Он је истакао да обележавање Савиндана широм света представља саборност српског народа и прилику да се подсетимо на наше корене, али и да се као народ преиспитамо да ли и данас следимо пут Светог Саве.

“Свети Сава је поставио темеље нашег духовног и националног идентитета. Његова визија била је јасна – да будемо народ који се држи својих вредности, који гради мостове и који у изазовима налази снагу за напредак. Данас смо овде у Куманову да бисмо заједно са нашим сународницима прославили овај велики дан, јер је то политика Владе Републике Србије – да сваки важан датум за Србе и Републику Србију обележимо заједно са нашим сународницима, ма где они живели,” додао је министар.

На крају, министар је изразио захвалност домаћинима у Куманову на топлој добродошлици и поручио да је Србија увек уз свој народ, ма где се он налазио.

Изградња црква је започета 1936. године, по плану архитекте Момира Коруновића, у западном делу средишта Љубљане. Прекинута је другим светским ратом, а поновна изградња започета деведесетих година прошлог века.

Црква је освећена 23. октобра 2005. године, а приликом посете спрског патријарха Павла, 29. априла 2010. црква је проглашена за културни споменик и тако додатно заштићена. У цркву, на литургију и богослужења долазе људи из целе Словеније.

"Као што сте видели данас, Богу хвала, из недеље у недељу црква је све пунија и пунија, благодарећи добрим људима и црквени живот је врло активан. Овај храм, који је један од најбитнијих, најважнијих и активнијих храмова у републици Словенији, на недељним литургијама и молитвама, место је окупљања не само правосланих Срба већ свих православаца који живе у Љубљани", каже протојереј Борислав Липопољац, старешина цркве у Љубљани.

Како то да и данас, тако интензивно, лик и дух једне девојчице живи широм Србије, у светињама, па чак и у региону а да она још увек није проглашена за светитељку?

Уредник емисије је Борис Миљевић.

Редитељ Драгица Гачић.

Уједно, “Сава” онлајн школа српског језика, културе и традиције овом приликом обележава и велики јубилеј – пет година успешног рада и борбе за српски језик, културу и традицију.

Посебност ове академије лежи у томе што она окупља генерације младих Срба из различитих крајева света у јединственом онлајн простору, показујући да су језик, култура и образовање вредности које нас повезују, без обзира на даљину.

Посебан гост на академији биће списатељица др Александра Михајловић која ће представити своју изузетну књигу “Принцеза са тавана” посвећену српским принцезама.

Сава онлајн школа позива да се придружите академији уживо путем линка  https://us02web.zoom.us/j/84206376574  .

Наш гост је колегиница Мирјана Пурић Карасовић, која је имала прилику да обиђе ова места. Са новинарима из Бугарске у организацији турског Министарства културе и туризма боравила је и у насељу Демре, познатом по цркви Светог Николе у којој се налазио саркофаг са моштима светитеља до 11. века када су премештене у Бари у Италији.

Припадници српске дијаспоре у Француској, организовали су на Богојављење пливање за Часни крст на језеру у близини Париза. Међу стотинак пливача било је и дама, а међу посетиоцима бројни љубитељи српске културе и традиције из различитих крајева света. Више детаља у рубрици колеге Владана Јочића.

Четвртог фебруара, када се обележава Дан дворане Коларчеве задужбине наступиће Лондонски синфонијски оркестар. Какви су планови до краја сезоне и које ће још светски признате музичаре имати прилике да поздрави београдска публика, отриће наш гост Александар Пековић, директор Коларчеве задужбине.

Књижевница, сликарка и певачица Марија Викторија Живановић, наступала је ових дана са ансамблом „Бројаница" у Аустрији и Словачкој, где је добила награде за допринос очувању српске културе. Детаљније у прилогу колеге Владана Ракића.

Уредници емисије: Драгана Живојновић и Душан Жарковић

Реализација: Ернестина Глигоријевић

Преко двадесет година, све до одласка у пензију (2017.), у његовој канцеларији су се чувале Теслине фотографије настале у периоду 1933. до 1943. када је славни научник живео у Њујоркеру, као и многа писма, честитке, телеграми…

Кинијева канцеларија била је место где су долазили бројни новинари и писци из читавог света које је занимала Теслина судбина, али и наши политичари, од Божидара Ђелића (2007.) који му је том приликом поклонио и потписао своју књигу "Када ће нам бити боље", па до Бориса Тадића, који је почетком септембра 2006. заједно са Стјепаном Месићем положио венац испод Теслине спомен-плоче на хотелу Њујоркер.

Кини је био права ризница знања о Тесли – још док је похађао средњу школу, први пут је чуо за Теслу када су учили о струји и правили Теслин калем, па тада постаје његов доживотни фан. Био је инжењер који се специјализовао за системе климатизације.

Подржао је предлог Меморијалног друштва Тесла из Њујорка и помогао да се на улазним вратима Теслине собе постави табла на наш Божић 2009. на којој пише "Соба Николе Тесле", организовао је и мали Тесла Музеј у лобију хотела у сарадњи са Тесла научном фондацијом из Филаделфије (ТНФ), а давне 2001. помогао је да се на хотелској фасади, у 34. улици, постави спомен-плоча на којој пише да је ту живео и умро Никола Тесла.

На видном месту, у Тесла Музеју у лобију хотела, стоји урамљена насловна страна магазина "Тајм" са Теслином сликом, објављена за његов јубиларни 75. рођендан, када је проглашен за личност године и када му је поводом обележавања овог јубилеја америчка и светска јавност одала велико признање за целокупно дело које је подарио човечанству.

Ту је и урамљена фотографија Краља Петра Другог и Николе Тесле, снимљена у хотелу Њујоркер 8. јул 1942, као и слика Тесле са представницима Компаније Вестингхаус, који су га посетили после саобраћајног удеса који је доживео 1936. у 80-тој години живота. Сећајући се шта је Тесла урадио за њихову компанију, одлучили су да му плаћају собу и друге потрепштине до краја живота, а малу апанажу Тесла је добијао и од избегличке владе Краљевине Југославије.

Захваљујући упорности господина Кинија, од априлу 2009. менаџмент хотела је коначно схватио да рекламирање ове собе може да буде добар маркетиншки потез. Шаљивим тоном Кини је говорио да људе који најчешће одседају у Теслиној соби може поделити у три категорије: електро инжењере и технолошке ентузијасте; оне који су заинтересовани за НЛО, путовање кроз време, телепатију… и Србе.

Причајући о хотелу и његовим гостима, приповедао је да је Њујоркер почео са радом у јануару 1930, а његова изградња коштала је 20 милиона долара.

Хотел је имао 43 спрата, две велике балске дворане, 10 приватних салона за вечере, 5 ресторана и 35 кувара. "Бербер шоп" у Њујоркеру био је највећи на свету – имао је 42 столице и 20 маникира. У то време, овај хотел био је синоним за луксуз и прву класу.

У њему су одседали популарни бејзбол играч Џо Димађио, сенатор Џон Кенеди, кубански лидер Фидел Кастро, као и боксер Мухамед Али, који је спавао у соби 2549. Само три године након отварања, ту се доселио и Никола Тесла који је живео у спојеним собама 3327 и 3328. Балску дворану, у предизборној трци је користила сенаторка Хилари Клинтон; а годинама пре ње, у истој дворани, Тесла је славио своје рођендане. Бројни новинари долазили су да га интервјуишу, уживајући у разговору са њим.

Никола Лончар, оснивач Теслине научне фондације из Филаделфије (ТНФ) присећа се сарадње са Џо Кинијем:

"Иако није био члан наше фондације, несебично нам је помогао када смо предложили да поставимо Теслину бисту, дело академског вајара Бојана Микулића из Бањалуке, у хотел на Менхетну где је Тесла и преминуо. Изашао нам је у сусрет када смо почели да организујемо међународне Тесла конференције у Њујоркеру, давне 2013. У лобију хотела, захваљујући њему, и данас у дрвеним витринама можете видети Теслине шоље за чај, порцеланске тањириће, као и мноштво фотографија и разгледница које је научник добијао. Кини је био изузетна личност и инжењер, врло стабилан и добар, а његов допринос на популаризацији Тесле је немерљив."

Владимир Јеленковић, дугогодишњи директор Музеја Николе Тесле у Београду, каже: "Упознао сам Кинија у хотелу Њујоркер у јануару 2013. у време одржавања велике меморијалне конференције „Зашто је Тесла важан“, посвећене 70. годишњици смрти Николе Тесле, у организацији Теслине научне фондације (ТНФ). Био је изузетан човек, увек добро расположен, љубазан и крајње непосредан. Био је посебно поносан на чињеницу да се на великом скупу посвећеном Тесли нашао у центру пажње, као практично једини члан менаџмента овог чувеног хотела који је знао мноштво чињеница о великом српском научнику, који је ту провео последњих десет година свог живота."

Подсетимо се на крају како је Кини описивао Теслу:

"… Али, као што је случај са многим великим композиторима и сликарима, и њега ће историја више ценити него његови савременици и ставиће га на више место него док је био жив. Други аспект приче о Тесли су његови вишеструки таленти – био је првокласни механичар и техничар који је усавршавао своје радове. Такође, био је и маестрални проналазач и истраживач који је направио огромне помаке у науци, користећи конвенционалне методе у истраживањима. Био је и визионар и сањар са својим генијалним бљесковима великих технолошких помака. Исто тако, и велики забављач (шоумен) и едукатор, који је очаравао како професионалце, тако и обичну публику фантастичним демонстрацијама својих остварења. Но, највећи изум Николе Тесле био је Никола Тесла. Он је свету открио себе, био је човек за пример, јединственији и вреднији него било који његов проналазак. Када историја буде заиста схватила Теслу, он ће бити запамћен не само по својим изумима и патентима, већ и по својој личности."

Џо Кини је водио порекло од најзначајнијег североамеричког индијанског племена – Чироки, умро је у недељу, 8. децембра 2024, у својој родној држави Тенеси, окружен љубављу и подршком многих пријатеља и чланова породице, а помен је одржан 15. децембра.

Mонтажа Марко Роксандић

Pедитељ Драгица Гачић
 

И ове године, Светосавски бал у Бечу красиће разноврстан и пажљиво осмишљен програм који ће обухватити широк спектар музичких и уметничких укуса у 14 различитих сала - од класичне музике и староградских мелодија, рока, па све до модерних електронских звукова. Домаћини бала су Јулиа Фурдеа, позната аустријска телевизијска водитељка и Славен Дошло, успешан млади глумац.

Вече ће оживети чаролијом звукова виолине, које ће својим емотивним тоновима обогатити свака нота Стефана Миленковића, познатог српског виолинисте и педагога чији ће виртуозни наступ донети посебну магију овом спектаклу. Са њим ће наступити и његова ученица, млада виолинисткиња Лана Зорјан која је освојила једну од најпрестижнијих награда – “Оскар” у свету класичне музике. Посетиоци бала ће уживати и у прелепом гласу познате српске џез певачице Бисере Велетанлић, легенде домаће шлагер сцене која изнова осваја срца публике. Са њом ће гласове укрстити и Марта Хаџиманов, трећа генерација музичара у овој талентованој породици, док ће Мањифико - Роберт Пешут, словеначки музичар и аутор, својим уникатним стилом спојити мелодије и емоције које говоре језиком који сви разумемо.

Атмосферу у новој “Агапе” сали употпуниће звуци најбољих тамбурашких оркестара “Тамбурица Фест-а” из Новог Сада, док ће у новој “Форум” сали посетиоци уживати у модерном звуку и енергичном ритму јединственог МКДСЛ-а и динамичном наступу рок групе “Ван Гог”.

За незаборавни провод побринуће се и уметници који ће вас повести на пут кроз богатство музичких жанрова и обогатити ноћ аутентичним звуцима: Марко Луис, симфонијски оркестар Српског народног позоришта, етногрупа Траг, Новосадски Биг Банд, Игор Симић, Александра Бијелић, Саша Васић, чланови Бечког државног балета и многи други.

Уз игре културно-уметничких друштава која чувају богато наслеђе српске традиције, обичаја и мелодије, Светосавски бал је и ода српској култури а своје умеће представиће и КУД “Стеван Синђелић” из Свилајнца, општине која је партнер предстојећег бала.

Традиционално, Светосавски бал је место где се гламур сусреће са племенитошћу. Док салама одзвањају звуци валцера, обасјане сјајем свечаних тоалета, кроз хуманитарне акције одјекује суштина овог догађаја – чин саосећања и подршке онима којима је то најпотребније. У сарадњи са ХО Срби за Србе, прикупљена средства на предстојећем балу донеће радост и нови дом породици Дукић из Обреновца коју чине самохрана мајка и три дивне ћерке.

„Светосавски бал је симбол наше традиције, културног идентитета и заједништва српске дијаспоре. Сваке године, бал окупља људе из свих сфера живота, али уједно има и хуманитарни карактер, јер својим приходима подржава важне пројекте који помажу онима којима је помоћ најпотребнија. Сва прикупљена средства са 26. Светосавског бала биће намењена изградњи дома за породицу Дукић, која ће добити кров над главом и шансу за бољи живот”, истакао је Милан Видовић, председник удружења Српски центар.

Свака девојчица машта о томе да буде принцеза. Ове године, захваљујући Српском центру и ХО Срби за Србе, снови Катарине, Иве и Славице Дукић постају стварност. Ове дивне девојчице ће, заједно са храбром мајком Љиљаном, први пут отићи на заједничко путовање и доживеће магичну ноћ у престижној палати Хофбург која ће заувек променити њихове животе. Снови породице Дукић добиће крила, а стварност ће постати бајка са срећним крајем - новим домом обасјаним топлином и љубављу.

Међу стотинама страница материјала издвајају се писма непознатог аутора, српског радника који долази у Панаму у години када почиње изградња канала - 1881. пронађених у листу "Отаџбина" у Легату породице Леко које су Вера и Даница Леко завештале Адлигату пре једне деценије.

У доба када је већина радника била неписмена, банатски Србин живописно описује живот у радним камповима, нападе змија и инсеката, дружење са домороцима, путовање пругом, изглед градова кроз које пролази и у којима живи и тиме даје изузетно значајне податке једног времена.

Један Србин дао је глас десетинама хиљада душа, безимених радника од којих су многи оставили животе на изградњи једног од најзначајнијих пројеката у историји планете и пружа обиље непознатих историјских и етнографских чињеница које су од прворазредног значаја за научнике.

Пронађена грађа је дигитализована и ускоро ће бити уручена на свечаној примопредаји Народној библиотеци Панаме у Панама Ситију. Почасни председник Адлигата, Виктор Лазић, одржао је низ састанака у овој институцији и са директорком Маријом Бренес и другим библиотекарима и експертима панамске културе. Договорено је потписивање протокола о сарадњи и дугорочна и разноврсна сарадња у наредном периоду.

"Свака нова информација о историји Панамског канала је заначајна, како нама у Панами, тако и у светским оквирима, јер канал користи више од 170 земаља. Веома смо изненађени, чак узбуђени чињеницом да су у далекој земљи као што је Србија пронађени историјски докази о изградњи канала. Проширићемо познавање сопствене историје захваљујући вама", изјавила је Дијана Ривас, менаџерка у култури задужена за односе са јавношћу Народне библиотеке Панаме.

У једном писму (1938), упућено српском инжењеру и писцу Славку Бокшану, Тесла краља Петра Другог назива „младим орлићем из гнезда великог орла“, а Србе у Америци јавно позива да буду одани младом монарху, кога назива „зеницом у оку народа“. Иначе, Славко Бокшан био је један од оснивача Радио Београда, а остао је познат и као један од највећих бораца за истину о Николи Тесли.

Међутим, много година пре Теслиног одласка са овог света шириле су се приче како он „живи у самоћи“, „да време углавном проводи хранећи голубове“… а те дезинформације о његовој незаинтересованости за свет око себе и данас препричавају многи Теслини „биографи“, иако оне не одговарају истини, а ни документацији која је доступна истраживачима.

Да подсетимо, прво одликовање за свој научни рад Тесла је добио баш у Србији – Орден Св. Саве Другог реда од династије Обреновић (1892), потом добија Орден Данило Први, другог степена, од црногорског кнеза Николе (1895); затим бројна признања и одликовања од династије Карађорђевић. Краљ Александар Први га је одликовао Орденом Југословенске круне првог степена (1931).

Удружење четника из Беле Цркве (из Баната) дало му је Споменицу/захвалницу, као свом великом добротвору и дародавцу 28. августа 1938. Споменицу су потписали председник удружења Ђорђе Кркуш и секретар Миловановић. Споменица је заштићена воденим жигом, а оригинал се налази у Музеју Николе Тесле у Београду.

Тесла је био ктитор многих наших цркава и манастира у Америци које су грађене током његовог живота. Примера ради: био је кум Српске црквене општине у граду Гарy (Индиана) на освећењу храма Светог Саве 1938.

Као одговор на Велику депресију и раст фашизма, комунистичка грозница већ 1930-тих година почиње да тресе Америку, а део запослених у Холивуду се убрзо придружио овом покрету. Међу њима био је и чувени сценариста Далтон Трумбо, који због тога доспева на црну листу Холивуда – извесно време није имао дозволу да ради у фимској индустрији, а потом завршава и у затвору. Али, Тесла, који је о свему томе читао у штампи (нарочито је волео „Њујорк тајмс“) није показао ни најмању наклоност према комунистичким идејама.

Напротив, током Другог светског рата, као православни Србин-Личанин и монархиста, Тесла пише проглас „Мојој браћи у Америци“. Проглас се налази у Музеју Николе Тесле у Београду и датира из априла 1942.

Између осталог, у Прогласу Тесла каже ово:

„У овој години има да се одлучи судбина целог света. Ове 1942, снаге зла, које су окупљене око Хитлера, морају бити уништене… Због тога, браћо и сестре, као најстарији Србин, Југославен, Американац наше крви у Сједињеним Државама, упућујем вам ово писмо молећи вас да се одазовете позиву председника Рузвелта.

Наш народ показује толику моралну снагу да нам светла образ пред светом. Оно што чине наша браћа у Старом Завичају достојно је духа који прожима нашу народну песму. Колику душевну снагу, чврсту одлуку и јунаштво су имали они наши још неразвијени дечаци када су пред немачким пушкама радосно клицали: Ми смо српска деца. Пуцајте!

Како се сви ми можемо поносити знајући да у читавој историји света нема тако величанственог примера. Ови дивни мученици живеће вековима у нашој успомени.

Немојмо дозволити да се та величина умањује распиривањем мржње – не против сила зла, него своје браће….

Ваш брат, Никола Тесла“

Да се Тесла није „повукао у самоћу проводећи време искључиво у друштву голубова“… већ да је био добро обавештен о дешавањима у Југославији, видимо из Прогласа у којем он недвосмислено говори о 21. октобру 1941. и масовном стрељању у Крагујевцу од стране Немачке војске.

Позвао је на братску слогу Србе, Хрвате и Словенце иако је добро знао да су годину дана раније немачке трупе ушле у Марибор и Загреб и дочекане са одушевљењем.

У Марибору су еуфорично аплаудирали немачким војницима и засипали их цвећем, а преко Радио Загреба, усташе су прогласиле успостављање Независне Државе Хрватске (10. априла 1941), а Немце за своје највернији савезнике. Након тога, „озбиљнија господа“ су кренула у обележавање српских и јеврејских кућа, одакле ће их убрзо одвести у логоре смрти.

Узалуд беше Теслин апел: „Само сложни извршавамо дужност према мучеништву нашег народа, према Америци, према Човечанству. Ко другачије ради није на добром путу…“

Током последње године Теслиног живота, магазин „Тајм“ у мају 1942. велича успехе четника, а на насловној страни објављују цртеж Драже Михаиловића. Исте године, на Конгресу уједињених Срба против фашизма и Српске народне алијансе у Детроиту, Теслина слика је постављена тик уз Дражину, а на плакатима подршке борби четничких герилаца у потпису је стајало Теслино име, у својству почасног председника Конгреса и Алијансе.

Позната је фотографија Николе Тесле и краља Петра Другог Карађорђевића која је настала 8. јула 1942. када је краљ дошао у хотел Њујоркер да га посети.

Краљ Петар је прво боравио у Вашингтону у посети председнику Рузвелту, одржао је говор у америчком Конгресу, а уследила је и тродневна посета Канади.

Због жеље да се сретне са Теслом, млади краљ из Вашингтона долази у Њујорк.

ЊКВ Престолонаследник Александар Карађорђевић се у предговору за једну књигу о Тесли осврнуо на сусрет његовог оца и великог научника, и написао је:

„Увек се сећам колико је мој отац био емотиван када је говорио о сусрету са нашим генијем у Њујорку, јула 1942. Током званичне посете Сједињеним Америчким Државама, када је радио на добијању подршке за херојску борбу против нацизма у Југославији, коју је предводио генерал Драгољуб Михаиловић, мој отац се сусрео са доста важних људи, укључујући председника Америке, Френклина Д. Рузвелта. Али, управо је сусрет са Теслом оставио веома снажан утисак на краља Петра Другог, посебно када му је овај велики човек рекао: "... Сигуран сам да ћеш бити велики владар." А мој отац се увек с љубављу сећао колико је Тесла био истински родољуб, и како му је рекао да је поносан што је Србин и Југословен.“

Чак је и „Хрватски глас“ у НДХ извештавао о сусрету младог монарха и Тесле, наводећи како је генијални проналазач рекао да му је краљ својом посетом учинио највећу част и да ће му то бити „најмилија успомена“.

Уз звуке српске родољубиве песме „Тамо далеко,“ која је Тесли била омиљена током читавог живота, он је испраћен са овога света, не слутећи да ће преко 90 његових рођака бити зверски убијено од стране усташког режима.

Али, Хрвати су доследно наставили традицију својих предака из Другог светског рата – црква у Смиљану је уништена 1992, као и Теслина родна кућа, а споменик великом научнику је миниран.

Специјални гости, тенор проф. мр Peter Widholz и Мали хор Просвјете, својим наступима додали су посебну димензију овом догађају, остављајући публику без даха. Нарочито је дирљив био наступ Малог хора Просвјете, који је, под вођством музичких педагога Вере Симић и Симе Симића, очарао публику својим складним гласовима и топлом интерпретацијом. Ови млади таленти су по ко зна који пут доказали да је музика најлепши језик за преношење емоција и традиције. Концерт је био музичко путовање које је повезало Беч и Војводину, традицију и савременост, доносећи радост и инспирацију свима који су присуствовали.

Као организатори, посебно смо поносни на чињеницу да је сала била испуњена публиком која је са одушевљењем пратила сваки тон аплаудирајући извођачима са нескривеном емоцијом. Просвјетин српски новогодишњи концерт још једном је потврдио своју улогу као један од најважнијих културних догађаја српске заједнице у Бечу и уопште у Аустрији, повезујући традицију и будућност, Беч и Војводину, срце и душу.

Захваљујемо свима који су својим присуством, подршком и трудом допринели да овај догађај буде изузетно успешан. Неша искрена жеља је да овај концерт буде подстицај за још веће успехе у будућности и за наставак наше мисије – промоције наше културе и традиције изван граница српских земаља.

Као и сваке године, након концерта, Просвјетари су 17. јануара обишли споменик Вука Караџића у Бечу, где су положили цвеће у знак поштовања према овом великом реформатору српског језика и културе. Овај гест је постао традиционални део наших активности, којим одржавамо везу са нашим културним коренима и одајемо почаст значајним личностима српске историје, а Вук је свакако један од најзначајнијих.

"Посебну захвалност дугујемо др Владимиру Божовићу на изузетном гостопримству и визији да Конзулат претвори у простор који спаја културу, дипломатију и уметност. Његова подршка омогућила је стварање јединственог културног доживљаја који превазилази географске и језичке границе", поручују уметнице.

Изложбу је иницирала академска сликарка Гордана Ненадовић из Флориде, која већ дуги низ година успешно ствара у Америци. Заједно са њом, своје радове представиле су и академске сликарке Ана Мариа Гоњер из Даласа и Милица Савић из Београда. Свака од њих, кроз свој јединствени уметнички израз, доприноси мозаику српске културе у свету.

Уметност, као универзални језик човечанства, показала је своју моћ да спаја различите сфере живота - од дипломатије до науке, од традиције до савремености. Ова изложба представља доказ како уметност гради мостове између култура, народа и професија, стварајући простор за дијалог и међусобно разумевање.

Бројне званице из света дипломатије, културе, науке и уметности, као и угледни представници наше дијаспоре, својим присуством су потврдили значај оваквих догађаја у јачању културних веза између Србије и међународне заједнице.

Позоришна представа "Немањићи - подела краљевства" говори о браћи Вукану, Стефану и Растку. Прича је смештена у последњу деценију 12. века и говори, између осталог, о одрастању, сазревању, страховима и великим дилемама младих момака као и о љубави према родитељима и Богу. Биће изведена 01. фебруара на сцени Дечјег културног центра Београд, а о њој ће говорити наш гост - сценариста, редитељ и главни глумац - Лазар Дубовац.

На Богојављање, и у Милвокију се пливало за Часни крст. Међу бројним учесницима, пливала је и једна девојка, иако је тог дана било невероватних 25 испод нуле. Српска заједница у Милвокију је и на тај начин показала да поштује традицију и обичаје своје земље, а цео догађај забележио је Дејан Стаменковић.

Дарко Рајковић је једини Србин тренер у америчкој НБА лиги. Рајаковић предводи Торонто Рапторс, из највећег града Торонта. Са њим је, на утакмици у Милвокију, разговарао Александар Жигић.

Уредник емисијe Тања Адамовић.

Реализација Ернестина Глигоријевић.
 

За емисију говори и овогодишњи председник стручног жирија Фестивала, глумац Ненад Јездић, а монодрама "Књига о Милутину" чији је протагониста, представља главно обележје овогодишњег "Кестенбурга"

„Српско сијело“ у Вишеграду  већ традиционално окупља гусларе, мушке и женске певачке групе и етно солисте из Србије, Црне Горе и Републике Српске у циљу очувања српске традиције и културе. И ове године окупили су се у граду на Дрини, а догађај су забележиле колеге из Радио телевизије Републике Српске.

А "Личко прело" одржано је у личком селу Срб где су се окупили Далматинци и Личани, видно расположени, сећајући се дивних вечери на којима су се некада окупљали њихови стари, са жељом да и млађим генерацијама пренесу важност и лепоту чувања традиције. Атмосферу са догађаја, преноси нам Васка Радуловић, новинарка дописништва ТВ продукције Заједничког већа општина Вуковар из Книна.

Уредница емисије Нада Вукелић

Редитељка Ернестина Глигоријевић.

Данило Ковач је први наставник из Босне и Херцеговине који се икада пласирао у финале најпрестижнијег светског наставничког такмичења, на које је током његовог постојања пристигло преко 100.000 пријава. На крају овог надметања које је још у току, а које организује Фондација Варкеу у партнерству са Унеском, један наставник осваја главну награду у износу од милион долара. За ову награду, за коју се и самостало може пријавити било који наставник света, Ковача је предложила образовна организација Step by Step.

Биографија Данила Ковача

Данило Ковач рођен је у Требињу, гђе је завршио Гимназију „Јован Дучић“. Средњу уметничку школу за музику и балет „Васа Павић” завршио је у Подгорици. Са најбољим просеком у својој генерацији дипломирао је на Одсеку за историју Филозофског факултета у Бањој Луци. На истом одсеку окончао је мастер студије из области опште савремене историје. Његов мастер рад добио је награду за историјска истраживања Фондације „Слободан С. Беговић“, додељене на Правном факултету Универзитета у Београду. Друге мастер студије, из области методике наставе историје завршио је на британском Институту за образовање, Универзитетског колеџа у Лондону. Докторирао је на Универзитету „Сапијенца“ у Риму, а семестар докториских студија провео је на Универзитету Сорбона у Паризу.

Похађао је међународне семинаре и обуке у Берлину, Бухенвалду, Перону, Риму, Трсту, Паризу, Версају, Кану, Бечу и Будимпешти. Добијао је грантове и стипендије Универзитета „Сапијенца“ у Риму, британске, француске и руске Владе, Америчке академије у Риму, Представништва Републике Српске у Бечу, као и стипендије Владе Републике Српске за успешне студенте.

Добитник је награда и признања попут Златне значке културно-просветне заједнице Србије, као и Светосавске награде. Проглашаван је за једног од најбољих наставника бивше Југославије, те најиновативнијег наставника у Босни и Херцеговини. Екстерни је оцјењивач за историју за Програм међународне матуре.

Живео је 32 године у Сиднеју где је дипломирао сликарство на тамошњој академији. Последњих годину дана навикава се на живот у Србији, на свој начин, тихо, дистанцирано али ексцентрично и уметнички снажно.

На "Арт симпозијуму Вукадиновић" Сава нас је упознао са уметницима из Србије, региона и света.

Из разговора са овим занимљивим људима схватамо колико живот може да буде чудесан, непредвидив, куда их је одвела уметност, због чега су дошли у Србију, како виде наш менталитет...

Од наших уметника сазнајемо зашто су се након усавршавања у свету вратили у домовину и колико је тај боравак "напољу" утицао на њихов поглед на живот и Србију...

Сава нам открива да је ликовна колонија форма дружења уметника која не постоји на западу и по чему је специфична.

Колико Манојловића инспирише повратак у Србију потврђује податак да је само током 2024. учествовао на ликовним колонијама на Златибору, Палићу, у Сомбору, Параћину и у Црној Гори у Херцег Новом. У плану су изложбе у Београду, Паризу, Њујорку, Москви...

Уредник емисије Тамара Дрезгић.

Максимовић је истакла да Зајдница српских клубова придаје посебну пажњу неговању културе и традиције Срба који живе у Бечу. Велики број одржаних културних манифестација, то потврђују. Једно од традиционланих окупљања јесте и прослава Нове године по Јулијанском календару, која се слави 14. јануара сваке године, као традиционални празник. Данашња прослава је и наша прилика, како је напоменула, да анализирамо претходну годину, али и да се сретнемо са новим пријатељима, као и са активистима, који су у последњих 50 година, градили нашу организацију, али и са онима, који ће и у будућности имати успешну сарадњу са нама. Поздравила је представнике дипломатског кора, представнике аустријских институција и представнике српских удружења.

Обраћајући се присутнима Њ.Е. Марко Благојевић, Амбасадор Републике Србије у Аустрији, захвалио се на позиву и подсетио да је присуствовао прослави и прошле године, на почетку свог мандата. Пожелео је свима добро здравље, са поздравом: „Мир божји, Христос се роди“.

Реч је узео и амбасадор БиХ у Аустрији Њ.Е. Славиша Бенцун, говорећи о значају сарадње са аустријским институцијама, у циљу грађења бољих односа међу народима. Изасланица бечког градоначелника др Михаела Лудвига, Аслихан Бозатемур, истакла је да између два града, Беча и Београда, постоји добра координација на многим пољима, заснована на Споразуму о сарадњи, који је потписан 2019. године. Истакла је значај и бројност српске заједнице у Бечу, а присутнима пожелела срећне празнике.

Председник Десете бечке општине Маркус Франц, захвалио се ЗСК на успешној сарадњи и на српском језику пожелео свим присутнима срећну Нову годину. Нагласио је да ове године, Општина Фаворитен, на чијем је челу од октобра 2017. године, слави 150 година постојања и да у њој живи око 35 хиљада, суграђана српског порекла.

Кроз програм, присутне je водила Јасна Сандић.

Као и сваке и ове године је Заједница српских клубова у Бечу, наградила златном плакетом заслужна удружења и појединце. Међу њима су Аустријско-српско културно друштво „Вилхелмина Мина Караџић“, а одликовање је примила академик проф. Светлана Матић, председница. Појединачне златне плакете, добили су Драган Крацуновић, благајник ЗСК и Стастка Курт, председник Комисије за културу, у Општини Фаворитен.

Овом свечаном пријему присуствовали су, између осталих, Срђан Мазалица, посланик у Парламенту Републике Српске, представници медија, бројни активисти и културни посленици.

Проф. Светлана Матић је у знак захвалности за добру сарадњу између представника Општине и ЗСК, уручила Маркусу Францу књигу „Срби у Аустрији“ (Serben in Österreich) на немачком језику.

Након официјелног дела, програм је настављен уз послужење и богату вечеру са српским и бечким специјалитетима.

Музички програм су увеличали и представници „Балкан ансамбла“, на челу са Николом Зарићем, који су успешно изводили аустријске, али и српске познате композиције и допринели да се сви присутни осећају пријатно у прелепом амбијенту „Куће спорта“ у Бечу.

Уважавајући положај и значај Београда у региону, директор Поповић је иницирао обједињену понуду регионалних дестинација коју је могуће реализовати већ на актуелном сајму у Бечу.

Посебан акценат у представљању наше земље током сајма је у промоцији наступајуће специјализоване изложбе ЕКСПО 2027 која ће се одржати у Београду.

У првих 11 месеци 2024. године број аустријских туриста је у порасту од 7%. У питању је тржиште са великим потенцијалом, како у развоју туристичког промета тако и економске размене.

Др Лудвиг је у поздравној речи, истакао да је Беч, по величини трећи српски град, после Београда и Новог Сада.

"У Бечу има 75.000 грађана  српског порекла који имају право гласа, тј. оних који поседују аустријско држављанство и преко 100. 000 оних, који имају српске корене. Између Беча и Београда постоји Споразум о међусобној привредној и културној сарадњи. Тај Споразум се односи на сарадњу у областима као што су: привреда, становање, здравство, култура и културно наслеђе, паметни градови, развој града и урбанизам. Захваљујући овом Споразуму, који су потписали тадашњи градоначелник Београда др Зоран Радојичић и садашњи градоначелник Беча, 18. октобра 2019. године, градови су одлучили да ће у будућности размењивати информације, знања и искустава у областима од заједничког интереса, уз учешће стручњака из градских институција и партнерских организација из оба града", нагласио је градоначелник Михаел Лудвиг.

Михаел Лудвиг је рођен 1961. Аустријски је политичар, члан Социјалдемократске партије (SPO). Од маја 2018. је градоначелник и гувернер Беча. Претходно је био градски већник за стамбене послове, изградњу и урбанистичку обнову. Био је и други заменик градоначелника и гувернер Беча од марта 2009. до октобра 2010. године. Студирао је политичке науке и историју на Универзитету у Бечу, где је и докторирао 1992. године. Био је регионални менаџер Института др Карл Ренер у Бечу и секретар за образовање СПО Беч. Био је администартор образовања одраслих у Бечу. Од 2008. је почасни председник надзорног одбора бечких средњих школа. Лудвиг је такође председник Архива Бруна Крајског.

Имајући у виду чињеницу да Београд и Беч имају богато културно-историјско наслеђе, професорка Светлана Матић, председница АСКД “Вилхелмина Мина Караџић”, поклонила је градоначелнику монографију на немачком језику “Срби у Аустрији –Serben in Österreich”, чија је ауторка, заједно са др Марком Лопушином.

"Хвала на поклону. Биће ми задовољство да обогатим своје знање о суграђанима, који су пре пет векова крочили на територију алпске наше престонице", рекао је Михаел Лудвиг.

Светлана Матић је обавестила првог човека града Беча да је недавно изашла монографија “Трагови бечких Срба”  и изнела констатацију да и ову значајну публикацију, треба превести на немачки језик. Градоначелник се сагласио са предлогом и позвао ауторку да у наредном периоду организују заједнички сусрет и разговар на ову тему.

"Двојезичне публикације омогућавају боље разумевање, упознавање и грађење мостова пријатељства и сарадње између два народа, аустријског и српског", изјавио је градоначелник Михаел Лудвиг.

Пријему код првог човека града Беча су присуствовали чланови дипломатског кора, многи представници српских удружења, привредници, представници медија и истакнути културни и јавни посленици. Међу њима су, између осталих, били Њ.Е. Синиша Бенцун, амбасадор БИХ у Аустрији, Силвија Јанковић, председница Пете бечке општине, Младен Филиповић, директор Представништва Републике Српске, са својим сарадницима, Саша Божиновић, заменик председника СЦ “Стеван Мокрањац”, Радмила Максимовић, председница Заједнице српских клубова у Бечу, Милорад Самарџија, председник удружења “А:Култура”, Јагода Декић, председница КУД “Јединство”, Марко Сарић, председник СКПД “Просвјета” са сарадницима, представници Српског центра, Александар Станковић, председник АССФ, привредници Драган Матић, Лука Марковић, Остоја Матић, адвокат Милан Глишић, Дарко Милорадовић, Жељко Томић, Вера Марјановић, Цица Рајковић, и многи други.

Дочек православне Нове 2025. године у Ратхаусу одржан је уз музички програм, заједничко дружење, фотографисање и богато послужење, које је било препуно српских специјалитета.

Градоначелник Михаел Лудвиг је присутнима на течном српском језику, пожелео срећну Нову 2025. годину.