Превише светла, премало мрака – како ноћна расвета ремети сан, природу и миграције животиња

Улична светиљка тачно испред прозора спаваће собе: Спавање без затворених завеса? Нема шансе. Али браву на улазним вратима лако је пронаћи захваљујући светлу. Само овај пример показује да је вештачка светлост кључна за многа подручја нашег живота, али истовремено узрокује и проблеме.

А око нас има много вештачке светлости, веома много. Према недавној студији из САД, глобалне емисије светлости порасле су за укупно 16 одсто између 2014. и 2022. године. Интензитет вештачке светлости такође је повећан, у просеку за девет одсто.

Зашто је вештачка светлост штетна?

Неке изворе светлости можемо сами да искључимо: рачунаре, мобилне телефоне, телевизоре или лампе. Друге не можемо да контролишемо – попут уличне расвете и аутомобилских фарова, светла у излозима, на градилиштима, аутобуским станицама, паркиралиштима, спортским теренима и стадионима, осветљеним споменицима, светиљкама и лампицама у баштама и на балконима или осветљеним рекламним површинама.

То је уједно и један од разлога зашто је настала иницијатива „Берлин без реклама“.

Ако смо изложени вештачкој светлости у толикој мери да она ремети природни циклус спавања и буђења, то може да промени нашу хормонску равнотежу и узрокује болести метаболизма, попут дијабетеса.

Може доћи до повећања ризика од депресије и гојазности. Што је светлост „хладнија“, односно што је више бела и плава, то више имитира дневну светлост – и то више потискује хормон мелатонин, који нас заправо увече чини уморнима.

Како светлосно загађење штети нашој животној средини?

Ниједан други аспект животне средине није током милиона година остао тако непромењен као природна светлост Сунца, Месеца и звезда. Сва жива бића прилагођена су том ритму. Више од половине свих врста су ноћне животиње. Како ноћи постају све светлије, последице могу бити кобне.

Птице селице се оријентишу користећи природно светло попут месечине. Вештачко светло их збуњује и одвлачи са рута, па лете исцрпљујућим заобилазним путевима. Друге птице понекад прерано почну да полажу јаја. Али када се пилићи излегну прерано у години, често им је на располагању премало инсеката за јело.

Чак и ноћни летећи инсекти користе слабу светлост звезда како би пронашли храну и партнере. Али вештачки извори светлости сјаје много јаче и неизбежно их привлаче. Међутим, не могу се размножавати, полагати јаја или пронаћи храну код уличних светиљки или лампи.

Ноћни лептири, бубе и други инсекти често круже око извора светлости док се потпуно не исцрпе и угину – милијарде њих сваке године. То је кобно у време када популације инсеката драматично опадају на многим местима и из других разлога.

С друге стране, ноћни сисари као што су јежеви или слепи мишеви, избегавају светлост и осветљена подручја; превише светлости све више смањује њихово станиште.

А за неке врсте риба вештачко светло је непремостива препрека. Ако светлост са осветљених мостова пада у воду, на пример, јегуље не могу да пливају кроз такве светлосне баријере – што је велики проблем током мрестовне миграције.

Где се повећало светлосно загађење и где се смањило?

Према поменутој америчкој студији, ноћна расвета посебно је нагло повећана у Азији. Најзначајније промене догодиле су се у економски јаким регионима Кине и Индије.

У САД је западна обала посебно постала светлија због раста привреде и становништва у градским подручјима. Источна обала и делови средњег запада, са друге стране, постали су тамнији. Према студији, то се може приписати паду индустрије, мањем броју предузећа и становника те енергетски ефикаснијој расвети.

Позитивне вести стижу из Европе: Овде се интензитет зрачења смањио за четири одсто у поређењу са 2014. годином. Истраживачи су такође приметили пад ноћног светлосног онечишћења у многим регионима.

Најзначајније смањење забележено је у Француској (33 одсто), а следе Велика Британија (22 одсто) и Холандија (21 одсто).

Законом поново учинити ноћи тамнијим

За разлику од САД, замрачење у Европи углавном није узроковано економским падом. Па у чему је тајна овог успеха?

Поглед на Француску: Овде закони прописују да се светла на пословним зградама, у излозима продавница, али и на паркиралиштима, јавним парковима и вртовима морају угасити најкасније у један сат ујутру.

Друге европске земље раније су објавиле рат светлом ноћном небу. На пример, Чешка је још 2002. године донела први закон на свету о смањењу светлосног загађења. Између осталог, улична расвета тамо сме да светли само према доле; у супротном се наплаћују казне веће од 3.000 евра.

У Словенији је 2007. године донесена уредба о ограничењима светлосног загађења. Рецимо, количина светлости по становнику годишње не сме да прелази 50 киловат-сати. Јасни прописи такође осигуравају да улична расвета не обасјава превише јако спаваће собе.

Фулда: Немачки пионир у борби против вештачког светла

У Немачкој још увек не постоје национално уједначени прописи против светлосног онечишћења. Међутим, Савезни закон о заштити природе тренутно се мења како би се оно сузбило.

Савезна покрајина Баден-Виртемберг већ је донела законе којима се забрањује осветљавање прочеља зграда између 1. априла и 30. септембра.

Немачки град Фулда осмислио је много паметних идеја када је реч о односу према светлу. На пример, уместо рефлектора, катедрала у Фулди већ је неколико година осветљена веома прецизно – помоћу шаблона. Пешачке и бициклистичке стазе ван града осветљене су само са 20 одсто светлости. Тек када неко прође, детектори покрета накратко појачају светла на 100 одсто.

„Замке за инсекте постављене пре и после ове мере показале су нам да 90 одсто мање инсеката угине на новим светлима“, извештава Марсел Сире из Фулдиног уреда за урбанистичко планирање и развој. Тај концепт расвете сада се поступно спроводи унутар самог града – углавном кад год је потребно заменити уличну расвету. На тај начин готово да нема додатних трошкова, каже Сире.

Због свих тих мера, Фулда је 2019. године од стране Међународног удружења за тамно небо (ИДА) проглашена првим немачким „звезданим градом“. Та невладина организација наводи укупно једанаест локација у Немачкој као „звездани град“.

Ако волите свице, угасите светла у врту

Чешка, Словенија и Фулда предњаче у томе: светло би требало осветљавати само оно што треба да буде осветљено – стазу, а не ноћно небо.

Што је светло топлије, то је мање штетно – за нас и наше ближње. Организације за заштиту природе препоручују топлу температуру боје од највише 3.000 келвина за спољну расвету.

Светло би такође требало да буде упаљено само када је потребно. Светла која се пале путем детектора покрета добра су алтернатива сталном спољашњем осветљењу.

Можда ће ово подстаћи више свитаца да посете наше вртове и паркове. Њихов број опада широм света, а светлосно загађење је главни разлог за то. И њима је потребан мрак за размножавање. Што је више вештачког светла, то мање мужјаци уопште примећују женке које светле.

А онај ко увече навлачи завесе, не само да се штити од спољашње светлости, већ и избегава узнемиравање ноћних животиња на отвореном.