Пријаве се могу поднети најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка, односно до поноћи 3. октобра (локално време у Србији), односно до 03. октобра до 18 часова по локалном времену у Вашингтону.

За гласање у иностранству потребно је поднети пријаву, без обзира на то да ли су се грађани пријављивали за гласање на ранијим изборима.

"Попуњен и потписан формулар, заједно са копијом важећег пасоша или личне карте, односно очитану личну карту са чипом, потребно је доставити Амбасади Србије у Вашингтону на e-mail izbori@serbiaembusa.org; путем поште слањем захтева на адресу Амбасаде или лично у просторијама Амбасаде, радним данима, од понедељка до петка, од 09:00 до 17:00 часова", наведено је у обавештењу на сајту Амбасаде.

Адреса Амбасаде је Embassy of the Republic of Serbia, 1333 16th Street NW, Washington DC 20036.

Из Амбасаде додају да уколико се грађани одлуче да шаљу пријаву за гласање у иностранство електронским путем, моле се да да комплетна документација буде у форми скенираног фајла, у имејлу додата као прилог (attachment) и у ПДФ формату.

Амбасада Србије у Лондону такође је објавила обавештење у коме се наводи да држављани Србије који имају бирачко право, а нису уписани у јединствени бирачки списак (ЈБС) неопходно је да поднесу захтев за упис у ЈБС у Србији истовремено са захтевом за упис у бирачки списак података да ће бирач гласати у иностранству.

Захтев за упис у ЈБС се може поднети и директно преко портала еУправе, уколико особа има налог на порталу еУправе и истом приступа квалификованим електронским сертификатом или путем мобилне апликације ConsentID.

Држављани Србије који имају бирачко право, а уписани су у јединствени бирачки списак у Србији могу да поднесу захтев за упис у бирачки списак података да ће бирач гласати у иностранству.

Уз уредно попуњен и потписан захтев потребно је приложити и копију важеће биометријске личне карте Републике Србије или копију важећег биометријској пасоша Републике Србије.

Захтеви се достављају Амбасади Србије у Лондону на e-mail:izbori.london@mfa.rs или алтернативно се могу доставити лично или препорученом поштом на адресу Амбасаде - 28 Belgrave Square, London, SW1X 8QB).

Из Амбасаде Србије у Немачкој поручују грађанима да пре пријаве провере које је дипломатско-конзуларно представништво надлежно за њих (Берлин, Франкфурт, Минхен, Диселдорф, Штутгарт или Хамбург) и да на основу места боравка у Немачкој поднесете пријаву.

На овај начин моћи ће да гласају у најближем дипломатско-конзуларном представништву Србије.

 Држављанин Србије може гласати у иностранству само ако је уписан у Јединствени бирачки списак Републике Србије.

Уколико није уписани у бирачки списак, треба прво да поднесе Захтев за упис у Јединствени бирачки списак Републике Србије, а истовремено и да попуни и поднесе и други Захтев за гласање у иностранству.

Поред захтева, потребна је и копија прве странице важећег пасоша или обе странице важеће личне карте или очитана важећа лична карта Србије уколико има чип.

Уколико су грађани уписани у Јединствени бирачки списак, треба да поднесу само Захтев за гласање иностранству.

Захтев се може поднети путем мејла: izbori@botschaft-serbien.de, лично у Амбасади (радно време са странкама: 09,00-13,00), путем поште-адреса: Botschaft der Republik Serbien, Taubertstr. 18, 14193 Berlin.  

Амбасада Србије у Црној Гори наводи у саопштењу да сви држављани Србије који имају пријављено пребивалиште у Србији и који своје бирачко право желе да остваре у Црној Гори - Амбасади Републике Србије у Подгорици, који поседују важеће документе Републике Србије- пасош или личну карту имају право да поднесу Захтев за упис у бирачки списак података да ће бирач гласати у иностранству.

Попуњен и потписан образац Захтева са копијом личног документа се Амбасади Србије у Црној Гори може доставити на један од следећих начина: лично - доласком у представништво на адреси Булевар Ивана Црнојевића 10, путем поште, телефакса: +382/ 20-664-301 или електронским путем на адресу: embassy.podgorica@mfa.rs, podgorica.konzularno@mfa.rs.

За додатне информације заинтересована лица се могу обратити Амбасади Србије у Подгорици, Булевар Ивана Црнојевића 10, путем поште, телефакса: +382/ 20-664-301 или електронским путем на адресу: embassy.podgorica@mfa.rs, podgorica.konzularno@mfa.rs.

Амбасада Србије у Републици Северној Македонији саопштила је да грађани захтев за гласање у иностранству могу поднети Амбасади Србије у Скопљу.

Попуњен и потписан захтев, заједно са копијом важећег пасоша или личне карте, односно очитану личну карту (за личне карте са чипом), потребно је доставити Амбасади Републике Србије у Скопљу: e-mail consulate.skopje@mfa.rs или лично у периоду од 08:30 до 16:30 часова.

Адреса Амбасаде Републике Србије је Самоилова бр. 34, 1000 Скопје, Република Северна Македонија.

Обавештења су до сада објавиле и амбасаде Србије у Бугарској и Швајцарској.

Министарства државне управе и локалне самоуправе саопштило је у четвртак да држављани Србије који имају боравиште у иностранству могу до 3. октобра у поноћ поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упишу да ће, на предстојећим ванредним парламентарним изборима заказаним за 25. октобар, гласати и искористити своје бирачко право у иностранству.

Аврам Федорович Јофе, руски физичар и члан Академије наука СССР-а је у октобру 1955, неколико месеци након Албертове смрти, објавио чланак посвећен успомени на Алберта у водећем руском журналу за физику. Он је написао да су у септембру 1905. у Аналима физике објављена три чланка која су утемељила три основна принципа на којима се развијала физика 20. века. Судбина је уредила да Јофе те 1905. ради као асистент код Вилхелма Рендгена који је тада био у уређивачком одбору Анала физике, те је читао радове пре објављивања. Јофе пише да је тада видео сва три епохална рада чији је аутор био извесни „Ајнштајн-Марић“, до тада непознати службеник у Заводу за патенте у Берну.

Брачни пар Ајнштајн поново (по други пут) долази у Србију у септембру 1907. Када су стигли у Нови Сад, нова кућа Марићевих већ је красила Кисачку бр. 20.

Алберт је обожавао да се вози трамвајем по „српској Атини,“ како су звали Нови Сад. Без водича, потпуно сам, упознао је град, док је Милева често остајала код куће у разговору са мајком и сестром Зорком. Предвече би Алберт, Милева и син Ханс заједно шетали по граду, док је Алберт фото-апаратом забележио многе дивне тренутке. Тај Албертов фото-апарат и необична лула са дугом дршком данас се налазе у Србији, у Музеју града Новог Сада.

Са Милевиним братом – Милошем, Алберт је неколико пута посетио елитну кафану хотела „Царица Јелисавета", где су се састајали са Милошевим пријатељима, међу којима је био и др Александр Моч, председника Матице српске.

Ова луксузна кафана била је традиционално место окупљања аристократије и отменог света. Милева је понекад одлазила у кафану са мужем и братом, волела је да слуша музику и да се весели. По писању мр Живка В. Марковића, наручивала је народне песме по свом избору, а омиљена јој је била „Кад те видим на сокаку познајем те по кораку… Ходи, ходи, моје луче, за тобом ми срце пуче“. Једне вечери је током разговора, Алберт рекао присутнима: „Моја је жена мени потребна. Она мени решава све математичке проблеме“, а Милева се сагласила са његовом изјавом.

Они поново долазе у Србију у септембру 1913. Био је то Албертов трећи долазак у Србију, пети за Ханса и први за малог Едуарда. Сви су се обрадовали овој посети, а Милевини родитељи нарочито – овога пута видели су оба унука!

Милева и Алберт су синове оставили у Новом Саду и са Милевиним оцем отпутовали у Каћ 15. септембра. Понешто су заједнички писали и озбиљно разговарали, што је осталима на салашу било прилично досадно. Највероватније су радили на припреми Албертовог предавања у Бечу. Она је умела снажно да утиче на њега – да прионе на рад, да му се сав преда. По властитом признању, Алберт радних навика никада пре Милеве није имао.

Када би Милева одлучним гласом (примера ради) предложила паузу, сели би на бицикле и сатима се возили по војвођанској равници… Посетили су Тител неколико пута, да Милева посети своје родно место и породицу Ружић, где се фотографисала са својим нећаком (Емил Ружић, рођ. 1913) у наручју. Били су и на венчању Милевиног рођака (Милевин брат од тетке Ђулке – Мија Мишков) у селу Вилову, на пола пута између Каћа и Титела.

Већ 20. септембра Алберт и Милева су се дописницом јавили пријатељу у Цирих. Алберт је написао: „Драги господине, од понедељка сам овде у сеоској тишини код моје таште и таста… Сутра са женом путујем за Беч. У уторак имам наступ на трапезу (предавање). Затим ћу посетити неке рођаке у Немачкој, а у Цирих се враћам почетком октобра.“

И тако су Алберт и Милева, пет година након отварања хотела Москва у Београд коначили у престоници. Међутим, и данас се апартман у хотелу Москва зове „Алберт Ајнштајн“ уместо „Милева и Алберт Ајнштајн“.

Један од важних септембарских догађаја у њиховом животу свакако је било крштење њихових синова у Николајевском храму преко пута Кисачке улице, бр. 20. Црквени обред је обавио парох Теодор Милић, а кум на крштењу био је познати новосадски лекар др Лаза Марковић, звани Мргуд. Лист Застава је о томе извештавао 23. септембра 1913.

Милевини родитељи су повремено финансијски помагали ћерку и зета. Писали су им: „Ми смо се договорили да се ви задовољите с' тим да вам пошаљемо 1.000 круна, па ви тамо купите, по вашој вољи…“ Од тог новца, млади супружници су купили две софе, две столице и сто на развлачење, а то стоји у бележници трговца намештаја из Берна од 24. септембра 1908.

Када је у августу 1929. Алберт дошао у Цирих на 16. Конгрес циониста, као потпреседник тог удружења, недељу дана је боравио код Милеве и свима се хвалио: „Одсео сам код прве жене!“ Били су разведени већ 10 година...

Убрзо након тога, ћерка Руже Шај пише Милани Бота Стефановић из Цириха 2. септембра 1929: „Мица се помало одмара, била је сва уморна од тих многобројних посета за време ционистичког конгреса.“ Иначе, Ружина ћерка Ева је код Милеве похађала часове клавира и тврдила да никада није јела тако укусне крофне као код тетка Мице.

Због прогона Јевреја у Хитлеровој Немачкој, Алберт је 9. септембра 1933. прешао у Енглеску, а неколико недеље после тога је са Елзом (другом супругом, која му је била сестра од тетке, прво колено), у највећој тајности отпутовао у Америку. Са њима су отпутовали и млађа Елзина ћерка Маргот са супругом и Албертова секретарица Хелен Дукас.

"Било је достојно и велелепно сабрање, на којем смо могли да се поново сретнемо са бројном браћом и сестрама из разних крајева, што нас посебно радује. Могло је и требало нас је бити много више, али смо у сваком тренутку имали осећај да смо тог дана на правом месту у право време, баш где и требамо да будемо.

Посебно нас радује што су многи први пут посетили споменик Диани Будисављевић, који смо пре годину дана даровали манастиру Јасеновац. Међу њима и група ђака средње школе из Холандије која је у оквиру пројекта из историје боравила у Босни и Херцеговини и у Славонији (Хрватској)", кажу чланови организације СПОЈИ.

Са њима је био и Леонардо Рашица из Бразила, Дианин праунук, који ће 20. септембра бити почасни учесник Шетње сећања у Инзбруку.

Чланови организације СПОЈИ разговарали су и са ученицима из Холандије, међу којима је био и млади Американац, и упознали их са страдањем српског народа, као и ликом и делом Диане Будисављевић.

Истичу да им је била посебна част да упознају оца Јована Шаулића, учесника првог празничног сабрања Светих новомученика Јасеновачких које је одржано давне 1984. на том светом страдалном месту.

Вече је отворила дванаестогодишња виолинисткиња, добитница кантоналних награда, Марта Адамовић нумером "Пукни зоро".

На самом почетку, председница Удружења ликовних уметника Урош Предић Швајцарска, Марија Баришић срдачно је поздравила све госте, и истакла да су уметници поносни да имају прилику да се након петнаест година поново представе у нашој амбасади у Берну.

После њених топлих речи добродошлице, уследио је кратак културни програм.

Гостима су представљени исечци из филма "Урош Предић: Живот посвећен лепоти и уметности" Галерије Матице српске, своју поезију на тему "Време" уз пратњу гитаристе Ива Трајковића прочитала је чланица, Моника Alexia, а приказан је и колажни филм Марије Баришић о раду актуелних уметника, као и о досадашњим активностима удружења.

Пред сам крај његова екселенција, амбасадор Иван Трифуновић обратио се свим гостима захваљујући се на богатом програму и указао на важност уметности у достојанственом представљању нашег народа у иностранству.

Једно од изненађења вечери био је калиграфски поклон гостима. Душан Мишић, младих уметник који се посвећено бави средњовековном калиграфијом првих сат времена исписивао је имена гостију на пергаменту и тиме допринео да успомена на ово вече културе у Амбасади Републике Србије у Берну остане још упечатљивија.

Већ сам улаз у свима познату зграду амбасаде привлачио је изванредном скулптуром и графичким дизајном урамљеног плаката – гости су имали утисак да улазе у неки уметнички павиљон, а не у амбасаду. О идеји и реализацији ове вечери сазнајемо од Марија Баришић, председнице удружења:

"Бавили смо се концептом времена и тако је настала идеја да направимо најкраћу изложбу до сада и створимо догађај за памћење. Ово није била обична изложба, већ један мултимедијални догађај. Желели смо да гости науче нешто из историје уметности, да имају интерактивни контакт са уметницима, као и да виде део нашег дугогодишњег рада – од презентације на великом екрану до спорих потеза калиграфског рукописа на пергаменту, перфектно исписаних те исте вечери.

Мене лично највише је радовао контакт са новим уметницима заинтересованим да нам се придруже, а моје омиљене слике те вечери биле су призори деце и младих испред наших дела, који покушавају да их „одгонетну". То чини ову нашу инспирацију временом још дубљом и значајнијом и помера њене границе."

Након програма гости су могли да погледају изложбу 15 уметника. Уз изворну српску музику и закуску имали су прилику да међусобно размене утиске, али и да се обрате ауторима дела и сазнају нешто више о истима.

Од посетилаца сазнајемо да нашим суграђанима у Берну недостаје више оваквих догађаја, а уметници и гости су за овај међусобни сусрет имали само речи хвале.

О томе како је постао претходница српског и европског неосимболизма и модернизма у српским, југословенским и европским оквирима и о његовом великом делу говоре – академик Јован Делић и песникиња Злата Коцић.

Уредник емисије је Владан Ракић

Редитељ Драгица Гачић

Монтажер Марија Арсенијевић

Продуцент Срђан Праљак. 

„Четврту годину заредом овај велики национални празник обележавамо заједно са нашим народом ван Србије. После Франкфурта, Минхена и Беча, данас смо овде. Важно нам је да најважније датуме наше државе и нашег народа обележавамо и са нашим сународницима који живе ван Србије, јер где год да живимо и колико год километара било између нас, припадамо истом народу“, рекао је Милићевић.

Он је истакао да српска тробојка није само симбол државе и сећање на славне странице националне историје, већ и знак припадности и веза између генерација.

Међу нашим људима у дијаспори има оних који су из Србије отишли пре тридесет или четрдесет година, оних који су отишли пре десет или двадесет, оних који су дошли недавно, али и много младих који су рођени и одрастају ван Србије. Различите су животне приче, али је оно што нас повезује исто. Наша је заједничка одговорност да године и километри не ослабе везу са Србијом“, нагласио је министар.

Посебно је поручио да Србија жели да младе генерације у дијаспори познају свој језик, порекло, историју и културу и да Србију не доживљавају само као земљу својих родитеља, бака и дека.

„Припадност једном народу не престаје преласком границе. Не престаје ни после десет, двадесет или педесет година и не мора да престане ни у другој или трећој генерацији“, рекао је Милићевић.

Министар је упутио и јасну поруку онима који размишљају о повратку у Србију.

„Србија жели и ваш повратак. Не као обавезу и не као услов да бисте били део свог народа. Желимо да Србија буде земља у коју можете да се вратите онда када то пожелите - не само место у које долазите на одмор, већ место у којем можете успешно да наставите свој живот. Наш посао је да повратак у Србију не буде само жеља, већ реална животна могућност. Врата Србије су вам отворена“, поручио је Милићевић.

Осврћући се на актуелни друштвени амбијент у Европи и свету, Милићевић је рекао да се поново чују гласови који људе деле према томе одакле су дошли, где су рођени, како се презивају или којем народу припадају и да је управо зато важно да српски народ буде још повезанији.

„Желимо да наши људи буду добри и успешни грађани земаља у којима живе, да доприносе друштвима у којима су створили своје домове и буду поштовани по свом знању, раду и резултатима. И да истовремено буду поносни на то што су Срби. Једно другом не противречи“, истакао је министар.

Милићевић је поручио да Дан српског јединства, слободе и националне заставе није само празник прошлости, већ и празник будућности српског народа.

„Питање је шта ћемо оставити генерацијама које долазе после нас - само причу о Србији или живу везу са Србијом. Наш избор мора бити јасан: да будемо што ближи, да једни другима помажемо и да оно што смо наследили од својих предака сачувамо и предамо својој деци“, рекао је Милићевић.

Он је обраћање завршио поруком српском народу широм света:

„Ма где живели, Србија вам је близу. Србија вас никада неће заборавити. Србија рачуна на вас. И Србија вас увек чека.“

Култура старења није само прича о годинама и борама, већ огледало једног друштва које нам показује како се односимо према онима који су га изградили. Тим поводом, професор Димитрије Јаковљевић, неурохирург и геријатар из Финске који је десети пут на конгресу, довео је своје колеге, истакнуте европске стручњаке. То су проф. др Томас Мунсер, председник Европске академије за геријатрију и професор емеритус Јоуко Лаурила, стручњак ког је Финско удружење геријатара прогласило за лекара године.

Испратили смо и предавање проф. др Дејане Поповић са чувене Мејо клинике у Рочестеру и сазнали колико вештачка интелигенција помаже у превенцији болести срца.

Изузетно интересовање јавности изазвала су предавања наших експерата који су припремили излагање о лечењу гојазности, проф. др Милутина Булајића, гастроентеролога из Рима и проф. др Зорана Ражнатовића, хирурга из Норвешке. У сали није било ниједног слободног места.

На конгресу је пажња посвећена и душевном здрављу јер геополитичке поделе, ратни сукоби и технолошки напредак диктирају пребрз темпо живота и остављају последице на глобално друштво. Ситуацију анализира проф. др Тамара Џамоња Игњатовић, клинички психолог.

Посебно је занимљив одговор наших лекара на питање - шта су са собом понели из Србије у свет...

Покровитељи Конференције српске медицинске дијаспоре су принцеза Катарина и престолонаследник Александар Карађорђевић а подршку су пружили Министарство здравља Републике Србије, Лекарска комора Србије, Српско краљевско медициско удружење и Краљевски медицински одбор.

Уредник емисије Тамара Дрезгић
 

„За мене, као министра задуженог за односе са нашим народом ван Србије, али и за Владу Републике Србије, важно је и представља својеврстан императив да велике националне празнике не обележавамо само у Србији, већ и заједно са нашим сународницима ван матице. Управо зато сам вечерас овде са вама“, рекао је Милићевић.

Он је истакао да српска тробојка представља много више од државног и националног симбола.

„Када видимо српску тробојку, не морамо једни другима да објашњавамо шта она значи. У њој препознајемо своју историју, своје претке, своју културу, борбу за слободу и припадност истом народу. Застава је видљиви знак нечега што је много дубље и важније - свести о томе ко смо“, поручио је министар.

Милићевић је нагласио да српско јединство подразумева и конкретну бригу једних за друге.

„Српско јединство је свест да припадамо истом народу, да нас повезују језик, вера, култура, историјско памћење и заједничка одговорност за будућност. Оно значи и да бринемо једни о другима, да се међусобно подржавамо и да сваки Србин, где год живео, зна да у Србији има своју матицу и ослонац“, рекао је Милићевић.

Посебну поруку упутио је Србима у Црној Гори, нагласивши да Србија жели да они буду успешни, поштовани и равноправни грађани државе у којој живе, али и да слободно и са поносом чувају свој национални идентитет.

„Желимо да Срби у Црној Гори овде граде своје породице, развијају своје послове, школују своју децу и са оптимизмом гледају у будућност. И исто тако желимо да слободно чувају свој српски језик, веру, културу и традицију. Нико не би смео да буде стављен пред избор између тога да буде лојалан држави у којој живи и права да буде оно што јесте“, нагласио је Милићевић.

Он је додао да Србија поштује све државе у окружењу и жели им стабилност, напредак и успех, али да је природно да истовремено са посебном пажњом прати положај српског народа и буде уз њега.

Говорећи о очувању националног идентитета, Милићевић је посебно указао на улогу Српске православне цркве, која је, како је рекао, кроз векове чувала не само веру, већ и српски језик, име, културу, историјско памћење и осећај припадности.

Током свечаности, Удружење Срба Берана и Андријевице уручило је министру Ђорђу Милићевићу плакету за досадашње ангажовање и допринос подршци српском народу и очувању његових веза са Србијом.

Милићевић је на крају поручио да јединство не сме да остане само порука великих празника, већ мора да се огледа у међусобној подршци, повезивању и бризи о генерацијама које долазе.

„Нека нас наша тробојка не подсећа само на оно што смо наследили, већ и на оно што смо дужни да оставимо својој деци - народ који зна ко је, који чува своју слободу, који брине о својима и који зна да је јединство једна од његових највећих снага“, закључио је Милићевић.

Певајући на италијанском језику, наши и кинески извођачи донели су комичну оперу која је затресла сцену Беча давне 1786. године на много начина: садржајем који је критиковао тадашњу аристократију, који је отварао питања на тему мушко женских односа а при томе доносећи прелепу музику, ванвременске арије и увертиру.

У емисији говори већина учесника ове продукције. Своје утиске испричале су студенткиње оперског певања са универзитета у Пекингу, њихова професорка, затим оснивач удружења Гипак које организује ову врсту мастеркласа, већ трећу годину за редом, и наши учесници.

Уредник емисије је Тијана Паунковић

Монтажер Марија Арсенијевић

Редитељ Ернестина Глигоријевић.

Пројекција је заказана у четвртак, 1. октобра, у биоскопу Urania CEEnema са почетком у 20 часова. Овогодишње издање фестивала свечано ће отворити редитељ Желимир Жилник.

Adria Film Fest је ове године конципиран као четвородневни филмски фестивал у оквиру кога ће укупно бити приказано дванаест филмова, који представљају најзначајнија кинематографска остварења из Србије и региона.

Учеснике Скупштине поздравили су изасланик Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија, викарни епископ топлички, господин Петар Богдановић, министар у Влади Србије задужен за дијаспору Ђорђе Милићевић, као и више организација, прималаца помоћи Фонда.

Извештаје о раду Фонда и Фондације за стипендирање талената из математичких и техничких наука „Сања Миленковић" поднели су др Љиљана Вернер (Хановер, Немачка), председница Управног одбора, Слободан Аћимовић, председник Надзорног одбора, као и Славко Вејиновић, управитељ Фондације „Сања Миленковић".

У Извештају и током расправе истакнуто је да Фонд, као добровољна хуманитарна организација, већ 27 година пружа несебичну помоћ матици, како у отклањању последица поплава, пожара и других природних непогода, тако и у решавању најтежих појединачних хуманитарних случајева. При свему томе, Фонд увек приступа српском народу као целини, укључујући његове делове у Републици Српској (БиХ), Хрватској и Црној Гори.

Приоритет има пружање хуманитарне помоћи српском народу у покрајини Косово и Метохија, који је изложен систематском етничком чишћењу и кршењу основних људских права. Закључено је да ће се наставити пружање редовне месечне помоћи народним кухињама у покрајини, које се одвија непрекидно пуних 11 година.

Приоритет у пружању помоћи такође ће имати сиромашне породице са више малолетне деце. Фонд ће наставити да помаже Удружења породица деце са инвалидитетом, којима годинама пружа подршку.

Фонд је добровољно Удружење, основано 1999. године добровољним прилозима српског расејања, а за хуманитарне потребе користи само приходе од камате и нових прилога. Скупштина је одала признање члановима и пријатељима Фонда који настављају да прилажу донације и изразила наду да ће се круг приложника ширити.

У свом раду Фонд сарађује, са локалном самоуправом, надлежним државним органима и  Српском православном црквом и надлежним државним органима.

Од нерешених питања, у дискусији је поменуто да и даље нису враћена својевремено блокирана средства Фондацији „Сања Миленковић", у износу од око 130 хиљада евра, те да напоре за решавање овог питања треба наставити у сарадљи са представницима надлежних државних органа.

Указано је, такође, да Фонд још увек нема своје пословне просторије, као и да треба преиспитати досадашње пореске обавезе које у великој мери смањују средства намењена хуманитарној помоћи.

Изнет је предлог за оснивање министарства за дијаспору. Изражено је задовољство што се идеје Фонда, покренуте 1999. године, о изградњи Српског дома и Меморијала српским жртвама геноцида у 20. веку реализују одлукама Српског сабора, одржаног 8. јуна 2024. године, као и одлукама Владе Србије.

Скупштина је изразила захвалност патријарху српском Порфирију на пријему делегације Фонда и на његовом благослову за планове рада у наредном периоду. Фонд дијаспора за матицу је ранијом одлуком патријарха проглашен за добротвора Храма Светог Саве.

Скупштина је потврдила одлуку Управног одбора Фонда о новој донацији за завршетак радова на Храму Светог Саве.

Петог септембра промоција је одржана у Брумундалу у организацији Удружења Срба „Косово и Метохија“; 6. септембра у Ослу у организацији Српског академског друштва; 7. септембра у Бергену у организацији Фондације "Крвави пут"; 8. септембра у Ставангеру у организацији удружења Срба „Иво Андрић“.

9. септембра промоција се одржава у  Кристиансанду у организацији српског удружења "Српски корени“, а 10. септембра  у Тонсбергу, у  организацији удружења Срба „Свети Сава“.

Кнут Фловик Торесен представља ретку појаву међу страним ауторима – човека који о Србима пише са искреним поштовањем, емпатијом и дубоким разумевањем њихове историје и страдања. Својим истраживачким радом годинама се бави судбином српских логораша депортованих у Норвешку током Другог светског рата, враћајући у јавно сећање људе и догађаје који су деценијама били недовољно познати.

Његова нова књига представља драгоцен допринос очувању историјске истине и сећања на жртве. Књига прати судбину Срба из тадашње Независне Државе Хрватске, који су током геноцида 1942. године прошли кроз масовне прогоне, убиства и депортације, да би као заробљеници били послати на север, у немачке логоре у Норвешкој. За многе од њих депортација у Норвешку била је готово сигурна смрт.

Кроз историјске изворе и сведочанства преживелих, Торесен осветљава једно од мање познатих поглавља норвешке ратне историје – судбину српских логораша који су из Јасеновца и других логора и стратишта депортовани у Норвешку, међу њима и у логор смрти Беисфјорд код Нарвика.

Посебна вредност Кнутовог рада јесте у томе што не говори само о историјским чињеницама, већ даје глас жртвама и чува сећање на њихово страдање, достојанство и храброст. Својим делима Кнут Фловик Торесен гради мост између Норвешке и Србије и показује да истина и сећање припадају свима.

Емисија доноси и причу о шестодневној посети Његовог Краљевског Височанства принца наследника Филипа Карађорђевића, принцезе Данице и њихове породице Онтарију. Током боравка посетили су српске православне храмове и сусрели се са свештенством и бројним припадницима српске заједнице.

У резиденцији амбасадора Републике Србије у Отави представљена су српска вина, уз разговоре о могућностима њиховог већег присуства на канадском тржишту и повезивању српских произвођача са канадским партнерима.

О новим могућностима привредне сарадње говорило се и током посете делегације Привредне коморе Србије компанији Bombardier, где су представљени потенцијали српских компанија и могућности сарадње у ваздухопловној индустрији.

Такође доносимо и причу о вечери родољубиве поезије „У сусрет Видовдану", одржаној у Генералном конзулату Републике Србије у Торонту, која је окупила песнике, ствараоце и љубитеље српске писане речи, у знаку очувања културе, језика и традиције.

„Срби у Канади – Тамо где се сусрећу традиција и будућност", у новом издању емисије на програму Радио-телевизије Србије.

Уредник Биљана Туцаков

Његова порука усмерена је ка очувању Светосавља, неговању Завета Светог Саве и јачању заједништва међу Србима, без обзира на то где живе.

Документарни филм и серијал имају за циљ да оставе трајно културно и духовно сведочанство будућим генерацијама, подсећајући да су вера, образовање, заједништво, љубав и одговорност према другима вредности које су вековима обликовале српски народ.

Кроз ову филмску причу, порука Светог Саве наставља да повезује људе, чува идентитет и гради мостове разумевања између Србије, српске дијаспоре и света.

Када уђете у један породични дом, разговарате са људима и чујете њихову животну причу, онда најбоље разумете шта заиста значи повратак, рекао је министар Милићевић и додао да када видите три генерације под једним кровом, онда схватите да је то много више од економске статистике - то је слика Србије какву желимо.

Данијела Пејаковић вратила се пре четири године из Немачке у Србију, рекао је министар Милићевић и додао да се тамо бавила хортикултуром, а након повратка одлучила је да настави да ради оно што воли и да свој живот гради у Србији, са супругом, ћерком и унуком.

Министар Ђорђе Милићевић је нагласио да управо овакве породице показују да повратак није само могућ, већ да све више постаје реалан избор за наше људе у иностранству - Србија није алтернатива, већ избор.

Годинама смо слушали да Србија губи људе, да млади одлазе и да се карте за иностранство купују у једном смеру, рекао је министар Милићевић и додао да ми данас шаљемо другачију поруку - Србија је земља у коју се долази, у којој се остаје и у коју се враћа.

Министар Ђорђе Милићевић је истакао да је једна од обавеза државе да буде уз сваку породицу која донесе одлуку да се врати.

Наш посао није да људима говоримо да се врате, већ да учинимо све да када се врате имају због чега да остану: да могу да раде, покрену посао, школују децу, решавају стамбено питање и да своју будућност планирају овде, рекао је министар Милићевић и додао да се наша политика према дијаспори и региону не завршава позивом на повратак, већ значи конкретну подршку након повратка, где се заједничким радом решавају сва отворена питања.

Министар Ђорђе Милићевић је истакао да је Србија данас економски снажнија и да се животни стандард грађана континуирано унапређује, што отвара простор за нову фазу односа са нашим људима широм света.

Србија данас није иста она земља коју су многи напустили пре десет, петнаест или двадесет година, Србија се променила, рекао је министар Милићевић и додао да се више не поставља питање колико је људи отишло, већ колико се наших сународника вратило у матицу.

Највећа вредност сваког повратка јесте чињеница да се живот враћа тамо где припада, рекао је министар Милићевић и додао да када се врати једна породица, враћа се један дом, а када се врати више породица, враћа се живот у једно место.

Министар Ђорђе Милићевић је истакао да је зато сваки повратак важан и додао да је највећа победа што више нашим људима не објашњавамо зашто треба да се врате, већ сами виде да је Србија место у којем желе да подигну своју децу и дочекају своју будућност.

Сада градимо Србију у којој је повратак добра одлука, рекао је министар Милићевић и додао да га посебно радује када чује, од породице која се вратила, речи: Вратили смо се кући, више немамо неизвесности.

Захваљујући овој прелепој иницијативи, ученици Српске допунске школе "Свети Стефан Нови Бранковић" из Удина, заједно са својим друговима из других градова Италије, али и Немачке и Грчке, имали су прилику да бораве у родном месту Вука Караџића и то потпуно бесплатно.

Током седам дана, деца су у пратњи наставнице Данијеле Јанковић уживала у богатом образовном и културном програму, стицала нова знања о српском језику, традицији, култури и историји српског народа, али и стварала незаборавна пријатељства.

У најтежим условима заробљеништва провели су готово пет година, настојећи да сачувају достојанство, веру и национални идентитет. Њихова страдања, али и живот иза бодљикаве жице, дуго су остајали на маргинама историје.

О тој готово заборављеној страници прошлости говори историчар др Жељко Драгић, који је годинама истраживао архиве, ратну преписку и судбине потомака некадашњих заробљеника. Захваљујући његовом раду, прича о логору у Оснабрику поново је добила место у култури сећања.

У емисији „Писма иза жице“ откривамо како су сећања преживела време и зашто је важно да овај део историје не остане заборављен.

Уредник емисије Вања Васић

Сниматељ Роман Нуши

Монтажер Марија Арсенијевић

Реализација  Ернестина Глигоријевић
 

Током књижевне вечери ће говорити писац Миодраг Јакшић, председник Матице исељеника и Срба у региону, писац и сликар Илија Шаула и аутор Милутин Србљак.

О аутору

Милутин Србљак је рођен 1952. године у Пећи, на југозападу Србије, где је завршио основну школу и гимназију. По професији је лекар специјалиста епидемиолог. Живео је и радио двадесет година у Аранђеловцу, одакле 1997. године одлази у САД. Сада живи у Ривервуду у Њу Џерзију, а ради у Њујорку и Њу Џерзију. Пише поезију и прозу. Аутор је седам збирки песама и три романа. Поезија му је, поред македонског, превођена и на руски, турски, албански и словеначки језик.

Милутин Србљак је добитник многих награда, међу којима треба истаћи књижевну награду „Лазар Вучковић" 1977. године и прву награду региона Шумадије и Поморавља, додељену у Книћу 1987. године. Матица исељеника и Срба у региону му је 2020. године доделила награду „Растко Петровић" за животно дело. Милутин Србљак је заступљен у многим часописима и антологијама. Члан је Удружења књижевника Србије.

Емисија „Небојша Митрић – небески вајар” доноси причу о уметнику који је обликовао неке од најзначајнијих симбола нашег културног простора — међу њима и крст на Храму Светог Саве — о човеку чији је живот био дубоко повезан са Студеницом, вером и средњовековним наслеђем, којима се непрестано враћао.

Уредник емисије: Наташа Митрић

Сниматељ: Васко Васовић

Монтажа: Марија Арсенијевић

Редитељ: Драгица Гачић

Министар Ђорђе Милићевић је истакао да се у самом називу Фонда Дијаспора за матицу крије и идеја саме организације да удаљеност од Србије не значи и удаљеност од Србије у срцу, нити престанак одговорности и жеље да се својој земљи и свом народу помогне.

Посебно желим да вам захвалим на хуманитарном раду који годинама спроводите, као и на активностима Фондације “Сања Миленковић”, рекао је министар Милићевић и додао да такав рад можда често није довољно видљив у јавности, али је веома видљив и важан људима којима помоћ стиже.

Министар Ђорђе Милићевић је у радном делу Скупштине истакао важност и значај организације јер окупљају наше људе из различитих делова света и њихову љубав према Србији претвара у конкретна дела.

Као министар задужен за односе са дијаспором, могу да вам кажем да у Кабинету који водим имате партнера, рекао је министар Милићевић и додао да жели да настави са разговором, да се чују предлози и да се заједно траже начини да још снажније повезујемо Србију са нашим људима широм света.

Министар Ђорђе Милићевић је нагласио важност заједничког рада и партнерског односа и додао да је суштина успешне сарадње у разговору и у томе да је сваки наш сународник који живи изван матице активан учесник у напретку Србије.