РТС :: Радио

Братислав Љубишић: Пронађене ствари – живот и дело Милана Кашанина

Sat, 24 Oct 2026 12:15:40 +0200

У емисији говоре и Коста Димитријевић и академик Дејан Медаковић.

Улоге тумаче: Предраг Ејдус, Милан Михаиловић, Србољуб Милин и Горан Султановић
Лектор: Нада Андрејић
Тон-мајстор: Александар Стојковић
Музички уредник: Драган Митрић
Продуцент програма: Александра Рајић Жикић
Редитељ: Братислав Љубишић
Уредник емисије: Јован Ђурић
Уредник серије: Оливера Коларић
Производња: Драмски програм Радио Београда, јун 1992. године (реприза)

Бранко Лилић: Летњиковац на месецу

Sat, 24 Oct 2026 12:07:13 +0200

Након почетног одушевљења могућностима новог укућана, пар почиње да злоупотребљава робота у брачним размирицама. Међутим, будући да поседује фабричку грешку и да може сам да доноси одлуке ван својих зацртаних параметара, робот Ото супругу Свену открива манипулативну природу његове жене Ен и тако доводи до раскида брака.

Улоге тумаче: Весна Станковић, Драган Вујић, Андреј Шепетковски и Олга Бабић
Лекторка: Олга Бабић
Тон-мајстор: Зоран Узелац
Музички уредник: Драган Митрић
Продуценткиња програма: Александра Рајић Жикић
Редитељ: Милош Јагодић
Уредница емисије: Весна Перић
Производња: Драмски програм Радио Београда, април 2023. године (реприза)

Хајнер Милер: Обала, ђубриште. Медеја као материјал

Sat, 24 Oct 2026 12:00:00 +0200

У овој радиодрамској адаптацији редитељка користи потенцијал разнородних звукова којима подвлачи дисперзивну слику Милеровог света на умору.

Улоге тумаче: Нада Блам, Иван Јагодић, Загорка Марјановић, Невенка Нововић и Бранко Вујовић
Лекторка: Радмила Видак
Тон-мајстор: Зоран Јерковић
Музички уредник: Драган Митрић
Продуценткиња програма: Александра Рајић Жикић
Редитељ: Дијана Милошевић
Уредница емисије: Даша Дрндић
Уредница серије: Мелина Пота Кољевић
Производња: Драмски програм Радио Београда, јун 1990. године (реприза)

Влада Арсић: Изгубљене у магли

Sat, 24 Oct 2026 11:42:28 +0200

Само је једна од девојака које раде као његове проститутке, превасходно за клијентелу коју чине војници, припадници снага КФОР-а. Због пркосног понашања и непоштовања извесних правила посла, Екрем Зорици додељује једног од својих најгорих клијената ‒ Метјуа, америчког војника познатог по бестијалном понашању према проституткама. Зорицу на његовој рођенданској забави дочекује већ пијани слављеник у друштву још два војника и злостављају је на најбруталнији начин. Након свега, она се одлучује на самоубиство. Заплет се наставља када се њен брат врати у Србију и покуша да сазна како је и зашто његова сестра страдала. Секс трафикинг и криминал је тема драматизације истоименог романа.

Улоге тумаче: Весна Станковић, Мариана Аранђеловић, Никола Вујовић, Јелена Томић, Владимир Тешовић, Синиша Убовић и Владимир Попадић
Драматизација: Маша Певац
Лекторка: Наташа Шуљагић
Избор музике: Предраг Васић
Тон-мајстор: Зоран Узелац
Продуценткиња програма: Александра Рајић Жикић
Редитељ: Владимир Попадић
Уредник емисије: Владимир Б. Поповић
Уредница серије: Оливера Коларић
Производња: Драмски програм Радио Београда, фебруар 2015. године (реприза)

Гастон Леру: Златна секира

Sat, 24 Oct 2026 11:51:05 +0200

Елизабет сумња да Херман од ње таји нешто велико и мрачно. Њена сумња и страх све више расту и, уз извесна реална и непријатна открића (попут окрвављене секире међу његовим стварима), доводе је до непоколебљивог закључка да је Херман убица и да ће за његов злочин бити осуђен невин човек. У жељи да спречи неправду, Елизабет предузима одређене кораке и тако открива прави истину о Херману, чини се још ужаснију него што је у први мах веровала да јесте.

Улоге тумаче: Милица Зарић, Андреј Шепетковски, Милан Милосављевић и Синиша Убовић
Превод: Јелена Витезовић
Лекторка: Олга Бабић
Музички уредник: Драган Митрић
Тон-мајстор: Зоран Узелац
Продуценткиња програма: Александра Рајић Жикић
Режија: Милош Јагодић
Уредница емисије: Оливера Коларић
Производња: Драмски програм Радио Београда, јануар 2025. године (реприза)

Душан Микља: Сведочења о Африци

Sat, 24 Oct 2026 12:23:40 +0200

У емисији учествују: Душан Микља, студенти Београдског универзитета пореклом из Анголе, Етиопије, Гвинеје Бисао, Зеленортских Острва и Зимбабвеа.

Редитељ: Никола Јефтић
Извор музике: Нада Старчевић
Тон-мајстор: Петар Марић
Уредница серије: Весна Перић
Производња: Драмски програм Радио Београда, јануар 1977. године (реприза)

Октобарски људи

Sat, 24 Oct 2026 13:52:18 +0200

И ове суботе супер музички провод у емисији „Ту и тамо”, од Џона Мејера до Џонија Мара... Они су октобарски људи, а то је тема данашње емисије. На списку су и Стинг, Миџ Јур, Фил Оуки, Ерос Рамацоти, браћа Кемп из групе „Спандау Балеј” и наравно пријатељ наше емисије Сајмон ле Бон...

НИС поднео захтев за нову лиценцу

Sat, 24 Oct 2026 17:25:04 +0200

У Србији је изборна тишина, која траје до затварања бирачких места у недељу у 20 часова. Током изборног дана посебна пажња биће посвећена излазности, али и тумачењу података који пристижу са бирачких места. Након затварања биралишта, фокус се помера на пребројавање гласова и процене изборних резултата. Из Вишег јавног тужилаштва апелују на грађане, институције надлежне за спровођење изборних радњи и државне органе да се у наредном периоду стрикно придржавају Устава и закона, како би изборне радње у вези са предстојећим парламентарним изборима биле спроведене у складу са законом. Коначан број бирача у Србији је 6.451.292, утврдила је Републичка изборна комисија.

У Француској је распоређено 70.000 полицајаца и жандарма због најављених данашњих демонстрација на којима се очекује и до пола милиона људи. И широм Италије, за данас су планиране десетине демонстрација, а претходно је тамошња полиција извршила више од 150 претреса у Милану, Монци и још 20 градова, углавном у Ломбардији, пренела је Анса. Студенти у Тирани су за поподне најавили национални протест. Траже оставку премијера Едија Раме.

Власници нелегалних објеката у Србији који због објективних разлога нису могли у законском року да поднесу пријаву, у оквиру закона "Свој на своме", могу то да учине још данас. Градјани могу да пријаве објекте на основу накнадног рока који истиче у поноћ, наглашава вршилац дужности генералног директора Републичког геодетског завода Далибор Бабић.

Јубиларни 35. Фестивал „Дани Зорана Радмиловића" заврсен је синоћ доделом награда лауреатима и извођењем премијере представе зајечарског позоришта „Увек спремне жене" у част награђених. Највише награда припало је представи „Мартин Удио" у режији Николе Бундала у изводјењу Народног позоришта Републике Српске из Бања луке и представи „Црно злато" у режији Оливера Фрљића Београдског драмског позоришта.

Данас се играју два меча 13-ог кола фудбалске Суперлиге. Од 16 часова, Партизан ће дочекати Чукарички, а два сата касније састају се Младост и Војводина. У петом колу АБА лиге, Црвена звезда ће од 18 часова, гостовати Игокеи. У исто време, почеће меч између Виене и Меге. Од 20 часова и 30 минута, у Дудовој шуми, Спартак ће дочекати Партизан.

Сутра у већем делу земље умерено до потпуно облачно, тек понегде са краткотрајном кишом, док се после подне очекује престанак падавина и делимично разведравање. Крајем дана и током ноћи са северозапада ново наоблачење, које ће местимично условити кишу. Јутарња температура од три до девет, дневна од 13 до 18 степени.

Уредник и водитељ: Никола Денчић
Уредници вести: Владимир Михајловић и Милан Радосављевић

Полексија Тодоровић - лик и дело

Sat, 24 Oct 2026 09:46:03 +0200

"У домаћој историографији рад сликара и културног радника Стевана Тодоровића је ваљано проучено. Међутим, деловање његове супруге Полексије је у великој мери непознаница. Полексија Тодоровић није могла да стекне академско образовање, будући да женама није било дозвољено да похађају наставу на великим европским ликовним академијама, што је у извесној мери неминовно ограничило њен ликовни исказ на портретну делатност.

Ипак, школовање код сликара Јована Дерока, а потом у школи Стеве Тодоровића, било је довољмо да, уз свој неоспоран таленат, заузме истакнуто место у масовној продукцији и пласману црквених слика на тлу српског културног простора. Полексија је, заједно са супругом, учествовала и као фотомодел за поједине црквене и историјске представе, чиме је указано на удружени рад двоје уметника у сложеном процесу креирања ликовног дела. У прилог тврдњи о јавном ангажовању Полексије Тодоровић говори и њено учешће на важним групним изложбама (Међународна изложба у Риму 1911. године), које су имале снажан одјек у оновременој ликовној критици. Њен петнаестогодишњи рад као професорке цртања у Вишој женској школи допринео је едукацији жена у пионирским годинама у српској средини 19. века". (Игор Борозан, дописни члан САНУ, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду)

У овнедељној Ризници, Радио Београда 2, из циклусног предавања Српске уметнице 19. и 20 века (доба утемељења) Српске академије наука и уметности, Одељење историјских наука, слушааћете предавање дописног члана САНУ Игора Борозана, редовног професора Филозофског факултета Универзитета у Београду: "Полексија Тодоровић: лик и дело."

Аутор и водитељ Душанка Зековић.

ПГП РТС

Sat, 24 Oct 2026 00:11:05 +0200

Уживајте у богатом музичком опусу ПГП РТС.

Зашто цар Стефан Душан није канонизован?

Sat, 24 Oct 2026 09:33:45 +0200

Стефан Урош IV Душан, српски краљ (1331-1346) и цар Срба и Грка(1346-1355), представља једну од најзначајнијих владарских личности српске историје. Владар који је,према традицији,био тај који је Србију извео на "три мора",а историјска је чињеница да је је освајањем на рачун Византије Србију учинио једном од најмоћнијих држава свога временa.

Рођен је највероватније око 1308. године, а упокојио се 1355. године. Његов отац је био српски краљ Стефан Дечански,а мајка бугарска принцеза Теодора Смилец,ћерка бугарског цара Смилеца.

У овонедељном Храму, Радио Београда 2, говори историчар др Ђорђе Бубало, редовни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду. - Зашто цар Стефан Душан није канонизован? Предавање је забележено у крипти цркве Светог Марка на Ташмајдану у Београду. У овој цркви је и саркофаг са земним остацима првог српског цара Стефана Душана Силног, најмоћнијег владара српског средњег века.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.

Изборни дан

Sat, 24 Oct 2026 17:29:16 +0200

Говорићемо и о томе како померање казаљки и прелазак на зимско рачунање времена утичу на наш организам. Да ли нам додатни сат заиста доноси више одмора, како краћи дани и мање дневне светлости утичу на сан, концентрацију и расположење и да ли је време да престанемо да померамо казаљке? О овим питањима разговарамо са неуропсихијатром Снежаном Алчаз.

Разговарамо о годишњој новчаној помоћи коју Град Београд додељује породицама са тројкама, четворкама, петоркама, шесторкама и дуплим близанцима. Како породице могу да остваре право на ову помоћ, колики су износи и која документација је потребна, сазнаћемо од Јоване Костић из Секретаријата за социјалну заштиту Града Београда.

Чућемо и причу Вере Шкулић из Старчева, једне од 100 жена из целог света које је Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО) наградила за допринос пољопривреди и развоју руралних средина. Међу 609 номинација из 131 државе чланице, препознати су њен рад на породичном пољопривредном газдинству, где се бави ратарством и пчеларством, као и ангажман на унапређењу положаја жена на селу. Као оснивачица Асоцијације агропредузетница Србије, Вера повезује пољопривреднице, подстиче њихову едукацију и развој предузетничких идеја и приближава пољопривреду и живот на селу широј јавности.

Пратићемо и 69. Међународни сајам књига у Београду, као и друге актуелности из света културе.

Емисију води Нада Бабић.

Јутарњи програм из три студија

Sat, 24 Oct 2026 11:22:40 +0200

Јутарњи програм заједнички реализују Радио Београд 2, Радио Нови Сад и дописништво Радио Београда из Ниша. Слушаоци могу да чују најновије информације из сва три града, најаве културних догађаја, теме које су занимљиве нашим суграђанима без обзира у ком граду живе. Сталне рубрике - Догодило се на данашњи дан, Дечји будилник, Девојчице и дечаци, Стари Ниш, Роковник или Војвођанске занимљивости, ту су да свакодневица почне са мање стреса а више оптимизма.

У два сата, ту је и добра музика, другачија у односу на остале радио-станице. Од 6 до 8 сати, пет дана у недељи, програм се чује на таласима Радио Београда 2, Радио Новог Сада, али и на сајтовима Радио Београда, Радио-телевизије Војводине и Радио-телевизије Србије.

Слушаоци могу да шаљу своје мишљење, предлоге, похвале и подршку на мејл: natrivode@rts.rs

Водитељи су: Борис Зеленбаба, Ђорђе Јефтовић и Зоран Марковић

Јутарњи програм из три студија

Sat, 24 Oct 2026 11:10:18 +0200

Слушаоци могу да шаљу своје мишљење, предлоге, похвале и подршку на мејл: natrivode@rts.rs

Водитељи су: Драган Ћук, Ивана Бабић и Зоран Марковић

Јутарњи програм из три студија

Sat, 24 Oct 2026 10:21:56 +0200

Слушаоци могу да шаљу своје мишљење, предлоге, похвале и подршку на мејл: natrivode@rts.rs

Водитељи су: Борис Зеленбаба, Ђорђе Јефтовић, Зоран Марковић и Драшко Ратковић

Јутарњи програм из три студија

Sat, 24 Oct 2026 11:32:19 +0200

Jутарњи програм заједнички реализују Радио Београд 2, Радио Нови Сад и дописништво Радио Београда из Ниша. Cлушаоци могу да чују најновије информације из сва три града, а петком и информације из Бања Луке од колега из Радио Републике Српске. Најављујемо културне догађаје, теме које су занимљиве нашим суграђанима без обзира у ком граду живе. Сталне рубрике - Догодило се на данашњи дан, Дечји будилник, Стари Ниш, Роковник или Војвођанске занимљивости, ту су да свакодневица почне са мање стреса а више оптимизма.

У два сата, ту је и добра музика, другачија у односу на остале радио-станице.

Од 6 до 8 сати, пет дана у недељи, програм се чује на таласима Радио Београда 2, Радио Новог Сада, али и на сајтовима Радио Београда, Радио-телевизије Војводине и Радио-телевизије Србије.

Слушаоци могу да шаљу своје мишљење, предлоге, похвале и подршку на мејл: natrivode@rts.rs

Водитељи су: Борис Зеленбаба, Ивана Бабић, Мустафа Скендери, Драшко Ратковић и Славица Личина

Јутарњи програм из три студија

Sat, 24 Oct 2026 09:58:57 +0200

Слушаоци могу да шаљу своје мишљење, предлоге, похвале и подршку на мејл: natrivode@rts.rs

Водитељи су: Борис Зеленбаба, Лазар Прендовић и Мустафа Скендери

Ту и тамо (реприза)

Sat, 24 Oct 2026 13:57:57 +0200

И у овом издању емисије „Ту и тамо” супер музички провод, од Џона Мејера до Џонија Мара... Они су октобарски људи, а то је тема ове емисије. На списку су и Стинг, Миџ Јур, Фил Оуки, Ерос Рамацоти, браћа Кемп из групе „Спандау Балеј” и наравно пријатељ наше емисије Сајмон ле Бон...
Плус Гвен Стефани, Кејти Пери, Доџа Кет, и многи други...
Са домаће сцене музички октобарци су Роман из „Плејбоја”, Беби Дол, Констракта...
И зато појачајте Двестадвојку!!!

Ауторка и водитељка Ивана Патаковић

Електронски студио

Fri, 23 Oct 2026 14:31:04 +0200

Назив дела „Простор који се не може мислити” Ане Гњатовић, позајмљен је из Фукоовог читања Борхеса. У композицији су коришћени семплови креирани на аналогно/дигиталном хибридном синтетизеру EMS Synthi 100 и размишљања о времену, простору и Месецу. Ток је креиран са идејом лаког прилагођавања различитом броју и диспозицији звучника.

Ана Гњатовић, иначе, компонује акустичну и електроакустичну музику, бивајући пре свега заинтересована за сакупљање и комбинацију пронађених објеката, дела, концепата и идеја погодних за превођење, озвучавање, генерализацију и интерпретацију. Докторила је у класи Срђана Хофмана, са концептуланим електроакустичким делом „Фонације”. Предаје Анализу музичког дела на Факултету уметности Приштина – Звечан, а ангажована је и на програму докторских студија Центра за интердисциплинарне студије Универзитета уметности у Београду.

У делу „Простор који се не може мислити”, Ана Гњатовић користи семплове из архиве америчке НАСА-е, глас Хорхеа Луиса Борхеса, Џаоне Кавена, Карла Роверлија, као и сопственог читања одломка из Борхесовог текста „Историја вечности” у преводу Кринке Видаковић Петров.

Композиција „Electronic Study No. 3_A i B” Владимира Кораћа обликована је од семплова и композиционих фрагмената насталих на легендарном инструменту Synthi 100 у Електронском студију Радио Београда. Применом софтверских алата, ови звучни узорци, фрагменти и фразе додатно су обликовани и колажно организовани, уз настојање да се у што већој мери очувају њихова изворна звучност и „несавршености” аналогног инструмента.

Владимир Кораћ, један од наших најактивнијих аутора у пољу електроакустике, тренутно ради као доцент на Катедри за композицију на Факултету музичке уметности у Београду. Добитник је нашег највећег признања за савремену композицију Мокрањчеве награде за 2024. годину – за своје аудио-визуелно остварење „Вода”.

Радиофонско остварење „Звукожбун” Јакова Мунижабе и Марије Стојнић, реинтерпретира саундскејп Ботаничке баште „Јевремовац” у Београду и ствара соничну симбиозу са њеним становницима – биљакама, животињама, људима и машинама. Залазећи дубоко у нечујне делове спектра, где обитавају слепи мишеви и друга, можда још неоктривена бића, ово дело позива слушаоце да споје своју перцепцију са непосредним искуством саме баште, како би створио нови простор игре-звука.

Дело је настало од теренских снимака Ботаничке баште, у сагласју са оригиналним композицијама Јакова Мунижабе насталим уз употребу уређаја EMS Synthi 100 који се налази у Електронском студију Радио Београда. Композиција је настала у колаборацији између Ботаничке баште „Јевремовац”, Центра за промоцију науке и Радио Београда.

Уредница Ксенија Стевановић

Нова дискографија – „Свите за краљеве вечере” Мишела Делаланда

Fri, 23 Oct 2026 13:35:22 +0200

Поводом обележавања 300 година од Делаландове смрти, музичари овог угледног ансамбла желели су да дочарају раскош, сјај, али и строги формализам присутан на двору Луја XIV, представљајући дела која су настала као звучна подлога за свечани вечерњи оброк када је Краљ сунца заједно са члановима своје најуже породице, обедовао пред дворјанима и гостима. Познат под именом „Le Grand Couvert”, односно „Велики обед”, био је један од најважнијих и најспектакуларнијих јавних ритуала на француском двору, који је током владавине Луја XIV у Версају претворен у строго кореографисану представу суверенове моћи. Одвијао се обично увече, у великом салону „Предсобље Гран кувера”, где су краљ и краљица заузимали централно место за дугачким столом, окренути према публици, која је стајала током читавог ритуала, док је пред њима дефиловала поворка слуга са храном, праћена гардистима.

Музика је била неизоставан део „Великог обеда” јер није само служила за забаву, већ је диктирала ритам и давала свечани тон целом догађају. Композитори попут Мишела Делаланда и Жан-Батиста Лилија компоновали су дела управо за ову прилику, стварајући свите и симфоније које су изводили краљевски ансамбли – камерни гудачки и дувачки корпус. У овим свитама су се смењивале свечане увертире, грациозни плесови као што су гавоте, буреи или менуети, те фанфаре, и управо њих на овом албуму представља Ерве Нике са својим ансамблом. Прилика за коју су ове композиције писане, као и важност коју су имале, условиле су да дела која ћете слушати у емисији спадају међу најлепше примере француског барокног инструменталног стила.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић