„Драга децо, овде сте да осетите оно што се речима тешко може описати, да је Србија ваш дом, ма где живели. Ви сте наши најлепши амбасадори у свету и зато нам је важно да вас овде упознамо, да се заједно смејемо, учимо, играмо и да кроз пријатељства која овде створите понесете најлепше успомене“, поручио је министар Милићевић.

Он је истакао да је циљ оваквих кампова да млади који живе ван матице Србије не забораве српски језик и културу, да граде заједништво и да са поносом носе своје порекло.

„Желимо да у вама подстакнемо још већу љубав према Србији, и да вашем срцу још више приближимо Србију“

Камп у Ариљу ће кроз разноврстан програм обухватити спортске активности, предавања о српској историји и култури, и културних знаменитости, као и дружења са вршњацима из Србије. Све то, како истиче министар, има за циљ да млади учесници стекну знања и искуства која ће их трајно повезати са својим народом.

„Сваки сусрет са вама, драга децо, за нас је нови подстрек да радимо још више. Ви сте најлепша слика Србије, млади, вредни, радознали и поносни на своје порекло. Зато је ово место где ћемо заједно учити, такмичити се, дружити се и стварати успомене које ће трајати читав живот“, додао је министар.

Министар Милићевић се захвалио организаторима, локалној самоуправи, наставницима, тренерима и волонтерима који су својим трудом омогућили да камп буде место радости, дружења и нових знања.

„Ово је наша заједничка победа, победа љубави, пријатељства и заједништва свих Срба, без обзира где живе“, закључио је Милићевић.

У емисији су и друге занимљиве приче овог доајена новинарства, који је објавио и књиге Кастру, Че Гевари, Ђиласу.

Аутор је Владан Ракић

У другој смени, од 3. до 9. августа, у Тршићу је у пратњи својих наставника боравило 107 ученика из Швајцарске, Немачке, Француске, Италије, Словеније, Велике Британије, Норвешке и Русије.

Они су, како је наведено, посетили и родну кућу Вука Стефановића Караџића, манастир Троношу, Бању Ковиљачу и етно село Сунчана река.

Организоване су и занатске радионице, као и спортске активности.

Реализатори радионица су стручњаци из области педагогије, језика, фолклора, музике, драме и спорта.

Теме пројекта су: Српским језиком стварамо, о завичају разговарамо, Цео свет их зна, Србија се њима поноси; Увек се сети, Играм, певам, стварам о традицији разговарам и Моја Србија.

Програм рада са ученицима одвија се кроз тематско-интегративне радионице српског језика и уметничке радионице (фолклор, музика, глума), осмишљене у сарадњи са Заводом за унапређивање образовања и васпитања.

Пројекат Лето у завичају већ четири године се реализује под покровитељством Министарства просвете Републике Србије.

Како је истакнуто, пројекат је намењен ученицима допунских школа на српском језику у иностранству и потпуно је бесплатан.

У оквиру пројекта ове године је у првој смени, од 6. до 12. јула, боравило 90 ученика из Швајцарске, Немачке, Француске, Италије, Словеније, Грчке, Русије, Америке и Норвешке, док је трећа смена планирана у септембру.

Свечаности отварања присуствовали су представници локалне самоуправе, који су истакли значај оваквих догађаја за локалну заједницу и државу у целини. Они су посебно нагласили да је окупљање младих из различитих крајева света најбољи начин да се изграде трајне везе пријатељства и љубави према отаџбини.

Министар Милићевић је истакао да су ови кампови важан корак у очувању српског културног и језичког идентитета међу младима који живе ван матице, као и у јачању веза са отаџбином.

„Свако од вас носи у срцу Србију, без обзира где живите, и наша је обавеза да вам омогућимо да кроз овакве сусрете, пријатељства и нова знања останете трајно повезани са својим народом и својим коренима“, нагласио је министар.

„Културно-образовни кампови осмишљени су као простор у којем ће деца кроз богат културни програм упознати историју, обичаје и вредности српског народа, али и развијати међусобно разумевање, солидарност и заједништво. Програм обухвата креативне и уметничке радионице, предавања о српској историји и књижевности, школе фолклора и традиционалне игре, као и спортска такмичења и излете.“ – нагласио је министар Милићевић.

Он је додао да културно-образовни кампови нису само место учења и игре, већ и простор за размену искустава, упознавање историје и традиције, као и подстицање заједништва и солидарности међу младима.

„Ви сте наша будућност, мост који повезује генерације, континенте и културе, а ваша љубав према Србији најјаче је сведочанство да смо један народ, ма где живели“, поручио је Милићевић.

Министар је посебно истакао да овакви програми показују снагу државне политике усмерене ка дијаспори и региону, која није само декларативна, већ се спроводи кроз конкретне пројекте, сусрете и подршку.

„Држава Србија ће наставити да улаже у младе из дијаспоре и региона, јер знамо да се управо у вама налази највећи потенцијал за јачање наших националних веза и очување идентитета у годинама које долазе“, нагласио је министар.

Током кампа, учесници ће имати прилику да учествују у радионицама српског језика, историје, традиционалних игара и песама, као и да обиђу значајне културно-историјске споменике у Србији. Ови садржаји осмишљени су да младе приближе културном наслеђу и подстакну понос на своје порекло.

„Данас, отварањем ових кампова, створили смо нови круг пријатељстава, нова сећања и нове темеље за будуће генерације. Желимо да сваки учесник одавде понесе осећај да је Србија његов дом, без обзира на то колико километара га деле од ње. Овакви кампови представљају снажан мост између Србије и њене деце расуте широм света. Они нису само место сусрета, већ и темељ на којем се гради љубав према домовини, свест о националном идентитету и понос на српско порекло. Свако дете које из овог кампа понесе успомену, понеће и део Србије у срцу. Овакве манифестације надам се да ће бити настављене и у годинама које долазе, а да ће се уз подршку државе и локалних самоуправа радити на проширењу програма и омогућавању учешћа што већег броја деце. Циљ је да се сваком малом Србину, без обзира где живи, пружи прилика да осети топлину завичаја, снагу заједништва и лепоту српске културе", истакао је на крају министар Милићевић.

Министар Милићевић је у свом обраћању нагласио да је један од најважнијих приоритета државне политике очување националног идентитета нашег народа, без обзира на то где живи, и поручио деци да је Србија њихова кућа, земља у коју су увек добродошли.
„Ви сте наша будућност. Ви сте мост између Србије и света. Овим кампом желимо да вам покажемо да Србија мисли на вас, да брине о вама и да чини све да вам приближи свој језик, културу, историју и традицију. Где год живели: у Бечу, Малмеу, Прагу, Бањалуци или Подгорици, немојте заборавити да у Србији увек имате свој дом, своју земљу, свој народ који вас воли и чека отвореног срца“, истакао је министар Милићевић.

Током трајања кампа, учесници ће имати прилику да кроз спортске активности, едукативне радионице, обиласке културно-историјских знаменитости и учење српског језика, боље упознају своје порекло и развију јачу повезаност са Србијом. Програм је осмишљен тако да промовише здрав живот, тимски дух, солидарност, али пре свега љубав према Србији и српском идентитету.

„Драга децо, желим вам да сваки дан проведен овде буде испуњен радошћу, новим знањима и пријатељствима која ће трајати целог живота. Понесите из Србије лепе успомене, научите нове речи на српском, упознајте своје вршњаке из других земаља и сачувајте тај осећај припадности који вас чини посебнима. Ви сте најлепши доказ да Србија живи свуда где живе Срби“, поручио је министар Милићевић.

Он је такође упутио захвалност свим организационим партнерима који су допринели реализацији овог кампа, истичући да овакви пројекти не би били могући без заједничке посвећености институција, локалне самоуправе, наставника, спортских тренера, културних радника и, пре свега, родитеља који негују српски идентитет и ван граница матице.

„Држава Србија ће наставити да улаже у пројекте намењене нашој дијаспори и региону, јер то није само обавеза – то је наша мисија. Одговорно, с поштовањем и љубављу желимо да вас подржимо у сваком напору да останете поносни Срби, без обзира на то у којој земљи живите“, закључио је министар Милићевић.

Кроз овакве кампове, Србија шаље јасну поруку, да брине, да памти, да позива. И да је свака српска породица у дијаспори и региону важна и драгоцена као део једне велике и нераскидиве целине, српског народа.

Драмски писац и редитељ Синиша Ковачевић казао је да је конструкција књиге врло интересантна и открива склоности једног православног епископа и према спорту попут бокса, али и литерарном експерименту.

„Ово је књига која је у једном боксерском маниру смештена у 12 рунди. Млади калуђер Григорије, стицајем чудних околности, у некој шуми среће једног чудног странца, особењака и човека који ће њему умногоме променити живот. Основна вредност ове књиге је што можемо да препознамо судар ега и алтер ега самог аутора. Најпре бих волио да сам у праву да је то разговор између данашњег педесетогодишњака и једног младог Григорија који су се срели стицајем околности“, казао је Ковачевић.

Како је оценио, „ово је књига благослова, милосрђа, праштања у којој вам аутор на сребрном послужавнику износи делове своје душе коју ви као неке пузле треба да скупите“.

„Ово је књига која ће вас занимати и ако сте будиста и атеиста или верујући. Уметност мора да има принцип општости и креће од појединачног и завршава се у општем“, казао је Ковачевић.

„Странац у шуми“ је врло храбра исповест аутора и модеран начин проповедања, а како је још навео писац, колумниста и новинар Анте Томић, свидела му се форма коју је владика одабрао.

„Странац помаже Григорију да пронађе своју истину. У амбијенту шуме он се склања од лудог, бучног, ратног света. Зауставља се и ослушкује поново властите мисли и долази до истине о том свету. Мени је највреднија мисао у тој књизи покајање које је најважније дело наших живота. То је нешто што нам свима треба и након свега што смо преживели, ратова и зла које смо нанели, требало би да схватимо да смо грешни и да се покајемо. То је важан тренутак који нам владика у овој књизи доноси и важна порука коју нажалост многи и даље неће чути“, казао је Томић и оценио да је национализам за неуспешне људе и да је важно инсистирати на истини и супротставити се лажи.

Владика Григорије је казао да се као странац осећа одавно, од када је кренуо у школу, затим у селу, у граду, а да се „најмање осећао странцем у тој шуми када би у њу отишао“.

„Шума је и тајанствена и мистична и страшна, блага и опасна и неизвесна. Шума може бити и мноштво народа на неком стадиону. И сад ја вас доживљавам као људе који показују љубав. Дошли сте овде из љубави према трагању за истином. Без љубави се не може“, казао је аутор.

Владика је истакао да ништа не може да се догоди без бола и да је оно за чиме жуде људи – аутентичност, зато причамо, пишемо и читамо књиге.

„Страшно чезнемо за аутентичношћу и истином. Не постоји ниједна савршена љубав у овом свету, не постоји ни савршена истина. Не можемо да поседујемо истину, али оно што је стварно лепо и моћно је то да можемо да жудимо за њом, да тражимо и будемо невероватни путници који траже истину. Христос је у томе моћан, он не лаже. Потврдио је своје речи страдањем. Мислим да треба да прихватимо да смо сви у овом свету мученици и тражиоци, путници и странци на земљи. Зато сам ја причао о странцу у шуми јер сам тражио себе, а књижевности се не плашим“, казао је Григорије.

Марк и његова породица прихватају их срдачно, и Весна и Александар постају део фамилије Китинг. Весна убрзано учи енглески језик, упознаје Ирце и њихов менталитет... завршава студије фармације у Даблину и почиње да ради у струци.

Али...Долазећи у Београд све чешће, почиње да размишља о животу који би могао да изгледа другачије од целодневног рада у ирској апотеци...

Весниног супруга Марка Китинга упознала је публика у Србији када је пре неколико година возио бицикл од Даблина до Београда и назад, а затим пешке, са псом Пајом, прешао пут од Београда до Крфа, како би обележио стогодишњицу Албанске голготе... Сакупљени новац поклонио је дечјим болницама у Београду и Даблину. Марк је добитник Златне плакете за најплеменитији подвиг године, награде коју Вечерње новости традиционално додељују. Марк је у Весни пробудио оно што је, како каже, одувек имала у себи...

Данас, Весна је председник удружења Увек са децом која помаже породицама чија су деца оболела од најтеже болести...

Да ли је могуће живети на релацији Београд - Даблин? Како је било оставити породицу и са малим дететом отићи у непознато? Како реагује муж када му жена каже да жели да живи у другој земљи? Шта је добро у Ирској, а шта у Србији...

Уредник емисије Тамара Дрезгић

Пензионерске дане проводи свирајући удараљке и гитару у Херманијусу на крајњем југу афричког континента, где се спајају два океана.

Уредник емисије Драгана Живојновић

Редитељ Драгица Гачић

У току програма, аутори су говорили о свом књижевном стваралаштву, животу у дијаспори, као и о значају очувања језика и идентитета ван граница матице. Читали су одабране песме, одломке из прозних дела и афоризме, у атмосфери у којој је свака реч наилазила на пуну пажњу и интересовање публике.

Књижевно вече организовало је Удружење српских писаца Швајцарске, које више од две деценије окупља књижевне ствараоце из дијаспоре и матице, са циљем очувања српске културе, језика и духовне повезаности са домовином. Од оснивања 2003. године, Удружење је постало препознатљиво по редовним књижевним вечерима, сарадњи са сродним институцијама, као и по богатој издавачкој делатности која обухвата зборнике, антологије и двојезичне публикације.

Један од најзначајнијих пројеката Удружења јесте зборник Завештања, који се без прекида објављује од 2005. године, окупљајући ствараоце српске речи како из дијаспоре, тако и из матице. Из овог вишегодишњег рада произашла је и нова Антологија Завештања II (2015 - 2024) , у којој су заступљени чланови Удружења, бивши сарадници и гостујући аутори.

Значајно је истаћи да су учесници из Републике Српске једни од најзаступљенијих међу гостујућим ауторима у зборницима Завештања, што сведочи о снажној узајамној блискости и припадности истом културном простору..

Књижевно вече у Бањалуци била је драгоцена прилика да се представи део тог рада, али и да се ојачају лични и професионални сусрети између писаца у расејању и књижевника, уредника и установа у Републици Српској.

Многобројна публика имала је прилику да ужива у непосредном сусрету са писцима који, иако делују изван граница своје домовине, својим делима снажно сведоче о припадности језику и култури из које потичу.

О Луки Лукићу говорио је и oтац Добривоје Милуновић из Српског саборног храма.

"Он је дочекао да оде у заслужену пензију. Нека оче Ваш одлазак буде благословен. Много тога бих волео да кажем али желим само да кажем свима, и колегама и нашем народу овде једну врлину, које нема много ни у народу ни међу свештеницима а то је страх Божији. Отац Лука је имао и има страxа Божијега и то је оно што највише од њега можемо да научимо. Нек је срећно и благословено, на многаја љета."

Српска заједница у Чикагу се нада да ће отац Лука Лукић, иако се пензионисао, и даље моћи повремено да служи у српским православним црквама у Чикагу и широј околини од Индијане до Висконсина.

У емисији упознајемо Драгану Јуришић, председницу Друштва, која већ деценијама наставља породичну традицију јер су њен деда ратник и отац били активни чланови.

Своје виђење историјског наслеђа дели и Ђорђе Стојанац, потредседник Друштва и праунук легендарног војводе Живојина Мишића, који деценијама живи и ради у Француској.

О значају оваквих удружења за заједницу, са историјског аспекта, говориће Сава Самарџић, историчар и члан председништва Друштва.

Уредник емисије Бобан Ковачевић

Редитељ Драгица Гачић

У Kарановцу и Доњем Kрчину историчари, сликари и писци разговарају о темама које свет понекад заборави: о томе како песма лечи, како историја учи, како уметност преображава. У доњокрчинским воћњацима настају слике које ће обићи галерије, а из бележница песника касније ничу збирке посвећене завичају. На Данима културе награђују се појединци заслужни за развој културе и уметности овог краја, било да стварају ту, у завичају, или се у њега редовно враћају из неког “туђег света”.

Пета по реду манифестација Дани културе Темнића и Левча окупила је и овога лета многобројне житеље овог дела Србије и оне наше сународнике који су рођени у том крају, али живе и раде у иностранству. Ову својеврсну светковина културе и уметности традиционално организује KПШД „Будућност“ из Доњег Kрчина, уз подршку Општинске библиотеке „Варварин“, а од ове године манифестација је званични део културног лета „Темнићки натпис“.

Дводневни програм започео је саборовањем историчара у порти Цркве Преображења Господњег у Горњем Kрчину, уз излагања и сведочења локалних истраживача: Бојан Томић, Миланка Милосављевић, Иван Јовановић, Небојша Ђокић, Весна Петровић, Миодраг Мишан Глигоријевић, Ненад Васковић, Ђорђе Петковић, Милован Мика Васић, Саша Ракић, Вања Маврић и Бојан Маринковић.

Форум историчара одржан је и ОШ „Херој Мирко Томић“, са излагањима проф. др Уроша Шешума (Филозофски факултет), др Ненада Лајбеншпергера (Републички завод за заштиту споменика културе) и историчара Небојше Ђокића. Тема су биле везане за спомен-костурнице из Првог светског рата на територији варваринске општине, а професор Шешум је подвукао важност локалне историје као темељне за националну свест.

Други дан манифестације одржан је у порти Цркве Рођења Пресвете Богородице у Kарановцу, уз богат културно-уметнички програм, ликовну изложбу и књижевно вече. У парохијском дому цркве отворена је изложба слика завичајне уметнице Сање Луковић, а гост је била је млада уметница Миљана Мишић. Изложбу је свечано отворио Живорад Милосављевић Раде.

У програму су учествовали и познати музичари и интерпретатори Саша Васић, Драган Ристић - KАЛ, Зорица Славић и Србољуб Мишковић Бошњанац, као и фолклорна друштва: KУД „Записи“ из Трстеника и KУД „Вук Kараџић“ из Орашја.

Промовисане су књиге „Судбина“, Милице Живковић и „Порекло и сећања“, Момчила Р. Јовановића, а на књижевној вечери своју поезију су казивали Ђорђе Петковић, Мирјана Марковић, Мила Марковић, Миодраг Мишан Глигоријевић, Саша Војиновић и Миланка Милосављевић Милосављевић.

Награда „Темнићки натпис“ за књижевно стваралаштво је одлуком жирија припала др Драгану Јаковљевићу, књижевнику, професору и новинару из Будимпеште. Признање му је уручила прошлогодишња добитница Виолета Алексић, уредница српског радија „Kруг“ на Kаналу K у Швајцарској. Њој је овом приликом свечано уручена награда за културу, коју традиционално додељују интернет новине „Глас Пеште“, за изузетне резултате које је постигла у области кижевности, информисања и ангажовања на културном плану.

Признање „Путовођа културе Темнића и Левча“ ове године додељено је Драгици Дакић из Варварина, којој је плакету је уручио прошлогодишњи лауреат Саша Васић.

Организатор манифестације, Бојан Маринковић, установио је и једно ново признање: „Светионик завичаја“, који је ове године припао Ивану Јовановићу, председнику KПШД „Будућност“ из Орашја.

Ова манифестација је плод визије Бојана Маринковића, историчара и истраживача, и његове супруге Анке Маринковић, која из позадине брижно води логистику, уметничку селекцију и душу догађаја. Њихова страст и труд осветлили су завичај онако како само срце може.

Ево неких коментара оних који су припремали јела на догађају, који је иначе привукао велики број оних који су спремали јела али и још више других који су дошли да пробају специјалитете.

"Имамо ловачки гулаш који је љут, и имамо регуларни за жене и за децу."

Питамо да ли ловачки значи месо од срне. Саговорник каже да је управо тако, и да је ту срнетина, јунетина и телетина. Један саговорник каже да није он ловио дивљач, да је само кувар у овом случају и да имају пријатеље који достављају то.

"Чачани спремају гулаш, чачанска рецептура и џамболаја, затворска рецептура", каже други саговорник.

Наредни учесник каже да има телетине, доста лука, уз још неке специјалне зачине које не би баш да открива али и доста поврћа и добре воље.

Питамо и да ли има разлике кад се јело прави у Чачку или Чикагу.

Саговорник одговара да свакако има разлике и да верује да је у Чачку то много укусније, боље.

Други саговорник каже да су они из Новог Сада и да је кувао бачки гулаш.

Наредни саговорник каже да је храна од срца спремљена и да мора да пружи добар резултат.

А нови учесник каже да спрема са децом пицу и да се посветио најмлађимаи, као и да измишљају слатке и слане пице.

Нови саговорник каже да су направили пет стотина палачинки тог дана, а једна госпођа посетилац фестивала каже да неће носити палачинке кући него ће их јести на лицу места, током котлићијаде.

Од једног од учесника добијамо информацију да је прасе на ражњу пуно масноће и да је зато укусно кад се охлади и има укус бољи од јагњетине.

На наредном месту сазнајемо шта су они све припремили од јела и да су ту бурек са сиром и са месом, пљескавице, ћевапи, ражњићи, гулаш, кувана јагњетина, супа и печено прасе.

Кад има оваквих могућности да се смањи носталгија уз добру домаћу храну и дружење, наши људи у Чикагу не пропуштају такве прилике. 

Камп је започео шаховским турниром, симболично подсећајући да спорт није само надметање, већ и школа живота. У наредним данима учесници ће пролазити кроз бројне спортске и образовне активности, учити о српској култури, историји и традицији, и развијати вештине тимског рада, дисциплине и лидерства. Овог пута спортско-образовни камп окупља српску децу из дијаспоре и региона, из чак 12 земаља и то: Шведске, Финске, Француске, Велике Британије, Кипра, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Републике Српске, Црне Горе, Бугарске и Македоније. Министар је истакао да је циљ овог кампа да младима покаже да Србија брине о сваком припаднику српског народа, без обзира на то у којој држави живи.

„Желимо да сваки учесник понесе одавде успомене за читав живот, на пријатељства која ће трајати, на време проведено у игри и учењу, али пре свега на осећај припадности српском народу и матици. Србија ће увек бити ваша кућа, и као држава ћемо наставити да бринемо о вама, да вас окупљамо, да вас подржавамо и да заједно чувамо наше вредности", нагласио је министар Милићевић.

Захваливши Граду Параћину, организаторима и свим тренерима и стручњацима који ће наредних дана радити са децом, министар је додао да овај камп није само спортски догађај, већ истински сабор младих, где се гради заједништво и национална снага.

„Највећа победа овог кампа неће бити резултати на терену. Победа је у томе што овде расте нова генерација која ће знати да чува свој језик, писмо, веру и традицију, која ће волети Србију и носити је у срцу, ма где живела. Без снажне дијаспоре нема ни јаке Србије. Наше је да останемо једно, сабрани и повезани", поручио је министар Милићевић.

Додао је да је овај камп део ширег државног програма којим Србија гради мостове са својом дијаспором и регионом, кроз културно-образовне, спортске и језичке пројекте који деци и младима пружају прилику да се повежу са земљом својих корена.

„Наш циљ није само да младима пружимо неколико дана спорта и игре. Наш циљ је да створимо осећај заједништва, да изградимо нове генерације које ће знати да истрају у борби за своје национално достојанство, које ће чувати успомену на своје претке и с поносом носити српско име. То је наша највећа одговорност и наша будућност", истакао је министар Милићевић.

Свечано отварајући спортско-образовни камп, министар је поручио учесницима:

„Нека овај камп буде место где ћете научити нове спортске вештине, али и лекције о животу, где ћете створити пријатељства која ће вас повезивати без обзира на километре и државе које нас деле. Ви сте наша будућност, наша снага и најбољи доказ да српски народ остаје јединствен, снажан и сабран. Србија је уз вас, Србија је ваша кућа, и увек ће бити.“

Камп у Шапцу осмишљен је да кроз едукативне и културне програме, радионице и дружења помогне младима да учврсте своје знање о српској култури, традицији и историји. Посебан значај имају радионице посвећене очувању српског језика и писма, јер само народ који негује свој језик и културу може да сачува свој идентитет.

„Наши сународници у дијаспори носе на себи тежак задатак, да у условима у којима живе далеко од отаџбине сачувају своје корене. То није нимало лако. Зато је обавеза државе Србије да стоји уз њих, да им помогне да се повежу са матицом, да деци из дијаспоре и региона отворимо врата Србије и покажемо да она имају своју земљу, свој народ и своју будућност овде,“ - истакаоје министар Милићевић.

Кроз овај камп, млади ће имати прилику да уче и о савременој Србији, о њеним вредностима, достигнућима и могућностима које их чекају ако пожеле да једног дана свој живот граде управо овде. Учећи о својим коренима, они ће градити и мостове ка будућности у којој ће Србија и дијаспора бити јединствено ткиво једног истог народа.

„Србија је снажна онолико колико смо ми јединствени. Ови кампови су начин да наше заједништво учинимо још јачим, да наша деца у дијаспори и региону осете да припадају великој српској породици. Они су наш понос и наша будућност, а ми смо дужни да их подржимо, да им дамо снагу и знање које ће чувати српско име и достојанство. Држава Србија ће наставити да подржава овакве кампове широм земље, да организује културне и образовне програме за нашу децу у расејању, да улаже у школе, кампусе и пројекте који повезују Србе без обзира на километре који их деле. Ово није само програм, ово је национална обавеза, да свако српско дете зна где су му корени, да зна да има своју државу која о њему брине и која га воли.“ – поручио је министар Милићевић

„Србија не дели своју децу на оне који живе у отаџбини и оне у расејању. Ми смо један народ, једна историја, једна будућност. Овакви кампови су темељ тог јединства, порука да где год били Србија је ваш дом,“ - закључио је министар Милићевић на свечаном отварању кампа у Шапцу.

Марија Папас, која је иначе грчког порекла, редовно посећује догађаје које организује српска дијаспора у Чикагу и планира да одржи један овакав догађај и са члановима српске заједнице. 

У ексклузивном интервјуу за РТС, Марија Папас нам потврђује да планира да се кандидује за градоначелницу Чикага на следећим изборима. То је једна од највиших политичких функција не само у савезној држави Илиној него и у Америци генерално. 

Сматра да има пуно проблема у Чикагу и каже да је воз искочио из шина и да многе ствари треба да се доведу у ред а да је потребна велика енергија да се то уради.

Марија Папас је велики пријатељ српске заједнице у Чикагу.

Папасова  је, поред осталог, обезбедила да све информације везане за порез у округу Кук у којем живи пет милиона људи буду доступне и на српском језику.

Кокановић је до сада био председник Савеза Срба Словеније.

Кокановић је на свом Фејсбук налогу објавио да ће у фокусу његовог деловања бити јачање заједништва, унапређење комуникације матице са Србима у дијаспори и региону, веће учешће дијаспоре у друштвеном животу Србије, подршка Србима у земљама у којима живе, као и помоћ српским организацијама у иностранству, очување српског идентитета, језика, културе и вере у расејању.

Аутор и уредник Мирослав Карлица

Комеморативни скуп у Сремским Карловцима почеће парастосом који ће у 19 часова и 30 минута служити патријарх српски Порфирије, након чега су планирана обраћања преживелих као и председника Републике Српске и Србије.

Директан пренос државног комеморативног скупа преносићемо на нашем првом програму од 19 часова и 50 минута.

Мирослав нам је причао о одрастању и школовању у Карловцу, Требињу и Загребу. Све који се сећају старе Југославије, посебно "југоносталгичаре", подсетиће на предности те велике земље, на важне и лепе тренутке, али и све што је уследило. Да ли је могло другачије?

Аутор је два докумантарна филма, Рат за Косово и Командоси, као и осам књига од којих једна  носи посебно занимљив наслов - Хитлер је победио. Тема о којој постоје разне теорије, занимљива је како новијој светској историји тако и кинематографији. Мирослав на занимљив начин, користећи се чињеницама, објашњава зашто је књигу баш тако насловио... 

Мирослав Лазански

Лазански нам је причао о ситуацијама које проживљавају војно политички коментатори, о томе шта им је највећа одговорност и професионални страх, шта је ексклузивност и колико она вреди, одакле му шлем који је носио Клинт Иствуд у ратном спектаклу Келијеви хероји...

Тамара Дрезгић

Уредник емисије Тамара Дрезгић