиционалне вредности професионализма. Међу њима су – стално образовање, истраживање технологија, функционалност и естетика која директно утиче на  здраво и стимулативно (пре)живљавање и, најважније–осећај припадности времену...

Веома далеко од традиционалног „ у се...на се... итд“... или домаће верзије латинског „хлеба и игара“, типични „миленијалс“ из Србије, јако различит од оног западног, жуди да нешто промени и персонализује у свом одевању, лоше пројектованом стану око 30м2, уместо досадних лица политичара виђа на улици духовите билборде, чита стимулативне књиге заједно са потомцима, допринесе ретким куповинама домаћој скромној продукцији, екологији амбијента. Слично, као и многим народима у постсоцијализму, остао нам је још укус, ерудиција, жеље за обележавањем „сопства”, уз лимитиране могућности које терају на опрез, умереност, каткад и у горку фрустрацију... Креативни одговори су  осетљиви на проблеме реалног окружења (без чега и нема доброг архитекте, дизајнера, примењеног уметника), у оквиру поставке пред нама,  стимулативни,  софистицирани, каткад и парадоксално-шокантни, иронични, са дозом озбиљне памети уз грам „соли“карактеристичне за идентитет менталитета.

Овогодишња продукција нуди конкретна решења и идеје како живети са  стилом у стану класификације 0,5; слетети на своје „гумно-хелиодром“; уживати у транспарентном кубусу-чардаку на врху класицистичке фасаде, бити у хедонистичко-футуристичком „Синдикату“ на води; обути и носити рециклирано дрво, вуну, свилу;  накит футуристичке конструкције; огрнути се у лично креирани оп-арт; додиривати тродимензионалну књигу; понети арт-сат домаћег дизајна; обедовати са стола магично промењиве форме; упливати у - временски промењив модуларни низ личних бренд-обележја; портрета од коцкица платна (пиксела); стрипа; делова стакла...Ту су и инсајдерске информације о стилу живота домаће елите, која полако сазрева у потрошаче домаће памети, дизајна и арта. Нека од дела, посебно скуптуралних и сликарских, трагају за „ идентитетом“ у широком корпусу идентитета минимализма високе модерне, метода шока надреализма (ципеле-секире), руске авангарде, поп-арт ироније, експресивног брутализма, мас-иконографије, који су витални део баштине 20.века и његове тежње за (де)компоновањем  наслеђеног. У овој тачци долазимо до „бесконачне приче“ о стварању, уобличавању, разарању идентитета, као неминовној последици  декаденције цивилизације, од које је наша (пост)техно-ера још  далеко. У закашњењу, али не и креативном, у фази чежње за освајањем савременог и правилног, са стилом времена, очувања традиционалног идентитета, персона са интегритетом једнако као и уметник, пати од недостатка моћи, материјалне и социјалне, више него од немања визије будућности сопственог окружења. Можда је грађанска кураж (фини појам за инат), кључна за покретање нашег креативног активизма-савремене субверзивне борбе за естетику, очување амбијента, а против глобалне мегаломаније, тражећи смисао кроз стваралаштво по мери комплексног, еродираног у протеклим деценијама, али ипак у фази реновације-идентитета. 

Примери са овогодишње Мајске изложбе говоре не само о еклектицизму, већ и о укључивању у еколошки покрет, уз штедњу материјала и енергије; одговорном приступу градњи унутар историјског корпуса; стварању авангарде која негује нове приоритете, различите од оних са почетних поставки „Мајске изложбе“ пре 48 година, када је прогрес индустријског друштва стварао „опште“ циљеве и „обавезујуће“ снове.

Кустос изложбе и аутор овог текста је Мирјана Бајић.

У знак подршке будућем Рок музеју у Београду, РТС заједно са Институтом за савремену музику организује мини-концерт испред изложбеног простора у Таковској 10. Концерт испред РТС-а у Таковској планиран је у 19 часова и трајаће до 22 часа, а у паузама свирке публика ће моћи да посети и изложбу која се налази одмах поред. На бини ће се представити редом следећи бендови: Влада Џет бенд, Бранко Марушић Чутура са специјалним гостима групом „Демиан“ и победници Бунт рок фестивала РТС-а прошле године, састави: Вране камене, Кора и Дингоспо Дали.

Манифестацији Ноћ музеја прикључиће се и Радио Београд и Београд 202, који за Ноћ музеја припремају програм са почетком у 21 час уз видео стриминг на сајту РТСа.  Ако дођете до зграде Радио Београда  и придружите нам се у студиу 6,  уживаћете у музици 60-тих и 70-тих коју ће изводити: ВИС Лимунада, Стари мајстори, Срђан Марјановић, Влада Џет бенд, Брикс енд Кејнс, Блуз машине. О догађајима тог времена разговараћемо са колегама Дејаном Ђуровићем, Луком Мијатовићем, Зораном Модлијем, Пецом Поповићем, Љубом Нинковићем... Са нама ће те ноћи бити и истакнута имена из света спорта, глуме, јавног живота. Сви  учесници програма биће довежени фићама Удружења историчара Србије и веспама Веспа савез Србије до улаза у студио 6 а и сами посетиоци ће моћи да се боље упознају са најпопуларнијим возилима тог времена.  Радио Београд је за посетиоце омогућио разгледање и  снимање гласовних порука у ХД колима Технике Радио Београда која ће бити паркирана на почетку Хиландарске улице. У фоајеу Студиа 6, чекају Вас технички експонати из богате историје Радио Београда, као и фотографије из историјата  Радио Београда 202, инструменти, гитаре, из тог времена као  и могућност да слушате музику са  грамофона.

РОК МУЗЕЈ је настао 2015. године на иницијативу Мирослава Цветковића, Срдјана Стојановића, Бранимира Локнера и бројних других професионалаца и ентузијаста да би се прикупљали артефакти, публицистичка грађа и организовали догађаја у оквиру Института за савремену музику. Идеја водиља је да се сачува од заборава и промовише ова врста културе, која је била доминатни начин изражавања и живота генерација шедесетих, седамдесетих, осамдесетих и деведесетих година XX века. Са иницијативом да РОК МУЗЕЈ постане саставни део нашег културног живота јавност је упозната на његовој инагурацији октобра 2015. године. У свом премијерном издању за 2016. годину у Галерији РТС од 10. до 22. маја, Рок музеј публици представља неколико група аутентичних експоната као што су музички инструменти и опрема, сценска одећа и обућа, колекције фотографија актера, омоти плоча, књиге и часописи који третирају рок културу.

ИЗЛОЖБА ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ РТС - Осим изложбе експоната из рок историје у изложбеном холу Радио-телевизије Србије и пратећег рок концерта, током Ноћи музеја 2016. посетиоци Галерије РТС-а  моћи ће да виде и радове уметника из Ликовне колоније РТС-а одржане прошле године на Златибору. Учесници традиционалне колоније РТС-а прошле године су: Милан Милетић, Владимир Дуњић. Радуле Бошковић, Велимир Каравелић, Никола Кока Јовановић, Весна Кнежевић, Радомир Кнежевић и Шемса Гавран Капетановић.

МЕЂУНАРОДНА ИЗЛОЖБА АРХИТЕКТУРЕ- Током Ноћи музеја посетиоци Галерије РТС на фотографијама ће моћи да виде који су стандарди у култури становања у свету последњих пет година. Међународна изложба „Становање“, премијерно одржана 2015. у Нишу приказује око 45 објеката из 22 земље са пет континената , на пројектима које потписује више од 70 архитеката.

ИНТЕРАКТИВНА ПОСТАВКА СТУДЕНАТА ФПН: У поставци „Историја кројена пропагандом“ студенти Факултета политичких наука и ове године даће свој допринос Ноћи музеја за посетиоце РТС-а.  Показивање политичких лидера кроз пропаганду, портрете, наступе, говоре, цитате. Разговори минулих епоха у сценографски аутентичном простору...

Прва целина – Антика

Прва соба представљаће антички период, конкретно Стари Рим. Мушка особа биће прерушена у Октавијана Августа, који ће људима делити жито и на тај начин обезбеђивати подршку народа. Тако ће привидно задовољити њихове краткорочне интересе и неважне потребе, желећи да скрене пажњу са далеко важнијих проблема. Две девојке представљаће жене из античког периода, аутентично обучене и смештене у собу која одише духом тог времена.

Друга целина – Средњи век

Поред простора за антику, биће направљена соба која представља период средњег века, и целокупан намештај ће бити из тог времена. У овој соби ће бити мање светлости, како би се дочарало мрачно доба.

У соби ће бити двоје људи, обучено у складу са тим временом, а једно ће представљати папу Иноћентија III.  Биће постављен краљевски трон, а свако ко буде желео да седне на њега биће „крунисан“ од стране папе, чиме ће се омогућити интеракција изложбе.

Поглед средњовековног човека на свет готово је обликовало хришћанство, стога је идеја је да се истакне колики утицај је имала католичка црква на целокупан тадашњи живот.

Трећа целина - Нови век

Ново доба биће смештено у трећој соби. Кључна особа која ће представљати овај период јесте Марија Антоанета. Седеће у раскошној фотељи, испред ње ће бити богати колачи, и све ће одисати луксузом. Поред ње стајаће две девојке – дворске даме, а циљ је да се прикаже раскош у коме је она живела, и остатак народа који је био на ивици беде и сиромаштва .

Четврта целина- Савремено доба

Четврта соба је замишљена као простор који би приказао деловање Хипи покрета. Идеја је да соба буде испуњена цвећем и различитим бојама, јер је то и главно обележје овог покрета. У једном делу ће стајати телевизор на коме ће се емитовати исечци из филмова „Коса“ и  „Вудсток“, уз пригодну музику. Једна особа ће бити обучена у њиховом препознатљивом стилу. Идеја је да се прикаже њихов бунт према америчком потрошачком друштву.

У Ноћи музеја у суботу 21. маја oд 18 часова посетиоци Галерије РТС-а имаће прилику да виде поставку „Историја кројена пропагандом“ уз стручно вођење студената ФПН који су је и осмисли.

Пројекат “Рок музеј“  настао је током 2015. године у оквиру Института за савремену музику, на иницијативу Мирослава Цветковића, Бранимира Локнера, Срђана Стојановића и групе професионалаца и ентузијаста из света рока. Идеја водиља била је да се сачува од заборава и промовише аутентична рок култура са ових простора, која је била доминатни начин изражавања и живота генерација шедесетих, седамдесетих, осамдесетих и деведесетих година XX века.

Институт за савремену музику као невладина и непрофитна организација даје тој идеји један озбиљан тон и научну методологију. Сви досадашњи напори сличне врсте да се од заборава сачува и документује рок култура били су појединачног карактера и без систематичности. Сама чињеница да са наглашеним ентузијазмом успостављање Роок музеја подржава велики број актера историје, као и љубитеља музике у Србији оправдава постојање Института за савремену музику као „кровне“ организације која треба да артикулише, усмерава и промовише ову идеју.

Циљ је да се стално прикупљају и излажу артефакти,  публицистичка грађа, издају књиге, аудио и видео материјали – и то кроз организују догађаја широм Србије. За почетак, Институт намерава да историјат рок музике прати и документује кроз активности на територији Србије. Али пошто је по природи рок култура космополитска, то значи да не могу бити изостављени аутори из земаља бивше СФРЈ чије је деловање било у значајној мери везано за Србију - како по бројности публике и концерата коју су имали, тако и по дискографској активности.

Пре него што Рок музеј добије сталне просторије и ресурсе за свој рад, што је планирано да се деси у току 2016. године, опредељење је да се мисија музеја стално промовише кроз тематске изложбе артефакта у разним градовима земље. Премијерно представљање Рок музеја било је октобра 2015. године у изложбеном простору  “Центра за равнотежу” у Савамали, да би се акција наставила изложбом „Рок музика се слуша и гледа“ у суорганизацији Београда 202, која је била отворена од фебруара до априла 2016. године у холовима и изложбеном простору Радио Београда. Уз пратећи музички програм изложбе ће даље гостовати током јуна 2016. у Нишу и Крагујевцу, док је Нови Сад већ „уписан“ за крај августа и почетак септембра у уметничкој галерији „Изба“. Иначе, стално траје акција прикупљања експоната и грађе за Рок  музеј.

Овде можете погледати / преузети каталог изложбе

У Галерији РТС-а биће представљени најуспешније осликана јаја и ликовни радови на тему Васкрса. Селекцију је извршио редовни професор Факултета примењених уметности Марко Лађушић који ће и прочитати имена 10 најуспешније осликаних јаја и исто толико ликовних радова. За победнике су предвиђене награде.

Као и претходних година и на „Чаролијама“ 2016. године учествују деца свих узраста: од предшколаца до средњошколаца. Настала спонтано, у данима страдања деце током бомбардовања Србије 1999. године, манифестација је настављена наредних година и постала традиција и део програма обележавања Васкрса у Србији. По традицији на дан Васкрса обилазе се деца у болницама и у Дому у Звечанској, а после Васкршње литургије, у 12 часова, у парку Ташмајдан код ресторана „Шанса“ одржаће се такмичење у туцању шареним Васкршњим јајима. Сви такмичари добиће поклон посластичара Београда.

Покровитељи „Чаролија“ су Његова светост патријарх српски господин Иринеј, Скупштина града Београда и Александар II Карађорђевић.

Изложба у Холу РТС-а отворена је до 5. маја. Улаз је слободан, од 10 до 20 часова.

У први план истакнути су, пре свега, појединци, ратници и јунаци, обични српски сељаци, занатлије и малобројна српска интелигенција, која је показала беспримерну пожртвованост у одбрани отаџбине. Изложене су појединачне и групне фотографије  одликованих  заслужних ратника, обичних војника и драматичних призора из борби, ратне белешке ратника, оригинална документна, извештаји,  наоружање, опрема и још много тога што упечатљиво сведочи о страдањима на југу Србије у Великом рату.

Посетиоци први пут могу да виде фотографије које сведоче о путу наших ратника преко Албаније, Крфа, Солуна, Солунског фронта и ослобађању Србије, потом, о свакодневном животу цивила, жена, деце и стараца на окупираној територији, над којима су Бугари починили до тада незапамћене злочине. Страх од глади, болести, интернације, затвора и разних врста малтретирања од стране окупатора, обележио је свакодневни живот огромне већине Срба, оних који су остали у окупираној отаџбини и на својој кожи осећали тешку судбину поробљеног становништва. Цивилно становништво је претрпело велики терор, силовања, паљења, набијања на колац... Подаци су сурови: 1917. године из Моравске окупационе области је интернирано у бугарске логоре око 65.000 лица од 18 до 60 година. У овај број интернираних улази 8.000 девојчица које су Бугари за златан новац, као робље, продали Турцима за њихове хареме. По Рајсовом тврђењу, то су махом била женска деца од десет до петнаест година. Од масовних убистава интернираних треба навести ликвидацију једног конвоја од око 600 деце из лесковачког краја у околини Софије и конвоја од 1000 цивила, 17. априла 1917. године, како се  наводи у извештају анкетне комисије. Посебно су потресне фотографије убијених у Сурдулици и Араповој долини  код Лесковца, са унакаженим телима цивила.

Изложба је обогаћена примерцима униформи српске војске, као и посебно одабраним оружјем којим су се борили ратници са овог простора.

Најзад, изложени су лични предмети, документа и фотографије избеглих који су били смештени у колонијама и азилима у  Француској, Великој Британији, Италији, Грчкој и неутралној Швајцарској.

О бугарским злочинима међународна комисија је, поред осталог, констатовала следеће:

"Све страхоте најстрашнијих раздобља људске историје, за које се веровало да су престале заувек, поново су ускрсле у делу Србије којим су прокрстарили Бугари. Овде нису само убијани људи и жене, већ су вршени сви видови мучења и спроведени су и облици садизма, као што је набијање на колац, што су измислили Турци, убијање натенане спаљивањем на људождерски начин, силовање мајки у присуству кћери или кћери у присуству мајки, предаја жена на блуд с псима, сакаћење полних органа...
Ова мучења објашњавају се не само великом мржњом Бугара према Србима и њиховим злочиначким нагонима, него још и тиме што су Бугари желели да своју жртву пре убијања опљачкају. Да би се од ње изнудила што већа сума новца, жртва је стављана на муке."

( Rapport de la Commission interable su les violations des convertions dе la Haye et du Droit interational en général, commises de 1915-1918. Par les Bulgares en Serbie occupee, Paris, 1919. стр. 4 и 11.)

Већ неколико годинa регионaлнa упрaвa Великопољског војводствa интензивно рaди нa популaризaцији и чувaњу успомене нa догaђaје који су пресудно утицaли нa ток и исход Другог светског рaтa. Од 2009. године регионaлнa упрaвa оргaнизује, кaко у земљи тaко и у инострaнству, изложбе о доприносу пољских криптологa сaвезничкој победи у Другом светском рaту.  Изложбу су досaд имaли прилику дa виде грaђaни Велике Бритaније, Холaндије, Белгије и Итaлије, a зaхвaљујући сaрaдњи између Амбaсaде Републике Пољске у Беогрaду и Јaвне медијске устaнове Рaдио-телевизијa Србије, од 4. фебруaрa до 4. мaртa 2016. могу да је виде и грaђaни Србије. Изложбa у Холу РТС рaзоткривa још једну зaгонетку 20. векa причом испричaном нa 20 плaкaтa сa репрезентaтивним фотогрaфијaмa.

У Првом светском рaту се покaзaло дa трaдиционaлне ручне методе шифровaњa нису прaктичне. Зa рaзлику од човекa који уме и дa погреши, мaшинa гaрaнтује брзину, прецизност и сигурност шифровaњa и читaњa порукa, тaко дa су Енигму користили у Рaјхсверу и кaсније, током Другог светског рaтa, у Вермaхту. Шербијусовa мaшинa, којa је нудилa неверовaтaн број комбинaцијa, превaзишлa је све спрaве и методе зa које су криптолози тог временa знaли.

Још пре него што је избио Други светски рaт, официри пољских оружaних снaгa прешли су сa стaрих лингвистичких методa нa мaтемaтичке. У Познaњу, глaвном грaду Великопољске, нa Универзитету је оргaнизовaнa специјaлистичкa обукa зa млaде мaтемaтичaре с циљем дa се међу њимa изaберу нaјспособнији криптолози. Први успешни покушaји рaзбијaњa шифри немaчке мaшине зa шифровaње Енигмa десили су се у Великопољској.

Није случaјно што се курс одржaвaо нa Универзитету у Великопољској. Пре Другог светског рaтa овaј регион грaничио се с Немaчком и његови стaновници су углaвном знaли језик својих зaпaдних суседa. Тaко су Мaрјaн Рејевски, Хенрик Зигaлски и Јежи Ружицки постaли глaвни aктери узбудљивих догaђaјa који су уследили. Млaди криптолози су првих неколико годинa рaдили у Познaњу, у војном одсеку зa послове шифри. Ту је почелa њиховa aвaнтурa у одгонетaњу Енигме.

Овде можете погледати/преузети каталог изложбе

На изложби „Померање граница“ у организацији УЛУПУДС-а у галеријском простору РТС-а  учествује 19 излагача са 25 експоната, један координатор програма радионица, 6 предавача и једна  етно- џез група. Додељује се прва, друга и трећа награда од стране стручног жирија.

Циљ овог пројекта је да, на различите начине, прикаже и приближи широкој публици нове аспекте актуелног уметничког истраживања. Тежиште пројекта је на оживљавању уметничке сцене и у привлaчењу младих стваралаца атрактивном, али довољно широком темом. Концепт и савремни израз били су кључни елементи, са наумом  уметничког промишљања у области текстила и одевања. И то, не нужно утилитарног. Штавише!

Представљање концептуално и ликовно сродног потпројекта “Фемина 8” групе аутора, чланова ДЛУМ-а (Друштво ликовних уметника Македоније) ауторски потписује Јана Манева-Чупоска. Пројекат “Фемина 8” тематски третира феминологију на један савремени ликовни медијум, те отуда идеја да се ова два пројекта заједно промовишу презентацијом на српској и македонској ликовној сцени.

Пратећи програм изложбе "Померање граница II"

уторак, 12. јануар 2016. у 19 часова - концерт Драгомира Миленковића и групе "Хазари"

У прилог томе колико је ова изложба из године у годину свежија, инвентивнија и храбрија у изразу говори њен континуитет и дуговечност од скоро четири деценије  којом се мало која изложба може похвалити.

Маја Шкаљац Станошевић

историчар уметности

Абдуламер Ал-малики, члан синдиката и удружења ирачких стваралаца, активни је члан у више асоцијација, као и друштвених заједница. До сада, имао је више од шеснаест самосталних изложби у разним деловима света, добитник је више од педесет награда, медаља, повеља и захвалница.

Освојити златну олимпијску медаљу је остварење свега онога што млад човек пожели када закорачи на спортску стазу. То је круна каријере и обезбеђено место у галерији спортске бесмртности..

Ми у одбојци смо 1. октобра 2000. године досањали и доживели најлепши спортски тренутак. У Сиднеју смо стали на Олимп! Покорили смо планету игром и знањем, освојили свет срцем. Показали смо да географски мале земље могу стићи на врх. Тако смо охрабрили многе, поставши њихов путоказ, нада и надахнуће. Доживели смо нешто о чему се машта, нешто због чега бављење спортом представља најлепшу, најзахтевнију, можда и најтежу ствар данас.

Прво одбојкашко злато освојено на Олимпијским играма 2000. резултат је рада не само генерација које су веровале да ће уз лепоту одбојке доћи и врхунски резултати, него је и потврда да заједничке храбре одлуке, вера у визију за остварење циља и сна - чине основни покретач развоја спортисте.

Ови момци који су освојили прво одбојкашко злато и чланови стручног штаба, сви они заслужили су изузетну почаст и своје место у сећању свих оних којима је одбојка у срцу. Они су победници Олимпијских игара, али они су и шампиони јунаштва, човекољубља, хуманости и људскости.

Данас, 15 година након тог фантастичног успеха, сигуран сам и верујем да долазе неки нови млади одбојкаши који управо гледајући своје одбојкашке узоре и слушајући мит о њима знају да су снови оствариви.

Најважније је веровати у своје снове, па онда неки нови Сиднеј неће остати недосањани сан.

Александар Боричић, председник Одбојкашког савеза Србије

На изложби посвећеној великом јубилеју, Ристићева је у једној од најстаријих сликарских техника „secco“ насликала портрете хероја Херцеговине. Устаници чији се портрети сликају су војвода гатачки Богдан Зимоњић, војвода црногорски Пеко Павловић, војвода невесињски Петар Радовић, војвода билећки Глигор Милићевић, харамбаша гатачки Стојан Ковачевић, харамбаша невесињски Перо Тунгуз, војвода баљски Максим Баћевић, војвода требињски Мићо Љубибратић, војвода требињски aрхимандрит Милентије Перовић, војвода билећки Мрдак Лубурић, алај барјактар све херцеговачке војске Јовица Зиројевић, командир доњо невесињског батаљона Кико Стевановић, капетан невесињски Трипко Грубачић, командир горнњо невесиљског батаљона (после погибије Тривка Бухе) Бошко Гузина, командир горњо невесињског батаљона Тривко Буха, невесињац Алекса Jакшић, харамбаша никшићки Мило Јововић, сердар Мијат Радовић, поткомандир Јован Гутић, добровољац из Холандије грофица Јохана Меркус.

Јохана Меркус, холандски добровољац, принцеза и ратница је волела Србе. Њен портрет је један од радова ауторке. Међу херцеговачке устанике Меркусова је дошла преко Дубровника у штаб Мића Љубибратића. Доказала се у борби и као медицинска сестра. Срби су је звали Јована а поједини хроничари српска Јованка Орлеанка.

Узроци устанка „Невесињска пушка“ су дубоки и свестрани. Док су слободне европске земље имале парламентарну демократију, Херцеговина се гушила у крви од турске тираније. Почео 27. јуна (9. јула) 1875. године у Невесињском крају и представља један  од најсудбоноснијих догађаја у историји (југо) источне Европе у 19. веку.

Научноистраживачки рад развијао се претежно у оквиру основне делатности Института: домаћи и страни радови, њих преко 100, односе се на области технолошког развоја, основних истраживања и интегралних и интердисциплинарних истраживања. Неки од њих су: „Мобилно становање”, „Просторни развој сеоских подручја и насеља Србије”, “Индустријализација грађења и архитектонска својства зграде”, „Планирање и уређење простора у зонама великих структуралних промена на примеру РЕИК Колубара”, „Одрживи развој планинских подручја Србије”, „Приступ и концепт за израду Стратегије просторног развоја Србије”, „Просторни, еколошки, енергетски и друштвени аспекти развоја насеља и климатске промене - међусобни утицаји”, „Примена европских искустава у планирању”, Мултидисциплинарна истраживања одрживог развоја”, “Развој, просторно уређење и коришћење магистралних инфраструктурних коридора у Србији”, “Одрживи просторни развој Подунавља у Србији”, „Обнова стратешког истраживања мишљења и управљања у области развоја”. Међународни пројекти су: ESTIA/SPOSE „Observatory for Spatial Planning аnd Enviroment in Southeas+Europe” TURaS Transitioning towards Urban Resilience and Sustainability”. Многа од наведених научних истраживања су први пут спроведена у Србији и примењена у архитектури, урбанизму и просторном планирању.