Радња романа Хамурабијево око започиње полицијским саслушањем главног јунака, Вахида Хамраса, који се после вишегодишњег одсуствовања неочекивано враћа у своје родно село, као члан европског археолошког тима. Село је завађено и подељено на два дела, из разлога којих се више нико засигурно не сећа, али подозривост и нетрпељивост међу мештанима се преносе из генерације у генерацију. Тражећи древне артефакте, Вахид и његов колега оскврнули су гробницу локалног муслиманског свеца. Умакавши разбеснелој руљи, Хамрас се суочава са озбиљним оптужбама, од убиства до ковања завере против своје земље са страним организацијама. Иследници му нуде заштиту од беса руље у замену за потпуно признање. Али испитивање убрзо прераста у Хамрасову сложену и слојевиту исповест, јер он, будући да пати од делимичне амнезије, не саопштава своју причу из позиције поузданог сведока, већ особе која се непрестано колеба између сећања и заборава, и не успева увек да разлучи истину од уобразиље. Док пратимо исказ који јунак романа даје пред органима власти, постепено схватамо да је, заправо, реч о исповести човека који покушава да исцрта топографски приказ сопствених сећања, баш као што је то чинио и на археолошком налазишту где се одвија део радње. Иако не даје поуздано сведочење у вези с неделима за која га сумњиче, јунак романа пружа веродостојно сведочанство о једном друштву и једној епохи док уједно трага за истином, за смислом, за изгубљеним деловима себе.

Роман Хамурабијево око ускоро ће, у преводу Драгане Ђорђевић, објавити београдска издавачка кућа Clio.

Текст чита: Жељко Максимовић
Уредник: Предраг Шарчевић

Уз најаву фестивала, слушаћете и музику за плес. Неки од аутора које представљамо тек су недавно запловили водама world music сцене, али већ показују завидно умеће.

Аутор емисије Бојан Ђорђевић

Ова два научника били су конкуренти и антиподи: Лине је веровао је да се сва жива бића могу сврстати у уредне, статичне категорије, те да је најважнији задатак науке да понуди њихову валидну класификацију; Бифон је, с друге стране, наглашавао динамичност сложених облика живота и сматрао је да главни циљ треба да буде што прецизнији опис сваког од њих. Научна спорења између бифоноваца и линеоваца наставила су се и након смрти двојице научника, претварајући се у политички сукоб и одражавајући борбу за доминацију у новој науци која ће добити назив биологија. Једно од попришта тог сукоба била је и краљевска ботаничка башта у Паризу (Jardin du Roi), што је нарочито дошло до изражаја за време Француске револуције.

Превод с енглеског: Миљана Будимски
Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић

Ова два научника били су конкуренти и антиподи: Лине је веровао је да се сва жива бића могу сврстати у уредне, статичне категорије, те да је најважнији задатак науке да понуди њихову валидну класификацију; Бифон је, с друге стране, наглашавао динамичност сложених облика живота и сматрао је да главни циљ треба да буде што прецизнији опис сваког од њих. Научна спорења између бифоноваца и линеоваца наставила су се и након смрти двојице научника, претварајући се у политички сукоб и одражавајући борбу за доминацију у новој науци која ће добити назив биологија. Једно од попришта тог сукоба била је и краљевска ботаничка башта у Паризу (Jardin du Roi), што је нарочито дошло до изражаја за време Француске револуције.

Превод с енглеског: Миљана Будимски
Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић

У вечерашњој емисији слушаћете Кончертино за клавир, гудачки оркестар и две харфе Василија Мокрањца у извођењу пијанисткиње Мирјане Вукдраговић и чланова Београдске филхармоније, под управом Крешимира Барановића. Снимак је забележен 19. марта 1959. гоине. Одмах потом чућете како овај оркестар под диригенском палицом Барановића изводи Прелудијум и фугу Александра Обрадовића, а снимак је из фебруара 1956. године.

Потом ћете чути Другу свиту из балета Лицитарско срце, као и Свиту из балета Имбрек з носом Крешимира Барановића. Снимци су забележени у септембру 1965. године, када је Загребачком филхрамонијом дириговао аутор.

Уредница емисије Марија Шекуларац

Уредница и водитељка Гордана Нешовић.

Улоге тумаче: Вјера Мујовић и Рада Ђуричин
Лекторка: Наташа Шуљагић
Музички уредник: Драган Митрић
Тон-мајстор: Зоран Узелац
Продуценткиња програма: Александра Рајић Жикић
Режија: Александра Урошевић
Уредник серије: Владимир Б. Поповић
Уредница емисије: Оливера Коларић
Производња: Драмски програм Радио Београда, октобар 2019. године (реприза)

Улоге тумаче: Иван Јагодић, Славко Симић, Бранислав Платиша, Владан Живковић, Снежана Бећаревић и дечак Драгош Радисављевић
Лекторкa: Радмила Видак
Тон-мајстор: Дејан Ивановић
Музички уредник: Предраг Стаменковић
Продуценткиња програма: Александра Рајић Жикић
Режија: Милош Јагодић
Уредник емисије: Звонимир Костић
Уредница серије: Весна Перић
Производња: Драмски програм Радио Београда, април 2001. годинe  (реприза)

Аутор емисије је Рајко Милошевић.

Са развојем друштвених мрежа, појавиле су се нове професије и начини зараде, а Јована Квржић (@jovana_kvrzic), коју прати чак 150000 људи, испричаће нам како изгледа живот једног травел блогера.

Јована је досад посетила скоро 100 земаља, а приче и фотографије са путовања објављује на свом сајту и Инстаграм профилу.

Аутор: Милена Милошевић

Данашња Филморама доноси разговор са младом глумицом Симонидом Селимовић, која је остварила главну улогу у филму Скејтборд није за девојчице северномакедонске редитељке Дине Думе. Симонида Селимовић, глумица која живи и ради у Бечу игра Аделу, која се вођена страшћу према скејту, када њену породицу погоди сиромаштво, супротставља ригорозном друштву како би спасила своју малолетну сестру од уговореног брака. У данашњој емисији чућемо и Милоша Јаћимовића, редитеља који потписује документарни филм Залазак, који бележи динамику једног радног дана у Институту Др Симо Милошевић.

Чућемо и део екипе дугоочекиваног филма Маје Милош Пукотина у леду, који је приказан синоћ у оквиру такмичарске селекције дугометражног играног програма.

Уређује и води Ана Вучковић Денчић

Да ли знамо шта је заиста и колико је комплексно занимање инспицијента у позоришту? Одговоре можемо да пронађемо у јединственој књизи „За почетак представе”, која, како то поднаслов сугерише, говори о улози и значају инспицијента у настанку и опстанку позоришне представе. Аутор је Раде Стојиљковић, продуцент, инспицијент, дугогодишњи сарадник више позоришних кућа, пре свих Југословенског драмског позоришта, које је и објавило ову публикацију. Дипломирао је и стекао звање мастера на Факултету драмских уметности у Београду, на Катедри за менаџмент и продукцију позоришта, радија и културе. По речима драмског писца Стевана Копривице, он је „ своје немало театарско искуство фокусирао у овом позоришном бревијару који нам артикулише и коначно јасно одређује шта је и каква је работа Инспицијента у сложеном позоришном послу”. Раде Стојиљковић ће нас у данашњим Маскама упутити у посебност инспицијентског посла.

Уредник и водитељ емисије је Гордана Ђурђевић.

Артур Фис и Коко Гаф освојили су, свако у својој категорији, турнир у Синсинатију. Новак Ђоковић и Арина Сабаленка, први носиоци турнира, играће против Американца Френсиса Тијафоа и Канађанке Лејле Фернандез у првом колу Ју-Ес опена у конкуренцији микс дублова, одлучено је жребом у Њујорку. Ако победе, играће у четвртфиналу са бољим из дуела Елина Свитолина (Украјина) и Гаел Монфис (Француска), односно Александра Еала (Филипини) и Феликс Оже-Алијасим (Канада). Италијански тенисер Јаник Синер задржао је прво место на најновијој АТП листи, док је Новак Ђоковић и даље пети играч света. Највише су напредовали освајач мастерса у Синсинатију Артур Фис и финалиста Френсис Тијафо.

У Првој фудбалској лиги Србије јуче је у дербију ТСЦ, као гост, победио екипу Напретка са 2:1. Поред екипе из Бачке Тополе, једини непоражени тим до сада је Смедерево, које данас од 17 часова на стадиону крај старе железаре дочекује Телеоптик. Спартак ће угостити екипу Јавора - ето дербија доскорашњих суперлигаша, док је у Сенти Пролетер 023 домаћин Графичару. Доста интересантно такмичење у прволигашкој конкуренцији наговештава велику борбу, јер следи још једно скраћивање у Супер лиги, па је битка за сваки бод веома битна.

Емисију припрема Спортска редакција Радио Београда 1. У непосредној реализацији учествују Владе Радичевић, Дејан Булајић и Теодора Обрачевић.

Уредник и водитељ је Жељко Стефановић

Пријаве за исплату једнократне помоћи износу од 6.000 динара почеће од 7. септембра за све грађане који немају право на исплату из Акционарског фонда, поручио је министар финансија Синиша Мали у парламенту током расправе о ребалансу буџета. Истакао је да је цео пакет помоћи грађанима вредан 980,6 милиона евра. Образлажући ребаланс буџета, Мали је рекао да два стуба ребаланса представљају - брига о грађанима и даљи наставак убрзаног економског раста и развоја.

Управа Фудбалског клуба Партизан и главни тренер Саша Илић поднеће оставке после утакмице са Хетафеом у четвртак, без обзира на резултат, наведено је у саопштењу клуба. Додаје се да ће седница Скупштине Партизана бити одржана између 21-ог и 25-ог септембра, када ће се одлучивати о будућем руковођењу Клубом. Партизан је тренутно на 12. позицији и никада није имао лошији старт сезоне после првих пет кола.

Уредник и водитељ емисије Ђурђица Драгаш

Уредници вести Реља Трајковић и Ненад Селаковић

У емисији Културни кругови данас ћемо сумирати утиске са 31. Сарајево Филм Фестивала који је свечано завршен 21. августа доделом награда. Дан касније, уручењем награде „Милан Жмукић" за изузетан допринос филмској уметности Богдану Диклићу, и пројекцијом филма „Дом" свечано је отворен 39. Филмски фестивал Херцег Нови – Монтенегро Филм Фестивал.

Биће речи и о ретроспективној изложби рок фотографија Брајана Рашића коај је отворена у Силосима и где су представљене фотографије значајнијих музичара као што су Френк Синатра, Боб Дилан, Леонард Коен, Мадона, Мајкл Џексон, Влада Дивљан и многи други.

Сазнаћемо и шта се догађа када браћа близанци развијајући до тада индивидуалне уметничке праксе, одлуче да свој заједнички рад поставе као простор сукоба, преговора и компромиса, а све то у београдској галерији Б2 на изложби ,,Ромул је убио Рема".

Емисију води Тања Живковић.

Огњен Обрадовић је запослен на Катедри за теорију и историју на Факултету драмских уметности у Београду, где је завршио основне и мастер студије драматургије, а 2024. године одбранио је и докторску дисертацију под насловом „Југословенско драмско позориште и југословенски ратови (1991–1999)”. Пише поезију, драме и филмске сценарије. Објавио је збирку поезије „Отицања”, за коју је добио награду „Млади Дис”. Овог месеца боравио је на пацифичким острвима – Фиџи, Вануату, Папуа Нова Гвинеја и Соломонска острва – са циљем праћења и анализе традиционалних извођачких пракси.

Уредник и водитељ емисије је Гордана Ђурђевић.

Емисију уређује и води Тамара Вученовић.

Изабрала: Теодора Аћимовић