РТС :: Радио https://admin.rts.rs/radio/rss.html Заједничка понуда свих програма Радио Београда, актуелне вести, слушане емисије, репортаже и интервјуи, свакодневно на све три мреже Јавног сервиса РТС-а sr https://admin.rts.rs/img/logo.png РТС :: Радио https://admin.rts.rs/radio/rss.html Историја џеза (96) – 2019. https://admin.rts.rs/radio/radio-dzezer/5994058/istorija-dzeza-96--2019.html И у 2019. години џез је наставио период креативности која је померала границе жанрова и експериментисања. Година је била у великој мери обележена успоном модерне џез фузије, духовно вођеног фри џеза и масивним таласом политички освештених и савремених издања Историја савремене музике огледа се по издањима, албумима, који представљају заокружена дела и израз сваког аутора у датом тренутку – и најреперезентативнији су показатељ нечије музике и тока каријере.

У 2019. години било је више запажених издања, а по критикама и критичарима неки су заслужили већу пажњу.

„Come What May“, студијски албум Џошуе Редманa, који је на добио номинацију за најбољи џез инструментални албум „Come What May“.

Затим следи хваљени џез-салса фјужн албум „Antidote“ Чик Корие, са Рубен Блејдсом и Гејл Моран Кориом, па  “Love & Liberation“, студијски албум Џезмеје Хорн, тaкође је вискоко оцењен и номинован за „Греми“ награду за најбољи џез вокални албум.

„You Can't Steal My Joy“ је био дебитантски албум  лондонског квинтета „Ezra Collective“, а албум „Infinity“ легендарног трубача Том Херела, показао је ветерана на прави начин, искусног и сувереног.

Слушаћете избор нумера са поменутих издања.

]]>
Sun, 12 Jul 2026 14:36:15 +0200 Радио Џезер https://admin.rts.rs/radio/radio-dzezer/5994058/istorija-dzeza-96--2019.html
Хиљаду успомена https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5996785/hiljadu-uspomena.html Документарни програм Kоординатор технике Пула филм фестивала, Миодраг Флего, одрастао је у најлепшем биоскопу на свету, у Арени у Пили. Прошлогодишњи добитник награде Маријан Ротар, награде која се додељује установама и појединцима који су својим идејама спојили Пулу и филм, занат је учио од свог оца.

Ауторка емисије Невена Матовић.



]]>
Wed, 15 Jul 2026 02:27:07 +0200 Радио Београд 2 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5996785/hiljadu-uspomena.html
Дневни магазин културе https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5996780/dnevni-magazin-kulture.html Из програма дневног магазина културе издвајамо: Разговор наше колегинице Соње Тодоровић Шегрт са директором Српског културног центра у Пули и то на дан отварања изложбе ,,Официр с ружом – Жарко Лаушевић“.

Утиске са свечаног отварања изложбе ,,Диплома 26“ која доноси генерацијски пресек стваралаштва младих уметника у областима дизајна и визуелних комуникација. Изложба је отворена у Главној и у Галерији Жад и траје до краја јула.

„Најлепши дворци Европе“ назив је још једне новоотворене изложбе у Kући Ђуре Јакшића, ауторке Савке С. Стојановић, која помоћу својих акварела документарност и историзам претвара у сећање и трајање.

Издвајамо још једну изложбу која се ускоро завршава. ,,Тамо где је срце моје“ је самостална изложба фотографија Иване Манојловић, која је највише инспирисана Боком Kоторском. У Галерији „Green door“ ове фотографије се могу видети до 18. јула.

,,Спонтано сагоревање је процес у ком се материјал сам загрева услед унутрашњих хемијских реакција све док не достигне тачку паљења и не букне“ речи су уметнице Јелене Везмар о њеној новој изложби недавно отвореној у кафеу ,,Медуза“ у Београду.

Води: Теодора Аћимовић

]]>
Wed, 15 Jul 2026 02:18:54 +0200 Радио Београд 2 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5996780/dnevni-magazin-kulture.html
Маја Тодоровић Искјердо https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5996788/maja-todorovic-iskjerdo.html Гошћа емисије Kлуб 2 је Маја Тодоровић Искјердо Маја Тодоровић Искјердо ( Izquierdo ) српски је и перуански пејзажни архитекта, психолог и универзитетски професор. Доктор је архитектуре и урбанизма. Председник је Удружења српско-перуанског пријатељства и Удружења „Милош Шобајић".

Аутор и водитељ емисије је Милена Божовић Манић

]]>
Wed, 15 Jul 2026 03:25:13 +0200 Радио Београд 2 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5996788/maja-todorovic-iskjerdo.html
Матија Трипковић https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5996771/matija-tripkovic.html Mountain Music Fest (ММФ) није само музички фестивал. То је викенд проведен у природи, сусрет музике, уметности, авантуре и заједништва, место на којем се уместо гужве бирају тренуци, а уместо буке – музика. Mountain Music Fest (ММФ) није само музички фестивал. То је викенд проведен у природи, сусрет музике, уметности, авантуре и заједништва, место на којем се уместо гужве бирају тренуци, а уместо буке – музика.

Под слоганом „ММФ је разлог”, овогодишње издање Mountain Music Fest-а од 31. јула до 2. августа на Дивчибарама наставља идеју која од 2016. године окупља заједницу људи жељних другачијег фестивалског искуства ‒ довољно малог да остане интиман, а довољно великог да понуди програм светског квалитета.

На овогодишњем ММФ-у наступиће нека од најзначајнијих имена домаће, регионалне и међународне сцене: Nu Genea Live Band, The Brand New Heavies, Rundek, Haustor & Ekipa, Бајага и Инструктори, Зостер, Елементал, Никола Врањковић, Del Arno Band, KOIKOI, Z++, Бигру и Паја Кратак, ИДЕМ и Убили су Батлера. Електронски програм доноси наступе реномираних DJ-ева и продуцената.

Током фестивалског викенда посетиоце очекују и креативне радионице, уметнички перформанси, филмске пројекције под отвореним небом, дегустације хране, спортске активности и бројни садржаји намењени свим генерацијама. Током фестивала биће приказани домаћи филмски класици „Варљиво лето '68.” и „Мајстори, мајстори”, дигитално рестаурисани у оквиру пројекта А1 Кинотека. О мисији фестивала, као и програму овогодишњег издања фестивала, у данашњем Клубу 2 говори оснивач фестивала Матија Трипковић.

Уређује и води Ана Вучковић Денчић.

]]>
Wed, 15 Jul 2026 01:42:55 +0200 Радио Београд 2 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5996771/matija-tripkovic.html
Цвајгов „Јучерашњи свет” као наша будућност https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5996765/cvajgov-jucerasnji-svet-kao-nasa-buducnost-.html Саговорници: Борис Постников и други Наш гост данас је Борис Постников, књижевни критичар, колумниста и уредник из Загреба. Поводом његовог учешћа на недавно одржаном фестивалу „Крокодил” у Београду, разговарамо о рецепцији појма постјугословенска књижевност и о његовом тексту о популарности реиздатих књига Штефана Цвајга, највише књиге „Јучерашњи свет”.

У другом делу емисије присетићемо се романа албанског писца Кристија Пиндерија „1997” и књига словеначких писаца Агате Томажич („Оно што не можеш да испричаш фризерки”) и Андража Рожмана („Ово се не може избрисати”).

Уредник и водитељ: Саша Ћирић

 

]]>
Wed, 15 Jul 2026 02:42:39 +0200 Радио Београд 2 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5996765/cvajgov-jucerasnji-svet-kao-nasa-buducnost-.html
Имунски систем без митова – шта заиста каже наука https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5996777/imunski-sistem-bez-mitova--sta-zaista-kaze-nauka.html У новој епизоди емисије Хоћу да знам разговарамо о имунологији, вакцинацији и научно утемељеним информацијама које могу помоћи свакоме да доноси одговорне одлуке о сопственом здрављу. Како функционише наш имунски систем? Да ли заиста постоје препарати који га „јачају”? Како разликовати научне чињенице од полуинформација и митова који се свакодневно шире друштвеним мрежама?

Гошћа емисије је доц. др Ирена Вуковић из Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета Универзитета у Београду. Поред научноистраживачког рада и наставе, докторка Вуковић је посвећена комуникацији и популаризацији науке. Кроз Инстаграм страницу „Питај имунолога” свакодневно одговара на питања грађана и разјашњава бројне дилеме у вези са вакцинама, функционисањем имунског система, суплементима и препаратима који се често представљају као „чудотворна решења” за очување здравља.

Посебну пажњу посветићемо вакцинацији против ХПВ-а – једној од најважнијих превентивних мера у савременој медицини, као и најчешћим заблудама које прате вакцинацију уопште. Говорићемо и о томе да ли постоје „природни стимуланси имунитета”, колико су оправдане тврдње о антиинфламаторној исхрани, да ли је прополис универзални лек, шта наука каже о препаратима за „чишћење организма од паразита”, каква је улога витамина А код малих богиња, од чега се заправо састоје вакцине и да ли особе са алергијама могу безбедно да се вакцинишу.

У време када су информације доступније него икада, али су истовремено дезинформације све присутније, разговараћемо и о томе како препознати поуздане изворе, зашто је научна писменост важна за свакодневни живот и како доносити одлуке засноване на доказима, а не на страху или сензационализму.

Аутор и водитељ: Томица Мишљеновић

 

]]>
Wed, 15 Jul 2026 01:55:09 +0200 Радио Београд 2 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5996777/imunski-sistem-bez-mitova--sta-zaista-kaze-nauka.html
Денис Џонсон: Снови на шинама (4) https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5996471/-denis-dzonson-snovi-na-sinama-4.html У емисији Путеви прозе, од понедељка, 13. до недеље, 19. јула, можете слушати делове романа Дениса Џонсона „Снови на шинама”. Године 1917. Роберт Грејнер, као радник на изградњи пруге, присуствује покушају линчовања кинеског радника који је ухваћен у крађи. Наравно, није ту реч само о крађи, има ту и расизма, примитивизма, сировости и суровости која је део живота радника у Америци тих година. Та епизода пратиће Грејнера готово читавог живота који се, уз кратке периоде мира, чини као једна велика мука у окружењу без милости. Грејнерова прича је, заправо, америчка прича у којој нема ничег од америчког сна, али има пуно (превише) изнурујућег рада и живота без икаквог обећања да ће бити боље.

Рођен 1949. године Џонсон је романима Анђели (1983) и Фискадоро (1985) скренуо значајну пажњу на себе, да би романом Дрво дима (2007) и краћим романом Снови на шинама (2011) себи изборио истакнуто место у богатој америчкој књижевности.

Према филму Дениса Џонсона снимљен је истоимени филм, а роман ће објавити издавачка кућа „Имприматур” из Бања Луке.

С енглеског превео Игор Цвијановић
Читао је Жељко Максимовић
Уредник Иван Миленковић

]]>
Tue, 14 Jul 2026 14:47:33 +0200 Радио Београд 3 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5996471/-denis-dzonson-snovi-na-sinama-4.html
Џез (1. део) https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5996584/dzez-1-deo.html Репродукујемо наступ квартета Менсиву–Берлинер–Мекејб–Вининг, одржан на прошлогодишњем „April Jazz” фестивалу у финском граду Еспу. Ова манифестације се одржава од 1987. године и спада у ред најважнијих џез догађаја у широј регији Хелсинкија. За потребе фестивала оформљен је специјалан, све женски, ансамбл, окупљен око финске контрабасисткиње Каисе Менсиву. Поред ње ту су и две музичарке – вибрафонисткиња Саша Берлинер и саксофонисткиња Никол Мекејб, које као и Менсиву живе и раде у Сједињеним Америчким Државама. Као четврта, појављује се немачка бубњарка Марајке Винининг, иначе професорка џез удараљки у Бечу и Цириху.

Све ове уметнице имају завидне каријере на међународној џез сцени и добитнице су бројних награда, а њихов заједнички наступ је надахнут, флуидан, ритмички чврст и ослоњен на вокабулар пост-бапа. Свака од музичарки има свој простор за солистички израз, али такође воде рачуна и на колективну импровизацију и свирање, као полазишта свог концертног приступа. Истовремено, оне изводе пре свега своје ауторске нумере – највише ониих Каисе Менсиву, али и осталих чланица бенда, уз две композиције Билија Стрејхорна и Телонијуса Монка.

 

 

 

]]>
Tue, 14 Jul 2026 16:14:28 +0200 Радио Београд 3 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5996584/dzez-1-deo.html
Едгар Морен: Природа људског друштва (4) https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5996467/edgar-moren-priroda-ljudskog-drustva-4.html Француски социолог Едгар Морен преминуо је 29. маја ове године у Паризу. У знак сећања на једног од водећих мислилаца двадесетог века, до петка, 17. јула, поново ћемо емитовати његов познати оглед „Природа људског друштва”. У овом пионирском тексту Морен критички интерпретира уобичајено раздвајање и супротстављање категорија природе и културе, и елаборира становиште да је култура саставни део људске природе. Према његовом мишљењу, „није довољно културу таутолошки одредити супротстављањем природи, или једноставно набројати збир или скуп изричито друштвених норми, правила и знања. Ради се пре о томе да се истакне организациони карактер културе, насупрот једној приматској друштвеној организацији коју култура истовремено и развија и преображава”. Људско друштво је, дакле, сложен систем, и природни и културни, као део континуума живог света, а оно што увек треба имати у виду када се говори о тзв. људској природи јесте чињеница да је човек истовремено и појединац и припадник врсте и саставни део друштва.

Овај Моренов оглед изворно је објављен у часопису Communications 1974. године, а превод, чији је аутор Аљоша Мимица, публикован је у 26. броју часописа Трећи програм 1975. године.

Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић

 

]]>
Tue, 14 Jul 2026 14:44:24 +0200 Радио Београд 3 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5996467/edgar-moren-priroda-ljudskog-drustva-4.html
Медицина, уметност, философија – говори Часлав Копривица https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5996246/-medicina-umetnost-filosofija--govori-caslav-koprivica.html У емисији можете слушати снимак ауторовог излагања са конференције која је одржана у Тополи од 11. до 14. јуна ове године, у организацији Секције за историју медицине Српског лекарског друштва. Наслов излагања је „Страх од свијета: спор у сржи човјековог бића”. Иако се термин „свет“ често користи у колоквијалном значењу човеку познате укупности, света, онтолошки, нема без човека. Укупност стварности није свет, јер света има само за оно створење (односно, посредеством онога створења), које за њега зна. Управо је та усидреност појма света у човеково биће навела Хајдегера на познато диференцирање: камен је „бесвјетован“ (weltlos), животиња је „свјетооскудна“ (weltarm), тј. њен свет се своди на природно окружење које не може ни да проширује нити да га преиначава, док је човек „свjетоградитељ“ (weltbildend).

Биће и мишљење се конкретно, за нас, међусобно односе преко бивања-у-свету (In-der-Welt-sein), што је Хајдегерова формула генералне уобличености човековог бића. Ова формула има своју „субјективну“ страну, као начин на који је уобличена структура људског бића, али и „објективну“, будући да је човек тај који се увек налази у (неком) свету. Бивајућем, устројеном као бивање-у-свету, стварност је увек дата из његове перспективе. Тиме се, ипак, за њега не укида другост те стварности, будући да она није слободна конструкција његове перспективе, већ нешто чиме он не располаже. Стога му интенционално подручје светске стварности, под одређеним околностима, може постати туђе, далеко, па и застрашујуће. Тако посматрано, испада да се човек може плашити онога чега, у том облику, не би било без њега. Стога стрепња пред светом, из хајдегеровске перспективе, није стрепња пред нечим „напросто-стварним“, индиферентним у односу на субјекта; оно пред чиме се, заправо, стрепи, јесте непожељна и страшна могућност властитог бића.

Уредник: Предраг Шарчевић

]]>
Tue, 14 Jul 2026 14:49:53 +0200 Радио Београд 3 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5996246/-medicina-umetnost-filosofija--govori-caslav-koprivica.html
Директан пренос са Међународног фестивала Киђана у Сијени https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5996411/direktan-prenos-sa-medjunarodnog-festivala-kidjana-u-sijeni.html Оркестар Академије Санта Чечилија под управом Данијела Хардинга и џез пијаниста Стефано Болани изводе дела Мориса Равела, Џорџа Гершвина и Модеста Мусоргског. Дванаесто издање Међународног фестивала и летње академије у Сијени одржава се од 7. јула до 1. септембра. Први пут укљућићемо се директно на простор Пјаце дел Кампо, главног трга овог тосканског града, чији шарм и аутентичност као и историјска важност трају до данас. На шестом концерту из серијала Concerto per Italia биће изведена композиција Alborada del grazioso Мориса Равела, затим Рапсодија у плавом Џорџа Гершвина у верзији за џез бенд и Слике са изложбе Модеста Мусоргског у оркестрацији Мориса Равела.

Уреднице преноса Ксенија Стевановић и Сања Куњадић

 

]]>
Tue, 14 Jul 2026 14:38:31 +0200 Радио Београд 3 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5996411/direktan-prenos-sa-medjunarodnog-festivala-kidjana-u-sijeni.html
Медицина, уметност, философија – говори Бојан Јовановић https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5996041/medicina-umetnost-filosofija--govori-bojan-jovanovic.html У емисији можете слушати снимак излагања Бојана Јовановића са конференције која је одржана у Тополи од 11. до 14. јуна ове године, у организацији Секције за историју медицине Српског лекарског друштва. Наслов излагања је „Аспекти танатофобије: страх од смрти и смрт од страха”. Подразумевајући постојање веома различитих страхова, аутор посебно осветљава карактеристике страха од смрти. Узроковано не само стварном опасношћу која угрожава човеково постојање, већ и доживљајем фиктивне претње његовом животу, реаговање страхом се у сфери ирационалног исказује и као посебна врста фобије. Означена као танатофобија, та врста ирационалног страха има истоветне психолошке карактеристике као и реалан страх од смрти. Неумерено реаговање страхом постаје сметња човековом нормалном функционисању. У психопатолошкој равни, такве екстремне реакције очитују се и у појавама које за исход имају смрт човека, потврђујући аутодеструктивну моћ његовогог ирационалног бића.

Уредник: Предраг Шарчевић

 

]]>
Tue, 14 Jul 2026 12:21:02 +0200 Радио Београд 3 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5996041/medicina-umetnost-filosofija--govori-bojan-jovanovic.html
Директан пренос отварања фестивала Промс https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5996341/direktan-prenos-otvaranja-festivala-proms.html Наш циклус директних радијских преноса концерата са летњих позорница широм Европе, настављамо у Ројал Алберт холу у Лондону, где се у петак свечано отвара највећи светски фестивал – Промс. На овом концерту наступиће три ансамбла Би-Би-Сија – Симфонијски оркестар, мешовити хор и камерни хор Би-Би-Си сингерс под управом Далије Стасевске, како би извели програм инспирисан музиком Сједињених Америчких Држава, као и британских савремених аутора. Поводом обележавања 250. годишњице оснивања САД, одабрали су најпре тему која је постала амблем успона ове државе и неизоставна музичка потка свих великих церемонија – Фанфаре за обичног човека Арона Копланда, за којим ће уследити енергична музика из Гершвиновог балета Американац у Паризу, те Равелов Клавирски концерт у Ге дуру, инспирисан композиторовим боравком у Америци. Као солиста ће у овом делу наступити један од најтраженијих пијаниста данашњице, Јунчан Лим.

У другом делу ове вечери, тежиште ће бити премештено на дела стваралаца из Велике Британије, па ће након премијерног извођења композиције Да нас излазак сунца не остави равнодушним Жозефин Стивенсон, уследити Финзијева ода заштиници музике, под називом За Свету Цецилију, која је премијерно изведена управо у Ројал Алберт холу пре скоро осамдесет година.

Уреднице преноса: Тамара Симовић и Ивана Неимаревић

 

]]>
Tue, 14 Jul 2026 14:11:26 +0200 Радио Београд 3 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5996341/direktan-prenos-otvaranja-festivala-proms.html
Луис – традиција и џез у јединственом споју https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-1/5918903/luis--tradicija-i-dzez-u-jedinstvenom-spoju.html Љубиша Стојановић Луис био је уметник који је померао границе музичких жанрова и на јединствен начин спојио ромску музику, џез, поп и традиционалне балканске мелодије. Његова богата каријера, препознатљив глас и хуманост оставили су дубок траг у музичкој култури региона, због чега га публика и данас памти као једног од најаутентичнијих извођача са ових простора.

]]>
Tue, 14 Jul 2026 12:34:42 +0200 Радио Београд 1 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-1/5918903/luis--tradicija-i-dzez-u-jedinstvenom-spoju.html
Златна тамбурица Јанике Балажа https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-1/5831415/zlatna-tamburica-janike-balaza.html Када се помене боемски дух Новог Сада, неизбежно се помиње и човек чија је тамбурица обележила читав један век - Јаника Балаж. Рођен у породици дубоко утканој у музичку традицију, Јаника је одрастао са инструментом у рукама, свирајући по слуху и пре него што је научио да чита слова. Од првих дечијих наступа у бечејској кафани, преко сарадње са чувеним „Козарцима“, до великог успеха на Радио Новом Саду и светских сцена, овај виртуоз остао је упамћен као човек који је тамбурицу свирао као да у прстима држи гудало.

Уредница и водитељка Уна Бериша.

 

]]>
Tue, 14 Jul 2026 12:31:30 +0200 Радио Београд 1 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-1/5831415/zlatna-tamburica-janike-balaza.html
Антонио Калдара https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5995769/antonio-kaldara-.html Ораторијум Емитујемо одабране делове ораторијума ,,Магдалена крај Христових ногу", који је компоновао Антонио Калдара.

Уредник и водитељ: Ана Ћирица

]]>
Tue, 14 Jul 2026 07:24:22 +0200 Радио Београд 2 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5995769/antonio-kaldara-.html
Гост Игор Симић, потпредседник Српске листе https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-1/5996054/gost-igor-simic-potpredsednik-srpske-liste.html Игор Симић, потпредседник Српске листе говори о политичкој и безбедносној ситуацији на КиМ. Биће речи о томе како живе Срби јужно и северно од Ибра. Какви су изазови пред српским народом? Има ли наде да ће бити формирана Заједница српских општина? У среду са Бојаном Билбијом, од 17 часова на Првом програму Радио Београда и Youtube каналу Радио Београд.

Одложено, гледајте на Youtube каналу Радио Београд или слушајте на апликацијама РТС Звук и РТС Планета.

]]>
Tue, 14 Jul 2026 12:25:55 +0200 Радио Београд 1 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-1/5996054/gost-igor-simic-potpredsednik-srpske-liste.html
73. Пулски филмски фестивал https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5995810/73-pulski-filmski-festival.html У току је 73. Пулски филмски фестивал. Ове године програм је састављен тако да су се на програму нашли како филмови за ширу публику, тако и они за захтевније гледаоце. Мислило се и на најмлађе; ове године су током две фестивалске вечери приказани филмови за децу и младе.

Из богатог програма овогодишње Пуле, за данашњу “Филмораму” издвајамо разговоре са Мариом Козином, селектором 73. Пулског филмског фестивала, редитељем Матом Угрином чији је дебитантски филм “Ситни лопови” светску премијеру имао у Карловим Варима где је освојио награду ФИПРЕСЦИ жирија, глумицом Сњежаном Синовчић Шишков, која игра у шест филмова овогодишње Пуле. Чућете и овогодишњег добитника Награде “Фабијан Шоваговић” Златка Бурића Кичу.

Емисију уређује и води Невена Матовић.

]]>
Tue, 14 Jul 2026 17:06:33 +0200 Радио Београд 2 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5995810/73-pulski-filmski-festival.html
„Блискост и сачуване врсте“ и „Дах акварела" https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5995777/bliskost-i-sacuvane-vrste-i-dah-akvarela.html У данашњој емисији разговарамо са два саговорника. Са нама је уметник Божо Терзић који заједно са Анђелијом Илић од петка излаже у простору Interra Creativa – Concept Store & Gallery на Косанчићевом венцу. Са нама је такође Душан Ђукарић са којим разговарамо о његовој самосталној изложби акварела у Галерији Сингидунум која је отворена до 18. јула. Изложба названа „Блискост и сачуване врсте” приказује скулптуру Боже Терзића и слике Анђелије Илић. Са Божом Терзићем разговарамо о њиховој уметничкој сарадњи као и, посебно, о његовом изузетном уметничком опусу.

Доајен наше уметничке сцене уметник Душан Ђукарић приредио је самосталну изложбу коју је назвао „Дах акварела” у Галерији Сингидунум. Са њим разговарамо о његовим сликама ентеријера и посебно о његовим београдским и другим урбаним пејзажима, као и о његовом искуству излагања, између осталих, у Швајцарској, Француској, Кини, Италији, Шпанији, Великој Британији, Тајвану, Русији и Аустрији.

Уредник и водитељ емисије је Зоја Бојић.

 

]]>
Wed, 15 Jul 2026 02:55:51 +0200 Радио Београд 2 https://admin.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5995777/bliskost-i-sacuvane-vrste-i-dah-akvarela.html