Током две вечери, посетиоци ће имати прилику да посматрају спектакуларну кишу метеора Персеиди, али и да уживају у музици, радионицама, интерактивним изложбама и едукативном астрономском програму.

Програм је бесплатан, почиње од 20 часова, а посматрање неба траје до поноћи. Видиковац на Авалском торњу биће отворен за посетиоце до поноћи, а улазнице ће бити по регуларној цени.

Пошто ће Месец током врхунца бити осветљен око 84 одсто, неки стручњаци препоручују да се сачека да недељу дана како би се звезде падалице виделе јасније на тамнијем небу.

Персеиди ће бити видљиви на небу све до 23. августа.

„Али, за све нас, он је био тата, деда и вођа наше породице. Најважније од свега, био је наш херој. Недостајаће нам његов непоколебљиви оптимизам, његов смисао за хумор и начин на који је сваког од нас терао да помисли да можемо да урадимо немогуће. Био је заиста јединствен”, додаје се у саопштењу.

Мисија Аполо 13 је седма мисија, реализована 11. априла 1970. године из свемирског центра Кенеди на Флориди. Ипак, била је обустављена због експлозије резервоара са кисеоником два дана након лансирања.

Посада се успешно вратила на Земљу, догађај је био инспирација за филм Аполо 13.

Како преноси Си-Ен-Ен, позивајући се на наводе Насе, Ловел је преминуо 7. августа у Лејк Форесту, у Илиноису.

„Научио сам да нека слова, која нисам знао, да су била чудна", рекао је Павле Топаловић из ОШ „Гаврило Принцип".

„Имали су чудне ствари, то је увек машта, и то ми је било најзанимљивије", додаје Коста Мијатовић, ученик ОШ ‚‚Гаврило Прицип".

„Видели смо како су писали књиге, да није имало пуно књига, да су морали да прво науче нешто, па да сазнају нешто", каже Софија Шефер ученица ОШ „Лазар Саватић".

Деца узраста од пет до 10 година треба да препознају нека слова, да сама прочитају неке речи, да у дигиталном облику виде илуминације из књиге.

„И оно што је можда ликовно најзанимљивије за њих, јесте да ће моћи да виде и животиње и људе, такође и нека чудовишта која су приказана у овој књизи, шта је змај, шта је василис, шта је грифон, зашто је Александар Македонски приказан у овој књизи, а није библијска личност...", објашњава Дена Бабајић кустор едукатор.

По завршетку предавања, најмлађи посетиоци музеја стрпљиво су чекали у реду да виде 103. и 104. страницу Мирослављевог јеванђења, стране које су отворене овог августа.

Сваки пут када се излаже, отварају се друге стране. Запис на последњем, 181. листу Јеванђеља говори да га је поручио хумски кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање. Програм ће се поновити уз наредно излагање Мирослављевог јеванђеља.

На главној позорници на стадиону – традиционални поноћни концрт финалиста овогодишњег сабора.

Уз химну сабора Са Овчара и Каблара, пуцање прангија и подизање саборске заставе, добродошлицу гостима пожелео је домаћин овогодишњег сабора Бобан Марковић који је славу трубаштва пронео светом.

„Овде сам се увек враћао, јер како људи кажу, овде се свира без нота. Да, свира се без нота, ал` се свира срцем и душом”, рекао је Марковић, мајстор трубе, домаћин 64. Драгачевског сабора трубача.

За смештај у Гучи унапред су распродати сви капацитети. Слободних кревета готово да нема, а пуне се и кампови.

Међу првима, стигли су гости из иностранства који не желе да пропусте ни један дан Сабора.

Наступи и награде на Сабору у Гучи остварење су сна сваког трубача.

„Волимо Гучу, Гуча нам је број један, значи у срцу. Одавде сам и кренуо од малена, од моје 13 године да долазим, такорећи нема које награде нисам освојио”, изјавио је Бојан Крстић, мајстор трубе.

Иако је освајање награда на позорницама кулминација сваког фестивала трубе, Сабор није само такмичење. Он повезује музику, културу, наслеђе и чува традицију нашег народа.

„Јако је битно да представљамо наше наслеђе које је заједничко, српско наслеђе које треба да познајемо шта ми то чувамо у нашим фундусима и да радимо заједничке изложбе и заједничке пројекте”, истакла је Данијела Ђукановић, музејски саветник, етнолог Музеја Републике Српске.

Посетиоци Сабора ће у три фестивалска дана уживати и у укусима домаћих специјалитета и у звуцима трубе.

У Гучи се у време Сабора не спава, биће весело и бучно до краја викенда.

Онима који из престонице тек планирају да крену ове године биће лакше јер могу до Лучана ауто-путем; петља је сада на десетак километара. Апелује се на опрез у саобраћају, да се не вози под дејством алкохола уз информацију да ће бити, као и сваке године, строге контроле саобраћајне полиције.

Жене природно доживљавају пад тестостерона са годинама, посебно током перименопаузе, кроз менопаузу и након ње. Међутим, низак тестостерон код жена може бити резултат неких медицинских стања или начина живота.

Уобичајени узроци пада нивоа овог хормона укључују још и хируршко уклањање јајника, адреналну инсуфицијенцију, хронични стрес или висок ниво кортизола, одређени лекови (нпр. стероиди, контрацепција), поремећаји хипофизе или јајника.

Симптоми ниског нивоа тестостерона код жена су смањен либидо, умор и низак ниво енергије, промене расположења или депресија, губитак мишићног тонуса, повећање телесне тежине, посебно око абдомена, поремећаји спавања, когнитивне тешкоће.

Важност тестостерона за жене иде доста даље од сексуалног нагона. Одржавање уравнотеженог нивоа тестостерона може побољшати укупни квалитет живота.

Тестостерон за жене подстиче синтезу мишићних протеина, што доводи до повећања мишићне масе и снаге, што може побољшати физичке перформансе и издржљивост. Стимулише еритропоезу, повећавајући број црвених крвних зрнаца и побољшавајући испоруку кисеоника ткивима, чиме се смањује умор и повећава издржљивост.

Адекватни нивои тестостерона повезани су са побољшаним расположењем, мотивацијом и когнитивним функцијама, што индиректно може повећати нивое енергије и спремност за бављење физичком активношћу.

Утицај на отпорност

Студија објављена 2020. године испитала је хормонске одговоре 10 здравих жена на вежбе издржљивости. Резултати су показали значајно повећање тестостерона одмах након вежбања, што указује да овај хормон игра важну улогу у отпорности.

Ове хормонске промене су упоредиве са одговорима који се примећују код мушкараца, што сугерише да тестостерон код жена такође доприноси енергији и издржљивости током дужег физичког напора.

У другој студији која је обухватила 18 жена спортисткиња, истраживачи су открили да су промене у нивоима ендогеног тестостерона биле повезане са умором и оштећењем мишића након трке. Виши нивои тестостерона изгледа да имају заштитни ефекат против оштећења мишића и тешког умора.

Тестостерон игра значајну улогу у женском сексуалном здрављу, посебно у побољшању сексуалне жеље и задовољства. Опадање нивоа тестостерона, посебно током и након менопаузе, може довести до поремећаја сексуалне жеље.

Студија објављена у часопису New England Journal of Medicine проценила је ефикасност фластера тестостерона од 300 микрограма дневно код жена у постменопаузи са онима које нису примале терапију естрогеном. Група за лечење је доживела значајно повећање учесталости задовољавајућих сексуалних епизода у поређењу са плацебо групом.

У Студији се такође навод да, иако су неки андрогени нежељени ефекти попут акни и раста длака били чешћи код терапије тестостероном, није дошло до озбиљних нежељених догађаја.

Интеракција са другим хормонима

Тестостерон интерагује са другим хормонима, као што су хормон раста и инсулину сличан фактор раста-1, који су укључени у развој мишића. Студија из 2024. године која је обухватила 27 жена у пременопаузи које су прошле 12-недељни програм тренинга отпора, открила је да су биодоступни нивои тестостерона повезани са повећањем мишићне масе и снаге.

Код жена у постменопаузи, студије су показале да су нивои тестостерона повезани са инсулинском резистенцијом, кључним фактором у метаболичким поремећајима. Једна студија је открила да нивои слободног тестостерона имају тенденцију позитивне корелације са инсулинском резистенцијом код жена у постменопаузи, истичући улогу хормона у метаболичкој регулацији.

Тестостерон игра улогу и у саставу тела тако што утиче на дистрибуцију масти и мишићну масу. Истраживања су показала да терапија тестостероном може помоћи у смањењу масних наслага и помоћи у контроли тежине код жена, посебно оних које су у постменопаузи. Промовисањем синтезе мишићних протеина, тестостерон може повећати мишићну масу, што заузврат може повећати, односно убрзати базални метаболизам и помоћи у контроли телесне тежине.

Побољшање осетљивости на инсулин

Тестостерон може утицати на осетљивост на инсулин, утичући на то како тело складишти и користи масти. Једна студија испитивала је ефекте локално примењених андрогена на састав тела код жена у постменопаузи са необјашњивим повећањем телесне тежине. Резултати су показали значајно смањење укупне телесне тежине, абдоминалне масти, глутеофеморалне масти и укупног процента телесне масти у групи која је примала лечење у поређењу са плацебо групом.

Друга студија испитивала је зависне ефекте тестостерона на састав тела код жена којима је урађена хистеректомија са ниским нивоом тестостерона. Учеснице које су примале веће дозе тестостерон енантата показале су значајно повећање мишићне масе и смањење масних наслага током периода од 24 недеље.

Овај хормон игра улогу у когнитивним функцијама и регулацији расположења. Истраживања сугеришу да тестостерон може побољшати менталну јасноћу, концентрацију и расположење код жена, посебно оних које доживљавају хормонске промене током менопаузе.

Још једна студија се фокусирала на жене са анорексијом нервозом, стањем које је често повезано са ниским нивоом тестостерона. Истраживање је открило да терапија тестостероном у ниским дозама ослабљује регионални хипометаболизам мозга, посебно у областима повезаним са регулацијом расположења и когнитивном функцијом.

Јачање костију и смањење ризика од остеопорозе

Тестостерон игра значајну улогу у одржавању здравља костију код жена тако што подстиче формирање костију и смањује ресорпцију костију. Ово је посебно важно током и након менопаузе када природни нивои хормона опадају, повећавајући ризик од остеопорозе.

Тестостерон подстиче активност остеобласта, ћелија одговорних за формирање костију. Такође помаже у сузбијању остеокласта, који су укључени у ресорпцију костију, чиме се смањује губитак коштане масе.

Утичући на равнотежу између формирања и ресорпције костију, тестостерон помаже у одржавању или повећању BMD (индекс чврстине костију и садржај минерала), кључног фактора здравља костију.

Истраживање које је обухватило жене старије од 65 година пронашло је значајну везу између нивоа тестостерона и BMD кукова.

Смањење физичких тегоба које се јављају због нормалне постменопаузе

Терапија тестостероном је истражена као третман за ублажавање одређених физичких тегоба које доживљавају жене у постменопаузи, посебно оних повезаних са сексуалном дисфункцијом.

Током менопаузе, жене доживљавају пад нивоа естрогена и тестостерона, што може довести до симптома као што су смањен либидо, умор и поремећаји расположења. Терапија тестостероном има за циљ да врати нивое тестостерона на оне типичне за жене у пременопаузи, потенцијално побољшавајући ове симптоме.

Систематски преглед и мета-анализа објављени у часопису Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism анализирали су 35студија које су укључивале 5.053 жене у постменопаузи. Студија је открила да је терапија тестостероном повезана са значајним побољшањима у различитим доменима сексуалне функције. Међутим, терапија је такође била повезана са нежељеним ефектима, као што су акне и хирзутизам, а подаци о дугорочној безбедности били су ограничени.

Још једна студија обухватила је 814 жена у постменопаузи које су примале или плацебо или фластер тестостерона који је испоручивао 150 или 300 микрограма тестостерона дневно. Након 24 недеље, жене које су користиле фластер од 300 микрограма пријавиле су значајно повећање учесталости задовољавајућих сексуалних епизода у поређењу са плацебо групом. Обе дозе тестостерона биле су повезане са значајним повећањем сексуалне жеље.

Неке жене су такође пријавиле побољшану еластичност коже и општи осећај виталности када су нивои тестостерона оптимизовани.

Како повећати тестостерон код жена

Ако вам је дијагностикован низак тестостерон, постоје и природни и медицински приступи за враћање равнотеже.

Природни начини су редовна физичка активност, нарочито вежбе отпора, адекватан унос протеина и здравих масти (омега-3, авокадо, ораси), технике управљања стресом, избегавање прекомерног уноса алкохола и шећера, одржавање здраве телесне тежине, квалитетан сан, адекватно излагање сунцу...

Уз консултацију са специјалистом ако је проблем у ниском нивоу тестостерона, могу да помогну суплемент тестостерона за жене, али и суплементи који подржавају његов ниво као што су цинк, витамин Д, аспарагинска киселина и глутамин.

Терапија замене тестостерона подразумева креме, геловиме, фластере и обично се прописује под лекарским надзором. Увек се консултујте са ендокринологом пре почетка било каквог лечења и третмана који укључују хормоне.

Ризици и нежељени ефекти третмана тестостероном

Као и сваки медицински третман, терапија тестостероном за жене носи потенцијалне ризике. Важно је разумети их пре почетка лечења.

Низак тестостерон код жена се обично дијагностикује анализом крви која мери ниво укупног и слободног тестостерона. Дијагноза треба да узме у обзир и симптоме, јер се нивои хормона значајно разликују од особе до особе.

Нормални нивои укупног тестостерона код жена обично се крећу од 15 до 70 ng/dl, мада се то може разликовати у зависности од лабораторијских резултата и старости. Нивои слободног тестостерона често више указују на хормонску активност и требало би да их тумачи лекар.

Црно-бела фотографија, снимљена даљинском микроскопском телескопском камером високе резолуције монтираном на роверу, коју је објавила Наса 4. августа приказује камен величине око 2,5 центиметра са сложеним гранама.

Кјуриосити је пронашао много оваквог камења, који су настали деловањем древне воде и ветра, написали су представници Наса у саопштењу.

Камење у облику корала на Марсу почело је да се формира пре више милијарди година, када је Црвена планета још имала воду.

Баш као и вода на Земљи, та вода је била пуна растворених минерала. Они су продирали кроз мале пукотине у марсовским стенама, постепено таложећи минерале и формирајући чврсте „жилице" унутар камења.

Те „жилице" чине необичне гране објекта у облику корала које се могу видети на слици.

Ова иницијатива предвиђа једночасовну туру на првом прстену Колосеума, затим у арени и под земљом где су се некада налазили гладијатори и животиње. Тура је сконцентрисана на историју Колосеума као места на коме су се одржавали спектакли за време Римског царства, између којих и лов на животиње и борба међу гладијаторима.

Посетиоци имају прилику да се крећу слабо осветљеним ходницима,да виде приказе реплика гладијаторских оклопа. Преко мултимедијалних инсталација могу да виде све аспеке рестаурације и ископавања. Завршен 80. године нове ере, Колосеум је био једно од најважнијих јавних места у старом Риму. Данас је то један од најпосењенијих споменика у Италији, који сваке године привлачи милионе туриста.

Ноћна тура је алтернатива дневним посетама са великим бројем туриста који стварају гужву, а које могу бити доста напорне када температуре у Риму пређу 35 степени.

Програм је део настојања италијанских културних власти да прошире приступ посетиоцима изван стандардног радног времена и смање притисак на најпрометније локације. Сличне иницијативе већ су уведене на другим историјским локацијама како би се управљало протоком посетилаца и побољшало туристичко искуство.

Ноћне туре које организује археолошки парк Колосеум трају до 30.септембта, а цена једночасовне посете износи 50 евра . Карте се купују искључиво на званичном сајту Колосеума.

Особље продавнице ју је касније позвало да се врати, али она је одлучила да посети друге луксузне модне продавнице, па је свратила у бутике „Селин” и „Бејмен”.

Њена посета највећем граду Турске поклопила се са наступом 5. августа у фестивалском парку Јеникапи, у оквиру Истанбулског фестивала.

Турнеја “Up All Night: Live in 2025” приближава се крају, а последњи концерт ће бити одржан 12. августа на Сардинији, у Италији.

Посетиоце фестивала очекује богат програм уз наступе трубача, изложбе, представљање старих заната, наступе културно -уметничких друштва.

Овогодишњи домаћин сабора је светски познат и признат мајстор трубе Бобан Марковић.

„Изузетна ми је част и желим да вам кажем да сам овде на овом светом месту добијао многа признања како то кажу моји пријатељи који воле моју музику. Пропутовао сам целу Европу и цео свет, али овде сам се увек враћао, јер како људи кажу, овде се свира без нота, али свира се срцем и душом“, рекао је Бобан Марковић, домаћин 64. Драгачевског сабора трубача у Гучи.

„Можда звучи заиста лудо, и на неки начин ближе научној фантастици. Али људи су говорили да никада нећемо открити гравитационе таласе јер су сувише слаби. Открили смо их – сто година касније. Људи су мислили да никада нећемо посматрати сенке црних рупа. Сада, педесет година касније, имамо слике чак две“, рекао је Бамби, истраживач са Одсека за физику Универзитета Фудан у Кини.

„Могућност интерзвездане мисије за проучавање црне рупе није потпуно неостварљива, иако је свакако врло спекулативна и изузетно изазовна“, написао је у раду о овој идеји.

План подразумева лансирање једне или више сићушних свемирских летелица – „нанолетелица“ – у орбиту око оближње црне рупе. Свака летелица тежине неколико грамa била би опремљена сензорима и светлосним једром, а кретала би се до скоро трећине брзине светлости лансирањем помоћу моћних ласера са Земље.

При тој брзини, нанолетелици би било потребно око 60 до 75 година да стигне до црне рупе удаљене 20 до 25 светлосних година, процењује студија. Подаци које прикупи стигли би на Земљу још након 20 до 25 година, што значи да би цела мисија трајала скоро један век.

Један од кључних циљева био би да се утврди да ли црне рупе заиста поседују хоризонте догађаја – невидљиве границе изван којих ништа, па ни светлост, не може да побегне. Општа релативност предвиђа постојање тих феномена, али никада нису директно потврђени.

У предложеној мисији, једна нанолетелица би посматрала другу док пада према црној рупи. Ако хоризонт догађаја постоји, сигнал летелице која пада требало би постепено да се помера ка црвеном делу спектра и нестане, у складу са Ајнштајновим предвиђањима.

„Могли бисмо да добијемо веома вредне информације о црним рупама и општој релативности које би било тешко добити на друге начине“, написао је Бамби у раду.

Мисија би захтевала два велика научна пробоја – откриће довољно блиске црне рупе и развој ласерских система за погон, као и минијатурних свемирских летелица способних да преживе међузвездано путовање. Иако је најближа позната црна рупа, Гаја BH1, удаљена нешто више од 1.500 светлосних година од Земље, модели еволуције звезда указују да би неоткривена црна рупа могла да се налази на свега 20 до 25 светлосних година од нас, наводи студија.

„Мислим да је разумно очекивати да бисмо могли да пронађемо једну у нашој близини у наредној деценији“, сматра Бамби.

Данас би изградња потребног система ласера коштала око 1,1 билион долара, што далеко превазилази тренутне научне буџете. Али ако се трендови у технологији наставе, Бамби процењује да би тај трошак могао пасти на око милијарду евра у наредних 30 година, што би је ставило у ранг са садашњим водећим свемирским мисијама.

„Ако постоји црна рупа на удаљености од 20–25 светлосних година од Земље и нађемо начин да је откријемо, онда је вероватно само питање времена када ћемо имати технологију потребну да до ње пошаљемо летелицу“, закључује Бамби.

Сама чињеница да одмор краљевске породице траје пуних осам недеља и што је краљу, осим једног догађаја 15. августа у Хагу, календар обавеза током лета потпуно празан, изазива негодовање. 

Али то би му некако и опростили да тај одмор проводи у отаџбини. Међутим, уместо погледа на холандску равницу, краљевска породица ужива у плаветнилу Егејског мора из своје виле на 4.000 квадратних метара, на Пелопонезу, која их је, како преносе грчки медији, те 2012. године коштала пет милиона евра, а коју су купили после продаје куће у Мозамбику.

Од тада је свако њихово путовање у Грчку изазивало у јавности одређену дозу негодовања. 

Кућа се налази у Кранидију, недалеко од древне Микене и Епидауруса, прекопута саронског острва Спецес, традиционалног одмаралишта грчке краљевске породице, на којем су се 2010. године венчали принц Николаос, један од синова последњег грчког краља Константина, и његова вереница словеначких корена, Татијана Блатник. Венчању су, уз бројне припаднике европских династија, присуствовали Вилем-Александер и Максима, и управо су том приликом добили идеју да у близини пазаре кућу за одмор, коју су и реализовали две године касније.

Холандска штампа не престаје да упоређује и сугерише краљу да се угледа на остале европске суверене. Шпански краљ Фелипе са породицом одмор проводи на Мајорки, дански краљ Фредерик у замку Грастен, британски краљ Чарлс одмара се у Балморалу у Шкотској, скандинавски монарси такође на домаћем терену, само холандском краљу и његовој супрузи Аргентинки грчко сунце много боље прија.

Са двора поручују да ће се краљ, у случају било какве ванредне ситуације моментално вратити у земљу.

Међутим, ово није први пут да је његов боравак у Грчкој покренуо националну дебату. У октобру 2020. године, у јеку пандемије ковида, краљевски пар је изазвао негодовање јавности због одласка у своју вилу у Кранидију, и то у време када је влада издала препоруке против било каквих путовања у иностранство, што је оставило утисак двоструких аршина и недостатка емпатије према народу. 

То их је приморало да се врате раније и јавно се извине грађанима због таквог, како су сами признали, неразумног потеза.

Индустријска економија је створила више од 100 милиона „нових ентитета“, или хемикалија које се не налазе у природи, са негде између 40.000 и 350.000 у комерцијалној употреби и производњи, наводи се у извештају.

Али ефекти ове широко распрострањене контаминације биосфере на животну средину и људско здравље нису широко цењени, упркос све већем броју доказа који у везу доводе хемијску токсичност са ефектима који се крећу од поремећаја пажње (ADHD) до неплодности и рака.

„Претпостављам да је то највеће изненађење за неке људе. Можда људи мисле да када ходате улицом удишући ваздух, када пијете воду, једете храну, користите производе за личну негу, шампон, средства за чишћење куће, намештај у кући, многи људи претпостављају да постоји заиста велико знање и огромна дужна пажња у вези са хемијском безбедношћу ових ствари. Али то заправо није случај“, рекао је за Гардијан Хари Макферсон, виши сарадник за климу у компанији "Deep Science Ventures" (DSV), која је спровела истраживање.

Током осам месеци, као део пројекта који је финансирала Фондација Грантам, Макферсон и његове колеге разговарали су са десетинама истраживача, лидера непрофитних организација, предузетника и инвеститора и анализирали стотине научних радова.

Хемијске супстанце које су око нас, пре или касније, завршиће у нама 

Према извештају DSV-а, више од 3.600 синтетичких хемикалија из материјала који долазе у контакт са храном – материјала који се користе у припреми, складиштењу и паковању хране – налази се у људским телима, од којих је 80 забрињавајућег дејства на нас.

ПФАС, такозване вечне хемикалије, на пример, пронађене су код скоро свих тестираних људи и сада су толико свеприсутне да на многим локацијама чак и кишница садржи нивое који се сматрају небезбедним за пиће.

У међувремену, више од 90 одсто светске популације удише ваздух који крши одредбе Светске здравствене организације (СЗО) о загађењу.

Када ове хемијске супстанце контаминирају наша тела, последице могу бити катастрофалне. Извештај је открио да постоје подаци који откривају везе између широко коришћених хемијским супстанцама са претњама по људски репродуктивни, имуни, неуролошки, кардиоваскуларни и респираторни систем, као и јетру, бубреге и метаболизам.

„Једна од главних ствари која се прилично снажно истакла била је веза између изложености пестицидима и репродуктивних проблема“, рекао је Макферсон. „Видели смо прилично јаке везе – корелацију и узрочност и код побачаја, али и код особа које се боре са зачећем, то јест фертилитетом.“

Истраживање се надовезује на претходне налазе Института за истраживање утицаја на климу у Потсдаму који су показали да смо већ увелико премашили безбедну границу за загађиваче животне средине, укључујући пластику.

Неопходне боље методе процене токсичности 

У недељу је још један извештај упозорио да се свет суочава са „кризом пластике“, која узрокује болести и смрт од најранијег детињства до старости усред огромног убрзања производње пластике.

Извештај такође истиче критичне недостатке у тренутним методама процене токсичности, истраживања и тестирања, откривајући начине на које постојеће контролне и друге мере не успевају да заштите здравље људи па ни читаве планете.

„Начин на који смо генерално вршили тестирање значио је да смо пропустили много ефеката“, рекао је Макферсон и посебно издвојио процене које упозоравају на хемикалије које ометају ендокрини систем, што су супстанце које ометају рад хормона, узрокују проблеме од неплодности до рака. Утврђено је да оне ометају традиционалну претпоставку да ће ниже дозе увек имати мање ефекте.

„Један од проблема је да када имате хемикалију која омета ендокрини систем, она понекад има нелинеаран одговор. Дакле, видећете да ће доћи до одговора при веома ниској дози, што не бисте могли да предвидите на основу њеног понашања при високој дози.“

"Deep Science Ventures" себе описује као „креатора подухвата“ који оснива компаније усмерене на решавање великих проблема у области животне средине и људског здравља. Део сврхе извештаја је да се открију проблематична подручја која се могу решити иновацијама.

Тренутно, хемијска токсичност као еколошки проблем добија само делић средстава која су посвећена климатским променама, што је дисбаланс који би морао да се исправи.

„Очигледно не желимо да се мање средстава улаже у климу и атмосферу. Али мислимо да је овоме, пропорционално, неопходно више пажње. Добра ствар је што на ово потенцијално може прилично лако да се утиче ако људи почну да брину о стварима које лично купују“, нагласио је Макферсон.

Према његовим речима, не постоји нужно потреба за масовном акцијом, то може бити само потражња за безбеднијим производима, јер људи желе безбедније производе.

Од почетка истраживања, Макферсон пажљиво бира шта ће додиривати његову храну. За припрему хране користи тигању од ливеног гвожђа. Посебно избегава загревање хране у пластици.

„Нажалост, препорука је да се једе више органске хране, али је генерално скупља. Зато барем перите воће и поврће пре јела, важи и за органско ако можете да га приуштите“, поручио је Макферсон.

Сада су истраживачи први пут показали да је литијум природно присутан у телу у малим количинама и да је ћелијама потребан да би нормално функционисале – слично витамину Ц или гвожђу. Такође, изгледа да игра кључну улогу у одржавању здравља мозга.

У серији експеримената чији резултати су објављени у часопису Nature, истраживачи са универзитета Харвард и Раш открили су да смањење количине литијума у исхрани нормалних мишева узрокује упалу у њиховом мозгу и промене повезане са убрзаним старењем, преноси Си-Ен-Ен.

Код мишева који су посебно узгајани да развију исте врсте промена у мозгу као људи са Алцхајмеровом болешћу, исхрана са ниским садржајем литијума подстакла је накупљање лепљивих протеина који формирају плакове и сплетове у мозгу, што су обележја болести. Такође је убрзала губитак памћења.

Међутим, одржавање нормалног нивоа литијума код мишева како су старели заштитило их је од промена у мозгу повезаних са Алцхајмеровом болешћу.

Ако даља истраживања потврде налазе, могла би отворити врата новим третманима и дијагностичким тестовима за Алцхајмерову болест.

Синтеза теорија Алцхајмерове болести

Истраживање пружа обједињујућу теорију која помаже у објашњењу многих делова слагалице које научници покушавају да склопе деценијама.

„То је потенцијални кандидат за заједнички механизам који доводи до мултисистемске дегенерације мозга која претходи деменцији“, наводи др Брус Јанкнер, професор генетике на Медицинском факултету Харвард, који је водио студију. „Потребно је много више науке да би се утврдило да ли је ово заједнички пут... или један од неколико путева“ до Алцхајмерове болести, додао је. „Подаци су веома интригантни.“

У уводнику објављеном у часопису Nature, проф. др Ешли Буш, неуролог који руководи Мелбурнским истраживачким центром за деменцију на Универзитету у Мелбурну у Аустралији, који није био укључен у поменуту студију, рекао је да истраживачи „представљају убедљиве доказе да литијум заиста има физиолошку улогу и да нормално старење може да наруши регулацију нивоа литијума у мозгу“.

Детаљним испитивањем људског и животињског можданог ткива, заједно са генетским истраживањима у студији, откривен је механизам који је, изгледа, у игри: Бета амилоидни плак – лепљиве наслаге које лепе мозак пацијената са Алцхајмеровом болешћу – везују се за литијум и задржавају га, укључујући и тип који је нормално присутан у телу, као и уобичајено прописани облик. Ово везивање исцрпљује литијум доступан за оближње ћелије, укључујући важне 'хватаче' познате као микроглија.

Када је мозак здрав и нормално функционише, микроглија је менаџер отпада, уклањају  бета амилоид пре него што се може акумулирати и изазвати штету. У експериментима тима, микроглија из мозга мишева са недостатком литијума показала је смањену способност уклањања и разградње бета амилоида.

Проф. Јанкнер верује да ово ствара силазну спиралу. Акумулација бета амилоида апсорбује све више и више литијума, додатно осакаћујући способност мозга да га очисти.

Он и његове колеге тестирали су различита једињења литијума и пронашли једно – литијум оротат – које се не везује за бета амилоид.

Када су дали литијум оротат мишевима са знацима Алцхајмерове болести у мозгу, ове промене су се обрнуле: Бета амилоидни плак и сплетови тау протеина који су гушили центре за памћење у мозгу су смањени. Мишеви третирани литијумом су поново могли да се крећу кроз лавиринте и науче да идентификују нове објекте, док они који су добијали плацебо нису показали никакве промене у дефицитима памћења и размишљања.

Не покушавајте ово код куће

У свом природном облику, литијум је елемент, меки, сребрно-бели метал који се лако комбинује са другим елементима и формира једињења и соли. Природно је присутан у окружењу, укључујући храну и воду.

Научници никада нису у потпуности знали како делује на побољшање расположења – само да то ради. Оригинална формула за 7Up соду садржала је литијум – звала се 7Up литијумска сода са лимуном – и рекламирана је као лек за мамурлук и подизач расположења „за болничку или кућну употребу“. Неки топли извори за које се зна да садрже минералну воду пуну литијума постали су тражене велнес дестинације због својих лековитих моћи.

Ипак, код људи који су узимали прописане дозе литијума – које су биле много веће од доза коришћених у новој студији – понекад се јављала токсичност штитне жлезде или бубрега.

Тестови на мишевима којима су дате ниске дозе литијум оротата нису показали знаке оштећења.

То је охрабрујуће, наглашава др Јанкнер, али то не значи да људи треба сами да покушавају да узимају суплементе литијума.

„Миш није човек. Нико не би требало да узима било шта само на основу студија на мишевима“, напомиње професор.

„Подаци о лечењу литијумом које имамо су на мишевима и потребно их је поновити на људима. Морамо пронаћи праву дозу код људи“, додао је.

Нормалне количине литијума у нашим телима, и концентрације које се дају мишевима, су мале – око 1.000 пута ниже од доза које се дају за лечење биполарног поремећаја, напомиње Јанкнер.

Професор се нада да ће испитивања токсичности литијумових соли ускоро почети. Истиче да ни он, нити било ко од његових коаутора нема финансијски интерес за исход истраживања.

Национални институт за здравље (NIH) био је главни финансијер студије, заједно са грантовима приватних фондација.

Докази се гомилају о улози литијума у старењу

Ново истраживање потврђује раније студије које указују да би литијум могао бити важан за Алцхајмерову болест. Велика данска студија објављена 2017. године открила је да су људи са вишим нивоима литијума у води за пиће имали мање шансе да добију дијагнозу деменције у поређењу са онима чија је вода из славине садржала природно ниже нивое литијума.

Још једна велика студија објављена 2022. године у Уједињеном Краљевству открила је да су људи којима је преписан литијум имали отприлике упола мање шансе да им се дијагностикује Алцхајмерова болест у односу на оне у контролној групи, што указује на заштитни ефекат лека.

Али употреба литијума у психијатрији довела је до тога да се он прописује као терапеутски, наглашава Јанкнер. Нико није схватио да би могао бити важан за нормалну физиологију тела.

То се десило делимично зато што су количине литијума које обично циркулишу у телу толико мале да се нису могле квантификовати до недавно. Јанкнер и његов тим морали су да прилагоде нову технологију да би га измерили.

У првој фази истраживања, научници су тестирали мождано ткиво и крв старијих пацијената из базе Универзитета Раш на нивое трагова 27 метала. Неки од пацијената нису имали историју проблема са памћењем, док су други имали рани пад памћења и изражену Алцхајмерову болест.

Иако није било промена у нивоима већине метала које су мерили, литијум је био изузетак. Нивои литијума били су константно нижи код пацијената са благим когнитивним оштећењем или Алцхајмеровом болешћу у поређењу са онима са нормалном функцијом мозга.

Мозак пацијената са Алцхајмеровом болешћу такође је показао повећане нивое цинка и смањене нивое бакра, нешто што су научници и раније приметили.

Константно проналажење нижих нивоа литијума у мозгу људи са губитком памћења представљало је неоспоран доказ, наводи Јанкнер.

„У почетку, искрено, били смо скептични према резултату јер није био очекиван.“

Али резултат је остао важан чак и када су проверили узорке из других база у Општој болници Масачусетса, на универзитетима Дјук и Вашингтон.

„Желели смо да знамо да ли је овај пад литијума биолошки значајан, па смо осмислили експериментални протокол где бисмо могли селективно да извадимо литијум из исхране мишева и видимо шта се дешава“, објашњава Јанкнер.

Када су мишеве хранили исхраном са ниским садржајем литијума, једноставно смањујући њихове природне нивое за 50 одсто, њихов мозак је брзо развио карактеристике Алцхајмерове болести.

„Неурони су почели да дегенеришу. Имунске ћелије у мозгу су полуделе у смислу повећане упале и лошије функције одржавања неурона око њих, и то је више личило на пацијента са узнапредовалом Алцхајмеровом болешћу.“

Тим је такође открио да профили експресије гена код мишева са недостатком литијума и људи који су имали Алцхајмерову болест изгледају веома слично.

Истраживачи су затим почели да испитују како би овај пад литијума могао да се догоди. Јанкнер наводи да у најранијим фазама постоји смањење уноса литијума у мозак из крви. Још увек не знају тачно како или зашто се то дешава, али вероватно да је то због разних ствари, укључујући смањен унос исхране, као и генетске и факторе околине.

Главни извор литијума за већину људи је њихова исхрана. Неке од намирница које садрже највише литијума су лиснато зелено поврће, ораси, махунарке и неки зачини попут куркуме и кима. Неке минералне воде су такође богати извори.

Другим речима, напомиње Јанкнер, многе намирнице које су се већ показале здравим и смањују ризик од деменције могу бити корисне због садржаја литијума.

„Знате, често се у науци открије да неке ствари могу имати одређени ефекат, и мислите да тачно знате зашто, али се потом испостави да сте потпуно погрешили у вези са разлогом.“

Према резултатима анкете Stack Overflow-а за 2025. годину, која је обухватила више од 49.000 програмера из 177 земаља широм света (158 из Србије), софтверска индустрија пролази кроз сложен однос са вештачком интелигенцијом.

Истраживање открива значајан парадокс: иако све више програмера укључује ВИ у свој рад, њихово поверење у резултате опада, што доводи до незадовољства и поновног ослањања на знање и савете које могу добити од других људи.

Према анкети, 84 одсто програмера већ користи или планира да користи алате вештачке интелигенције у свом раду. То је пораст у односу на 76 одсто прошле године.

„Клод Сонет“ (Claude Sonnet) компаније „Антропик“ (Anthropic) је најцењенији велики језички модел ове године међу софтверским инжењерима, на другом месту је „Џемини“ (Gemini Reasoning), а тек на трећем Чет-џи-пи-ти (ChatGPT).

Притом, „Клод Сонет“ чешће користе професионални програмери (45 одсто) него они који тек уче да програмирају (30 одсто).

Међутим, само 33 одсто испитаних каже да верује у поузданост алата ВИ – што је пад у односу на 43 одсто у 2024. години.

Другим речима, ВИ се никад више није користила, али јој све више програмера, како стичу искуство, мање верује.

Нова анкета није само показала пад поверења у ВИ, већ је евидентирала и пад „наклоности“ према вештачкој интелигенцији, која сада износи 60 одсто, у поређењу са 72 у 2024. и 77 одсто у 2023 години.

Већина испитаника, 72 одсто, не користи вајб кодирање (vibe coding), тј алате ВИ који потпуно самостално, генеришу, преправљају и извршавају код, на основу описа на природном језику.

Незадовољство због „скоро тачних“ решења

Упитани са којим се проблемом најчешће суочавају користећи ВИ, 66 одсто програмера изјавило је да су то „решења ВИ која су скоро тачна, али недовољно“.

На другом месту, 45 одсто програмера навело је да им отклањање грешака у коду који је генерисала ВИ одузима више времена него што би желели.

За разлику од очигледно неисправног кода који програмери брзо препознају и одбаце, „скоро тачна“ решења захтевају пажљиву анализу.

Многи кажу да би им било брже да код напишу изнова, него да исправљају оно што је генерисала ВИ.

Резултати су изненађујући, имајући у виду колико је генеративна вештачка интелигенција продрла у пословни свет до средине 2025. године.

Ерин Јепис, виша аналитичарка тржишних истраживања у "Stack Overflow-у“, рекла је за портал Venture Beat да је очекивала да ће поверење расти како технологија напредује.

„Алати ВИ обећавају да ће штедети време и повећати продуктивност, али програмери уместо тога троше време исправљајући неочекиване прекиде у радном процесу, који ВИ изазива“, објашњава Јепис.

Програмери ипак не напуштају ВИ

Упркос паду поверења, програмери не напуштају алате ВИ, већ развијају софистицираније стратегије за њихову интеграцију у радни процес.

Употреба вештачке интелигенције у софтверској индустрији несумњиво расте и тај тренд је непобитан.

Међутим, развој ВИ, као у случају претходних технологија, није линеаран нити једносмеран – он открива сложен и често контрадикторан однос између технолошког напретка са једне, и људског поверења, продуктивности и реалних изазова у раду са друге стране.

Зато је боље да будемо смирени, саосећајни и да не осуђујемо, већ да размишљамо о начинима  како да подржимо свог анксиозног пријатеља.

Шта кажу стручњаци шта је најгоре што можемо рећи некоме ко је забринут и шта у ствари помаже.

„Само се смири!“

Ако желите да будете на страни блиске особе, немојте јој говорити да се смири. То је делимично иритирајуће јер умањује њену емоционалну реакцију и имплицира да имају контролу над нечим што је углавном невољно.

Свако од нас у таквим тренуцима на све начине покушава да се смири. Нико не жели да му лупа срце, да се зноји, тресе, да му се грчи желудац и мисли ковитлају.

Уместо тога реците: „Видим да си уплашен/а. Могу ли да седнем са тобом?“

Фокусирајте се на то како да покажете емпатију свом пријатељу/ци да бисте се дубље повезали. Ако нисте на месту где можете лако да седнете, понудите промену окружења: „Желиш ли да одемо негде где је мирно и прошетамо мало?“ То би могла бити прилика за опуштање која им је потребна.

„Немаш разлога за бригу.“

Анксиозност не реагује на логику. Да, статистички је мало вероватно да ће се авион срушити или да ће свет експлодирати сутра, али када сте заробљени у спирали најгорих сценарија, те чињенице значе врло мало.

Избегавајте да кажете пријатељу да оно што га брине није велика ствар или да не вреди бринути се због тога. За њих јесте, и то је оно што је важно.

Ако умањујете нечије бриге, то чини да се осећају као да раде нешто погрешно или да имају лошу реакцију, што може погоршати њихове већ напете емоције.

Уместо тога реците: „То звучи заиста грозно. Желиш ли да ми кажеш шта ти све пролази кроз главу?“

Боље је да саслушате. Када људи екстернализују своје мисли, често су у стању да се мало одмакну од својих брига, што им може помоћи да почну да стављају ствари у другачију перспективу.

Нудећи тај простор показујете: 'Хеј, саосећам са тобом и не осуђујем те'. Можете чак додати: „Ту сам да слушам, а ако желиш савет, радо ћу ти га дати.“

„Озбиљно, да ли си опет забринут/а?“

Проблем са истицањем да је неко поново анксиозан јесте то што то преноси презир. То може деловати као омаловажавање друге особе или подстицање стида и осећаја недостојности.

Уместо тога, реци: „Приметила сам да данас делујеш помало напето. Је ли све у реду? Хајде да седнемо заједно и размислимо о томе шта је било од користи у прошлости.“

Док осуђивање прекида везу, радозналост отвара врата подршци. Пријатељ чак не мора експлицитно да нам каже да је забринут/а – ако га добро познајемо, можемо и сами да приметимо да нешто није у реду са њим/њом.

Тако дајемо до знања да обраћамо пажњу и да наступамо са позиције истинске забринутости. Стварамо сигурно уточиште где се може отворити, бити оно што јесте и поделити своје бриге.

„Ма, биће све у реду.“

Ваш анксиозни пријатељ можда брине о нечему што нема шансе да се оствари – или би његове бриге могле бити тачне. Немогуће је знати са сигурношћу, зато избегавајте давање лажних уверавања. Сви ми понекад бринемо о стварима које се реално могу догодити, зато није добро предвиђати сигурне добре исходе.

Уместо тога, реците: „Хајде да видимо шта те све мучи. Који је најгори, најбољи и највероватнији сценарио?“

Оно што боље функционише јесте разговор о потенцијалним исходима – и прављење плана како да се носи са сваким од њих. То им може помоћи да сагледају перспективу и да се осећају спремније.

„Претерујеш!“

Ово је једна од најнепоштенијих ствари које можемо рећи анксиозној особи јер то најчешће продубљује њену сумњу у себе, што иде руку под руку са анксиозношћу.

Када су људи анксиозни, покушавају да пронађу начине да се смире. Ако им кажмо да претерују, осећаће се као да су нам терет, што ће их учинити још анксиознијим. Већ се осећају као терет сами себи, а сада су терет и нама.

Шта рећи уместо тога: „Твоја реакција има смисла с обзиром на то кроз шта си све прошао/ла.“

Усредсредите се на то да их уверите да начин на који се осећају има смисла. То потврђује њихово емоционално искуство, истовремено наглашавајући да нису сломљени због тога што се тако осећају.

„Престани тако да размишљаш!“

Када некога мучи анксиозност, често заиста не може лако да је се реши. Говорећи им да „само престану“ умањујемо њихове веома стварне физичке и емоционалне симптоме.

Уместо тога реците: „Хајде да седнемо и заједно дубоко удахнемо три пута.“

Корисније је да позовете пријатеља да вам се придружи у једноставној активности дисања. Тај мали чин може бити довољан да ресетује њихов нервни систем, и да их извуче из тог свеобухватног осећања панике.

„Барем...“

Можда звучи утешно на површини, али рећи пријатељу да барем није горе – зар није чуо кроз шта комшија пролази? –  вероватно ће вам се обити о главу. То скреће фокус са бола особе и шаље поруку да њихово искуство није довољно озбиљно да би заслужило пажњу.

Уместо тога реците: „То звучи заиста озбиљно. Много ми је жао што пролазиш кроз ово.“

Бољи приступ: Дајте пријатељу до знања да вам је стало до њега и да саосећате са њим – без потребе за великим речима. Права подршка често значи једноставно признавање бола без покушаја да се он ублажи.

„Само треба да будеш позитивнији.“

Токсична позитивност није противотров за анксиозност. Протеривање анксиозних мисли није ствар снаге воље. То је сложена интеракција биологије, окружења и искуства.

Уместо тога реците: „Ниси сам/а. Ту сам са тобом.“

Реците свом пријатељу да знате да се труди најбоље што може и да је у реду понекад се осећати анксиозно. Тиме признајете њихов труд и нормализујете њихове емоције, што смањује стид који тако често прати анксиозност.

Затим, подсетите их да не идете никуда. То су најлековитије речи које можемо да упутимо. Када је неко до кога нам је стало забринут и анксиозан, наш посао није да то решавамо, већ да будемо уз њега.

Иако је тешко тачно израчунати колики је ризик – могло би постојати много више потенцијално опасних астероида него што смо до сада открили – удар астероида би се такође могао спречити.

Наса је ово демонстрирала још 2022. године, када је свемирска агенција намерно срушила свемирску летелицу на астероид како би покушала да га скрене са курса. Мисија је била успешнија него што се очекивало, а астероид је показао много већу промену у својој орбити него што се очекивало.

Такве мисије су прилично скупе и захтевају много планирања. Стављањем ризика од удара астероида у контекст са другим ризицима, научници могу да упореде потенцијалне трошкове са трошковима, рецимо, програма вакцинације против беснила или безбедносних карактеристика аутомобила.

Дакле, Нуџент и њене колеге су најпре прикупили доступне податке о објекатима близу Земље, као и претходне процене ризика за ударе астероида веће од 140 метара. На основу тога су израчунали учесталост удара за ову врсту објекта.

Следећи корак био је прикупљање доступних података о различитим врстама узрока смрти и упоређивање вероватноће да се сваки догађај заиста и деси током просечног глобалног људског живота од 71 године.

„Чепман и Морисон (1994) су претходно ставили удар астероида у контекст са другим узроцима смрти као што су убиство, несреће са ватрометом и ботулизам. У том раду, разматрали су ризик за смрт услед удара астероида поред шансе за смрт услед других фактора“, пишу истраживачи.

„Овај рад се бави мало другачијим питањем; Утврђујемо вероватноћу да се удар догоди било где на Земљи у односу на могућност да се други догађаји који изазивају забринутост догоде појединцу. Стога је овај рад намењен да пружи контекст онима који желе да знају – каква је вероватноћа да ће се удар астероида догодити, било где на Земљи, током њиховог живота”, пишу истраживачи.

Прикупили су податке о девет других потенцијално фаталних догађаја: дављење у живом песку, напад слона, удар грома, несреће при скакању падобраном, тровање угљен-моноксидом, саобраћајна несрећа, беснило и грип.

Затим су израчунали колико је вероватно да ће особа доживети један од наведених догађаја; а затим колико је вероватно да ће особа умрети од истог (многи људи, на пример, добију грип, а да не умру). Све наведено је наравно и регионално варијабилно – неко у Аустралији има много мање шансе него неко у САД да умре од напада којота или беснила. Закон просека сугерише да ће грип убити више људи него астероид.

Дављење у живом песку је скоро увек фатално, али има ризик од један према милион да се то уоште догоди током људског живота.

Наравно, превођење процена ризика попут ових у стварни свет захтева одређени контекст. На крају крајева, више од три особе годишње умре од дављења у живом песку, а просечна старост је 12 година. Колико знамо, ниједан човек никада није умро од удара астероида.

Дакле, питање је, да ли Земљи прети још један фатални астероид? Да ли су опрез и превенција оправдани или се непотребно бринемо? Да ли нас нови прорачуни о ризицима смрти теше или погоршавају ствари?

Преглед истраживања ускоро ће бити доступан у часопису Planetary Science Journal.

Удружење хотела, ресторана и кафића у Европи (Hotrec), које представља индустрију у оквиру ЕУ и покреће тужбу, недавно је због великог интересовања продужило рок до 29. августа за власнике хотела који желе да се придруже тужби.

Тужбу, за коју се очекује да ће бити једна од највећих до сада поднетих у европском сектору угоститељства, подржава и 30 националних хотелских удружења, укључујући и британско.

„Преко 10.000 хотела се већ придружило паневропској иницијативи да затраже надокнаду за финансијске губитке настале због коришћења незаконитих клаузула о 'најбољој цени' (паритету) од стране 'Букинга'“, наводи се у саопштењу Хотрека.

Тврди се да је обећање „најбоље цене“ на „Букингу“ извучено од хотела под огромним притиском да не нуде собе по нижим ценама на другим платформама, укључујући и сопствене веб-странице.

Хотелска индустрија каже да је платформа са седиштем у Холандији такође користила клаузуле како би спречила купце да праве оно што су назвали „бесплатним резервацијама“, односно да користе платформу за проналажење хотела, а затим директно резервишу у хотелу, чиме се „Букингу“ ускраћује провизија. 

Продужен рок за пријаву хотелијера

„Регистрација за учешће у судском поступку наставља да стално расте, а досадашњи одговор показује снажну жељу угоститељске индустрије да се супротстави неправедним праксама на дигиталном тржишту“, саопштава Хотрек.

Спор, за који стручњаци кажу да ће бити тешка битка, тражи одштету за период од 2004. до 2024. године, када је „Букинг“ укинуо клаузулу о најбољој цени како би се ускладио са Законом ЕУ о дигиталним тржиштима.

Хотрек је саопштио да је групна тужба, о којој ће се судити у Амстердаму, уследила после пресуде Европског суда правде (ЕСП) из 2024. године, „који је утврдио да су клаузуле о паритету компаније „Букиг“ кршиле закон ЕУ о конкуренцији“.

„Европски хотелијери дуго пате од неправедних услова и прекомерних трошкова. Сада је време да се ујединимо и захтевамо надокнаду“, рекао је председник Хотрека, Александрос Василикос, позивајући се на „злоупотребе на дигиталном тржишту“ у Европи.

„Букинг“ одбацује наводе тужбе

„Букинг“ је у саопштењу послатом имејлом назвао изјаве компаније Хотрек и других хотелских удружења „нетачним и обмањујућим“, додајући да није примио „формално обавештење о групној тужби“.

Наведено је да пресуда Европског суда правде није утврдила да су клаузуле о „најбољој цени“ компаније „Букинг" антиконкурентске, већ је „једноставно навела да такве клаузуле спадају у делокруг права конкуренције ЕУ и да се њихови ефекти морају процењивати од случаја до случаја“.

Компанија се позвала на изјаву о својој „посвећености фер конкуренцији“, у којој је тврдила да су „клаузуле о паритету из прошлости служиле за подстицање конкурентног одређивања цена, а не за његово ограничавање“.

Навели су и анкету у којој је 74 одсто хотелијера рекло да је „Букинг“ учинио њихово пословање профитабилнијим, при чему су многи пријавили веће стопе попуњености и ниже трошкове аквизиције купаца. Међутим, други представници индустрије критиковали су праксе компаније као екстрактивне.

„Како су стекли контролу над тржиштем, 'Букинг' је могао да повећа своје провизије и изврши много већи притисак на марже хотелијера“, рекла је за јавни сервис Франс Интернасионал Вероник Зигел, председница хотелског одељења француског удружења угоститељског сектора Умих.

„За собу коју купац плаћа 100 евра, ако се одузме 'Букингова' провизија, хотелијер добија највише 75 евра, са којима мора да плаћа своје запослене и инвестира.“

Букинг холдинг вреднији од Фолксвагена

Упркос трвењу, „Букинг“ делује као неизбежно зло за многе хотеле, јер им нуди онлајн досег и видљивост коју је тешко постићи мањим, независним оглашавањем.

Студија Хотрека и Универзитета примењених наука и уметности Западна Швајцарска открила је да је „Букинг Холдинг“, матична компанија веб-странице, контролисао 71 одсто европског тржишта у 2024. години, у поређењу са 68,4 одсто у 2019. години.

Вредност корпорације се процењује на 170 милијарди долара, три пута више од „Фолксвагена“.

Рупрехт Подсун, директор Института за право конкуренције на Универзитету Хајнрих Хајне у Диселдорфу, рекао је да је „Букинг" класичан пример како дигитална платформа може да освоји читав сектор, стварајући динамику „победник узима све“.

Наводи да ће правни поступак вероватно бити дуготрајан и да ће бити веома трновит пут како да се измери штета.

„Судије ће морати да формирају мишљење, а затим ће се проћи кроз све жалбе – све уз велике трошкове и уз све трикове које закон дозвољава“, рекао је за немачки дневник Зидојче цајтунг.

„Случај је побуна хотела, који говоре: 'Не можете са нама само да радите шта желите.'“

„Наши налази пружају нови правац у истраживању који омогућава директно повезивање копнених кичмењака и атмосфере коју су удисали“, рекао је палеонтолог и геохемичар Томас Титкен са Института за геонауке Универзитета Јохан Гутенберг у Мајнцу за Сајенс алерт.

„Чак и након 150 милиона година, изотопски трагови молекула кисеоника из мезозоичке атмосфере, који су диносауруси удисали, и даље су сачувани у глеђи фосилизованих зуба и могу нам открити нешто о саставу древне атмосфере и глобалној фотосинтетској биомаси“, објашњава Титкен.

Све што уносимо у тело – од хране, течности, па до самог ваздуха – оставља хемијски отисак, укључујући и на нашим костима и зубима.

То важи за све кичмењаке, укључујући и диносаурусе. Однос атома истог хемијског елемента, али различите масе (изотопа), може открити разне еколошке и климатске варијације током живота организма.

Један од таквих изотопа је кисеоник који се везује за угљен-диоксид. Посебно су Фенг и њен тим трагали за изотопом званим кисеоник-17. Атмосферски процеси доводе до смањене количине овог изотопа у гасовитом кисеонику који организми удишу.

„Кичмењаци који дишу ваздух уносе делић тог изотопског одступања који путем оксидативног метаболизма улази у састав многих ткива, па тако и зубне глеђи и опстаје милионима година, што омогућава да на основу њега реконструишемо ниво угљен-диоксида у прошлости“, истиче Титкен.

Истраживачи су недавно показали да изотопски односи кисеоника у зубној глеђи животиња које данас живе тачно одражавају ниво угљен-диоксида у атмосфери. Следећи логичан корак био је да се провери може ли се то исто урадити са фосилима старим милионима година.

„Зуби диносауруса били су идеални узорци за анализу јер смо очекивали велике тројне изотопске аномалије кисеоника, које је могуће прецизно измерити“, каже Титкен.

Користећи прах са глеђи који је претходно изузет из примерака из музејских колекција широм Европе (у оквиру других истраживања о исхрани), Титкен и његове колеге закључили су да је концентрација угљен-диоксида током мезозоика била висока – што је у складу са ранијим истраживањима историје Земљине атмосфере.

Тако је, на пример, у позном периоду јуре ниво угљен-диоксида износио око 1.200 делова на милион, док је у позној креди био око 750 делова на милион. За поређење, данашња атмосфера садржи око 430 делова на милион и број и даље расте.

Током мезозоика, високи нивои угљен-диоксида највероватније су били последица далеко интензивније вулканске активности него данас. Два зуба, нарочито, указују на могући скок те активности.

„Изненађујуће високе тројне изотопске аномалије забележене су код једног зуба тираносауруса рекса и једног зауропода (kaatedocus) у поређењу са другим диносаурусима из истог периода“, рекао је Титкен.

„Оне највероватније одражавају скокове нивоа угљен-диоксида у атмосфери у време када су ови појединци живели, што је вероватно повезано са емисијом угљен-диоксида током великих ерупција. Наша студија, стога, пружа нови увид у састав мезозојске атмосфере и показује да су нивои угљен-диоксида флуктуирали (до 160 одсто) у геолошки кратким временским периодима“, наводи Титкен.

Сада када је тим показао да њихова метода функционише, планирају да примене исту технику на зубе из периода Великог изумирања – пермско-тријаске глобалне катастрофе пре 252 милиона година, која је збрисала огромну већину животињских врста на Земљи. Тај догађај је повезан са разорним периодом вулканске активности који је Земљу обавио у вулканску измаглицу током више милиона година.

Реконструкцијом нивоа атмосферског угљен-диоксида из тог периода, истраживачи се надају да ће боље разумети како је Велико изумирање утицало на живот на Земљи.

Објављен је интервју са Миомиром Петровићем, аутором романа Дионизије 1941 о српском Рудолфу Валентину – филмском принцу са Балкана.

„Ми смо назвали романсираном биографијом о Светиславу Ивану Петровићу, нашем, то јест европском глумцу, ако причамо о томе колики су његови домети и колико је он био утицајан и познат у предратној европској кинематографији. Док на нашим просторима, у нашој култури није имао или још увек нема, можемо рећи, третман какав заслужује“, напомиње Јован Марковић, уредник часописа Кинотека.

У рубрици Великани светског филма, представљена је оскаровка Хелен Мирен, позоришна и филмска глумица, добитница пет награда Бафта и Еми, као и три Златна глобуса.

„Она је и као личност интересантна, а у то се можете уверити у овом тексту који пише наша филмска редитељка, Ана Марија Роси. Иако она покушава да сагледа Хелен Мирен не само у контексту њених глумачких остварења, већ и да је представи као један веома аутентичан и интересантан карактер“, додаје Марковић.

 У акуелном броју објављени су есеји, фељтон, прикази изложби и филмова, међу њима и заборављено остварење – омладинска комедија Прва љубав – дебитантски филм Зорана Чалића из 1970, као и критика филмова Двоје и Дани редитеља Александра Саше Петровића у рубрици Критика из прошлости.

Према новим истраживањима верује се да су неки становници преживели ерупцију и вратили се да живе на рушевинама града. Нису могли да започну нови живот на другим просторима, вероватно из економских разлога.

Археолози верују да су им се придружили становници околних подручја који су тражили место које би населили, са надом да ће пронаћи вредне предмете које су ранији становници Помпеје оставили за собом и који су се крили под рушевинама.

„Према археолошким подацима, насеље Помпеја је сигурно било неформално, а у њему су људи живели у неусловним становима, без инфраструктуре и услуга типичних за римски град, пре него што је подручје потпуно напуштено у петом веку", навели су у саопштењу стручњаци који раде на локалитету Помпеја.

У новом таласу усељавања, док се живот вратио на горње спратове старих кућа, некадашњи приземни спратови су претворени у подруме са пећима и млиновима.

„Докази да је локација поново насељена откривени су и раније, али у журби да се приступи живописним фрескама на зидовима кућа, слаби трагови поновног насељавања локације су буквално уклоњени и често нестајали без икакве документације.

Археолози процењују да је 15 до 20 одсто становништва Помпеје погинуло у ерупцији, углавном од термалног шока, док је џиновски облак гасова и пепела прекривао град.

Вулкански пепео је потом затрпао римски град, савршено сачувавши домове, јавне зграде, предмете, па чак и остатке људи, све до његовог открића крајем 16. века.

Помпеја, која је на листи светске баштине Унеска, друга је најпосећенија туристичка дестинација у Италији, после Колосеума у Риму, са око 4,17 милиона посетилаца колико је забележено у 2024. години. Простор покрива површину од приближно 22 хектара, од чега је трећина још затрпана пепелом.