<?xml version="1.0" encoding="utf-8" ?>














<rss version="2.0" xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/">
    <channel>
        <title>РТС :: Вести</title>
        <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/rss.html</link>
        <description></description>
        <language>sr</language>
        <image>
        
            
                
                <url>http://admin.rts.rs/img/logo.png</url>
                
            
        <title>РТС :: Вести</title>
        <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/rss.html</link>
        </image>

        
            <item>
                <title>Када сећања проговоре, а опрост постане лек - Драган Јаковљевић представио нову књигу у Будимпешти</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6084732/kada-secanja-progovore-a-oprost-postane-lek---dragan-jakovljevic-predstavio-novu-knjigu-u-budimpesti.html</link>
                <description>
                    У свечаној сали будимпештанске палате Текелијанум, испуњеној до последњег места, одржано је књижевно вече посвећено најновијој књизи мемоарских прича и есеја „Опрост” књижевника Драгана Јаковљевића, објављеној у издању издавачке куће ЗИД.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/16/12/35/279/6052159/thumbs/14421013/11262.jpg" 
                         align="left" alt="Када сећања проговоре, а опрост постане лек - Драган Јаковљевић представио нову књигу у Будимпешти" title="Када сећања проговоре, а опрост постане лек - Драган Јаковљевић представио нову књигу у Будимпешти" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Ово књижевно окупљање, проткано разговорима о животу, сећањима, људским односима и снази праштања, прерасло је у вече испуњено емоцијама, поезијом, музиком и размишљањима о темама које се тичу сваког човека. Поред аутора, у представљању књиге учествовале су уредница издања Драгана Меселџија, која је овом приликом била и модератор програма, и српска књижевница Јелена Ћирић, која је специјално за овај догађај допутовала из Прага.<!--<box box-left 51979643 media>--></p>
<p>Књижевно дружење са Драганом Јаковљевићем, аутором који иза себе има двадесетак објављених књига, као и велики број научних радова, новинских колумни, есеја и анализа, протекло је у атмосфери непосредности и топлине. Посебну ноту вечери дали су ученици Српске гимназије у Будимпешти, који су својим музичким и рецитаторским наступима обогатили програм и још једном показали колико младалачки таленат и љубав према уметности могу допринети оваквим културним сусретима.</p>
<p>У средишту разговора, који је вешто и ненаметљиво водила Драгана Меселџија, нашло се питање које се природно намеће већ при првом сусрету са насловом књиге: зашто баш „Опрост”?<!--<box box-left 51979648 media>--></p>
<p>Одговарајући на ово питање, Јаковљевић је, из перспективе књижевника, али и психоаналитичара, говорио о сложености људских односа, терету повреда које носимо кроз живот и потреби да се човек, упркос свему, ослободи тог терета. Посебно је указао на благотворно дејство опраштања, наглашавајући да оно често највише значи управо ономе ко у себи пронађе снагу да опрости.</p>
<p>У том смислу, опрост није представљен као заборав, нити као оправдавање туђих поступака, већ као могућност унутрашњег ослобађања, превазилажења болних искустава и успостављања другачијег односа према сопственој прошлости. Управо та универзална људска потреба да се пронађе мир са собом и другима представља једну од важних тематских окосница нове Јаковљевићеве књиге.<!--<box box-left 51979652 media>--></p>
<p>Говорећи о настанку дела, аутор је истакао да „Опрост” заузима посебно место у његовом досадашњем стваралаштву. За разлику од ранијих књига, у којима се најчешће појављивао као приповедач, посматрач или тумач различитих животних и друштвених појава, овога пута одлучио је да читаоцима отвори и један личнији простор — свет сопствених сећања, доживљаја и искустава.</p>
<p>Како је објаснио, реч је о литерарно обликованим догађајима и искуствима кроз која је лично пролазио у различитим животним раздобљима. Ипак, нагласио је да књигу не треба посматрати као класичну аутобиографију, нити као хронолошко сведочанство о једном животу. Уместо тога, она доноси пажљиво одабране, упечатљиве сегменте личне прошлости, који су временом добили дубље значење и постали повод за размишљање о ширим, општељудским питањима.</p>
<p>Управо у томе лежи и једна од особености овог дела: иако полазе од конкретног, личног искуства, приче настоје да превазиђу границе појединачне судбине и успоставе блискост са читаоцем. Јаковљевић је указао на могућност да се у неким од описаних ситуација, осећања и животних дилема препознају и други људи, проналазећи у туђем искуству одјек сопствених успомена, преиспитивања и недоумица.<!--<box box-left 51979656 media>--></p>
<p>Тако „Опрост” отвара простор за размишљање о времену које пролази, људима који остављају трагове у нашим животима, речима које памтимо, поступцима које преиспитујемо и односима који нас, на различите начине, обликују. Лична сећања у таквом књижевном поступку постају и повод за трагање за смислом, разумевањем и помирењем са оним што је било.</p>
<p>Посебан допринос књижевној вечери дала је гошћа из Прага, песникиња и књижевница Јелена Ћирић, која је публици представила своје виђење појединих аспеката Јаковљевићевог стваралаштва. Њено учешће донело је још једну перспективу у разговор о ауторовом књижевном изразу, тематским преокупацијама и начину на који се лични доживљај претвара у литературу.</p>
<p>На молбу домаћина, Јелена Ћирић је пред крај програма прочитала и неколико својих песама, чиме је вече добило додатну лирску димензију. Њени стихови употпунили су атмосферу књижевног сусрета и на леп начин повезали прозу, поезију и живу реч.</p>
<p>Свечаности су присуствовали бројни љубитељи књижевности и писане речи, међу којима су били професори и ученици Српске гимназије у Будимпешти, предавачи Универзитета у Крагујевцу, представници српског културног живота у Мађарској, појединих српских самоуправа и медија, као и други поштоваоци Јаковљевићевог досадашњег рада.<!--<box box-left 51979662 media>--></p>
<p>Велико интересовање публике за ову промоцију потврдило значај књижевних сусрета који окупљају ствараоце и читаоце, повезују српску културну средину у Мађарској са ауторима из других земаља и доприносе очувању живог дијалога о књижевности, језику и идентитету.</p>
<p>Посебну симболику читавом догађају дао је и сам простор Текелијанума, једног од најзначајнијих историјских и културних средишта Срба у Будимпешти. У здању које већ генерацијама сведочи о трајању српске просветне и културне традиције, разговор о књизи посвећеној сећањима, животним искуствима и опраштању добио је додатну дубину.</p>
<p>Представљање „Опроста” протекло је у знаку сусрета личног и универзалног, прошлог и садашњег, књижевности и психологије. Изнад свега, указало је на људску потребу да се сопствена искуства разумеју, поделе и преточе у речи.<!--<box box-left 51979664 media>--></p>
<p>Читаоци у Мађарској књигу „Опрост” могу набавити код издавача, будимпештанске издавачке куће ЗИД, чији је власник Зоран Меселџија, док ће њени примерци ускоро бити доступни у већим библиотекама у Србији и српским културним установама у Мађарској.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 16 Nov 2026 12:33:42 +0100</pubDate>
                <category>Вести</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6084732/kada-secanja-progovore-a-oprost-postane-lek---dragan-jakovljevic-predstavio-novu-knjigu-u-budimpesti.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/16/12/35/279/6052159/thumbs/14421006/11262.jpg</url>
                    <title>Када сећања проговоре, а опрост постане лек - Драган Јаковљевић представио нову књигу у Будимпешти</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6084732/kada-secanja-progovore-a-oprost-postane-lek---dragan-jakovljevic-predstavio-novu-knjigu-u-budimpesti.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/16/12/35/279/6052159/thumbs/14421006/11262.jpg</url>
                <title>Када сећања проговоре, а опрост постане лек - Драган Јаковљевић представио нову књигу у Будимпешти</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6084732/kada-secanja-progovore-a-oprost-postane-lek---dragan-jakovljevic-predstavio-novu-knjigu-u-budimpesti.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Поезија, афоризми и сатира у библиотеци &#034;Мина Караџић&#034; у Бечу</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6082908/poezija-aforizmi-i-satira-u-biblioteci-mina-karadzic-u-becu.html</link>
                <description>
                    У организацији Аустријско-српског културног друштва ,,Вилхелмина Мина Караџић&#034; из Беча, 12. новембра 2026. године, у Заједници српских клубова, одржан је разговор у библиотеци „Мина Караџић“ и  дружење са истакнутим књижевником из Подгорице Владиславом Влаховићем.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/16/12/36/678/6051720/thumbs/14420191/Влаховић_Матић_Јоксимовић.jpg" 
                         align="left" alt="Поезија, афоризми и сатира у библиотеци &#034;Мина Караџић&#034; у Бечу" title="Поезија, афоризми и сатира у библиотеци &#034;Мина Караџић&#034; у Бечу" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Свестрани уметник, пилот, прфесор универзитета, дипломата, културни и друштвени радник, пише афоризме, епиграме, поезију и сатиричну прозу. Публици је представио своје књиге „Ноћне море“ и „Бестежинско стање“.<!--<box box-left 51979460 media>--></p>
<p>О богатој радној биографији аутора, говорила је професорка Светлана Матић, председница АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“, истичући да је Влаховић добитник многобројних престижних књижевних награда за своје афоризме и сатиричну прозу.<!--<box box-left 51979474 media>--></p>
<p>Владислав Влаховић је отпочео овај књижевни сусрет, говорећи своје ауторске песме о Косову и Белом анђелу.</p>
<p>Испред Амбасаде Републике Србије присутан је био Немања Јоксимовић, министар саветник. Између осталих, овом изузетном књижевном сусрету, присуствовали су Наташа Пајковић, Лазар Билановић, Лејла Граф, Катарина Каћа Стевић Титовић, Радмила Чабаркапа, Драгана Јовановић, Јаворка Фел, Милорад Стојановић и други.<!--<box box-left 51979480 media>--></p>
<p>Влаховић је нарочито насмејао присутне, говорећи својим оштрим пером настале афоризме о мушко-женским односима, што је изазвало салву позитивних вибрација. Дружење је потрајало до касних вечерњих сати.<!--<box box-left 51979466 media>--></p>
<p>Аутор се захвалио организаторки на успешној књижевној вечери, а и свима који су, упркос лошим временским приликама, присуствовали и подржали његово књижевно стваралаштво.<!--<box box-left 51979468 media>--></p>
<p>Навешћемо само неке, од бројних афоризама, овог свестраног друштвеног и књижевног посленика:</p>
<p><em>Вратите се на своја огњишта, пропознаћете их по пепелу.</em></p>
<p><em>Геноцид над нама није злочин, јер је извршен изгладњивањем. Нашу робу још нико није рекламирао, јер је нико и не купује.</em></p>
<p><em>Страни преговарачи су остали без текста, јер смо заступали и њихове ставове.</em></p>
<p><em>Овд‌је више нико не воли гусле. Схватили смо да то нијесу пјесме о нама.</em></p>
<p><em>Наши преци су вјероватно дошли из космоса. Зато и д‌јелујемо као “пали с Марса”.</em></p>
<p><em>Напокон смо схватили да се ништа не питамо. Још само да схватимо и да нас нико ништа не пита.</em></p>
<p><em>Марсовци се више не појављују. Сазнали су да овд‌је нема услова за живот!</em></p>
<p><em>Државна имовина за нас је светиња, јер смо је отимали од цркве.</em></p>
<p><em>Идеја да отворим фарму магараца, потекла је из институција система. </em></p>
<p><em>Психијатру сам открио да сам интелектуалац, зато га болест није изненадила. </em></p>
<p><em>Сумњам да сам поштени грађанин, чим сам све ово преживио. </em></p>
<p><em>О власти свако говори на основу тога “како се узме”.</em></p>
<p><em>Школа јахања је обданиште за школу демократије. </em></p>
<p><em>Срећа да не знају ни од “куда су шипљи”, па тако и народу по нешто капне!</em></p>
<p><em>Учланио сам се у партију. Ред је више био да и ја започнем породични бизнис!</em></p>
<p><em>Кад је љекар схватио да сам дошао због болести, упутио ме у приватну клинику.</em></p>
<p><em>Обзиром да проповиједају бољи живот после смрти, после смрти ћу им и вјеровати.</em></p>
<p><em>Ко год је овд‌је држао до себе, добио је оно за шта се држао.</em></p>
<p><em>Млади су прихватили да су наша будућност. Зато ће остати без своје. </em></p>
<p><em>Свједок злочина је кажњен дисциплински. У то вријеме је требао бити на свом радном мјесту.</em></p>
<p><em>Међународна истрага је крива што жртве нијесмо већ заборавили. </em></p>
<p><em>Водили смо га под бројем један, јер је то било најближе нули.</em></p>
<p><em>“Ко пита не скита,” а ко зна, не пита се!</em></p>
<p><em>Какви су нам играчи, одличан је резултат.</em></p>
<p><em>Поновио сам се. Промијенио сам мишљење.</em></p>
<p><em>Циркус мора бити отворен што даље од институција система, да би се избјегло збуњивање грађана.</em></p>
<p><em>Да бисмо превазишли досадашње под‌јеле, поново ћемо промијешати, па подијелити.</em></p>
<p><em>Кад год би са њима озбиљно рачунали, испало би нам нула.</em></p>
<p><em>Ђаци су претукли наставника при крају задњег часа, тако, да то није утицало, на резултате наставе.</em></p>
<p><em>Да је то била љубав из рачуна, схватио је тек, кад му је блокиран рачун.</em></p>
<p><em>Од кад нам је све “врх врхова”, највише је онога што је “дно дна”.</em></p>
<p><em>Ми смо демократска земља. Зато бирачки списак ажурира полиција. </em></p>
<p><em>Нијесмо предлагали поштене кандидате, да не би морали понављати изборе. </em></p>
<p><em>За државне празнике треба предложити дане када се није ништа догодило, па да сви заједно славимо.</em></p>
<p><em>Пречистили смо бирачки списак. Сада очекујемо двотрећинску већину. </em></p>
<p><em>Није страшно што губимо тло под ногама, јер ми смо “сиви соколови”.</em></p>
<p><em>Психијатра сам оставио без ријечи, али се надам, да ћемо остати пријатељи. Нас су лудаци стрпали у лудницу.</em></p>
<p><em>Нигд‌је не говорим да сам сиромашан, кажем да сам поштен. </em></p>
<p><em>Демократија је вјешто спомињање свега чега нема. </em></p>
<p><em>Постхумно одликовање је нешто, што жив човјек не може дочекати!</em></p>
<p><em>Чим је Европа укинула визе, наши нам повећаше акцизе.</em></p>
<p><em>Повјеровали смо да је свестран, а оно испаде, да је само дволичан.</em></p>
<p><em>Гд‌је год ти кажу “а што не дође јуче”, џаба ћеш долазити и сјутра.</em></p>
<p><em>Имам генетске предиспозиције за дуг живот. Осјећам се као да ми је 100 година. </em></p>
<p><em>Замолио сам поштара да ми пензију доноси тромјесечно, да има бар од чега да га частим.</em></p>
<p><em>Кад год требам нешто потписати и сам себе легитимишем.</em></p>
<p><em>Шпијун-то је наш човјек, који дојављује, да смо ми они. </em></p>
<p><em>Држе ме на оку и наши и њихови, јер сам превише свој. </em></p>
<p><em>Тек кад је положио заклетву, престали смо да му вјерујемо. </em></p>
<p><em>Нијесмо им дали ни да “присмрде”, јер су “пресмрђели”.</em></p>
<p><em>Кад “упрскаш” на почетку, брига те шта је на крају.</em></p>
<p><em>Од када пузим, изгубио сам на висини, али сам добио на дужини.</em></p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 16 Nov 2026 12:17:48 +0100</pubDate>
                <category>Вести</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6082908/poezija-aforizmi-i-satira-u-biblioteci-mina-karadzic-u-becu.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/16/12/36/678/6051720/thumbs/14420190/Влаховић_Матић_Јоксимовић.jpg</url>
                    <title>Поезија, афоризми и сатира у библиотеци &#034;Мина Караџић&#034; у Бечу</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6082908/poezija-aforizmi-i-satira-u-biblioteci-mina-karadzic-u-becu.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/16/12/36/678/6051720/thumbs/14420190/Влаховић_Матић_Јоксимовић.jpg</url>
                <title>Поезија, афоризми и сатира у библиотеци &#034;Мина Караџић&#034; у Бечу</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6082908/poezija-aforizmi-i-satira-u-biblioteci-mina-karadzic-u-becu.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>&#034;Књижевност нас спаја&#034; - писци и љубитељи писане речи окупљају се у Шведској</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6082426/knjizevnost-nas-spaja---pisci-i-ljubitelji-pisane-reci-okupljaju-se-u-svedskoj.html</link>
                <description>
                    Трећи шведско-српски књижевни сусрети биће одржани 13. и 14. новембра 2026. године у Стокхолму и Малмеу, са циљем да окупе писце, песнике и љубитеље књижевности из различитих делова Шведске. Овогодишњи програм организован је на две централне локације како би што већи број припадника српске заједнице имао прилику да учествује у овом културном догађају.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/13/0/49/86/6038668/thumbs/14388274/2-2-1536x1536.jpg" 
                         align="left" alt="&#034;Књижевност нас спаја&#034; - писци и љубитељи писане речи окупљају се у Шведској" title="&#034;Књижевност нас спаја&#034; - писци и љубитељи писане речи окупљају се у Шведској" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Први сусрет заказан је за петак, 13. новембра, у Стокхолму, у просторијама АБФ Стокхолм, у сали Сандлерсален, на адреси Sveavägen 41. Програм почиње у 17.45 часова, а намењен је првенствено учесницима из северне и централне Шведске, укључујући Солну, Седертеле, Ханинге, Упсалу и Вестерос.<!--<box box-left 51974381 media>--></p>
<p>Дан касније, у суботу, 14. новембра, књижевни сусрети биће настављени у Малмеу, у просторијама КСФ Србија, на адреси Ystadvägen 46, такође од 17.45 часова. Овај део програма намењен је ауторима и љубитељима књижевности из јужне Шведске. Улаз је слободан.</p>
<p>Међу најављеним учесницима су Божидар Зечевић, Јелена Мила, иницијаторка сусрета, Росе Сареми, Тихомир Барбуловић, Моца Минић и Срећко Јовановић. Књижевница Ивана Димић укључиће се у програм онлајн.</p>
<p>Публика ће имати прилику да се упозна са различитим ауторским поетикама и књижевним остварењима. Росе Сареми, књижевница, новинарка и комуникаторка, представиће роман „Även stenar kan gråta” („И камење може да плаче”) и говорити о својим искуствима у писању, новинарству и приповедању. Моца Минић представиће своје песничко и прозно стваралаштво, у којем посебно место заузимају љубав, успомене, носталгија и дубока људска осећања.</p>
<p>Међу учесницима је и Тихомир Барбуловић, српски писац, новинар, публициста и историограф, који више од три деценије живи и ради у Копенхагену. У својим делима бави се историјом српског исељеништва у Скандинавији, судбинама емиграната и очувањем културног и националног идентитета у расејању. Аутор је, између осталог, књига „Српске стазе у Скандинавији – прилози за историју српског исељеништва”, „Пипер – сведок једне епохе” и збирке песама „Поред туђег плота”.</p>
<p>Под поруком „Књижевност нас спаја”, организатори упућују позив свим удружењима чланицама Националног савеза Срба, садашњим и будућим члановима, као и писцима, песницима, преводиоцима, књижевним критичарима, сценаристима, издавачима и свим љубитељима писане речи да се придруже сусретима.</p>
<p>Ова књижевна манифестација замишљена је као прилика за представљање ауторског стваралаштва, размену искустава, упознавање и повезивање књижевника и публике. Кроз поезију, прозу, разговоре и дружење, трећи шведско-српски књижевни сусрети настављају да граде културне мостове између Србије и Шведске, потврђујући да књижевност не познаје границе.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 12:28:11 +0100</pubDate>
                <category>Вести</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6082426/knjizevnost-nas-spaja---pisci-i-ljubitelji-pisane-reci-okupljaju-se-u-svedskoj.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/13/0/49/86/6038668/thumbs/14388268/2-2-1536x1536.jpg</url>
                    <title>&#034;Књижевност нас спаја&#034; - писци и љубитељи писане речи окупљају се у Шведској</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6082426/knjizevnost-nas-spaja---pisci-i-ljubitelji-pisane-reci-okupljaju-se-u-svedskoj.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/13/0/49/86/6038668/thumbs/14388268/2-2-1536x1536.jpg</url>
                <title>&#034;Књижевност нас спаја&#034; - писци и љубитељи писане речи окупљају се у Шведској</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6082426/knjizevnost-nas-spaja---pisci-i-ljubitelji-pisane-reci-okupljaju-se-u-svedskoj.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Конференција УНИОН у Бечу повезала привреднике из дијаспоре и матице</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6082151/konferencija-union-u-becu-povezala-privrednike-iz-dijaspore-i-matice.html</link>
                <description>
                    Како препознати обрасце који коче промене и разјаснити очекивања међу људима који раде заједно?  Michaela Schwarz, MSc, и Бојан Илић повезали су ове две теме у панелу „Прошлост → Будућност“ на привредној конференцији УНИОН, одржаној 30. октобра 2026. у Палати Ешенбах у Бечу.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/12/18/24/436/6037468/thumbs/14384164/Bojan_Ilic_UNION_Buehnenfoto.jpg" 
                         align="left" alt="Конференција УНИОН у Бечу повезала привреднике из дијаспоре и матице" title="Конференција УНИОН у Бечу повезала привреднике из дијаспоре и матице" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Конференцију је организовало Удружење српских привредника у Аустрији (УСПА), а њихов заједнички допринос био је посвећен утицају комуникације, претходних искустава и међуљудских односа на пословање.<!--<box box-left 51973930 media>--></p>
<p><em> </em> <em>Michaela Schwarz о обрасцима који коче промене</em></p>
<p> Michaela Schwarz, стручњакиња за комуникацију, развој организација и трансформацију из региона Холабруна (Hollabrunn), говорила је о томе зашто људи и предузећа често тешко спроводе промене, иако знају да су оне потребне.</p>
<p>Њена порука да ново предузеће не можемо градити на старим обрасцима ставља у средиште спремност да преиспитујемо сопствене навике, одлуке и начин комуникације. Нова стратегија сама по себи не решава неспоразуме, нејасне одговорности или проблеме које људи избегавају да изговоре.</p>
<p>Кроз свој рад и бренд LIGA-DAG, Schwarz помаже људима, тимовима и организацијама да јасније сагледају оно што омета сарадњу. Важан део тог приступа јесте разумевање сопствених образаца и потреба, како би разговор са другима постао јаснији и одговорнији. На сајту њњњ.лига-даг.цом доступна је и бесплатна контролна листа за преиспитивање образаца у предузећу.</p>
<p><em> Бојан Илић представио Квадрант међуљудских односа</em></p>
<p>Бојан Илић, аутор и предавач рођен у Србији, одрастао у Бечу, који данас живи и ради у Швајцарској, у оквиру панела први пут је јавно представио свој „Квадрант међуљудских односа“.<!--<box box-left 51973926 media>--></p>
<p>Модел разликује четири улоге: клијент, колега, познаник и пријатељ. Помаже да разговарамо о очекивањима када се ове улоге преплићу или мењају: када клијент постане пријатељ, када пријатељи постану пословни партнери или када се лична блискост сусретне са професионалним обавезама.</p>
<p>На примерима организације свадби и градње кућа у Србији, Илић је објаснио како се односи мењају када заједнички рад родбине и комшија замене уговорене услуге. Приказао је и надоградњу модела, „Кућу међуљудских односа“, која додаје лични оквир вредности.</p>
<p><em> Заједничка тема и шири програм конференције</em></p>
<p>Два приступа повезује питање како свесније комуницирати, договорити одговорности и разумети шта очекујемо једни од других.<br />У другим деловима конференције Драган Мочевић говорио је о породичним фирмама и припреми наследника. Представљена је хуманитарна иницијатива УСПА за подршку уметничкој кући у Призрену, а уручене су и стипендије студентима из матице који студирају у Бечу.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 12 Nov 2026 18:18:12 +0100</pubDate>
                <category>Вести</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6082151/konferencija-union-u-becu-povezala-privrednike-iz-dijaspore-i-matice.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/12/18/24/436/6037468/thumbs/14384158/Bojan_Ilic_UNION_Buehnenfoto.jpg</url>
                    <title>Конференција УНИОН у Бечу повезала привреднике из дијаспоре и матице</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6082151/konferencija-union-u-becu-povezala-privrednike-iz-dijaspore-i-matice.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/12/18/24/436/6037468/thumbs/14384158/Bojan_Ilic_UNION_Buehnenfoto.jpg</url>
                <title>Конференција УНИОН у Бечу повезала привреднике из дијаспоре и матице</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6082151/konferencija-union-u-becu-povezala-privrednike-iz-dijaspore-i-matice.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Дани српске културе у Темишвару – сусрет традиције, уметности и заједништва</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6081850/dani-srpske-kulture-u-temisvaru--susret-tradicije-umetnosti-i-zajednistva.html</link>
                <description>
                    Манифестација „Дани српске културе“ одржава се од 4. до 25. новембра, а програм обухвата концерте, фолклорне наступе, позоришне представе, књижевне вечери, промоције књига, изложбе и филмске пројекције.  Свечано отворање манифестације 4. новембра, обележио је концерт Народног оркестра Радио-телевизије Србије, под уметничким руководством Владе Пановића, уз учешће истакнутих извођача народне музике и пјесме.


                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/12/13/23/479/6036175/thumbs/14380801/IMG_6627.jpg" 
                         align="left" alt="Дани српске културе у Темишвару – сусрет традиције, уметности и заједништва" title="Дани српске културе у Темишвару – сусрет традиције, уметности и заједништва" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Седмог новембра, у свечаном амбијенту Дворане Владичанског двора у Темишвару, одржано је Вече хорске музике, у оквиру манифестације „Дани српске културе у Темишвару“, које је окупило хорове из Србије и Румуније, љубитеље духовне музике и поштоваоце богате хорске традиције.<!--<box box-left 51973493 media>--></p>
<p>Организатор манифестације је Савез Срба у Румунији, у сарадњи са Генералним конзулатом Републике Србије у Темишвару, уз финансијску подршку Департмана за међунационалне односе Владе Румуније и Министарства културе Републике Србије.</p>
<p>Концерту су присуствовали Његово високопреосвештенство архиепископ темишварски и митрополит банатски господин Лукијан, као и генерални конзул Републике Србије у Темишвару госпођа И. Јакшић Матовић, заједно са бројним представницима српске заједнице и другим уваженим гостима.<!--<box box-left 51973535 media>--></p>
<p>На концерту су наступили Хор Православне српске саборне цркве у Темишвару, уједно и домаћин вечери, Хор Храма Светог Ђорђа са Чукарице из Београда и Академски женски хор Студентског културног центра из Ниша. Њихово заједничко учешће пружило је публици прилику да ужива у разноврсном и надахнутом музичком програму, обележеном лепотом хорског певања, духовношћу и богатством српске музичке традиције.</p>
<p>Посебан значај овом сусрету дао је наступ хорова из Србије заједно са хором српске заједнице у Румунији, чиме је још једном потврђена важна улога културе и уметности у очувању националног идентитета и неговању веза између матице и српског народа који живи у Румунији.<!--<box box-left 51973505 media>--></p>
<p>Духовна музика, као један од највреднијих израза културног и духовног наслеђа српског народа, заузима посебно место у очувању православне традиције, језика и културног идентитета. Кроз хорско певање преносе се не само уметничке вредности, већ и осећај припадности, заједништва и континуитета са генерацијама које су ову традицију стварале и неговале.</p>
<p>Вече је протекло у знаку сусрета, међусобног уважавања и размене уметничких искустава. Заједничко музичко стваралаштво показало је да хорска песма превазилази језичке и државне границе, повезујући људе кроз универзалне вредности вере, лепоте, мира и пријатељства.<!--<box box-left 51973510 media>--></p>
<p>Овакви догађаји имају посебан значај за српску заједницу у Румунији, јер доприносе очувању и афирмацији српске културне и духовне баштине, али и јачању културних веза и традиционалног пријатељства између Републике Србије и Румуније.</p>
<p>Генерални конзулат Републике Србије у Темишвару подржава манифестације које доприносе очувању српског културног наслеђа, неговању националног идентитета и унапређењу културне сарадње између две земље.</p>
<p>Вече хорске музике још једном је потврдило да су култура, уметност и духовност снажни мостови повезивања народа, а да песма, без обзира на границе, остаје универзални језик који спаја људе и генерације.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 12 Nov 2026 14:13:17 +0100</pubDate>
                <category>Вести</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6081850/dani-srpske-kulture-u-temisvaru--susret-tradicije-umetnosti-i-zajednistva.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/12/13/23/479/6036175/thumbs/14380795/IMG_6627.jpg</url>
                    <title>Дани српске културе у Темишвару – сусрет традиције, уметности и заједништва</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6081850/dani-srpske-kulture-u-temisvaru--susret-tradicije-umetnosti-i-zajednistva.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/12/13/23/479/6036175/thumbs/14380795/IMG_6627.jpg</url>
                <title>Дани српске културе у Темишвару – сусрет традиције, уметности и заједништва</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6081850/dani-srpske-kulture-u-temisvaru--susret-tradicije-umetnosti-i-zajednistva.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Споменик српским страдалницима Великог рата откривен у аустријском Браунауу</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6080633/spomenik-srpskim-stradalnicima-velikog-rata-otkriven-u-austrijskom-braunauu.html</link>
                <description>
                     Српско удружење “Даница” и аустријски званичници 29. октобра су отворили Спомен обележје српским страдалницима Великог рата. Идејни творац је историчар Зоран Шијаковић.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/11/10/59/118/6031585/thumbs/14368495/0_Novi_srpski_memorijal_u_Austriji.jpg" 
                         align="left" alt="Споменик српским страдалницима Великог рата откривен у аустријском Браунауу" title="Споменик српским страдалницима Великог рата откривен у аустријском Браунауу" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Свечано откривање спомен обележја, организовало је Културно удружење “Даница-Аустрија” на Војничком гробљу Браунау-Хазелбах. Након прогодних комеморативних обраћања, споменик су открили др Јозеф Пирингер, бивши гувернер Горње Аустрије и председник Удружења сениора Горње Аустрије (OÖSB), проф. др Франц Шаузбергер и проф. др Волфганг Рорбах председник Института региона Европе (IRE) и потпредседник Аустријско-српског друштва (ÖSG), као и Зоран Шијаковић, председник Културног удружења “Даница”.<!--<box box-left 51971748 media>--></p>
<p>Спомен обележје страдалницима Великог рата налази се на Гробљу логора ратних заробљеника "k. u. k. Kriegsgefangenenlager“ у Браунау на Ину, Аустрија. Идејни творац пројекта је историчар уметности Зоран Шијаковић, који је том приликом изјавио:</p>
<p>"Жеља је да се подизањем споменика пошаље порука мира у свет, тиме скрене пажња јавности на жртве логора ратних заробљеника у Браунауу и наравно, ода почаст свим страдалима.</p>
<p>По сазнању да на поменутом гробљу леже посмртни остаци покопаних Срба, удружење “Даница”, 2015. године, по први пут организује јавни помен страдалима, на Војничком гробљу у Браунауу. А даљим истраживањем и студирањем књига умрлих објављених од стране проф. др Гордане Илић Марковић и "Аустријског црног крста", долази до идентификације конкретних имена, сахрањених војника и цивила.<!--<box box-left 51971754 media>--></p>
<p>У Аустрији данас има 78 споменика ратних страдања Срба у балканским и светским ратовима, али на већини њих нема споменика, који би те српске трагове трајно обележио. Логор ратних заробљеника „k. u. k. Kriegsgefangenenlager“ у Браунауу на Ину, формиран 1914. године и бројао је у извесним моментима преко 30.000 војника и цивила, у највећем броју, руских и италијанских али такође и Мађара, Срба и осталих. Истраживања вођена у склопу реализације пројекта, потврђују долазак првих српских заробљеника у логор, 1915. године. С обзиром на велики број преминулих услед епидемија тифуса, шпанског грипа, али и лоших хигијенских услова, хладноће, глади и исцрпљености, исте године, у склопу логора, формирано је и гробље, на коме су сахрањивани заточеници.</p>
<p>Историјске чињенице јасно говоре, да су посмртни остаци заточеника, на гробљу логора ратних заробљеника „k. u. k.Kriegsgefangenenlager“ у Браунауу на Ину, сахрањивани у периоду од 1915. до 1918. године. Поменуто гробље данас је оаза мира и спомен обележје за 1.500 преминулих за време Великог рата о коме се брину "Аустријски црни крст" и Општина Браунау. Гробље је у протеклим деценијама претрпело неколико реконструкција, као и прекопавања и премештања посмртних остатака, те се више са сигурношћу не може дефинисати, где се тачно налазе остаци преминулих Срба", открио је Шијаковић.</p>
<p>Управо због чињенице да је гробље у протеклим деценијама претрпело неколико реконструкција, прекопавања и премештања посмртних остатака, удружење “Даница”, покренуло је иницијативу за постављање обележја по угледу на традиционалне споменике крајпуташе. Ова врста споменика најчешће је обележје погинулом покојнику коме се не зна гроб а распрострањена је у читавој Србији а нарочито у њеном западаном и источном делу.<!--<box box-left 51971755 media>--></p>
<p>На споменику, сачињеном од белгијског гранита (квадар са рељефом, 1,5 т.), величине 150x70x50 цм, уклесан је српски сељак са фрулом и епитафом. Епитаф је на српском језику и ћириличном писму, са преводом на немачки језик. Преводи на даље стране језике и само значење поруке, моћи ће се преузети са интернет странице, уз помоћ у споменик интегрисаног QР-кода. Стога ће на споменик бити уклесан затвореник са фрулом, односно музичким иструментом, уместо са оружјем!</p>
<p>"Као мотив, за уклесаног српског затвореника са фрулом на споменику, послужила је фотографија познатог фрулаша из Жупе, Ранка Чеврљаковића (1904-1984) из села Боботе. У Ранковом месту и данас се спомиње, да ниједно весеље није могло проћи, без његовог <em>свирајчета</em>", објашњава Зоран Шијаковић.</p>
<p>Геодетским мерењем од стране грађевинске компаније „Hütter & Wagner GesmbH“, установљени су параметри за изливање темеља, неопходног за постављање новог споменика на Војничком гробљу у Браунау на Ину. Од свог оснивања 1883. године, ова грађевинска компанија развила се у свестраног извођача, познатог по одличном квалитету градње и стручности.</p>
<p>Културно удружење Срба обележје посвећује својим колегама, музичарима, глумцима, ствараоцима, који су боравили па и страдали у сабирним логорима сличним оном у Браунау, о чему постоје бројни историјски списи и сведочења.</p>
<p>„Даница“ је основана крајем 1999. године у Салцбургу са циљем неговања и презентације културног наслеђа југоисточне Европе и простора Балкана у Аустрији. Оснивач удружења је музичар, кореограф и историчар уметности Зоран Шијаковић.</p>
<p>Након оснивања, удружење се посветило културно-уметничком и просветном раду, окупљајући својом делатношћу велики број присталица. Има играчки ансамбл и вокално- инцтрументални ансамбл чију сталну поставу чине некадашње студенткиње и студенти универзитета „Моцартеум“ у Салзбугу, који живе и раде широм дијаспоре. Ансамбл је гостовао је на скоро свим значајнијим бинама у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и на многобројним фестивалима широм Европе. Влада Горње Аустрије одликовала је оснивача удружења за његов досадашњи стваралачки рад. Седиште му је у Салцбургу.</p>
<p>Српски активиста, председник Зоран Шијаковић, Новосађанин по рођењу (1970.) матурирао је у средњој саобраћајној школи “Пинки”. Фолклором и музиком се бавио у КУД „Павел Јозеф Шафарик“. Студирао је историју уметности и интеркултурални менанџмент. Одлази 1991. године у Аустрију и ради као учитељ играња и наступа као соло плесач. Оснива (1999) у Салцбургу Удружење ументика “Даница”, које се бави музиком, игром, сликарством, књижевношћу и ширењем српске културе. Орагнизатор је многих културних манифестација: позоришне представе „Јелена и Јозеф“, „Кафана код Јеремије“, „Ти, ја и Вук“, концерата „Музички дуел“, „Четрдесет година београдског ансамбла “Наракорд “ и „Српске арије”, ангажман у Салцбуршкој филхармонији, наступа са музичким ансамблима “Даница” и “Наракорд” широм Европе.</p>
<p>Приредио је музејску поставку „Срби у Браунауу – 100 година“, која је доживела велики успех. Учествује у хуманитарним акцијама. Политичку каријеру започиње 2003. године када је по први пут изабран у сазив Градске скупштине аустријског града Браунауа на Ину. Носилац је звања амбасадора интеграције Републике Аустрије, које му је додељено на иницијативу тадашњег канцелара Себастијана Курца. Има звање Мајстора уметничке гилде IKG (Innviertler Künstlergilde), чиме се ставља у раван са значајним именима из света културног стваралаштва, сликарства и музике.</p>
<p>Добитник је Златне значе КПЗС, 2006. Проглашен је Салцбуржанином године и уврштен у 100 најпопуларнијих грађана тог града, 2010. Власник је два престижна признања Министарства културе Аустрије: „Fairness Award“ и „Culture connected“, 2012. године, као и признање "Florian“, покрајине Горње Аустрије, за дугогодишњи хуманитарни рад. Године 2017. одликован је Медаљом за културу (Kulturmedaille), највишим признањем за очување културе Покрајне Горње Аустрије. Живи у Бранауу.</p>
<p>Шијаковић је иницијатор више српских знамења у Аустрији. Поставио је споменик српском петлу уз знак сећања на српско-аустријску ратну и исељеничку причу. Сада је инцирао израду и поставку споменика српским борцима из Првог светског рата. За уметничку реализацију споменика ангажован је уметник и клесар, вишеструки учесник и победник бројних европских такмичења у обликовању камена, Јеремија Брукбауер и илустратор и графичар Херман Ортнер.</p>
<p>Партнери у изради и поставци овог историјској пројекта били су  Савезно министарство унутрашњих послова Републике Аустрије, Министарства спољних послова Републике Србије - Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Фонд Републике Аустрије за будућност, Покрајинска Влада Горње Аустрије, Општина Браунау на Ину  Српски центар Беч, Општина Св. Петер на Харту, Аустријско-српско друство (ÖSG), Удружење српских привредника Аустрије, СПОЈИ - Српска православна омладина Инзбрук, Академија мира Браунау на Ину, приватни спонзори и донатори. Нови донатори могу да дају своје прилоге за одржавање овог споменика на рачун Удружења “Даница”.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 11 Nov 2026 10:49:52 +0100</pubDate>
                <category>Вести</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6080633/spomenik-srpskim-stradalnicima-velikog-rata-otkriven-u-austrijskom-braunauu.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/11/10/43/519/6031567/thumbs/14368453/1__Na_spomeniku_lik_Ranka_Čevrljakovića_iz_Župe.jpg</url>
                    <title>Споменик српским страдалницима Великог рата откривен у аустријском Браунауу</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6080633/spomenik-srpskim-stradalnicima-velikog-rata-otkriven-u-austrijskom-braunauu.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/11/10/43/519/6031567/thumbs/14368453/1__Na_spomeniku_lik_Ranka_Čevrljakovića_iz_Župe.jpg</url>
                <title>Споменик српским страдалницима Великог рата откривен у аустријском Браунауу</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6080633/spomenik-srpskim-stradalnicima-velikog-rata-otkriven-u-austrijskom-braunauu.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Веселин Марковић овогодишњи добитник награде &#034;Вељкова голубица&#034;</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6080491/veselin-markovic-ovogodisnji-dobitnik-nagrade-veljkova-golubica.html</link>
                <description>
                    Приповедач и романсијер Веселин Марковић који живи у Стразбуру, овогодишњи је добитник Награде „Вељкова голубица“ за укупан приповедачки опус. Одлуку је донео жири награде који је радио у саставу: Саша Радојчић, Ђорђе Деспић и Милета Аћимовић Ивков (председник).
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/10/14/15/206/6028711/thumbs/14360701/Veselin_Markovic_Crna_jedra.jpg" 
                         align="left" alt="Веселин Марковић овогодишњи добитник награде &#034;Вељкова голубица&#034;" title="Веселин Марковић овогодишњи добитник награде &#034;Вељкова голубица&#034;" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Наглашавајући да се Веселину Марковићу ово престижно признање додељује „за приповедно умеће обликовања стварности света“, жири посебно издваја препознатљив књижевни свет који је створио овај писац:<!--<box box-left 51970554 media>--></p>
<p>"У четири књиге приповедне прозе Веселин Марковић је успоставио карактеристичан и препознатљив књижевни свет, који је у великој мери усаглашен са наслеђеним и модерним начинима и поступцима обликовања прозног описа. Од прве приповедне књиге, <em>Шта пропусте они који умру у сну</em>, преко књига <em>Преимућства круга</em> и <em>Прошлост никад не прође</em>, до најновије <em>Црна једра</em>, Марковић је веома скрупулозно и пажљиво изграђивао свој наративни рукопис.</p>
<p>У његову тематску основу најчешће су биле постављане ситуације савремености. Њих су често пратили тајанствени узроци и претеће сенке, повезани са појединачном судбином или немилом историјом. Његови јунаци, лишени локалног колорита, животни и карактерно заокружени, окренути су интензивном доживљају и упитном промишљању искустава живота и света. Покренути конкретним и снажним психо-емотивним и егзистенцијалним ситуацијама и стањима, они су мотивисани да испуњавају, истражују и казују сопствену судбину. Кроз њихове приче актуелизују се различити културно-историјски и антрополошки саџаји, упитно сагледава дубина времена и трагичност непосредних епохалних догађаја.</p>
<p>Чак и онда када је, са пуном поетичком освешћеношћу, аутор прибегавао различитим формалним и жанровским експериментима: међутекстовним релацијама, алузијама и реминисценцијама на дела домаће и светске књижевности, његове су приче биле уверљив израз делатне пуноће сазнања и искуства.<!--<box box-left 51970558 media>--></p>
<p>У образложењу Награде „Вељкова голубица“ жири нарочиту пажњу посвећује Марковићевој књизи прича <em>Црна једра:</em></p>
<p>У књизи<em> Црна једра</em> која, у односу на претходне приповедне књиге овог писца, представља известан тематски одмак и опсесивну конкретизацију, преиспитују се и у европском кругу историјски оживљавају различита гранична искуства: ратне похаре и пошасти, епидемије, болести и смрт. У истом делокругу, духу и поретку, напомињу се могућност спасења, принцип светости и греха, као и статус духовних моћи у свету који се вредносно празни, мења и излази из зглоба. Кроз седам њених „заборављених прича“, историја, савременост и индивидуална судбина се, у страдањем обележеној свевремености, симболички и стварно сударају и загонетно једначе. Изграђене у знаку тајанствености, болних искушења и путовања, ове стилско-реторички утаначене приче, кроз алегорију и симболичке сагласности, постају књижевни документ и репрезент нашег, пометњом вредности и декаденцијом означеног доба. Ове одлике приповедање Веселина Марковића, у битним егзистенцијалним, проблемским и трагичким видовима, приближавају изразима класичне књижевне уметности Вељка Петровића. На тај начин га, са пуном увереношћу и оправдањем, приводе угледу и слави његовог имена.</p>
<p>Награда „Вељкова голубица“ уручена је Веселину Марковићу на свечаности у Градској библиотеци „Карло Бијелицки“ у Сомбору у оквиру манифестације „Вељкови дани“.</p>
<p>Марковићеве књиге прича<em> Преимућства круга, Прошлост никад не прође</em> и <em>Црна једра</em> објављене су у издању Архипелага.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 10 Nov 2026 14:11:29 +0100</pubDate>
                <category>Вести</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6080491/veselin-markovic-ovogodisnji-dobitnik-nagrade-veljkova-golubica.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/10/14/15/206/6028711/thumbs/14360695/Veselin_Markovic_Crna_jedra.jpg</url>
                    <title>Веселин Марковић овогодишњи добитник награде &#034;Вељкова голубица&#034;</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6080491/veselin-markovic-ovogodisnji-dobitnik-nagrade-veljkova-golubica.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/10/14/15/206/6028711/thumbs/14360695/Veselin_Markovic_Crna_jedra.jpg</url>
                <title>Веселин Марковић овогодишњи добитник награде &#034;Вељкова голубица&#034;</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6080491/veselin-markovic-ovogodisnji-dobitnik-nagrade-veljkova-golubica.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Вјера Рашковић Зец кроз књигу &#034;Дјеца су украс свијета&#034; чува успомене и вредности детињства</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6078008/vjera-raskovic-zec-kroz-knjigu-djeca-su-ukras-svijeta-cuva-uspomene-i-vrednosti-detinjstva.html</link>
                <description>
                    На штанду ИК „Свет књиге&#034; на 69. Међународном сајму књига у Bеограду, одржана је промоција књиге „Дјеца су украс свијета&#034;, ауторке др Вјере Рашковић Зец. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/6/13/11/538/6014648/thumbs/14324276/Свет_књиге.jpeg" 
                         align="left" alt="Вјера Рашковић Зец кроз књигу &#034;Дјеца су украс свијета&#034; чува успомене и вредности детињства" title="Вјера Рашковић Зец кроз књигу &#034;Дјеца су украс свијета&#034; чува успомене и вредности детињства" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Стево Ћосовић, директор ИК „Свет књиге" је истакао да је Вјера Рашковић у оквиру својих Сабраних дела, тринаесту књигу назвала „Дјеца су украс свијета", у којој је, између осталог, писала и о погибији и страдању деце на Петровачкој цести.<!--<box box-left 51965042 media>--><br /> <br />О животу и богатом педагошком, културном и књижевном раду ауторке, говорила је проф. Светлана Матић, истичући велики допринос академика др Вјере Рашковић Зец у очувању српског језика у расејању и култури сећања. На насловници ове књиге, налази се фотографија Вјерина са оцем, непосредно пред Други светски рат. Како је у књизи саопштила, њен отац је слушао Радио Београд, док се веза није прекинула, јер је ударила Вермахтова бомба у ту зграду.<!--<box box-left 51965054 media>--></p>
<p>„Скинуо је овај ланчић са мога врата и бацио га на кревет. Усташама је остало све злато и богатство у кући, које су разграбили. Отац се бојао да би нас могли убити пљачкаши, чак само за тај комадић злата на мом врату. Побјегли смо само у ономе што смо имали на себи. Било ми је шест година и од тада више никада нисам ни свратила у Книн", записала је Вјера.<!--<box box-left 51965056 media>--><br /> <br />Др Вјера Рашковић Зец истиче да је ово једна неуобичајена књига за децу и о деци, чији су коаутори деца. Ова збирка песама је скуп дечијих идеја на једном месту и њихов доживљај света и живота. С обзиром да је ауторка предавала српски језик, писмене радове својих ученика је из прозе преточила у стихове. То је био период од 1961. до 1964. године у Југославији.</p>
<p>„Надам се да данашња дјеца у Србији нису промјенила однос према темељним вриједностима живота. Барем не сва, у овом немилом времену у којем дјеца убијају дјецу. Др Саво Штрбац, директор Документационо-информативног центра „Веритас" је говорио о страдању на Петровачкој цести. У књизи се налази прилог и фотографије троје убијене деце на Петровачкој цести 7. августа 1995. године. То су Невенка и Жарко Рајић и Дарко Вујовић. „Веритас" из Београда је редовно извештавао јавност о настојањима да рука правде стигне виновнике овог злочина.Седмогодишња Олга Јеркић је прочитала песму „Кишна г*-листа", која се налази у књизи и одушевила присутне. Драгана Љуна је читала одломке из књиге, у којој се, осим песама, налазе и стручни радови на тему <em>Двојезичност-предности и опасности, Утјецај иноземне животе средине на дијете, Дјеца воле и земљу у којој живе, Специјална школа може бити неправда, Сурадња страних и наших наставника, Говорити с дјецом на материнском језику, У кинеској школи</em>, итд. На овој промоцији били су, између осталих,присутни:Радивоје Благојевић, Новак Радовић, Бајо Јојић и Драган Петковић", истиче ауторка.<br /> <br />С обзиром на то да се ауторка у време одржавања Београдског сајма књига налазила у Америци, промоција књиге биће одржана у њеном присуству, крајем априла 2027. године у Бечу, у организацији Аустријско-српског културног друштва „Вилхелмина Мина Караџић", где др Вјера Раковић Зец врши дужност заменика председника.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 6 Nov 2026 14:54:52 +0100</pubDate>
                <category>Вести</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6078008/vjera-raskovic-zec-kroz-knjigu-djeca-su-ukras-svijeta-cuva-uspomene-i-vrednosti-detinjstva.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/6/13/11/538/6014648/thumbs/14324252/Свет_књиге.jpeg</url>
                    <title>Вјера Рашковић Зец кроз књигу &#034;Дјеца су украс свијета&#034; чува успомене и вредности детињства</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6078008/vjera-raskovic-zec-kroz-knjigu-djeca-su-ukras-svijeta-cuva-uspomene-i-vrednosti-detinjstva.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/6/13/11/538/6014648/thumbs/14324252/Свет_књиге.jpeg</url>
                <title>Вјера Рашковић Зец кроз књигу &#034;Дјеца су украс свијета&#034; чува успомене и вредности детињства</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6078008/vjera-raskovic-zec-kroz-knjigu-djeca-su-ukras-svijeta-cuva-uspomene-i-vrednosti-detinjstva.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Кестенијада у Чикагу – традиција која окупља крајишке Србе</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6077436/kestenijada-u-cikagu--tradicija-koja-okuplja-krajiske-srbe.html</link>
                <description>
                    Петнаесту Кестенијаду организовало је и овог пута Удружење крајишких Срба „Прело” из Чикага. Ево делића атмосфере...
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/5/18/44/428/6012170/thumbs/14316128/cikago-kestenijada-t.jpg" 
                         align="left" alt="Кестенијада у Чикагу – традиција која окупља крајишке Србе" title="Кестенијада у Чикагу – традиција која окупља крајишке Србе" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><br /><!--<box box-left 51963516 video>--></p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 6 Nov 2026 12:19:11 +0100</pubDate>
                <category>Вести</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6077436/kestenijada-u-cikagu--tradicija-koja-okuplja-krajiske-srbe.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/5/18/44/428/6012170/thumbs/14316122/cikago-kestenijada-t.jpg</url>
                    <title>Кестенијада у Чикагу – традиција која окупља крајишке Србе</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6077436/kestenijada-u-cikagu--tradicija-koja-okuplja-krajiske-srbe.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/5/18/44/428/6012170/thumbs/14316122/cikago-kestenijada-t.jpg</url>
                <title>Кестенијада у Чикагу – традиција која окупља крајишке Србе</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6077436/kestenijada-u-cikagu--tradicija-koja-okuplja-krajiske-srbe.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Београд на туристичкој мапи света: Промоција престонице на сајму у Лондону</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6077432/beograd-na-turistickoj-mapi-sveta-promocija-prestonice-na-sajmu-u-londonu.html</link>
                <description>
                    Туристичка организација Београда (ТОБ) је од 3. до 5. новембра представила туристичку понуду Београда на Светском сајму туризма у Лондону, на ком учествује на националном штанду Србије, уз преко 180 земаља света. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/5/17/25/463/6012050/thumbs/14315912/WTM.JPG" 
                         align="left" alt="Београд на туристичкој мапи света: Промоција престонице на сајму у Лондону" title="Београд на туристичкој мапи света: Промоција престонице на сајму у Лондону" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>На овом сајму који важи за најзначајније место сусрета туристичке привреде на глобалном плану, ТОБ је представио укупну туристичку понуду наше престонице са акцентом на наступајућу специјализовану изложбу EXPO 2027, хотелско угоститељске капацитете, понуду инстистуција културе, туристичке програме и садржаје, као и могућности за пословни туризам, односно MICE.<!--<box box-left 51963496 media>--></p>
<p>Током сајма је одржан велики број унапред заказаних састанака са представницима туристичке индустрије из Велике Британије али и других тржишта, у циљу приближавања понуде Београда и привлачења већег броја туриста. Издвајају се састанци са агенцијама из Кине са којима су претходно започети договори током недавне промоције Београда у Пекингу.<!--<box box-left 51963497 media>--></p>
<p>У првих девет месеци 2026. године, Београд је посетило око милион и двеста хиљада туриста, што је за 7% више у односу на исти период прошле године. Укупан број остварених ноћења у истом периоду је за 9% већи и износи скоро три милиона ноћења.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 5 Nov 2026 17:51:13 +0100</pubDate>
                <category>Вести</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6077432/beograd-na-turistickoj-mapi-sveta-promocija-prestonice-na-sajmu-u-londonu.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/5/17/25/463/6012050/thumbs/14315906/WTM.JPG</url>
                    <title>Београд на туристичкој мапи света: Промоција престонице на сајму у Лондону</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6077432/beograd-na-turistickoj-mapi-sveta-promocija-prestonice-na-sajmu-u-londonu.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/5/17/25/463/6012050/thumbs/14315906/WTM.JPG</url>
                <title>Београд на туристичкој мапи света: Промоција престонице на сајму у Лондону</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6077432/beograd-na-turistickoj-mapi-sveta-promocija-prestonice-na-sajmu-u-londonu.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Српски траг у Кини - три века историје, дипломатије и пријатељства</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6063706/srpski-trag-u-kini---tri-veka-istorije-diplomatije-i-prijateljstva.html</link>
                <description>
                    Навршило се тачно 300 година од како је први Србин крочио у Кину и стигао у Пекинг.  После седам деценија од успостављања дипломатских односа Београда и Пекинга кинески Срби могу да се похвале одличном сарадњом, у којој доминирају три даме и Никола Тесла. Недавно је новинар и публициста Марко Лопушина био у Кини, и преноси нам своје утиске и сазнања.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/5/14/57/46/6011272/thumbs/14313706/кина.jpg" 
                         align="left" alt="Српски траг у Кини - три века историје, дипломатије и пријатељства" title="Српски траг у Кини - три века историје, дипломатије и пријатељства" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Тачно пре три века Сава Владиславић Рагузински (1668–1738), Србин из Дубровника, дипломата, трговац и гроф Царске Русије стигао је у Пекинг, који је био престоница Кине, у којој је владао цар Јонгџенг, један од најважнијих монарха Ћинг династије. У Пекинг, који је тада са околином имао 700.000 становника Сава Владиславић дошао је 28. августа 1726. као изасланик царице Катарине Велике да учествује у руско-кинеским преговорима.<!--<box box-left 51937924 media>--></p>
<p>У Пекингу су од тог доба опстале царске палате, њих 60, храмови и паркови, њих 1036, а и обичне куће са сивим крововима и зидовима. Иако је пре три века гроф Сава је био једини Србин у Кини и у Пекингу, данас у овој земљи од 1,5 милијарди људи има 1500 житеља српског порекла. А у њеној “северној престоници" - <em class="zhvwWe" style="font-family: Google Sans, Arial, sans-serif, Noto Color Emoji; font-size: 16px; font-weight: 400; margin: 0px; text-decoration: none; border-bottom: 0px #0a0a0a;" data-sfc-cp="" data-sfc-root="ep" data-epip="">Beǐjīng</em> има око 9 милиона Кинеза и 350 Срба.</p>
<p><em> Срби у Кини</em></p>
<p>Наши људи су у већем броју почели да освајају Кину преко Русије, када почетком 20. века пристижу као московски представници, официри руске војске, учесници Руско-јапанског рата, путници, авантуристи, железнички радници, трговци, писци и новинари.</p>
<p>Саша Ћирковић је, на пример, рођен у Харбину, „леденом граду” на североистоку Кине. Милорад Рајчевић стигао је у Пекинг крајем октобра 1910. године. Овај први велики српски светски путник писао је за „Мали журнал“, слао извештаје у Београд и обилазио град. Жалио се да у извештајима није нашао „неког свог“.</p>
<p>Путописац Озрен Ј. Суботић (1873–1951) био је новинар и истраживач Далеког истока. Проучавао је кинески језик и написао 1921. књигу „Из жутог царства“. Потом се од 1930. појављује читав низ српских истраживача и аутора који су путовали кроз Кину или писали о њој.</p>
<p>Професор синологије, науке о кинеској култури, Радосав Пушић је, на пример, објавио две велике збирке: „Капија од жада: Путописи Срба о Кини 1725–1935“ и „Поднебеско царство: Срби о Кини 1725–1940“. То су практично темељне збирке за истраживање Срба у Кини пре Другог светског рата – сазнао сам од наших људи у Кини.</p>
<p>Први званичник државе Југославије стигао је пре седам деценија у Пекинг. Тада је Југославија успоставила дипломатске односе са Кином и отворила амбасаду у Пекингу. Први амбасадор био је Владимир Поповић, истакнути дипломата и народни херој из Београда, који је у Пекингу предао акредитивна писма председнику Мао Цедунгу 29. јуна 1955.</p>
<p>У међувремену за 70 година дипломатије СФРЈ, СРЈ, СЦГ и Србија имали су укупно 12 амбасадора, углавном Срба. Данас је Њ<span data-d-streaming-word="">ена</span> <span data-d-streaming-word="">екселенција</span> <span data-d-streaming-word="">Маја</span> <span data-d-streaming-word="">Стефановић,</span> <span data-d-streaming-word="">амбасадорка</span> <span data-d-streaming-word="">Републике</span> <span data-d-streaming-word="">Србије</span> <span data-d-streaming-word="">у</span> <span data-d-streaming-word="">Народној</span> <span data-d-streaming-word="">Републици</span> <span data-d-streaming-word="">Кини.<!--<box box-left 51937944 media>--></span></p>
<p>Са првим амбасадором Владимиром Поповићем из Београда је у Пекинг стигао и Бранко Богуновић, први дописник београдске агенције Танјуг у Кини.</p>
<p><em>Град на четири реке опасан је зидинама и великим капијама. Улице су уске, пуне људи на бициклима и рикшама. Има јако мало аутомобила. Трамваји и аутобуси иду средином улица. Постоје продавнице, посластичарнице, чајџинице, месаре и аутобуске станице код Дашилана и Ванфуџинга. Ту је отворена прва робна кућа под називом “Beijing Department Store”</em>- писало је у извештајима српског дописина из Пекинга.</p>
<p><em> Град великих језера</em></p>
<p>Данас Пекинг личи на Њујорк. Има као америчка Велика јабука свој Менхетн са небодерима и Централни парк са великим језером код Забрањеног града. Има трг Тианмен на 40 хектара, на коме се налазе Парламент, Влада Кине и министарства.<!--<box box-left 51937963 media>--></p>
<p>"Пекинг је град великих језера која постоје од времена историјских династија", причала ми је кинески туристички водич Мери, "званично имамо 55 језера, од којих су најпознатија Кумнминг, Беихаи, Јујуантан, комплекс са три воде Шичахаи и велика акумулација Мијун. Симбол су богате кинеске прошлости и важан центар окупљања народа у садашњости.</p>
<p>Ова „Северна престоница Кине“, како је званичан назив Пекинга, има метро дуг око хиљаду километара, аутобуске линије и осам милиона бицикала, трицикала, мопеда, аутомобила и бешумних џипова. Њангфујинг авенија је и данас главна трговачка улица и шеталиште, са стотину домаћих и западних робних кућа. У овој трговачкој авенији и шеталишту доминирају кинеске фирме, спортске продавнице “Анта” и “Ли Нинг”, али и амерички брендови “Епл”, “Старбакс”, “Дизни”, “Кока кола”, “КФЦ”, НБА. У робној кући НБА у Пекингу продају се дресови, патике и лопте које користе Лука Дончић и Никола Јокић, најбољи српски играчи НБА у САД, добро познати кинеским навијачима.<!--<box box-left 51937968 media>--></p>
<p>Кошарка и тенис су данас у Кини најомиљенији спортови, па су и Новак Ђоковић, Лука Дончић и Никола Јокић омиљени Срби у овој најмногољуднијој комунистичкој земљи на свету. Ипак, старије генерације Кинеза, милијарду њих, памте и обожавају Велибора Бору Милутиновића, фудбалског тренера, мага који је Кинезе научио лоптању и одвео их на Мундијал и Олимпијаду. Кинези су њему у част, штампали његов лик на поштанској марки у милијарду примерака и поставили бисту у Пекингу.<br /> <br /><em> Обожавани Србин</em></p>
<p>Колико је Бора Мулутиновић обожаван у земљи са 1,5 милијардом житеља посведочила ми је професорка српског језика Наташа Радосављевић Габерова са Пекиншког универзитета:</p>
<p>"Када сам ја дошла у Кину, годину дана касније 2011. била сам у Пекингу на једној спортској манифестацији заједно са Бором Милутиновићем, Новаком Ђоковићем и Зораном Богдановићем, тада председником Удружења Срба. Када су Кинези, највијачи и посматрачи, њих стотину, видели Бору Милутиновића, тренера који је одвео кинеску државни тим на Светско првенство у фудбалу, кренули су ка њему да га поздраве и да добију аутограм. Бора нас је провукао кроз свлачионицу тенисера и извео на улицу да би избегао гужву због масовног излива обожавања кинеских навијача и страха за нашу безбедности", памти професорка Наташа.<!--<box box-left 51937974 media>--></p>
<p>У кинеском фудбалу поред легендарног Боре Милутиновића прославили су се тренери Љупко Петровић и Радомир Антић. Славан је био почетком 21. века и Ратомир Дујковић, бивши селектор олимпијске репрезентације Кине. Мери и Душко Томић са два сина живели су у Пекингу од 2001. Душко је тренирао фудбалске голмане. Сви они су у Кину довели двадесетак српских играча, да ојачају тамошње клубове. Тада су се ван посла окупљали у два ресторана <em>Киоск</em> и <em>Beach</em>. Најчешће су се, међутим, састајали у кинеском ресторану “Бренана”, који Срби из милоште називали – “Код Брене”.</p>
<p>"Последњих деценија Пекинг и Кину су најчешће освајали фудбалски и кошаркашки стручњаци, тренери и играчи, који су као спортски гладијатори долазили да се такмиче, а после победа или пораза одлазили даље у свет да развијају српско лоптање", причао ми је Звездан Ћурчић, аустралијски Србин, адвокат из Перта, који је радио у овој земљи.</p>
<p>Данас историју српског фудбала у Пекингу исписује Урош Спајић, дете “Црвене Звезде”, високи бек “Беијинг Гуоана”, трећег тима на прволигашког табели Кине.</p>
<p>У кинеској кошарци свој траг оставили су тренери Томислав Томовић, Славољуб Горунович, Предраг Стојанчев, Марина Маљковић. Кинези су покушали да у свој најбољи лигашки тим “Ђеђанг” доведу српског дива и центра Бобана Марјановића.</p>
<p>"У моје време у Кини, а посебно у Пекингу постојале су четири српске колоније, које су чинили прво пословни људи, потом дипломате, српски професори и студенти, потом спортисти, али и уметници", објаснио ми је Звездан Ћурчић, који је био проглашен за најбољег страног професора у Кини, али се после ковида вратио у Аустралију.</p>
<p>Шта се догодило?</p>
<p> <em>Пад српске колоније</em></p>
<p>У српској колонији у Пекингу и Кини од шездесетих година прошлог века доминирају наши привредници, који су се крајам деведесетих због санкција и касније у новом миленијуму у већем броју доселили у Кину. Петар Илић из Земуна је био дописник „Политике“, али је отворио фирму и створио породицу. Зоран Богдановић из Смедеревске Паланке, бивши туризмолог био је власник фирме „Starlink Enterprise Limited ". Њихове комшије у Пекингу су били Милорад Мариновић, Марко Томић, Ненад Маричић, Александар Унковић, Никола Томић, Александар Јанковић, Драган Ђуровић и Миодраг Вулићевић. Иван Максимовић је био власник клуба „Инк“. Лидија Обрадовић је била уредница у Српској редакцији Кинеског интернационалног радија.<!--<box box-left 51963120 media>--></p>
<p>"Уз подршку Министарства за дијаспору Србије ми смо у Пекингу 2010. формирали прво наше удружење “Србија и пријатељи”. Било нас је 250 активних чланова. Радили смо на окупљању наших људи, развоју националног идентитета и сарадње са Кинезима. У управи су били Милорад Мариновић, координатор секције за економију, Милена Богдановић и Наташа Радосављевић, координатори секције за културу, Марија Гасевић и Марина Томић, координатори секције за прославе, Ранка Рабреновић, координатор секције за информисање, Марко Томић, Милан и Давор Вујачић, координатори секције за спорт, Катарина Јовановић, координатор секције за хуманитарни рад и Марко Петијевић, координатор секције за цркву. Драган Павличевић и Слободан Новокмет су хроничари збивања у српској и кинеској средини. Обележавали смо државне и верске празнике. Организовали смо дипломатски фудбалски турнир „Милу куп“ у част Боре Милутиновића, тада најпознатијег Србина у Кини. И водили смо хуманитарне акције за помоћ српском народу", рекао је свеојевремено први председник Зоран Богдановић и делегат Скупштине дијаспоре у Србији.</p>
<p>"Удружење Срба је формирано 2010, године када долазим у Пекинг и ако се не варам, први састанак је одржан у амбасади. Окупљали су се највише за Ускрс. Посећивали су у Пекингу клуб “Beach”. А пасуљ и пљескавице смо могли јести у “Киоску”. Водила сам своје студенте на та окупљања, организовали поетске и филмске вечери, журке ex Yu музике. Драг је био Саша Умковић, увек насмејан, често сам га виђала у “Аперитиву”, култном италијанском кафићу на Санлитуну. Последњи пут кад сам га срела, рекао је да је уписао докторске студије, шалили смо се, и нажалост, после сам чула лоше вести", памти професорка Наташа Радосављевић Габерова, која је 2010. стигла у Кину да Кинезе учи српски језик.<!--<box box-left 51963131 media>--></p>
<p>Породица Богдановић је окупљала људе, Зоран је био добар организатор. Касније је имао план и да окупи и пословне људе у оквиру једног удружења, али ковид је некако све уништио. Господин Марин, па Томићи, било је ту и доста студената који су студирали основне и докторске студије.</p>
<p>"Радила је и Српска допунска школа у оквиру Амбасаде где сам била прва и једина учитељица јер је 2017. затворена (није било довољно деце, остало је само двоје) је такође отворена 2010. Припремала сам децу и организовали смо дечије прославе за Светог Саву и Нову годину. Увек је било весело. Сви наши амбасадори и дипломате (Александар Јанковић је био задужен за школу у то време, потом и Биљана Станковић Иванић) које сам упознала током година су подржавале школу и наш рад и помагале, као и Удружење Срба", открива професорка Наташа Радосављевић Габерова, која је данас докторанд на теми кинеске опере.</p>
<p>Нажалост, због пандемије ковида, када је у Кини уведен карантин, рад српског удружења је био ограничен. Чланови су били пасивни, многи су се вратили у Србију, па и сам председник Зоран Богдановић, а Удружење Срба у Кини са седиштем у Пекингу је престало са радом.</p>
<p><em> Српкиње и Тесла</em></p>
<p>Србију и Србе данас у Кини представљају Амбасада Р. Србије у Пекингу, Генерални конзулат Р. Србије и Привредна комора Србије у Шангају. Постоје и активни су Српску културни центар “Иво Андрић” у уметничкој и фабричкој колонији Пекинга, Центар и академија “Никола Тесла”, ћевабџиница “Сербиан бургер”, коју води један Кинез, повратник из Новог Сада и кинеска продавница српских вина.<!--<box box-left 51963127 media>--></p>
<p>У 2026. годину српска заједница у Пекингу и Кини ушла је видно опорављена, са новим људима и активностима које уздижу углед Србије и Срба. Данас српску колонију у Кини и посебно у главном граду чине дипломатски и привредни представници наше земље, пословни људи, стручњаци, затим професори и студенти, али и српски уметници и спортисти. Интересантно је да су главна покретачка снага српске заједнице данас три даме – Њена екселенција амбасадорка Маја Стефановић, Татјана Тања Солдат, директорка Српског културног центра, обе из Пекинга. И Јелена Грубор Стефановић, директорка представништва Привредне коморе Србије са седиштем у Шангају.</p>
<p>Наша амбасадорка Маја Стефановић има у Кини високо звање и посебан углед. Универзитет у Пекингу јој је ове године доделио звања почасног алумнисте и почасног професора. Наиме, Њена екселенција је као млада студенткиња живела и студирала у Кини. Године 1993. Маја Стефановић је као стипендиста, у оквиру државне размене, отишла у Кину. Студирала је кинески језик на Лијаонинг педагошком универзитету у Далијену. Радила је у Министарству спољних послова Србије у сектору за Далики исток и Азију. А онда се у Кину вратила 2012. као дипломата у нашој амбасади. Скоро 33 година касније као српска амбасадорка Маја Стефановић је отишла у Далијен и поново срела професоре који су је предавали кинески језик.<!--<box box-left 51963139 media>--></p>
<p>"Током целе каријере се бавим Кином. Студирала сам кинески језик, а више од две деценије у Министарству спољних послова се бавим билатералним односима са Кином. Такође, службовала сам у Амбасади Србије у Пекингу. Именовање на место амбасадора Србије у Народној Републици Кини представља за мене највећу могућу част и велико поверење а посебно огромну одговорност имајући у виду да су односи Србије и Кине на највишем нивоу у историји, од успостављања дипломатских односа 1955. године", изјавила је Њена екселенција за медије.</p>
<p>Данас је наша амбасадорка Маја Стефановић најважнија личност за савремену српску заједницу у Пекингу, јер је активно ради на развоју политичких и економских односа Србије и Кине, на сарадњи две земље у области образовања и културе. Предводила је, на пример, нашу делегацију ове године у Лијаонингу, Шењангу и Далијену, где је разговарала о инвестицијама, транспорту, образовању и размени студената. Уједно је Амбасадру Р. Србије у Пекингу претворила у једно од главних места окупљања Срба у Кини.<!--<box box-left 51963122 media>--></p>
<p>Татјана Солдат, директорка СКЦ “Иво Андрић” у Пекингу је, такође, као наша амбасадорка, синолошкиња, односно стручњак за кинески језик и културу. Потиче из Бањалуке, али је кинески језик и књижевност студирала од 1989. у Београду, У Кину је први пут стигла 1993. на стручно усавршавање. Од тада диркеторка Тања Солдат живи и ради у Пекингу као лекторка, преводилац, новинарка, уредница, водитељка Кинеског међународног радија и културна поселница. СКЦ “Иво Андрић” у Пекингу постоји од 2018. године, а директорка Солдат га је од доласка на чело институције пре две године, претворила у храм српске културе и центар културне дипломатије Србије и Кине. Своје кинеско искуство Тања Солдат је преточила у књигу “Кина – очима странаца, срцем домаћина”.</p>
<p>Најважнија српска пословна жена у Кини је директорка Јелена Грубор Стефановић. Ова рођена Београђанка је светска менаџерка и стручњакиња за међународно пословање. Радила је у Италији, Јужној Кореји, Индији и Кини. Од краја 2019. води Представништво ПКС. Успела је да српски бизнис у овој земљи претвори у пословни свет, који се препознаје највише по Николи Тесли.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 5 Nov 2026 14:50:28 +0100</pubDate>
                <category>Вести</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6063706/srpski-trag-u-kini---tri-veka-istorije-diplomatije-i-prijateljstva.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/5/14/57/46/6011272/thumbs/14313700/кина.jpg</url>
                    <title>Српски траг у Кини - три века историје, дипломатије и пријатељства</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6063706/srpski-trag-u-kini---tri-veka-istorije-diplomatije-i-prijateljstva.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/5/14/57/46/6011272/thumbs/14313700/кина.jpg</url>
                <title>Српски траг у Кини - три века историје, дипломатије и пријатељства</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6063706/srpski-trag-u-kini---tri-veka-istorije-diplomatije-i-prijateljstva.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>&#034;Бисери поезије&#034; окупили песнике из Србије и дијаспоре – додељена признања најуспешнијим ауторима</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6075542/biseri-poezije-okupili-pesnike-iz-srbije-i-dijaspore--dodeljena-priznanja-najuspesnijim-autorima.html</link>
                <description>
                    У Дому Ваздухопловства у Земуну 23. октобра 2026. године одржана је свечана међународна културно-уметничка манифестација „Бисери поезије“, посвећена очувању српског језика, књижевности и културног идентитета, као и повезивању књижевних стваралаца из матице и дијаспоре. Програм је настављен 24. октобра у Љубљани, где су представљена три значајна културно-уметничка пројекта организатора.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/3/16/7/941/6003256/thumbs/14291188/SLZ_3.png" 
                         align="left" alt="&#034;Бисери поезије&#034; окупили песнике из Србије и дијаспоре – додељена признања најуспешнијим ауторима" title="&#034;Бисери поезије&#034; окупили песнике из Србије и дијаспоре – додељена признања најуспешнијим ауторима" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Овај културни догађај резултат је заједничког рада и визије три организације: Савеза српске дијаспоре Европе, Удружења српских књижевника Словеније и Књижевног клуба „Иво Андрић“ из Земуна, који је био домаћин земунског дела манифестације.<!--<box box-left 51959951 media>--></p>
<p>Међународне културно-уметничке презентације „Бисери поезије“ одржане су у Земуну 23. октобра и у Љубљани 24. октобра 2026. године. Том приликом представљена су три значајна културно-уметничка пројекта наведених организатора, а посебан сегмент програма био је посвећен додели награда и признања учесницима Међународног књижевног конкурса „Бисери поезије“.</p>
<p><em>Свечано отварање и обраћање организатора</em></p>
<p>Присутне је у име домаћина поздравио председник Књижевног клуба „Иво Андрић“ из Земуна, Братислав Тодоровић, док се у име Савеза српске дијаспоре Европе, Удружења српских књижевника Словеније и Европске академије српских наука и уметности обратио председник Саша Гајић.<!--<box box-left 51959936 media>--></p>
<p>У име стручног жирија присутнима и награђеним ауторима обратила се Марија Секулић, једна од чланица жирија, која је истакла значај књижевног стваралаштва и одговорност избора најуспешнијих песничких остварења.</p>
<p>Она је нагласила да је жири имао изузетно одговоран и захтеван задатак да међу бројним пристиглим радовима препозна песме које се издвајају уметничком снагом, дубином мисли и искреном емоцијом. Према њеним речима, песме које су понеле највиша признања издвојиле су се стилском зрелошћу, оригиналношћу и универзалним порукама које допиру до читалаца.</p>
<p><em>Проглашење победника конкурса „Бисери поезије“</em></p>
<p>На Међународном књижевном конкурсу „Бисери поезије“ додељене су три главне награде, као и додатна признања ауторима чији су радови оставили посебан уметнички утисак.<!--<box box-left 51959941 media>--></p>
<p>Трећу награду освојила је Драгана Ђурковић Тошић из Чачка за песму „Судба нам камена ледена“. Награђена ауторка примила је признање са бронзаном плакетом и прочитала своју награђену песму. Другу награду, са сребрном плакетом, освојила је Весна Стојковић из Лесковца за песму „Стара кућа“.<!--<box box-left 51959946 media>--></p>
<p>Прву награду Међународног конкурса „Бисери поезије“ освојила је Анастасија Орловић из Баточине за песму „Предсмртна песма“. Према образложењу жирија, песма је својом огољеном, бескомпромисном и искреном емоцијом оставила снажан утисак на све чланове жирија. Кроз аутентичан унутрашњи немир и упечатљиве поетске слике, ауторка се бави најдубљим слојевима људске душе пред лицем пролазности. Својом снагом израза заслужено је понела прво место.</p>
<p>Награде победницима уручио је председник Књижевног клуба „Иво Андрић“ Братислав Тодоровић.</p>
<p><em> Додатна признања за песничко стваралаштво</em></p>
<p>Квалитет и разноврсност пристиглих радова определили су жири да додели и додатне конкурсне награде, како би се истакли аутори чије су песме оставиле посебан траг.<!--<box box-left 51959947 media>--></p>
<p>Дипломе са златном значком додељене су:</p>
<p>Дејану Маринковићу из Ужица за песму „Амајлија“;<br />Александри Јеж из Новог Сада за песму „Кад кажем да сам са Косова“;<br />Марији Станковић из Београда за песму „Срж“.<br />Награђеним ауторима упућене су честитке за њихов допринос савременој српској поезији и књижевном стваралаштву.</p>
<p><em>Признања за допринос српској култури и уметности</em></p>
<p>У наставку свечаности додељена су бројна признања заслужним појединцима за очување српске културне баштине и допринос развоју књижевности, уметности и културног живота.<!--<box box-left 51959935 media>--></p>
<p>Признања су уручили председник Европске академије српских наука и уметности Саша Гајић, потпредседник Савеза српске дијаспоре Европе Жељко Еремић и генерална секретарка Академије Дајана Лазаревић.</p>
<p>Књижевнику Братиславу Тодоровићу, председнику Књижевног клуба „Иво Андрић“, уручени су признање, плакета и значка. Познатом новинару Душану Опачићу додељено је признање са златном медаљом.</p>
<p>Звање „почасни академик“, уз висока признања и златне медаље, додељено је проф. др Зорану Милошевићу, проф. др Милораду Ранчићу, академику Јурију Васиљевичу Иванову, докторандкињи Дајани Лазаревић и књижевнику Милету Костићу Дубници.<br />Посебна признања Академије, са златном медаљом и значком, додељена су песникињама Јелени Дардић и Јовани Живадиновић за њихове књижевне заслуге.</p>
<p>Диплома са златном плакетом Академије уручена је Љиљани Богдановић, главној уредници магазина „Печат“. Диплома са златном значком Међународног књижевног конкурса „Песникова душа“ припала је песнику Петру Ћирићу.</p>
<p>Ова признања представљају захвалност појединцима који својим радом доприносе очувању српског језика, културе, традиције и националног културног наслеђа.</p>
<p><em>Музички програм – наступ дуа „Орион“</em></p>
<p>Након свечаног уручења награда уследио је музички програм који је публици приредио посебан уметнички доживљај. Наступио је дуо „Орион“, који чине проф. Љиљана Арсеновић на клавиру и проф. Мегуми Тешима Калмар на виолини. Њихово виртуозно извођење унело је посебну атмосферу у свечаност и обогатило програм музичким интермецом.</p>
<p>Публика је са одушевљењем испратила наступ уметница, које су својим талентом и извођачком посвећеношћу допринеле свечаном карактеру вечери.</p>
<p><em>Песничка представљања и дружење аутора</em></p>
<p>Посебан део програма био је посвећен представљању награђених аутора, гостујућих песника и чланова Књижевног клуба „Иво Андрић“.</p>
<p>Своје стихове и књижевно стваралаштво представили су:</p>
<p>Анастасија Орловић, Весна Стојковић, Драгана Ђурковић Тошић, Дејан Маринковић, Марија Станковић, Александра Јеж, Нада Јовичић, Татјана Боровић, Јелисава Вучковић, Раде Пантелић, Марија Секулић, Љубица Поповић Ракас, Мирјана Матић, Момчило Момо Дедић, Невенка Бошњак Чолић, Лазар Станојевић, Рада Лотина, Данијела Арсовић, Миле Костић Дубница, Вукоман Ракочевић, Срећко Алексић, Петар Ћирић, Јелена Одалић, Дајана Лазаревић, Весна Керечки Шарац, Ирена Ђурић, Биљана Трајковић Видовић и Милан Мартинов.</p>
<p>У програму је учествовала и виолинисткиња Мегуми Тешима Калмар.</p>
<p>Свим учесницима уручене су пригодне захвалнице организатора, уз пратеће мапе, као знак пажње и захвалности за допринос реализацији манифестације.</p>
<p>Многобројна публика уживала је у разноврсном програму, песничким интерпретацијама и сусретима аутора који су допутовали из различитих крајева Србије и иностранства.</p>
<p><em>Захвалност организаторима, сарадницима и учесницима</em></p>
<p>Организатори су посебну захвалност упутили проф. Саши Гајићу на несебичној помоћи и подршци у реализацији заједничких пројеката, као и Љубици Поповић Ракас на професионалном и успешном вођењу програма.</p>
<p>Захвалност је упућена и стручном жирију конкурса, који су чинили:</p>
<p>проф. Ненад Стаменковић, председник жирија;<br />Мирјана Матић, чланица жирија;<br />Марија Секулић, чланица жирија.</p>
<p>Манифестација „Бисери поезије“ још једном је потврдила да поезија представља један од најлепших мостова који повезују људе, генерације и просторе, чувајући језик, духовност и културни идентитет српског народа.</p>
<p>Сусрет песника из Србије и дијаспоре, додела књижевних признања, музички програм и представљање културно-уметничких пројеката показали су колико су важни заједнички напори у очувању и афирмацији српске културне баштине.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 3 Nov 2026 16:34:08 +0100</pubDate>
                <category>Вести</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6075542/biseri-poezije-okupili-pesnike-iz-srbije-i-dijaspore--dodeljena-priznanja-najuspesnijim-autorima.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/3/16/29/658/6003262/thumbs/14291212/SLIKA_1_ZEMUN.png</url>
                    <title>&#034;Бисери поезије&#034; окупили песнике из Србије и дијаспоре – додељена признања најуспешнијим ауторима</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6075542/biseri-poezije-okupili-pesnike-iz-srbije-i-dijaspore--dodeljena-priznanja-najuspesnijim-autorima.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/3/16/29/658/6003262/thumbs/14291212/SLIKA_1_ZEMUN.png</url>
                <title>&#034;Бисери поезије&#034; окупили песнике из Србије и дијаспоре – додељена признања најуспешнијим ауторима</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6075542/biseri-poezije-okupili-pesnike-iz-srbije-i-dijaspore--dodeljena-priznanja-najuspesnijim-autorima.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Зборник „Завештања 2026&#034; представљен на Београдском сајму књига</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6074677/zbornik-zavestanja-2026-predstavljen-na-beogradskom-sajmu-knjiga.html</link>
                <description>
                    На 69. Међународном београдском сајму књига у сали ,,Иво Андрић&#034;, представљен је зборник „Завештања 2026&#034; Удружења српских писаца Швајцарске, у издању ИК „Прометеј&#034; из Новог Сада. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/2/15/49/603/5998898/thumbs/14279204/IMG-20261031-WA0188.jpg" 
                         align="left" alt="Зборник „Завештања 2026&#034; представљен на Београдском сајму књига" title="Зборник „Завештања 2026&#034; представљен на Београдском сајму књига" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>На промоцији зборника „Завештања 2026" окупили су се аутори, сарадници, гости и поштоваоци књижевности, настављајући традицију коју Удружење негује већ више од две деценије.<!--<box box-left 51958034 media>--></p>
<p>„Завештања" су током година постала место окупљања писаца који живе и стварају у различитим земљама, али их повезују српски језик и ћирилично писмо, као и потреба да своја искуства, мисли и осећања преточе у књижевну реч.<!--<box box-left 51958044 media>--></p>
<p>Зборник су представиле чланице Удружења Мирјана Цвијановић, Снежана Петровић и Биљана Михајловић, уз присутне ауторе и сараднике заступљене у овом издању зборника. Кроз читање одабраних радова, публика је могла да осети разноврсност тема и књижевних форми које чине овогодишње издање. Говорећи о раду Удружења, чланица Удружења Снежана Петровић, осврнула се на значај очувања књижевних веза између стваралаца у дијаспори и матици.<!--<box box-left 51958050 media>--></p>
<p>Представљање зборника „Завештања 2026" на Београдском сајму књига било је више од промоције једне књиге — било је то место сусрета аутора и читалаца, дијаспоре и матице, као и потврда да писана реч остаје једна од најтрајнијих веза међу људима.<br /> </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 2 Nov 2026 16:01:39 +0100</pubDate>
                <category>Вести</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6074677/zbornik-zavestanja-2026-predstavljen-na-beogradskom-sajmu-knjiga.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/2/15/49/603/5998898/thumbs/14279198/IMG-20261031-WA0188.jpg</url>
                    <title>Зборник „Завештања 2026&#034; представљен на Београдском сајму књига</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6074677/zbornik-zavestanja-2026-predstavljen-na-beogradskom-sajmu-knjiga.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/2/15/49/603/5998898/thumbs/14279198/IMG-20261031-WA0188.jpg</url>
                <title>Зборник „Завештања 2026&#034; представљен на Београдском сајму књига</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6074677/zbornik-zavestanja-2026-predstavljen-na-beogradskom-sajmu-knjiga.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>&#034;Корени и крила“ – књига која оживљава сећања</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6069895/koreni-i-krila--knjiga-koja-ozivljava-secanja.html</link>
                <description>
                    На 69. Међународном београдском сајму књига историчар др Жељко Драгић представио је своју књигу „Корени и крила“, посвећену јеврејским официрима Краљевине Југославије у немачком заробљеништву. Поред нове књиге коју припрема за 2027. годину, Драгић са потомцима краљевских официра из целог света покреће и иницијативу за подизање споменика у Србији, по могућности у Београду, у знак сећања на југословенске краљевске официре и војнике који су прошли кроз немачко заробљеништво.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/26/14/2/628/5973677/thumbs/14210267/5_jpeg2.jpg" 
                         align="left" alt="&#034;Корени и крила“ – књига која оживљава сећања" title="&#034;Корени и крила“ – књига која оживљава сећања" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>На 69. Међународном београдском сајму књига, који траје до 31. октобра, у суботу, 24. октобра 2026. године, на штанду новосадске издавачке куће „Прометеј“, представљена је књига „Корени и крила“ историчара др Жељка Драгића који годинама истражује заборављену судбину југословенских краљевских официра. Драгић је рођен у Немачкој, где је завршио Факултет политичких наука и историје, магистрирао у Хановеру, а докторирао на државном факултету у Бечу.<!--<box box-left 51947550 media>--></p>
<p>Велико интересовање публике, бројни посетиоци и искрени разговори учинили су овај догађај посебно емотивним. После седам година истраживања, Драгић је представио дело које чува сећање на 649 јеврејских официра, подофицира и војних службеника Краљевине Југославије, који су током Другог светског рата били у немачком заробљеништву, посебно у логору Офлаг VI Ц у Оснабрику.</p>
<p>Књига је објављена на српском, енглеском и хебрејском језику, уз подршку Амбасаде Израела и Јеврејске културне и хуманитарне фондације „Сабитај Буки Финци“.</p>
<p><em> Људи који су служили краљу и отаџбини</em></p>
<p>Посебан значај овог истраживања лежи у чињеници да су међу заробљеним официрима били образовани људи, интелектуалци, професори, лекари, уметници и припадници тадашње војне и друштвене елите Краљевине Југославије.<!--<box box-left 51947555 media>--></p>
<p>Иако су припадали различитим верама и традицијама, служили су истој држави и положили војничку заклетву краљу и отаџбини. Међу њима су били православци, католици и Јевреји, људи различитог порекла које су повезивали војничка дужност, заједничка држава и касније тешка судбина заробљеништва.</p>
<p>„За мене је посебно важно да подсетимо да су ти људи, без обзира на веру и порекло, били официри једне заједничке отаџбине. Служили су свом краљу и Краљевини Југославији. Многи су били део образоване елите свога времена. Не смемо дозволити да њихова имена, њихова част и њихове породичне приче нестану из нашег сећања“, истиче др Драгић.</p>
<p><em> Александар Нећак – када породична историја оживи</em></p>
<p>Посебно дирљив тренутак представљања књиге било је присуство Александра Нећака, који се и сам помиње у делу „Корени и крила“.<!--<box box-left 51947561 media>--></p>
<p>Његов отац и стриц били су заточени у немачком официрском логору Офлаг VI Ц у Оснабрику. Нећак је присутнима говорио о породичној прошлости, чиме је историјско истраживање добило снажну личну димензију.</p>
<p>„За мене је присуство Александра Нећака било нешто посебно. Када поред себе имате човека чији су отац и стриц прошли кроз логор који годинама истражујете, онда историја престаје да буде само архивски документ. Она добија лице, глас и емоцију. Управо због таквих сусрета радим све ово“, наглашава др Драгић.</p>
<p><em> Од 649 имена до потомака широм света</em></p>
<p>Током свог истраживања др Драгић је успоставио контакте са 69 потомака југословенских краљевских официра, чије породице данас живе у Србији, Црној Гори, Немачкој, Сједињеним Америчким Државама, Канади, Израелу, Јужној Африци и другим земљама.<!--<box box-left 51947566 media>--></p>
<p>Многи официри после рата нису се вратили у своју отаџбину. Њихове породице наставиле су живот далеко од земље својих предака, али су успомене сачуване кроз фотографије, писма, документа и породична предања.</p>
<p>„Највише ме радује када ми се јави неко из Чикага, Канаде или Србије и каже да је његов деда или отац био у немачком заробљеништву. Тада почиње једна нова прича, често и једно ново пријатељство. Иза сваког имена стоји породица која заслужује да се њена историја сачува“, каже Драгић.</p>
<p><em> Нова књига и споменик у знак сећања на краљевске официре</em></p>
<p>Представљање књиге у Београду истовремено је било и најава два значајна пројекта за 2027. годину.</p>
<p>За крај следеће године др Драгић планира објављивање нове књиге, посвећене југословенским краљевским официрима, посебно онима из Србије и Црне Горе, њиховим животима, војничкој служби, оданости краљу и отаџбини, али и породичним судбинама после Другог светског рата.<!--<box box-left 51947575 media>--></p>
<p>Посебну пажњу посветиће њиховој традицији, верском и културном идентитету, као и потомцима који данас живе широм света. Истовремено, покренута је иницијатива за подизање споменика посвећеног југословенским краљевским официрима и војницима који су током Другог светског рата били у немачком заробљеништву.</p>
<p>Пројекат се тренутно развија у сарадњи са потомцима некадашњих заробљеника, међу којима су и породице из Чикага и других делова света. Према првим замислима, споменик би био висок око три метра, а жеља иницијатора је да буде подигнут у Србији, по могућности у Београду, током августа 2027. године.</p>
<p>„Желимо да створимо трајно место сећања на људе који су годинама били далеко од својих породица и отаџбине. Колико нам је познато, не постоји посебан споменик који на овакав начин обједињује сећање на заробљеништво југословенских краљевских официра и војника током Другог светског рата. Сматрам да су ти људи заслужили достојанствено место сећања, где ће њихови потомци моћи да дођу, положе цвеће и сете се својих предака“, истиче др Драгић.<!--<box box-left 51947581 media>--></p>
<p>Поред подизања споменика, у плану је и окупљање потомака некадашњих краљевских официра у Белом двору у Београду, уз жељу да се сусрет организује у присуству представника краљевске породице, укључујући принца Александра Карађорђевића. Овај сусрет био би прилика да се потомци из различитих земаља први пут лично упознају, размене породична сведочанства и заједнички одају почаст својим прецима.</p>
<p>„Моја жеља је да у Београд доведемо потомке из Америке, Канаде, Европе и других делова света. Да се упознају, да донесу фотографије својих очева и дедова, да заједно станемо испред споменика и покажемо да ти људи нису заборављени. То би за мене био један од најлепших резултата свих ових година истраживања“, каже Драгић.<!--<box box-left 51947587 media>--></p>
<p>Оба пројекта налазе се у фази припреме, а наредни месеци биће посвећени разговорима са потомцима, институцијама и потенцијалним партнерима.</p>
<p><em> Корени који нас повезују</em></p>
<p>За др Драгића београдска промоција имала је и посебан лични значај. Уз њега је била његова ћерка Грета, фамилија, кумовикао, пријатељи и драги људи који су допутовали из Беча, Новог Сада, Бијељине, Зворника и других места.</p>
<p>„Посебно сам срећан што је моја ћерка Грета могла да буде део овог дана. Желим да и она разуме колико је важно знати одакле долазимо, поштовати своје корене, али и друге људе, њихову веру и традицију. Београд је још једном показао своју отвореност и космополитски дух.“</p>
<p>Захвалност је упутио издавачкој кући „Прометеј“, свима који су подржали објављивање књиге и бројним посетиоцима који су присуствовали представљању.</p>
<p>„Моја највећа жеља је да повежем потомке људи које је историја раздвојила. Ако захваљујући мом раду један унук сазна нешто ново о свом деди или се две породице после осам деценија поново повежу, онда све ово има смисла. Јер корени нас подсећају ко смо и одакле долазимо, а крила нам дају снагу да сећања на наше претке пренесемо будућим генерацијама", каже Драгић.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 26 Oct 2026 14:40:44 +0100</pubDate>
                <category>Вести</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6069895/koreni-i-krila--knjiga-koja-ozivljava-secanja.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/26/14/2/628/5973677/thumbs/14210261/5_jpeg2.jpg</url>
                    <title>&#034;Корени и крила“ – књига која оживљава сећања</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6069895/koreni-i-krila--knjiga-koja-ozivljava-secanja.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/26/14/2/628/5973677/thumbs/14210261/5_jpeg2.jpg</url>
                <title>&#034;Корени и крила“ – књига која оживљава сећања</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6069895/koreni-i-krila--knjiga-koja-ozivljava-secanja.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Песмом и глумом до срца публике - незаборавно гостовање СОКО-а у Брегенцу</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6068407/pesmom-i-glumom-do-srca-publike---nezaboravno-gostovanje-soko-a-u-bregencu.html</link>
                <description>
                    У организацији удружења Херувим, Уметнички центар СОКО из Базела (Швајцарска) гостовао је у Брегенцу (Аустрија) програмом који је спојио богатство српске традиционалне музике и љубав према позоришту, две уметничке свере којима се ово удружење из Базела успешно бави. Вече испуњено песмом, емоцијама и смехом завршено је овацијама које ће млади извођачи дуго памтити.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/23/16/1/740/5966164/thumbs/14188414/scena.jpg" 
                         align="left" alt="Песмом и глумом до срца публике - незаборавно гостовање СОКО-а у Брегенцу" title="Песмом и глумом до срца публике - незаборавно гостовање СОКО-а у Брегенцу" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Програм је отворен концертом традиционалног певања, у којем су наступиле средња дечја и женска певачка група Уметничког центра СОКО. Публика је имала прилику да чује песме из готово свих крајева у којима живи српски народ, упознајући разноврсност, богатство и посебности наше певачке традиције.<!--<box box-left 51944402 media>--></p>
<p>Шест девојака из дечје певачке групе показало је сву раскош наших традиционалних песама, представљајући различите облике групних песама. На репертоару су били песме новије певачке традиције ткз. песме „на бас“, старијег слоја сеоског певања (песме „на глас“) укључујући и једну гркталицу (веома специфичну технику певања). Неколико песама извеле су заједно са дванаест чланица женске певачке групе, чији је наступ додатно обогатио музичко путовање кроз различите крајеве и стилове.<!--<box box-left 51944408 media>--></p>
<p>Посебан печат концерту дала је тринаестогодишња певачица и глумица Марта Адамовић, која је поједине песме обогатила звуцима виолине. Завршница концерта била је емотивна: сви извођачи удружили су гласове у песми „Ово је Србија“.</p>
<p>Након кратке паузе, на сцену је ступила дечја глумачка група Уметничког центра СОКО, коју чини дванаесторо деце узраста од седам до седамнаест година. Млади глумци већ годину и по дана учествују у специфичном позоришном програму који се по први пут на овакава начин реализује у расејању.<!--<box box-left 51944404 media>--></p>
<p>Током десет радних викенда, деца су радила са глумцем и педагогом Николом Угриновићем, доцентом на Факултету савремених уметности у Београду. Поред упознавања са основама сценског израза, заједнички су постављали представу „Вештица на суду“. Премијера представе одржана је у децембру прошле године у Базелу, а гостовање у Брегенцу било је њено осмо извођење. У међувремену, представа је три пута играна у Базелу, гостовала је у Луцерну и Сент Галену, а пут ју је одвео и у Србију – у Петровац на Млави и Београд, где је изведена у Културном центру Чукарица.<!--<box box-left 51944418 media>--></p>
<p>Позоришно путовање младих извођача наставља се и до краја године у плану су још четири извођења, међу којима су гостовања у Берну, поново у Луцерну и Базелу, као и одлазак у немачки град Карлсруе.</p>
<p><em> Овације које се не заборављају</em></p>
<p>Реакција публике у Брегенцу била је изузетна. По завршетку представе, салом су се проломиле овације, а млади глумци доживели су аплауз и подршку какве, према сопственим утисцима, до сада нису искусили. Радост и узбуђење наставили су се и након спуштања завесе, када су присутна деца пожелела да се фотографишу са омиљеним ликовима из својих бајки.<!--<box box-left 51944419 media>--></p>
<p>Ипак, можда најлепшу потврду успеха вечери дале су речи једне маме, чија су деца након представе изашла из сале са једноставном, али драгоценом поруком: „Мама, ја волим позориште!“ Управо у том тренутку, када дете пожели да се поново врати у позориште, види се да је постигнуто нешто много важније од једног успешног наступа – пробуђена је љубав према сценској уметности и створена жеља за новим сусретима са позориштем.</p>
<p>Андријана Адамовић, председница Уметничког центар СОКО срећна је што је до ове сарадње дошло, а на подстицај Драгане Зимоњић из Удружења Бодензе, које веће годинама сарађује са Соколом.<!--<box box-left 51944444 media>--></p>
<p>„Деци и женама пуно значе овакви наступи на којима добију сјајну подршку из публике, виде неке нове пределе, упознају нове људе. Права је радост кад се сретнемо са дивним људима који раде и размишлјају исто као и ми. Управо то нам се догодило у контакту са Јасном Јовичић и Зорицом Радоњић из Удружења Херувим. Од првог момента оствариле смо диван контакт и захваљујужи заједничкој визији, направе једно вече за памћење.“</p>
<p>Са тиме се слаже и Јасна Јовичић, председница удружења Херувим из Брегенца:</p>
<p>„Посебну радост су нам у Брегенц донијели гости из Умјетничког центра Соко из Базела. Нека од дјеце су се први пут сусрела са позориштем, а кући су отишла пуна утисака. Неки су пожељели да и сами једног дана стану на сцену, док су други са одушевљењем причали о томе колико воле позориште. Управо су ти дјечији утисци и искрена радост оно што овом сусрету даје посебну вриједност.</p>
<p>Верујем да је изузетно важно да дјеци која одрастају у дијаспори, приближимо умјетност и омогућимо им да је доживе из непосредне близине. Да им покажемо да глума и пјевање нису само нешто што посматрамо, већ и могућност да откријемо себе, препознамо своје таленте, развијамо креативност и пронађемо пут којим желимо да идемо. Можда ће баш овај сусрет у неком дјетету пробудити љубав према глуми, музици или неком другом облику умјетничког изражавања. А можда ће му једноставно подарити једно лијепо искуство које ће дуго памтити.</p>
<p>Зато сам посебно захвална Андријани Адамовић, Николи Угриновићу и цијелом Умјетничком центру Соко из Базела, који својим радом, посвећеношћу и љубављу према дјеци показују колико умјетност може да обогати њихово одрастање. Хвала им што су дошли код нас у Брегенц и што су са нама подјелили нешто тако вриједно.</p>
<p>Велику захвалност упућујем и нашим културно-умјетничким друштвима и школама српског језика у Форарлбергу и у сусједној Швајцарској, која су својом подршком показала колико су заједништво и међусобна сарадња важни за очување и његовање наше културе.“</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 23 Oct 2026 17:30:46 +0200</pubDate>
                <category>Вести</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6068407/pesmom-i-glumom-do-srca-publike---nezaboravno-gostovanje-soko-a-u-bregencu.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/23/16/1/992/5966288/thumbs/14188544/završna_scena.jpg</url>
                    <title>Песмом и глумом до срца публике - незаборавно гостовање СОКО-а у Брегенцу</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6068407/pesmom-i-glumom-do-srca-publike---nezaboravno-gostovanje-soko-a-u-bregencu.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/23/16/1/992/5966288/thumbs/14188544/završna_scena.jpg</url>
                <title>Песмом и глумом до срца публике - незаборавно гостовање СОКО-а у Брегенцу</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6068407/pesmom-i-glumom-do-srca-publike---nezaboravno-gostovanje-soko-a-u-bregencu.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Српски основци међу најбољима на свету: Андреј Јелић светски шампион, Лазар Спасић бриљирао у Италији</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6067084/srpski-osnovci-medju-najboljima-na-svetu-andrej-jelic-svetski-sampion-lazar-spasic-briljirao-u-italiji.html</link>
                <description>
                    Млади и вансеријски таленти, Лазар Спасић, ученик седмог разреда Основне школе „Ј.Ј. Змај&#034; из Врања, и Андреј Јелић, ученик седмог разреда Основне школе „Димитрије Давидовић&#034; из Смедерева, остварили су невероватан успех представљајући Врање, Смедерево и Републику Србију на светском финалу престижног Хиппо такмичења &#034;The Contest&#034; из енглеског језика, које је одржано у прелепом историјском граду Сполету у Италији, од 28. септембра до 30. септембра (у организацији удружења  (Hippo English Without Borders).
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/21/16/9/381/5957786/thumbs/14167562/IMG_20261020_194346_88.jpg" 
                         align="left" alt="Српски основци међу најбољима на свету: Андреј Јелић светски шампион, Лазар Спасић бриљирао у Италији" title="Српски основци међу најбољима на свету: Андреј Јелић светски шампион, Лазар Спасић бриљирао у Италији" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Андреј се пласирао као најбољи на светском првенству, у својој категорији, док је Лазар освојио запажени резултат.<!--<box box-left 51944143 media>--></p>
<p>Град Сполето био је домаћин светског финала 14. издања овог такмичења. За издање 2026. године првобитно се пријавило 108.000 ученика из целог света. Од тог броја, само 240 финалиста (узраста од 6 до 18 година) из преко 70 земаља стигло је у Сполето на завршну фазу такмичења.<!--<box box-left 51944152 media>--></p>
<p>Догађај је одржан под покровитељством Општине Сполето и Министарства спољних послова и међународне сарадње Италије. Програм је обухватао дефилее у костимима и свечане параде улицама историјског центра града.</p>
<p>Након два интензивна дана испита и језичких тестова, свечана церемонија доделе награда одржана је 30. септембра у престижном Театру Нуово Ђан Карло Меноти (Teatro Nuovo Gian Carlo Menotti), пред више од 600 посетилаца, укључујући ученике, наставнике и породице.<!--<box box-left 51944116 media>--></p>
<p>Лазар Спасић је карту за ово елитно планетарно такмичење обезбедио на најспектакуларнији могући начин – освојивши максималан број бодова на националном такмичењу, где је тријумфовао у конкуренцији од чак 225 вршњака из целе земље. Одмах уз њега, као другопласирани у држави, пласман на светску сцену изборио је и сјајни Андреј Јелић из Смедерева, чиме су њих двојица формирали елитни тим који је бранио боје Србије на глобалном нивоу.<!--<box box-left 51944124 media>--></p>
<p>Оно што Лазарев успех чини још фасцинантнијим јесте чињеница да се на ово такмичење пријавио потпуно самоиницијативно, будући да његова матична школа није имала акредитацију као испитни центар. Ипак, то га није поколебало. Својим великим трудом, радом и невероватном упорношћу успео је да преброди све препреке, оствари фантастичне резултате и доживи несвакидашње животно искуство.<!--<box box-left 51944122 media>--></p>
<p>Да је реч о успеху историјских размера говори и податак да се кроз више кругова квалификација на Хиппо такмичењу ове године надметало преко 100.000 деце из целог света, а наши дечаци су успели да уђу у сам центар светског знања и обезбеде пласман међу најбоље.<!--<box box-left 51944130 media>--></p>
<p>Велики ослонац на овом путу била му је професорка Биљана Јаћимовић, наставница енглеског језика у Основној школи „Бранко Радичевић" у Врању, која је била Лазарева менторка и истовремено координаторка припреме за такмичење. Она нам, још увек препуна утисака, преноси део магичне атмосфере из Италије:</p>
<p>„Још смо смо препуни утисака. Привилегија је била бити међу 70 земаља колико их је било на овом такмичењу. Провели смо три дана у градићу Сполету који је, заиста, леп; организација такмичења је била буквално нестварна од почетка до краја. Јако лепо смо били примљени уз свечани дефиле и перформанс на тргу који је био праћен оркестром. Завршна свечаност, којој је присуствовао и италијански министар културе била је одржана у локалним позоришту. Најбитније је што су деца била у собама са децом друге националности, па су морала и да примењују енглески језик, при чему су разменила и искуства и упознала друге културе."<!--<box box-left 51944136 media>--></p>
<p>Једна од најлепших чари овог путовања било је управо то мултикултурално повезивање, па је тако Лазар делио собу са вршњацима из Малезије и Словеније. Након повратка, он не крије одушевљење и истиче да се кући вратио препун прелепих успомена и нових пријатељстава. Иако је конкуренција била изузетно јака, а тестови захтевни, Лазар са осмехом наглашава да му је најзанимљивији део такмичења био управо разговор и живописна конверзација на енглеском језику, што сведочи о томе са коликом лакоћом и природношћу ови млади људи владају страним језицима.</p>
<p>Овај успех није само круна њиховог преданог труда и рада, већ и огроман понос за њихове породице, професоре, школе и градове из којих долазе. Лазар и Андреј су на најлепши могући начин показали свету да Србија има омладину која поседује знање, харизму и таленат за велика дела.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 23 Oct 2026 14:31:09 +0200</pubDate>
                <category>Вести</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6067084/srpski-osnovci-medju-najboljima-na-svetu-andrej-jelic-svetski-sampion-lazar-spasic-briljirao-u-italiji.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/21/16/9/381/5957786/thumbs/14167559/IMG_20261020_194346_88.jpg</url>
                    <title>Српски основци међу најбољима на свету: Андреј Јелић светски шампион, Лазар Спасић бриљирао у Италији</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6067084/srpski-osnovci-medju-najboljima-na-svetu-andrej-jelic-svetski-sampion-lazar-spasic-briljirao-u-italiji.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/21/16/9/381/5957786/thumbs/14167559/IMG_20261020_194346_88.jpg</url>
                <title>Српски основци међу најбољима на свету: Андреј Јелић светски шампион, Лазар Спасић бриљирао у Италији</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6067084/srpski-osnovci-medju-najboljima-na-svetu-andrej-jelic-svetski-sampion-lazar-spasic-briljirao-u-italiji.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Реч, песма и култура као мостови пријатељства између српског и норвешког народа</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6066139/rec-pesma-i-kultura-kao-mostovi-prijateljstva-izmedju-srpskog-i-norveskog-naroda.html</link>
                <description>
                    У знаку пријатељства два народа, очувања српског језика, традиције и духовности, од 16. до 18. октобра 2026. године, у Ослу, Драмену и Волеру, одржани су Четврти српско-норвешки књижевни и културни сусрети. Ова тродневна манифестација, која је окупила бројне књижевнике, уметнике, културне посленике и љубитеље писане речи, представљала је и својеврстан увод у обележавање великог јубилеја – 110 година од успостављања дипломатских односа Србије и Норвешке, који ће бити обележен током 2027. године.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/21/15/32/556/5957756/thumbs/14167448/IMG_2898.jpg" 
                         align="left" alt="Реч, песма и култура као мостови пријатељства између српског и норвешког народа" title="Реч, песма и култура као мостови пријатељства између српског и норвешког народа" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>У организацији Савеза српских стваралаца Скандинавије и Српског друштва „Цар Лазар" из Драмена, од 16. до 18. октобра 2026. године одржана је ова значајна међународна културна манифестација, која је током три дана повезала књижевност, музику, ликовно стваралаштво, духовност и традицију.<!--<box box-left 51939385 media>--></p>
<p>Сусрети су окупили велики број књижевника, песника, уметника и културних радника из Србије, Црне Горе, са Косова и Метохије, као и српских стваралаца који живе и раде широм Скандинавије. Посебну вредност манифестацији дало је присуство норвешких пријатеља, представника културног и јавног живота, као и бројне публике која је својим интересовањем показала да српска култура има своје значајно место и далеко изван граница матичне земље.</p>
<p>Овогодишњи сусрети имали су и додатну симболику, будући да су одржани у сусрет великом историјском јубилеју – 110 година од успостављања дипломатских односа Србије и Норвешке.</p>
<p>Управо су овом манифестацијом, на симболичан и достојанствен начин, започете културне активности којима ће бити најављена и обележена јубиларна 2027. година. На тај начин, књижевност, уметност и културно стваралаштво постали су својеврсна увертира у годину посвећену дугогодишњем пријатељству, међусобном поштовању и сарадњи српског и норвешког народа.<!--<box box-left 51939368 media>--></p>
<p>Јер, историју односа два народа не чине само дипломатски сусрети и званични документи, већ и људи, њихова пријатељства, културна размена, заједничке вредности и трајна настојања да се међусобно боље упознају и разумеју.</p>
<p><em> Свечано отварање у Амбасади Републике Србије у Ослу</em></p>
<p>Свечани почетак Четвртих српско-норвешких књижевних и културних сусрета уприличен је 16. октобра у просторијама Амбасаде Републике Србије у Ослу, чиме је манифестацији дат посебан значај и свечани карактер.</p>
<p>У присуству бројних књижевника, културних стваралаца, представника српске заједнице и уважених гостију, свечаност је протекла у атмосфери достојанства, срдачности и заједништва.</p>
<p>Присутнима се најпре обратио Бранко Димовић Димески, председник Савеза српских стваралаца Скандинавије, који је речима добродошлице званично отворио Четврте српско-норвешке књижевне и културне сусрете.<!--<box box-left 51939371 media>--></p>
<p>У свом обраћању Димовић је изразио искрену захвалност свим учесницима који су својим доласком, стваралаштвом и подршком допринели одржавању ове манифестације. Посебну захвалност упутио је Амбасади Републике Србије у Ослу на гостопримству, разумевању и подршци, Српској православној цркви, као и свим пријатељима, појединцима и организацијама који су помогли да се овај значајан културни догађај успешно реализује.</p>
<p>Нагласио је да одржавање сусрета четврту годину заредом представља потврду да су истрајност, заједништво и љубав према култури снажнији од свих удаљености и препрека. Указао је да српска култура не сме остати затворена унутар сопствене заједнице, већ да је неопходно представљати је другим народима, отварати простор за дијалог, сарадњу и нова пријатељства.</p>
<p>Посебно је наглашена важност наставка оваквих окупљања, како би српски ствараоци у Скандинавији имали могућност да представе свој рад, размене искуства са колегама из отаџбине и допринесу да српска културна баштина буде видљивија и препознатљивија у норвешком и ширем скандинавском друштву.</p>
<p><em> Амбасадорка Јасмина Митрић Марић: Реч као кључ који отвара врата пријатељства и сарадње</em></p>
<p>Посебну част свечаном отварању представљало је обраћање њене екселенције, амбасадорке Републике Србије у Краљевини Норвешкој, Јасмине Митровић Марић, која је срдачно поздравила све учеснике, књижевнике, уметнике и госте.</p>
<p>Амбасадорка је изразила задовољство што Амбасада Републике Србије има прилику да буде домаћин једног оваквог културног догађаја, наглашавајући значај континуираног рада на очувању и представљању српске културе у Норвешкој.<!--<box box-left 51939365 media>--></p>
<p>У свом обраћању посебно је указала на универзалну вредност књижевности и културног стваралаштва, као и на њихову способност да превазиђу језичке, географске и националне границе.</p>
<p>Реч је један од најважнијих кључева који отварају врата пријатељства, разумевања и сарадње међу народима. Управо та порука представљала је једну од централних мисли свечаног отварања.</p>
<p>Кроз књижевност се народи упознају, кроз уметност се приближавају, а кроз културну размену граде међусобно поверење и поштовање. Реч, као израз људске мисли, осећања и стваралачког духа, има снагу да споји и оно што је географски далеко, да приближи различите традиције и отвори нове могућности за сарадњу. Амбасадорка је указала на важност оваквих сусрета не само за српску заједницу у Норвешкој, већ и за укупне културне односе Србије и Норвешке.</p>
<p>Посебан значај оваквих иницијатива огледа се у чињеници да оне доприносе јачању међусобног разумевања и представљају драгоцену допуну дипломатским, институционалним и другим облицима сарадње. Срдачним поздравима и речима подршке амбасадорка је пожелела успешан рад учесницима сусрета, уз уверење да ће ова манифестација наставити да расте и да својим садржајима обогаћује културни живот српске заједнице у Норвешкој.</p>
<p><em> Свечани наступ певачке групе „Константин" из Ниша</em></p>
<p>Уметнички део свечаног отварања обележио је наступ певачке групе „Константин" из Ниша, чије је извођење унело посебну свечаност, топлину и емоцију у програм.<!--<box box-left 51939377 media>--></p>
<p>Својим препознатљивим вокалним изразом, складним вишегласјем и посвећеношћу неговању музичке традиције, чланови ове групе још једном су показали колико је српско музичко наслеђе богато и вредно. Њихов наступ представљао је више од музичког програма. Био је то сусрет са духовним и културним коренима, са мелодијама које у себи носе историју, сећања, осећања и вековно трајање једног народа.</p>
<p>Након музичког дела уследило је представљање присутних књижевника и стваралаца из Србије, Црне Горе, са Косова и Метохије и из скандинавских земаља.</p>
<p>Била је то прилика да се учесници међусобно упознају, представе свој књижевни рад и најаве садржаје који ће током наредних дана обележити овогодишње сусрете. Разноврсност стваралачких израза и генерација показала је да српска књижевност живи и развија се на различитим просторима, али да је повезују заједнички језик, културно наслеђе и потреба да се кроз писану реч сачувају вредности које трају.</p>
<p><em> Награда за животно дело амбасадорки Јасмини Митровић Марић</em></p>
<p>Један од најсвечанијих и најзначајнијих тренутака првог дана сусрета било је уручење Награде за животно дело Савеза српских стваралаца Скандинавије, која је ове године додељена њеној екселенцији, амбасадорки Републике Србије у Норвешкој, Јасмини Митровић Марић.<!--<box box-left 51939386 media>--></p>
<p>Ово високо признање додељено јој је за дугогодишњи рад, допринос књижевности и култури, као и за посвећеност неговању културних вредности и подстицању сарадње међу ствараоцима. Додела награде представљала је израз дубоког поштовања према њеном раду и настојањима да књижевност и култура заузму значајно место у повезивању људи и народа.</p>
<p>Посебна симболика овог признања огледа се у чињеници да је уручено управо у години која претходи великом јубилеју дипломатских односа Србије и Норвешке. На тај начин, награда је добила и ширу поруку – да су културна дипломатија, лична посвећеност и стваралачки рад важни темељи на којима се граде и чувају дугорочна пријатељства.</p>
<p>Свечани чин уручења награде дао је посебну тежину целокупној манифестацији, потврђујући да Савез српских стваралаца Скандинавије, поред представљања савременог стваралаштва, посебну пажњу посвећује и одавању признања личностима које су својим деловањем оставиле значајан траг у културном животу.</p>
<p>Први дан сусрета завршен је у пријатној атмосфери, разговорима и дружењу књижевника и гостију, уз размену утисака и нових идеја за будућу сарадњу.</p>
<p><em> Драмен – празник културе, младости, музике и заједништва</em></p>
<p>Другог дана манифестације, 17. октобра, Четврти српско-норвешки књижевни и културни сусрети настављени су у Драмену, у организацији и уз гостопримство Српског друштва „Цар Лазар", које је још једном показало своју посвећеност очувању српске културе, језика и традиције у Норвешкој.</p>
<p>Драмен је тог дана постао место сусрета различитих генерација, уметничких израза и културних традиција. Богат и садржајан програм окупио је велики број припадника српске заједнице, али и бројне норвешке пријатеље, који су својим присуством дали посебан значај овом догађају.</p>
<p>Речи добродошлице присутнима је упутила Маја Кољчицки, председница Српског друштва „Цар Лазар", која је срдачно поздравила учеснике, госте, књижевнике, уметнике, родитеље и децу. Њено обраћање било је у духу заједништва, гостопримства и радости због поновног окупљања људи које повезује љубав према култури и традицији.</p>
<p>Посебан значај овог сусрета огледао се у учешћу најмлађих, јер управо деца представљају најлепшу потврду да културно наслеђе има своју будућност. Окупљање у Драмену још једном је показало да српска удружења у расејању нису само места повременог дружења, већ важни центри очувања националног идентитета, неговања матерњег језика, културе, обичаја и духовних вредности.</p>
<p>Истовремено, отвореност оваквих догађаја према норвешкој јавности потврђује да очување сопственог идентитета и успешно укључивање у друштво земље домаћина нису супротстављени процеси, већ могу представљати две подједнако важне стране културног живота.</p>
<p><em> Деца Музичке школе „Стјернен" одушевила публику</em></p>
<p>Један од најупечатљивијих делова програма у Драмену био је наступ деце из Музичке школе „Стјернен" из Драмена. Велики број младих извођача представио се разноврсним музичким нумерама, показујући таленат, музикалност, труд и љубав према музици. Њихов наступ донео је посебну радост и свежину целокупној манифестацији.</p>
<p>Млади музичари су својом непосредношћу, искреношћу и умећем освојили симпатије присутне публике, која је њихове наступе наградила срдачним аплаузима. Управо су дечји осмеси, музика и радост заједничког наступа створили једну од најлепших слика овогодишњих сусрета. Наступ најмлађих имао је и снажну симболичну поруку.</p>
<p>Када деца одрастају далеко од земље својих родитеља и предака, свака прилика да се упознају са културним наслеђем, језиком и традицијом добија посебну вредност. Музика је у том процесу један од најприроднијих и најлепших начина повезивања. Она не захтева превод, не познаје националне границе и једнако снажно допире до људи различитог порекла.</p>
<p>Зато је учешће деце из Музичке школе „Стјернен" представљало много више од пригодног уметничког наступа. Било је то сведочанство о значају улагања у младе генерације и подстицања њиховог стваралачког развоја.</p>
<p><em> Дечја радионица – од Драмена до Косовског Поморавља</em></p>
<p>Посебно место у програму другог дана сусрета заузела је креативна радионица за децу, која је имала изузетну културну, образовну и хуманистичку вредност.</p>
<p>Радионицу су водили угледна глумица Јасмина Стоиљковић и српски књижевник Ратко Стоиљковић, који су кроз непосредан рад са најмлађима подстакли њихову машту, креативност и жељу за уметничким изражавањем. Деца су имала прилику да кроз цртеже, стваралачке радове и сопствене идеје изразе своја осећања, размишљања и поруке.</p>
<p>Оно што је овој радионици дало посебну дубину и значај јесте чињеница да су дечји радови посвећени деци са Косова и Метохије, посебно деци Косовског Поморавља. Радови настали током радионице биће објављени у дечјем листу „Чуперак", чиме ће поруке најмлађих учесника из Норвешке стићи до њихових вршњака на Косову и Метохији.</p>
<p>На тај начин успостављена је једна посебна, искрена и емотивна веза између деце која одрастају у различитим срединама, али их повезују заједнички корени, језик и осећај припадности. Од Драмена до Косовског Поморавља, дечји цртежи постали су поруке пријатељства, љубави, подршке и заједништва.</p>
<p>У времену када се о великим друштвеним и националним питањима често говори кроз политику и историју, ова радионица показала је да понекад најснажније поруке долазе управо од деце. Њихови цртежи и радови представљају једноставан, али дубоко људски начин да се покаже да деца Косова и Метохије нису заборављена и да постоје њихови вршњаци који о њима мисле, желе да их упознају и са њима поделе радост стварања.</p>
<p>Значај ове активности огледа се и у подстицању емпатије, солидарности и међусобног разумевања код најмлађих. Кроз игру, разговор и уметнички рад, деца уче да култура није само оно што наслеђујемо, већ и оно што сами стварамо и дарујемо другима. Управо зато радионица у Драмену представљала је један од најдрагоценијих садржаја овогодишњих сусрета и пример како културне манифестације могу имати трајну образовну и друштвену вредност.</p>
<p><em> Срдачна атмосфера и заједништво српских и норвешких пријатеља</em></p>
<p>Програм у Драмену протекао је у изузетно срдачној, свечаној и пријатељској атмосфери. Поред богатог културно-уметничког садржаја, сусрети су били прилика за разговоре, упознавање, размену искустава и успостављање нових пријатељстава.</p>
<p>Посебну вредност догађају дало је присуство великог броја Норвежана, који су заједно са припадницима српске заједнице уживали у програму. Тиме је још једном потврђено да културне манифестације оваквог карактера имају важну улогу у приближавању народа и унапређењу међусобног разумевања.</p>
<p>Српско друштво „Цар Лазар" својим гостопримством, организацијом и посвећеношћу показало је колико значајну улогу удружења наших људи имају у очувању српске културне баштине у Норвешкој.</p>
<p>Драмен је тог дана био место на којем су се сусрели традиција и савремено стваралаштво, младост и искуство, српски културни идентитет и норвешка отвореност према различитостима.</p>
<p><em> Трећи дан сусрета у храму Светог Василија Острошког у Ослу</em></p>
<p>Трећег дана манифестације, 18. октобра, књижевни и културни сусрети настављени су у посебном духовном амбијенту, у храму Светог Василија Острошког у Ослу.</p>
<p>Окупљање у простору Српске православне цркве дало је завршном књижевном делу манифестације посебну дубину и симболику, повезујући писану реч са духовним наслеђем и традицијом српског народа.</p>
<p>Програм је окупио бројне књижевнике, ствараоце и љубитеље књижевности, који су имали прилику да представе своја дела, размене искуства и разговарају о значају књижевног стваралаштва у савременом времену. Присутнима се у уводном обраћању обратио отац Драган Јованов, свештеник, књижевник и теолог, који је срдачно поздравио учеснике и госте.</p>
<p>У свом излагању указао је на велики значај одржавања оваквих културних сусрета, посебно наглашавајући чињеницу да се манифестација организује већ четврти пут заредом. Континуитет оваквих окупљања, како је истакнуто, представља доказ да међу српским ствараоцима у Скандинавији постоји снажна потреба за неговањем књижевности, духовности и културног идентитета.</p>
<p>Отац Драган Јованов посебно је указао на улогу Српске православне цркве у очувању духовног и националног наслеђа српског народа у расејању. Црква је током историје била не само место молитве и духовног окупљања, већ и важан чувар писмености, културе, језика и традиције. Та улога добија посебан значај у срединама у којима српски народ живи далеко од своје отаџбине. У свом обраћању изразио је подршку наставку оваквих културних активности и спремност да допринесе њиховом одржавању и у будућности.</p>
<p>Његова порука била је јасна – културни и духовни живот српског народа мора се неговати континуирано, уз заједничко деловање цркве, културних удружења, стваралаца и свих људи добре воље.</p>
<p><em> Књижевност као простор духовног сусрета и размене искустава</em></p>
<p>Након уводног обраћања, отац Драган Јованов одржао је предавање и представио своје књижевно дело, отварајући простор за размишљање о односу духовности, књижевности и човекове потребе за стваралаштвом. У наставку програма уследила су представљања књижевних дела присутних аутора.</p>
<p>Песници и писци говорили су о свом стваралаштву, представљали своје књиге, читали одабране текстове и размењивали искуства са колегама и публиком. Посебна вредност овог дела сусрета огледала се у непосредности и отворености разговора.</p>
<p>Није то било само формално представљање књига, већ истински сусрет људи који живе за писану реч и који у књижевности препознају простор слободе, трагања, сећања и духовног изражавања. За књижевнике који живе и стварају у расејању овакви сусрети имају посебну важност. Они пружају могућност да се очува непосредна веза са матерњим језиком, да се представе нова дела и да се кроз разговор са другим ствараоцима обогати сопствени књижевни израз.</p>
<p>Истовремено, сусрети са писцима из Србије, Црне Горе и са Косова и Метохије доприносе јачању културних веза између отаџбине и расејања. Књижевност тако постаје заједнички простор у којем географска удаљеност губи свој значај.</p>
<p>Без обзира на то да ли стваралац живи у Београду, Нишу, на Косову и Метохији, у Црној Гори, Ослу, Драмену или неком другом скандинавском граду, писана реч остаје нит која повезује његово стваралаштво са језиком и културом којима припада. Завршни књижевни програм протекао је у топлој и пријатељској атмосфери, уз бројне разговоре, размену књига, идеја и искустава.</p>
<p>Посебно је значајно што је публика имала прилику да непосредно разговара са ауторима, поставља питања и учествује у културном дијалогу. На тај начин сусрети су још једном потврдили да књижевност није само стваралачки чин појединца, већ и жива комуникација између писца и читаоца.</p>
<p><em> Величанствен концерт групе „Константин" у Волеру – српска песма освојила норвешку публику</em></p>
<p>Посебно упечатљив и свечан завршетак Четвртих српско-норвешких књижевних и културних сусрета приређен је у општини Волер, где је, на позив удружења „Лајанс Интернешнал" (Lions International) и норвешких пријатеља, одржан велики концерт певачке групе „Константин" из Ниша.</p>
<p>Овај концерт представљао је један од најзначајнијих догађаја целокупне манифестације, јер је српско музичко стваралаштво представљено непосредно норвешкој публици, у атмосфери истинског културног сусрета и пријатељства.</p>
<p>Културна дворана у Волеру била је испуњена до последњег места, а велики број посетилаца са одушевљењем је пратио наступ нишких уметника. Од првих изведених композиција било је јасно да публика присуствује посебном музичком догађају.</p>
<p>Певачка група „Константин" представила је богат и разноврстан репертоар, у којем су се преплитале традиционалне српске песме, познате мелодије, евергрин композиције и дела оперске музике. Посебне емоције изазвало је извођење песме „Тамо далеко", која у колективном памћењу српског народа заузима посебно место.</p>
<p>Ова песма, дубоко повезана са историјом, страдањем, надом и љубављу према отаџбини, својом снажном мелодијом и емотивним изразом допрла је и до норвешке публике. Ништа мање упечатљиво није било ни извођење традиционалне песме „Густа ми магла паднала", чија је мелодијска лепота још једном потврдила богатство музичког наслеђа наших простора.</p>
<p>Разноврсност програма омогућила је публици да упозна различите стране вокалног умећа групе „Константин" – од снажних и емотивних традиционалних мелодија до захтевних уметничких композиција. Посебну драж концерту дало је непосредно учешће публике.</p>
<p>У више наврата норвешки посетиоци придруживали су се певачима, стварајући атмосферу заједништва у којој су језичке и културне разлике потпуно нестале. Музика је постала заједнички језик свих присутних.</p>
<p>Одушевљење публике било је толико да су чланови групе више пута позивани да се врате на сцену. Снажни аплаузи и жеља посетилаца да чују још песама учинили су да концерт траје знатно дуже него што је првобитно било предвиђено. Био је то најлепши доказ да истинска уметност не захтева превод и да искрено изведена песма може подједнако снажно да дотакне срца људи без обзира на њихово порекло.</p>
<p>У препуној дворани у Волеру српска песма није била само представљање једне националне традиције. Постала је заједнички доживљај, простор сусрета и истинског пријатељства између српског и норвешког народа.</p>
<p><em> Поздрав градоначелника Волера и захвалност српским уметницима</em></p>
<p>Посебан значај концерту дало је присуство и обраћање градоначелника општине Волер, Рајнера, који је поздравио учеснике и публику и изразио захвалност певачкој групи „Константин" на величанственом музичком доживљају.</p>
<p>Његове речи захвалности представљале су још једну потврду значаја културне сарадње и отворености норвешке локалне заједнице према културним вредностима других народа. Концерт у Волеру показао је колико је важно да српски уметници добију прилику да своје стваралаштво представе и изван кругова српске заједнице. Управо у таквим сусретима културна размена добија свој пуни смисао.</p>
<p>Када норвешка публика слуша српску традиционалну песму, када аплаузом поздравља њене извођаче и када заједно са њима учествује у музичком доживљају, тада култура постаје снажан и непосредан облик повезивања народа.</p>
<p>Захваљујући гостопримству норвешких пријатеља и удружења „Лајанс интернешнал", концерт је добио посебну димензију међународне културне сарадње.</p>
<p>Величанственим наступом певачке групе „Константин" и срдачним поздравима домаћина, Четврти српско-норвешки књижевни и културни сусрети свечано су завршени, остављајући снажне утиске код учесника, организатора и бројне публике. Четири године истрајности у очувању културе и повезивању народа</p>
<p>Одржавање Четвртих српско-норвешких књижевних и културних сусрета представља значајан резултат континуираног рада Савеза српских стваралаца Скандинавије и његових сарадника на очувању и представљању српске културе у скандинавским земљама.</p>
<p>Заједничким деловањем културних удружења, стваралаца, Српске православне цркве, дипломатских представника и бројних пријатеља, ова манифестација израсла је у препознатљиво место окупљања људи који верују у снагу културе. Посебна вредност сусрета огледа се у њиховој разноврсности.</p>
<p>Током три дана, у три различите средине, публика је имала прилику да присуствује књижевним представљањима, музичким наступима, предавањима, дечјим радионицама и непосредним разговорима са ствараоцима.</p>
<p>Свечано отварање у Амбасади Републике Србије у Ослу показало је значај институционалне подршке културним иницијативама. Програм у Драмену и учешће великог броја деце потврдили су да очување традиције има смисла само уколико се културне вредности преносе на нове генерације.</p>
<p>Књижевно окупљање у храму Светог Василија Острошког указало је на дубоку повезаност српске духовности, језика и књижевног стваралаштва. На крају, концерт у Волеру показао је да српска култура има снагу да привуче и одушеви публику која долази из другачијег језичког и културног окружења. Сваки од ових догађаја носио је своју посебну поруку, али су сви заједно чинили јединствену целину.</p>
<p>Била је то прича о народу који, и када живи далеко од своје отаџбине, не заборавља своје корене, али истовремено жели да своју културу подели са другима. Причa о ствараоцима који верују да књига, песма, слика и жива реч могу бити снажнији од географске удаљености.</p>
<p>И прича о пријатељству два народа, које се не гради само кроз званичне сусрете, већ и кроз непосредно упознавање, поштовање и заједничке културне доживљаје.</p>
<p><em> У сусрет великом јубилеју – 110 година српско-норвешких дипломатских односа</em></p>
<p>Овогодишња манифестација добија посебну тежину када се посматра у контексту предстојећег обележавања 110 година од успостављања дипломатских односа Србије и Норвешке.</p>
<p>Јубилеј који ће бити обележен 2027. године представља прилику да се подсетимо дугог историјског трајања односа две земље, али и да се поглед усмери ка будућности, новим облицима сарадње и јачању пријатељских веза.</p>
<p>У том смислу, Четврти српско-норвешки књижевни и културни сусрети представљали су симболичан почетак културног обележавања овог значајног јубилеја. Уместо да се годишњица посматра искључиво кроз дипломатске протоколе и званичне свечаности, овом манифестацијом истакнута је и њена људска, културна и стваралачка димензија.</p>
<p>Јер, најтрајније везе међу народима често настају управо тамо где се људи сусрећу кроз књижевност, музику, уметност и заједничке вредности. Управо је то била једна од најважнијих порука овогодишњих сусрета.</p>
<p>Српски народ који живи у Норвешкој представља живу везу између две земље, чувајући своје културно наслеђе и истовремено доприносећи културној разноврсности норвешког друштва.</p>
<p>Кроз рад својих удружења, стваралаца и културних посленика, српска заједница показује да је могуће истовремено бити дубоко повезан са сопственим коренима и отворен за вредности народа и земље у којој живи.</p>
<p>Зато предстојећа јубиларна година представља прилику да се постојећа пријатељства додатно учврсте, да се подстакну нове културне иницијативе и да се српска књижевност, музика, уметност и традиција још снажније представе норвешкој јавности. Четврти српско-норвешки књижевни и културни сусрети својим садржајем и порукама показали су да култура може бити достојанствен и снажан увод у обележавање једног великог историјског јубилеја.</p>
<p><em> Реч остаје, песма повезује, пријатељство траје</em></p>
<p>Три дана испуњена књижевношћу, музиком, духовношћу, дечјим стваралаштвом и сусретима пријатеља оставила су иза себе много више од успомена на једну успешну културну манифестацију.</p>
<p>Оставила су поруку да српска култура живи свуда где постоје људи спремни да је чувају, негују и преносе будућим генерацијама. Оставила су и потврду да истинска уметност има снагу да приближи народе, без обзира на језик којим говоре и земљу из које долазе.</p>
<p>Од свечаног отварања у Амбасади Републике Србије у Ослу, преко дечјих осмеха и музичких наступа у Драмену, духовног и књижевног окупљања у храму Светог Василија Острошког, па све до препуне концертне дворане у Волеру, једна заједничка нит повезивала је све учеснике – љубав према култури и вера у снагу пријатељства.</p>
<p>Посебну захвалност заслужују сви они који су својим радом, трудом и подршком омогућили одржавање овогодишњих сусрета: организатори, учесници, домаћини, културна удружења, дипломатски представници, Српска православна црква, норвешки пријатељи и бројни појединци који су препознали вредност овог културног подухвата.</p>
<p>Њихова заједничка посвећеност показала је да велики и значајни догађаји не настају само захваљујући институцијама и материјалним могућностима, већ пре свега захваљујући људима који верују у оно што раде.</p>
<p>Четврти српско-норвешки књижевни и културни сусрети још једном су потврдили да је реч мост разумевања, песма језик који сви препознају, а култура један од најлепших путева којима народи долазе једни до других. Управо зато ови сусрети нису били само тродневна свечаност. Они су представљали наставак једне племените мисије – да се српска култура очува, да се њене вредности представе свету и да се кроз уметност граде нова пријатељства.</p>
<p>У сусрет 2027. години и великом јубилеју 110 година дипломатских односа Србије и Норвешке, из Осла, Драмена и Волера послата је снажна порука заједништва, културне отворености и међусобног поштовања.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 21 Oct 2026 20:24:10 +0200</pubDate>
                <category>Вести</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6066139/rec-pesma-i-kultura-kao-mostovi-prijateljstva-izmedju-srpskog-i-norveskog-naroda.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/21/15/32/556/5957756/thumbs/14167442/IMG_2898.jpg</url>
                    <title>Реч, песма и култура као мостови пријатељства између српског и норвешког народа</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6066139/rec-pesma-i-kultura-kao-mostovi-prijateljstva-izmedju-srpskog-i-norveskog-naroda.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/21/15/32/556/5957756/thumbs/14167442/IMG_2898.jpg</url>
                <title>Реч, песма и култура као мостови пријатељства између српског и норвешког народа</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6066139/rec-pesma-i-kultura-kao-mostovi-prijateljstva-izmedju-srpskog-i-norveskog-naroda.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Кокановић: Угрожена имовина Срба и СПЦ у Федерацији БиХ</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6065464/kokanovic-ugrozena-imovina-srba-i-spc-u-federaciji-bih.html</link>
                <description>
                    Српски народ и Српска православна црква свакодневно су суочени са уништавањем и пљачкањем српских светиња у Федерацији Босне и Херцеговине, али и са уписивањем њихове имовине на тај ентитет или на јединице локалне самоуправе и зато пројекат &#034;Кораци у камену, траговима предака&#034; има за циљ мапирање свих гробаља, цркава, капела и манастира СПЦ на територији Федерације БиХ. 

                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/19/17/19/697/5949799/thumbs/14144329/Vladimir_Kokanovic0_348x620.jpg" 
                         align="left" alt="Кокановић: Угрожена имовина Срба и СПЦ у Федерацији БиХ" title="Кокановић: Угрожена имовина Срба и СПЦ у Федерацији БиХ" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>То је речено данас у Београду на конференцију за медије на којој су бити представљени резултати и активности реализоване у оквиру пројекта "Кораци у камену, траговима предака" и интернет платформе http://tragovimapredaka.com/, коју су организовали Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије и организација Центар за демократију - Демократски компас (ДЕКОМ) из Бањалуке.<!--<box box-left 51938012 media>--></p>
<p>Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова (МСП) Владимир Кокановић рекао је су у министарству свесни колико су трагови наших предака важни за нас и за будуће генерације и да је зато МСП подржало суфинансирањем пројекат "Кораци у камену: трагови предака".</p>
<p>"Ако не сачувамо трагове својих предака, ризикујемо да будуће генерације остану без дела приче о томе ко су, одакле су, одакле потичу и коме припадају. Зато овај пројекат није само бележење старих гробова или споменика; он је начин да сачувамо своје корене и предамо их онима који долазе после нас", рекао је Кокановић.</p>
<p>Додао је да дигитална платформа "Трагови предака" представља савремен начин да сачувамо то наслеђе.</p>
<p>"Захваљујући темељном раду на терену, до сада су евидентиране стотине српских православних гробаља у свих 10 кантона Федерације БиХ. Свака фотографија, сваки сачувани натпис са споменика и свака забележена локација важан су корак у борби против заборава", нагласио је Кокановић.</p>
<p>Истакао је да тај посао не би био могућ без блиске сарадње са Српском православном црквом и надлежним епархијама и да су разговори са свештенством, локалним парохијама и мештанима били су од велике важности за рад на терену.</p>
<p>"Црква је вековима чувала наш идентитет и наше памћење, а ова платформа је драгоцен начин да потомци, истраживачи и наши људи широм дијаспоре пронађу своје корене и сазнају више о својим прецима", оценио је Кокановић.</p>
<p>Додао је да ће Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону наставити да подржава пројекте који чувају културно-историјско наслеђе и идентитет српског народа.</p>
<p>"Верујемо да је брига о нашем наслеђу уједно и брига о будућности, где народ који познаје своје корене има чвршћи ослонац за генерације које долазе. Наш циљ је да ниједан траг који сведочи о вековном постојању српског народа не буде изгубљен само зато што га нико није забележио или сачувао", навео је Кокановић.</p>
<p>Он је рекао да је очување имовине СПЦ и српског народа у Федерацији БиХ дефинитивно правно питање којим се у МСП врло темељно баве, али и питање очувања нашег националног достојанства, и да ће на томе ћемо радити и у наредном периоду.</p>
<p>Нагласио је да није случајно што се конференција одржала у Конаку кнегиње Љубице, где је постављена изложба "Камен и цвет из Пребиловаца", посвећена очувању сећања на свете пребиловачке мученике који су страдали у Другом светском рату.</p>
<p>"Као што су Пребиловци трајни симбол наше историје и духовности, тако су и запуштена српска гробља, црквишта и капеле широм Федерације БиХ сведочанства наших корена, које не смемо да препустимо забораву", истакао је Кокановић.</p>
<p>Сарадник на пројекту "Кораци у камену: траговима предака" Драган Јошић навео је да им је циљ да кроз неколико година имају обухваћене све цркве, манастире и гробља која се налазе на територији Федерације БиХ.</p>
<p>"Тренутно смо на неких 16,3 одсто испуњености циља, јер нассе процене и подаци говоре да имамо на територији Федерације око 1.100 гробаља СПЦ, српских православних гробаља, и да имамо око 700 цркава, капела и манастира на територији Федерације", навео је Јоссицх.<br />Навео је да имају одређене уписе где се СПЦ назива "Источна православна црква"; што је назив који је коришћен у Независној Држави Хрватској.</p>
<p>"Ми смо деведесетих имали грађански рат у БиХ, а и дан данас живимо последице тог рата, где се увек говори како су Срби извршили агресију на територији БиХ. А онда, кад отворите земљишне књиге видите у Зеници Српску православну цркву из 1856, видите манастир Светог Василија у Завали општина Равно из 12. века, онда се стварно запитате како је неко сам на себи могао да изврши агресију", нагласио је Јошић.</p>
<p>Како је рекао, на тај начин желе да покажу целом свету, али и српском народу широм света с чим се суочава српски народ који живи на територији Федерације БиХ, а пре свега СПЦ.</p>
<p>"Срби који живе у Федерацији немају никог другог сем те СПЦ и она је једино уточиште тих људи који тамо живе. И ако избришемо СПЦ са простора Федерације, онда смо избрисали и наш народ који тамо живи и који је живео на територији Федерације", оценио је Јошић.</p>
<p>Он је навео да се, осим СПЦ, многи Срби суочавају са тиме да им се одузима њихова имовина и дедовина, и као и у случају СПЦ, уписује на тзв. државу или јединицу локалне самоуправе.</p>
<p>"Дешава се нешто слично као Србима на Косову и Метохији, с тим да власт у Федерацији БиХ то ради много паметније, стихијски, мимо очију јавности. И да, верујте, сваким даном све мање Срба живи у Федерацији", навео је Јошић.</p>
<p>Председник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ Ђорђе Радановић рекао је да се пописивање српких гробаља спроводи да би се сачувао траг постојања православних Срба тамо где их више нема.</p>
<p>"За 100, 200, 300 година ће неки потомак, ваш или мој, моћи да једним кликом на локацију дође на гробље где му је сахрањен прадеда или чукундеда. Суштина је у томе да је српска већина била на 8. 400 км2 у Федерацији, а да је релативна већина била и на око 1.000 и нешто км2, а кад се то сабере, то је површина као садашња Косово и Метохија, дакле око 10.000 километара квадратних", навео је Радановић.</p>
<p>Рекао је да је мапирана локација православног гробља и тамо где Срби нису пописани после 1941, као у Љубушком, Ливну, Оџаку, а да је једно српско гробље лоцирано на територији општине Горњи Вакуф, где по попису из 1941. такође није било ниједног Србина.</p>
<p> </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 20 Oct 2026 17:32:39 +0200</pubDate>
                <category>Вести</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6065464/kokanovic-ugrozena-imovina-srba-i-spc-u-federaciji-bih.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/19/17/19/697/5949799/thumbs/14144323/Vladimir_Kokanovic0_348x620.jpg</url>
                    <title>Кокановић: Угрожена имовина Срба и СПЦ у Федерацији БиХ</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6065464/kokanovic-ugrozena-imovina-srba-i-spc-u-federaciji-bih.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/19/17/19/697/5949799/thumbs/14144323/Vladimir_Kokanovic0_348x620.jpg</url>
                <title>Кокановић: Угрожена имовина Срба и СПЦ у Федерацији БиХ</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6065464/kokanovic-ugrozena-imovina-srba-i-spc-u-federaciji-bih.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>&#034;Златна пчела&#034; – празник дечје музике, талента и заједништва</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6065114/zlatna-pcela--praznik-decje-muzike-talenta-i-zajednistva.html</link>
                <description>
                    Већ дванаести пут у веома лепој и акустичној свечаној сали магистрата 15. бечке општине одржан је Музички фестивал за децу и младе &#034;Златна пчела&#034;. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/19/15/3/895/5949115/thumbs/14143003/121.jpg" 
                         align="left" alt="&#034;Златна пчела&#034; – празник дечје музике, талента и заједништва" title="&#034;Златна пчела&#034; – празник дечје музике, талента и заједништва" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Председник Удружења А:Култура, Милорад Самарџија, поздравио је присутне топлим речима захвалности и навео да то вече имамо велику срећу јер припремамо, пратимо и на сцени доживљавамо оно најважније и највредније што људски род и друштво у целини уопште им, а то су – деца!<!--<box box-left 51937612 media>--></p>
<p>Самарџија је поздравио представника Амбасаде Србије у Бечу, господина Батрића Брајовића као и председника комисије за културу 15. бечке општине, господина Алфреда Манфелда, који се обратио присутнима са посебним речима хвале према деци учесницима, њиховим предагозима и организацији А:Културе, као и освртом на протекле године како се фестивал као јединствен развијао и постао један од најомиљенијих дечијих фестивала у Бечу и шире. У нади да ће овај фестивал живети још дуго година пожелео је свима пријатно вече и сјајан културни и музички доживљај.<!--<box box-left 51937618 media>--></p>
<p>Вредни и посвећени педагози, Маша Матић, Просвјетин Мали хор, Олга Вукадиновић, дечији хор храма Светог оца Николаја Мирликијског, СПЦ, Мöдлинг, уз благослов оца Слађана Васића и у пратњи Јована Повића на хармоници, Невена Петковић, класа клавира, Никола Зарић, класа хармоника кога је веома посвећено и одговорно заступао његов ученик Леон Будимир и Јовица Ђорђевић, класа хармоника, представили су на велику радост присутних са преко педесетак ученика програм у трајању од око 90 минута вредан усхићења, пажње и сваке похвале.<!--<box box-left 51937620 media>--></p>
<p>Видно музички, тематски и сценски припремљени, млади учесници су са својим педагозима „положили све испите“ који су пред њих природно били постављени: припрема, часови и пробе пре фестивала, долазак на техничке пробе на дан наступа, унутрашња организација и координација, динамика програма, сценска култура, наступ и извођење музичких нумера група и појединаца, на крају програма излазак свих учесника на сцену, додела диплома о учешћу, заједничка фотографија и завршна популарна песма „Ми смо деца неба“ заокружило је вече дивне енергије која мотивише и надахњује, препуно лепих тонова, незаборавних мелодија и песама, речи, бурних аплауза, осмеха и емоција.<!--<box box-left 51937658 media>--></p>
<p>Нажалост, један дечији оркестар, десетак ученика, чланова дечијих хорића и солисти морали су краткорочно да одјаве њихово учешће због вирусног грипа. желимо им брзо оздрављење са жељом да се видимо на следећем музичком фестивалу.<!--<box box-left 51937656 media>--></p>
<p>Велику захвалност дугујемо свима који су на било који начин подржали овај дечји музичи фестивал.<!--<box box-left 51937638 media>--></p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 19 Oct 2026 15:40:21 +0200</pubDate>
                <category>Вести</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6065114/zlatna-pcela--praznik-decje-muzike-talenta-i-zajednistva.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/19/15/3/895/5949115/thumbs/14142991/121.jpg</url>
                    <title>&#034;Златна пчела&#034; – празник дечје музике, талента и заједништва</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6065114/zlatna-pcela--praznik-decje-muzike-talenta-i-zajednistva.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/19/15/3/895/5949115/thumbs/14142991/121.jpg</url>
                <title>&#034;Златна пчела&#034; – празник дечје музике, талента и заједништва</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6065114/zlatna-pcela--praznik-decje-muzike-talenta-i-zajednistva.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Успешна промоција Београда у Пекингу</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6063900/uspesna-promocija-beograda-u-pekingu.html</link>
                <description>
                    Београд јача сарадњу у туризму са Кином, истиче се у саопштењу медијске куће China Daily са изузетно посећеног промотивног догађаја који је Туристичка организација Београда (ТОБ) 12. октобра организовала у Пекингу за представнике владиних институција и туристичких агенција из Кине.

 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/16/16/15/952/5940571/thumbs/14120929/Презентација_у_Пекингу.jpg" 
                         align="left" alt="Успешна промоција Београда у Пекингу" title="Успешна промоција Београда у Пекингу" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Догађај под називом ”Упознајте Београд” (Meet Belgrade) приређен је у просторијама Културног центра Србије ”Иво Андрић”, у сарадњи са Амбасадом Републике Србије у Кини, Министарством туризма и омладине и Министарством културе Републике Србије, где је представљена туристичка, културна и привредна понуда наше престонице.<!--<box box-left 51934210 media>--></p>
<p>”Туризам у Београду се развијао захваљујући дугој историји, богатој културној баштини и гостопримивом атмосфером у нашем граду”, рекао је на презентацији Миодраг Поповић, директор ТОБ, и истакао да су кинески туристи изузетно допринели расту туристичког сектора.</p>
<p>Промоцији су присуствовали заменица амбасадорке Србије у Кини, Јелена Николић, извршна директорка Светске организације туристичких градова (World Tourism Cities Federation), Shen Xiao Yu, директорка секретаријата Међународне Алијансе градова на путу свиле (International Tourism Alliance of Silk Road Cities), Liu Yang, а од значаја за привреду било је присуство авиокомпаније Hainan Airlines, као и представника бројних туристичких агенција и туроператора.<!--<box box-left 51934214 media>--></p>
<p>Догађај је обухватао и сегмент пословних састанака са кинеским агенцијама међу којима су најзначајније HCG International Travel Group, CYTS, Beijing Capital International Travel Service Group, Beijing Best Tour, Beijing Niding International Travel Agency, Beijing Sino-West International Travel Service, Beijing Xin Ya International Cultural Tourism, China Woman Travel Service, Beijing Haiying Custom Travel. Представници домаће привреде на догађају били су хотели Crowne Plaza и Indigo, као и туристичке агенције Glob Metropoliten Tours и Sai Hua Travel.</p>
<p>На догађају је истакнуто је је Туристичкој организацији Београда и Граду Београду у јуну ове године припала част да буде изабран за члана Савета Генералне скупштине Светске федерације туристичких градова на конференцији WTCF Beijing Fragrant Hills Tourism Summit 2026. Такође је разговарано о могућностима да Београд буде домаћин неке од будућих конференција што би било веома значајно за наш град.<!--<box box-left 51934220 media>--></p>
<p>Туристи из НР Кине представљају једно од најважнијих туристичких тржишта за нашу земљу, налазећи се на трећем месту по броју долазака и оствареном броју ноћења у Београду, захваљујући и добрим билатералним односима две земље, безвизном режиму и чињеници да наш угоститељски сектор настоји да буде ”China ready”.</p>
<p> УЧЕШЋЕ ТОБ НА САЈМУ COITM 2026</p>
<p>Промоција Београда у Кини је организована непосредно пред сајам COITM 2026, најзначајнији сајам туризма у Пекингу одржаном од 14. до 16. октобра, на ком је Туристичка организација Београда такође имала запажен и успешан наступ, као и презентацију пред туроператорима у оквиру програма сајма.</p>
<p>Уз 180 излагача из 31 земље, ТОБ је великом броју пословних посетилаца представио понуду Београда са фокусом на наступајућу изложбу EXPO 2027. Током трајања сајма је одржано око 30 пословних састанака на штанду Београда, од којих је најзначајнији са кинеским туроператором U Tour.</p>
<p>Дајући изјааве за важне кинеске медије, China Daily, CCTV Educational, CRI Online, и друге, Миодраг Поповић је рекао да је презентација Београда у Кини имала посебан значај, јер је одржана у току завршних припрема за Специјализовану изложбу EXPO 2027.</p>
<p>”Имајући у виду велики интерес за EXPO 2027 у Кини, популарност наше земље и Београда, као и блиских односа наше две земље, интерес за нашу презентацију био је велики и сразмеран нашим очекивањима. Посебно смо задовољни многобројним контактима остварених између наших и кинеских агенција, организација и туроператора.”, истакао је Поповић.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 16 Oct 2026 16:53:07 +0200</pubDate>
                <category>Вести</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6063900/uspesna-promocija-beograda-u-pekingu.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/16/16/15/952/5940571/thumbs/14120923/Презентација_у_Пекингу.jpg</url>
                    <title>Успешна промоција Београда у Пекингу</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6063900/uspesna-promocija-beograda-u-pekingu.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/16/16/15/952/5940571/thumbs/14120923/Презентација_у_Пекингу.jpg</url>
                <title>Успешна промоција Београда у Пекингу</title>
                <link>http://admin.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/6063900/uspesna-promocija-beograda-u-pekingu.html</link>
                </image>
            </item>
        
    </channel>
</rss>

