Поред организатора изложбе, у исто време и председника Клуба картофила града Макона, Алена Лимонеа и његове супруге Бернадет, изложбу је отворио заменик градоначелника уз присуство великог броја градских званичника, представника регионалних медија и још већег броја љубитеља наивне уметности.

"Од 35 сликара, десетак њих припада сталној екипи која присуствује Бијеналу, док се остали мењају, да би се дало простора и другим колегама који нису на сваком Бијеналу. Од многобројних изложби које се дуги низ година организују по многим градовима у Француској, Макон је и даље остао веран наивном сликарству. Поред моје маленкости, још петоро уметника је у сталној поставци Бијенала", каже наш уметник, наивни сликар Драган Михаиловић.

Михаиловић каже да је поред Макона, родног места чувеног француског књижевника и дипломате из прве половине 19. века који је био одушевљен српским народом, још лепша је долина Макона која се протеже на неколико десетина километара под виноградима и пашњацима.

Поглед на то богатство са једног видиковца је импресивно, и докле год поглед досеже, виде се само виногради и понеки замак са подрумима за складиштење вина.

Када је уписао студије филозофије и социологије у Загребу, није знао да постоји Ликовна академија....

Младен Каран нам прича зашто је више изложби у животу отказао него што их је имао. Како родно тло утиче на организам, шта значи дијаспора, зашто би поново проживео двадесет две године проведене у Загребу, шта је за њега успех, зашто се прво запутио у Париз а не у Фиренцу, како је сазнао шта се подразумева под појмом истина, зашто је направио атеље у родном месту...

О животу и људима говорио нам је на посебан начин, слојевито, из угла који карактерише многе уметнике. Међутим, Младенова личност је толико изузетна...

Уредник емисије Тамара Дрезгић

Редакција Програма за иностранство некада, а данас, Програма за дијаспору, овог маја слави вредан јубилеј, 35 година постојања, припремања и емитовања програма намењеног нашим људима широм света, са темама које се тичу свих нас, ма где живели.

Из вечери у вече, у ударном термину пред Дневник 2, на РТС Свету, уживо, сваког радног дана емитујемо полусатну емисију "Србија на вези" која кроз теме које обрађује, спаја нас који живимо у Србији, са свима нашима како у региону, тако и у Европи и свету. Богатство нашег програма чине и наши сарадници, дописници које имамо широм света, и захваљујући којима смо испратили све значајне догађаје, на свим континентима.

У овој емисији, одговорни уредник Програма, Сузана Гвозденовић Пузовић, угостила је своје колеге, новинаре и уреднике који више од две и три деценије стварају програм који служи на понос РТС-у, Јавном медијском сервису Србије, Бобана Ковачевића и Тамару Дрезгић. Из Студија 3 у Таковској улици придружиће им се и остали уредници и водитељи Србије на вези, Вања Васић, Драгана Живојновић, Тања Адамовић, Тијана Паунковић, Душан Жарковић...

Многе награде у земљи и свету које су добили за свој посвећен рад, говоре о значају ове својеврсне мисије коју обављају, у повезивању свих нас, ма где живели.

За емисију говоре и сви претходни главни уредници овог програма, Миодраг Мија Илић, Миодраг Поповић, Дејан Глигоријевић, Татјана Ћитић, Игор Гојковић, некадашњи уредник и спикер који се први обратио гледаоцима Сателитског програма, сећајући се онога што је било главно у њиховом раду, и што је обележило то време, као и инжењер телекомуникација Вуко Лабан, један од највећих стручњака у свету, кога зову " сателитски маг", а који је заслужан за покретање сателитског емитовања телевизијског програма.

Значајан допринос у овом програму има и Весна Стевановић, секретар и координатор у Програму за дијаспору, као и Владан Ракић, новинар и уредник чији су интервјуи са значајним личностима из земље и иностранства, запажени, а који су и део ове емисије.

Музички гости су Зорана Павић са пијанистом Радославом Спасићем, у сусрет концерту "Љубав тражи хероје", а који ће бити својеврсни музички времеплов, и "Роквајер" дечји рок хор са својим бендом.

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић.

Редитељ Драгица Гачић.

Редакција Програма за иностранство некада, а данас, Програма за дијаспору, овог маја слави вредан јубилеј, 35 година постојања, припремања и емитовања програма намењеног нашим људима широм света, са темама које се тичу свих нас, ма где живели.

Из вечери у вече, у ударном термину пред Дневник 2, на РТС Свету, уживо, сваког радног дана емитујемо полусатну емисију "Србија на вези" која кроз теме које обрађује, спаја нас који живимо у Србији, са свима нашима како у региону, тако и у Европи и свету. Богатство нашег програма чине и наши сарадници, дописници које имамо широм света, и захваљујући којима смо испратили све значајне догађаје, на свим континентима.

У овој емисији, одговорни уредник Програма, Сузана Гвозденовић Пузовић, угостиће своје колеге, новинаре и уреднике који више од две и три деценије стварају програм који служи на понос РТС-у, Јавном медијском сервису Србије, Бобана Ковачевића, Тамару Дрезгић. Из Студија 3 у Таковској улици придружиће им се и остали уредници и водитељи Србије на вези, Вања Васић, Драгана Живојновић, Тања Адамовић, Тијана Паунковић, Душан Жарковић...

Многе награде у земљи и свету које су добили за свој посвећен рад, говоре о значају ове својеврсне мисије коју обављају, у повезивању свих нас, ма где живели.

За емисију говоре и сви претходни главни уредници овог програма, Миодраг Мија Илић, Миодраг Поповић, Дејан Глигоријевић, Татјана Ћитић, Игор Гојковић, некадашњи уредник и спикер који се први обратио гледаоцима Сателитског програма, сећајући се онога што је било главно у њиховом раду, и што је обележило то време, као и инжењер телекомуникација Вуко Лабан, један од највећих стручњака у свету, кога зову " сателитски маг", а који је заслужан за покретање сателитског емитовања телевизијског програма.

Значајан допринос у овом програму има и Весна Стевановић, секретар и координатор у Програму за дијаспору, као и Владан Ракић, новинар и уредник чији су интервјуи са значајним личностима из земље и иностранства, запажени, а који су и део ове емисије.

Музички гости наступиће уживо у нашем студију, Зорана Павић са пијанистом Радославом Спасићем, у сусрет концерту "Љубав тражи хероје", а који ће бити својеврсни музички времеплов, као и "Роквајер" дечији рок хор са својим бендом.

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић.

Редитељ Драгица Гачић.

Резултат њеног истраживачког пројекта је и Епска илустрација, поставка која окупља најбоље домаће илустраторе данашњице. Тако су Бановић Страхиња, Мали Радојица и многе друге епске песме добиле своје илустрације. Ово је била једна од тема у оквиру предавања о историји српске илустрације, које је Марија Ристић одржала студентима и професорима Универзитета уметности у Егеру. Након предавања, уз присуству градоначелника овог града, отворила је изложбу 7 српских печата посвећену савременој српској илустрацији, графици и дизајну. О томе разговарамо са Маријом Ристић.

Наш гост је и Зоран Чалија, академски сликар и директор Установе културе Продајна галерија Београд. Говориће о два велика пројекта. Један је већ започет, зове се Лична бајка на дар и окупља писце, сликаре и илустраторе за децу који, у разговору са малишанима, пишу и осликавају персонализоване бајке. Други важан подухват покренут је у сарадњи са Музејом жртава геноцида и подразумева да сликари осликају 100 каменова из Пребиловаца, а у спомен српским жртвама из тог краја у Другом светском рату и у рату деведесетих.. Изложба ће обићи Србију, регион...

Причу из Темишвара,  са промоције нове књиге Славомира Гвозденовића, послао је колега из Српске редакције румунског јавног сервиса у Темишвару, Дејан Перинац.

Родитељи и пријатељи српско-америчке школе у Чикагу, Академије Свети Сава, организовали су добротворно вече. Желе да скупе додатна средства за радове јединствене институције, која делује у оквиру тамошњег српског Саборног храма. Извештава Александар Жигић.

Уредник емисије Тања Адамовић

Реализација Ернестина Глигоријевић

Власник колекције, Брајан Џонс, открио је том приликом како је развио страст према сакупљању успомена на Мерилин Монро.

"Све је почело још у детинству, када сам испод очевог кревета пронашао часопис “Плејбој” у којем је била њена чувена фотографија у црвеном сомоту, са календара. Имао сам можда 5 година и у том тренутку баш и нисам био у његовој милости. Упао сам у невољу, а да ствар буде још гора, имали смо и госте у кући. Ипак, сећам се да ми је рекао, знаш, она је једна од оних идеалних жена", искрен је Џонс.

Колекција осликава пажљиво изграђен имиџ Мерилин Монро, али и приватни живот холивудске диве. Од гардеробе шивене по мери, који су за њу радили врхунски дизајнери попут Емилија Пучија, до личних предмета из њеног дома, као што је рецимо, огледало.

"У колекцији имамо огледало које се налазило у кући у Брентфуду и оно је посебно значајно јер је управо ту једну гостињску собу претворила у простор у којем је градила свој лик. Познато је да је проводила много времена огледајући се, стварајући Мерилин Монро, размишљајући о томе шта носи и какву шминку бира", каже Џонс.

Међу упечатљивим предметима налазе се и документа из последњих дана живота и иконе Холивуда, укључујући и чек са њеним потписом.

"На дан смрти Мерилин Монро, 4. августа 1962. године, на њену одресу је стигла комода, тек што је постала васница свог првог дома и опремала га је, па су јој тог дана испоручивали намештај. Тако да ми данас немамо само потврду о испоруци, већ и последњи чек који је икада потписала. И на основу тог чека види се да је била узбуђена због уређења свог дома. Није била нимало потиштена. Рукопис су анализирали стручњаци и види се да је писан веома слободно и сигурно. Зато је то изузетно значајан предмет. Заиста је посебно имати га у колекцији", каже Џонс.

Колекција такође укључује и предмете са прославе рођендана некадашњег председника САД Џона Кенедија.

"Да, поседујемо део успомена са рођендана председника Кенедија, оног чувеног на којем је Мерилин певала “Срећан рођендан”. Такође имамо и њен руком писан одговор на позивницу, за који мислим да људи углавном не знају. Она је заправо платила по 1000 долара за сваког од својих 5 гостију да присуствују концерту организованом у част председника на Медисон сквер гардену", каже Џонс.

Други предмети пружају увид у креативни процес Мерилин Монро и откривају како је градила свој имиџ филмске звезде.

"Видећете Хаљину, која је још била у изради, што је по мом мишљењу веома занимљиво, јер је она све шила по мери. Тачно је знала како да крој прилагоди свом телу када је била у олози Мерилин. Такође ћете приметити да је често носила црне сукње. Волела је црну и беж боју и радо их је комбиновала. Имала је и омиљене дизајнере са којима је саређивала. Током 60-тих година искључиво је носила креације Емилије Пучије. Била је модна икона, носила је модне комбинације и пре него што би постала тренд", каже Џонс.

Неки од приказаних предмета биће део предстојеће изложбе Мерилин Монро “Икона Холивуда” која почиње 31. маја у Академском музеју филмских уметности и којом се обележава 100 година од рођења чувене филмске звезде.

Осим што ћемо уживати у традиционалним српским етно песама у предивном извођењу ове Женске певачке групе, упознаћемо се и са историјатом настанка самог друштва у целини. Такође, биће речи о старој српској вароши у Будиму, Рац вароши, односно Табану.

Уредница емисије Нада Вукелић

Реализација Ернестина Глигоријевић

Из родне Козарске Дубице запутио се почетком 90-тих, најпре у Шведску, затим у Чешку. Предосећајући да ће се пронаћи преко океана, убрзо одлази у Њујорк, како каже "главни град света". По савету професора, за потребе седме уметности Жељко је изменио име у Џек Димич. Остварио је више од осамдесет улога у позоришту, на филму и телевизији, на српском, руском, чешком, италијанском и енглеском језику. Издваја га то што је акценат усавршио до најситнијих нијанси, па је до сада одиграо осам рођених Американаца!

Најпре је остварио сан из детињства добивши диплому на једној од најпознатијих глумачких школа у свету "Ли Страсберг", а онда су почеле да се нижу улоге. Играо је у популарним серијама као што су CSI, Low & Order и Castle, глумио са звездама попут Билија Зејна, Армана Асантеа, Тома Хардија, Теда Денсона, Џефа Голдблума...

Са Жарком Лаушевићем играо је у представи "Емигранти" у препуном њујоршком Линколн Центру! Његов таленат препознала је и руска публика која му је недавно доделила признање за најбољег глумца на фестивалу Арткино...

Димић са поносом истиче и улогу Николе Тесле у документарном филму Жељка Мирковића "Теслин народ" који је 2020. био кандидат за Оскара.

Уредник емисије Тамара Дрезгић
 

"Хтео сам да покренемо причу у једном другом смеру. Да не чекамо да други покрену неке ствари, да други нешто одраде због нас ако већ умемо, можемо и хоћемо. Математика као математика јесте језик и битно је да деца разумеју математику да би је знала. Образовање, то је наша реч која подразумева један други слој и образ да бисмо помогли једним другим, односно да радимо исправне ствари. Са једне стране да деца разумеју шта је битно у животу, то је та математика за живот. Да помогнемо једним другима када можемо, колико можемо и колико је до нас", каже Жељко Тадић.

На ове часове деца доносе своје домаће задатке, па сви заједно под Жељковим вођством дате операције разлажу на логичном нивоу. Час траје сат времена, а на часу је присутно неколико малишана, па је Жељкова индивидуална посвећеност сваком детету појединачно већа.

"Ми за Жељка знамо преко инстаграма, била је нека реклама за логично учење математике и то ме је привукло али тада нисмо могли да сарађујемо, прекасно сам сазнала да он држи тај курс. Кренула је сада Вања и стварно смо задовољни и доста тога је научио. Вања вредно ради и Сара свакако", каже мајка малог Вање и Саре.

"Ако деца науче математику са разумевањем онда могу да наставе да граде то разумевање, од основне, средње школе, факултета, па на даље. Само да деца могу да разуме математику на један јасан начин, у том смислу математика има смисла. Бубање, памћење неких формула на дуге стазе не даје никаква решења, односно, контрпродуктивно је", каже Жељко.

Жељко Тадић математику предаје више од 10 година у Сједињеним Америчким Државама. Наставник је математике у Џон Бери основној школи, аутор различитих радионица, програма, кампова, а припрема и децу за такмичење из математике. Широкој српској заједници познат је по програму Математика, српски, где је годинама радио као наставник у Академији Свети Сава, помажући деци у дијаспори да овладају математиком и српским језиком.

Родом је из Лознице, основне студије дефектологије завршио је у Београду, а постдипломске студије из математике за децу са посебним потребама на Лојола универзитету у Чикагу и универзитету у Висконсину у Милвокију. Живи ради у Чикагу.

"Као што видите попуњена су сва места, људи су располажени и спремни да сарађују. Ово је моја прва интерактивна радионица где сам отворила простор за заједнички раст и развој и трансформацију, просто да освестимо како детињство утиче на оно како данас живимо, волимо, реагујемо, градимо односе. Што би била порука ове радионице, то је управо оно што пише на оном постеру иза вас - то је да метаморфоза родитеља и генерално метаморфоза човека и на личном нивоу почиње радом на себи и она се прелива на следеће генерације", каже Милица Момчиловић Радончић.

Да ли су сва ова питања за родитеље можда и тежа и компликованија за жене и фамилије из Србије и Европе који живе овде као емигранти у Америци?

"Увек постоји тај тренутак када освестимо неке ствари и када направимо корак ка личној промени. Тако да није битно одакле човек долази, битно је колико човек жели да ради на себи", каже Милица.

"Ја мислим да су ове радионице јако потребне, поготово за нашу заједницу, зато што смо ми некако васпитани на другачији начин и потискујемо те наше емоције. Ја мислим да кроз ове радионице можемо сви некако да се ту пронађемо и да помогнемо једним другима", каже Ивана Милано.

Овај догађај је показао да они који живе у Америци имају потребу за оваквим сусретима и размену искустава и очекује се да ће оваквих радионица бити још више у блиској будућности.

На свечаној академији у Српској академији наука и уметности, додељена је награда "Марко Јарић" за достигнућа у области физике. Овогодишњи добитник је професор доктор Бранислав Николић редовни професор на Уневерзитету у Делаверу у САД-у. Прилог припремио Владан Ракић.

Представићемо вам и Јулију Барановску, фотографа, дизајнера и илустратора. Студирала је у Нижњем Новгороду и Москви и учествовала на бројним изложбама у Русији као сликар, акварелиста и графички уметник. Последњих неколико година живи у Сомбору.

Водимо вас на изложбу портрета Петра Великог у једну од бројних галерија Ермитажа у Санкт Петербургу и откривамо како је један од портрета великог императора крајем 19. века у Русију стигао из српског манастира Велика Ремета. Прилог припремила колегиница Ивана Ковачевић.

На Фолклорном фестивалу у Чикагу, окупио се велики број љубитеља српске традиционалне игре и музике: бивши и садашњи чланови ансамбла "Моравац", њихови пријатељи, родбина, али и потомци који традицију настављају. Ансамбл који постоји већ дуже од две деценије, осим нашег мелоса, доприноси и очувању српског језика и културе међу члановима наше заједнице у Чикагу. Извештај припремио колега Александар Жигић.

Уредник емисије Драгана Живојновић

Реализатор Ернестина Глигоријевић

Кроз романе, приповетке и есеје, Wонгар се бавио темама идентитета, колонијализма, уништавања природе и судбине домородачких народа у савременом свету, због чега су његова дела у Аустралији забрањивана, књиге заплењиване, а он протеран из северне Аустралије на југ, у Мелбурн. Његово стваралаштво не може се посматрати само као књижевни опус, већ и као вид сведочанства и ангажмана.

Живео је и стварао у тишини и осами аустралијског континента, у хармонији са својим дивљим псима дингосима. Писао је на енглеском језику и превођен на многе. Добитник је и бројних награда, као и највеће аустралијско признање за књижевност, које истовремено одређује писца из те земље за конкурс за Нобелову награду. Али, није могао да уђе у трку за Нобела, јер је убрзо потом, у Аустралији донет закон по коме се та пракса укида.

Одласком Сретена Божића, Б.Вонгара, књижевност је изгубила аутора јединствене судбине – писца који је својим делом спојио Балкан и аустралијску пустињу, остављајући снажно и трајно сведочанство о људима са маргине историје.

Преминуо је у 94. години, у марту ове године у Мелбурну, где је и сахрањен.

Видео материјал коришћен из емисија Драгана Гавриловића - Срби са петог континента: Сретен Божић Бонгар 1. и 2. део

Оливера Станишић је српска сликарка која већ две деценије посвећено гради свој уметнички израз кроз мозаик, технику која, како каже, најпотпуније обједињује идеје, емоције и стечена знања.

До сада је имала 15 самосталних и више од 50 колективних изложби.

"Сваки елемент који независно од колекције које се представе по свету су део једне колекције која има исто тежиште. Ослањам се на истраживања у мозаику, самој структури мозаика, елементима мозаика и некако та сагледавања ја некако упакујем, доведем у онај формат који препознајем да је одговор.

Резултати вишегодишњег истраживања мозаичарске дисциплине биће током 2027. и 2028. године представљени локалној публици у Њујорку, Чикагу, Вашингтону и Мајамију.

"Назив је већ формиран, "Огледи у мозаику", то су све сажимања досадашњег града, од анатомије, објаве коцке, претходних сазнања, па ћемо онда да видимо те огледе које видимо у мозаику а представљамо публици на другом континенту", каже Оливера Станишић.

И док се припрема за изложбе у Америци, Оливера не запоставља и свој рад са децом, уводећи их у технике мозаика, преносећи им своја знања и љубав према овој уметности.

У Дизелдорфу је покренута нова културна иницијатива под називом "Креартива" коју је иницирала Миленија Рељић, клавирски педагог, која већ 10 година живи у овом немачко граду. Циљ је да се припадници српске дијаспоре чешће окупљају, друже, размењују знања и утиске и раде на очувању српског културног наслеђа. У плану су пројекти који ће окупити уметнике и ствараоце широм Немачке. За нашу емисију говори Миленија Рељић.

Како бити добар родитељ када сте имигрант у Америци и прилагодити се новој средини, тема је прилога Александра Жигића.

Вечерас у Бечу почиње 70. по реду Песма Евровизије на којој учествује и наша земља. Група "Лавина" наступиће у првој полуфиналној вечери под редним бројем 15.  Упућујемо позив нашим гледаоцима, који живе широм света, да гласају за песму "Крај мене".

Емисију завршавамо причом о изложби којом ће Холивуд у јуну обележити 100 година од рођења Мерлин Монро.

Уредник емисије Тања Адамовић

Реализација Ернестина Глигоријевић

Животни пут га је водио од родног Сарајева и детињства проведеног у Супетру на Брачу, преко школовања у Београду, до усавршавања у Америци и Русији где је касније и живео.

У свом атељеу на обали Дунава недалеко од Београда, Драган нам је причао зашто је отишао у Америку, како се нашао у чувеном "Студију 54", о необичном путу од избацивача из њујоршких дискотека до професора и сарадника на чувеним америчким универзитетима Харвард и МИТ (Massachusetts Institute of Technology). Његово интригантно дело "Распеће Христово" привукло је пажњу папе Јована Павла Другог и отворило му врата Ватикана...

Зашто је почетком деведесетих отишао у Русију и наставио тамо да ради као универзитетски професор, какав је значај Срба у расејању, у чему је мистерија гаврана Ананде, присутног у Драгановом стваралаштву, да ли је вештачка интелигенција човеков партнер...

У богатом опусу Раденовића посебно место заузимају фигуре Николе Тесле и Михајла Пупина, а радови посвећени овим великанима красе бројне градове широм света. Његов вајарски потпис носе и портрети филмских и историјских великана – од Бате Живојиновића и Кирка Дагласа, преко Софије Лорен и Грејс Кели, све до Винстона Черчила и Виталија Чуркина.

Раденовић је аутор и два холивудска признања – статуета Николе Тесле и Мери Пикфорд, које сваке године додељује Интернационална прес академија у Лос Анђелесу.

Драган Раденовић је члан Француске академије лепих уметности и Руске академије уметности коју је у 18. веку основала царица Катарина Велика. Његова дела красе тргове, музеје и приватне колекције од Њујорка до Москве...

Уредник емисије Тамара Дрезгић

Један од аутора, Будимир Алексић, истиче да је то значило једно доба разњегошавања Негоша, што је представљало обрачун са српским народом и Српском православном црквом у функцији промене индентитета српског народа у Црној Гори.

"Показује чињеницу да је и данас српска интелектуална елита на становишту да је то био један духовни геноцид и да је то нешто незамисливо у цивилизованим друштвима. Да се руши један храм, једна црква, у којој је био сахрањен један владика, који је највећи српски пјасник", каже Будимир Алексић, коаутор зборника "Ловћенска капела".

Сва документа везана за рушење капеле на Ловћану предано је прикупљао тадашњи митрополит Црногорско-приморски Данило Дајковић, која су са благословом митрополита Јоаникија објављена у књизи "Драги мој мучениче“.

Она је и чувар сећања на митрополита Данила, који је управљајући овом епархијом од 1961. до 1990. године преживео тежак период очувања и обнове православне духовности.

"Пријећено му на разне начине али он је остао врло принципијелан, врло јасан. На све те нападе у јавности, он је врло прецизно одговарао, јасно сваки његов текст, невероватно је убедљив, садржајан, комплетан али увек достојанствен", каже Веселин Матовић, приређивач књиге.

У Фочи је наглашено да, као и прије 52 године, српска интелектуална елита у Црној Гори сматра да капела треба да се врати на Ловћан како би се испоштовао Његошев завет да његови земљи остаци почивају у капели Светог Петра Цетињског.

Зато нам професор Петровић долази у емисију да објасни и приближи судбину, књиге и бројне контроверзе које прате име Сретена Божића, Б. Вонгара.

Са професором Петровићем говоримо и о часопису Људи говоре који је 2008. покренут у Торонту на српском језику. Часопис се бави културом и антропологијом, излази два пута годишње на српском и енглеском језику, а профессор Петровић је уредник за културу.

Са пијанистом Иваном Башићем разговарамо о фестивалу Три дана клавира који се предстојећег викенда одржава у Гварнеријусу. Фестивал се организује први пут, а аутор и један од извођача је наш гост. Поред концерата, фестивал има едукативне радионице и семинаре, а наш гост ће нам говорити и о свом педагошком раду и животу у Цириху.

Од нашег дописника Александра Жигића сазнајемо како напредује нови српски центар који се гради на имању манастира Светог Саве у Либертивилу.

Уреднице емисије су Тијана Паунковић и Вања Васић.

Редитељ Ернестина Глигоријевић.

Хиландарско лекарско друштво обележило је деценију рада. Основано је са циљем обезбеђивања здравствене заштите свештеног монашког братства манастира Хиландар на Светој Гори. Гост емисије проф. др Радисав Шћепановић, председник и оснивач друштва, бивши државни секретар у министарству здравља и некадашњи директор болнице „Драгиша Мишовић“.

У српском народу постоје бројни обичаји помагања и солидарности. Не очекује се захвалност већ је императив помоћи ономе коме је то потребно. Тако чине и Срби у расејању, а прича из Чикага води нас до професора математике Жељка Тадића који је постао омиљен међу српском децом која тамо живе. Прилог Нине Стојковић.

Музички гости Нада Павловић и гудачки квартет "Азуро".

Уредник емисије Бобан Ковачевић.

Редитељ Драгица Гачић.
 

ПГП РТС објавио је албум "Искра љубави" баритона Марка Калајановића, који садржи 8 композиција снимљених са Симфонијским оркестром из Сарајева. На овај начин направљен је спој најбољих траадиција класичне и музике Балкана, представљене кроз аутентичан вокални израз. Песме попут "Емине", "Поломићу чаше од кристала", "Жуте дуње"... представљене су у другачијем, потпуно новом руху. Марко Калајановић је добитник бројних признања за свој досадашњи рад, а његов уметнички пут карактерише континуитет, репертоарска ширина и ослањање на вокалну стабилност и лични интерпретативни потенцијал. О новом албуму, сусретима са публиком, разговарамо са баритоном Марком Калајановићем.

Фолклорни фестивал у Чикагу увек је посебан догађај. То је место где се мешају емоције и носталгија, али и понос због чувања српског језика и културе. Тако је било и на фестивалу тамошњег Ансамбла "Моравац" и њихових гостију. Из Чикага извештава Александар Жигић.

Уредник емисије Тања Адамовић.

Реализација Ернестина Глигоријевић.