<?xml version="1.0" encoding="utf-8" ?>














<rss version="2.0" xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/">
    <channel>
        <title>РТС :: Технологијa</title>
        <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/rss.html</link>
        <description></description>
        <language>sr</language>
        <image>
        
            
                
                <url>http://admin.rts.rs/img/logo.png</url>
                
            
        <title>РТС :: Технологијa</title>
        <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/rss.html</link>
        </image>

        
            <item>
                <title>Објављене номинације за Игру године – контроверзе због наслова који још није званично изашао</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6086291/objavljene-nominacije-za-igru-godine--kontroverze-zbog-naslova-koji-jos-nije-zvanicno-izasao.html</link>
                <description>
                    Канадски новинар Џеф Кили објавио је списак наслова који ће се такмичити за престижну титулу најбоље видео-игре на церемонији „The Game Awards 2026“. Поред великих изненађења и повратка познатих франшиза, листа је изазвала оштре расправе међу љубитељима ове индустрије.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/18/11/49/187/6061468/thumbs/14445670/images.jfif" 
                         align="left" alt="Објављене номинације за Игру године – контроверзе због наслова који још није званично изашао" title="Објављене номинације за Игру године – контроверзе због наслова који још није званично изашао" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Годишња церемонија доделе награда у индустрији видео-игара одржаће се 10. децембра у позоришту Пикок у Лос Анђелесу. Догађај ће бити преношен уживо широм света на бројним дигиталним платформама, укључујући Јутјуб и Твич.</p>
<p>У промотивном видео-снимку објављеном на друштвеним мрежама, оснивач и водитељ Џеф Кили открио је шест главних кандидата за награду која представља врхунац креативног и техничког достигнућа у гејминг свету.</p>
<p>За титулу најбоље видео-игре ове године бориће се „007 First Light“, „Control Resonant“, „Grand Theft Auto VI“, „Phantom Blade Zero“, „Resident Evil Requiem“ и „The Legend of Zelda: Ocarina of Time“.</p>
<p><!--<box box-left 51982855 embed>-->Према правилима организатора, победника одређује комбиновани систем гласања. Специјализовани жири, састављен од више од 130 међународних медијских кућа и креатора садржаја, доноси 90 одсто одлуке. Преосталих 10 одсто зависи од гласова публике, који се прикупљају путем званичног сајта церемоније.</p>
<h3><strong>Повратак култних франшиза и изненађења међу номинованима</strong></h3>
<p>Овогодишња листа номинација доноси и неколико занимљивих кандидата у осталим категоријама. Посебну пажњу привлачи „The Legend of Zelda: Ocarina of Time“, један од најпознатијих наслова у историји Нинтенда, који се нашао у конкуренцији за најпрестижније признање. Нинтендо ове године има укупно 12 номинација.</p>
<p><!--<box box-left 51982852 embed>-->Необичним визуелним стилом издваја се „Mouse: P.I. For Hire“, игра инспирисана црно-белим анимираним филмовима из прве половине 20. века. Њен препознатљив изглед донео јој је номинацију за најбољи уметнички правац.</p>
<p>Међу независним остварењима издваја се „Mewgenics“, номинован за најбољу независну и најбољу стратешку игру.</p>
<p>Занимљиво је и присуство игре „The Witcher 3: Wild Hunt“, објављене још 2015. године, која се и даље такмичи за признања у категоријама најбоље игре која се континуирано развија и најбоље подршке заједници играча.</p>
<p>Међу запаженим насловима је и „The Blood of Dawnwalker“, акциона игра улога студија Ребел Вулвс, који предводе ветерани индустрије познати управо по раду на серијалу „The Witcher“. Игра је номинована за најбољу причу и најбољу игру улога.</p>
<p><!--<box box-left 51982867 embed>-->Међу осталим кандидатима је и „Marvel’s Wolverine“, за који је Лијам Мекинтајер номинован у категорији најбоље глумачке изведбе.</p>
<h3><strong>Жучне расправе и историјски успеси</strong></h3>
<p>Највећу пажњу јавности и бурне реакције изазвала је номинација наслова „Grand Theft Auto VI“, који предводи листу са укупно осам номинација.</p>
<p data-pm-slice="1 1 []">Део корисника друштвених мрежа оспорава одлуку организатора, истичући да игра још није званично објављена и да је жири одлучивао на основу радних копија, а не искуства шире публике.</p>
<p><!--<box box-left 51982889 embed>-->Ипак, наслов је испунио услове за учешће јер је крајњи рок за номинације био 20. новембар, дан након званичног датума изласка игре, заказаног за 19.</p>
<p>Незадовољство је изазвао и изостанак игре „Crimson Desert“, за коју део публике сматра да је заслужила место међу номинованима.</p>
<p>С друге стране, „Phantom Blade Zero“ студија Ес-Гејм остварио је значајан успех за кинеску индустрију видео-игара. Постао је први кинески наслов номинован за игру године после „Black Myth: Wukong“ из 2024. године.</p>
<p>Када је реч о компанијама, Нинтендо предводи овогодишњу листу са 12 номинација, док је јапански Капком одмах иза њега са 11.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 18 Nov 2026 11:29:51 +0100</pubDate>
                <category>Технологијa</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6086291/objavljene-nominacije-za-igru-godine--kontroverze-zbog-naslova-koji-jos-nije-zvanicno-izasao.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/18/11/49/187/6061468/thumbs/14445665/images.jfif</url>
                    <title>Објављене номинације за Игру године – контроверзе због наслова који још није званично изашао</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6086291/objavljene-nominacije-za-igru-godine--kontroverze-zbog-naslova-koji-jos-nije-zvanicno-izasao.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/18/11/49/187/6061468/thumbs/14445665/images.jfif</url>
                <title>Објављене номинације за Игру године – контроверзе због наслова који још није званично изашао</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6086291/objavljene-nominacije-za-igru-godine--kontroverze-zbog-naslova-koji-jos-nije-zvanicno-izasao.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Кина прикључила на мрежу прву електрану за складиштење енергије компримованог ваздуха снаге 300 мегавата</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6085850/kina-elektrana-energija-komprimovanog-vazduha-300-megavata.html</link>
                <description>
                    У кинеској провинцији Гансу почела је са радом прва светска електрана снаге 300 мегавата која складишти енергију помоћу компримованог ваздуха у вештачким подземним пећинама. Постројење има капацитет складиштења од 1.800 мегават-сати и може да производи електричну енергију шест сати без прекида. Пројекат представља нови корак у развоју технологија за складиштење енергије из обновљивих извора.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/17/17/35/899/6058702/thumbs/14437948/kina_elektrana.jpg" 
                         align="left" alt="Кина прикључила на мрежу прву електрану за складиштење енергије компримованог ваздуха снаге 300 мегавата" title="Кина прикључила на мрежу прву електрану за складиштење енергије компримованог ваздуха снаге 300 мегавата" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Прва светска електрана снаге 300 мегавата за складиштење енергије компримованог ваздуха (CAES) у вештачким подземним пећинама прикључена је на електроенергетску мрежу у кинеској провинцији Гансу, на северозападу земље.</p>
<p>То представља значајан корак у преласку ове технологије из фазе експерименталних испитивања у примену у великим инжењерским пројектима, пренела је <em>CCTV News</em>, позивајући се на Кинеску енергетску инжењерску корпорацију (China Energy Engineering Corporation – China Energy).</p>
<p>Пројекат, назван „Јуенчу број 1“ (Yuanchu No. 1), представља нови пример инжењерског решења за развој различитих технологија складиштења енергије компримованог ваздуха у Кини.</p>
<h3><strong>Четири подземне пећине на дубини од 110 метара</strong></h3>
<p>Електрана има четири складишне пећине ископане у стенским формацијама, на дубини од око 110 метара испод земље. Опремљена је генераторском јединицом снаге 300 мегавата, а њен капацитет складиштења енергије износи 1.800 мегават-сати.</p>
<p>Са укупном ефикасношћу циклуса пуњења и пражњења од 72 одсто, постројење може непрекидно да производи електричну енергију шест сати током једног циклуса пражњења. Процењује се да ће годишња производња електричне енергије износити 600 милиона киловат-сати.</p>
<p>Системи за складиштење енергије компримованог ваздуха функционишу тако што се електрична енергија претвара у енергију ускладиштену у компримованом ваздуху, која се касније, када је потребно, поново претвара у електричну енергију.</p>
<h3><strong>Алтернатива природним складиштима енергије</strong></h3>
<p>Вештачки ископане пећине у чврстим стенским формацијама представљају алтернативу природним подземним складиштима, попут сланих пећина.</p>
<p><!--<box box-left 51981958 embed>--></p>
<p>Погодне стенске формације распрострањеније су на различитим подручјима, што омогућава већу флексибилност при избору локације за изградњу постројења, иако су трошкови изградње релативно високи, наводи се у извештају листа <em>Чајна електрик пауер њуз</em> (China Electric Power News), објављеном на сајту Института за инжењерску термофизику Кинеске академије наука.</p>
<p>У извештају се истиче да су погодне слане геолошке формације концентрисане у појединим деловима централне, источне и јужне Кине. Истовремено, у северним деловима земље, где постоје велики капацитети за производњу енергије из ветра и сунца и изражена потреба за складиштењем енергије у великим количинама, недостају одговарајући геолошки услови за складиштење у сланим пећинама.</p>
<p>Пројекат у провинцији Гансу достигао је важну фазу испитивања у септембру, када је успешно обављен први тест убризгавања ваздуха у подземну складишну пећину број 4. Притисак је достигао 12,63 мегапаскала, чиме је постављен рекорд у складиштењу компримованог ваздуха у великим вештачким подземним пећинама, саопштила је компанија "China Energy".</p>
<h3><strong>Кина до 2030. планира 300 милиона киловата нових капацитета за складиштење енергије</strong></h3>
<p>Прикључење електране на електроенергетску мрежу уследило је у периоду убрзаног развоја сектора нових технологија за складиштење енергије у Кини. Инсталисани капацитет нових система за складиштење енергије у тој земљи достигао је 136 милиона киловата до краја 2025. године, што је за 84 одсто више него годину дана раније, подаци су Националне управе за енергетику (NEA).</p>
<p>Литијум-јонске батерије чиниле су 96,1 одсто укупног капацитета, док су на системе за складиштење енергије компримованог ваздуха, проточне батерије, замајце и друге технологије отпадала преостала 3,9 одсто.</p>
<p>Пројекти чије је трајање складиштења енергије четири сата или дуже чинили су 27,6 одсто укупног инсталисаног капацитета, што је за око 12 процентних поена више него крајем 2024. године, саопштила је Национална управа за енергетику.</p>
<p>Кина настоји да додатно диверсификује технологије складиштења енергије и у оквиру развојног плана за период 15. петогодишњег плана, од 2026. до 2030. године.</p>
<p>План, који су заједнички објавили Национална комисија за развој и реформе и Национална управа за енергетику, предвиђа да инсталисани капацитет нових система за складиштење енергије до 2030. године достигне 300 милиона киловата, уз просечно трајање складиштења од око три сата.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 17 Nov 2026 17:44:40 +0100</pubDate>
                <category>Технологијa</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6085850/kina-elektrana-energija-komprimovanog-vazduha-300-megavata.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/17/17/35/899/6058702/thumbs/14437925/kina_elektrana.jpg</url>
                    <title>Кина прикључила на мрежу прву електрану за складиштење енергије компримованог ваздуха снаге 300 мегавата</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6085850/kina-elektrana-energija-komprimovanog-vazduha-300-megavata.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/17/17/35/899/6058702/thumbs/14437925/kina_elektrana.jpg</url>
                <title>Кина прикључила на мрежу прву електрану за складиштење енергије компримованог ваздуха снаге 300 мегавата</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6085850/kina-elektrana-energija-komprimovanog-vazduha-300-megavata.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Како је Grand Theft Auto постао глобални феномен којег је тешко игнорисати</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6084344/kako-je-grand-theft-auto-postao-globalni-fenomen-kojeg-je-tesko-ignorisati.html</link>
                <description>
                    Од компјутерске игре из 1997. године до једног од највећих феномена савремене поп-културе, Grand Theft Auto одавно је превазишао границе гејминга. Док се ишчекује GTA 6, серијал поново отвара питања о утицају видео-игара на друштво, границама виртуелног насиља и будућности индустрије вредне милијарде долара.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/15/22/5/24/6049897/thumbs/14415763/Jason_and_Lucia_08_0_bq0bdrl6g5y.jpg" 
                         align="left" alt="Како је Grand Theft Auto постао глобални феномен којег је тешко игнорисати" title="Како је Grand Theft Auto постао глобални феномен којег је тешко игнорисати" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p data-pm-slice="1 1 []">Постоје процене да би GTA 6 могао да постане комерцијално најуспешнији производ индустрије забаве свих времена. Тај рекорд тренутно држи његов претходник, GTA 5, објављен 2013. године.</p>
<p>Популарност овог серијала годинама прати и низ контроверзи, пре свега због оптужби да подстиче насилно и антисоцијално понашање, како у виртуелном свету игре тако и у стварном животу.</p>
<p>У времену у којем алгоритми друштвених мрежа одређују шта привлачи пажњу милиона корисника, долазак GTA 6 могао би додатно да уздрма свет видео-игара и популарне културе.</p>
<h3><strong>Од необичне рачунарске игре до глобалног феномена</strong></h3>
<p>Пре него што је постао један од највећих гејминг серијала на свету, Grand Theft Auto почео је 1997. године као необична компјутерска игра.</p>
<p><!--<box box-left 51978706 embed>-->Био је то један од првих покушаја стварања такозваног отвореног света, у којем играчи имају релативну слободу кретања и могу да бирају сопствене активности. Међутим, та слобода убрзо је добила и своју контроверзну страну – крађе аутомобила, криминал, симулирано мучење и приказе сексуалног насиља.</p>
<p>Ипак, формула отвореног света није одмах донела глобални успех. Серијал је прави пробој доживео тек 2001. године, објављивањем игре Grand Theft Auto III.</p>
<p>Тада је уведено тродимензионално окружење које ће постати заштитни знак серијала. Нови технолошки приступ омогућио је већи степен урањања у виртуелни свет и уверљивији доживљај игре, који је са напретком графике и технологије постајао све израженији.</p>
<p>Трећи наставак донео је и велики напредак у приповедању, изградњи ликова и обликовању света игре, чиме је постављен темељ за искуство по којем је серијал данас препознатљив.</p>
<p><!--<box box-left 51978704 embed>-->За део играча, Grand Theft Auto представља прилику да у виртуелном свету остваре фантазије које у стварности не би могли или желели да проживе.</p>
<p>Велику прекретницу серијал је доживео 2013. године, када је уз GTA 5 покренут и GTA Online. Играчи више нису били ограничени на самосталну игру против рачунарски контролисаних противника, већ су могли да се удружују или надмећу са другим играчима из целог света.</p>
<p>Онлајн компонента допринела је томе да GTA 5 и данас буде међу пет најгледанијих игара на Twitch платформи у последњих годину дана. То показује да људи не уживају само у игрању већ и у посматрању других како играју.</p>
<p>Популарност игре отворила је простор и за необичне културне пројекте. Један од њих је извођење Шекспировог „Хамлета“ у виртуелном свету игре, што је забележено и у документарном филму Grand Theft Hamlet.</p>
<p>Серијал је привукао веома разнолику публику, а могућност бекства од свакодневице и истраживања виртуелног света један је од главних разлога његовог успеха.</p>
<p>У најновијем наставку, GTA 6, у средишту приче су Џејсон Дивал и Лусија Каминос, пар који покушава да обнови своју везу у Vice Cityју, измишљеном граду у савезној држави Леонида, инспирисаној Флоридом.</p>
<p><!--<box box-left 51978708 embed>-->Играчи ће моћи да управљају оба главна лика, који ће бити увучени у криминално подземље обележено трговином дрогом, уличним бандама и криминалним организацијама повезаним са нарко-картелима.</p>
<p>Очекује се да ће прикази насиља, сексуални садржаји и експлицитне сцене додатно покренути расправе и контроверзе након објављивања игре.</p>
<h3><strong>Наслеђе контроверзи и оптужбе за подстицање насиља</strong></h3>
<p>Играчи видео-игара често воле да померају границе дозвољеног, а серијал Grand Theft Auto годинама је био један од најчешћих повода за расправе о утицају виртуелног насиља на стварни живот.</p>
<p>Највећи део критика односио се на начин на који игра приказује и, према оценама појединих критичара, велича насиље, као и на наводну повезаност са стварним насилним инцидентима, укључујући оружане нападе.</p>
<p>Међу случајевима који су привукли пажњу јавности био је и инцидент у којем је осмогодишњи дечак пуцао у своју баку, што је поново покренуло питање могућег утицаја насилних видео-игара на понашање деце.</p>
<p><!--<box box-left 51978671 embed>-->Ипак, научна истраживања нису потврдила узрочно-последичну везу између играња GTA и чињења насилних кривичних дела. Стручњаци овакво поједностављено повезивање називају „заблудом Grand Theft Auto“.</p>
<p>На насилно понашање у стварном животу утиче читав низ сложених друштвених и економских околности, а не само играње одређених видео-игара.</p>
<p>Без обзира на то, моралне осуде и контроверзе допринеле су још већој видљивости серијала.</p>
<p>Данас је тај ефекат додатно појачан алгоритмима друштвених мрежа. Садржаји који изазивају бес и полемике често добијају већу пажњу, а што је нека тема више присутна на интернету, већа је вероватноћа да ће привући нову публику.</p>
<p>Дигитални утицај GTA толико је велики да је серијал постао део шире популарне културе. О њему се пишу анализе, воде јавне расправе и истражује његов утицај на представљање америчког друштва, културе и начина живота.</p>
<p>Чак и они који критикују серијал доприносе његовој популарности и присутности у јавности.</p>
<p><!--<box box-left 51978709 media>-->Из социолошког угла, стигматизација заједнице играча, који се понекад означавају као друштвено неприхватљиви или девијантни, може да подстакне затварање унутар сопствене групе и осећај угрожености. То, према ауторима анализе, може додатно да отежа развој позитивних друштвених односа.</p>
<h3><strong>Успех једне игре, али не и целе индустрије</strong></h3>
<p>Велика популарност серијала отвара и шире питање будућности индустрије видео-игара.</p>
<p>На платформи Steam сваке недеље објави се око 720 нових игара, због чега је тржиште све засићеније. У таквим околностима малим независним студијима и ауторима постаје све теже да привуку пажњу публике и изборе се за своје место на тржишту.</p>
<p>Када се милиони људи свакодневно усмеравају ка неколико великих комерцијалних наслова, одржавање разноврсности и креативности у развоју видео-игара постаје све већи изазов.</p>
<p>Иако је можда претерано тврдити да капитализам уништава видео-игре, аутори анализе упозоравају да се будућност индустрије не може препустити искључиво тржишним законима и интересима великих компанија.</p>
<p><!--<box box-left 51978714 media>-->Последице концентрације тржишта већ се виде у масовним отпуштањима. Према подацима доступним у време писања анализе, више од 11.000 људи остало је без посла због затварања студија током 2026. године. Међу компанијама које су спроводиле велика смањења броја запослених је и Microsoft, чији је извршни директор говорио о реорганизацији пословања Xbox-а након отпуштања хиљада радника.</p>
<p>Док је успех GTA очигледно заштитио његове програмере од дела економских проблема који погађају остатак индустрије, отпуштања су постала готово свакодневна појава у бројним гејминг студијима.</p>
<p>Иза сваког таквог потеза налазе се искусни програмери, дизајнери, сценаристи и други креативни радници који остају без посла и извора прихода.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sun, 15 Nov 2026 22:41:01 +0100</pubDate>
                <category>Технологијa</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6084344/kako-je-grand-theft-auto-postao-globalni-fenomen-kojeg-je-tesko-ignorisati.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/15/22/5/24/6049897/thumbs/14415751/Jason_and_Lucia_08_0_bq0bdrl6g5y.jpg</url>
                    <title>Како је Grand Theft Auto постао глобални феномен којег је тешко игнорисати</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6084344/kako-je-grand-theft-auto-postao-globalni-fenomen-kojeg-je-tesko-ignorisati.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/15/22/5/24/6049897/thumbs/14415751/Jason_and_Lucia_08_0_bq0bdrl6g5y.jpg</url>
                <title>Како је Grand Theft Auto постао глобални феномен којег је тешко игнорисати</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6084344/kako-je-grand-theft-auto-postao-globalni-fenomen-kojeg-je-tesko-ignorisati.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Робот као собарица – сакупља, пере и враћа веш у хотелске собе за 18,6 секунди </title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6083284/robot-hotel-pranje-vesa-sobarica-.html</link>
                <description>
                    Кинеска компанија &#034;ACE Robotics“  успешно је демонстрирала систем који омогућава машини да потпуно самостално прикупи прљав веш из хотелских соба, опере га и врати чист гостима. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/14/11/19/437/6044220/thumbs/14402568/robot.jpg" 
                         align="left" alt="Робот као собарица – сакупља, пере и враћа веш у хотелске собе за 18,6 секунди " title="Робот као собарица – сакупља, пере и враћа веш у хотелске собе за 18,6 секунди " />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Нови систем комбинује вештачку интелигенцију робота „Сјаосин“, који преузима све обавезе прања веша. Овај аутономни помоћник креиран је са циљем да управља комплетним процесом, од сакупљања корпи из соба до повратка чистих ствари. Представљен је првобитно на Светској конференцији о вештачкој интелигенцији у Шангају.</p>
<h3><strong>Дигитални свет за стварне задатке</strong></h3>
<p>Систем користи модел назван <em>Мундо</em>, који претвара фотографије хотелских ходника, соба и перионица у интерактивне дигиталне копије простора. Ови виртуелни простори садрже кључна физичка својства попут масе предмета и степена трења.</p>
<p>Захваљујући мапама, машина може да симулира понашање објеката и научи прецизне покрете пре него што започне рад у стварном простору.</p>
<p>Архитектура читавог процеса функционише кроз сарадњу два различита рачунарска мозга. Велики модел <em>у облаку</em> бави се разлагањем комплексних задатака и проналажењем идеалне стратегије, док се операције у реалном времену обављају путем локалног система на самом роботу. Такав приступ омогућио је да се време извршавања циклуса скрати са првобитних тридесет минута на свега 18,6 секунди.</p>
<h3><strong>Учење из грешака и повратних информација</strong></h3>
<p>Како би процес текао глатко, софтвер задужен за планирање дели процес рада на 53 појединачне акције и 14 виших семантичких корака. Систем располаже са више од двеста могућих секвенци, узимајући у обзир спратност соба, доступност лифтова и тренутне редове испред машина за прање.</p>
<p><!--<box box-left 51976843 embed>--></p>
<p>Уколико дође до грешке током рада, систем одмах анализира снимке са камера и сензора како би пронашао узрок проблема и предложио ново решење.</p>
<p>Учење из сопствених грешака представља најважнији део развоја овог аутономног система. Приликом једне пробе, машина је аутоматски прешла на коришћење горње камере након што је сензор на руци био заклоњен.</p>
<p>Током тестирања пражњења машине за сушење, обављено је 165 покушаја током 57 сати рада у физичком простору. Резултат ових проба био је пад процента заглављених комада одеће у бубњу са 48 на само 19 процената у најуспешнијем кругу.</p>
<h3><strong>Решење за изузетно тешке услове рада</strong></h3>
<p>Увођење робота за рад у хотелским перионицама долази као одговор на огромне изазове угоститељске индустрије. Просторије за прање постељине важе за једно од најтежих места за рад, где годишња стопа напуштања посла достиже високих 92 процента. Одељење домаћинства у модерним одмаралиштима захтева целодневни ангажман великог броја људи ради обраде стотина килограма веша.</p>
<p>Високе температуре, влажност ваздуха и константно испаравање хемикалија угрожавају не само људско особље, већ и саме машине. Прашина од влакана може врло брзо да запуши сензоре и вентилационе отворе на системима за аутоматизацију перионица. Из тог разлога, оваква опрема пропада четири пута брже него на пример уређаји који се користе за услуживање гостију у лоби бару.</p>
<p>Кинески стручњаци свесни су чињенице да су паметно прилагођавање и способност самосталног учења кључни за дугорочни опстанак у оваквим условима. Иако бројке о изванредним резултатима долазе искључиво од самог произвођача и још чекају независну потврду, напредак на терену је очигледан.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sat, 14 Nov 2026 11:49:54 +0100</pubDate>
                <category>Технологијa</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6083284/robot-hotel-pranje-vesa-sobarica-.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/14/11/19/437/6044220/thumbs/14402574/robot.jpg</url>
                    <title>Робот као собарица – сакупља, пере и враћа веш у хотелске собе за 18,6 секунди </title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6083284/robot-hotel-pranje-vesa-sobarica-.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/14/11/19/437/6044220/thumbs/14402574/robot.jpg</url>
                <title>Робот као собарица – сакупља, пере и враћа веш у хотелске собе за 18,6 секунди </title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6083284/robot-hotel-pranje-vesa-sobarica-.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Мајкрософтови сервиси се враћају у нормалу након глобалног колапса</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/svet/6083258/majkrosoft-outlook-teams-prekid-globalni-pad-oporavak.html</link>
                <description>
                    „Мајкрософт“ је саопштио да се количина нагомиланих имејлова који чекају испоруку полако приближава уобичајеном нивоу, након великог прекида рада који је погодио милионе корисника широм света. Технолошки гигант упозорава да би поједини корисници и даље могли повремено да имају проблеме с приступом услугама или кашњењем електронске поште.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/13/17/32/55/6041928/thumbs/14396716/Majkrosoft_prekid.jpg" 
                         align="left" alt="Мајкрософтови сервиси се враћају у нормалу након глобалног колапса" title="Мајкрософтови сервиси се враћају у нормалу након глобалног колапса" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><em><span lang="sr-RS">Ау</span><span lang="sr-RS">тл</span><span lang="sr-RS">у</span></em><span lang="sr-RS"><em>к</em> </span><span lang="en-US">(Outlook) </span><span lang="sr-RS">услуга</span> се враћа у нормалу након вишесатних потешкоћа, а број имејлова који чекају на испоруку значајно је смањен и приближава се уобичајеном нивоу, саопштио је „Мајкрософт“.</p>
<p><!--<box box-left 51976081 embed>--></p>
<p>Компанија је јутрос навела да наставља да бележи „побољшања у доступности услуга“.</p>
<p>„Поједини корисници и даље могу повремено да имају проблеме са приступом или кашњењем испоруке имејлова док се процес опоравка наставља“, додаје се у саопштењу.</p>
<h3 lang="sr-RS"><strong>Глобални пад</strong></h3>
<p><strong><a href="/vesti/svet/6082567/majkrosoft-365-pad-servisa-posledice-ekonomija-svet.html" target="_blank" rel="noopener">Прекид рада</a></strong>, који је почео око поднева у четвртак по источноамеричком времену, онемогућио је запосленима приступ електронској пошти <span lang="sr-RS">А</span><span lang="sr-RS">утл</span><span lang="sr-RS">у</span><span lang="sr-RS">к</span>, алатима за састанке на платформи <em><span lang="sr-RS">Т</span><span lang="sr-RS">и</span><span lang="sr-RS">м</span></em><span lang="sr-RS"><em>з</em> (</span><span lang="en-US">Teams</span><span lang="sr-RS">)</span> и другим услугама које су постале саставни део савременог пословања.</p>
<p>Проблеме су пријавиле и компаније које се баве вештачком интелигенцијом. Банке, државне институције, здравствене службе, железнице и судови такође су пријавили прекиде у раду различитих „Мајкрософтових“ производа.</p>
<p><!--<box box-left 51976087 media>--></p>
<p>Компанија је саопштила да прекид рада није изазван сајбер-нападом нити нарушавањем безбедности система.</p>
<p>Према подацима платформе <span lang="sr-RS">Даундетектор (</span><span lang="en-US">Downdetector</span><span lang="sr-RS">)</span>, пријаве о проблемима стигле су из 74 земље и територије за приближно сат времена.</p>
<p>Док су поједини запослени покушавали да пронађу алтернативне начине за обављање посла, други су са олакшањем прихватили неочекивану паузу од свакодневних пословних обавеза.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 19:12:12 +0100</pubDate>
                <category>Свет</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/svet/6083258/majkrosoft-outlook-teams-prekid-globalni-pad-oporavak.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/13/17/32/55/6041928/thumbs/14396704/Majkrosoft_prekid.jpg</url>
                    <title>Мајкрософтови сервиси се враћају у нормалу након глобалног колапса</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/svet/6083258/majkrosoft-outlook-teams-prekid-globalni-pad-oporavak.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/13/17/32/55/6041928/thumbs/14396704/Majkrosoft_prekid.jpg</url>
                <title>Мајкрософтови сервиси се враћају у нормалу након глобалног колапса</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/svet/6083258/majkrosoft-outlook-teams-prekid-globalni-pad-oporavak.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Мајами се претвара у Вајс Сити уочи изласка GTA 6</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6082934/majami-se-pretvara-u-vajs-siti-uoci-izlaska-gta-6.html</link>
                <description>
                    Компанија Rockstar Games претвара Мајами у виртуелни Вајс Сити уочи изласка дуго очекиване видео-игре GTA VI. Улице, спортске дворане и плаже Флориде преплављени су мотивима из игре, а маркетиншка кампања обухвата и посебне догађаје, тематске аутомобиле и промоцију из ваздуха.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/13/14/43/788/6041356/thumbs/14394286/GTA.jpg" 
                         align="left" alt="Мајами се претвара у Вајс Сити уочи изласка GTA 6" title="Мајами се претвара у Вајс Сити уочи изласка GTA 6" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Излазак игре GTA VI 19.новембра покренуо је велику маркетиншку кампању у округу Мајами-Дејд, где се стварни град све више стапа са његовом виртуелном верзијом, која је инспирисана овим градом на Флориди.</p>
<p>На крову дворане „Касеја центар“ постављен је велики ружичасти натпис „Добродошли у Вајс Сити“, а промотивна кампања обухвата и осликане мурале и дирижабл који привлачи пажњу становника и туриста.</p>
<p>Промотивна кампања обухвата и колону посебно уређених аутомобила који изгледају као возила из игре. На њима се налазе регистарске таблице фиктивне државе Леонида, у којој је смештена радња GTA VI, чиме се додатно појачава утисак да је виртуелни Вајс Сити оживео на улицама Мајамија.</p>
<p><!--<box box-left 51975626 embed>-->Кампању подржава и градоначелница округа Мајами-Дејд Данијела Левин Кава, која сматра да интересовање за игру може да донесе корист локалној економији и помогне развоју града.</p>
<h3><strong>Посебно вече уз Мајами хит</strong></h3>
<p>Један од централних догађаја биће вече посвећено игри GTA VI, под називом „Ноћ у Вајс Ситију“, које ће 18. новембра бити организовано током утакмице кошаркашког клуба Мајами хит против Милвоки бакса.</p>
<p><!--<box box-left 51975618 embed>-->За ту прилику најављени су посебни дресови и понуда брзе хране инспирисана игром. Кампања обухвата и десет мурала, као и бесплатан улаз у поједине музеје.</p>
<h3><strong>Промоција игре изазвала и противљење</strong></h3>
<p>Ипак, нису сви локални званичници подржали промотивне активности.</p>
<p>Шериф округа Мајами-Дејд Роузи Кордеро-Штуц и комесар Хуан Карлос Бермудез успротивили су се предлозима да делови међународног аеродрома привремено добију називе повезане са Вајс Ситијем.</p>
<p>Њихова забринутост односи се на повезивање јавних институција са игром чији је садржај заснован на виртуелном криминалу и насиљу.</p>
<p>Упркос неслагањима, промотивна кампања показује колико се очекује од изласка новог наставка једног од најпознатијих серијала у историји видео-игара.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 14:48:25 +0100</pubDate>
                <category>Технологијa</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6082934/majami-se-pretvara-u-vajs-siti-uoci-izlaska-gta-6.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/13/14/43/788/6041356/thumbs/14394268/GTA.jpg</url>
                    <title>Мајами се претвара у Вајс Сити уочи изласка GTA 6</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6082934/majami-se-pretvara-u-vajs-siti-uoci-izlaska-gta-6.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/13/14/43/788/6041356/thumbs/14394268/GTA.jpg</url>
                <title>Мајами се претвара у Вајс Сити уочи изласка GTA 6</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6082934/majami-se-pretvara-u-vajs-siti-uoci-izlaska-gta-6.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Секс, лажи и микрочипови: Како су људи постали најслабија карика у АИ компанијама</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6082487/tehnoloska-spijunaza-zastita-it-sektora-envidija.html</link>
                <description>
                    Оставка извршног директора компаније „Енвидија”, Џенсена Хуанга, након наводне афере са кинеском шпијунком, оголила је рањивост технолошких гиганата. Људски фактор, а не софтвер, постао је главна мета шпијунаже у трци за доминацију вештачком интелигенцијом.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/13/8/22/203/6038959/thumbs/14389165/nvidia.jpg" 
                         align="left" alt="Секс, лажи и микрочипови: Како су људи постали најслабија карика у АИ компанијама" title="Секс, лажи и микрочипови: Како су људи постали најслабија карика у АИ компанијама" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<h3><span style="font-size: medium;"><strong><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;">Пад технолошког гиганта</span></strong></span></h3>
<p><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;"><span style="font-size: medium;">Милијардер и извршни директор компаније „Ен</span></span><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;"><span style="font-size: medium;"><span lang="">видија“</span></span></span><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;"><span style="font-size: medium;">, Џенсен Хуанг, поднео је оставку након извештаја да је имао аферу са пословном женом за коју се сумња да је кинески шпијун. </span></span></p>
<p><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;"><span style="font-size: medium;">Овај скандал је избрисао стотине милијарди долара тржишне вредности највредније светске компаније, уз пад цена акција од десет одсто.</span></span></p>
<p><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;"><span style="font-size: medium;"> Проблеми су почели када је објављено да је <strong><a href="/vesti/svet/6080160/envidija-spijunka-afera-kina-amerika-dzensen-huang-preveara-preljuba.html" target="_blank" rel="noopener">Хуанг био у вези са бившом директорком компаније „Мегаспид“</a></strong> (Megaspeed), Алис Хуанг, за коју америчке обавештајне службе тврде да је олакшала испоруке микрочипова кинеским фирмама. Поред тога, наводи се да је имао везу и са Кимберли Пауел, потпредседницом за здравство у његовој компанији.</span></span></p>
<p><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;"><span style="font-size: medium;">Хуанг се извинио породици и колегама, док је „Ен</span></span><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;"><span style="font-size: medium;"><span lang="">видија“</span></span></span><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;"><span style="font-size: medium;"> најавила независну истрагу. Компанија тврди да нема доказа да су национална безбедност или корпоративне тајне угрожене, док је Кина одбацила оптужбе о шпијунажи као неосноване. </span></span></p>
<p><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;"><span style="font-size: medium;">До именовања трајног наследника, Колет Крес, тренутна извршна потпредседница и финансијска директорка, обављаће функцију привременог извршног директора. </span></span></p>
<p><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;"><span style="font-size: medium;">Овај инцидент поставља неугодно питање за индустрију која троши милијарде долара на развој највредније светске технологије, а која све чешће постаје жртва шпијунских напада.</span></span></p>
<h3><span style="font-size: medium;"><strong><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;">Класичне методе у дигиталном добу</span></strong></span></h3>
<p><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;"><span style="font-size: medium;">Данас обавештајне агенције траже знање које земљи даје будућу економску и стратешку предност, а велики део тог знања поседују компаније за вештачку интелигенцију и универзитети. </span></span></p>
<p><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;"><span style="font-size: medium;">Према речима Сема Данинга, директора организације Транспарентност Уједињено Краљевство-Кина (UK-China Transparency), корпоративне методе које се примењују нису нове. </span></span></p>
<p><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;"><span style="font-size: medium;"><!--<box box-left 51974500 media>--></span></span></p>
<p><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;"><span style="font-size: medium;">Технологија је једноставно повећала могућности доступне онима који траже да регрутују изворе и примене класичне тактике попут замки и новца. Кинески напор да постане главни играч на технолошкој сцени значи да ће учинити све што је потребно да добије предност у технолошкој трци у наоружању. </span></span></p>
<p><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;"><span style="font-size: medium;">У јуну је обавештајни савез <em>Пет очију</em> (Five Eyes) упозорио да се кинески обавештајци активно представљају као регрутери на мрежама попут <em>Линкдина</em> (LinkedIn). Мете су појединци који имају приступ поверљивим информацијама, којима се у почетку нуде наизглед легитимне професионалне прилике.</span></span></p>
<p><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;"><span style="font-size: medium;">Предузећа се суочавају са две различите претње, објашњава Дејвид Килби, бивши британски дипломата и извршни потпредседник фирме за корпоративну шпијунажу „Страјдер Технолоџис“ (Strider Technologies). </span></span></p>
<p><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;"><span style="font-size: medium;">Једна су људи који покушавају да добију посао како би украли информације, а друга су постојећи запослени који се окрећу против својих послодаваца.</span></span></p>
<p><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;"><span style="font-size: medium;"><!--<box box-left 51974502 media>--></span></span></p>
<p><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;"><span style="font-size: medium;">Прву претњу је постало све теже уочити, посебно јер вештачка интелигенција олакшава фабриковање убедљивих идентитета и историја запослења. Због тога фирме спроводе детаљне провере јавно доступних информација о потенцијалним запосленима.</span></span></p>
<h3><span style="font-size: medium;"><strong><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;">Унутрашње претње и заштита</span></strong></span></h3>
<p><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;"><span style="font-size: medium;">Случајеви попут инжењера компаније „Опен АИ“ (OpenAI), Абдулрахмана Алфозана, који је оптужен за постављање скривеног уређаја за снимање, показују ризике које представљају особе са легитимним приступом. </span></span></p>
<p><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;"><span style="font-size: medium;">Сличан пример је и бивши инжењер „Гугла“ (Google), Линвеј Динг, који је осуђен за крађу пословних тајни у вези са инфраструктуром вештачке интелигенције. </span></span></p>
<p><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;"><span style="font-size: medium;">Компаније попут „Опен АИ“ и „Антропик“ (Anthropic) због тога прате употребу уређаја запослених и приступ базама података како би искорениле необичне активности. Приступ вредним тежинама модела може захтевати вишеструка овлашћења и хардверске безбедносне кључеве.</span></span></p>
<p><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;"><span style="font-size: medium;">Упркос строгим процедурама, разлика између постојања плана и његовог спровођења може бити значајна. Због тога Килби препоручује компанијама да размисле о својим „крунским драгуљима", односно информацијама и технологијама чији би губитак био најштетнији, и да се фокусирају на њихово чување. </span></span></p>
<p><span style="font-family: Inter, 'Inter Fallback', sans-serif;"><span style="font-size: medium;">Иако су технолошке фирме све привлачније мете за стране обавештајне агенције, заштита података није безнадежан подухват. Како је Килби нагласио, оваква одбрана није дискрециона активност, већ апсолутна неопходност.</span></span></p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 08:51:29 +0100</pubDate>
                <category>Технологијa</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6082487/tehnoloska-spijunaza-zastita-it-sektora-envidija.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/13/8/22/203/6038959/thumbs/14389159/nvidia.jpg</url>
                    <title>Секс, лажи и микрочипови: Како су људи постали најслабија карика у АИ компанијама</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6082487/tehnoloska-spijunaza-zastita-it-sektora-envidija.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/13/8/22/203/6038959/thumbs/14389159/nvidia.jpg</url>
                <title>Секс, лажи и микрочипови: Како су људи постали најслабија карика у АИ компанијама</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6082487/tehnoloska-spijunaza-zastita-it-sektora-envidija.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Глобални пад Мајкрософтових сервиса – проблеми у 74 земље, отклањање квара не иде по плану</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6082439/globalni-pad-majkrosoftovih-servisa--problemi-u-74-zemlje-otklanjanje-kvara-ne-ide-po-planu.html</link>
                <description>
                    Велики технички проблеми погодили су кориснике „Мајкрософтових“ сервиса широм света, укључујући Outlook, Teams и Copilot. Прекид у раду забележен је у 74 земље и територије, а проблеми трају више од 11 сати. Из „Мајкрософта“ поручују да узрок није сајбер-напад и да раде на отклањању квара, али досадашњи покушаји нису донели трајно решење.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/13/6/18/247/6038740/thumbs/14388418/Majkrosoft-t.jpg" 
                         align="left" alt="Глобални пад Мајкрософтових сервиса – проблеми у 74 земље, отклањање квара не иде по плану" title="Глобални пад Мајкрософтових сервиса – проблеми у 74 земље, отклањање квара не иде по плану" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Компанија „Мајкрософт“ покушава да отклони велики глобални поремећај у раду својих услуга, који је погодио милионе корисника, између осталог, у Сједињеним Америчким Државама, Јапану, Сингапуру, Великој Британији и Аустралији, преноси <em>Би-Би-Си</em>.</p>
<p>Проблеми са повезивањем утицали су на рад сервиса за електронску пошту <em>Outlook</em>, комуникационе платформе <em>Teams</em> и софтвера заснованог на вештачкој интелигенцији <em>Copilot</em>.</p>
<p>Према подацима сајта Даундетектор, који прати пријаве корисника о техничким проблемима, број пријава за <em>Outlook</em> достигао је готово 140.000 у четвртак око 19 часова по средњоевропском времену.</p>
<p><!--<box box-left 51974418 embed>--><strong><a href="/vesti/svet/6082567/majkrosoft-365-pad-servisa-posledice-ekonomija-svet.html" target="_blank" rel="noopener">Највише пријава забележено је у Северној и Јужној Америци, Европи и Аустралији.</a></strong></p>
<h3><strong>Мајкрософт: Делимичан опоравак система, али проблеми и даље трају</strong></h3>
<p>Из „Мајкрософта“ саопштавају да истовремено раде на више начина за отклањање проблема и враћање сервиса у нормалан режим рада.</p>
<p>Компанија наводи да је у појединим регионима забележен делимичан опоравак система, али да примењене мере нису обезбедиле трајну стабилизацију.</p>
<p><!--<box box-left 51974420 embed>-->Истичу и да промене које су уведене ради побољшања рада сервиса не дају очекиване резултате, због чега се испитују друга техничка решења.</p>
<p>Компанија је увела и аутоматизоване системе за опоравак који непрекидно детектују сервере који не реагују, чиме се одржава стабилност услуга док процес обнове система и даље траје.</p>
<p>„Мајкрософт“ је раније упозорио да сервиси који поново постану доступни могу престати да реагују када се повећа број корисника.</p>
<h3><strong>Компанија искључује могућност сајбер-напада</strong></h3>
<p>Извршни директор у „Мајкрософту“ Чарлс Ламана изјавио је да глобални поремећај није последица сајбер-безбедносног инцидента, чиме је искључио могућност да је квар изазван хакерским нападом.</p>
<p>„Жао нам је што су данашњи прекиди изазвали проблеме нашим корисницима и радимо на њиховом отклањању“, навео је Ламана на друштвеној мрежи <em>Икс</em>.</p>
<p>Аустралијски министар унутрашњих послова и сајбер-безбедности Тони Берк изјавио је да представници „Мајкрософта“ сматрају да се не суочавају са сајбер-нападом, већ са проблемом који би могао бити сличан прошлогодишњем великом техничком инциденту компаније „Краудстрајк“.</p>
<h3><strong>Последице и по друге компаније</strong></h3>
<p>Проблеми се не ограничавају само на директне кориснике „Мајкрософтових“ услуга. Компаније „OpenAI“ и „Anthropic“ такође су пријавиле потешкоће повезане са прекидом рада „Мајкрософтових“ система.</p>
<p>Према подацима компаније, више од 430 милиона људи користи апликације пакета <em>Microsoft 365</em>, док се <em>Copilot</em> употребљава у више од 90 одсто компанија са листе <em>Fortune 500</em>.</p>
<p>Стручњак за сајбер-безбедност Трој Хант упозорава да би последице могле бити далекосежне, јер се велики број пословних процеса ослања на „Мајкрософтову“ инфраструктуру.</p>
<p>Како објашњава, прекид рада електронске поште може да отежа не само обављање посла, већ и заказивање термина, куповину која захтева потврду идентитета и приступ различитим налозима и услугама.</p>
<p>Стручњак Пол Спејн из новозеландске консултантске компаније „Gorilla Technology“ оценио је да би, уколико се потврди да није реч о сајбер-нападу, проблем указивао на озбиљне техничке пропусте, чије би економске последице могле да се мере милионима долара.</p>
<p>У јулу 2024. године неисправно софтверско ажурирање компаније „Краудстрајк“ изазвало је велики глобални поремећај, због којег су милиони рачунара са оперативним системом <em>Windows</em> престали да функционишу.</p>
<p>За сада није познато када ће сви „Мајкрософтови“ сервиси поново бити у потпуности доступни корисницима.</p>
<h3><strong>Технолошки гиганти и међународне авио-компаније пријавили проблеме због прекида у раду сервиса</strong></h3>
<p>Америчке компаније за развој вештачке интелигенције ОпенАИ и Антропик саопштиле су да су имале проблема са конекторима за Мајкрософт, док су индијске авио-компаније „Индиго“ (IndiGo) и „Акаса ер“ (Akasa Air) навеле да су прекиди утицали на њихове услуге корисничке подршке путем имејла.</p>
<p>Прекид у раду пореметио је и управљање фондовима у тајванским брокерским кућама, осигуравајућим друштвима за животно осигурање и инвестиционим компанијама. Једна од компанија чак је отказала трансакцију откупа обвезница коју је већ била заказала, рекао је за Ројтерс извор упознат са ситуацијом, који није желео да открије о којој је компанији реч.</p>
<p>Џош Гилберт, аналитичар тржишта на платформи за трговање „Иторо“ (eToro), оценио је да ће инвеститори вероватно прећи преко овог прекида у раду, али да би поновљени проблеми временом могли да нашкоде компанији „Мајкрософт”.</p>
<p>„Мислим да ће инвеститори за сада прихватити овај проблем, јер врло мали број ових корисника заиста може преко ноћи да напусти екосистем компаније Мајкрософт. Већу забринутост изазива то што ово није први прекид у раду сервиса 365 ове године. Ако поузданост почне да се доводи у питање због проблема који се понављају, сваки ИТ сектор добија разлог да двапут размисли пре него што још већи део пословања повери једном пружаоцу услуга.”</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 11:14:16 +0100</pubDate>
                <category>Технологијa</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6082439/globalni-pad-majkrosoftovih-servisa--problemi-u-74-zemlje-otklanjanje-kvara-ne-ide-po-planu.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/13/6/18/247/6038740/thumbs/14388412/Majkrosoft-t.jpg</url>
                    <title>Глобални пад Мајкрософтових сервиса – проблеми у 74 земље, отклањање квара не иде по плану</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6082439/globalni-pad-majkrosoftovih-servisa--problemi-u-74-zemlje-otklanjanje-kvara-ne-ide-po-planu.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/13/6/18/247/6038740/thumbs/14388412/Majkrosoft-t.jpg</url>
                <title>Глобални пад Мајкрософтових сервиса – проблеми у 74 земље, отклањање квара не иде по плану</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6082439/globalni-pad-majkrosoftovih-servisa--problemi-u-74-zemlje-otklanjanje-kvara-ne-ide-po-planu.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Случај шефа &#034;Енвидије&#034; – од љубавне до шпијунске афере уз високу цену извињења</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/svet/6080160/envidija-spijunka-afera-kina-amerika-dzensen-huang-preveara-preljuba.html</link>
                <description>
                    Власник компаније &#034;Енвидија&#034; Џенсен Хуанг, човек на чијим чиповима почива трка у вештачкој интелигенцији, признао је да је био неверан жени. Име није навео, али у Вашингтону га добро знају – америчке службе Алис Хуанг сматрају кинеском обавештајном сарадницом, а Доналд Трамп је, како пише &#034;Њујорк тајмс&#034;, о томе обавештен пре годину дана и није учинио ништа. Берза, с друге стране, није дуго чекала на &#034;казну&#034; – за један дан избрисала је близу 200 милијарди долара вредности компаније.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/10/8/4/556/6026897/thumbs/14356577/Dzensen_Huang_Nvidia.png" 
                         align="left" alt="Случај шефа &#034;Енвидије&#034; – од љубавне до шпијунске афере уз високу цену извињења" title="Случај шефа &#034;Енвидије&#034; – од љубавне до шпијунске афере уз високу цену извињења" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Оснивач и директор компаније "Енвидија" Џенсен Хуанг признао је запосленима да је био неверан супрузи. Десет дана раније <em>Њујорк тајмс</em> је објавио да су амерички званичници жену блиску њему проценили као кинеску обавештајну сарадницу. Истрага је покренута, а берза је за један дан избрисала близу 200 милијарди долара вредности компаније.</p>
<p>Хуанг има 63 године. Ожењен је од 1985. године, а "Енвидију" води од 1993, када ју је основао. Имејл запосленима послао је у недељу, 8. новембра. Није био о новим чиповима ни о резултатима квартала. Почео је извињењем, а већ у другој реченици писало је и због чега: "Био сам неверан својој жени." Убрзо се извинио и породици.</p>
<p>У имејлу није навео ниједно женско име. Међутим, неколико пасуса ниже помиње "забринутост за националну безбедност изнету у медијским извештајима" и истрагу коју је због тога покренуо управни одбор компаније.</p>
<p>Медијски натписи почели су 29. октобра. Тада је <em>Њујорк тајмс</em> објавио да су амерички званичници закључили да Алис Хуанг, кинеска држављанка позната и као Хуанг Ле, преноси информације Пекингу. Такође, наглашено је и да је надзор над њом открио њен "блиски однос" са директором "Енвидије". Исто презиме није значило и сродство.</p>
<p>Невера је, дакле, призната. Шпијунажа је, за сада, обавештајна процена о којој јавност зна из новинских извора, а не из оптужнице. Прво је ствар једне породице. Друго је ствар две владе, једног управног одбора и берзе.</p>
<h3><strong>Домаћи задатак</strong></h3>
<p>Џенсен Хуанг рођен је 1963. у Тајпеју. Родитељи су га у Сједињене Америчке Државе послали са девет година, пре него што је течно говорио енглески. Школовао се у Кентакију и Орегону.</p>
<p><!--<box box-left 51969688 media>--></p>
<p>Супругу Лори Милс је упознао на студијама електротехнике на Универзитету Орегон стејт. Њему је било 17 година, њој 19. Била је једна од свега неколико девојака на смеру и његова партнерка на лабораторијским вежбама.</p>
<p>Хуанг је касније причао да му је требало шест месеци да је позове на састанак. Дотле јој је обећао да ће имати саме петице ако сваке недеље с њим ради домаће задатке. Убедио ју је и да ће он постати директор до тридесете године. Венчали су се 1985.</p>
<p>Компанију "Енвидију" је са двојицом колега основао 1993, а први састанци одржавани су у једном ресторану ланца "Денис" у Сан Хосеу.</p>
<p>Фирма која је почела од графичких чипова за видео-игре данас је главни добављач процесора на којима почива трка у вештачкој интелигенцији и вреди више од 4.000 милијарди долара. Часопис <em>Тајм</em> је Хуанга 2025. сврстао међу "архитекте вештачке интелигенције", које је <strong><a href="/vesti/svet/5846273/tajm-licnost-godine-izbor-vestacka-inteligencija-vi-tehnologija.html">прогласио личношћу године</a></strong>.</p>
<p>Утицај у Вашингтону стекао је у другом мандату америчког председника Доналда Трампа. У марту га је Трамп именовао за члана Савета за науку и технологију. Био је гост на државној вечери коју је <strong><a href="/vesti/svet/6047347/susret-trampa-i-sija-u-vasingtonu--vestacka-inteligencija-i-trgovinski-rat-u-fokusu-razgovora.html">Трамп 24. септембра приредио за кинеског колегу Си Ђинпинга</a></strong>, а 8. октобра је од шефа Беле куће примио Националну медаљу за науку.</p>
<p>"Ако су чипови у питању, никад није било никог као он (Џенсен Хуанг)", рекао је Трамп три недеље касније, када је прича о потенцијалној прељуби и шпијунажи већ била јавна.</p>
<h3><strong>Пиће у Тајпеју</strong></h3>
<p>Било је то после поноћи, почетком јуна 2024, у једном тајпејском бару. Жена у друштву директора из технолошке индустрије рекла је: "Кладим се да могу да доведем Џенсена." Неколико минута касније Џенсен Хуанг је ушао у бар.</p>
<p><!--<box box-left 51969816 media>--></p>
<p>Сцену је <em>Њујорк тајмсу</em> описао директор фирме "Nettander" Паркер Шмит, који је те ноћи био сведок. Људи упознати са околностима тврде да је Хуанг на дружење ионако планирао да дође са двојицом својих руководилаца.</p>
<p>Жена је била Алис Хуанг. Фотографије на којима она и директор "Енвидије" седе једно уз друго и пију објављене су на Линкедину. Неколико недеља после те ноћи њена компанија "Мегаспид" почела је редовно да прима пошиљке чипова компаније "Енвидија" вредне више милиона долара.</p>
<p>Компанија "Мегаспид" је настала 2023. године, издвајањем иностраног пословања кинеске фирме за видео-игре и рачунарство "Севен роуд" међу чијим су акционарима и кинеске централне и локалне власти.</p>
<p>Пре тога, Алис Хуанг је била извршна директорка шангајског фонда повезаног са државним предузећима. У "Мегаспиду" је првих осам месеци у регистру вођена као генерални директор, а онда је њено име нестало из докумената.</p>
<p>Према биографији коју је објавио један њен бивши послодавац, а коју <em>Њујорк тајмс</em> није могао да провери, у Кини је радила као новинарка државних медија и као приватна банкарка.</p>
<p>За то време, "Мегаспид" купује чипове од "Енвидије", гради центре података у југоисточној Азији и њихову рачунарску снагу изнајмљује фирмама из Кине. Главни клијент му је Алибаба. Само по себи, ништа није незаконито. Ипак, куповине су биле необично велике за малу и непознату фирму.</p>
<p>Америчко министарство трговине "Мегаспид" истражује од краја 2024. Истрага је предата Министарству правде 2026. године. Истражитељи сумњају да део чипова незаконито стиже у Кину. "Енвидија" тврди да је сумње проверила и одбацила.</p>
<h3><strong>Упозорење које није стигло</strong></h3>
<p>Америчке власти су већ сумњале да Алис Хуанг помаже Кини да дође до забрањених чипова. Међутим, надзор над њом открио је нешто озбиљније –  да преноси информације Пекингу и да је развила блиски однос са директором "Енвидије".</p>
<p><!--<box box-left 51969695 media>--></p>
<p>Према извештајима, надзор над њом није прекинут, а фирме повезане с њом куповале су чипове од "Енвидије" и током 2026. године. Пише и да је Трамп о томе обавештен пре годину дана, али да је одлучио да ништа не предузме.</p>
<p>Хуанг није добио такозвани одбрамбени брифинг, упозорење које службе понекад дају Американцима на мети страних обавештајаца. Званичници су веровали да Хуанг не зна чиме се Алис бави. </p>
<p>Недељу дана касније стигли су нови детаљи. Према писању <em>Њујорк тајмса</em>, амерички званичници верују да је Алис Хуанг регрутовало кинеско Министарство државне безбедности, односно главна кинеска обавештајна служба.</p>
<p>Лист <em>Фајненшел тајмс</em> је у петак, 6. новембра, објавио да се у извештају америчких безбедносних служби наводи да су Алис и Џенсен "били у љубавној вези".</p>
<p>Потом је <em>Њујорк тајмс</em> објавио да је државни секретар Марко Рубио пролетос надгледао израду строго поверљивог меморандума о Хуанговим везама са осумњиченом кинеском сарадницом и о његовом утицају на Трампову политику према вештачкој интелигенцији.</p>
<p>Документ је пре Трампове <strong><a href="/vesti/svet/5950700/tramp-zavrsio-posetu-kini-fokus-bio-na-iranu-tajvanu-i-trgovini.html">мајске посете Пекингу</a></strong> кружио међу америчким безбедносним званичницима. За то време, Хуанг се првобитно није нашао на списку директора који је требало да прате председника у Кину. Када су медији приметили да га нема, Трамп га је лично позвао и замолио да му се придружи током заустављања авиона на Аљасци.</p>
<h3><strong>Део посла</strong></h3>
<p>"Енвидија" се првих дана бранила речником корпоративног приручника.</p>
<p><!--<box box-left 51969721 embed>--></p>
<p>"Џенсенови контакти са госпођом Хуанг нису необични нити неочекивани. Састанци са купцима део су посла директора. Џенсен годишње разговара са хиљадама руководилаца компанија које су наши купци", саопштио је портпарол компаније Џон Рицо.</p>
<p>Купци попут "Мегаспида", нагласио је, добијају "уобичајене пословне информације, а не осетљиве пословне тајне, и нула информација важних за националну безбедност".</p>
<p>"Компанија је уверена да би је влада упозорила када би неко представљао претњу америчкој индустрији", навео је такође Рицо.</p>
<p>Пекинг је одбацио све. Портпарол кинеске амбасаде у Вашингтону оптужио је САД за кампању "неоснованих клевета и блаћења", а портпарол Министарства спољних послова Гуо Ђакун назвао је извештаје "неоснованим и чистим клеветама против Кине".</p>
<p>Сингапурско министарство унутрашњих послова саопштило је да није спроводило истрагу о наводним везама Алис Хуанг са кинеским службама, ни о њеном односу с Хуангом, али и да је истрага о "Мегаспиду" у току.</p>
<p>Трамп је 31. октобра, на прослави Ноћи вештица у Мар-а-Лагу, Хуангу дао подршку са оградом. На питање да ли му и даље верује као саветнику, одговорио је: "Волео бих да кажем да. Осим ако не сазнамо нешто супротно. Увек сам га сматрао коректним, али је реч о веома сложеном питању. Проверићемо то веома пажљиво."</p>
<p>Конгрес није чекао. Републикански председници три одбора Представничког дома – за спољне послове, Кину и обавештајни рад – у писму објављеном 5. новембра позвали су Хуанга на заједнички брифинг иза затворених врата, који још није одржан.</p>
<h3><strong>Цена извињења</strong></h3>
<p>На извештај о љубавној вези компанија "Енвидија" није желела да одговори. Одговор је стигао у недељу, у првом лицу.</p>
<p><!--<box box-left 51969712 media>--></p>
<p>После извињења породици, Хуанг се обратио колегама, партнерима и акционарима: "Заслужујете боље од мене."</p>
<p>О националној безбедности написао је да подржава истрагу и да ће у потпуности сарађивати, као и да воли "своју земљу и компанију", односно да је "поносан и захвалан" што је Американац.</p>
<p>Трамп је у недељу новинарима рекао да је Хуанг "фин човек" и да треба да остане на челу компаније. У понедељак га је, како тврди, позвао телефоном да види како се осећа.</p>
<p>"Питао сам га: 'Да ли си имао икакву представу да је она шпијун?' Рекао је: 'Нисам имао појма да је шпијун.' И заиста му верујем", навео је Трамп. </p>
<p>Берза је била мање сентиментална. У понедељак, 9. новембра, акције су стале на 178,67 долара, што је 4,27 одсто ниже него у петак. За компанију која је вредела око 4.500 милијарди долара, то је близу 200 милијарди избрисане вредности у дану када је остатак сектора чипова растао.</p>
<p>"Џенсен је срж компаније 'Енвидија', а њен успех и амбиције у вештачкој интелигенцији у великој мери зависе од тога да ли ће остати директор. Незаменљив је", написао је аналитичар Ден Ајвс. </p>
<p>На Волстриту за конкретну ситуацију постоји стручан израз – ризик кључне особе.</p>
<h3><strong>Два састанка</strong></h3>
<p>Хуанга ускоро чекају два састанка. У уторак, 17. новембра, "Енвидија" објављује резултате за трећи квартал и одговара на питања аналитичара и инвеститора. За среду, 18. новембра, три конгресна одбора позвала су га на брифинг иза затворених врата. На првом састанку говориће се о новцу, на другом о поверењу.</p>
<p><!--<box box-left 51969714 media>--></p>
<p>Истрага управног одбора компаније тек почиње, а јавно није подигнута ниједна оптужница. Не зна се шта је Алис Хуанг пренела ако је заиста радила за Пекинг, нити да ли је Џенсен знао с ким има посла. Поуздано се зна само оно што је сам признао.</p>
<p>Последњи пасус његовог имејла гласи: "Моја породица не сноси никакву одговорност за моје изборе. Ја је сносим. Молим вас, оставите им приватност." Од свега што је у овој причи важно, то је једино што је лако испунити.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 10 Nov 2026 17:57:32 +0100</pubDate>
                <category>Свет</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/vesti/svet/6080160/envidija-spijunka-afera-kina-amerika-dzensen-huang-preveara-preljuba.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/10/8/4/556/6026897/thumbs/14356571/Dzensen_Huang_Nvidia.png</url>
                    <title>Случај шефа &#034;Енвидије&#034; – од љубавне до шпијунске афере уз високу цену извињења</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/vesti/svet/6080160/envidija-spijunka-afera-kina-amerika-dzensen-huang-preveara-preljuba.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/10/8/4/556/6026897/thumbs/14356571/Dzensen_Huang_Nvidia.png</url>
                <title>Случај шефа &#034;Енвидије&#034; – од љубавне до шпијунске афере уз високу цену извињења</title>
                <link>http://admin.rts.rs/vesti/svet/6080160/envidija-spijunka-afera-kina-amerika-dzensen-huang-preveara-preljuba.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Милионер открио како куповина GTA 6 може да вам уштеди велику суму новца</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6077860/milioner-otkrio-kako-kupovina-gta-6-moze-da-vam-ustedi-veliku-sumu-novca.html</link>
                <description>
                    Педесет вечери забаве уз GTA 6 најишчекиванију видео-игру ове године могло би да вам уштеди приличну суму новца, барем према рачуници британског предузетника и финансијског инфлуенсера Марка Тилберија.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/6/10/40/510/6013986/thumbs/14322686/Untitled_design.png" 
                         align="left" alt="Милионер открио како куповина GTA 6 може да вам уштеди велику суму новца" title="Милионер открио како куповина GTA 6 може да вам уштеди велику суму новца" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Британски предузетник и финансијски инфлуенсер Марк Тилбери објаснио је како би куповина дуго очекиване игре Grand Theft Auto VI могла, наизглед парадоксално, да вам уштеди хиљаде долара.</p>
<p>Нјишчекиванија видео-игра године излази 19. новембра, а љубитељи серијала већ се припремају за бројне сате проведене у измишљеном Вајс Ситију, инспирисаним Мајамијем, где ће пратити причу главних јунака Џејсона и Лусије.</p>
<p><!--<box box-left 51964224 embed>-->Ипак, цена игре једна је од главних тема уочи објављивања. Стандардно издање GTA 6 кошта 80 долара, док је за ултимативно издање потребно издвојити 100 долара.</p>
<p>Иако то није мали издатак, посебно уочи празничне сезоне, Тилбери сматра да на цену треба погледати из другог угла – као на улагање у забаву које би дугорочно могло да се исплати.</p>
<p>У видео-снимку који је постао виралан на друштвеним мрежама, Тилбери је објаснио своју рачуницу.</p>
<p>„Куповина GTA 6 заправо може да вам уштеди 5.000 долара. Ултимативно издање игре кошта 100 долара. Ако вам је потребно 80 сати да је завршите, то значи да сат забаве плаћате 1,25 долара“, објашњава Тилбери.</p>
<p>Није само централни део приче занимљив.</p>
<p>„Када додате споредне мисије и истраживање мапе, цена пада на свега 50 центи по сату“, објаснио је предузетник.</p>
<p>Наставио је рачуницу претпоставком да играч сваке вечери проведе до четири сата уз игру.</p>
<p>„То је 50 вечери забаве. Упоредите то са изласком, током којег лако можете да потрошите 100 долара за једно вече. Зато куповина GTA 6 заправо штеди 5.000 долара“, закључио је Тилбери.</p>
<p><!--<box box-left 51964327 embed>-->Иако је реч о шаљивој рачуници, његова објава показала је навике потрошача.</p>
<p>Очекује се да ће GTA 6 бити једна од највећих видео-игара икада, а играчи би у њеном свету могли да проведу стотине сати.</p>
<p>То се односи само на режим за једног играча. Када буде покренут GTA Online, љубитељи серијала моћи ће и наредних година да истражују шести наставак заједно са пријатељима.</p>
<p>Тилберијева порука има смисла када се узме у обзир колико може да кошта један излазак. Када се саберу храна, пиће и такси за повратак кући, рачун лако може да буде прилично висок.</p>
<p>Зато, према његовој логици, куповина GTA 6 може да буде повољнија алтернатива. Мада, како се нашалио аутор текста, за такву одлуку можда ће бити потребно и мало убеђивања партнера.</p>
<p>Видео британског предузетника последњих дана постао је веома популаран, а бројни играчи прихватили су његову рачуницу као оправдање за куповину игре.</p>
<p>„Само да објасним ове бројке својој супрузи“, написао је један корисник у коментару.</p>
<p>Други је додао: „Хвала што сте ми дали још један разлог да се овог месеца још више повучем у свој свет“.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 6 Nov 2026 11:10:33 +0100</pubDate>
                <category>Технологијa</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6077860/milioner-otkrio-kako-kupovina-gta-6-moze-da-vam-ustedi-veliku-sumu-novca.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/6/10/40/510/6013986/thumbs/14322662/Untitled_design.png</url>
                    <title>Милионер открио како куповина GTA 6 може да вам уштеди велику суму новца</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6077860/milioner-otkrio-kako-kupovina-gta-6-moze-da-vam-ustedi-veliku-sumu-novca.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/6/10/40/510/6013986/thumbs/14322662/Untitled_design.png</url>
                <title>Милионер открио како куповина GTA 6 може да вам уштеди велику суму новца</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6077860/milioner-otkrio-kako-kupovina-gta-6-moze-da-vam-ustedi-veliku-sumu-novca.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Преузимање GTA VI почиње 10. новембра, потребно је до 212 гигабајта простора</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6075965/preuzimanje-gta-vi-pocinje-10-novembra-potrebno-je-do-212-gigabajta-prostora.html</link>
                <description>
                    Компанија Rockstar Games објавила је да ће дигитално предпреузимање игре Grand Theft Auto VI за PlayStation 5 почети 10. новембра у поноћ по локалном времену, док ће за Xbox Series X|S бити доступно од истог дана у 00.00 часова по Гриничком времену. Игра званично излази 19. новембра.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/4/8/45/624/6005134/thumbs/14297410/maxresdefault.jpg" 
                         align="left" alt="Преузимање GTA VI почиње 10. новембра, потребно је до 212 гигабајта простора" title="Преузимање GTA VI почиње 10. новембра, потребно је до 212 гигабајта простора" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p data-pm-slice="1 1 []">До објављивања једне од најишчекиванијих видео-игара године остало је нешто више од две недеље, а компанија<em> Rockstar Games</em> објавила је детаље о предпреузимању на конзолама PlayStation 5 и Xbox Series X|S.</p>
<p>Корисници ових конзола моћи ће да започну дигитално преузимање у уторак, 10. новембра, у поноћ по локалном времену. За играче у Србији то значи да ће игра бити доступна за предпреузимање у ноћи између 9. и 10. новембра, тачно у 00.00 часова.</p>
<p>За инсталацију игре биће потребно до 212 гигабајта слободног простора, у зависности од уређаја. Rockstar је зато саветовао играчима да на време провере расположиви простор на својим конзолама.</p>
<p><!--<box box-left 51960626 embed>-->Физичке верзије игре у паковању са кодом за преузимање требало би да се појаве у продавницама од 12. новембра.</p>
<p>Grand Theft Auto VI излази 19. новембра тачно у поноћ за PlayStation 5 и Xbox Series X|S.</p>
<p>На званичном сајту игре доступни су трејлери, информације о Вајс Ситију и измишљеној америчкој држави Леонида, као и детаљи о музици и различитим издањима игре.</p>
<p>Rockstar је најавио и да ће на дан изласка игре, 19. новембра, на званичном сајту бесплатно бити доступни постер са насловном илустрацијом GTA VI и мапа Леониде, у формату погодном за штампање.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 4 Nov 2026 09:25:33 +0100</pubDate>
                <category>Технологијa</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6075965/preuzimanje-gta-vi-pocinje-10-novembra-potrebno-je-do-212-gigabajta-prostora.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/4/8/45/624/6005134/thumbs/14297398/maxresdefault.jpg</url>
                    <title>Преузимање GTA VI почиње 10. новембра, потребно је до 212 гигабајта простора</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6075965/preuzimanje-gta-vi-pocinje-10-novembra-potrebno-je-do-212-gigabajta-prostora.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/4/8/45/624/6005134/thumbs/14297398/maxresdefault.jpg</url>
                <title>Преузимање GTA VI почиње 10. новембра, потребно је до 212 гигабајта простора</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6075965/preuzimanje-gta-vi-pocinje-10-novembra-potrebno-je-do-212-gigabajta-prostora.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Као шминкање свиње, OpenAI има нови еуфемизам за дата центре – рачунарски кампуси</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6074269/data-centri-racunarski-kampusi-novi-termin-eufemizam-openai.html</link>
                <description>
                    „Рачунарски кампуси“ – то је најновији пример новог речника којим се описује вештачка интелигенција. Овог пута, предлог за преименовање долази из компаније “OpenAI”, чији је портпарол, како је у недељу потврдио за „Бизнис инсајдер“, навео да је то нови назив који компанија преферира.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/2/9/49/10/5996816/thumbs/14274338/Data_centar_t.jpg" 
                         align="left" alt="Као шминкање свиње, OpenAI има нови еуфемизам за дата центре – рачунарски кампуси" title="Као шминкање свиње, OpenAI има нови еуфемизам за дата центре – рачунарски кампуси" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>„<span lang="sr-RS">Рачунарски к</span>ампуси боље описују обим и улогу инфраструктуре коју градимо за потребе вештачке интелигенције. Реч је о дугорочним улагањима у рачунарске капацитете, енергетску инфраструктуру и квалификовану радну снагу“, <span lang="sr-RS">навео је портпарол</span>.</p>
<p><!--<box box-left 51956956 media>--></p>
<p><span lang="sr-RS">Н</span>ови тренд преименовања појмова повезаних са вештачком интелигенцијом почео је у септембру, а прва на удару нашла се сама синтагма „вештачка интелигенција“.</p>
<p>Амерички председник Доналд Трамп одлучио је да више воли назив „суперинтелигенција“, наложио је његову употребу савезним службеницима који су под његовом надлежношћу и изгледа успео да убеди многе лидере у области вештачке интелигенције да га прихвате. Међутим, на том списку приметно нема генералног директора компаније "OpenAI" Сема Алтмана.</p>
<p>Према истраживању које је током лета спровео истраживачки центар „Пју“, свега 16 одсто Американаца има позитиван став о будућој улози вештачке интелигенције у друштву. Због тога се може тврдити да промена назива има смисла, под претпоставком да се америчкој јавности приписује толико мало критичког расуђивања да би се веровало како би ново име могло да промени њено мишљење.</p>
<p>Ставови обичних људи широм света о центрима за обраду података у целини такође су се последњих месеци погоршали, показује септембарско истраживање центра „Пју“. Испитаници су износили мишљења о утицају тих центара на животну средину, трошкове комуналних услуга, квалитет живота у суседству, запошљавање и пореске приходе. Само четири одсто Американаца сматрало је да центри за обраду података имају позитиван утицај на све те области.</p>
<p><!--<box box-left 51956960 media>--></p>
<p>Стратешко повезивање политичких противника са центрима за обраду података постало је и важан део изборне политике ове године. Та инфраструктура тек почиње да се профилише као политичко питање око којег се присталице различитих страна јасно опредељују.</p>
<p>Ипак, назвати политичког противника „сенатором центара за обраду података“, да наведемо само један недавни пример, показало се као добар начин за привлачење медијске пажње. Назив „сенатор кампуса рачунарске инфраструктуре“ свакако нема исту звучност.</p>
<p>Портпарол компаније "OpenAI" рекао је за <em>Бизнис инсајдер</em>: „Желимо да заједнице у којима се налази та инфраструктура учествују у обликовању њеног развоја и деле користи које она доноси.“</p>
<p>Редакција портала <em>Гизмодо</em> затражила је од компаније “OpenAI” потврду информације о промени назива.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 4 Nov 2026 07:57:18 +0100</pubDate>
                <category>Технологијa</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6074269/data-centri-racunarski-kampusi-novi-termin-eufemizam-openai.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/2/9/49/10/5996816/thumbs/14274332/Data_centar_t.jpg</url>
                    <title>Као шминкање свиње, OpenAI има нови еуфемизам за дата центре – рачунарски кампуси</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6074269/data-centri-racunarski-kampusi-novi-termin-eufemizam-openai.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/2/9/49/10/5996816/thumbs/14274332/Data_centar_t.jpg</url>
                <title>Као шминкање свиње, OpenAI има нови еуфемизам за дата центре – рачунарски кампуси</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6074269/data-centri-racunarski-kampusi-novi-termin-eufemizam-openai.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Зомби-интернет преузима мрежу – интернет све мање припада људима, а све више аутоматизованим системима</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6074718/zombi-internet-automatizovani-ai-agenti.html</link>
                <description>
                    Годинама се говори о „мртвом интернету“, али све већи број аутоматизованих система и ботова који делују у име стварних људи отвара ново, још забрињавајуће питање: да ли интернет постаје простор у којем је све теже разликовати људску активност од активности машина?
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/2/16/56/505/5999234/thumbs/14279936/internet_laptop_mreza.jpg" 
                         align="left" alt="Зомби-интернет преузима мрежу – интернет све мање припада људима, а све више аутоматизованим системима" title="Зомби-интернет преузима мрежу – интернет све мање припада људима, а све више аутоматизованим системима" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Некада сматрана теоријом завере, идеја да велики део интернет садржаја не стварају стварни људи све више добија упориште у стварности. Уместо мреже коју насељавају лажни налози и координисане активности тајанствених организација, појављује се такозвани зомби-интернет – простор у којем аутоматизовани системи обављају задатке у име својих корисника.</p>
<p>Такав интернет није ни потпуно мртав ни потпуно жив. Он мења начин на који функционише веб, али и односе у стварном свету који све више зависе од дигиталних платформи.</p>
<h3><strong>Ботови преузели примат над људима</strong></h3>
<p>Теорија о мртвом интернету настала је из претпоставке да је велики део онлајн комуникације лажан и да интеракције које сматрамо стварним заправо организују компаније и друге структуре како би утицале на кориснике и продавале им производе.</p>
<p>Међутим, развој технологије постепено је приближио ту идеју стварности. Компанија за интернет инфраструктуру „Клаудфлер“ (Cloudflare) саопштила је у јуну да је, први пут у историји интернета, саобраћај који генеришу ботови премашио онај који стварају људи.</p>
<p>„То се догодило брже него што сам предвидео“, рекао је извршни директор компаније Метју Принс, објашњавајући да је првобитно очекивао да ће се то догодити крајем 2027, а затим почетком те године. Разлог за бржи раст је нагло повећање саобраћаја који генеришу аутономни агенти.</p>
<p>Ипак, нису сви ботови исти. Аутоматизовани системи одавно су део интернета. Претраживачи попут <em>Гугла</em> користе такозване веб-пописиваче (<em>crawlers</em>), који аутоматски претражују сајтове и прикупљају податке како би се они појавили у резултатима претраге.</p>
<p>Промена се не огледа само у броју таквих система већ и у њиховим могућностима. Они више нису само пасивни корисници који прикупљају информације већ активни учесници који могу да обављају задатке.</p>
<p><!--<box box-left 51958192 media>--></p>
<p>Такав развој прво је постао видљив кроз ботове који аутоматски објављују садржаје на друштвеним мрежама, а сада се убрзава захваљујући алатима вештачке интелигенције заснованим на аутономним агентима.</p>
<h3><strong>Аутономни агенти раде у име корисника</strong></h3>
<p>Иако се термини „веб-пописивач“, „бот“ и „агент“ често користе за технички сличне алате, они описују различите начине њихове примене. Извршни директор „Клаудфлера“ Метју Принс чак је оценио да су ти називи синоними, у зависности од тога да ли се њихова употреба посматра као позитивна или негативна.</p>
<p>Једна од најважнијих промена јесте то што аутоматизовани системи више нису доступни само великим технолошким компанијама. Њихове могућности све више користе и обични људи, често несвесни колико се њихових активности на интернету обавља аутоматски.</p>
<p>Последњих месеци компаније „ОпенАИ“ и „Мета“ представиле су такозване личне агенте – системе вештачке интелигенције намењене појединачним корисницима. Они функционишу попут личних асистената који су стално доступни и могу да преузму обављање сложених и дуготрајних задатака.</p>
<p>Испоставља се да је једна од најчешћих активности за које се користе куповина. „Мета“ је у првим пословним резултатима након представљања асистента са вештачком интелигенцијом <em>Мјуз</em> навела да је куповина међу најчешћим начинима његове употребе. Више од четвртине корисника који су куповали уз помоћ тог система у просеку је потрошило више од 200 долара.</p>
<p><!--<box box-left 51958198 media>--></p>
<p>То је посебно значајно за „Мету“, чији се пословни модел у највећој мери заснива на оглашавању. Иако се компанија током година представљала као платформа за повезивање људи, извор забаве, заговорник метаверзума и један од водећих актера у развоју вештачке интелигенције, највећи део њених прихода и даље долази од приказивања реклама корисницима.</p>
<p>Зато је истицање могућности куповине уз помоћ вештачке интелигенције пословно значајно. Међутим, када велики број аутономних агената почне да купује производе у име људи, последице би могле да буду много шире.</p>
<h3><strong>Интернет се затвара пред аутоматизованим саобраћајем</strong></h3>
<p>Промене већ утичу на начин рада интернет платформи. <em>Редит</em> (Reddit), друштвена мрежа која је више од 20 година омогућавала свима да прегледају објаве корисника, најавио је да ће прећи на модел у којем ће за коришћење платформе првенствено бити потребно пријављивање на налог.</p>
<p>Извршни директор компаније Стив Хафман признао је да је реч о великој промени за платформу која се дуго залагала за отворени интернет, али је оценио да је то исправна одлука за њено пословање.</p>
<p>Један од разлога је пад посећености <em>Редита</em>, између осталог због тога што „Гугл“ све више даје предност прегледима резултата претраге генерисаним вештачком интелигенцијом.</p>
<p><!--<box box-left 51958200 media>--></p>
<p>Истовремено, објаве корисника <em>Редита</em> представљају драгоцен извор података за компаније које развијају вештачку интелигенцију и користе их за обучавање својих система.</p>
<p><em>Редит</em> зато настоји да контролише приступ тим подацима и оствари приход од њихове употребе. Компанија може да зарађује и на основу података о корисницима, које користи за циљано оглашавање.</p>
<p>Таква одлука могла би да најави ширу промену на интернету: све већи број сајтова могао би да ограничи приступ садржајима и уведе провере како би утврдио да ли су посетиоци стварни људи.</p>
<p>Међутим, ту настаје нови проблем. Ако и сами људи све више препуштају претраживање интернета аутономним агентима, постаће теже утврдити ко заправо стоји иза активности на мрежи.</p>
<h3><strong>Ко купује – човек или машина?</strong></h3>
<p>Масовна употреба аутономних агената могла би да промени и тржиште интернет продаје. Ако су компаније до сада могле да утичу на то који ће се производи појављивати на врху резултата претраге, поставља се питање да ли ће на сличан начин моћи да утичу и на препоруке аутономних агената.</p>
<p>Када корисник затражи да му агент пронађе нове ципеле, да ли ће га систем усмерити ка одређеном продавцу? Још већи проблем могао би да настане када аутоматизовани системи почну да траже ретке производе, попут улазница за концерте и друге догађаје.</p>
<p>Индустрија организације догађаја већ се суочила са сличним проблемом. Препродавци користе ботове да купе велики број улазница, а затим их продају по вишим ценама. Због тога су купци принуђени да чекају у дугим виртуелним редовима и пролазе провере којима доказују да су стварне особе.</p>
<p>У таквим случајевима превара је релативно јасна, па организатори настоје да осигурају да улазнице купују стварни људи. Међутим, када аутономни агенти делују као лични купци, граница између легитимне употребе и злоупотребе постаје много нејаснија.</p>
<p>Продавци можда неће знати да ли производ продају човеку или аутоматизованом систему, док потрошачи неће увек моћи да знају зашто им је препоручен одређени производ.</p>
<p>Решење зато неће бити само у дефинисању шта се сматра стварном особом већ и у проналажењу поузданог начина да се утврди ко заиста користи интернет. Такав систем провере могао би додатно да промени начин на који функционише веб, али и однос између корисника, компанија и технологије.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 3 Nov 2026 19:16:23 +0100</pubDate>
                <category>Технологијa</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6074718/zombi-internet-automatizovani-ai-agenti.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/2/16/56/505/5999234/thumbs/14279930/internet_laptop_mreza.jpg</url>
                    <title>Зомби-интернет преузима мрежу – интернет све мање припада људима, а све више аутоматизованим системима</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6074718/zombi-internet-automatizovani-ai-agenti.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/10/2/16/56/505/5999234/thumbs/14279930/internet_laptop_mreza.jpg</url>
                <title>Зомби-интернет преузима мрежу – интернет све мање припада људима, а све више аутоматизованим системима</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6074718/zombi-internet-automatizovani-ai-agenti.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Највећи хакерски напад у историји и епска крађа криптовалута у вредности од 6,3 милијарде долара</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6072322/pljacka-kriptovaluta-najveci-hakerski-napad-63-milijarde-dolara.html</link>
                <description>
                    Хакери су украли 6,3 милијарде долара са Бајненса, највеће светске берзе криптовалута, у крађи рекордних размера за коју аналитичари одговорност приписују Северној Кореји. Према њиховим оценама, напад би могао да уздрма поверење у дигиталну имовину.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/30/10/58/249/5987520/thumbs/14247834/Binanc-kradja-t.png" 
                         align="left" alt="Највећи хакерски напад у историји и епска крађа криптовалута у вредности од 6,3 милијарде долара" title="Највећи хакерски напад у историји и епска крађа криптовалута у вредности од 6,3 милијарде долара" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Цене криптовалута пале су након објављивања вести о крађи, док је Бајненс (Binance) обуставио исплате и саопштио да ће покрити губитке. Издаваоци стабилних криптовалута, међу којима су Тетер, Серкл и компанија “World Liberty Financial”, иза које стоји амерички председник Доналд Трамп, брзо су замрзли око половине украдене имовине.</p>
<p><!--<box box-left 51953186 media>--></p>
<p>Највећи део напада одиграо се за око 20 минута, почев од касних вечерњих сати у четвртак, а према проценама америчких компанија за анализу блокчејна "TRM Labs" и "Chainalysis", имао је сличности са претходним великим нападима за које је окривљена Северна Кореја.</p>
<p>Према наводима компаније TRM, нападачи су успели да наложе дигиталним новчаницима које користи „Бајненс“ да пребаце средства у новчанике под контролом хакера. Сличан начин напада примењен је и током крађе 2025. године са берзе криптовалута „Бајбит“ (Bybit), за коју је амерички Федерални истражни биро (ФБИ) оптужио Пјонгјанг.</p>
<p>„TRM приписује напад елитној хакерској јединици Северне Кореје“, наводи се у анализи коју је компанија објавила на свом сајту. И TRM и “Chainalysis” саопштили су да су веома уверени да иза напада стоји Северна Кореја.</p>
<h3><strong>Највећи хакерски напад у историји</strong></h3>
<p>Северна Кореја годинама користи сајбер јединице повезане са државом за шпијунажу, финансијске крађе и прибављање прихода, наводе америчке и јужнокорејске власти, као и стручњаци за сајбер безбедност.</p>
<p>Пјонгјанг редовно одбацује такве оптужбе. Његова мисија у Женеви и амбасада у Кини нису одмах одговориле на захтев Ројтерса за коментар.</p>
<p>„Бајненс“ је саопштио да су средства корисника безбедна и да сарађује са партнерима како би замрзнуо део угрожене имовине. До сада је лоцирано око три милијарде долара. Очекује се да ће услуге повлачења новца бити поново доступне у наредних 48 сати.</p>
<p>Компанија, међутим, није саопштила шта се догодило са преосталих 3,3 милијарде долара.</p>
<p>„Ваш новац је безбедан и покрићемо сваки губитак. Нашом истрагом није утврђена одговорност било ког појединца“, написао је на мрежи Икс Ричард Тенг, један од генералних директора „Бајненс“.</p>
<p>„Ово је највећи хакерски напад у историји“, изјавио је Аравинд Сринивасан из компаније за тржишно посредовање GSR, док су цене криптовалута бележиле пад.</p>
<p>Биткоин је достигао најнижу вредност у последњих шест недеља, од 76.368 долара, док је етер појефтинио за више од три одсто, на најнижи ниво у последња два месеца од 2.178 долара, пре него што су се тржишта стабилизовала.</p>
<p><!--<box box-left 51953174 media>--></p>
<p>BNB, криптовалута првобитно покренута под називом „Бајненс коин“, која може да се користи за плаћање накнада на берзи „Бајненс“, изгубила је пет одсто вредности у претходна 24 сата и трговала се по цени од 709,70 долара, према подацима сајта CoinGecko.</p>
<p>Уздрмано поверење у тржиште одразило се и на акције компанија које управљају берзама криптовалута.</p>
<p>Акције компаније „Коинбејс глобал“ (Coinbase Global), која је саопштила да није погођена нападом, пале су за 4,8 одсто. Истовремено, акције компаније „Стратеџи“ (Strategy), познате по великим улагањима у биткоин, изгубиле су готово шест одсто вредности у продуженом трговању на америчким берзама.</p>
<h3><strong>Компромитован лаптоп</strong></h3>
<p>Прелиминарна истрага указује на то да је напад можда почео упадом у лаптоп једног од „Бајненсових“ инжењера. На тај начин нападач је, како је саопштила компанија, добио приступ једном од њених система и извршио неовлашћена повлачења средстава.</p>
<p>„Наш безбедносни тим прати целокупан ток напада преко компромитованог рачунара, који је можда послужио као улазна тачка за овај инцидент“, саопштио је „Бајненс“.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 30 Oct 2026 10:16:51 +0100</pubDate>
                <category>Технологијa</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6072322/pljacka-kriptovaluta-najveci-hakerski-napad-63-milijarde-dolara.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/30/10/58/249/5987520/thumbs/14247828/Binanc-kradja-t.png</url>
                    <title>Највећи хакерски напад у историји и епска крађа криптовалута у вредности од 6,3 милијарде долара</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6072322/pljacka-kriptovaluta-najveci-hakerski-napad-63-milijarde-dolara.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/30/10/58/249/5987520/thumbs/14247828/Binanc-kradja-t.png</url>
                <title>Највећи хакерски напад у историји и епска крађа криптовалута у вредности од 6,3 милијарде долара</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6072322/pljacka-kriptovaluta-najveci-hakerski-napad-63-milijarde-dolara.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Божански змај – објављена прва јасна фотографија кинеског тајног свемирског авиона</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6072138/bozanski-zmaj--objavljena-prva-jasna-fotografija-kineskog-tajnog-svemirskog-aviona.html</link>
                <description>
                    Нови извештај америчке обавештајне агенције вероватно је објавио прву јасну фотографију кинеског мистериозног свемирског авиона „Змај“ у орбити око Земље. Неочекивани снимак открива да је летелица, чији се развој и намена држе у строгој тајности, веома слична америчком пандану и пружа нове назнаке о њеним способностима.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/29/20/30/623/5986502/thumbs/14244512/Shenlong.png" 
                         align="left" alt="Божански змај – објављена прва јасна фотографија кинеског тајног свемирског авиона" title="Божански змај – објављена прва јасна фотографија кинеског тајног свемирског авиона" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Сматра се да је на фотографији приказан кинески тајанствени свемирски авион <span lang="sr-RS">„</span>Шенлонг<span lang="sr-RS">“</span>, односно „божански змај“, који је активан нешто више од шест година. Током тог периода, ова летелица са крилима више пута је доспела у жижу јавности након што је у ниској Земљиној орбити избацивала различите неидентификоване објекте.</p>
<p><!--<box box-left 51952747 media>--></p>
<p>До сада су једини непосредни снимци свемирског авиона били мутне фотографије светлости која се одбија од беспилотне летелице према површини Земље. Ти снимци нису пружали јасне назнаке о њеном конкретном дизајну, способностима или намени. Кина такође никада није јавно објавила фотографије летелице нити открила кључне информације о њеној конструкцији.</p>
<p>У понедељак, 26. октобра, америчка Обавештајна агенција Министарства одбране објавила је најновију верзију извештаја „Изазови за безбедност у свемиру“, у којем се процењују различити фактори који представљају ризик за америчку свемирску инфраструктуру. <span lang="sr-RS">У</span> документу од 130 страница, аутори су уврстили до <span lang="sr-RS">с</span>ада необјављену фотографију „кинеског свемирског авиона“. У кратком опису наведено је да је снимак направљен 2024. године сателитом приватне свемирске компаније „Максар технолоџис“, која је у међувремену променила име у „Вантор“.</p>
<p>Неочекивано откриће фотографије први је уочио и поделио на друштвеној мрежи Икс новинар Ендру Џоунс, који прати кинески свемирски програм и раније је објављивао важне информације о другим мисијама које су у току.</p>
<p>Ни у опису фотографије ни у одговарајућем делу извештаја не наводи се да је реч о првом снимку те врсте, нити се објашњава зашто је фотографија раније била класификована као поверљива. То отвара питање да ли су аутори извештаја уопште били свесни њеног значаја.</p>
<p>Постоји, међутим, једна ограда. У извештају се наводи да Кина има два активна пројекта свемирских авиона – <span lang="sr-RS">„</span>Шенлонг<span lang="sr-RS">“</span> и <span lang="sr-RS">„</span>Тенгјун<span lang="sr-RS">“</span>, што значи „јахач облака“. Ипак, како пише специјализовани портал <span lang="sr-RS"><em>Ејвиејшонист</em> (</span><span lang="en-US">The Aviationist</span><span lang="sr-RS">)</span>, у опису фотографије није прецизирано који је од та два модела приказан.</p>
<p>До данас није потврђено ниједно лансирање летелице „Тенгјун“. Постојеће фотографије могућег прототипа такође указују на то да се њен дизајн знатно разликује од онога што се види на новом снимку. Због тога се већина стручњака слаже да је на фотографији највероватније „Шенлонг“.</p>
<h3><strong>Шта нам открива нова фотографија?</strong></h3>
<p>До сада се о „Шенлонгу“ углавном знало да функционише слично чувеним <span lang="sr-RS">Н</span><span lang="sr-RS">ас</span><span lang="sr-RS">иним</span> спејс-шатловима <span lang="sr-RS">–</span> ракета га износи у свемир, након чега кружи око Земље, а затим се спушта на површину планете клизећи кроз атмосферу. По повратку може да буде допуњен горивом и поново лансиран у ниску Земљину орбиту.</p>
<p>„Шенлонг<span lang="sr-RS">“</span> није једини активни свемирски авион на свету. Свемирске снаге <span lang="sr-RS">САД </span>имају сопствену летелицу, <span lang="sr-RS">Икс</span>-37Б, која је од првог лансирања 2010. године завршила седам орбиталних мисија. Тренутно се налази у ниској Земљиној орбити, где спроводи експерименте са квантном навигацијом. Научници се надају да би та технологија једног дана могла да замени <span lang="sr-RS">џи-пи-ес</span>.</p>
<p>Према новим фотографијама, <span lang="sr-RS">„</span>Шенлонг<span lang="sr-RS">“</span> има бројне сличности са својим америчким панданом.</p>
<p>„Кинески свемирски авион има делта-крила, врата одељка за терет, тамни топлотни штит и сервисни модул на задњем делу, са соларним панелима за производњу електричне енергије. Другим речима, дизајн летелице са крилима у великој мери представља копију свемирског авиона X-37Б, којим управљају америчке Свемирске снаге“, наводи технолошки портал <span lang="sr-RS"><em>Арс техника</em> (</span><span lang="en-US">Ars Technica</span><span lang="sr-RS">)</span>.</p>
<p>Ипак, две летелице нису потпуно исте. Према специјализованом порталу <span lang="sr-RS"><em>Глобал дифенс њуз</em> (</span>Global Defence News<span lang="sr-RS">)</span>, њихов општи распоред елемената је сличан, али разлике у геометрији крила показују да се спољашњи изглед два свемирска авиона разликује.</p>
<p>Још није познато колике су димензије „Шенлонга“. Амерички <span lang="sr-RS">Икс</span>-37Б дугачак је 8,8 метара, а распон његових крила износи 4,5 метара, наводи часопис <span lang="sr-RS">Попјулар сајенс (</span><span lang="en-US">Popular Science</span><span lang="sr-RS">)</span>.</p>
<p>Нова фотографија такође указује на то да „Шенлонг“ највероватније није војна летелица намењена директној употреби у борбеним операцијама. „Фотографија не потврђује да летелица има улогу у наоружању“, наводи <em><span lang="sr-RS">Глобал дифенс њуз</span></em>.</p>
<p>Ипак, Кина вероватно располаже и другим свемирским оружјем, сличним мистериозним америчким системима за деловање у орбити, чије је постојање недавно потврдио секретар америчког Ратног ваздухопловства Трој Е. Мејнк.</p>
<p><!--<box box-left 51952750 media>--></p>
<p>„Кина је развила и наставиће да унапређује оружје намењено деловању против сателита у орбити, како би ометала, оштетила и уништила свемирске капацитете других држава“, навели су представници ДИА у другом делу новог извештаја.</p>
<p>„Пекинг тежи да постане водећа светска сила у свемиру“, дода<span lang="sr-RS">је се у извештају</span>.</p>
<h3><strong>Досадашње мисије <span lang="sr-RS">„</span>божанског змаја<span lang="sr-RS">“</span></strong></h3>
<p>Од првог лансирања у свемир, у септембру 2020. године, током почетне дводневне мисије, „Шенлонг“ је завршио две дуготрајне мисије.</p>
<p>Прва је трајала осам месеци, од августа 2022. до маја 2023. године, а друга девет месеци, од децембра 2023. до септембра 2024. године. Нова фотографија настала је током друге од те две мисије.</p>
<p>Свемирски авион тренутно је на четвртој мисији, која је почела 7. фебруара лансирањем ракетом „<span lang="sr-RS">Дугачки марш 2Ф</span>“ из кинеског Центра за лансирање сателита Ђиућуен, како је раније објавио портал <em><span lang="sr-RS">Спејс</span></em>.</p>
<p>Укупно је <span lang="sr-RS">„</span>Шенлонг<span lang="sr-RS">“</span> провео више од 800 дана у орбити. Ипак, није познато да ли је Кина користила исти свемирски авион у све четири мисије или располаже са више таквих летелица.</p>
<p>„Шенлонг<span lang="sr-RS">“</span> је до сада у Земљиној орбити избацио најмање девет неидентификованих објеката. Највероватније је реч о малим сателитима, познатим као кубесати, али њихова намена и даље није разјашњена.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 30 Oct 2026 08:36:04 +0100</pubDate>
                <category>Технологијa</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6072138/bozanski-zmaj--objavljena-prva-jasna-fotografija-kineskog-tajnog-svemirskog-aviona.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/29/20/30/623/5986502/thumbs/14244506/Shenlong.png</url>
                    <title>Божански змај – објављена прва јасна фотографија кинеског тајног свемирског авиона</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6072138/bozanski-zmaj--objavljena-prva-jasna-fotografija-kineskog-tajnog-svemirskog-aviona.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/29/20/30/623/5986502/thumbs/14244506/Shenlong.png</url>
                <title>Божански змај – објављена прва јасна фотографија кинеског тајног свемирског авиона</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6072138/bozanski-zmaj--objavljena-prva-jasna-fotografija-kineskog-tajnog-svemirskog-aviona.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>GTA 6 изненадио фанове у „Саут Парку“, приказан досад невиђен бизаран гејмплеј</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6071753/gta-6-iznenadio-fanove-u-saut-parku-prikazan-dosad-nevidjen-bizaran-gejmplej.html</link>
                <description>
                    У најновијој епизоди анимиране серије „Саут Парк“ приказано је готово 20 секунди ексклузивног гејмплеја игре GTA 6, укључујући сцену у којој лик користи псећи измет у обрачуну са другим ликом.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/29/12/48/438/5984526/thumbs/14239236/Svadja.png" 
                         align="left" alt="GTA 6 изненадио фанове у „Саут Парку“, приказан досад невиђен бизаран гејмплеј" title="GTA 6 изненадио фанове у „Саут Парку“, приказан досад невиђен бизаран гејмплеј" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p data-pm-slice="1 1 []">Игра GTA 6 појавила се у најновијој епизоди серије „Саут Парк“, у којој је приказан кратак снимак гејмплеја. За мање од 20 секунди гледаоци су могли да виде један од детаља игре о којем је студио <em>Rockstar Games</em> раније већ говорио – могућност да играчи покупе псећи измет и употребе га у сукобу са другим ликовима.</p>
<p><!--<box box-left 51951947 embed>-->Епизода под називом „Guinea Pig On A Stick“ приказује пса који врши нужду на плажи. Лик који шета пса покупи измет, али ситуација убрзо измиче контроли. </p>
<p>Сцена је део разговора главних јунака са женом на једном ранчу. Она им представља GTA 6 и хвали графику и детаље виртуелног света, наводећи управо интеракцију са псећим изметом као пример могућности које игра нуди.</p>
<p>„Графика је заиста на следећем нивоу“, каже она, истичући да играчи могу да покупе псећи измет, бацају га на друге ликове и употребе га у нападу ако ови одлуче да узврате. На крају додаје да је то део игре која стиже у новембру.</p>
<p>Иако је реч о кратком исечку, снимак пружа увид и у број ликова који се истовремено налазе на плажи, што је један од детаља који доприносе утиску живог и насељеног света игре.</p>
<p>Жену која представља игру позајмила је глас глумица Тиш Хикс, што је потврђено у одјавној шпици епизоде. Она је позната и по нарацији у трејлеру за гејмплеј игре GTA 5, па би њен глас могао бити познат љубитељима серијала.</p>
<p>Појава игре у „Саут Парку“ није потпуно неочекивана, јер су аутори серије Треј Паркер и Мет Стоун и раније у својим епизодама коментарисали свет видео-игара. Један од најпознатијих примера је епизода посвећена игри World of Warcraft из 2006. године. У серији су се појављивале и референце на <em>Rockstar</em>-ову игру Red Dead Redemption 2.</p>
<p>GTA 6 је једна од најишчекиванијих видео-игара, а Rockstar Games је и раније приказивао делове виртуелног света и могућности интеракције са његовим становницима. Иако је механика са псећим изметом већ била позната, појава у „Саут Парку“ пружила је прилику да се види како изгледа у самом гејмплеју.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 29 Oct 2026 21:59:00 +0100</pubDate>
                <category>Технологијa</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6071753/gta-6-iznenadio-fanove-u-saut-parku-prikazan-dosad-nevidjen-bizaran-gejmplej.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/29/12/48/438/5984526/thumbs/14239230/Svadja.png</url>
                    <title>GTA 6 изненадио фанове у „Саут Парку“, приказан досад невиђен бизаран гејмплеј</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6071753/gta-6-iznenadio-fanove-u-saut-parku-prikazan-dosad-nevidjen-bizaran-gejmplej.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/29/12/48/438/5984526/thumbs/14239230/Svadja.png</url>
                <title>GTA 6 изненадио фанове у „Саут Парку“, приказан досад невиђен бизаран гејмплеј</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6071753/gta-6-iznenadio-fanove-u-saut-parku-prikazan-dosad-nevidjen-bizaran-gejmplej.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Београд домаћин јубиларног 5. издања конференције „AI for Life: Biotech Future Forum&#034;</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6071411/5-ai-4-life-biotech-future-forum.html</link>
                <description>
                    Београд ће 29. и 30. октобра бити домаћин јубиларног 5. издања међународне конференције „AI for Life: Biotech Future Forum&#034;, која ће окупити водеће светске научнике, представнике фармацеутске индустрије, инвеститоре и иноваторе. У фокусу ће бити најновија достигнућа у биотехнологији, медицини и примени вештачке интелигенције – од терапија нове генерације до биоелектронске медицине и напредних технологија. О конференцији је у емисији „Јутро је&#034; Радио Београда 1 говорила Данијела Ђукић, координаторка за међународну сарадњу Центра за четврту индустријску револуцију у Србији.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/28/21/20/698/5982828/thumbs/14234502/AI-Forum.jpg" 
                         align="left" alt="Београд домаћин јубиларног 5. издања конференције „AI for Life: Biotech Future Forum&#034;" title="Београд домаћин јубиларног 5. издања конференције „AI for Life: Biotech Future Forum&#034;" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<h3><strong>Пето издање и досадашњи резултати</strong></h3>
<p>Ђукић је подсетила да је прва конференција одржана 2019. године, када је основан и Центар за четврту индустријску револуцију. „Од тог првог издања, наш циљ и основа јесте да направимо темељ за сарадњу три сектора друштва, а то су, наравно, наука, индустрија и држава."</p>
<p>До сада је, како је навела, на конференцији учествовало преко 5.000 учесника, са преко 300 говорника и модератора из приближно 40 држава.</p>
<p>За јубиларно издање организатори су припремили и новине – поред вештачке интелигенције и биотехнологије, теме укључују и нанотехнологију и биоекономију, а фокус је на томе како се научна истраживања доводе до комерцијализације производа, лекова и терапија.</p>
<p>Најављена је и „имерсив" соба од 360 степени у којој ће посетиоци моћи да погледају едукативне видео садржаје – један о успешности биотехнологије, а други о 20 година дигитализације Србије.</p>
<h3><strong>Нобеловац и водећи светски стручњаци међу говорницима</strong></h3>
<p>Међу учесницима је и Грег Семенза, добитник Нобелове награде за медицину или физиологију 2019. године за откриће начина на који се ћелије прилагођавају доступности кисеоника. „Заиста нам је велика част што поново ове године имамо нобеловца који ће говорити, који је један од наших пет 'keynote' говорника", истакла је Ђукић.</p>
<p><!--<box box-left 51951295 embed>--></p>
<p>Поред њега, најављени су и Моли Стивенс са Оксфорд универзитета, Андреа Калифано са Колумбија универзитета и БиоХуба из Њујорка, као и Маријета Хеминез из Мерк глобал хелт кера. Ђукић је нагласила да је циљ да се представе и домаћи научници, попут Драгомира Миловановића са Берлинског универзитета и Михајла Бијелића.</p>
<p>Говорећи о улози Србије у међународној мрежи, Ђукић је оценила да је главна поента да се „глас Србије чује у свету" и да млади истраживачи добију прилику да се повежу са колегама из иностранства. Подсетила је да је Центар део Светског економског форума – један од преко 20 центара, трећи настали у Европи и једини на простору Западног Балкана – што отвара могућности за сарадњу са државама попут Француске, Индије и Украјине.</p>
<h3><strong>Вештачка интелигенција, етика и сарадња науке и индустрије</strong></h3>
<p>Једна од централних тема биће примена вештачке интелигенције у развоју медицине и науке. Ђукић је објаснила да бржа анализа и обрада великих скупова података помажу научницима да боље разумеју биолошке и генетичке процесе, а посетиоци ће о томе моћи да чују више на панелу "AI Application in Life Sciences".</p>
<p>На питање која област има највећи потенцијал, Ђукић није издвојила ниједну појединачно: „Срж се налази заправо у повезивању свих тих области заједно." Терапије нове генерације доносе нове приступе лечењу болести које до сада нису имале довољно ефикасне терапије, нанотехнологија помаже бољој дијагностици, а вештачка интелигенција омогућава бржу обраду података.</p>
<p>Најавила је и пројекат "Innoteera Gen", финансиран од стране Европске уније, у којем је Центар партнер са институцијама из Србије и Хрватске, а који је посвећен генетици, персонализованој медицини и болестима штитне жлезде. Пројекат ће бити представљен на посебном штанду, а другог дана конференције биће организована и затворена радионица са представницима индустрије.</p>
<p><!--<box box-left 51951283 embed>--></p>
<p>Ђукић је нагласила да конференција на сваком панелу окупља представнике индустрије и науке, како би се теме сагледале из различитих углова.</p>
<p>„Научник може да пронађе нове партнере за своје пројекте или за писање неких нових пројеката, док индустрија може да прикаже своја решења, да добије нове контакте", напомиње гошћа емисије <em>Јутро је</em>, додајући да млади могу да пронађу менторство и чују нешто о чему су раније само читали у радовима. Посебан панел биће посвећен високим фондовима и саветима инвеститора за српске стартапе.</p>
<p>На конференцији ће бити и штанд посвећен COST акцијама, а акција Центра носи назив "Inflamomics" и бави се истраживањем "inflamaginga" – упалних процеса који се дешавају у организму током старења и који касније могу довести до кардиоваскуларних и других болести. Посетиоци ће моћи да постану чланови акције.</p>
<p>Упитана о равнотежи између развоја технологија и заштите података, етике и безбедности, Ђукић је рекла да је реч о „једном вечитом филозофском питању", али да се мора водити рачуна о ризицима, посебно код медицинских и генетичких података.</p>
<p>„Морамо знати ко има приступ тим подацима, како се користе, на који начин их штитимо. Морамо, дакле, да имамо добре институције, добру регулаторну основу", каже Ђукићева и додаје да се Центар бави јавним политикама за примену нових технологија. „Поштовање правила, међународних стандарда, етике – без легитимности нема ништа."</p>
<p>Као највећи успех конференције Ђукић је издвојила управо повезивање. Навела је примере да су се научници са домаћих института повезали са колегама из Италије и Шпаније, као и да су потписани меморандуми о сарадњи са америчком компанијом <em>Bioworks.</em></p>
<p>„Надам се да ће бити што више нових пројеката, што више конкретних сарадњи и нових решења", закључила је Данијела Ђукић, координаторка за међународну сарадњу Центра за четврту индустријску револуцију у Србији, гостујући у јутарњем програму Радио Београда 1.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 28 Oct 2026 21:59:56 +0100</pubDate>
                <category>Технологијa</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6071411/5-ai-4-life-biotech-future-forum.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/28/21/20/698/5982828/thumbs/14234496/AI-Forum.jpg</url>
                    <title>Београд домаћин јубиларног 5. издања конференције „AI for Life: Biotech Future Forum&#034;</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6071411/5-ai-4-life-biotech-future-forum.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/28/21/20/698/5982828/thumbs/14234496/AI-Forum.jpg</url>
                <title>Београд домаћин јубиларног 5. издања конференције „AI for Life: Biotech Future Forum&#034;</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6071411/5-ai-4-life-biotech-future-forum.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Зашто другачије доживљавамо текст када сазнамо да га је написала вештачка интелигенција </title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/zivot/6069322/knjizevnost-pisci-vestacka-inteligencija-autorstvo.html</link>
                <description>
                    Сазнање да је књижевно дело можда настало уз помоћ вештачке интелигенције може да промени начин на који га читалац доживљава, чак и када се сам текст није променио. Истраживања показују да људи исто дело различито оцењују у зависности од тога да ли верују да га је написао човек или машина. Та разлика отвара питање колико у вредновању књижевности значи сам текст, а колико уверење да иза њега стоји људски ум. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/24/23/13/563/5969966/thumbs/14200502/knjiga_zena_cita.jpg" 
                         align="left" alt="Зашто другачије доживљавамо текст када сазнамо да га је написала вештачка интелигенција " title="Зашто другачије доживљавамо текст када сазнамо да га је написала вештачка интелигенција " />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Први роман Телиcона Орелијена <em>То или смрт</em> (<em>C’était ça ou mourir</em>) био је један од књижевних феномена јесени 2026. године. Већ награђен са неколико признања, нашао се у првим изборима за награде „Гонкур“, „Ренодо“, „Фемина“ и „Медисис“.</p>
<p>Роман је, између осталог, описиван као „дубоко људски“, а његов стил као „визуелан и људски“, док су други хвалили „лепоту поетског језика“ или говорили о „читалачком шоку“.</p>
<p>Истог дана када је роману додељена награда „Фнак“, на друштвеним мрежама појавиле су се сумње да је коришћена генеративна вештачка интелигенција, што је нагло преокренуло начин на који је књига прихваћена.</p>
<p>У листу <em>Монд</em>, писац Томас Б. Реверди веома непосредно је изразио нелагоду коју изазива та неизвесност. Признаје да машина може савршено да га дирне, али ако накнадно сазна да она стоји иза текста, та емоција престаје да га занима, јер се „то није обраћало мени“.</p>
<p>Ова формулација је веома сликовита. Емоција је заиста постојала, али се тек накнадно мења оно што читалац верује да зна о пореклу текста који је прочитао, чиме се ретроактивно преобликује значење које приписује сопственом читалачком искуству.</p>
<p>Многи читаоци би се сигурно могли препознати у тој нелагоди. Јер читати можда значи и претпостављати да нам се неко обраћа, да је промислио сваку реч и у њу унео делић себе. Када то присуство постане неизвесно, целокупан доживљај дела окреће се наглавачке.</p>
<p><!--<box box-left 51946118 embed>--></p>
<p>Независно од ове полемике, чији значај не зависи од тога да ли су сумње оправдане, овај случај открива дубоку промену: улазимо у доба у којем писац може да користи вештачку интелигенцију у свим фазама рада, од тражења идеја до самог писања, а да читалац то не може да открије.</p>
<p>Можда се приближава и тренутак када само читање текста више неће бити довољно да се разликује дело које је у потпуности створио човек од дела насталог у великој мери уз помоћ вештачке интелигенције.</p>
<p>Зашто претпостављено порекло текста толико мења оно што читалац верује да је прочитао? Неколико новијих истраживања из експерименталне психологије показује да исти текст може бити различито оцењен у зависности од тога да ли је представљен као дело човека или вештачке интелигенције.</p>
<h3><strong>Исти текст, другачија оцена</strong></h3>
<p>Експеримент који је спровела Маја Станко-Качмарек, психолошкиња са Универзитета „Адам Мицкјевич“ у Познању, у Пољској, пружа веома једноставан експериментални приказ ове појаве.</p>
<p>Истраживање, објављено 2025. године у часопису <strong><a href="https://onlinelibrary.wiley.com/doi/full/10.1002/jocb.1513" target="_blank" rel="noopener"><em>The Journal of Creative Behavior</em></a></strong>, обухватило је 123 учесника којима је представљена иста песма коју је написао човек. Мењала се само информација о њеном пореклу.</p>
<p>Учесницима је речено да је песму написао човек, да ју је створила вештачка интелигенција или да њено порекло није наведено. Када је приписана вештачкој интелигенцији, песма је оцењена као мање оригинална, естетски мање успела и емоционално мање привлачна.</p>
<p>Друго истраживање, које су 2024. објавили Брајан Портер и Едуар Машери са Универзитета у Питсбургу, довело је до подједнако изненађујућег резултата.</p>
<p>Читаоци који нису стручњаци за поезију требало је да разликују песме које је генерисао <em>ChatGPT-3.5</em> од текстова признатих песника. У томе су били мање успешни него што би се очекивало случајним погађањем, а чак су чешће сматрали да су песме које је генерисала вештачка интелигенција написали људи.</p>
<p>У другом експерименту, када читаоци нису били обавештени о пореклу песама, текстови генерисани помоћу вештачке интелигенције добијали су и боље оцене од људских песама у неколико категорија, нарочито када је реч о ритму и лепоти.</p>
<p>Најзад, истраживање које је 2026. године објавио тим под руководством Данице Дилион помаже да се ова појава боље разуме.</p>
<p>У једној од шест студија, више од 1.000 учесника прочитало је исти одломак прозног дела, који је у зависности од случаја представљен као текст који је написао човек, вештачка интелигенција или као резултат њихове сарадње.</p>
<p><!--<box box-left 51946129 media>--></p>
<p>Истраживачи показују да дело делује утолико аутентичније уколико се чини да открива нечији ум, односно омогућава увид у животно искуство, емоције и намере свог творца. Такав доживљај мења се чак и када је текст представљен као дело које је углавном написао човек, уз ограничен допринос вештачке интелигенције.</p>
<p>Полемика око Телиcона Орелијена пружила је широј јавности прилику да посматра својеврстан експеримент у стварним условима. Она можда говори мање о књижевним способностима машине, а више о психолошким механизмима читаоца, који захваљујући вештачкој интелигенцији открива да у тексту не тражи само значење или емоције већ и присуство другог ума који стоји иза њих.</p>
<p>Како објаснити значај који читалац, чини се, придаје том присуству иза речи?</p>
<h3><strong>Уочавање намера тамо где их нема</strong></h3>
<p>Део одговора лежи у биолошкој историји људске когниције. Природна селекција погодовала је процесима који су осетљиви на присуство делатних субјеката и на приписивање намера, емоција и циљева на основу њиховог понашања или других организованих знакова.</p>
<p>Та склоност је толико снажна да људе често наводи да уочавају намеру чак и тамо где је нема. Још су 1944. године Фриц Хајдер и Маријана Зимел показали да људи спонтано описују једноставне геометријске фигуре које се крећу као да оне следе одређене циљеве, доживљавају емоције или чак ступају у друштвене односе.</p>
<p>Писање такође активира ове механизме социјалне когниције, који су много старији од саме писмености. Оно што вештачка интелигенција данас нагло доводи у питање није тај, углавном аутоматски механизам, већ древно уверење да одређени сложени знакови сведоче о постојању ума који их је створио.</p>
<p>Вештачки системи сада могу да производе такве знакове и изазивају исте закључке о постојању намере, а да они притом не морају бити израз мисли, намера или емоција људског ума.</p>
<h3><strong>Тражити ум не значи тражити аутора</strong></h3>
<p>Историја показује да склоност ка тражењу намере иза знакова није одувек подразумевала и потребу да се иза текста препозна један одређени аутор.</p>
<p>Значајан део књижевног и верског наслеђа преносио се без јасно утврђеног аутора, често кроз узастопне прераде. У културама заснованим на рукописима и сами преписивачи могли су да мењају текстове које су преносили.</p>
<p><!--<box box-left 51946148 media>--></p>
<p>Представа о аутору као јединственом извору дела постепено се усталила у модерној књижевној култури, нарочито са развојем штампарства, а потом и са ширењем ауторског права.</p>
<p>У 20. веку Ролан Барт доводи у питање ову представу, која је до тада постала готово природна. У есеју <em>Смрт аутора</em> одбија да намеру писца сматра коначним кључем за разумевање текста. Аутор постаје „писач“, док се значење гради у самом чину читања.</p>
<p>Вештачка интелигенција данас отвара један парадокс. Иако је књижевна теорија одавно релативизовала значај аутора, читаоци 21. века с појавом вештачке интелигенције нагло откривају колико су и даље везани за идеју да се иза речи које читају налази јединствен људски ум.</p>
<h3><strong>Када стварање више није проблем</strong></h3>
<p>У делу <em>Вавилонска библиотека</em>, објављеном 1941. године, Хорхе Луис Борхес описује библиотеку у којој се налазе све књиге од 410 страница које се могу добити различитим комбинацијама 25 знакова.</p>
<p>Међу њима се, дакле, нужно налази и безброј ремек-дела, али без аутора. Када сви текстови већ постоје, проблем више није у њиховом стварању, већ у томе како их пронаћи, препознати и проценити који заслужују да буду прочитани.</p>
<p>Генеративна вештачка интелигенција доноси нешто слично у стварни свет. Она омогућава готово неограничену производњу текстова, али тиме не укида избор, селекцију или преобликовање.</p>
<p>Замислимо да је Шарл Бодлер располагао генеративном вештачком интелигенцијом. Није толико важно претпоставити да би јој поверио писање <em>Цвећа зла</em>, колико се запитати шта би могао да извуче из мноштва асоцијација које би му она ставила на располагање.</p>
<p>Данас постоји читав континуум начина употребе вештачке интелигенције, од текста написаног у потпуности без ње до текста који је машина написала од почетка до краја.</p>
<p>У овом новом простору, засићеном могућностима, аутор би могао да се дефинише мање тиме што је сваку реч произвео без ичије помоћи, а више способношћу да ресурсе вештачке интелигенције стави у службу јединствене уметничке намере, преобликујући и повезујући материјале од којих ће на крају настати целовито дело.</p>
<h3><strong>Бити аутор у доба вештачке интелигенције</strong></h3>
<p>Случај Телиcона Орелијена наводи нас да раздвојимо вредност текста од онога што читалац претпоставља о његовом пореклу. Роман не губи своје књижевне квалитете само зато што су се појавиле сумње у начин на који је написан. Они не могу у потпуности зависити од онога што читалац верује да зна о његовом аутору.</p>
<p>Међутим, иако употреба вештачке интелигенције сама по себи није довољна да се оспори вредност текста, она нас приморава да поново одредимо шта значи бити његов аутор.</p>
<p>Можда питање више није само: може ли машина да напише велики роман? Оно сада гласи и: трагове ког ума или душе и даље носи дело написано уз помоћ машине?</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 27 Oct 2026 10:49:30 +0100</pubDate>
                <category>Живот</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/zivot/6069322/knjizevnost-pisci-vestacka-inteligencija-autorstvo.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/24/23/13/563/5969966/thumbs/14200496/knjiga_zena_cita.jpg</url>
                    <title>Зашто другачије доживљавамо текст када сазнамо да га је написала вештачка интелигенција </title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/zivot/6069322/knjizevnost-pisci-vestacka-inteligencija-autorstvo.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/24/23/13/563/5969966/thumbs/14200496/knjiga_zena_cita.jpg</url>
                <title>Зашто другачије доживљавамо текст када сазнамо да га је написала вештачка интелигенција </title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/zivot/6069322/knjizevnost-pisci-vestacka-inteligencija-autorstvo.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Антропик тужен због наводног коришћења 274 песме Елвиса Прислија за обуку ВИ модела</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6069698/elvis-prisli-pesme-autorska-prava-vestacka-inteligencia-treniranje-tuzba.html</link>
                <description>
                    Authentic Brands Group, организација која управља правима на Прислијеву музику и лик, тврди да је Антропик без дозволе користио његове песме за обуку својих модела.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/26/9/8/35/5972275/thumbs/14206963/elvis_p.jpg" 
                         align="left" alt="Антропик тужен због наводног коришћења 274 песме Елвиса Прислија за обуку ВИ модела" title="Антропик тужен због наводног коришћења 274 песме Елвиса Прислија за обуку ВИ модела" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Власници музичког каталога Елвиса Прислија туже компанију за вештачку интелигенцију Антропик, тврдећи да је без дозволе користила Прислијеве песме за обуку својих модела.</p>
<p>Authentic Brands Group, организација која има власништво над Прислијевом музиком и његовим ликом, оптужује Антропик за повреду права на 274 Преслијеве песме. Тужба је поднета у петак, а први је објавио магазин <em>Billboard</em>.</p>
<p>Међу песмама које су обухваћене тужбом налазе се <em>Can't Help Falling in Love, All Shook Up</em> и <em>A Little Less Conversation.</em></p>
<p>Компаније из области вештачке интелигенције већ су се суочавале са тужбама због наводног кршења ауторских права које су покретали Америчко удружење музичке индустрије (RIAA) и музичке куће попут Sony<em>-ја</em>, Universal-<em>а</em> и Warner Records-<em>а</em>.</p>
<p>Ипак, овај случај представља један од првих већих правних спорова које је директно против компаније која развија ВИ покренула организација која управља правима на каталог једног извођача.</p>
<p>Исход би могао да постави шири преседан за начин на који компаније за вештачку интелигенцију смеју да користе постојеће музичке каталоге.</p>
<p>„Преслијеви тужиоци покрећу овај поступак како би заштитили своја искључива права од туженог који је читав свој пословни модел изградио на кршењу ауторских права у размерама које до сада нису виђене“, написао је главни адвокат Ричард Буш у тужби.</p>
<p>У тужби се наводи да је „од самог почетка“ Антропиков ВИ модел <em>Claude</em> стварао садржај којим се крше ауторска права на „готово сваку песму из сваког каталога доступног на интернету“.</p>
<p>Тужиоци траже 150.000 долара за сваку песму за коју тврде да су права повређена, што би укупно износило око 41 милион долара.</p>
<p>У тужби се такође наводи да је Антропик увео заштитне механизме, односно ограничења која би требало да спрече стварање садржаја којим се крше ауторска права. Међутим, тужиоци тврде да су те мере биле неефикасне и да је компанија, након што је то откривено, знала да њене заштитне мере нису биле ефикасне у спречавању стварања садржаја којим се крше ауторска права.</p>
<p>„Чак и то што је Антропик увео заштитне механизме, додуше неефикасно, како би наводно ограничио излазе којима се крше ауторска права на музику, након што је ухваћен, као и његово сазнање да су те заштитне мере биле неефикасне у спречавању стварања садржаја којим се крше ауторска права, показује да је Антропик свесно учествовао и наставља намерно да учествује у кршењу ауторских права на туђа музичка дела“, наводи се у тужби.</p>
<p><!--<box box-left 51946901 embed>-->ВИ музичке платформе функционишу тако што анализирају велике количине снимљене музике како би научиле звукове, структуру и израз песама, а затим корисницима омогућавају да помоћу текстуалних или гласовних упита креирају сопствену музику генерисану вештачком интелигенцијом.</p>
<p>Музичари су више пута изражавали забринутост због тога што се њихова музика и гласови користе без њихове дозволе за обуку ВИ модела, као и због страхова да би музика генерисана вештачком интелигенцијом могла да замени песме које стварају људски аутори.</p>
<p>Неки ВИ ботови почели су чак да имитирају стварне живе извођаче на платформама за стриминг музике.</p>
<p>Прошле недеље, музички стриминг гигант<em> Spotify</em> саопштио је да је током претходне године из својих препорука уклонио око 50 милиона песама које је сматрао ВИ „слоп“ садржајем.</p>
<p>Компанија је навела да су те песме уклоњене из препорука корисницима.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 26 Oct 2026 14:21:58 +0100</pubDate>
                <category>Технологијa</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6069698/elvis-prisli-pesme-autorska-prava-vestacka-inteligencia-treniranje-tuzba.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/26/9/8/35/5972275/thumbs/14206957/elvis_p.jpg</url>
                    <title>Антропик тужен због наводног коришћења 274 песме Елвиса Прислија за обуку ВИ модела</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6069698/elvis-prisli-pesme-autorska-prava-vestacka-inteligencia-treniranje-tuzba.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/26/9/8/35/5972275/thumbs/14206957/elvis_p.jpg</url>
                <title>Антропик тужен због наводног коришћења 274 песме Елвиса Прислија за обуку ВИ модела</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6069698/elvis-prisli-pesme-autorska-prava-vestacka-inteligencia-treniranje-tuzba.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Продаја PS5 конзола скочила за 22 одсто</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6069541/prodaja-ps5-konzola-skocila-za-22-odsto.html</link>
                <description>
                    Друга половина 2026. године обилује одличним играма, а све води ка изласку наслова GTA 6, који је заказан за 19. новембар. Зато не чуди што је продаја конзоле PS5 порасла у односу на претходни месец.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/25/19/58/889/5971303/thumbs/14204216/Svadja_(1).png" 
                         align="left" alt="Продаја PS5 конзола скочила за 22 одсто" title="Продаја PS5 конзола скочила за 22 одсто" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Продаја конзоле PS5 порасла је за 22 одсто, према извештају <em>Блумберга</em>, који се позива на податке компаније „Циркана“. Иако је ишчекивање игре GTA 6 вероватно допринело расту продаје, на повећану потражњу утицао је и богат избор игара објављених током септембра.</p>
<p><!--<box box-left 51946651 media>-->Поводом раста продаје, портал<em> IGN</em> обратио се Мету Пискателију, вишем директору компаније „Циркана“ и саветнику за индустрију видео-игара. Он је истакао да су, поред ишчекивања GTA 6, резултатима вероватно допринеле и игре NBA 2K27, EA FC27, и Marvel's Wolverine.</p>
<p>„Раст продаје PS5 првенствено су покренули нови наслови. Вероватно су допринели и NBA 2K27, Marvel's Wolverine и GTA 6“, рекао је Пискатели. Додао је да конзоле Xbox Series током истог месеца нису забележиле сличан раст продаје.</p>
<p>На повећану потражњу за конзолама утицали су и пакети који укључују PS5 и додатну опрему, као и ограничена издања контролера DualSense, која привлаче купце уочи великих гејминг премијера.</p>
<p>Ипак, највећа очекивања односе се на GTA 6. Ако су најаве и интересовање публике показатељи будуће потражње, нови наставак једне од најпопуларнијих гејминг франшиза могао би додатно да подстакне продају конзола.</p>
<p>Први знаци таквог интересовања већ су приметни.</p>
<p>Пре неколико недеља, конзола PS5 Pro почела је да нестаје из понуде појединих продаваца, док су цене половних уређаја на појединим местима достигле чак 1.400 долара, што је 500 долара више од препоручене малопродајне цене компаније „Сони“.</p>
<p>PS5 Pro се на платформама „Амазон“ и „Гејмстоп“ нуди за 1.399 долара.</p>
<p>Због тога ће бити занимљиво пратити податке о продаји конзола у наредном месецу и видети колико су купци спремни да издвоје за нови уређај уочи изласка GTA 6.</p>
<p>У међувремену, појавиле су се гласине да би следећа генерација Xbox конзоле, позната под кодним именом Project Helix, могла да кошта чак 1.800 долара.</p>
<p>Поједина цурења информација указују и на то да би сама RAM меморија и SSD за PS6 могли да коштају око 680 долара. Уколико се те процене покажу тачним, могуће је да ће и следећа генерација „Сонијевих“ конзола достићи слично високу цену.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sun, 25 Oct 2026 19:59:40 +0100</pubDate>
                <category>Технологијa</category>
                    
                <guid>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6069541/prodaja-ps5-konzola-skocila-za-22-odsto.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/25/19/58/889/5971303/thumbs/14204215/Svadja_(1).png</url>
                    <title>Продаја PS5 конзола скочила за 22 одсто</title>
                    <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6069541/prodaja-ps5-konzola-skocila-za-22-odsto.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://admin.rts.rs/upload//media/2026/9/25/19/58/889/5971303/thumbs/14204215/Svadja_(1).png</url>
                <title>Продаја PS5 конзола скочила за 22 одсто</title>
                <link>http://admin.rts.rs/magazin/tehnologija/6069541/prodaja-ps5-konzola-skocila-za-22-odsto.html</link>
                </image>
            </item>
        
    </channel>
</rss>

