РТС :: Радио

Франс Грут: „Паписти и ускоци” – национални празници и изградња нације у Холандији XIX века (1)

Wed, 1 Apr 2026 12:25:01 +0200

Холандски национализам генерално се развијао под утицајем протестантизма, док су католици у том контексту били, по речима аутора, „значајни Други”. Поновно формално успостављање римокатоличке хијерархије средином XIX века довело је у питање ову традиционалну идентификацију националног идентитета са протестантизмом. Становништво католичке вероисповести и само се трудило да докаже своју приврженост нацији, а нови облици политичког дискурса давали су предност утемељењу модерне државе и националног осећања на заједничкој прошлости у односу на религијску припадност, упркос томе што је она током историје била прожета међусобним насиљем, нарочито током Осамдесетогодишњег рата 1568–1648. године.

Значајну улогу у смиривању верског, прецизније, католичко-протестантског антагонизма имало је обликовање националне политике памћења кроз „изумевање традиције”. Стога се Грут у овом раду фокусира на однос између процеса изградње нације и процеса верске плурализације, при чему посебан нагласак ставља на анализу улоге националних празника у тим процесима. Као конкретан пример анализира прославу тристоте годишњице освајања Ден Брила, која је одржана 1872. године. Наиме, три столећа раније, флота протестантских побуњеника, Watergeuzen-а, неке врсте холандских „ускока”, заузела је то место недалеко од Ротердама, и касније је успешно одбранила целу ту област од бројчано надмоћнијих и боље наоружаних шпанских трупа. Али тај догађај није имао исто значење за протестанте и католике у Холандији.

Овај текст изворно је објављен 2000. године у зборнику Нација и религија, који су за издавачку кућу Принстон јуниверзити прес приредили Питер ван дер Вир и Хартмут Леман.

Превод с енглеског: Слободан Дивјак
Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић

Горан Максимовић: Књижевни свет Борисава Станковића (2)

Wed, 1 Apr 2026 14:34:13 +0200

Максимовићево предавање подељено је на три целине. Прва од њих посвећена је животу и раду Боре Станковића, и нуди подсећање на најбитније биографске моменте и наважнија књижевна дела овога писца. Други, уједно и централни део предавања, односи се на прелажење граница у Станковићевом уметничком поступку, с посебним нагласком на феномен еротског. Коначно, у трећем делу предавања, Горан Максимовић критички анализира савремену рецепцију Станковићевог дела, пре свега у позоришној и филмској уметности.

Уредник: Предраг Шарчевић

Џез петком – Александра Бијелић и бенд

Wed, 1 Apr 2026 14:11:56 +0200

Сваког петка од 20.05, љубитељи џеза имаће прилику да у интимној атмосфери уживају у наступима најбољих домаћих џез музичара.

У петак, 3. априла, наступају Александра Бијелић и бенд.

Директне преносе пратите на РТС 3 и Трећем програму Радио Београда.

Горан Максимовић: Књижевни свет Борисава Станковића (1)

Wed, 1 Apr 2026 14:30:50 +0200

Уредник: Предраг Шарчевић

Ораторијуми – „Брокес пасија” Георга Филипа Телемана

Wed, 1 Apr 2026 14:59:11 +0200

Брокес пасија жанровски припада ”пасијском ораторијуму”, врсти вокално-инструменталне духовне композиције која је била намењена извођењу на јавном концерту, а не за потребе црквене службе, а коју је Јохан Матесон окарактерисао као својеврсну ”сакралну оперу” намењену грађанству. Најпопуларнији либрето на немачком за овај жанр, била је поема „Мучеништво и смрт Исуса зарад грехова света” коју је написао Бартолд Хајнрих Брокес 1712. године. Ниједан други текст није стекао тако широку публику и није више пута искоришћен за компоновање, постајући у неку руку и друго име за пасијски ораторијум у немачком говорном подручју. Отуд и назив „Брокес пасија” који недвосмислено указује на провинијенцију самог поетског предлошка. Најпознатији међу немачким композиторима барокне епохе који су написали своје Брокес пасије су: Рајнхард Кајзер 1712, Хендл и Телеман, готово симултано 1716, Јохан Матесон, 1718. године. Епицентар Брокес маније је био Хамбруг, где су 1719. године у само неколико дана Ускршњег поста, била изведена сва четири поменута дела. То је поновљено и у наредним деценијама, а такође су извођене и пастиш верзије – антологије најпопуларнијих делова из композиција Кајзера, Телемана, Хендла и Матесона.

Разлог за оволики број дела на исти текст, у тако кратком размаку, није до краја објашњен. Вероватно је да је за то делимично одговоран и сам Бартолд Хајнрих Брокес који је био у пријатељском контакту са свим поменутим композиторима. Целог живота је гајио посебан однос са музиком, а 1720. године када је изабран за члана Хамбуршког градског већа, касније поставши и сенатор, одиграо је важну улогу у томе да се Телеману понуди служба у овом граду. Сам текст Брокесове пасије је иначе коришћен и у преводима, а Јохан Себастијан Бах је неке делове искористио и у својој Пасији по Јовану. Савременици су ценили Брокесов учени стил, али и његову способност да створи врло живе и често врло узнемирујуће слике Христовог страдања које су будиле најјаче емоције код слушалаца и читалаца, а све у циљу буђења најдубљег покајања.

Телеманова „Брокес пасија” је премијерно изведена почетком априла 1716. године у царском, слободном граду, Франкфурту на Мајни, на јавном, добротворном концерту за потребе градских сиротишта и азила за сиромашне. Улазницу је представљао купљени примерак либрета. Интересовање је било толико, да је наступ уприличен у простору једне од две највеће лутеранске цркве – Барфисер-кирхе. Телеман је у својој аутобиографији из 1740. године написао: „Треба напоменути нешто што је било неуобичајено, а то је да су на улазу у цркве стајали чувари са инструкцијама да не пуштају никога ко нема штампану копију Пасије”. Многи историчари, зато, посматрају овај музички догађај као први јавни концерт који је одржан у цркви за који је улаз био наплаћиван. Телеманово дело је, иначе, доживело велику популарност – одмах потом је изведено у Хамбругу, а такође се могло чути и у централној и јужној Немачкој, као и у Риги, и у Стокхолму.

Изузетан труд је уложен у премијеру овог дела у Франкфурту, које је имало и у потпуности свечани карактер. Присуствовали су јој сви градски челници, црквени великодостојници и велики број виђених представника грађанства и аристократије, који су дошли са свих страна, укључујући и ландграфа Ернста Лудвига од Хесен-Дармштата. Он је са собом довео и музичаре своје дворске капеле који су наступали уз чланове Телемановог Колегијума музикума, као и уз неколицину познатијих музичара који су само овом пригодом дошли у Франкфурт, како у самом граду нису постојале довољне музичке снаге да изведу Телеманово дело.

Захтевне солистичке деонице су поверене такође звездама – примадони Сузани Кајзер, чувеном сопрану Ани Марији Шобер, басу Готфриду Гриневалду и кастрату Антонију Гваландију познатијем као "Кампиоли" који је тумачио улогу Јуде. Он ће касније радити са Телеманом у Хамбуршкој опери, као и са Георгом Фридрихом Хендлом у Лондону. Пред „неописивом гомилом слушалаца”, како то наводе савременици, извођењем је дириговао франкфуртски банкар Хајнрих Ремигиус Бартелс, кога је 1718. године Телеман описао као „изузетног љубитеља и познаваоца музике”. Сам композитор је вероватно учествовао у извођењу као инструменталиста или као певач. Телеман је такође предвидео и велики и разнолики број солистичких инструмената који су имали свој запажене ”концертантне” епизоде: две попречне флауте, које су тих година биле све популарнији инструмент, три блок флауте, две обое, две трубе, две хорне, соло виолина, виола д’аморе, три виолете и фагот. Он користи овај раскошни инструментаријум како би створио ефикасан систем музичког симболизма. Хорне тако карактеришу догађаје везане за грех, смрт и ђавола, док је милозвучна обоа, супротно, везана за спасење човечанства које доноси Исусова смрт. А звонки звук труба потцртава основну поруку Ускрса: победу над силама зла, избављење и поновно рођење, у вечном животу.

Уредница емисије: Ксенија Стевановић

Божо Коривица: Уметност дриблинга (1)

Wed, 1 Apr 2026 12:58:25 +0200

Божо Копривица, рођен у Никшићу 1950. године, дипломирао је на Филолошком факултету у Београду на катедри за светску књижевност. Поред књиге „Само богови могу обећати”, међу његова најзначајнија дела спадају: „Волеј и слух” (1992), „Време речи, Разговори са Бориславом Пекићем” (1993), „Киш, Борхес, Марадона” (1996), „Дриблинг 1001 ноћ” (2006). Радио је као драматург по позиву у Југословенском драмском позоришту, Народном позоришту, Битеф театру, Звездара театру, Краљевском позоришту „Зетски дом”, Црногорском народном позоришту, фестивалу „Град театар” у Будви. Са Емиром Кустурицом снимио је играно-документарни филм „Седам дана у животу једне птице” за француску телевизију, а играо је оца у филму Боа Видерберга „Клинац фудбалски репрезентативац”.

Повод за разговор била је његове књига „Само богови могу обећати”, која се крајем 2014. појавила у издању Геопоетике. Као и у претходним делима овог аутора, и у овој књизи основу чини инвентивно преплитање између спорта и уметности. То ће бити и полазна тачка дијалога између Божа Копривице и Немање Митровића, а онда ће се он, иако увек у вези са спортом, надовезивати на многе друге теме: на однос ритма и књижевности, питања морала, етике и одговорности, као и на разумевање уметности уопште.

Емисију приредио и водио Немања Митровић.

Стеван Стојановић Мокрањац

Wed, 1 Apr 2026 09:55:54 +0200

У извођењу Мешовитог хора РТБ и маестра Владимира Крањчевића, емитујемо одломке из „Страсне седмице". Ово остварење је компоновано током 1892. и 1893. године и представља циклус хармонизованих црквених напева уприличених у аутохтона уметничка дела погодна за концертно извођење.

„Сјећам се да ми је професор Војислав Илић увијек говорио прије изведби Литургије, Опела или Страсне седмице: кад диригирате, само се молите, јер ћете тек тада ући у дубину Мокрањчеве тако једноставне, а тако дубоке музике, јер ћете тек тада схватити пунину Херувимске пјесме, Њест свјат или Хвалите. Ето, зато смо ми сретни људи јер напајамо душу на Мокрањчевом дјелу, хранимо се сазнањима о његову доброчинству, скромности, али и жаркој жељи да помогне људима у разумијевању својих стремљења у српском народу, али и свим људима добре воље."

Владимир Крањчевић (Неготин, 2015)

Уредник и водитељ: Ана Ћирица

Музика келтске цркве

Wed, 1 Apr 2026 14:05:31 +0200

Велики ирски светац из VI века Колумба данас је најпознатији по водећој улози у ширењу хришћанства из Ирске у Шкотску где је на малом острву Јона основао манастир. Био је учењак и мисионар. Његова репутација у Шкотској расла је током векова и најранији сачуван музички запис који га помиње датира из XIV века, из тзв. инчколмског антифонара, рукописа који се данас чува у библиотеци Универзитета у Единбургу. Али, утицај ирских монаха као што је био Колумба ширио се не само на Шкотску већ и на европски континент, где су они оснивали манастире чак у Швајцарској или северној Италији. Компакт-диск „У славу Светог Колумбе” истражује звучни свет како из његовог доба тако и из наредних векова односно зоне његовог утицаја.

Уредница је Горица Пилиповић.

Опера "Сутон" Стевана Христића

Wed, 1 Apr 2026 11:21:04 +0200

У сарадњи Музиколошког душтва Србије и Музиколошког института САНУ недавно је из штампе изашла реконструисана партитура опере "Сутон", једног од најзначајнијих дела из опуса композитора Стевана Христића. Уз ту књигу објављене су још две - партитура балетског дивертисмана и клавирски извод, који ће овом музичко-сценском делу дати могућност активнијег присуства на концертној сцени.

Без слоге нема ништа

Wed, 1 Apr 2026 14:57:58 +0200

Породица Брковић на имању које се налази на тромеђи између Горњег Милановца, Чачка и западне стране Ваљева, на преко 12 хектара узгаја и производи повртарске културе.

Неколико сорти кромпира, од којих је најпознатији и најпопуларнији месечар, бели и црни лук, краставце, купус и бундеву продају на пијаци на Бежанијској коси и међу реткима су који своју робу нуде купцима.

Дaрко Брковић, од малих ногу је у том послу, одрастао је учећи и слушајући савете старијих, па данас домаћински размишља, а своју децу, ћерке Милу и Марију уз велику подршку супруге Мире и својих родитеља, васпитава онако како уме; да буду вредне и да буду добри људи.

Ауторка емисије Невена Матовић.

Две награде

Wed, 1 Apr 2026 09:43:18 +0200

У данашњој емисији Златни пресек разговараћемо са добитницима две престижне награде - ,,Павле Васић" и ,,Сава Шумановић".

Уна Поповић, историчарка уметности и кустоскиња Музеја савремене уметности добитница је овогодишње награде „Павле Васић", која се додељује за текстове објављене у 2025. години а тичу се области примењене уметности и дизајна у свим врстама стручних публикација - монографије, књиге, зборници, каталози. Жири за доделу награде у саставу мр Аница Туцаков, председница жирија, др Ирена Шентевска и мр Јелена Пераћ, једногласно је донео одлуку да Награду „Павле Васић" за 2025. годину додели Уни Поповић за текст Фотоуниверзум Горанке Матић, објављен у монографији „Горанка Матић", чији су приређивачи Небојша Грујичић и Уна Поповић, а издавачи РТС Издаваштво, Музеј савремене уметности, Београд, Службени гласник, Друштво љубитеља популарне културе и Галерија Новембар.

У свом образложењу жири је навео: ,,Текст Уне Поповић под називом Фотоуниверзум Горанке Матић препознаје се као резултат вишегодишњег истраживања, кохерентна и течна синтеза закључака, као и способност повезивања теоријског и практичног аспекта уметничког опуса. Тиме овај рад представља значајан допринос развоју, а посебно афирмацији критичко-теоријске мисли у области примењене уметности и дизајна. Текст Уне Поповић одражава упадљиву лакоћу и проходност. Увиди су изнети јасно и сажето, а сложени процеси и фазе истраживања делују природно и течно, што читаоцу омогућава једноставно сагледавање свих етапа и закључака."

Уна Поповић је историчарка уметности и виша кустоскиња Музеја савремене уметности у Београду. Дипломирала је историју уметности на Филозофском факултету у Београду а последипломске студије завршила је на Факултету политичких наука у Београду. Њене стручне компетенције обухватају више области – од истраживања у области модерне и савремене уметности, преко кустоских пракси, до анализе друштвених и културолошких аспеката уметности и медија у бројним стручним публикацијама. Рад Уне Поповић непосредно је везан за истраживање у области ране модерне уметности почетка 20. века али савремене уметности, од историјског концептуализма па до данашњих пракси. Способност да успешно ангажује теоријска и практична знања истиче се у раду на великом броју међународних пројеката међуинституционалне сарадње које је иницирала у Музеју савремене уметности. Води Збирку фотографије, филма, видеа и дигиталних медија при МСУ. Године 2025. добила је признање од Међународног савета музеја – Ицом Србија за стручњака године.

Други део емисије посвећујемо мултимедијалном уметнику Немањи Николићу, овогодишњем добитнику награде за ликовну и визуелну уметност „Сава Шумановић", која му је уручена на јубиларној 30. међународној изложби „Art Ekspo" у Новом Саду. Жири су чиниле Светлана Младенов, историчарка уметности, Нела Тонковић, историчарка уметности, кустоскиња Савремене галерије Суботица и Весна Латиновић, галерискиња и оснивач галерије BelArt. ,,Имајући у виду рад Немање Николића у протеклом периоду, а нарочито његово учешће на 60. Октобарском салону 2024. године, где је за групни пројекат Working Spaces, награђен Специјалном наградом, Жири је пажљиво сагледао како континуитет ауторовог дугогодишњег истраживања медија цртежа и сликарства, тако и начине на које је у најновијем раду отворио додатна питања о условима рада, продукције и видљивости уметничке праксе данас", истакнуто је у образложењу жирија.

Немања Николић је дипломирао на Факултет ликовних уметности у Београду, на Одсеку за сликарство 2010. године, где је и докторирао 2019. године. Запослен је на истом факултету у звању ванредног професора. Иницијатор је и један од оснивача уметничке платформе У10 Уметнички простор, независног простора посвећеног подршци младим савременим уметницима. Учествовао је на бројним самосталним и колективним изложбама у земљи и иностранству. Добитник је више награда и признања, међу којима су Специјална награда 60. Октобарског салона за групни пројекат Working Spaces (2024), Награда за цртеж Удружења ликовних уметника Србије (2021), као и Награда за цртеж Фондације Владимир Величковић (2011).

Са Уном Поповић и Неманом Николићем у Златном пресеку о животу са уметношћу...

Емисију води Тања Живковић

Виља-Лобос и француска музичка сцена

Wed, 1 Apr 2026 14:15:21 +0200

У данашњој емисији Време музике уредница Горица Пилиповић подсећа на тај узбудљиви тренутак париског културног живота кроз призму Виља-Лобосовог стваралаштва.
Виља-Лобосов улазак у париски уметнички свет одиграо се захваљујући групи бразилских модернистичких сликара и писаца које је упознао претходне године, током Недеље савремене уметности у Сао Паолу где је и сам учествовао. Те тако, пошто је стигао у Париз, Виља-Лобос је одмах позван на ручак у атеље сликарке Тарсиле до Амарал где ће, међу осталим Бразилцима, упознати песника Серђа Милијеа, пијанисту Жоао де Сузу Лиму, писца Освалда де Андрадеа, а међу Французима песника Блеза Сандрара, композитора Ерика Сатија, те песника и сликара Жана Коктоа. Остао је забележен живописни опис овог сусрета.

Љубомир Булајић

Wed, 1 Apr 2026 14:44:34 +0200

На Првом програму Радио телевизије Србије почело је емитовање серије Извор, а само пар дана касније, у Београдском драмском позоришту, премијерно је изведен комад Црно злато чију режију потписује Оливер Фрљић. У поменутим остварењима једну од главних улога тумачи гост данашњег Клуба 2 који је већ својом првом улогом освојио велике симпатије телевизијске публике тумачећи младића Сташу у популарном остварењу редитеља Здравка Шотре, Непобедиво срце.

Плодоносна сарадња двојице уметника настављена је и радом на филмовима Шешир професора Косте Вујића, Santa Maria della Salute, Александар од Југославије , а упоредо са каријером на филмском платну , Љубомир Булајић је марљиво градио и позоришну каријеру како на сцени свог матичног Београдског драмског позоришта тако и на сцени Опере и театра Мадленианума.

О новим улогама, изазовима глумачке професије, али и лепоти исте, са данашњим гостом Клуба 2 разговара ауторка и уредница емисије, Јелена С. Перић.

Станиша Стошић

Wed, 1 Apr 2026 14:41:35 +0200

За Звучни архив забележио је више од 150 трајних снимака музејске вредности. Трагао је за старим записима, бележио их, снимао. Многе старе врањске песме стигле су у Радио Београд управо захваљујући Станиши. А песама је знао много, више од 3 000.

Снимао је и нове песме, попут „Леле Врањанке", „Због тебе, моме убава", „Стани , зоро" и других ‒ само оних које су по његовом строгом суду имале вредност. Имао је изражен уметнички елитизам, чију је цену свесно плаћао јер био је потпуно посвећен врањској песми и традицији.

У данашњој емисији Од злата јабука слушамо део документарног записа који сам забележила у априлу 2006. године у Радио Београду и незаборавне песме у непревазиђеној интерпретацији Станише Стошића.

Аутор: Драгана Маринковић

Еутаназија - између права на избор и етичких граница

Wed, 1 Apr 2026 12:07:00 +0200

Први април обележава се као Дан шале у Европи од почетка 19. века. Са развојем радија и телевизије у 20. веку у првоаприлско збијање шала укључили су се и медији насамаривши публику широм света, у чему је BBC имао запажену улогу. Људи се и даље шале ради забаве, али су шале постале и део брзе, свакодневне комуникације. Ипак, примећује се да се лична, спонтана шала помало губи у односу на медијски конструисане подвале. Колико се данас смејемо и шалимо сазнаћемо од гошће Снежане Милутиновић, психолога.

Љубитељи колекционарства спремите се за праву посластицу. Водимо вас на јединствен сајам колекционарства где се сусрећу страст, носталгија и ретки примерци који причају своје приче. Овај скуп одржава се у недељу на Београдском сајму и биће изложени аутићи, фигурице из киндер јаја, сличице. Од нашег госта, Марка Родића, организатора, сазнаћемо колико вреде поједини примерци и како да започнете сопствену колекцију.

Уредник и водитељ: Николина Миљковић

Рефлексије наших уметница у Немачкој: Берлин и Хамбург

Wed, 1 Apr 2026 14:00:28 +0200

У првом априлском издању Бескрајног плавог круга чућете разговоре са нашим уметницама које су се усавршавале у Немачкој.

Театролошкиња, екофеминисткиња и песникиња Ивана Јечменица магистрирала је менаџмент уметности у Београду и театрологију у Берлину, где је до недавно и живела. Она је недавно објавила песничку књигу на енглеском насловљену „I don’t speak Utopian”.

Андријана Аћимовић, родом из Ужица, основне студије уписала је на Музичкој академији у Мајнцу где се, поред усавршавања на модерној флаути, интензивно бавила и свирањем барокне траверзо флауте. Мастер студије завршила је на Музичкој академији у Хамбургу. Стипендиста је Фондације Јехудија Мењухина, а одликована је и стипендијом за надарене студенте коју додељује Министарство за науку града Хамбурга.

Са Иваном и Андријаном разговарамо о немачком образовном систему, могућностима школовања у иностранству, као и повратку у Србију.

Припремила и води: Теодора Аћимовић

Центар за промоцију науке

Wed, 1 Apr 2026 14:31:50 +0200

Разговараћемо о позиву школама да учествују у такмичењу са циљем креирања одрживог школског дворишта применом савремених алата за 3Д дизајн и STEAM приступа. Такмичење се реализује у склопу међународног Erasmus+ пројекта VR4Clima. Овај позив не представља само технолошки изазов, већ подстиче критичко размишљање о климатским променама и улози образовних простора у креирању еколошки отпорнијих заједница.
Док млади дизајнирају просторе изнад земље, изложба под називом „Испод површине: тајни живот земљишта” у Научном клубу Центра за промоцију науке подсећа нас на драгоценост онога што се налази дубоко испод ње. Као круна трогодишњег међународног пројекта LOESS, у којем је учествовало 15 земаља, ова поставка води посетиоце на интерактивно путовање кроз невидљиве процесе и организме који су кључни за обезбеђивање хране, чисте воде и стабилности читаве животне средине. Изложба на иновативан начин отвара питање очувања здравља земљишта указујући на његову незаменљиву, а често занемарену улогу у нашем свакодневном животу.
Разговараћемо и о Јавном позиву Центра за промоцију науке за 2026. годину. Позив је намењен свим организацијама и појединцима који желе да допринесу популаризацији науке и технике у Србији, а циљ конкурса је подршка пројектима који кроз иновативне приступе, попут научнопопуларних експоната на отвореном, чине науку доступном свима. Посебан фокус стављен је на децентрализацију знања и развој високоутицајних пројеката који ће општој популацији омогућити да научне феномене и чињенице усвоји кроз непосредно искуство, јачајући тако научну писменост на нивоу читаве државе.

Аутор и водитељ: Томица Мишљеновић

Устанак

Wed, 1 Apr 2026 12:27:51 +0200

Сазнаћете какво нас време чека, како је на путевима, шта је занимљиво у земљи и у свету, где неће бити струје или воде. Ту су и спортске вести.

Ако желите, јавите нам вести из свог краја. Највише нас занимају манифестације културе и туризма које бисмо заједно могли да препоручимо као места која бисмо требали да посетимо.

Добро јутро!

Водитељ: Владимир Тодоровић

Грамофонија – Дела Драгутина Гостушког и Срђана Хофмана

Wed, 1 Apr 2026 13:12:40 +0200

Плоча је објављена у оквиру чувене едиције Савремени домаћи композитори, која је до данас остала један од најзначајнијих извора за проучавање српског стваралаштва друге половине XX века, пре свега захваљујући чињеници да сличан издавачки подухват никад касније није био поновљен. То је уочљиво и када се погледају појединачне дискографије аутора чија дела ћете вечерас слушати. Композиције Гостушког су веома ретко биле заступљене на издањима на винилу или компакт-диску, а ниједном није објављен албум посвећен само његовим остварењима. Сви снимци његових остварења су били објављени само као део компилација или албума интерпретатора који су понеку његову композицију имали у својим репертоарима. Значајно је у том смислу поменути пратеће DVD издање уз књигу „Рађање српске музичке културе”, на којем се налазе емисије о нашој историји музике које је реализовао овај аутор. Дела Срђана Хофмана су насупрот томе, знатно чешће објављивана на носачима звука, иако и даље несразмерно у односу на његов значај за нашу музичку савременост. Само један компакт-диск је објављен са његовим електроакустичким остварењима, док су остала дела такође била део компилација, и то најчешће на пратећим CD издањима која су објављивана уз часопис Нови звук. Када се то има у виду, разуме се због чега су плоче из едиције Савремени домаћи композитори остале најзначајнија колекција издања наше савремене музике, а и даље без реиздања на новим носачима звука.

Занимљиво је да је рецензент овог издања био Даворин Жупанич, тада музички уредник Радија Нови Сад, иначе диригент са веома богатом и разноврсном каријером. Рођен у Грацу, а одрастао у Љубљани где је завршио образовање и оженио се певачицом Љиљаном Коруновић, ћерком српског архитекте Момира Коруновића, пројектанта православне цркве у Љубљани. Пар се пре рата преселио у Београд, где је Жупанич постао диригент опере Народног позоришта, а након ослобођења је водио оркестар Дома ЈНА. Након отварања опере СНП-а у Новом Саду је постао диригент овог ансамбла, а по отварању скопске опере, постаје њен руководилац и директор. Након тога је био гостујући диригент различитих оркестара у Европи да би каријеру завршио у новосадском радију, дајући велики допринос нашој дискографији суделовањем на преко четрдесет издања са уметничком музиком као диригент, уредник, рецензент и аутор програмских коментара.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић

Ричард Костеланец: У разговору с Џоном Кејџом (4)

Wed, 1 Apr 2026 13:35:37 +0200

Реч је о оригиналној документарној прози насталој на основу монтаже фрагмената из више од 150 интервјуа које је Џон Кејџ, један од кључних уметника и теоретичара музичке авангарде из друге половине XX века, дао у различитим приликама разним саговорницима. Костеланец је фрагменте организовао тематски, тако да његова компилација одаје утисак континуираног дијалога који нуди целовит биографски, уметнички и интелектуални портрет овог аутора.

Прво издање књиге Conversing with Cage објављено је 1988, а друго, проширено, за издавачку кућу Раутлиџ, 2003. године.

Превод с енглеског:Алекса Голијанин
Читају: Жељко Максимовић и Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић