Јутјуб, Пинтерест, Спотифај и друге платформе настоје да ограниче количину нежељеног садржаја насталог уз помоћ вештачке интелигенције који њихови корисници виде.

Ипак, Линкдин је посебно тешко погођен овим проблемом. Прелиставање те професионалне друштвене мреже почетком ове године могло је да значи непрекидно излагање списковима са ставкама истакнутим емоџијима, помињању „Б2Б продаје“ и позивима корисницима да запрате профил или оставе коментар како би сазнали више.

Извештај истраживачке компаније „Панграм“, која прати садржај генерисан вештачком интелигенцијом на интернету, објављен у јулу, показао је да је више од 40 одсто дугачких објава на тој платформи настало уз помоћ вештачке интелигенције.

Поређења ради, тај удео износи око 30 одсто на мрежама Икс и Медијум, док је на Редиту и Сабстеку још мањи.

Због тога Линкдин сада појачава борбу против неквалитетног садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом.

„Знам да мислите да радите праву ствар када објавите савршено структурисан списак са ставкама и упечатљивим уводом на врху, као и да сте послушали све савете које су вам дали Линкдинови саветници широм интернета“, рекао је у интервјуу за Си-Ен-Ен главни уредник Линкдина, Ден Рот, који руководи стратегијом објављивања садржаја на тој платформи. „Али оно што заиста функционише јесте да звучите људски.“

У томе има ироније, с обзиром на то да је власник Линкдина „Мајкрософт“. Тај технолошки гигант подстиче људе да усвајају његове алате вештачке интелигенције за све, од писања до програмирања, а истовремено се суочава са снажном конкуренцијом компанија као што су „ОпенАИ“ и „Антропик“.

Линкдин је раније нудио алате вештачке интелигенције за уређивање и преправљање објава, али је недавно смањио обим тих услуга.

Све звучи исто

Међутим, неквалитетне објаве настале уз помоћ вештачке интелигенције представљају пословни проблем за Линкдин. Оне временом почињу да звуче исто, рекао је Рот.

Ако корисници буду изложени превеликом броју уопштених објава генерисаних помоћу вештачке интелигенције, уместо садржају који их заиста нечему учи или им помаже да боље разумеју професионалне контакте, Линкдин ризикује да их изгуби у корист других платформи.

Борба против неквалитетног садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом

У августу је Линкдин увео дугме које корисницима омогућава да пријаве објаву ако им делује као неквалитетан садржај генерисан вештачком интелигенцијом. Дугме је кликнуто више од милион пута током прве две недеље од увођења.

Компанија сада покушава да искористи сопствене системе вештачке интелигенције како би помогла у уклањању таквог садржаја са платформе и подсетила кориснике како да објављују текстове који звуче природно и људски.

Компанија је формирала тим који углавном чине бивши новинари и стручњаци за друштвене мреже, способни да препознају уопштен и немарно написан садржај. Они помажу у обучавању Линкдиновог модела вештачке интелигенције како би препознао како изгледају аутентичне и корисне објаве.

Ако модел процени да је нека објава неквалитетан садржај генерисан вештачком интелигенцијом, мања је вероватноћа да ће она бити приказана корисницима изван непосредне мреже контаката аутора.

„Терапија за садржај"

Важну улогу у стратегији има и тим задужен за рад са креаторима садржаја, који руководиоцима компанија, стручњацима из различитих области и другим корисницима Линкдина пружа својеврсну „терапију за садржај“.

Многи од њих навикли су на погодност коришћења вештачке интелигенције за писање објава које на први поглед делују углађено и професионално, рекао је Рот.

„Данас многи провуку текст кроз Клод, Џемини или неки други алат, објаве га на Линкдину и он прође лоше. Онда се обрате нашем тиму и питају: ’Зашто је ово прошло тако лоше?‘“, рекао је Рот.

„А најбоље што можете да урадите јесте да им вратите тај текст и питате: ’Да ли сте уживали док сте ово читали? Препознајете ли себе у овоме?‘“

Не треба све да буде савршено

Уместо тога, тим подстиче кориснике да прихвате несавршеност у својим објавама. Саветује им да, на пример, снимају видео-снимке тако што ће наслонити телефон на шољу за кафу, уместо да снимање организују у скупом студију. Такође их охрабрује да брзо напишу објаву како би покренули разговор, чак и ако њихова мисао није у потпуности заокружена.

Први резултати ових напора већ су видљиви. Захваљујући побољшањима система за откривање неквалитетног садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом, број прегледа таквих објава смањен је за 40 одсто, саопштио је Линкдин прошлог месеца.

То, међутим, не значи да је Линкдин у потпуности против употребе вештачке интелигенције, рекао је Рот, додајући да „нису сви рођени комуникатори“. Ипак, ако корисници не уређују и не прилагођавају садржај својим потребама, мања је вероватноћа да ће њихове објаве допрети до широке публике на тој платформи.

„Само покушавамо да подстакнемо људе да буду више људи“, рекао је он. „То је неопходно да би се њихов глас пробио кроз буку.“

Компанија Rockstar Games још није објавила колико је новца уложено у игру, а у јавности су се појављивале различите, непотврђене процене о трошковима који би могли да достигну чак две и по милијарде долара.

Излазак је више пута одлаган због додатног полирања игре. У међувремену, ишчекивање наслова утиче и на тржиште конзола: аналитичари очекују да би њено објављивање могло да подстакне продају PlayStation 5, иако су њихове цене већ порасле из других разлога, укључујући поскупљење меморијских чипова.

1. Џејсонова војна прошлост могла би да буде важна за причу

Џејсонова мајица америчке војске и тетоважа лобање, падобрана и натписа „Мараудер“ (Marauder) наговештавају да је служио у специјалној јединици. Назив би могао да упућује на Мерилове Мараудере (Merrill's Marauders), војну јединицу из Другог светског рата, али то још није потврђено.

У трејлеру се помиње и Норт Форт Ло, могуће место Џејсонове обуке, које се појављивало још у првој игри Grand Theft Auto. Ипак, његов одлазак из војске није био славан. „Упао сам у невоље у војсци, нисам отишао у најбољим односима“, каже Џејсон, додајући да људи попут њега не могу да добију кредите.

2. Џејсон и Лусија могли би да учествују у војнички организованим акцијама

У једној сцени Џејсон се кроз воду пробија у опреми налик оној коју користе специјалне јединице, са наочарима за ноћно осматрање и пушком са пригушивачем. Касније се појављује у хеликоптеру, са панциром и псом, што наговештава да би војничке вештине могле да му користе у криминалним акцијама.

Лусија се, у међувремену, појављује у црној тактичкој опреми и са вишецевним бацачем граната марке Шрузбери (Shrewsbury), којим гађа полицијска возила док виси са теретне мреже. У другој сцени хеликоптер преноси велики терет у сличној мрежи, па је могуће да су призори део исте мисије.

3. Једна од мисија могла би да укључује пљачку банке

Трејлер приказује трезор са запаљеним новчаницама и Лусију са косом везаном у реп. У тој сцени није са Џејсоном, већ са другим, за сада неидентификованим ликом. То наговештава да ће у пљачкама учествовати и други сарадници.

У једном призору Лусија је окружена наоружаним људима прерушеним у грађевинске раднике. Друга сцена приказује је како са аутомобила скаче на путнички авион, што подсећа на акционе секвенце из претходних игара. Трејлер уједно истиче и детаљније приказано уништавање објеката, уз стотине комадића стакла који излећу из зграде.

4. Да ли ће GTA 6 увести преваре са криптовалутама?

Изнад плаже у Вајс Ситију лети двокрилац са натписом „Дејсити коин“ (DacityCoin), што би могло да буде пародија на криптовалуте попут биткоина. Авион прати човек који испаљује ружичасти димни сигнал, али значење сцене још није познато. Могуће је да је реч о реклами за измишљену криптовалуту или наговештају неке од мисија.

Трејлер приказује и уличне трке и полицијску потеру у којој се појављује светлозелени супераутомобил Инветеро Кокет (Invetero Coquette), у тиркизно-ружичастој комбинацији боја.

5. Џејсонов почетак приче могао би да буде скроман

Пре него што се упусти у криминалне послове, Џејсон би могао да ради у Брајановој марини. У једној сцени са пријатељем Калом поправља и полира чамац „Шаса“ (Shasa), окружен пловилима и скутерима за воду.

У позадини се појављује и камион компаније „Глоуб Оил“ (Globe Oil), познате из ранијих игара GTA 4 и Chinatown Wars. У овом другом наслову њено уље могло је да се користи за прављење молотовљевих коктела, што представља још једну везу GTA 6 са претходним деловима серијала.

6. Однос Џејсона и Лусије биће важан део приче

У једној сцени Лусија пита Џејсона да ли ће све бити у реду, а он јој одговара: „Заједно смо прошли кроз све. Само морамо да издржимо.“ Њихов разговор наговештава да ће однос главних јунака бити једна од важних тема игре.

Међу њиховим познаницима је Кал, који се у трејлеру игра са змијом. Лусија се појављује и у златној хаљини, у сценама које би могле да припадају мисији на јахти и у клубу „Најн Уан Најн“ (Nine1Nine). У једном тренутку она и Џејсон скачу са крова у базен, али разлог њиховог бекства није откривен.

6. Детаљније анимације, оружје и нова музика

Трејлер открива детаљније анимације свакодневних активности, укључујући сцену у којој Џејсон и Лусија помажу једно другом током туширања. Лусија и даље носи електронску наруквицу за праћење, док друге сцене показују систем симулације знојења.

Од оружја се појављују месингани боксерски зглобници и снајперска пушка. У одразу на нишану види се хеликоптер који би могао да буде мета, док слушалица у Џејсоновом уху наговештава да би током акција могао да добија упутства од сарадника.

Трејлер прати песма Flower in a Hurricane, повезана са француским електронским дуом Justice, уз музичке утицаје групе Tame Impala, бенда King Gizzard & The Lizard Wizard и кантауторке SZA. Иако ураган још није приказан, најављено је да ће екстремни временски услови имати улогу у игри.

8. У Леониди ће бити музичара, банди и сумњивих ликова

Реперски дуо Реал Дајмз (Real Dimez), који чине Рокси и Беј-Лукс, појављује се у трејлеру као сарадник издавачке куће „Онли Ро“ (Only Raw Records), чији је власник клупски магнат Буби Ајк.

Међу потенцијално важним ликовима је и Мендез, припадник полиције Вајс Ситија, који би могао да буде један од антагониста.

Трејлер приказује и тетовиране чланове банде, као и маскиране људе који позирају са златним пушкама АК 47. Њихова улога у причи за сада није позната.

9. Раул Баутиста могао би да буде важан савезник

Искусни пљачкаш банака Раул Баутиста појављује се у сцени на градилишту компаније „Шлот констракшн“ (Schlott Construction), која се раније помињала у GTA Online. Изгледа да би могао да сарађује са Џејсоном и Лусијом.

Раул у једној сцени жваће пилетину док застрашује другог човека. Амбалажа подсећа на паковање ресторана „Клак’н Бел“ (Cluckin’ Bell), измишљеног ланца брзе хране из серијала, који је и раније био пародија на стварне ресторане попут КФЦ-а (KFC).

10. Животињски свет Леониде крије више од алигатора

Трејлер приказује игуану која прелази улицу, као и гмизавца који подсећа на комодског варана. Тај призор покреће питање да ли је реч о животињи из мочвара Леониде или о сцени повезаној са Џејсоновом војном прошлошћу.

У игри би требало да постоји и систем за откривање и бележење животиња, који би могао да подстакне играче да истражују свет изван главних мисија.

Према писању портала Global Times, реч је о првој примени робота са вештачком интелигенцијом која омогућава интеракцију са физичким окружењем у стварном научном истраживању.

Експедицију су заједнички организовали програм научноистраживачких документарних филмова портала „Ифенг“ и Кинеско удружење за научне експедиције. Истраживање је било усмерено на биодиверзитет планина Ајлао, области познате по великом броју биљних и животињских врста и захтевним теренским условима.

Робот на тешко приступачном терену

Роботски пас коришћен је за кретање кроз густе шуме, савладавање стрмих падина и приступ локацијама које су људима тешко доступне или небезбедне.

Током експедиције извиђао је путеве, помагао у посматрању биолошких врста, снимао фотографије и превозио залихе. На тај начин омогућио је истраживачима да прикупљају податке уз минимално нарушавање природног окружења, саопштила је компанија Deep Robotics, са седиштем у Хангџоуу.

Посебан изазов представљају променљиви временски услови у овој области. Падавине, магла и грмљавина, као и нагле промене температуре, захтевају опрему која може поуздано да ради у различитим условима.

У компанији наводе да је модел LYNX M20S конструисан за кретање по захтевним теренима и употребу на отвореном, укључујући услове у којима је приступ истраживачким локацијама отежан.

Примена роботских система у оваквим експедицијама омогућава научницима да истражују неприступачне пределе и прикупљају податке уз мање ометање природног окружења.

Сепаратор заснован на магнетима од ретких земних елемената, који су развили истраживачи са Универзитета Тарим у Синђангу, издваја феромагнетне материјале из песка применом сувог магнетног раздвајања.

Према истраживању тима, објављеном у часопису на кинеском језику Metal Mine, пустиња Такла Макан садржи „огромне количине феромагнетних материјала“, а раније студије процениле су да удео гвожђа у њеном песку износи око шест одсто.

„Међутим, њихова неравномерна распрострањеност и тешкоће у прикупљању спречавале су ефикасно издвајање и коришћење ових ресурса“, навели су истраживачи у раду.

Тестирање у пустињи Такла Макан, другој највећој пустињи на свету са покретним пешчаним динама и највећој пустињи у Кини, показало је да је прототип из сировог песка издвајао у просеку 0,46 одсто магнетног материјала, наводи се у раду.

Просечан укупан удео гвожђа у издвојеном магнетном материјалу износио је око 28 одсто, што указује на то да уређај „може да издваја и делимично концентрише магнетне материјале који садрже гвожђе из пустињског песка“.

Према речима истраживача, уређај омогућава издвајање минерала из пустиње уз малу потрошњу енергије. Прототип се напајао енергијом упоредивом са оном коју обезбеђује велика преносива батерија за пуњење телефона.

Користећи батерију капацитета 20.000 милиампер-часова, гусеничар тежак 4,3 килограма радио је непрекидно 12,5 сати, просечном брзином од 1,5 центиметара у секунди. При томе је задржао стабилност и приликом кретања по падинама нагиба од 20 степени.

Уређај има и уграђену соларну плочу која би могла додатно да повећа његов домет, навели су истраживачи.

Гвожђе је један од најзаступљенијих и најшире коришћених ресурса на свету. Према подацима Геолошког завода Сједињених Америчких Држава (USGS), Кина заузима четврто место у свету по резервама сирове гвоздене руде, са 17 милијарди тона. Испред ње су Аустралија са 59 милијарди тона, Русија са 35 милијарди тона и Бразил са 34 милијарде тона.

Незасита глад за гвожђем

Кина је такође заузела четврто место по производњи употребљиве руде у 2025. години, иза Аустралије, Бразила и Индије. Упркос значајним резервама гвоздене руде, Кина и даље већину својих потреба за овим ресурсом подмирује увозом.

Према кинеском истраживању, налазишта гвоздене руде у тој земљи одликују се сложеним саставом и ниским садржајем гвожђа, што доводи до ниског степена искоришћења и мање ефикасне употребе ресурса.

Истраживачи су навели да су прелиминарна испитивања показала присуство магнетних компоненти које садрже гвожђе у песку пустиње Такла Макан. Раније студије такође су указивале на то да удео гвожђа у пустињском песку износи око шест одсто.

Пустиња Такла Макан простире се на 337.600 квадратних километара, што је приближно површини Немачке.

Један од начина издвајања ових расутих минерала јесте магнетно раздвајање, поступак у којем се материјали сортирају на основу разлика у њиховим магнетним својствима.

Истраживачи су навели да традиционалне ручне методе раздвајања, попут привлачења магнетом, визуелног сортирања и испирања на основу разлика у густини, „нису погодне за екстремне услове пустињског окружења“.

Како би превазишли ове изазове, конструисали су сепаратор за суво магнетно раздвајање који користи прстен од трајних магнета од неодимијума, гвожђа и бора (NdFeB). Они сортирају песак и издвајају магнетне честице.

Кина доминира у производњи трајних магнета од NdFeB-а, најснажнијих комерцијално доступних магнета на бази ретких земних елемената. Они имају кључну улогу у производњи електричних возила и компонената за ваздухопловну индустрију.

Крајем 2023. године Кина је забранила извоз технологија за прераду ретких земних елемената, укључујући технологије неопходне за производњу трајних магнета од неодимијума, гвожђа и бора. Такође је увела строгу контролу извоза одређених врста ових магнета.

Према истраживању, уређај се креће по песку помоћу гусеничног система, док ротирајући механизам за прихват захвата песак лопатицама и убацује га у улаз који води до магнетног сепаратора.

Унутар уређаја, низ трајних магнета од NdFeB-а привлачи магнетне материјале на површину централног бубња. Док се бубањ окреће, гвожђе и други материјали прелазе у зону без магнета, одакле падају у канал за избацивање издвојеног материјала.

У међувремену, немагнетни материјали излазе кроз посебан отвор за испуштање песка.

У јуну 2025. године истраживачки тим спровео је испитивање перформанси прототипа, процењујући његову способност пењања и потрошњу енергије. Утврђено је да уређај може да пређе 18,2 метра за свака три одсто потрошеног капацитета батерије.

Анализа издвојеног магнетног материјала показала је да је укупан удео гвожђа износио око 24 одсто у једном и 32 одсто у другом од два репрезентативна узорка.

Истраживачи су навели да је садржај гвожђа у обогаћеним узорцима био „значајно већи“ него у обичним узорцима силицијумског песка. У издвојеном материјалу били су присутни и елементи попут титанијума и мангана.

„У целини посматрано, магнетни сепаратор осмишљен у овој студији може да омогући почетно издвајање и обогаћивање магнетних материјала који садрже гвожђе из пустињског песка“, навео је тим.

Истраживачи су приметили да су се резултати донекле разликовали између појединачних тестова, што би могло да буде последица неравномерне распоређености феромагнетних компоненти у песку, као и разлика у терену.

Ипак, како су истакли, „укупни трендови остали су доследни, што указује на основну стабилност процеса раздвајања код прототипа“.

Унутрашњост је осмишљена тако да возач буде у центру пажње, уз комбинацију дигиталних инструмената, физичких команди и одрживих материјала. Дизајн се ослања и на наслеђе модела 33 Stradale из 1967. године.

Концепт покреће хибридни систем са 2,9-литарским шестоцилиндричним мотором са два турбопуњача и погоном на сва четири точка. Ипак, није реч о најави конкретног серијског модела, већ о визији будућег дизајна бренда.

Из компаније најављују да ће поједини елементи новог дизајнерског правца бити примењени на теренцу чији се долазак очекује почетком 2028. године, а потом и на наследнику ђулијете у ц сегменту.

Електрични спачек за 15.000 евра

Ситроен је представио концепт 2CV, модерну електричну интерпретацију легендарног спачека, који је премијеру имао 1948. године и постао симбол приступачног аутомобила.

Нови концепт дугачак је 3,76 метара и задржава препознатљиве округле фарове, наглашене блатобране и заобљене линије оригинала. Идеја је да се понуди практичан градски аутомобил без непотребног луксуза који би повећао цену.

Према најавама, серијски модел могао би да кошта око 15.000 евра, а на тржишту се очекује 2028. године. Коначне спецификације још нису објављене, укључујући капацитет батерије, снагу електромотора и домет. Ситроен разматра и употребу јефтинијих ЛФП батерија како би задржао приступачну цену.

Посебну пажњу привлаче детаљи у кабини. Преграде у вратима обликоване су тако да у њих могу да се сместе јаја, што је омаж оригиналном Шпачеку.

Уместо класичне централне конзоле ту су преносиве корпе, док уклоњиви радио може да се користи и као преносиви звучник. Педале гаса и кочнице украшене су симболима корњаче и зеца.

Француски председник Емануел Макрон сео је за волан новог спачека, а по изразу лица и гестикулацијама чинило се да је био задовољан.

Фијат представио наследника једног од својих најомраженијих модела

Фијат је на Париском сајму аутомобила 2026. представио концепт Multiplay, модерну интерпретацију модела Мултипла. Дугачак 4,45 метара, аутомобил може да се прилагоди превозу путника или терета, захваљујући систему који омогућава промену конфигурације.

У породичном режиму предвиђено је шест седишта, док се променом распореда добија четворосед са отвореним товарним простором, налик малом пик-апу. Задњи спојлер може да послужи и као носач за два бицикла.

Кабина доноси необична решења, попут додатног седишта које може да послужи за смештај кућног љубимца, као сточић или простор за одлагање ствари. Сувозачко седиште може да се окрене према задњем делу и претвори у лежаљку испод панорамског крова.

Фијат за сада није објавио техничке податке о погону, батерији и домету. Multiplay је концепт, а није потврђено да ли ће и када добити серијску верзију.

У десетом веку, Харалд Гормсон је владао Данском, а његов необичан надимак, Плавозуби (на старонордијском Blátǫnn), највероватније је потекао од потамнелог или поквареног зуба. Његова владавина, која је трајала од око 958. до 986. године, остала је упамћена по историјском уједињењу Данске и Норвешке, али и по увођењу хришћанства, пише Би-Би-Си.

Прича о његовим подвизима уклесана је на Јелиншком камењу, монументалним споменицима који се налазе око 250 километара западно од Копенхагена. На већем камену, који је подигао сам Харалд, пише да је „освојио целу Данску и Норвешку и учинио Данце хришћанима". Овај споменик, смештен у некадашњем паганском месту сахрањивања, такође садржи један од најранијих приказа Исуса Христа у Скандинавији.

„Ово је била фаза, око двеста година након почетка викиншког доба, када је Данска почела да се уздиже као уједињена држава", наводи Адам Бак, кустос музеја Конгернес Јелинг. Како је објаснио Бак, северњаци су тада почели добро да разумеју различите облике европске политике, потенцијалне предности хришћанства и концентрацију моћи у оквиру једне државе.

Од Јелинга до Силицијумске долине

Идеја да се модерна технологија назове по средњовековном владару потекла је 1996. године од Џима Кардака, инжењера компаније „Интел“. Док је читао књигу о викинзима, Кардак је предложио "Bluetooth" као привремени назив за нову бежичну везу кратког домета.

Замисао је била јасна и симболична, јер баш као што је Харалд ујединио скандинавска племена, нова технологија је требало да споји индустрију персоналних рачунара и мобилних телефона.

Чак и препознатљиви лого ове технологије представља директан омаж викиншкој историји. Знак који данас свакодневно виђамо на екранима наших уређаја заправо је комбинација две руне из млађег футарка, Хагал и Бјаркан, које директно одговарају иницијалима Харалда Плавозубог.

Нова археолошка открића и технолошки напредак

Док се технолошки стандард непрестано развија, археолози и даље проналазе трагове Харалдове моћне државе. У јуну 2025. године, грађевински радници у Данској случајно су открили велико викиншко гробље са око тридесет гробова из друге половине 10. века, за које се верује да припада фарми племића у краљевој служби.

Поред тога, ранија открића масивне викиншке дворане и златног „Курмсун диска" изнова су покренула дебате о томе где је похрањено изгубљено благо чувеног краља.

Истовремено, технологија која носи његово име бележи импресивне искораке у дигиталном свету. Најновије верзије, попут стандарда 6.0 и 6.1, донеле су иновативну технологију која омогућава прецизно мерење удаљености између уређаја са тачношћу до нивоа центиметра.

Посебна интересна група која управља овим стандардом већ је најавила значајне промене које се очекују до 2027. године, укључујући веће брзине преноса података и коришћење виших фреквенцијских опсега од пет и шест GHz. Ова унапређења донеће још стабилнији бежични пренос звука и података, показујући како једно древно име наставља да обликује нашу свакодневицу.

„Вечерас можемо да кажемо: јагуар се вратио“, поручио је генерални директор компаније Роудон Гловер.

Нови модел одликују дугачак предњи део, ниска линија крова и велики точкови. Компанија је одустала од препознатљивих округлих фарова и традиционалног украса на хауби у облику јагуара у скоку, док је једна од најнеобичнијих карактеристика изостанак задњег стакла.

Према подацима произвођача, реч је о аеродинамички најефикаснијем аутомобилу у 104 године дугој историји бренда.

Возило покрећу три електромотора укупне снаге до 1.030 коњских снага, који омогућавају убрзање од нуле до 100 километара на час за 3,2 секунде. Процењени домет са једним пуњењем батерије износи до 724 километра.

Нови купци уместо традиционалне клијентеле

Представљање новог модела наставак је велике трансформације јагуара, започете пре готово две године променом визуелног идентитета компаније, која је изазвала бројне полемике.

Британски произвођач, који је некада био директан конкурент мерцедесу и бмв-у, последњих деценија изгубио је део тржишног утицаја. Компанија је 2008. године прешла у власништво индијске Тата моторс групе, а у међувремену су се на тржишту електричних возила наметнули нови конкуренти, попут тесле и лусида.

Јагуар је у склопу реструктурирања обуставио производњу већине досадашњих модела, одлучивши да будућност гради искључиво на електричним аутомобилима високе класе.

Аутомобилска аналитичарка Стефани Бринли из компаније Mobility global оцењује да Јагуар покушава да придобије потпуно нову групу купаца, којима традиционално схватање луксуза није пресудно.

Према њеним речима, нови модел намењен је људима који желе да свој статус и стил изразе на другачији начин.

Ризичан заокрет у тренутку успоравања продаје електричних возила

Иако је јагуар најавио да ће „type 01“ на тржиште стићи следеће године, компанија још није објавила очекиване резултате продаје.

Посебан изазов могло би да представља америчко тржиште, на којем су електрична возила прошле године чинила нешто мање од десет одсто продаје нових аутомобила.

Потражња је додатно ослабила након укидања савезних пореских олакшица за куповину електричних аутомобила, а пад продаје забележила је и тесла, највећи амерички произвођач у том сегменту.

Ипак, поједини аналитичари сматрају да би јагуар могао да оствари боље резултате у Европи и Азији, где постоји значајно тржиште луксузних електричних возила.

Главни уредник аутомобилског портала Kelly blue book Шон Такер оцењује да нови дизајн, упркос радикалним променама, представља својеврстан повратак коренима бренда.

Подсећа да је јагуар током шездесетих година прошлог века, захваљујући препознатљивим спортским аутомобилима, имао статус који је превазилазио аутомобилску индустрију и приближавао се свету моде.

Новом стратегијом јагуар улази у виши ценовни разред, у којем ће се надметати са произвођачима попут астон мартина и ферарија.

Међутим, тржиште луксузних електричних аутомобила већ је суочено са успоравањем продаје, које погађа и порше, мерцедес и лусид.

Бринлијева упозорава да представљање једног модела, без обзира на његов дизајн и техничке карактеристике, неће бити довољно за потпуни опоравак британског произвођача.

Јагуар зато планира да и сви наредни модели буду електрични, са ценама у сличном распону, чиме компанија практично напушта досадашњу позицију на тржишту и покушава да изгради нови идентитет.

Тиме Србија постаје једна од малобројних земаља која има фабрику безбедносних камера на тлу Европе и стаје у ред са државама у којима таква производња постоји, као што су Немачка, Мађарска, Пољска и Шведска. Због овог пројекта и најмодернијих технолошких решења које "The Mercury AI" примењује у производњи и коришћењу софтвера, признање је стигло у виду престижне награде у Загребу.

Тржиште видео надзора веома брзо расте јер градови, компаније и институције уграђују све више камера, све чешће са функцијама вештачке интелигенције. Производња је тренутно највећим делом у Азији.

Највећи светски произвођач је још 2016. произвео више од 55 милиона камера, а фабрика има више десетина само у Кини.

Зато је у струци све присутније питање поверења. Линија између поуздане опреме и опреме чији се интегритет не може проверити је танка. Треба знати од чега је камера направљена и шта софтвер у њој ради, укључујући и то да ли постоје функције за које корисник не зна.

Питање је довољно озбиљно да поједине државе ограничавају набавку опреме одређених произвођача, што постаје изузетно важно и све важније питање у свакој држави, поготово у Европи, у промењеним политичким околностима у свету и стратегији да ланци снабдевања више не зависе од удаљених земаља, већ да се производи праве на домаћем терену.

"The Mercury AI" се у поштовању најмодернијих стандарда истиче у региону и отуда престижна награда. Ова компанија развија и хардвер и софтвер. Софтвер заснован на вештачкој интелигенцији анализира снимак у реалном времену и, између осталог, препознаје насиље и оружје.

Са друге стране, оно што је изузетно важно за тржиште, не само Србије, региона, већ и Европе, јесте да је опрема усклађена са европским и америчким стандардима.

„Када камера надгледа простор, мора да се зна ко ју је направио и ко њоме управља. Ми правимо и софтвер и хардвер, па на то питање имамо одговор“, каже директор Марко Галић.

Софтвер не чува слике ни препознатљиве записе, већ само математичке векторске дескрипторе, у складу са GDPR-ом, те се зато производи "The Mercury AI" сматрају довољно сигурним и усклађеним са најновијим прописима, да се могу продавати на тржиштима Европе и Северне Америке.

Сигнал непрестано прелази са једног торња на други, док летелица напредује кроз ваздушни простор. Иако је изузетно користан за домаћи саобраћај, овај систем је ограничен искључиво на летове изнад копна и нуди скромније брзине преузимања података.

Две врсте технологије за везу са светом

За прекоокеанске летове користе се знатно напреднији сателитски системи. Традиционални геостационарни сателити круже на висини од скоро 36.000 километара, што узрокује велико кашњење сигнала, па сложене операције попут видео-позива углавном нису могуће.

Са друге стране, новија технологија сателита у ниској Земљиној орбити сманјује кашњење на испод 50 милисекунди и путницима омогућава брзине веће од 100 мегабита по секунди, чиме се рад на лаптопу не разликује од оног у канцеларији.

Колико кошта сигнал?

Цена приступа интернету током лета драстично варира у зависности од одабраног превозника. На многим линијама, приступ пуном интернету кошта између пет и 30 америчких долара, док неке компаније нуде бесплатно размењивање текстуалних порука. Поједини превозници имају претплатничке пакете за честе путнике који износе око 50 америчких долара месечно за неограничено коришћење.

Тренутни тренд у авио-индустрији иде ка потпуно бесплатном интернету за све путнике или барем за чланове програма лојалности. Компаније попут Џетблуа и Хавајан ерлајнса већ нуде бесплатан интернет брзог протока без скривених трошкова. Очекује се да ће ширење ових напредних мрежа приморати и остале конкуренте да прилагоде своје цене и услове приступа.

Поред директног плаћања, путници данас могу искористити разне погодности како би смањили трошкове током лета. Одређене кредитне картице за путовања нуде бесплатне пропуснице за приступ мрежи као део свог годишњег пакета.

Уз то, коришћење виртуелне приватне мреже препоручује се приликом сваког повезивања, јер авио-мреже деле исте безбедносне ризике као и било која друга незаштићена јавна тачка на земљи.

Шта се дешава са 5Г мрежом?

Европска комисија је 2022. године донела одлуку којом је авио-компанијама у ЕУ омогућено да путницима пруже приступ 5Г мрежи током лета, укључујући позиве, поруке и мобилни интернет. Ипак, те услуге још нису на располагању путницима, јер авиони појединих авио компанија нису опремљени 5Г технологијом.

За доступан интернет током летова, који се наравно наплаћује, потребно је преузети садржај који желите да гледате раније, на свом рачунару или паметном телефону.

Одабрани стартапи учествоваће на скупу GITEX AI BELGRADE 2027, који ће бити одржан од 25. до 27. маја наредне године у Београду.

Пријављивање је почело 5. октобра у 12 часова, а заинтересовани стартапи могу да се региструју преко платформе на следећем линку.

Учесници програма добиће прилику да своја технолошка решења представе међународним инвеститорима, корпоративним купцима, технолошким компанијама и представницима институција, као и да се повежу са међународном GITEX заједницом.

Програм подржава Привредна комора Србије, која ће за 100 изабраних стартапа из Југоисточне Европе покрити око 95 одсто трошкова учешћа.

Поред изложбеног простора на GITEX AI BELGRADE, учесницима ће бити доступне радионице са инвеститорима и организацијама које се баве развојем стартапа, као и организовано пословно повезивање са потенцијалним улагачима и корпоративним купцима.

Планирано је више од 500 пословних састанака, док се очекује учешће више од 700 излагача.

Одабрани стартапи моћи ће да конкуришу и за Supernova Challenge, такмичење које обухвата новчани наградни фонд и програм подршке за даљи развој пословања.

У оквиру програма SEE 100 биће уведена и посебна финтек категорија, уз подршку AIK банке. Један од финалиста добиће прилику да сарађује са техничким тимом банке, разговара са њеним највишим руководством и добије подршку за ширење пословања на међународна тржишта током 2027. и 2028. године.

Програм је отворен за стартапе из Србије, Румуније, Мађарске, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Албаније, Грчке, Бугарске и Северне Македоније.

Рок за подношење онлајн пријава је 27. новембар 2026. године у 23.59 по београдском времену.

„У почетку нисам веровао. Сви смо искусили ситуације у којима модел изнесе неку невероватну тврдњу, али је овде разлика у томе што се решење може механички проверити: практично не постоји могућност да би погрешан кључ дао смислен и историјски доследан резултат“, рекао је Черч за Лајв сајенс.

Писмо је 1809. године, на Наполеонов захтев, послао његов пасторак Ежен, вицекраљ Италије, маршалу Огисту де Мармону, који је био стациониран далеко од осталих француских трупа, на источној обали Јадранског мора. Сврха писма била је да Мармону пренесе положаје свих осталих француских и савезничких армија широм континента. Међутим, како војне тајне не би биле откривене француским непријатељима у случају да писмо буде пресретнуто, порука је била шифрована.

Черч је пронашао писмо док је тражио одговарајућу шифру коју би могао да дешифрује како би демонстрирао могућности модела GPT-6 Astra. „Могућност провере решења заправо је најтежи део, далеко тежи од генерисања могућих решења. Једноставно не можете аутоматизовати одговорност“, наводи Черч.

Према његовим речима, једина јавно доступна слика писма била је скен ниске резолуције, објављен у француском војном часопису 1969. године. Писмо садржи 155 различитих знакова, односно укупно 1.300 знакова, а шифра је хомофона, што значи да су најчешћа слова представљена са више међусобно заменљивих симбола.

Ипак, то је било довољно да GPT-6 Astra транскрибује текст и пронађе делимичну табелу историчара криптологије Данијела Танта, која претходно није била повезана са овим писмом. У њој је било објашњено значење 33 симбола, што је обухватало око трећине писма.

„Astra је сама успоставила ту везу током истраживања на интернету. Колико разумем, Тант је табелу каталогизовао као ’Code entre Eugène de Beauharnais et le Général Grammont‘, што је можда била грешка у називу (Grammont уместо Marmont?). У сваком случају, Astra је идентификовала тај пример и једноставно одлучила да покуша да га примени на ову шифру... и успело је!“, истакао је Черч.

GPT-6 је затим успешно искористио делимичну табелу како би утврдио шта представљају остали симболи и превео поруку.

„Ово је заиста занимљива примена вештачке интелигенције и освежавајуће је видети да се она користи на продуктиван начин како би се покушало доћи до веродостојног решења једне историјске мистерије“, рекао је Зак Вајт, истраживач историје на Универзитету у Портсмуту и водитељ подкаста о Наполеоновим ратовима, за Лајв сајенс.

Камен из Розете

Мајкл Роу, истраживач европске историје на Краљевском колеџу у Лондону, рекао је да су резултати „импресивни“ и да, пошто имамо приступ Наполеоновој оригиналној преписци са његовим пасторком, у којој је детаљно навео шта би шифрована порука требало да садржи, можемо са прилично великом сигурношћу да верујемо преводу Еженовог писма.

„То је помало попут Камена из Розете. Ако сте вештачку интелигенцију тестирали на овом писму, чији садржај у великој мери познајете јер се на њега упућује у другом писму, вештачка интелигенција уради своје и у суштини репродукује оно што очекујете да видите. А онда, ако потпуно исту врсту алата и методологије примените на нешто чији садржај не познајете, већа је вероватноћа да ћете веровати резултату“, појаснио је Роу за Лајв сајенс.

То, међутим, значи и да превод Еженове тајне поруке није нарочито изненадио историчаре.

„Шифрована верзија само је поновила велики део онога што се налази у том [оригиналном] писму, тако да нам, у извесном смислу, не говори ништа ново – није да открива неку велику нову информацију“, рекао је Роу.

Поред положаја трупа и њихових команданата, Еженова порука подстиче Мармона да се не плаши противника: „Када добијете наређење за марш, не смете дозволити да вас застраше неколико трупа или окупљање руље“, наводи се у недавно преведеном писму.

Према Вајтовим речима, превод ипак отвара „занимљива питања о Наполеоновом начину размишљања уочи похода на Аустрију 1809. године“. На пример, он је навео да је Наполеон у том тренутку заправо имао 60.000 војника мање на располагању него што се наводи у овом писму, као и да је изгледа био усредсређен на број војника које би Аустрија могла да пошаље у инвазију на Италију.

„Важно је да историчари сада резултате рада вештачке интелигенције поставе у шири историјски контекст тог периода“, рекао је Вајт, додајући да ће бити занимљиво видети да ли кључ који је добијен овим радом вештачке интелигенције сада може да се примени и на другу преписку.

Дешифровање кодова у кратком року

Шифре су у овом периоду биле прилично уобичајене и коришћене су за преношење осетљивих војних и дипломатских информација.

„Француски цар Наполеон Бонапарта био је приморан да користи шифре како би безбедно преносио осетљиве информације широм свог огромног царства. Увек је постојала реална могућност да писма буду пресретнута, што би потенцијално француским непријатељима пружило важне обавештајне податке о царевим плановима“, навео је Вајт.

Међутим, употреба вештачке интелигенције за разбијање оваквих шифара могла би да пружи и увид у приватне животе историјских личности.

„Шифре су се често користиле и за приватну преписку“, рекао је Роу, на пример у писмима између припадника елите који су били у ванбрачним везама.

Ова техника могла би да буде корисна и историчарима антике који проучавају документе на језицима и писмима које још не разумемо у потпуности, као и текстове написане нечитким рукописом.

„Кроз различите временске периоде, ово [вештачка интелигенција] отвара врата“, рекао је Роу.

Када је реч о овој конкретној шифри, Черч каже да она сама по себи није нарочито сложена.

„Криптографи су ово могли лако да разбију да су имали довољно времена и енергије“, сматра он. Ипак, за то би била потребна сарадња стручњака из различитих области, као и значајна количина времена и труда.

„Свака област има нерешену гомилу уских, специјализованих проблема за које стручњаци немају довољно времена да их решавају. Поука је да ће људи који буду скраћивали те спискове све чешће бити аутсајдери које је једноставно нешто заинтересовало“, рекао је Черч.

Черчев резултат потврдио је Сатоши Томокијо, инжењер за патенте и криптограф, који води интернет страницу Cryptiana, посвећену нерешеним историјским шифрама. Писмо је сада на тој страници означено као „решено“.

„Овај рад у потпуности зависи од свих истраживања која су уложена у проналажење ових шифара, утврђивање да ли су заиста нерешене, њихово стављање у контекст и тако даље, и волео бих да ти људи добију сва признања која заслужују. Ту је заправо уложен најтежи рад“, рекао је Черч, говорећи о Томокијовој интернет страници.

Реч је о прилагођеној верзији технологије PSSR (PlayStation Spectral Super Resolution), која је до сада била доступна само на моделу PS5 Pro. Њеним увођењем и стандардни PS5 добија могућност побољшања резолуције помоћу вештачке интелигенције, што омогућава јасније детаље и мање замућења у играма.

Прилагођавање могућностима стандардног PS5

За разлику од PS5 Pro, који има наменски хардвер за машинско учење, стандардни модел се ослања на оптимизације и поједностављену неуронску мрежу. Због тога нова технологија не може да пружи исти квалитет слике као напреднија верзија.

Док PS5 Pro користи хардвер способан за око 300 билиона операција у секунди у задацима побољшања графике, QSSR на стандардној конзоли додаје између 1,5 и 1,8 милисекунди на време исцртавања слике, наводе стручњаци из организације Digital Foundry. Очекује се да ће технологија углавном омогућавати приказ у резолуцији од 1440p, док је 4K карактеристичан за модел Pro.

Главни инжењер за истраживање и развој графике у Сонију Данијел Крејг објаснио је разлике у развоју игара за две конзоле.

„На PS5 Pro конзоли, програмери готово униформно избацују слику у 4K резолуцији и прилагођавају резолуцију рендеровања испод тога“, објаснио је Крејг.

Он је додао да развој игара за стандардни PS5 захтева већу флексибилност, јер програмери морају да прилагођавају резолуцију и друге графичке параметре у зависности од изабраног режима.

Прве игре са новом технологијом

Прилагођавање игара технологији QSSR требало би да буде релативно једноставно. Према речима Крејга, она представља лаку замену за игре које већ подржавају PSSR, а програмерима је потребно свега неколико дана додатног подешавања.

Сони је потврдио да ће технологија бити доступна развојним студијима који праве игре за његову платформу.

Међу првим насловима који ће подржати QSSR су Marvel's Wolverine и Ghost of Yōtei. Оба добијају ажурирања која доносе нову графичку опцију за кориснике стандардног PS5.

Увођење вештачке интелигенције у побољшање графике део је ширег тренда у индустрији видео-игара. Слична решења већ се користе на персоналним рачунарима, где омогућавају квалитетнији приказ без замене постојећег хардвера.

Сада је, са изласком ремастера, достигао нови рекорд од 114.696 истовремених играча, што је огроман скок од 258 одсто у односу на претходни месец, када је игру истовремено играло 31.959 људи.

Треба, међутим, имати у виду да су у ове бројке укључени само играчи на Стиму. Велики број играча вероватно игру игра и на конзолама „Xbox Series X/S“, „PS5“ и „Nintendo Switch 2“, као и на другим рачунарским платформама, попут „GoG-а“ и „Battle.net-а“.

Број играча би могао да настави да расте током недеље. Како се приближава викенд, више људи ће имати времена да се врати игри, а пошто је ремастер бесплатно ажурирање за све који већ поседују Witcher 3, приступ новој верзији је знатно једноставнији.

Није тешко разумети зашто је ремастер Вешца привукао толико играча. Компанија „CD Projekt Red“ унела је велики број побољшања, од графике до гејмплеја и практичних решења у игри.

Игра сада подржава и технологију „path tracing“, али је за њено коришћење потребан изузетно моћан гејминг рачунар.

Ремастер издање обухвата и основну игру са свим њеним проширењима, уз бројна техничка и визуелна побољшања.

Почетак лета прошао је готово без проблема. Сви системи су функционисали како је планирано, а Старшип је током успона послао импресивне снимке Земље из свемира.

Током прве фазе лета, доњи степен ракете, познат као Супер Хеви, обезбедио је потребан потисак, а затим се успешно одвојио од горњег степена. Потом је извео контролисани маневар и спустио се у Мексички залив.

Горњи степен наставио је ка орбити и достигао висину од око 275 километара. Тамо је успешно распоредио 26 нових Старлинк В3 сателита, намењених унапређењу глобалне интернет мреже компаније.

Квар на мотору променио план мисије

Проблеми су се појавили током наставка лета, када је отказао један од Раптор мотора на горњем степену Старшипа.

Иако је летелица пројектована тако да може да настави рад и у случају појединачног отказа, губитак мотора променио је план мисије. Контролори лета морали су да одлуче да ли да Старшип остане у орбити према првобитном плану или да се раније врати на Земљу.

План је предвиђао шест обилазака око планете и мисију која би трајала готово десет сати. Уместо тога, тим је одлучио да не ризикује и започне повратак.

Нешто више од сат времена после полетања донета је одлука о деорбитирању, па је цела мисија трајала око три сата и осам минута. Компанија је саопштила да је и поред скраћивања лета остварен основни циљ мисије, пошто су сателити успешно постављени у планирану орбиту.

Спектакуларан крај изнад Тихог океана

Повратак из орбите представља један од најтежих делова сваког свемирског лета. Летелица при уласку у атмосферу трпи огромне температуре и силе, а сваки систем мора да функционише готово савршено.

Старшип је усмерен ка планираној зони у северном делу Тихог океана. Међутим, након контакта са водом летелица се преврнула и експлодирала у великој ватреној кугли.

Иако би очување летелице у једном комаду представљало још већи успех, овакав завршетак није неочекиван за тестне летове у овој фази развоја. Контролори мисије су чак аплаузом испратили крај лета током преноса компаније „Спејс Икс“ (SpaceX).

За инжењере, међутим, најважнији део тек следи. Телеметријски подаци прикупљени током лета омогућиће тиму да детаљно анализира отказивање мотора, понашање летелице при повратку и тренутак у којем је дошло до губитка летелице.

Корак ка Месецу и Марсу

Сваки успешан пробни лет Старшипа важан је и за НАСА-ине планове. Америчка свемирска агенција користи модификовану верзију ове летелице као лунарни лендер у оквиру програма Артемис.

Према садашњем плану, астронаути би бродом Орион требало да стигну до лунарне орбите, где би прешли у Старшип, који би их затим спустио на површину Месеца.

Због тога је сваки тест овог система много више од обичне пробе ракете. Подаци прикупљени током оваквих летова треба да покажу шта функционише, али и шта још мора да буде поправљено пре него што Старшип понесе људе.

Овај лет зато представља важан корак за „Спејс Икс“: Старшип је први пут стигао до орбите и успешно обавио део задатака због којих је полетео. Истовремено, квар мотора и губитак летелице при повратку показали су колико још посла има до тренутка када ће ова огромна ракета постати потпуно оперативан систем за превоз људи и терета у свемир.

На основу тих информација систем може да направи почетну верзију сајта, са предлогом структуре, текстова и распореда елемената. Такав резултат не значи да је посао завршен.

ВИ углавном прави почетну верзију коју корисник даље прилагођава својим потребама. Ипак, промена је значајна - први корак, који је раније често захтевао ангажовање дизајнера и програмера, сада може да буде аутоматизован.

Бржи је и део процеса који се односи на инфраструктуру. Домен и хостинг могу да се региструју путем интернета, док се активација услуге обавља готово одмах након куповине.

„Функције попут ССЛ сертификата, сигурносних копија и основне заштите све чешће долазе као део стандардне хостинг понуде. Један од примера на домаћем тржишту је Орион телеком Веб Хостинг, који обједињује хостинг инфраструктуру и пратеће услуге потребне за постављање сајта“, кажу дата стручњаци домаће компаније.

То не значи да избор хостинг провајдера више није важан. За власника сајта и даље су битни локација сервера, брзина учитавања, доступност корисничке подршке, могућност проширења пакета и начин на који се решава миграција постојећег сајта.

Посебно питање је где се физички чувају подаци. За кориснике из Србије и региона локација дата центра може утицати на перформансе сајта, али и отворити питања везана за надлежност и заштиту података.

Због свега тога, промена није само у томе што се сајт може направити уз помоћ вештачке интелигенције. Мења се читав процес – од прве идеје, преко дизајна и садржаја, до хостинга и одржавања.

За једноставније пословне презентације, портфолије и информативне сајтове, оно што је некада могло да траје недељама данас може да се заврши за један дан.

Време које се раније трошило на техничке кораке све више се пребацује на оно што је и даље најважније – садржај, корисничко искуство и сврху због које је сајт направљен.

Компанија је у уторак објавила и извештај о инцидентима који су се догодили у јуну, али су обелодањени тек прошле недеље. Тада су модели ове компаније без одобрења приступили веб-сајтовима и системима аустралијске владе.

Ти инциденти, као и слични безбедносни пропусти у раду модела које су развиле велике компаније за вештачку интелигенцију, последњих недеља додатно су појачали расправу о ризицима које ова технологија носи.

Водећи стручњаци из области вештачке интелигенције, међу којима су извршни директор "OpenAI" Сем Алтман и челник компаније „Антропик“ Дарио Амодеи, позвали су индустрију да успори развој технологије због забринутости за њену безбедност.

Одлука компаније "OpenAI", о којој је први известио Волстрит џорнал, редак је случај да велики произвођач вештачке интелигенције одустане од објављивања новог модела због безбедносних разлога.

Модел није испунио очекивања у погледу „поштовања утврђених овлашћења и ограничења, као и начина на који кориснику саопштава какав је посао обавио. Желимо да будемо сигурни да је развој наших модела безбедан, без обзира на то да ли се они користе унутар компаније или их пласирамо корисницима“, рекла је Џејн.

Напредни модел „Астра“, заснован на аутономном обављању задатака, представљен је у септембру и специјализован је за сложено закључивање и самостално извршавање задатака. Његови творци тврде да је његов развој резултат „вишегодишњег истраживања и великих улагања“.

Сајбер-напади у Аустралији

Премијер Аустралије Ентони Албанезе саопштио је прошле недеље да је аутономни агент компаније "OpenAI" у јуну неовлашћено приступио веб-сајтовима и системима аустралијске владе. Стручњаци су оценили да је реч о првом познатом случају такве врсте у свету.

Албанезе је критиковао "OpenAI" зато што је аустралијску владу о инциденту обавестио путем обичног имејла, уместо да директно ступи у контакт са надлежним званичницима.

"OpenAI" је у уторак саопштио да жали због инцидента и признао да је „требало боље да поступи приликом реаговања“.

Компанија је навела да је покренула истраге чим је средином августа сазнала за инциденте и да је организације које су биле погођене обавестила у периоду од 10. до 24. септембра.

„Желели смо да надлежним институцијама доставимо детаљан извештај након завршетка истраге“, саопштила је компанија, уз напомену да је требало раније да подели прелиминарне резултате и редовно обавештава аустралијске власти о напретку истраге.

Сателит цилиндричног облика, који су стручњаци често описивали као огромну „конзерву туне", вероватно је престао да функционише пре неколико деценија и од тада је нечујно кружио око Земље.

Име је добио по чувеној глумици Фари Фосет, пратећи тадашњи обичај агенције да своје најтајније сателите назива по познатим личностима из седамдесетих и осамдесетих година прошлог века.

Летелица је недавно експлодирала изнад Земље без икаквог упозорења, а научници и војно особље још увек не могу да објасне тачан узрок.

Свемирске снаге Сједињених Држава званично су објавиле 17. септембра да је УСА 32 претрпео изненадну фрагментацију само четири дана раније. То у суштини значи да је летелица експлодирала и распала се на десетине, стотине или чак хиљаде мањих комада.

Детаљи о тачном броју смртоносних делова и окидачу за ову експлозију за сада остају потпуно непознати. Приватна компанија за праћење сателита, с2а системс, недуго затим је успела да фотографише највећи преостали део сателита на ноћном небу, потврђујући тиме озбиљност овог опасног инцидента.

Сама експлозија догодила се на висини од око 775 километара, а њене крхотине су се услед огромне брзине кретања рашириле у џиновски прстен око наше планете у року од двадесет и четири сата.

Три теорије о узроку распада

Истраживачи сада ужурбано разматрају неколико могућих објашњења за уништење ове старе војне летелице. Судари са другим сателитима или комадима свемирског отпада деценијама уназад спадају у најчешће узроке хаварија, али нико до сада није пријавио удар у неку другу познату летелицу у тој зони.

Аналитичари и астрономи обично могу да предвиде овакве катастрофалне сударе данима или недељама унапред захваљујући напредним алгоритмима, што теорију о судару са великим објектом чини изузетно мало вероватном. Међутим, увек постоји шанса да је сателит при енормној брзини погодио мали, неоткривени свемирски камен или микрометеороид који радари просто нису могли да региструју.

Друга, много шире прихваћена теорија сугерише да је сателит једноставно подлегао својој старости. Опрема лансирана крајем осамдесетих година није била дизајнирана за оволико дуг боравак у негостољубивом свемирском окружењу, а после скоро четири деценије изложености екстремним температурним разликама ниске Земљине орбите, системи су вероватно попустили.

Старе летелице носе у себи велике батерије и опасно заостало гориво. Научници истичу да је, након 38 година константног загревања услед сунчевих зрака и хлађења у Земљиној сенци, резервоар под притиском или дотрајала батеријска ћелија једноставно попустила и експлодирала изнутра.

Са друге стране, геополитичка тензија у свемиру не дозвољава истраживачима да у раној фази потпуно искључе могућност примене антисателитског оружја. Амерички секретар ваздухопловства Трој Е. Мајнк недавно је по први пут потврдио да су Сједињене Државе заиста лансирале неодређена офанзивна оружја у Земљину орбиту.

Војни аналитичари истичу да земље попут Кине и Русије већ дуже време поседују сличну, софистицирану технологију, док је Русија већ успешно демонстрирала уништавање сопственог сателита уз помоћ пројектила испаљеног са површине наше планете. Ипак, тренутно не постоји ни један конкретан доказ који указује на то да су ласерски или кинетички системи коришћени против старог НРО сателита.

Свемирски отпад и Кеслеров синдром

Без обзира на то шта је директно изазвало експлозију 'конзерве туне', стручњаци широм света сада брину искључиво због њених потенцијалних ланчаних реакција. Регион ниске Земљине орбите у којем се УСА 32 налазио дом је за најмање 200 других активних сателита, а то стратешки важно подручје је већ деценијама прилично загађено оштрим остацима из чувеног судара америчких и руских сателита који се догодио 2009. године.

Управо због тога, претња од нових смртоносних инцидената у овом делу неба постала је стварна и опипљива, нарочито зато што се тачан број новонасталих, лутајућих фрагмената још увек утврђује из ноћи у ноћ. Иако овај распад за сада није утицао на лансирање нових комерцијалних летелица и теретних мисија ка Међународној свемирској станици, дугорочни безбедносни ризици су неизбежни.

Комади свемирског отпада никада не остају трајно на истој висини. Како време пролази, слабашна али константна Земљина гравитација и атмосферски притисак почеће неминовно да вуку микроскопске и велике фрагменте све ближе нашој планети. Када стигну до нижих орбита, активне истраживачке станице попут МСС и кинеске станице Тјангонг мораће редовно да троше драгоцено гориво како би изводиле опасне маневре избегавања.

Како ниска Земљина орбита постаје све загушенија новоизграђеним и приватним летелицами, ризик од међусобних судара драстично расте, претећи да оконча савремено доба истраживања космоса. Ако се овакви фрагментациони догађаји наставе несмањеним темпом, човечанство би могло убрзо да достигне фаталну тачку без повратка познату као Кеслеров синдром, у којој огромна, ротирајућа олуја отпада у потпуности онемогућава било каква будућа лансирања.

Европска свемирска агенција (ЕСА) због тога већ увелико развија прву генерацију активних „чистача" орбите кроз мисију Клирспејс-1 (ClearSpace-1), који ће ускоро тестирати прототипове мрежа и хватаљки дизајнираних да ухвате најопасније објекте пре него што направе трајну штету на ноћном небу.

Овај подухват представља кључни корак ка остварењу визије Илона Маска о потпуној вишекратној употребљивости летелица и успостављању редовних линија ка Месецу и Марсу.

Масивна летелица без посаде достигла је висину од око 275 километара изнад површине Земље, са планом да направи шест кругова око наше планете током мисије која траје скоро десет сати.

Током успона, један од тридесет три мотора типа Раптор на потиснику Супер хеви (Super Heavy) искључио се раније него што је предвиђено, али је робусни дизајн омогућио систему да компензује губитак и настави лет.

Након одвајања ступњева, масивни доњи део ракете извео је свој повратни маневар, усмеравајући се ка контролисаном паду у воде Мексичког залива, док је горњи ступањ наставио путовање према пространствима ниске Земљине орбите. 

Трбушни скок и аеродинамички плес

Оно што Старшип издваја од свих претходних ракетних система јесте иновативан начин на који се летелица враћа кроз атмосферу. Објекат дугачак педесет метара користи технику познату као „трбушни скок". Уместо да пада вертикално ка тлу, Старшип улази у Земљину атмосферу потпуно хоризонтално, користећи своју огромну површину и четири аеродинамичка закрилца како би створио максимални отпор ваздуха.

Ова необична техника пасивно успорава летелицу, драстично смањујући њену терминалну брзину, као и укупно топлотно оптерећење на термални штит који је изграђен од хиљада црних силицијумских плочица.

Права инжењерска магија дешава се на висини од само пет стотина метара изнад тла или океана. У том тренутку, летелица пали своје моторе и изводи агресивни маневар преокрета, прелазећи из хоризонталног у усправан положај.

Овај маневар захтева савршену синхронизацију потиска мотора и померања закрилаца. Због хоризонталне оријентације током пада, погонско гориво се слива на само једну страну резервоара. Да би се спречило усисавање празног ваздуха, мотори се тада напајају из мањих резервоара који су пажљиво смештени у носу и између главних танкова.

Систем је програмиран да изведе управо овај сложени плес пре спуштања у Тихи океан западно од обала Чилеа.

Мрежа сателита и испитивање штита

Поред тестирања лета, четрнаеста мисија имала је и јасан комерцијални задатак. Ракета је носила двадесет шест сателита нове генерације, познатих као Старлинк В3, који су дизајнирани да прошире капацитет глобалне интернет мреже.

Сваки од ових сателита доноси по додатни терабајт у секунди протока, што представља револуционарно повећање у поређењу са претходним верзијама лансираним на мањим ракетама. Специјални механизам, који инжењери сликовито пореде са механичким диспензером, задужен је за постепено ослобађање сателита у вакуум свемира.

Занимљиво је да су три сателита из ове најновије групе претрпела посебне надоградње. „На њих су уграђене специјалне камере које имају задатак да скенирају топлотни штит Старшипа и шаљу слике назад оператерима", наводи се у извештају инжењера компаније.

Такви визуелни подаци су од пресудног значаја за детаљну и прецизну анализу стања керамичких плочица, јер оштећење овог заштитног омотача и даље представља један од апсолутно највећих ризика при повратку летелице кроз усијану плазму.

Кључ за Артемис и пут ка Месецу

Успех овог лета доноси огромно олакшање и америчкој свемирској агенцији. Наса је одавно изабрала модификовану верзију Старшипа за свој амбициозни програм Артемис, са примарним циљем да управо ова џиновска летелица спусти астронауте на површину Месеца први пут након више од пола века паузе.

Архитектура планиране лунарне мисије остаје изузетно сложена и захтеваће да Старшип пре пута буде напуњен додатним горивом док се још увек налази у Земљиној орбити.

Према тренутним проценама, биће неопходно лансирати и до десетак специјалних танкера у релативно кратком временском року, а све како би се обезбедиле довољне количине метана и течног кисеоника за безбедан пут до лунарног јужног пола.

Са сваким изведеним маневром, летом и спуштеним теретом, препреке ка освајању дубоког свемира постају знатно мање, док инжењери настављају да померају строге границе онога што модерна физика и механика тренутно могу да издрже у непријатељском окружењу вакуума.

Деценијама су овакве могућности остајале искључиво у домену теорије, делујући као нешто што је извучено директно из романа научне фантастике.

Неколико компанија сада увелико ради на изградњи практичних нуклеарних фузионих погонских мотора, при чему се већ достижу значајне прекретнице. Британски стартап „Пулсар фјужн“ планира да покрене демонстрациону мисију у свемиру до 2027. године, док амерички Универзитет Принстон и компанија „Хелисити спејс“ настављају сопствена истраживања на фузионим погонима.

Уколико се било који од ових напора покаже успешним, мисије широм Сунчевог система за роботе и људе могле би да буду доступне као никада до сада, претварајући човечанство у истинску свемирску врсту.
 
„Ако наставимо тренутном путањом, све што знамо о путовању у свемир промениће се у року од једне деценије", рекао је за Лајв сајенс Стефан Линтнер, извршни директор и суоснивач компаније „Хелисити спејс“.

Снага звезда у служби свемирских путовања

Нуклеарна фузија је процес у којем се два атома спајају како би формирали тежи атом, ослобађајући притом огромну енергију у облику светлости и топлоте.

Најпознатији тип фузије је процес који се одвија унутар Сунца на температурама до 15 милиона степени Целзијуса, где се атоми водоника спајају и формирају хелијум.

Ако би овај процес могао да се примени у свемиру, одједном бисмо имали идеално средство за покретање летелица. Што је још важније, у вакууму се не јављају исти проблеми са одржавањем супертопле плазме као на Земљи. Плазма се може испаљивати из летелице, пружајући стабилан потисак који може убрзати брод до огромних брзина у свемиру без трења.

„Фузиони погон је у неким аспектима тежи, а у неким лакши од производње енергије на Земљи", истакла је Бхувана Сринивасан, професорка аеронаутике на Универзитету у Вашингтону.

Фузиона летелица би овом методом могла да буде убрзана до хиљада километара у секунди, што је вишеструко брже од било које летелице у историји.

Ипак, постоје огромни изазови. Свемирски фузиони реактор мора бити довољно мали да стане у летелицу, што није нимало лак подвиг с обзиром на то да су земаљски фузиони реактори велики попут зграда.

Такође је потребан начин да се створи огромна топлота неопходна за фузију, као и моћни магнети који би спречили плазму да прогори зидове мотора.

Прва плазма и амбициозни планови

У марту је компанија „Пулсар фјужн“ демонстрирала „прву плазму" унутар нуклеарног фузионог мотора. Током теста, њихов мотор накратко је претворио гас криптон у плазму, показујући како компанија може да задржи плазму унутар свог издувног система уз помоћ електромагнетног поља.

„Тежак посао сада је у томе да се плазма загреје на температуре које су ближе фузији", објаснио је Ричард Динан, оснивач и извршни директор компаније.

Његов план је спајање хелијума-3 и деутеријума, те коришћење произведене енергије за стварање потиска. Динан тврди да би са овим погоном путовање до Марса могло да се преполови са садашњих девет месеци колико је потребно са конвенционалним хемијским погоном.

Сличан концепт развија и Самјуел Коен, професор физике на Универзитету Принстон. Његов тим је изградио прототип фузионог потисника у којем плазма достиже десет милиона степени Целзијуса. Коен напомиње да је то само почетак, јер је за праву фузију потребна температура од невероватних милијарду степени.

Технички изазови на путу ка дубоком свемиру

Нису сви научници потпуно уверени да ће нас фузиони погони тако брзо провести кроз Сунчев систем. Џон Слоу, који ради на сопственом дизајну фузионе ракете, упозорава на опрез због изузетно сложене физике која стоји иза ових процеса. Главни инжењерски проблеми остају стабилност плазме и минијатуризација читавог система.

Док се фузија бори са изазовима, други облици нуклеарног погона делују ближе реализацији. Насина агенција тренутно развија летелицу на нуклеарну фисију. План је да ова летелица крене ка Марсу до децембра 2028. године, где би носила три мала роботска хеликоптера за истраживање површине.

Међутим, фисиони погон никада неће моћи да парира брзинама које обећава фузија. Фисионе температуре су ограничене материјалима реактора, док фузиони системи магнетно задржавају плазму, омогућавајући далеко више температуре.

Уколико фузиони концепти постану стварност, могућности ће бити неограничене.

Елена Анкона, инжењерка динамике лета на Политехничком универзитету у Барију, израчунала је да би фузиони погон омогућио мисију до Седне, удаљене патуљасте планете иза Нептуна, за само десет година. Са традиционалним хемијским погоном, иста мисија би трајала три деценије.

Људска врста сада можда прави своје прве, мале кораке ка технологији која ће нам отворити пут ка звездама.