Следећи наступ, такође у сали Београдске филхармоније у 20 часова, биће концерт ментора Обоа феста, Доминика Воленвебера, који ће извести композиције компоноване за енглески рог и обоу, уз клавирску пратњу Марка Богдановића.

Гост концерта је Ивана Дакић, која ће заједно са пијанистом Игором Главашићем извести његову композицију Песма сна, посвећену Обоа фесту.

Гост и ментор овогодишњег Обоа феста Доминик Воленвебер је солиста Берлинске филхармоније на енглеском рогу и један од најугледнијих светских извођача на овом инструменту, за којег кажу и да је „најбољи енглески рог свих времена“.

Фестивал се затвара 30. јуна концертом полазника Обоа феста и Дувачког оркестра Факултета музичке уметности у Београду, такође у сали Београдске филхармоније, а први пут биће одржан и мастерклас за инструмент обоа–енглески рог.

Подршку фестивалу пружили су СОКОЈ, Фонд за културна давања и Београдска филхармонија.

Марин признаје да сваки наступ у Сава центру носи посебну тежину.

„Шездесет поприличних стресова за Дашу и мене“, каже кроз осмех, подсећајући да су први концерт у тој дворани одржали на Богојављење 1995. године.

„Даша и ја смо деведесет пет одсто тог концерта организовали. Од почетка смо се пронашли, слично размишљамо, а тамо где је један слабији, други је јачи. Тако се већ четрдесет година допуњујемо“, истиче Марин.

Присећа се и самих почетака групе, када је, како каже, требало свега петнаестак дана да убеди Дашића да заједно оснују „Легенде“.

„Да сам знао колики су његови уметнички габарити, можда се не бих ни усудио да га наговорим. Али понекад је добро што човек не зна све унапред, па крене“, додаје Марин.

За Зорана Дашића, међутим, највећи успех не представља број концерата, већ чињеница да је група све време остала верна сопственом репертоару.

„Од тих шездесет концерата у Сава центру и две и по хиљаде наступа широм света, најважније је да смо све то радили искључиво са својим песмама. Ми свирамо само наше песме. Данас је то постало готово раритет“, наглашава Дашић.

Управо зато је, објашњавају, одлука да се јубиларни концерт објави као албум била природан корак. Ново издање представља документ времена, али и прилику да се млађа публика упозна са музиком „Легенди“.

„Желели смо да се чује како 'Легенде' звуче после 40 година рада. Многе нове генерације уопште не знају за нас, па ће за њих ове песме бити потпуно нове. Са друге стране, они који су нас слушали годинама могу да чују да и данас звучимо готово исто“, објашњава Марин.

Та препознатљивост, додаје, почива пре свега на ауторском печату Зорана Дашића, који је написао око 140 песама за групу.

„Ми се напајамо са Дашиног извора. Он је први човек ове групе и аутор свих наших најважнијих песама. Његово дело је оно што је обликовало 'Легенде'“, истиче Марин.

Подсећа да многи годинама нису ни знали да је Дашић аутор целокупног репертоара, због чега је, како каже, осетио потребу да то јавно нагласи.

„Појављивале су се разне критике и коментари, а многи нису били свесни да је Даша написао практично све оно по чему су 'Легенде' препознатљиве. Зато увек кажем – као што је Горан Бреговић незаменљив у свом музичком свету, тако ни музичка прича 'Легенди' не би постојала без Зорана Дашића“, поручио је Марин.

Поред новог концертног албума, недавно је објављена и монографију о групи која заокружује четири деценије рада. Дашић сматра да су тиме сачували важан траг о свом стваралаштву.

„После четрдесет година ту су монографија и сада ЦД са шездесетог концерта у Сава центру. На неки начин заокружили смо читаву причу. Надамо се да ће још дуго бити публике која ће желети да слуша наше песме“, каже Дашић.

Иако се, како примећују, у медијима не појављују често, интересовање публике не јењава. Концерти су и даље добро посећени, а публика различитих генерација проналази своје место у песмама које су током четири деценије постале део домаће музичке сцене.

Организатори су обавестили посетиоце да се овогодишња ди-џеј „Експлоузив“ сцена, након 15 година проведених у простору старе Чаурнице, сели у двориште Топ Пивнице. На новој локацији током сва три фестивалска дана биће приређен богат програм намењен љубитељима електронске музике.

До промене локације дошло је након процене Републички завод за заштиту споменика културе, која се односи на безбедност и очување простора старе Чаурнице.

У сусрет почетку фестивала, у Клубу РТС-а у Београду одржана је традиционална конференција за медије, на којој је овогодишња награда „Микица Здравковић“ за допринос развоју музичке сцене Србије и региона уручена Момчило Бајагић Бајага.

Улазнице за Арсенал Фест 2026 и даље су у продаји путем платформе Тиккетс (Tickets).

„Порасту, свашта од њих можемо и да научимо већ сад, а поготово када они наследе нас и наше неке кораке. Онда ми можемо да видимо у ствари наше огледало у њима“, истакла је диригенткиња додајући да рад са децом доноси бројне изазове, али и велика задовољства.

Композитор Раде Радивојевић наглашава да стварање музике за најмлађе није нимало лак задатак.

„То је један врло одговоран посао. На дечјим дисковима врло радо радим са глумцима који умеју много лепше да донесу те текстове о деци. Текстови морају да буду вицкасти“, истакао је Радивојевић, додајући да је потребан читав тим људи како би настао квалитетан дечји музички програм.

Према његовим речима, песме за децу морају бити духовите, занимљиве и прилагођене младој публици.

„Текстове морају да пишу песници. Они су углавном ти на чије готове стихове ја радим музику. То је исто један врло тежак посао да се на готове стихове компонује нека сувисла музика“, објашњава композитор додајући да радећи на дечјим песмама воли да сарађује са глумцима и дечјим хором.

У доба мобилних телефона, песме морају да буду занимљиве

На це-деу учествују Иван Михаиловић, Стеван Пиале и Андрија Милошевић, док су стихове писали Љубивоје Ршумовић, Слободан Станишић, Милован Витезовић, Мирјана Радивојевић, Драган Радоњић и Андрија Милошевић.

Радивојевић истиче да су деца најискренија публика и најпоузданији критичари.

„Поготово у данашње време кад су компјутери и телефони у питању, те песме морају да буду занимљиве. Морају на неки начин да их привуку“, наглашава композитор и додаје да је током рада на албуму од деце научио да буде конкретан, директан, искрен, да пажљиво слуша, примећује реакције и да то без надмености прихвата и примењује.

И управо је то једна од главних порука албума Када деца мала постану људи – да понекад од најмлађих можемо научити више него што мислимо.

„Учешће на Чупином рок меморијалу нам доста значи јер је то култни фестивал у Нишу који се већ 20 година одржава. Многи бендови са којима смо ми другари су свирали тамо, мој отац је свирао тамо. Значи нам много што је хуманитарног типа и знамо да помажемо неком“, нагласио је Алекса Марковић из групе „Скај хук“.

Ива Здравковић има две ретке болести Неткрекер синдром и Меј Тарнер синдром. Обе се односе на проблеме са стомачним крвним судовима.

„Свакодневно имам неке болове, они ме спречавају у свакодневним животним активностима. Због тога нисам уписала факултет, али знам да ће све то да се промени када ово решим“, каже Ива Здравковић.

„Последње полугође није ни ишла у школу, јер не може да хода од болова. Деси се да повраћа и да мора да прими интравенски терапију, али боримо се и знамо да ово мора да се реши да би она могла да настави нормалан живот“, објашњава Ивина мајка, Слађана Здравковић.

Концерт су заједно организовали Нишки културни центар и Удружење Балканрок.

„Нама је ово 61. концерт који радимо, од тога су задњих 40 хуманитарни. Људи се сами јаве коме је потребна помоћ или ми чујемо за неког и помогнемо и то не само на Чупином меморијалу, већ и на Балканрок фесту и неким другим пројектима“, наводи Дејан Динић из Удружења грађана Балканрок.

Ива је већ имала анализе у Кини, а прикупљена новчана средства са концерта помоћи ће јој да ускоро оде на компликовану операцију реконструкције крвних судова у једној од европских болница.

Дан музике обележава се сваке године на дан када почиње лето, симболично спаја најдужи дан у години са универзалним језиком музике.

Овај празник који се широм света обележава 21. јуна још од 1982. године, установљен је с циљем да нагласи значај песме као израза идентитета, слободе и креативности.

Установљен је на иницијативу француског министра културе Жака Ланга и композитора Мориса Флереа и од тада се сваког 21. јуна током летње дугодневице обележава као празник музике.

Повод за то било је истраживање које је спроведено у Француској и које је показало да пет милиона становника Француске (девет посто укупне популације) свира неки инструмент, па је идеја била да се што већем броју људи омогући да јавно изводе музику.

Све организације задужене за овај догађај широм Европе окупиле су се 1997. године у Будимпешти како би саставиле Међународну повељу за Светски дан музике, утврђујући кључне критеријуме који га дефинишу: бесплатан улаз, датум 21. јун и отвореност за све музичке жанрове и сву публику…

У Америци је установљавање овог обичаја трајало мало дуже – Арон Фридман је овај концепт донео у свој родни град у Сједињеним Државама 2007. године под називом "Make Music New York", док је у Латинској Америци, певач Ману Чао одиграо важну улогу у успостављању ове манифестације.

„Оно што јесте симболика је да се ближимо половини века од када су изграђене прве зграде у том делу града и концерт ће бити на самој локацији где су те прве зграде изграђене. Уз то Светски дан музике је 21. јуна, Војвођански симфонијски оркестар га традиционално обележава“, истакла је Милана Милованов, менаџерка за односе са јавношћу Европске престонице културе.

Претходних седам пута обележаван је на бившем градском шеталишту познатијем као Корзо, у Булевару Михајла Пупина, уз бину и 1.000 столица за посетиоце.

Уз нову локацију и нови репертоар, а изводиће се дела Лудвига ван Бетовена.

Менаџерка за односе са јавношћу Војвођанског симфонијског оркестра Вања Ћирић подсећа да Бетовенова дела имају сјајну моћ да комуницирају са публиком.

„У првом делу ће се извести Седма симфонија, то је једна незаустављива енегргија музике, емоција, слављење животне радости, баш онога што је нама преко потребно данас. А са друге стране ће нам се представити тоје солиста. Виолину ће свирати Теофил Миленковић, виолончело Ирена Јосифовска и клавир Александар Ђермановић“, најавила је Вања Ћирић.

Концерт почиње у недељу у 20 часова и 30 минута, а планирано је да траје око сат времена. Улаз је бесплатан.

„Овде је више као, пропланак, ливада, фризби, бадминтон, ћебенце и то, па ће бити прилагођена и музика томе. Наравно, биће доста песама за плес, али биће и мало другачије“, каже ди-џеј Душко Милојевић.

Поред „Југословенке“, организатори током лета најављују још занимљивих дешавања на истом простору. Посебан акценат и ове године биће стављен на повезивање етаблираних уметника и младих аутора.

„Како је програм разнолик, углавном јесте музички. Наравно, биће још оваквих матине журки, али имаћемо и позоришну представу која ће бити повезана са нашом тематском изложбом 'Слобода је за нас сан' која тематизује отпор током Другог светског рата. Старадање и отпор, а опет, на један мало пријемчивији начин, позвали смо младе студенте драматургије који су урадили своју интерпретацију Старог сајмишта и страдања у овом логору. Тако да ће и то бити део програма. Филмски програм нас очекује у августу, који такође раде наши млади сарадници Студентског клуба. Они бирају филмове, они ће да спакују тај програм. Ми то волимо да радимо, пошто је програм за младе, да укључимо младе из музеја да га реализују. И затварамо програм у септембру месецу једним занимљивим експерименталним музичким програмом који ради Ленхард Тејпс и Скреч-мајстор Љуба Н. Дакле, два уметника која су везала налеђе несврстаних и видео перформансе, и заједно ће нешто врло занимљиво урадити за крај овог програма“, најављује Сара Сопић, кустос Музеја Југославије.

Током трајања догађаја посетиоци ће могу да обиђу и актуелне музејске поставке, а улаз на програм је слободан.

„Тако да није случајно што се наш шеф диригент и уметнички директор Хора и Симфонијског оркестра, Србољуб Динић, определио за италијанску оперу. Можемо слободно да кажемо да међу страницама италијанске опере постоје прави музички хитови, и заиста неке од њих имаћемо прилике да слушамо и на самом концерту који нас очекује у недељу увече, а увек се трудимо да публици представимо још неке лепе странице, односно музику, нумере на које скрећемо пажњу нашој публици“, додаје Александра Паладин.

Светски дан музике се обележава 21. јуна сваке године још од 1982.године, а мецосопран Јана Цветковић, која ће наступати на предстојећем концерту, обећава да ће Симфонијски оркестар, маестро Србољуб Динић и солисти понудити публици емоцију, леп италијански мелос, осмех и осећај да када изађу из сале буду задовољни.

Александра Паладин додаје да су неке од арија које ће бити изведене на концерту већ део поп-културе и не припадају само домену уметничке музике.

„Када славимо Светски дан музике, ми заправо не славимо само класичну музику, ми славимо музику уопште. Овде ми отварамо врата у свет онога што је ширем аудиторијуму познато, желећи заправо и да формирамо нову публику и да им покажемо шта јесте врхунска интерпретација и да их доведемо и на програме који су током наше редовне сезоне“, објашњава гошћа Јутарњег програма.

„Само је битно да свака особа која дође, дође отвореног срца, јер мислим да свако ко дође отвореног срца спреман је да прими емоцију, да препозна и да је прихвати и да ужива“, напомиње Јана Цветковић, поред које ће на концерту наступити и сопран Оливера Гочанин, прослављени баритон Жељко Лучић и тенор Онсу Џон из Кореје.

На програму ће бити опере Доницетија, Белинија, Ђордана, Вердија и Пучинија. Поред тога, сви који дођу на концерт имаће прилику и да виде специјалну емисију коју је припремила музичка редакција Забавног програма, која открива да концерт није само концерт, да су велике припреме иза сцене и да има доста шале, али и много посла.

Нови албум Кад деца мала постану људи, који је објавио ПГП РТС, наставак је те посвећености, а доноси 13 песама насталих у сарадњи са Хором „Хористи“, Дечијег културног центра Београд, као и солистима и гостујућим извођачима.

Раде Радивојевић композитор, продуцент, аранжер и музичар признаје да писање музике за децу
јесте изазовно.

„Утим текстовима, у музици, треба мало бити и вицкаст, треба мало и хумора, неке досетљивости, али треба и утицати васпитно кроз те песме”, истиче гост Јутарњег програма. .

У децу треба имати поверења, сматра Радивојевић, што потврђује и сам наслов ЦД-а, јер деца су мали људи и њих треба пажљиво слушати.

Ипак, у данашње време када се све брзо одвија, када су заокупљена мобилним телефонима и разним екранима, деца немају много стрпљења и настоје да све брзо и лако сазнају, али Радивојевић верује да ће стихови познатих песника које је одабрао привући њихову пажњу.

„Ово данашње време утиче на њихово поимање музике, али моја музика је једноставно музика, а ово данас како се производи на модеран начин, некако мислим да то није прави пут”, напомиње композитор.

Истиче да су га у одабиру песама носили текстови наших песника – Љубивоја Ршумовића, Милована Витезовића, Слободана Станишића, Драгана Радоњића, Мирјане Радивојевић, а и сам је написао једну новогодишњу песму.

„Стихови су првенствено оно што ме повуче, и онда се трудим да музику прилагодим карактеру тих стихова и те поруке“, додаје Радивојевић.

Још један куриозитет везан за овај ЦД који је објавио ПГП РТС је и то што песме певају и глумци, Иван Михаиловић, Андрија Милошевић који су већ наступали на Београдском пролећу за децу, а Стеван Пиале први пут сарађује са Радивојевићем.

„Андрија је и за једну песму написао стихове о једном врло занимљивом младом ћурчету кога је олуја повукла, па је он помислио да је постао пилот”, наводи Раде Радивојевић и открива да дечја музика регенеративно делује и на њега.

Чим је изашао на сцену у свом препознатљивом рок стилу, у уским фармеркама и бордо кожној јакни, Кравиц је поздравио публику речима: „Здраво, Београде“, што је изазвало одушевљење окупљених. Уз звуке електричне гитаре започео је наступ који су његови обожаваоци дуго ишчекивали.

Већ од првих песама публика је певала у глас и пратила сваки ритам, док су се низали хитови који су обележили вишедеценијску каријеру америчког музичара. Током концерта Кравиц се још једном обратио посетиоцима.

„Београде, осећам те, само љубав“, поручио је музичар, након чега је уследио нови талас аплауза.

Врхунска продукција, снажан вокал, препознатљив звук и енергија која је током читаве вечери долазила и са сцене и из публике обележили су концерт на Ушћу. Простор је на неколико сати постао место сусрета различитих генерација љубитеља рок музике, које су заједно певале највеће Кравицове хитове.

Као што су организатори и најављивали, харизматични рокер је домаћој публици приредио савршен баланс између потпуно новог материјала и ванвременских хитова који су обележили глобалну музичку сцену.

Вишечасовни спектакл обележили су хорско певање и невероватна енергија, а експлозија у публици уследила је током извођења легендарних нумера попут Are You Gonna Go My Way, Fly Away и American Woman.

Судећи по атмосфери и реакцијама посетилаца, Београд је био домаћин још једног великог музичког спектакла који ће љубитељи рокенрола дуго памтити.

Током више од три деценије каријере створио је безвременске хитове као што су Are You Gonna Go My Way, Fly Away и American Woman. Освајач четири Греми награде и један од најузбудљивијих извођача данашњице, Кравиц и даље доказује да прави рокенрол никада не излази из моде.

Као званична подршка на вечерашњем концерту наступиће DE’WAYNE - алтернативни уметник из Хјустона познат по невероватној сценској енергији и сировом споју рока, панка и хип-хопа. Његов наступ биће савршена увертира и гаранција да публика од самог старта уђе у прави, високоенергетски ритам.

Албум Ricky Martin из 1999. године продат је у више од 15 милиона примерака када је стекао и међународну славу и, како кажу, отворио врата латино музици широм света. Livin' la Vida Loca

У среду увече, на истом месту, једна од највећих звезда грчке музике Никос Вертис. У пратњи 20 музичара и врхунске продукције, Вертис ће изводити хитове које воле и певају и они који не знају грчки језик.

Претходних година на Belgrade River Fest-у су такође биле спектакуларне вечери које су нам приредили Андреа Бочели, Ана Нетребко, Џон Леџенд, Мариза, Јасмин Леви...

„Била сам пре пар дана и једва чекам да видим како ће то изгледати. Мислим да ће емитовати у септембру. Лепо је све изгледало, јако културно, на нивоу, али искрено да вам кажем, ништа мање нисам ни очекивала од РТС-а. Драго ми је да је Граја добио тако велику награду“, рекла је певачица.

Јована се подсетила својих музичких почетака, откривајући да је њена прва песма била управо дело композитора Владимира Граића.

„Звала се После тебе. Текст је радила Цеца Славковић, а све се то негде мућкало у кухињи Алке код Кона и Копца, у њиховом студију“, прецизирала је Јована.

Песма је, како каже, првобитно била намењена за некадашњу Беовизију, али је неочекивано добила прилику да је сама изведе на великој сцени.

„Они су тада хтели да направе добру песму са непознатим гласом, да је сниме, пошаљу на избор, па ако прође, прође, даће је некоме. Међутим, песма је прошла, али је морао да пева оригинални вокал, то јест ја. Пустили су ме у етар, на велику сцену. Јако трауматично искуство. После тога ме није било јако дуго. Али песма је била прелепа“, испричала је Јована.

Прва певачка искуства у Хору „Колибри“ 

За себе каже да је „дете РТС-а“, јер су јој оба родитеља радила на јавном сервису: „Мени су и отац и мајка радили на РТС-у. Тата је био редитељ и сниматељ, мајка је била преводилац, шеф преводилаца. Ја сам шетала овим вашим 'улицама' – ходницима од јако малих ногу. Друго, ја сам била у 'Колибрију', тако да сам се и овде снимала као дете доста пута“.

Иако је похађала и соло, то јест оперско певање, сматра да је за успех пресудан рад.

„Ја имам један таленат, то је само десет посто, а где је ових деведесет? То је рад“, поручила је гошћа Београдске хронике.

Открила је и да активно ради на новим песмама, уз подршку Леонтине Пат, са којом је сарађивала и раније.

„Мени много значи њено мишљење и да ми она помогне у одабиру песама, што и радимо. Сад смо у фази да мењамо и гледамо шта ваља, шта не ваља“, истакла је Јована.

На питање када публика може да очекује нове нумере, одговорила је да не може да прецизира датум, али да верује да ће у септембру или октобру барем једна нова песма бити објављна.

Филхармонија Скале, позната као Миланска скала, по тринаести пут излази из свог уобичајеног простора и сели се испред Дуома, на Трг Дуомо (Piazza del Duomo) у Милану.

Очекује се више од 4.000 људи који ће бесплатно присуствовати концерту, као и знатно већи број оних у непосредној близини, који сатима чекају како не би пропустили овај догађај који се одржава једном годишње, већ 13 година.

На позорници постављеној испред чувене готичке катедрале наступила је Филхармонија Скале под управом Рикарда Шајија, диригента који је обележио готово сва досадашња издања овог концерта.

Гост вечери био је тридесетогодишњи јапански пијаниста Хајато Сумино, познат и под уметничким именом Cateen, једна од највећих звезда млађе генерације класичних музичара. Програм је спојио руску и америчку музичку традицију, од Рахмањинова и Шостаковича до Гершвина и Бернстајна.

„Трг Дуомо у Милану претвара се у огромну концертну дворану на отвореном, што музичарима доноси понос, али и велику одговорност, јер број публике одговара великим поп догађајима. Зато смо свесни да је ово прилика да привучемо нову публику, заинтересујемо је и подстакнемо да дође у позориште и слуша наше редовне концерте“, истакао је Дамијано Коталасо, уметнички координатор концерта.

Организатори истичу да међу посетиоцима сваке године има све више младих.

„Ово је прилика да градимо публику будућности, која ће у годинама које долазе посећивати концертне дворане. Зато смо посебну пажњу посветили избору репертоара, који мора да функционише у простору попут градског трга и да подстакне интеракцију између публике и извођача“, додао је Коталасо.

Концерт за Милано одржава се од 2013. године и данас окупља до 30.000 људи, док телевизијски пренос осветљеног Дуома и наступа Филхармоније Скале сваке године стиже до публике широм Европе, Азије и Блиског истока.

Миланска скала улази у нову уметничку еру са сезоном 2026/27, која доноси 13 оперских наслова, укључујући три премијере за Милано, као и више диригентских и редитељских дебија. Најављени су и богати балетски и симфонијски програми, уз нове пројекте за младе и породице.

Нова сезона спаја традицију и отварање простора за нове уметнике и публику, а управо Концерт за Милано остаје њен најнепосреднији сусрет са грађанима, вече када се врхунска музика враћа граду.

Рекли сте да сте Србију упознали кроз музуику из видео-игара и аниме-серија, може ли музика да уради оно што некада ни дипломатија не може?

„Већ 18 година по свету изводим концерте у којима је музика из серија и видео-игара. Прошао сам много земаља из Европе и Азије. Сматрам да је управо музика омогућила да се превазиђу границе и да се пренесе љубав, која не мора увек да буде објашњена речима“, рекао је Кенићи Шимура, диригент.

Као амбасадор јапанског павиљона, која је главна порука коју Јапан жели да пошаље свету на изложби Експо 2027-е?

 „Циљ је да се Јапан представи не само као земља бројних технологија и иновација већ као земља креативне снаге и уметности. Да се на том месту сретну људи са разних страна света и да им се представи не само прошлост, него и будућност Јапана. У томе ће највише помоћи музика“, рекао је Кенићи Шимура, диригент.

Уместо једног централног догађаја, свет је добио три спектакла, сваки осмишљен да прикаже културни идентитет своје нације. Мексико, Канада и Сједињене Америчке Државе позвале су неке од својих највећих музичких звезда да приреде шоу за памћење.

Продукцију све три церемоније потписао је Марко Балич, познат по свом раду на отварањима Олимпијских игара, што је од самог старта обећавало висок ниво извођења и визуелног идентитета.

Питање које се одмах наметнуло јесте: која земља је победила у борби за најбољи музички наступ, трци која је за многе готово подједнако важна као и она за трофеј Жила Римеа?

Мексичка фиеста на стадиону Астека

Турнир је званично отворен у четвртак на легендарном стадиону Астека у Мексико Ситију, у атмосфери која је одисала енергијом и страшћу. Тема церемоније, инспирисана традиционалном мексичком уметношћу сечења папира познатом као „папел пикадо", пренела је дух локалне културе на глобалну сцену.

У центру пажње нашао се џиновски златни трофеј, окружен стотинама извођача и плесача који су пожелели добродошлицу гледаоцима. Музички програм започео је маријачи певач Алехандро Фернандез изводјењем химне Mexicans, at the Cry of War, а наставили су поп певачица Белинда и група "Los Ángeles Azules".

Публика је хорски певала уз хит Oye Mi Amor поп-рок бенда „Мана“, док су колумбијске звезде Џеј Балвин и Рајан Кастро додатно подигли атмосферу.

Врхунац вечери био је наступ колумбијске певачице Шакире, већ ветеранке светских првенстава, која је заједно са нигеријским уметником Бурна Бојем, премијерно је извела званичну песму првенства Dai, Dai. Њихов енергичан и живописан наступ, испраћен комплексном кореографијом, савршено је осликао ентузијазам који прати Мундијал.

Програм је заокружио италијански тенор Андреа Бочели, који је у дуету са кеј-поп певачицом ЕЈАЕ извео званичну химну ФИФА Светског првенства 2026, под називом ДНА.

Сведена канадска прослава мултикултуралности

Дан касније, церемонија у Торонту понудила је знатно другачији, сведенији тон. У складу са темом „културног мозаика", Канада је славила своју мултикултуралност и наслеђе.

Програм је отворен омажом аутохтоним заједницама, где је музичар Вилијам Принс предводио извођаче у традиционалној ношњи који су плесали уз ритам малих бубњева. Затим је на сцену ступила Алесиа Кара са својим хитовима Wild Things и Fire, а пратиле су је Џеси Рејез и Елиана.

Мајкл Бубле, познат по својим божићним песмама, пружио је дирљиву изведбу класика Сема Кука Bring It On Home to Me, уз пратњу хора. Сценографија је била симболична – група је била окружена заставама све 48 нације које се такмиче на турниру, шаљући поруку јединства.

За крај, канадска рок икона Аланис Морисет отпевала је химну O'Canada. Њена прелепа интерпретација била је готово надјачана хиљадама гласова навијача са трибина стадиона у Торонту, стварајући моћан и емотиван тренутак заједништва.

Холивудски сјај у Лос Анђелесу

У Лос Анђелесу, на модерном СоФи стадиону, Америка је демонстрирала своју склоност ка грандиозности. Централни део сцене заузимала је масивна реплика трофеја Светског првенства, док је тема „супер сјајни, светлећи пехар" била испраћена пиротехником и бљештавим костимима.

Репер Фјучер, обучен у црвени дрес са штрасом, извео је свој дует са певачицом Тајлом под називом Game Time, окружен плесачима са златним фудбалским лоптама. Ипак, упркос холивудском сјају, камере су забележиле приметне празнине на трибинама, а ретка публика није успела да створи атмосферу која би парирала оној у Мексико Ситију.

Енергију су подигле ЛИСА из групе „Блекпинк“, бразилска звезда Анита и афрички извођач Рема, који су премијерно извели своју песму Goals.

Глумац Џејсон Судеикис, познат по улози фудбалског тренера Теда Ласоа, најавио је параду застава, након чега је уследио наступ Кејти Пери.

Популарна певачица извела је своју песму Wonder уз пратњу десетогодишњег певача Тиуса. Међутим, њен избор песме изазвао је подељене реакције на друштвеним мрежама, где су многи обожаваоци изразили незадовољство што није извела неки од својих познатијих хитова.

Овај иновативни приступ са три церемоније отварања поставио је нови стандард за организацију великих спортских догађаја. Турнир 2026. године није само прослава фудбала, већ и глобална платформа за културну размену, где је борба за најупечатљивији наступ постала готово једнако занимљива као и такмичење на терену. 

„Нема ништа природније од сарадње између аутора који пишу музику и оних који ту музику изводе и снимају, баштинећи је на тај начин. Тако се чува традиција, тако се негује уметност“, рекао је Радивоје Радивојевић.

„Данашњом церемонијом смо озваничили оно што је наша дугогодишња пракса, посебно у области концертне активности. То се посебно може видети кроз Трибину композитора. Данас је веома важно да институције културе, посебно када је у питању уметничка музика, буду упућене једна на другу“, истакао је Драгослав Станисављевић.

„Две инститиуције које се налазе на истом путу, промоцији и афирмацији онога што је национална традиција посебно у домену уметничке музике Симфонијски оркестар РТС-а и Хор РТС-а на свом репертоару негују дела композитора у оквиру овог музичког жанра“, истакла је oдговорна уредница Музичке продукције РТС-а, Александра Паладин.

Управо носилац награде са његовим именом и један од највећих светских џез звезда данашњице, Авишај Коен, затим добитник Греми награде, Џо Ловано и добитник прве награде престижног међународног такмичења “Martial Solal” Антонио Фарао, као и прослављена италијанска пијанисткиња, певачица и композиторка, Франческа Тандои, главне су звезде овогодишњег издања фестивала, који ће наступити у Летњем биоскопу, Културног центра Новог Сада.

Једно од најзначајнијих имена нове светске џез сцене, Милена Касадо, добитница престижне "Parliamentary Jazz" награде, Ема Смит и један од водећих европских џез бубњара, Владимир Костадиновић са својим квартетом наступиће на сцени у Католичкој порти, као и регионално препознатљив бенд нове генерације, QuadBones, инструментални састав, Deep Steady, ауторски џез састав, Бојан Цветковић квартет и један од пионира спајања електронског и џез звука на Балкану, Jazzysad.

Програм се шири и на препознатљиве улице у самом центру града, Његошеву и Лазе Телечког, где публику очекују позната домаћа и регионална имена: Bullet for a Bandman, Фанк Шуи, Фолтин, White City Soul, ди-џеј Каталина, Борис Хложан, Афро Гитано, Анђела Коруга квартет, Тања Сенић квартет и други.

Продаја улазница за концерте у Летњем биоскопу почиње 8. јуна, по промотивним ценама, на продајним местима Гигстикса и онлајн. Улаз на све остале програме Новосадског џез фестивала је слободан.

Нови концепт фестивала део је сарадње Културног центра Новог Сада и Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе“, уз подршку Туристичке организације Новог Сада.

Албум је снимљен без медијске буке и калкулација, а замишљен је као пловидба и врста поетског преиспитивања о томе шта је некада био, а шта је сада.

Симболика потопа и одговорност према свету

Говорећи о наслову албума, Неле Карајлић објашњава да се симболика Пијаног брода може схватити на два начина.

„Можемо га схватити као један раскалашени терен, попут оних слика Саве Шумановића који носе тај наслов, а можемо да га схватимо и као онај задњи брод који је успео да пребаци одређени број животиња након потопа. Тако да, свака асоцијација је добра“, каже Карајлић и додаје да му је главни мотив био покушај да нађе аутентични израз у годинама у којима је, а да притом не експериментише превише.

Нове песме, међу којима су Сипај, не питај, Ти то не разумеш и Крива Дрина (посвећена његовој унуци), повезује аутор који се, како сам признаје, вратио музици јер му је она генерално најтежа.

Поред личног преиспитивања, мотив је био и обележавање актуелног тренутка.

„Један од важнијих мотива ми је био и то да на неки начин обележим време у коме живимо, које није нимало једноставно, нимало лако, и у којем јесте слутња на оно што се десило пре него што је Ное покупио животиње и ставио их на брод. Значи, негде је и моја одговорност према самом себи да направим неке нове песме, неку нову причу, а негде је одговорност према свету око мене, јер осећам потребу да нешто паметно кажем“, истиче музичар.

Од историјских тема до личних анђела

Када је реч о звуку и идејама, Карајлић напомиње да се не бави самим звуком већ идејама које су еволуирале од осамдесетих и деведесетих година, када је постојала жеља да се промени свет. Са оволико година, та идеја је нестала и препуштена је млађима, док је његово да баци светлост на теме које гуше и њега и друге људе.

На албуму се налазе и две-три песме са историјском тематиком. Међу њима је родољубива песма Аве Сербиа, за коју је текст написао Јован Дучић и коју Карајлић описује као „једну од најлепших родољубивих песама коју је икад људска душа исписала“.

Друга је Ибар вода, која се бави „егзактном историјом“ на ауторов начин.

„Она у ствари говори о том неком проклетству којим смо ми на овој дивној земљи затечени, и у тој чињеници да смо направили кућу на сред пута, да је земља лепа и плодоносна и да нико не може да умре од глади, али свако мало долазе неке војске, па нам наплаћују то уживање колико год могу“, објашњава Карајлић.

На албуму се налази и интимна песма Анђели, у којој се обраћа самом себи и говори о губитку некадашњих заштитника: „Ја кад год се окренем према небу, небо је пусто и тих анђела који су мене спашавали нема.“

Музика и вештачка интелигенција

Пијани брод долази након дуге дискографске паузе на домаћем тржишту. Карајлић подсећа да је његов последњи албум за ово тржиште био Ја нисам одавде из 1997. године, док је последњи озбиљан рад са „Но смокингом“ била музика за представу Дом за вешање у Паризу 2007. године.

Рад на новом материјалу суочио га је са чињеницом да је музичка индустрија технолошки драстично напредовала и да је прва прогутала методологију вештачке интелигенције (АИ).

Два спота за нове песме урађена су управо уз помоћ вештачке интелигенције, за шта је Карајлић дао дозволу.

„Вештачка интелигенција је нешто чега требамо да се плашимо уколико нам измакне контроли, али је исто тако једно невероватно средство које можете јако лепо да употребите уколико знате за шта је користите. Ми не смемо да је се плашимо као средства, али морамо да је се плашимо као опасности која може да буде фатална уколико изгубимо контроли над њом, као у филму Одисеја 2001 кад рачунар Хал преузима контролу над човеком“, упозорава музичар.

Ипак, повлачећи паралелу са 19. веком и стресом који је појава фотографије изазвала код дворских сликара, Карајлић сматра да ће све што је природно наћи свој пут. Сликарство је тада отишло у импресионизам, експресионизам и кубизам, а слично ће се десити и са музиком у ери масовне појаве звезда које немају сопствене песме.

„Кад-тад ће људска душа, односно конзументи музике, почети да траже поново оног неког Балашевића, неког Ђорђевића, неког Бајагу, Тулића, Бреговића“, уверен је Карајлић, напомињући да је технологија донела јефтиније снимање, али да је „душа иста и емоције су исте“.

Београда промоција и сарадници

Промоција албума започела је у Бањалуци, где је Карајлић наступио са тенором Немањом Црнатовићем, кога назива „Бочелијем из Жаркова“ и препознатљивим знаком својих наступа уживо и пројекта "Rock El Classico" са Стефаном Миленковићем.

На албуму је, према његовим речима, учествовао „читав један чопор“ музичара које не жели појединачно да издваја како некога не би заборавио. Следећа промоција, најавио је Карајлић у емисији Првог програма Радио Београда Јутро је, планирана је у Београду, после које ће спотови – два рађена вештачком, а два „нашом интелигенцијом“ – бити доступни на свим дигиталним платформама.