Прерушавање у препознатљиве брендове

Омиљени метод хакера је, по свему судећи, прерушавање вируса и другог злонамерно креираног софтвера (malware) у популарне агенте и сервисе ВИ.

„Касперски", једна од водећих светских компанија за сајбер-безбедност, од почетка године открила је широм света више од 92.000 таквих случајева, саопштено је у Риму на годишњој конференцији „Касперски Хоризонти" (Kaspersky Horizons).

Сајбер-криминалци злоупотребљавају препознатљиве брендове како би намамили жртве да преузму корумпиране фајлове – лажне апликације „Чет џи-пи-ти" (Chat GPT) чиниле су 49 одсто свих откривених напада, док су „Клод" (Claude) и „Џемини" (Gemini) учествовали са по 18 одсто.

Рансомвер - уцењивачки софтвер се може изнајмити као услуга

Истовремено, поље напада се шири, јер обухвата мобилне уређаје, услуге у облаку и сервере, док вештачка интелигенција убрзава и нападе и одбрану – то је кључна порука коју је на конференцији пренео Андреа Фумагали, стручњак за сајбер-безбедност и вештачку интелигенцију.

Посебно је истакао да се рансомвер (ransomware) – софтвер који закључава податке жртве и тражи откуп за њихово ослобађање – данас може изнајмити као услуга у оквиру глобалних криминалних екосистема.

Зашто увек каскамо за хакерима

Фумагали је нагласио да више није питање да ли ће се напад догодити, него када и да ли ће одбрана бити спремна.

„Увек смо иза нападача и реагујемо на нападе – нападач је бржи, они иновирају", рекао је, додајући да „нападачи непрестано претичу одбрану – иновирају брже, сарађују глобално у веома координисаним екосистемима и искоришћавају чињеницу да нападачу је довољан само један успех, док одбрана мора да их заустави у свим случајевима".

Клин се клином избија - агенти ВИ преузимају и одбрану 

Рад је у великој мери већ аутоматизован, а у наредним годинама очекује се да одбрану од хакера у све већој мери преузимају агенти вештачке интелигенције, посебно тренирани за потребе сајбер-безбедности.

Не само да прикупљају податке, него их и интерпретирају и разумеју, откривајући сумњиво понашање.

Ипак, Фумагали је нагласио да критичне одлуке и даље доносе људи – и да људи и даље остају најслабија карика у ланцу сајбер-безбедности.

Дмитриј Галов, шеф глобалног тима за истраживање и анализу у „Касперском", истакао је да агенти вештачке интелигенције смањују трошкове и напада и одбране.

Као примере навео је масовни фишинг, развој вируса уз помоћ вештачке интелигенције и аутоматизовано прикупљање података.

„Најбоље што компаније могу да ураде је да размисле"

Према истраживању „Касперског", 99 одсто испитаних компанија планира да користи вештачку интелигенцију за сајбер-безбедност – иако је стварно усвајање тих технологија у пракси и даље скромно.

„Најбоље што компаније могу да ураде је да размисле", поручио је Галов, алудирајући на расположење у којем ентузијазам предњачи испред примене.

Да ли ће ВИ заменити хакере

Упозорио је и да агенти вештачке интелигенције представљају нову карику у ланцу снабдевања – ослонац на спољне ресурсе ствара повезан екосистем, али и нове рањивости.

Међу конкретним претњама издвојио је лажне четботове и вирусе прерушене у алате вештачке интелигенције – попут лажног "Клода" за Виндоус, Мек и Линукс, коришћеног за дугорочну сајбер-шпијунажу и прикупљање осетљивих података.

Постоје, каже, и напади на саму вештачку интелигенцију – путем такозваног убацивања промпта и тровања садржаја.

Агенти вештачке интелигенције неће заменити нападаче, напомиње Галов, него ће их скалирати – то јест учинити да њихови напади буду масовнији и далекосежнији.

Машине не мисле, али ипак делују – ко је одговоран

Луана Ло Пиколо, виша саветница за технолошко право и управљање вештачком интелигенцијом, подсетила је да машине не мисле – али да ипак делују.

„Ми смо одговорни – организације и корисници система вештачке интелигенције. Наша одговорност је да имплементирамо вештачку интелигенцију на одрживи начин", рекла је она.

Истакла је да су потребни јасни оквири управљања. „Потребни су нам оквири управљања који ће прецизно одредити где је делегирање прихватљиво, где је људски надзор незаменљив и ко сноси одговорност када системи ступају у интеракцију по огромној брзини и обиму", закључила је Луана Ло Пиколо.

„Наша мисија је да изградимо системе и технологије неопходне да живот постане мултипланетаран и да разумемо праву природу универзума“, навео је „Спејс-Икс“ у свом поднеску.

Од оснивања 2002. године, „Спејс-Икс“ је израстао у највреднији део Масковог огромног технолошког царства. Предстојећи излазак на берзу могао би додатно да увећа богатство најбогатијег човека на свету, приближавајући га статусу билионера, са тренутним богатством од 807 милијарди долара, према подацима „Форбса“.

Објављени подаци у среду открили су детаље иначе веома затворених финансија компаније, показујући да „Спејс-Икс“ улаже милијарде долара у вештачку интелигенцију. Капитални трошкови компаније прошле године премашили су 20 милијарди долара, док је приход за 2025. износио 18,7 милијарди долара. Такође је откривено да је компанија изгубила више од 4,2 милијарде долара у прва три месеца 2026. године.

Компанија је навела и да је сегмент повезивања, који укључује сателитски интернет сервис Старлинк, најјачи стуб њеног пословања. Тај сегмент је само у периоду од јануара до краја марта 2026. донео више од 3,2 милијарде долара прихода, а током 2025. године 11,4 милијарде долара.

Иако је „Спејс-Икс“ годинама истицао мисију ширења човечанства на Марс, тај циљ је у међувремену стављен по страни, зарад изградње дата центара у орбити ради подршке експанзији вештачке интелигенције и ширења услуга Старлинка. Компанија је у фебруару преузела и Маскову фирму за вештачку интелигенцију “xAI”.

Ово обелодањивање делимично је скренуло пажњу са Масковог пораза у судском спору против OpenAI-а и његовог директора Сема Алтмана раније ове недеље. Федерална порота је, након тронедељног суђења, пресудила да Алтман и OpenAI нису одговорни за Маскове тврдње да су прекршили оснивачки договор компаније и неправедно се обогатили.

„Класични суперкомпјутери више неће бити довољни за решавање најкомплекснијих проблема модерне науке и индустрије. Будућност није замена постојећих система, већ повезивање ВИ, суперкомпјутера и квантних рачунара у јединствену инфраструктуру“, рекао је Џеј Гумбета, потпредседник ИБМ-а за квантно рачунарство.

Управо у тој вези између различитих технологија, ИБМ види нову еру рачунарства – системе способне да решавају проблеме који су данас практично недостижни.

„Највеће промене могле би се осетити у медицини и фармацији. Квантни рачунари могли би драматично да убрзају развој нових лекова и симулацију молекула, јер омогућавају прорачуне које данашњи системи не могу прецизно да изведу", каже Кенет Мерц, професор рачунарску хемију и квантно рачунарства Универзитета на Флориди.

То би, објашњавају стручњаци, могло да скрати године истраживања на свега неколико месеци - од развоја терапија до нових материјала и батерија. Да би такви системи функционисали, потребна је и нова инфраструктура. Дата центри постају срце технолошког света.

Управо ту се спајају кључне теме – ВИ, подаци, безбедност и енергија, јер како модели расту, расте и потреба за инфраструктуром која може да их подржи. Дата центри постају темељи дигиталног света, али и стратешка имовина – нешто што се штити једнако као енергетски системи. У ери у којој алгоритми доносе одлуке, поверење постаје кључно – и у људе и у технологију.

Из Америчке националне лабораторије, где је смештен један од најмоћнијих суперкомпјутера на свету, кажу да количина података и сложеност система ВИ расту толико брзо да ће будућа рачунарска инфраструктура морати да буде потпуно другачије организована.

„Будућност неће зависити само од снаге процесора, већ од способности да повежемо суперкомпјутере, ВИ и квантне системе у јединствен екосистем", изјавио је Сарп Орал, из Америчке национална лабораторија „Оак Риџ“.

Стручњаци су сагласни – државе и компаније које буду контролисале рачунарску инфраструктуру будућности, контролисаће и развој економије, медицине, енергетике и безбедности.

Истовремено, иако је више од 80 одсто младих у Србији користи, тек сваки трећи у потпуности верује информацијама које добија. Управо тај парадокс – интензивну употреба и ограничено поверење – коментарисали су у Јутарњем програму ИТ стручњака Стефана Јанчића и неурофизиолога проф. др Драгана Хрнчића.

Стефан Јанчић указује да је у свакодневном говору дошло до поједностављења и генерализације појма вештачке интелигенције.

„Дошли смо до тренутка када имамо један термин који је искоришћен за целу категорију“, објашњава и повлачи паралелу са начином на који је некада назив компаније постао глагол – „гуглати“. Данас се, додаје, појам као што је ChatGPT често користи као синоним за читав спектар различитих алата и технологија, иако је реч само о једном интерфејсу за комуникацију са великим језичким моделима.

Јанчић подсећа да поред тог алата постоји читав низ других решења – од конкурената попут Клода и Џеминија, до специјализованих платформи за претрагу.

„Сви су они на неки начин интерконектовани, али није реч о једном алату, већ о читавом екосистему“, наглашава гост Јутарњег програма. Ипак, упркос тој разноликости, корисници најчешће све подводе под један појам, што може да доведе до погрешног разумевања домета и ограничења саме технологије.

Наш мозак воли да тражи пречице и штеди енергију

Посебан аспект вештачке интелигенције је како она утиче на наше когнитивне способности, а неурофизиолог, проф. др Драган Хрнчић, истиче да је људски мозак изузетно прилагодљив и да је током еволуције развио механизме који му омогућавају да се брзо прилагођава новим условима и технологијама.

„Мозак има природну тежњу да тражи лакши пут и да штеди своју енергију“, каже др Хрнчић. Управо због тога, додаје, није изненађујуће што људи врло лако прихватају технологије које олакшавају размишљање, памћење и учење. Међутим, та погодност има и своју цену.

Хрнчић упозорава на феномен који назива „когнитивним растерећењем“, односно пребацивањем дела менталних процеса на спољне уређаје и системе.

„Неки наш меморијски хардвер дислоцирамо и премештамо ван себе“, објашњава неурофизиолог, и указује да све чешће информације више не памтимо, већ се ослањамо на то да су нам увек доступне путем технологије. Последица је, како каже, постепено смањење капацитета за интерно складиштење информација.

Истраживања, додаје, показују да таква пракса може довести и до извесног пада когнитивних способности. „Донекле постајемо когнитивно лењи“, каже Хрнчић, наглашавајући да се мозак, уместо да активно обрађује и памти податке, све више ослања на спољне изворе.

Како млади користе вештачку интелигенцију

Подаци показују да девојке чешће користе ове алате као извор здравствених и психолошких савета, док се младићи више окрећу финансијским и пословним темама. Хрнчић ту разлику објашњава друштвеним притисцима и индивидуалним осећајем несигурности.

„Помоћ тражимо у оним сферама где осећамо одређену несигурност или притисак.“ За девојке је то чешће област здравља и емоционалне подршке, док мушкарци осећају потребу да буду успешни у финансијском смислу. У оба случаја, вештачка интелигенција постаје нека врста стално доступног саветника.

„Постају наши повереници који су доступни 24 часа дневно, седам дана у недељи. Не осуђују и дају инстант одговоре“, истиче др Хрнчић. Управо та доступност и брзина одговора представљају један од кључних разлога за њихову популарност, али и потенцијални ризик ако се таквим одговорима приступа без критичког преиспитивања.

Генерација Зед је дигитално писмена

С друге стране, Јанчић наглашава да млађе генерације ипак развијају одређену врсту дигиталне писмености и критичког односа према садржајима. „Само једна трећина људи слепо верује томе што се генерише“, и напомиње да је генерација Зед у извесном смислу „еволуирала“ у односу на претходне генерације.

Он подсећа да су млади одрастали уз филтере на друштвеним мрежама, дигитално обрађене слике и све присутније манипулације садржајем, што их је научило да препознају разлику између стварног и генерисаног. „Деца могу да препознају садржај који је генерисан без да им ви дате неку назнаку“, каже Јанчић.

Управо та способност препознавања и сумње, према оцени проф. Хрнчића, представља позитиван сигнал. Он говори о развоју „дигиталног имунитета“, односно способности да се критички процењује информација и њен извор.

Епистемолошки замор и неповерење

„То је добар знак да су те генерације достигле одређени степен дигиталне зрелости“, истиче неурофизиолог. Ипак, тај процес није без последица. Стално преиспитивање, разликовање стварног од генерисаног и потреба да се провери веродостојност информација доводе до новог облика когнитивног оптерећења.

„Наш мозак долази до појачаног оптерећења да стално вага шта је реално, а шта је вештачки генерисано“, објашњава Хрнчић. Тај феномен он повезује са појмом „епистемолошког замора“, који се све чешће помиње у савременим истраживањима.

Реч је о стању у коме прекомерна изложеност информацијама и потреба за њиховом сталном провером доводе до менталног умора, али и ширих друштвених последица.

„Доводи до веће анксиозности, до одређеног цинизма у друштву и, што је јако важно, до губитка поверења“, упозорава Хрнчић.

Губитак поверења, како истиче, може имати далекосежне последице, јер представља један од темеља функционисања и технологије и друштва у целини. Уколико се свака информација доводи у питање, долази до ерозије заједничког простора знања и разумевања.

Зато Хрнчић наглашава да је кључно како се вештачка интелигенција користи – као алат или као замена за размишљање. „Ако је користимо као партнер у размишљању, она нам олакшава когнитивне процесе. Међутим, оног тренутка када престане да буде партнер, онда смо у великој опасности", истиче проф. др Драган Хрнчић на крају гостовања у Јутарњем програму.

Према речима Мијата Костића из организације "Нови трећи пут", тренутак је такав да компаније попут "Палантира", "Тесле" или "SpaceX-a" имају већу моћ него иједна фирма тог типа раније.

Невидљива граница између приватног сектора и државе, Костић истиче да се ове компаније више не баве само економијом, већ постају кључни део националних стратегија одбране.

"Граница између приватних компанија и државе постаје све невидљивија, једноставно, природан ток околности их тера да, самим тим што сарађују са државом, можда имају и неке јавно изнесене политичке ставове и манифесте", објашњава Костић.

Као конкретан пример наводи се софтвер компаније "Палантир", који у реалном времену обрађује обавештајне податке за потребе ЦИА, ФБИ, али и војски Израела и појединих европских држава.

"Ви кроз свој софтвер имате малтене приступ доношењу одлука и уопште спровођењу закона на највишим могућим нивоима у свим земљама, упозорава Костић, додајући да се иста зависност види и у сектору дронова и напредних војних технологија.

Ризик од злоупотребе података и "технолошког феудализма"

Посебан изазов представља чињеница да приватне компаније, попут оних које стоје иза "OpenAI" или друштвене мреже "Икс" (X), поседују огромне количине приватних података које грађани својевољно остављају. То отвара простор за манипулацију, али и страх држава да би ове фирме могле постати "отуђене и јаче од државе".

У том контексту, Костић помиње манифест "Технолошка република" Алекса Карпа, у којем се технолошка елита позива да се посвети државним пословима и ратној индустрији.

"Питање је да ли такав манифест води до неког технолошког феудализма, где би ти нови феудалци били власници технолошких фирми. То звучи као нешто из дистопијских филмова и као неки корпоративни техно-фашизам", наводи Костић, истичући да је највећи ризик одступање од основних демократских начела и инклузивности.

Трка са Кином као оправдање за већу моћ

Ипак, технолошки лидери своју повећану моћ често правдају потребом да Запад остане конкурентан у односу на ауторитарне режиме, пре свега Кину. Костић објашњава да се у САД, нарочито под Трамповом администрацијом, идеологија фокусира на то како престићи Кину у војно-технолошком сектору.

"Главни аргумент је да ће Кина свакако контролисати вештачку интелигенцију. Да ли је боље да то буде Кина, за коју се зна да је ауторитарна, или је боље пустити компанијама као што је 'Палантир' да оне стекну надмоћ, јер на Западу бар постоје неки видови ограничења моћи", преноси Костић аргументацију ових компанија.

Где је Европа у тој трци?

Док Америка даје "одрешене руке" техно компанијама ради националне безбедности, Европа се суочава са великим заостатком. Према Костићевим речима, Европска унија је, фокусирајући се на људска права и регулативу, запоставила инвестиције у тешку индустрију и технологију, док су Кина и Русија постале конкурентније кроз партнерство државе и приватног сектора.

На крају, остаје отворено питање које захтева укључивање академске заједнице и етичара: како ојачати технолошку одбрану, а не склизнути у тоталитарну надзорну државу којом управљају приватне корпорације?

"Можемо ли ауторитарним методама бранити демократију, то је питање за будућност", закључује Костић у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње".

Неовлашћено коришћење фотографије, гласа или целокупног идентитета познатих личности у маркетиншке сврхе постаје један од највећих изазова савременог оглашавања.

Стручњак за маркетинг и искуство потрошача Миљан Премовић истиче да је технологија омогућила експлозију злоупотреба.

„Та злоупотреба, нарочито кроз употребу ВИ технологија, има стопу раста од преко 10 пута годишње. Оно што је раније захтевало десетине хиљада долара и много времена, данас се може урадити за 50 или 100 долара и за неколико минута“, навео је Премовић.

Према његовим речима, најчешће злоупотребе долазе од појединаца или мањих група, а не од великих компанија.

„Глас је идентичан, дикција исправна, а порука коју та личност никада није изговорила користи се за продају производа. Ти канали су кратког века, али се брзо гасе и поново отварају“, објашњава он.

Правни стручњак и адвокат Драган Илић истиче да закон препознаје различите облике злоупотребе, али да се последице разликују у зависности од случаја.

„У маркетиншким случајевима реч је о грађанскоправној одговорности и накнади штете. Код јавних личности ти износи могу бити веома високи“, наводи он.

Он додаје да су и фотографија, и глас, и дигитални аватар заштићени као лични подаци.

„Око 40 одсто људи не може на прву лопту да препозна да је нешто генерисано. Зато је важно проверити извор – ко објављује садржај и да ли је поуздан. Све чешће се користе алгоритми и алати за препознавање АИ садржаја, али и сведочења и друге околности у поступку“, истиче Илић.

Иако овакве злоупотребе могу да наруше репутацију брендова, стручњак за маркетинг наводи да најчешће нису последица рада компанија, већ појединаца.

Истраживачи су у Молијеровим списима пронашли трагове његових ставова о астрологији, па се сматра да је управо та тема могла бити инспирација за његову следећу драму да није преминуо 1673. године.

„Нисам био сигуран да ли ће се људи смејати. Да ли представа написана помоћу вештачке интелигенције може бити смешна? Да ли вештачка интелигенција може имати смисао за хумор? И данас смо видели да може, и публика се смејала исто колико и када режирам Молијерову драму на веома историјски тачан начин. Тако да ми је вечерас лакнуло", изјавио је Микаел Буфар, редитељ представе и шеф позоришта „Молијер" на Сорбони.

У процесу стварања, вештачка интелигенција је генерисала око 20 верзија сваке сцене, које су потом више пута дорађиване, како би се добио историјски веродостојан сценарио. Коначни текст су затим прегледали стручњаци за књижевност.

„Овај пројекат се може сумирати у једно питање: Шта би Молијер могао написати да није преминуо? И управо са јединственим колективом научника и уметника успели смо да понудимо одговор на то питање са четири оригинална дела: текст, музика, сценографија и костими. И то је потпуно уметничко искуство са вештачком интелигенцијом, а не од стране вештачке интелигенције", рекао је Пјер-Мари Шовин, потпредседник за уметност, науку и културу на Сорбони.

Пројекат Молијер из машине покренут је 2023. године и користи француску вештачку интелигенцију Мистрал, обучену на Молијеровим делима, текстовима из његове личне библиотеке и историјским документима, како би се реплицирао језик и хумор славног писца.

За дизајн костима коришћене су и оригиналне скице Анрија Жисеја, уметника из 17. века и Молијеровог сарадника.

У фокусу овогодишње конференције није само напредак вештачке интелигенције, већ њена примена у свету у коме подаци постају највреднији ресурс. Начин на који се подаци чувају, обрађују и штите постаје кључна тачка технолошке трке.

ИБМ јасно поставља оквир: будућност ВИ не мери се само брзином модела, већ поверењем у системе.

Платформе попут Watsonx развијају се са идејом да компаније и државе задрже контролу над сопственим подацима – где се модели тренирају локално, у безбедним окружењима, без потребе да се осетљиве информације измештају ван система.

То је суштина нове фазе дигиталне економије – технолошка сувереност. У свету у коме се све чешће говори о дигиталним границама, подаци постају питање националне безбедности. Државе и компаније траже решења која омогућавају да се ВИ користи, али без одрицања од контроле.

„Ово више није фаза експериментисања. Вештачка интелигенција постаје стварна пословна алатка и управо је то оно чиме се бавимо – примена у бизнису. Стварамо алате ВИ да служе конкретним потребама компаније, да буде безбедан, контролисан, да штити податке и да у многим случајевима буде локални, односно суверени систем. Управо зато инвестирамо и у Србији – како би подаци остали унутар земље, у складу са прописима и државним регулативама. Видимо велику заинтересованост Србије да прати развој западних земља у области нових технологија и иде у корак са светом“, рекао је Томас Кристијансен испед ИБМ.

„Критична инфраструктура у којој се чува нешто што је можда и најважније, а то су подаци. Наравно, не треба занемарити струју, воду и друге критичне инфраструктуре, али се дата центри дефинитивно сврставају у ту област. Добро је да Србија има свој дата центар и има инфраструктуру за развој суверенитета. Суверенитет – војни, политички али и дигитални има важну улогу у самосталности и сигурности земље”, рекао је Данило Савић, директор у “Data cloud technology”

Истовремено, овде се говори и о следећој технолошкој револуцији – квантном рачунарству. ИБМ већ деценију развија системе који обећавају да ће променити начин на који решавамо проблеме које класични рачунари не могу да обраде. У контексту безбедности, то је двоструки изазов: квантни рачунари могу разбити постојеће енкрипције, али и створити нове, готово непробојне системе заштите.

Управо ту се спајају све кључне теме – ВИ, подаци, безбедност и енергија. Јер како модели расту, расте и потреба за инфраструктуром која може да их подржи. Дата центри постају темељи дигиталног света, али и стратешка имовина – нешто што се штити једнако као енергетски системи. У ери у којој алгоритми доносе одлуке, поверење постаје кључно – и у људе и у технологију. И све је више јасније да они који успеју да споје иновацију са контролом над подацима – обликоваће дигитални поредак који долази.

Сличне оптужбе, међутим, сада су запљуснуле не једног човека, него велику корпорацију, и то не било коју, већ структурно важну, "нервни систем" америчког апарата силе.

"Палантир", технолошки гигант познат по сарадњи са војним и обавештајним службама које снабдева "шпијунским" софтвером, објавио је недавно на Иксу својеврсни политички манифест од двадесет и две тачке – заправо сажетак књиге свог извршног директора Алекса Карпа под насловом "Технолошка република".

"Ако амерички маринац затражи бољу пушку, требало би да је направимо; исто важи и за софтвер", гласи кључна теза манифеста, који заговара стављање технолошке елите у службу државне и војне силе, уз презир према "декаденцији" оних који праве апликације уместо оружје.

Документ је у делу западне јавности, и у Америци и Европи, дочекан "на нож". Критичари нису бирали речи, укључујући оптужбе за "технофашизам" и квалификације попут "трабуњања супер-злочинца из стрипова" и "пародије филма Робокап".

Јесу ли те оптужбе претеране? Вероватно јесу – барем делимично. Али паралеле нису без основа, пошто се иза тешких речи крије нешто важније: стварна и убрзана тенденција ка милитаризацији ИТ индустрије која је деценијама градила имиџ слободоумног, прогресивног света.

Шта још пише у манифесту "Палантира"

Карпов манифест није уобичајена корпоративна порука, као што, узгред буди речено, ни сам Карп није обичан техно-милијардер, већ доктор неокласичне друштвене теорије са Универзитета Гете у Франкфурту.

На првом месту, компанија сматра обавезу према војсци и одбрани важнијом од захтева тржишта: "Силицијумска долина има морални дуг према земљи која је омогућила њен успон. Инжењерска елита Силицијумске долине има јасну обавезу да учествује у одбрани нације", гласи тачка број 1.

Карп окривљује своје колеге не због милитаризма, него због недовољног милитаризма: "Морамо се побунити против тираније апликација", пише Карп, алудирајући на генерацију инжењера која је уместо за одбрану радила на апликацајама за доставу и дељење фотографија.

Међу двадесет две тачке је и директан позив на прекид послератног "кастрирања" Немачке и Јапана чији је пацифизам, сматра Карп, "театралан" и опасан по равнотежу моћи.

Али Карп иде још даље. Његова визија тиче се саме архитектуре глобалне моћи: "Атомско доба се завршава. Једно доба одвраћања, атомско доба, завршава се, а нова ера одвраћања изграђеног на вештачкој интелигенцији треба да почне."

И док се у технолошком сектору још увек воде дебате о етици употребе ВИ као оружја, манифест их унапред одбацује: противници Запада "неће чекати да би се упустили у театралне расправе о оправданости развоја технологија са кључним војним применама. Они ће напредовати."

Рангирање култура и заштита западне цивилизације

А за оне који у дипломатији и даље виде поуздано политичко оруђе, Карп има јасну поруку: "Границе меке моћи, саме узвишене реторике, разоткривене су. Способност слободних и демократских друштава да победе захтева нешто више од моралних апела. Захтева тврду моћ, а тврда моћ у овом веку биће изграђена на софтверу."

Посебно лоше звучи наратив о заштити западне цивилизације уз рангирање култура: "Неке су произвеле кључне цивилизацијске тековине; друге су остале дисфункционалне и регресивне", пише Палантир, позивајући на отпор "шупљем плурализму".

Опенхајмер за вештачку интелигенцију

У делу западне јавности, политичари, новинари, интелектуалци упозорили су да манифест открива опасну идеолошку агенду, која превазилази пословни интерес.

Он продаје ватру и назива то заштитом од пожара, гласила би укратко суштина критика упућених "Палантиру".

Карп заправо покушава да постане нека врста савременог Опенхајмера за вештачку интелигенцију – научник са свешћу о историјским последицама, само у обрнутом смеру: уместо да жали због улоге у изградњи оружја, он ту улогу активно заговара.

На Западу ништа ново

Није новост да војска и ИТ индустрија сарађују – уосталом, Интернет је рођен у лабораторијама Пентагона.

Међутим, данас присуствујемо радикалној инверзији процеса. Док је некада држава развијала технологију која би потом била комерцијализована, данас приватне корпорације диктирају напредак.

Као и "Палантир", низ других компанија из Силицијумске долине деценијама је финансиран преко In-Q-Tel, инвестиционог фонда ЦИА основаног управо да би обезбедио проток технолошких иновација ка обавештајним службама.

Војно-дигитални комплекс

Скоро свака велика америчка технолошка компанија данас је дубоко интегрисана у тамошњи “војно-дигитални комплекс“, посебно у време употребе ВИ у рату. (OpenAI, "Антропик“, Гугл, xAI).

Занимљив случај, симболички веома значајан, привукао је пажњу прошле године, када су директори великих технолошких компанија постали потпуковници америчке војске.

Уместо имиџа "кул момка" из Силицијумске долине – прогресивног, отвореног, забринутог за будућност човечанства – расте фигура технократе у цивилу, сада и у униформи.

У таквим околностима, чак је и иранска теократија успела да уздрма традиционални пропагандни примат Вашингтона и да цртане филмове, направљене помоћу ВИ, на друштвеним мрежама претвори у светску сензацију.

Мека vs тврда моћ: То је била грешка

Све то не би требало посматрати изоловано од ширег политичког контекста, у којем је упадљив ослонац САД на голу силу и отклон од концепта меке моћи (развојна и хуманитарна помоћ, популарна култура, мултилатерализам), који су иначе Американци и осмислили.

Потпредседник САД Џеј ди Венс отворено је прошле године рекао да је Америка у претходним деценијама "заменила тврду моћ меком" и да је то била грешка.

Будућност која се не ствара у Белој кући и Конгресу

На крају, вероватно је најважније погледати у будућност и напоменути да ставови корпорација попут "Палантира" и других представника великог бизниса нису везани за изборне циклусе и промене на челу Беле куће, већ за дугорочне пословне интересе, пре свега у светлу све јаче кинеске и конкуренције других привреда у свету.

Тако да њихове поруке треба видети као дугорочну и дубинску тенденцију, у историји већ виђену, и зато злослутну – јер када се споје интереси крупног капитала и војне машинерије, дипломатија постаје сувишан трошак, а рат логична "инвестиција".

Grand Theft Auto VI – најскупља игра у историји

Ниједна игра у историји није била ишчекивана као Grand Theft Auto VI.

Након више од деценије од претходног наставка, студио Rockstar Games после неколико одлагања коначно је зацементирао датум изласка њиховог најамбициознијег пројекта – 19. новембар 2026. године.

GTA VI ће уједно према бројним наводима бити и најскупља видео-игра икада пошто постоје информације да је развијање коштало између две и по и пет милијарди долара.

Ово значи да прављење ове игре коштало више од изградње највише зграде на свету (1,5 милијарде долара) и прављења Б-2 бомбардера (2 милијарде по комаду).

Игра нас враћа у фиктивну државу Леониду, инспирисану Флоридом, са модерном верзијом Вајс Ситија у центру дешавања.

Мапа ће бити већа у односу на пети део, али ће се разлика највише приметити у интеракцијама са окружењем.

Свет ће бити гушћи и сложенији, са више флоре и фауне, а према информацијама које су исцуреле, играчи ће моћи да уђу у више од чак 700 зграда.

По први пут у серијалу, причу ће носити женски и мушки протагонисти, Лусија и Џејсон, чији ће се криминални подухвати одвијати у свету који сатирично приказује савремену америчку културу.

Иако је првобитно планиран за 2025. годину, развојни тим је неколико пута одлагао датум како би испоручио производ који ће задовољити астрономска очекивања публике.

Fable – бајке, магија и могућност слободног избора

После дуге паузе, једна од најхваљенијих фантастичних игара враћа се у потпуно новом руху.

Нови Fable, који развија Playground Games, студио познат по серијалу Forza Horizon, представља потпуни рестарт франшизе.

Радња је смештена у магични свет Албиона, који је задржао бајковиту атмосферу, али је значајно модернизован и проширен у односу на претходне делове.

Играч преузима улогу новог хероја, чији живот почиње у малом селу, да би се након трагичног догађаја и временског скока претворио у путовање кроз свет пун опасности, тајни и различитих избора.

За разлику од ранијих игара, нова Fable не ослања се на класичну поделу добра и зла, већ ће играч кроз репутацију и последице поступака градити сложенију личност.

Систем реагује на сваког играча појединачно, а одлуке остављају трајан траг на заједнице, градове и односе са неигривим карактерима.

Иако доноси нову причу и савремени приступ, игра задржава препознатљив дух серијала – бајковитост, британски хумор и жив свет који није црно-бео.

Први пут ће игра изаћи на неку Сонијеву конзолу (PlayStation 5), што представља преседан за ову франшизу.

Assassin's Creed Black Flag Resynced – Пиратска епопеја у новом руху

Многи фанови сматрају да је Black Flag из 2013. године врхунац Assassin's Creed серијала, а Ubisoft, који све више тоне у финансијске проблеме својим лошим одлукама одлучио је да овом класику подари нови живот.

Assassin's Creed Black Flag Resynced није класично освежење графике, већ потпуно нова игра изграђена на најновијем Anvil енџину.

У центру пажње је поново харизматични пирата Едвард Кенвеј, али овога пута уз значајна побољшања.

Стелт механике су прерађене, свет је гушћи и интерактивнији, борба је постала динамичнија, паркур флуиднији, брод Џекдо добио нова унапређења, док мисије праћења више неће изазивати нервне сломове јер грешке не резултирају враћањем на почетак.

Поред тога, додати су нови наративни правци за познате ликове попут Црнобрадог, као и нови официри и чланови посаде које играчи сада могу сами да регрутују.

007 First Light – Рађaње легенде

Ко је био Џејмс Бонд пре него што је постао агент 007?

На то питање одговара IO Interactive, студио који стоји иза хваљеног Hitman серијала.

Њихова нова игра, 007 First Light, заказана је за 27. мај 2026. године и доноси оригиналну причу о пореклу најпознатијег светског шпијуна.

Игра прати младог Бонда, коме је глас и покрете подарио глумац Патрик Гибсон, током његове обуке у MI6 програму, где тек треба да заслужи своју „дозволу за убијање“.

Очекује нас спој акције, шуњања, напредних геџета и узбудљивих јурњава аутомобилима, све упаковано у препознатљив стил IO Interactive-а, који комбинује нивое са филмском нарацијом.

У улози главног негативца наћи ће се музичар Лени Кравиц, који ће позајмити глас лику по имену Бома.

Занимљиво је да је попут филмова о Џејмсу Бонду, велики фокус био на адекватној музици, па насловну песму First light пева Лана дел Реј.

Gears of War: E-Day – Почетак краја

Након експеримената са отворенијом структуром у претходним наставцима, серијал Gears of War се враћа својим препознатљивим коренима.

Gears of War: E-Day доноси преднаставак чија је радња смештена 14 година пре догађаја из прве игре, на сам дан када су се чудовишта Локуст први пут појавила на површини планете Сера, означивши почетак рата за опстанак човечанства.

Маркус Феникс и Дом Сантијаго се боре да преживе, док се свет око њих урушава под налетом изненадне инвазије.

Студио The Coalition најављује повратак мрачној и клаустрофобичној атмосфери оригинала, уз линеарније и интензивније искуство снажно усмерено на причу и емоционални набој.

Покретана у Unreal Engine 5, игра би требало да донесе значајан технички искорак, са реалистичнијим окружењем, детаљнијим моделима ликова и динамичнијим приказом разарања.

State of Decay 3 – Преживљавање у свету зомбија

Истрага обухвата рад алгоритама платформе Икс због сумњи на мешање у политичке процесе у Француској, као и ширење сексуално експлицитних „дипфејк“ садржаја и других спорних материјала генерисаних путем Грока.

„Дипфејк“ садржаји су дигитално манипулисани видео, аудио или слике у којима се помоћу вештачке интелигенције реалистички мења нечији изглед или глас.

Маск је раније одбацио оптужбе, оценивши поступак као „политички мотивисану кривичну истрагу“.

Француске власти покренуле су истрагу након упозорења једног посланика да би алгоритми платформе могли бити пристрасни или манипулисани, чиме би се утицало на јавну дебату и омогућило страно мешање.

Поступак је додатно проширен после навода да је Грок генерисао садржаје који негирају Холокауст, што је у Француској кривично дело, као и сексуално експлицитне „дипфејк“ снимке.

Тужилаштво сада испитује могуће саучесништво у поседовању и дистрибуцији материјала који укључују сексуално злостављање деце, ширење експлицитних садржаја, негирање злочина против човечности и манипулацију аутоматизованим системима података у оквиру организоване групе.

Грок је изазвао међународне реакције почетком године након што је, према подацима организације Центар за борбу против дигиталне мржње, за 11 дана генерисао око три милиона спорних слика, укључујући и оне које приказују малолетнике.

Након критика, платформа Икс ограничила је део функција за генерисање слика.

Француски истражитељи су у фебруару претресли канцеларије компаније у Паризу, а запослени су позвани да сведоче крајем априла.

Тужилаштво је навело да ће истрага бити настављена без обзира на то да ли се позвани одазову.

И Европска унија је у јануару покренула посебну истрагу против платформе Икс због спорних садржаја, док је британски регулатор за заштиту података у фебруару отворио засебан поступак против компанија Икс због забринутости у вези са заштитом личних података.

Александар Линц Ђорђевић, директор у Data Science Conference каже да је проблем са Европом што се тотално технолошки подредила Америци.

„Немамо ниједног хајперскејлера нашег, значи особе које може да чува податке, да ради обраду података на великом нивоу, масовном и брзом нивоу. Тако да користимо америчке компаније због тога. Зашто користимо? Зато што њихова технологија заиста јесте најнапреднија", сматра Линц Ђорђевић.

Међутим, није у питању само развој. Проблем је и што се подаци на територији Европе налазе у дата центрима чији су власници корпорације из Сједињених Држава. Споран је и амерички закон о приступу тим подацима.

„Оно што заправо америчка држава има право, она може екстериторијално да тражи од америчких компанија да јој доставе податке. Шта то значи? То значи да ако Амазон има своје сервере у Немачкој, она може да тражи од Амазона да јој достави, достави преко Cloud Act-а да јој достави те податке", објашњава Линц Ђорђевић.

Везе високе технологије и високе политике

Да висока политика и висока технологија иду руку под руку, одавно није тајна.

Милош Вукелић, научни сарадник ФПН-а у Београду наводи сведочење првог човека „Мете" и оснивача Фејсбука.

„У пракси то даље значи, рецимо, имали смо сведочење Марка Закерберга у поткасту код Џоа Рогана, рекао је да нема технологије у САД која није на неки начин повезана са америчким безбедносним структурама и да увек подразумевамо, чак и када користимо ове најсигурније апликације попут, попут Whats App-а или Сигнала за дописивање, који би требало да имају ту додатну заштиту енкрипције, да подразумевамо да заправо ултимативно САД безбедносни системи имају приступ тим системима", навео је Вукелић.

Једна кључна препрека пред ЕУ

Пред Европском унијом су бројне препреке. Кључна је, међутим, финансијска моћ, која је у Америци и Кини концентрисана, док је Европа разједињена.

Милош Вукелић објашњава да ЕУ нема ризични, полуризични капитал који је на једном месту, који може да се уложи, који је неопходан за ту врсту скока, који Сједињене Америчке Државе све време заправо имају.

„Имају тај капитал и он је концентрисан на америчким берзама и велики део новца лако се прелије у Сједињене Америчке Државе из целог света који се опет инвестира у ове компаније које имају брзи раст и тако даље. У Европи имате дезинтегрисано тржиште капитала, што је онако мало парадоксално будући да причамо о јединственом европском тржишту", истакао је Вукелић.

Највећа замерка Европској унији

У свету технологије важи да „Америка иновира, Кина копира, а Европа регулише". Превише прописа и бирократије - то је највећа замерка коју Европској унији упућују бизнисмени, а све чешће и политичари.

Александар Линц Ђорђевић сматра да Америка има много више иновација него што Европа може и да замисли, а да Америка не може да замисли тај ниво регулације које је Европа спремна да донесе".

„Мислим да је јако битно да негде у будућности, и то што можда јесте био на један другачији начин позив за то, да се заиста на неки начин са те стране Европа окрене да креира мало и своја решења, а не само да купује од других зато што креирање решења ствара једну тотално нову лепезу могућности", рекао је Линц Ђорђевић.

ЕУ не седи скрштених руку

Европска унија и државе чланице ипак не седе скрштених руку. Усвојен је низ закона и одлука који постављају правила игре за дигитално тржиште, заштиту података и изградњу домаће инфраструктуре.

Осим тога, у Холандији се налази АСМЛ, кључна фабрика у ланцу производње најнапреднијих чипова, једина таква у свету.

Дигитални суверенитет постао је приоритет и у Србији. Инсталирају се нови суперкомпјутери, најављена је изградња нових дата центара, као и развој домаћег модела вештачке интелигенције.

На први поглед, Galaxy S26 Ultra задржава препознатљив идентитет своје серије. Велики екран врхунског квалитета, робустан дизајн и фокус на премијум искуство остају константа. Међутим, оно што га разликује од претходних генерација није толико видљиво споља колико у начину на који комбинује хардвер и софтвер. Овај модел не покушава да импресионира само снагом, већ и способношћу да ту снагу користи на интелигентан начин.

Камера – зум, ноћ и АИ асистенција

Камера је и даље један од најјачих адута овог телефона. Главни сензор високе резолуције доноси изузетно детаљне фотографије, са израженим динамичким опсегом и добрим понашањем у различитим светлосним условима.

Ноћна фотографија је унапређена, па резултати делују природније него раније. Телефото системи омогућавају озбиљан зум, што овај уређај и даље издваја у односу на већину конкуренције. Ипак, камера није без мана: повремене разлике у приказу боја између сензора, као и агресивна софтверска обрада, могу утицати на финалну фотографију, нарочито у захтевнијим условима. Упркос томе, целокупан утисак остаје веома позитиван – реч је о једној од најсвестранијих камера на тржишту.

Посебан акценат стављен је на стабилизацију слике, која је сада додатно унапређена комбинацијом оптичких и софтверских решења. Резултат су мирнији видео-записи чак и у покрету, али и оштрије фотографије у слабијем осветљењу, где је стабилност кључна.

Управо ту долази до изражаја и нова генерација софтверске обраде, која у реалном времену „поправља” кадар, предвиђа покрет и смањује замућење. Нова Ultra стиже и са APV кодек кодеком, што је Samsung-ов одговор на Apple ProRes формат снимања.

Перформансе које прате АИ еру

Испод кућишта налази се најновија генерација процесора, која омогућава изузетно течан рад у готово свим ситуацијама. Било да је реч о свакодневном коришћењу, мултитаскингу или захтевним апликацијама и играма, телефон делује брзо, стабилно и поуздано. Оно што посебно долази до изражаја јесте оптимизација – нема прегревања нити пада перформанси чак ни при дужем оптерећењу.

У том смислу, Samsung Galaxy S26 Ultra не представља само моћан уређај, већ и платформу способну да подржи све комплексније функције које долазе са развојем вештачке интелигенције.

Док су модели S26 и S26 Plus у Европи добили Exynos чипсет, Ultra верзија и даље користи најновији Qualcomm Snapdragon 8 Elite Gen 5. Samsung је додатно унапредио систем хлађења, па Ultra сада има највећу комору за испаравање коју је компанија икада уградила у један уређај.

Батерија – поуздана, не и неисцрпна

Батерија је остала иста као прошле године и има капацитет од 5000 mAh. Иако тај капацитет на папиру не одскаче значајно, оптимизација система омогућава целодневно коришћење без потребе за додатним пуњењем. У реалним условима, телефон без проблема издржава интензиван рад, док брзо пуњење омогућава да се за релативно кратко време поврати велики део капацитета.

Пуњење је коначно унапређено, па сада достиже до 60 W, што омогућава да батерија достигне више од 50 одсто за око 15 минута, односно преко 80 одсто за око пола сата. Бежично пуњење подржано је снагом до 25 W.

АИ иза сваког потеза

Ипак, најзанимљивији део овог модела није ни камера, ни процесор, ни батерија већ начин на који су сви ти елементи повезани кроз софтвер и AI функције. Samsung јасно ставља акценат на вештачку интелигенцију као кључну компоненту корисничког искуства.

Телефон нуди низ функција које аутоматизују задатке, унапређују фотографије и помажу у свакодневној организацији. Гласовни асистенти, паметни предлози и алати за обраду садржаја све више преузимају улогу „дигиталног сарадника”, а не само алата. Међутим, утисак је да овај сегмент и даље тражи своју пуну зрелост. Док неке функције заиста олакшавају свакодневицу, друге делују као концепти који тек треба да достигну свој пуни потенцијал.

Екран који чува приватност на нивоу пиксела

Један од најупечатљивијих технолошких искорака је интегрисани Privacy Display. За разлику од ранијих решења са фолијама које нарушавају квалитет слике, заштита је сада уграђена директно у екран.

Контролом расипања светлости по пикселима, садржај остаје јасан кориснику, док из бочног угла постаје затамњен и тешко читљив. Оно што овај систем чини супериорним јесте његова дубока интеграција са софтвером. Функција Partial Screen Privacy може интелигентно да ограничи видљивост самоискачућих нотификација, док Maximum Privacy Protection скрива комплетан садржај ради максималне дискреције.

Између будућности и свакодневице

Samsung Galaxy S26 Ultra није телефон који доноси револуцију преко ноћи, већ уређај који показује како изгледа зрела фаза једне технолошке ере. Његова снага није само у камери, процесору или батерији, већ у начину на који све те компоненте раде заједно. Samsung овде јасно ставља акценат на вештачку интелигенцију и корисничко искуство, покушавајући да телефон претвори у дигиталног асистента, а не само у алат.

Иновације попут напредне стабилизације и интегрисаног Privacy Display-а показују да се пажња све више помера ка практичним детаљима који мењају свакодневну употребу. У ривалству са iPhone линијом, Galaxy S26 Ultra остаје озбиљан кандидат за врх премијум сегмента. На крају, можда није питање који је телефон бољи, већ ко успева да боље предвиди како ћемо технологију користити сутра.

„Имамо заједницки циљ да кроз превенцију ублажимо штету која може настати, али и да омогућимо да деца имају користи из онога што дигитални провајдери обезбеђују за њих. Кроз ову декларацију успостављамо стандарде, доносимо доказане праксе“, наглашава Дејана Костадинов, директорка канцеларије Уницефа у Србији.

Технолошки напредак не може се зауставити, али може да се контролише.

„Годинама уназад се залажемо кроз нашу платформу Бољи онлајне да пружимо адекватну подршку у савладавању свих изазова у том свету. Дакле, и деци и младима, али и њиховим родитељима и наставницима, као и свим осталим актерима друштва“, наводи Ана Борош Тадић, представница компаније А1.

„Ми у 'Јетелу' се овом темом стратешки бавимо, поготово што се тиче безбедног интернета, како за децу тако и едукације њихових родитеља и наставника. Такође, једна од тема јесте и дигитална писменост“, напомиње Милица Бегениш, представница компаније „Јетел“.

„Сви ми имамо обавезу да нађемо начин како да заштитимо децу од штетних садржаја. Да помогнемо родитељима да прате децу и њихове активности на интернету и да нове услуге развијамо са свешћу да мора да буде тај тренутак безбедности интегрисан“, напомиње Натали Делић, представница компаније „Телеком Србија“.

Када је безбедност деце у питању, бришу се границе конкуренције и зато ће, кажу, заједно стварати дигитални свет у којем ће деца безбедно да уче, расту и забављају се.

Уместо вишедневног подешавања, корисници сада могу да креирају основу сајта за свега неколико минута, уз помоћ ВИ алата који аутоматски генеришу структуру и дизајн.

Након тога, садржај се лако прилагођава без потребе за програмирањем, што значајно скраћује пут од идеје до реализације.

Управо на том принципу заснива се модел „Веб Хостинг“ Орион телекома која обједињује све кључне елементе – од регистрације домена до саме израде сајта – на једном месту.

Важан део овог приступа је и инфраструктура „иза кулиса“. Брзи сервери, сигурносни системи и аутоматске копије података обезбеђују да сајт не буде само брз за покретање, већ и стабилан за даљи раст.

Такав модел посебно одговара малим бизнисима, фриленсерима и свима који желе да тестирају идеју без великих улагања. Уместо компликација, фокус се пребацује на садржај, понуду и кориснике.

У времену када је онлајн присуство постало неопходно, предност више нема онај са највише ресурса, већ онај ко најбрже претвори идеју у функционалан дигитални производ.

Управо ту ИБМ види будућност – у аутономним системима за складиштење података. Реч је о инфраструктури која користи вештачку интелигенцију за управљање сопственим ресурсима: аутоматски распоређује податке, убрзава приступ најважнијим информацијама, смањује потрошњу енергије и препознаје безбедносне претње у реалном времену.

Док вештачка интелигенција убрзава развој дигиталне инфраструктуре, питање складиштења података постаје једнако важно као и сама обрада информација.

Ендру Волс из ИБМ-а упозорава да дата центри више немају луксуз простора, енергије, ни времена за спор опоравак система. Како каже, будућност припада аутономним storage системима који сами управљају подацима, штеде енергију и препознају претње пре него што дође до инцидента.

„'Storage' више није само место где чувате податке. Он постаје активна линија одбране пословања и државе. Ко чува податке, чува систем“, поручује Волс.

Међутим, иза сваког модерног storage система стоји и глобални ланац снабдевања који постаје све нестабилнији. Напредни чипови, меморијски модули, ретки метали, хелијум за производњу полупроводника, али и сама логистика транспорта – све то директно утиче на цену и доступност инфраструктуре.

Кризе попут сукоба на Блиском истоку, притисака у Тајванском мореузу или поремећаја у Ормуском мореузу не утичу само на енергенте, већ и на производњу компоненти кључних за дата центре.

Када поскупи енергија, поскупљује и рад дата центара; када касне чипови, одлаже се ширење cloud инфраструктуре, када се поремете транспортни правци, расте цена целог дигиталног система. Зато storage данас није само технолошко, већ и геополитичко питање.

Посебан фокус ставља се на такозвану data resiliency – способност система да преживи напад, квар или катастрофу и да се брзо врати у функцију. У ери ransomware напада, питање више није да ли ће систем бити нападнут, већ колико брзо може да се опорави. Зато се модерни storage више не посматра као место за чување фајлова, већ као активна линија одбране пословања.

ИБМ у својим новим решењима развија концепт immutable storage – података који, једном уписани, не могу бити измењени или обрисани без посебних безбедносних процедура.

У пракси, то значи да чак и у случају успешног напада, компанија задржава „чисту” копију кључних информација и могућност брзог опоравка. У комбинацији са АИ анализом понашања система, оваква решења омогућавају да се аномалије открију пре него што постану инцидент.

Док се глобална трка за вештачком интелигенцијом убрзава, ИБМ део своје најнапредније АИ инфраструктуре доводи и у Србију. Фокус је на Државном дата центру у Крагујевцу, који постаје место где ће домаћа привреда и партнери моћи да развијају и тестирају сопствене АИ моделе. Како истиче директор продаје ИБМ-а у Србији, Горан Биочанин, циљ је да се глобална стратегија компаније пренесе и на домаће тржиште.

„Оно што је била глобална стратегија ИБМ-а желели смо да учинимо доступним и у Србији. У сарадњи са Канцеларијом за ИТ и еУправу, за месец дана биће доступна Fusion инфраструктура са Watson X платформом у дата центру у Крагујевцу, за све партнере и привреду који желе да раде са нама на развоју нових АИ модела, да испробају OpenShift и Red Hat оптимизацију“, рекао је Биочанин.

Управо такве анализе откриле су низ скривених детаља о здрављу, животу и погребним обичајима људи који су живели пре више миленијума, преноси Science Alert.

Колико је технологија напредовала и постала софистицирана када су детаљи у питању, у смислу анализе људских остатака старих више хиљада година, показују и недавни прегледи мумије који су открили да је жена, чије је тело било скенирано, преминула док је била у другом стању.

Истраживачи данас користе напредне CT (компјутеризоване томографске) скенере како би добили детаљне тродимензионалне приказе унутрашњости тела.

Ове технологије омогућавају увид у кости, органе, али и предмете који су полагани уз покојнике, без нарушавања самих остатака. 

Болести, повреде и трагови утицаја начина живота

Скенирања су показала да су многе мумије носиле трагове болести које су и данас препознатљиве.

Међу откривеним здравственим проблемима налазе се артритис, повреде кичме, зубни проблеми, па чак и знаци анемије код деце.

У појединим случајевима, научници су уочили и оштећења настала током живота, што указује на повреде или хроничне болове.

На пример, код једне мумије уочен је колапс пршљена у доњем делу леђа, што указује да је особа вероватно трпела болове сличне онима од којих пате савремени људи. 

Ови налази, како истичу истраживачи, показују да се основни здравствени проблеми људи нису значајно променили током хиљада година

Поред здравственог стања, скенирања су открила и бројне предмете сакривене унутар мистериозних завоја.

Древни Египћани често су уз покојнике полагали амулете, новчиће и друге драгоцености, верујући да ће им бити потребни у загробном животу.

У неким случајевима, ови предмети су распоређени унутар самог тела или између слојева тканине, што указује на сложене и симболички важне погребне ритуале.

Технологија која мења археологију

Када је 1965. године основан Музеј медицинске историје Семелвајс у оквиру Јавног колекцијског центра Мађарског националног музеја у Будимпешти, добио је бројне древне египатске мумије – за чије се најдубље мистерије истраживачи сада надају да ће их открити користећи ЦТ скенирање високе резолуције.

„Циљ испитивања је да се добије што прецизнија слика унутрашње структуре остатака, евентуалних абнормалности и техника чувања", наводе у Музеју.

Иначе, сличне технологије анализа научници су користили и за недеструктивна, неинвазивна испитивања разних узорака, укључујући древне фосиле, нежне мозгове инсеката, па чак и метеорит који је потекао са Марса, подсетила је радиолог Иболика Дудаш из Центра за медицинско снимање Универзитета Семелвајс.

Сада Дудаш и њене колеге користе најновији ЦТ скенер, опремљен најсавременијим детектором бројања фотона, како би сазнали више о мистериозним мумијама Музеја.

„Остатке је претходно прегледао истраживачки тим“, објашњава кустоскиња музејске колекције, Кристина Шефер и додаје: „Ипак, тренутне слике пружају детаљнији преглед него било када раније и очекује се да ће донети нове, научно валидне налазе у вези са остацима који су деценијама сачувани у колекцији".

Шест музејских мумија је датирано угљеником, али само три су дале поуздане резултате. Најстарија од њих датира између 401. и 259. године пре нове ере, али су Египћани мумифицирали своје мртве и неколико миленијума пре тога.

Прецизне реконструкције и модели

Савремене методе снимања, укључујући CT и 3D реконструкције, омогућавају научницима да анализирају мумије слој по слој, као да их „дигитално одмотавају“.

Овакав приступ представља огроман напредак у односу на раније праксе, када су мумије често физички отваране, што је доводило до неповратног губитка података.

Данас је могуће створити прецизне дигиталне моделе костију и органа, па чак и реконструисати чак и изглед лица.

Истраживачи наглашавају да овакве анализе не само да продубљују разумевање древних цивилизација, већ и повезују прошлост и садашњост, показујући да су људи пре више хиљада година делили исте здравствене изазове и животне приче као и ми данас.

На MIXX наградама 2026 биће додељене награде у 12 категорија, међу којима је и пет нових: "Social Media – Always On", "Social Media Campaign", "Best Long Form Video", "Best TikTok" и "Advanced Creative/tech use of AI".

Ове године чланови жирија су: Богдан Шпањевић, NextGame, Андреа Баба, Инфлуенсер Менаџер, Маја Грбовић, Идеа маркети, Вера Аћимовић, Лео Белгрејд, Јана Савић Растовац, McCann Београд, Милена Максић, Ovation BBDO, Ђорђе Јовановић, Јетел банка, Јована Петровић, L’Oreal, Дамир Дураки, Концерн Бамби, Игор Грмуша, Планета Спорт, Марија Шућур, Teads и Горан Јанкулоски, Жишка, који је председник жирија.

Учесници треба да обрате посебну пажњу на систем оцењивања који је структуриран кроз четири кључна сегмента – стратегију, егзекуцију, креативност и резултате, при чему сваки сегмент носи по 25 одсто укупне оцене. Стручни жири гарантоваће објективну процену свих пријављених радова. Свака пријава захтева и образложење.

Пријаве се врше искључиво кроз онлине платформу на сајту mixx.rs. Додела MIXX награда је 5. јуна, у оквиру конференције Digital Day која се ове године одржава 4. и 5. јуна под слоганом "All That Matters".