У првом делу је фудбал између „Радничког“ и „Грађанског“ послужио као врста колективне терапије.

„Заинтересовао ме овај текст зато што је драматуршки јако чврст, зато што је пун духа, зато што говори о заједништву, о колективу и заправо у овој нашој представи је некако главни јунак Градина“, каже глумац Миодраг Радоњић.

„Ја играм са Миодрагом Радоњићем љубавну причу. Ми играмо двоје заљубљених у таквим околностима. Ако мене питате искрено, бити заљубљен 1931. или 1941, 1951. или 2025. је потпуно исто“, наводи глумица Јана Бјелица.

Реплике Данила, Милице, Зубе, Ваге, Леке и Гуливера се памте и данас. Мишу Шљивића после Зорана Радмиловића тумачи Андреј Шепетковски.

„Честит, родољубив, нема длаке на језику, због тога је и страдао у животу доста. Особењак, заправо он јако добро види све. Воли народ и, на крају крајева, жртвује се за тај народ. Потпуно је прототип витеза“, објашњава Шепетковски. 

Како приступити недовршеном Стојановићевом рукопису за трећи део овог јединственог позоришног експеримента, у коме би се описала послератна дешавања у Градини, била је дилема редитеља Ивана Вуковића.

„Само пребацивање са екрана на сцену и неко сажимање ликова и ситуација и третирање сцена је сложено. Али је Слободан већ неко ко је и кад пише за телевизију увек замишља онај оквир екрана као портал у позоришту. И већ је постојала та врста поетичности која је јако блиска позоришту“, истакао је редитељ.

Свака представа од поменуте три је прича за себе, а све три у једном представљању обједињују причу о Градини кроз различита историјска раздобља.

„Мало је народа који су увек на правој страни историје, мало је малих народа који својим жртвовањем уписују велика слова у светску историју и својим ратоводством увек одбрамбени. Зато сећање на победу над фашизмом није само сећање на прошлост, већ позив да будемо чувари слободе у садашњости и будућности“, рекао је пуковник др Миљан Милкић, директор Медија центра „Одбрана“.

На Бијеналу, ове године, учествује 66 држава. Селекција пројеката је много већа – 750 индивидуалних и колективних пристиглих из читавог света.

Овогодишњи мото Архитектонске Мостре је „Интелигенција. Природна. Вештачка. Колективна.“

Кустос манифестације је италијански архитекта Карло Рати. Уочи званичног почетка Бијенала, Рати поручује да је архитектура изашла из фазе где је олакшавала суочавање са климатским променама.

„Сада се ради о томе да се и човек и његова градња адаптирају на нове услове – да су климатске промене трајне. То је најлакше саопштити у Венецији, граду који пропада под утицајем климатских промена“, каже Рати.

Националног представника Србије на Бијеналу у Венецији бирају на јавном конкурсу Музеј примењене уметности и Министарство културе.

Ове године, Србију представља рад тима аутора окупљених око Давора Ереша – „Расплитање“ (Unraveling) који се односи на стварање нових простора и приказује трансформације које спајају вештину.

Венецијанско бијенале је глобално најпрестижнија приредба те врсте. Одржава се од 1895. године, представљајући трендове у уметности.

Од 1980. године је у ту манифестацију укључена и архитектура. Од тада се смењују, једне године уметност, наредне архитектура.

Србија, тада као Југославија, купила је павиљон у Венецији 1938. године. Остале републике бивше Југославије излажу на сајамским штандовима у Арсеналу, бившем венецијанском бродоградилишту.

Рођен је 19. јуна 1955. године у Загребу. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Арсенија Јовановића 1980. године, а већ три године касније постаје стални члан глумачког ансамбла Атељеа 212, где остаје све до пензије 2020. године.

У Атељеу 212 играо је у представама: Корешподенција, Чудо у Шаргану, Ој, Србијо, нигде лада нема, Мајка, Косанчићев венац 7, Велико и нмало, Живот и прикљученија војника Ивана Чонкина, Метастабилни грал, Мај нејм из Митар, Ана, Париска комуна, Кнегиња из Фоли-Бержера, Турнеја, Опера за три гроша, Свети Георгије убива аждаху, Грађанин племић, Краљ Лир, Отац на службеном путу, Ревизор, Детроит...

И у СКЦ-у: Корен стабло епилог, Др. Џекил и Мр. Хајд, Добра душа из Сечуана, Дон Жуан.

Бавио се и позоришном режијом. У Атељеу 212 режирао је представе: Пијаниста, Забављач, Џепови пуни камења и Један Пикасо, као и много представа у независној продукцији: Генерали или сродство по оружју, Извињавамо се, много се извињвамо, Џепови пуни камења, Керови...

Режирао је и у Народном позоришту Мостар и Театру Мадленијанум представе: Силвија, Мејрима, Лет изнад кукавичјег гнезда, Мрачна комедија, Дервиш и смрт, Плави анђео...

Остварио је преко 50 улога на филму и телевизији, као што су: Сплав медузе, Подземље, Другарчине, О покојнику све најлепше, Случај Хармс, Директан пренос, Лаф у срцу, Купи ми Елиота, Мала ноћна музика, Држава мртвих, Чарлстон за Огњенку, Отворена врата, Седам секретара СКОЈ-а, Била једном једна земља, Наша мала клиника...

Који се то делови Београда обично занемарују?

– Пре свега то су делови Београда које обично нико не види кад се град мења током, на пример, различитих годишњих доба. На пролеће све процвета, онда на зиму град постаје мало сив и могу да кажем да то је велика инспирација за мене и као сликарку и као списатељицу, јер сваки пут нешто се мења и постане сасвим други град. И с обзиром да сам скоро десет година овде и нисам више туриста, понекад се шетам и само видим како град се мења и од тога ми је лепо.

Колико је прича у књизи и коју бисте издвојили?

–Могу да прочитам, само на почетак: Када с неба падају латице, то је Курасава. Када дува ветар, то је Тарковски. Када доживите и једну и другу на Дорћолском кеју, то је београдско пролеће.

У РТС Клубу данас ће бити отворена и изложба Ваших слика од којих се неке могу видети и у књизи?

– Свака моја прича пропраћена је неким сликама и овде може да се виде, на пример, неке слике које су мене инспирисале да нешто напишем и потпуно супротно. Значи, понекад не нађем речи да се изразим и онда сликам и понекад не нађем боје и онда правим неку малу причицу. Изложба слика у РТС Клубу биће отворена до 18. маја.

Прва трибина „Другачији свет“ одржаће се 7. мај у 18 часова, пројекцијом епизоде Горки лек.

Ова епизода приказује крај југословенског самоуправљања кроз процес насилних приватизација и отпор радника који је уследио. Након пројекције следи трибина о деиндустријализацији Србије и региона.

Учесници разговора:

Небојша Катић, финансијски консултант, Здравко Деурић, бивши радник и директор „Југоремедије“, Југослав Ристић, бивши председник синдиката „Заставе Крагујевац“, Иван Златић, модератор и ауторка серије Валентина Делић.

Друга трибина одржаће се 8. маја у 18 часова, пројекцијом епизоде Горане, да ли ме чујеш?

Ова епизода бави се последњим годинама југословенског самоуправљања и питањем организације великих система. Трибина ће се фокусирати на значај преиспитивања социјалистичког модела рада и управљања данас.

Учесници разговора:

Небојша Катић, финансијски консултант, Милан Милићевић, грађевински инжењер и аутор текста За све је крива гравитација, а модератори ће бити: историчарка Милена Репајић и ауторка серије Валентина Делић.

Улаз је слободан.

„Мислим да још увек живи публика која је памти, а млађи помоћу фотографија на којима су заустављене те њене мимике, гестови,емотивни изражаји, могу да стекну утисак коју величину је она достигла у својој глумачкој каријери“, рекла је Мирјана Одавић,ауторка изложбе.

Оливера Марковић била је више од глумице била је присуство које се памти. Њена појава носила је неку старинску отменост и дубоку човечност.За свој рад добила је највиша позоришна признања Октобарску награду Београда, „Мата Милошевић", „Добрица Милутиновић", али и "Добричин прстен", највише признање за животно дело у српском глумишту.

На филму је овенчана Сребрном и двема "Златним аренама" у Пули, а добитница је и награде „Славица" за допринос филмској уметности.

„Она је још као мало дете показивала интенције да буде глумица, стално је нешто глумила. Породица је живела у Нишкој бањи. Мајка је Оливеру пустила да иде поред Нишаве и да игра неког ко пере веш. У том тренутку је пролазио краљ Александар са неком непознатом женом, застао је и рекао: „Шта ти радиш девојчице?“, нашта је Оливера одговорила да пере веш.Краљ је упитао да ли има неко други да опере веш, а Оливера је одговорила: „Па нема, морам ја“, рекао је редитељ Горан Марковић, син Оливере Марковић.

Педесетих година прошлог века један црни, свилени комбинезон, који је обукла ова позоришна дива, у представи Мачка на усијаном лименом крову, пробио је тада невидљиви зид између социјалистичког пуританизма и глумачке слободе. Њен опус обухвата више од сто позоришних ликова широм Југославије.Публика је памти и по култним филмовима попут Нацоналне класе, Балкан експреса, Сабирног центра, као и по уверљивом оживљавању ликова у неким од најгледанијих серија.

Изложбу је приредио Музеј рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу .

Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме – назив је изложбе која прати најважније догађаје из живота краљице Драге осветљавајући моменте од њеног рођења, девојаштва, дворске службе код краљице Наталије, удаје за краља Александра Обреновића, до трагичног окончања њихових живота.

„Ми смо кроз репрезентативне портрете, да ли је то урадио Буковац или је то урадио Паја Јовановић, желели да прикажемо њену личност. Али је ту и, што је јако значајно, и део завесе у којој су последњи Обреновићи након мајске трагедије 1903. године умотани и бачени са прозора њихове спаваће собе. Ту је њена једна визит-карта док је још била у својству, односно у функцији дворске госпође краљице Наталије", каже Александар Марушић, историчар Музеја Рудничко-таковског краја.

На изложби се могу видети и предмети за покућство из некадашњег Таковског дворца, али и реплике накита.

„Оно што је исто куриозитет у нашој поставци је да се може видети део накита који је у чувеној серији РТС -а Крај династије Обреновић, носила наша глумица Љиљана Благојевић, глумећи маестрално краљицу Драгу", додаје Марушић.

Недалеко од Горњег Милановца у селу Луњевици, где је и рођен, сачувана је и једна од кућа устаничког првака Николе Луњевица, Драгиног деде.

„Та кућа је била једна од помоћних зграда Николе Луњевице. У њој је била прва приватна школа... Изнад куће је био дворац Николе Луњевице који је пропао, а кућа се тренутно обнавља", испричао је Милован Петковић.

„Остаће упамћен по томе што је имао највеће кућне зграде у самој Луњевици, да је подигао неколико задужбина, између осталог и манастир Вујан. Данас се ту налазе и земљани остаци Николе Милићевића Луњевице који је преминуо 1842. године", додао је Петковић.

Народни музеј из Чачка и Музеј Рудничко-таковског краја недавно је издао и књигу која говори о посетама Србији брачног пара Обреновић.

Циљ изложбе је да објективно и целовито прикаже страдања невиних жртава у систему концентрационих и логора смрти Јасеновац, симболу геноцида који су починиле власти Независне Државе Хрватске у Другом светском рату.

Фокус изложбе је на историјском контексту, организацији и динамици злочина почињених над припадницима српског, јеврејског и ромског народа у јасеновачком логорском систему, као и на кулминацији злочиначке политике која је на целокупној територији Независне Државе Хрватске била свеприсутна током ратних година.

Представљањем историјских чињеница – мање или више познатих јавности – као и музејских предмета као материјалних сведочанстава о страдању, ауторски тим је настојао да допринесе актуелизацији једне од најтежих тема у историји српског народа. Истовремено и да јасеновачки страдалници, али и преживеле жртве, буду отргнути од заборава.

Изложба Јасеновац – трајна опомена јавности представља два важна сегмента историје система концентрационих и логора смрти Јасеновац.

Први сегмент изложбе, насловљен Пробој у слободу, пружа прилику посетиоцима да се подробније упознају са последњим данима постојања „пакла на земљи" у Јасеновцу. Стручњаци Музеја жртава геноцида припремили су бројну музејску, архивску и аудио-визуелну грађу коју наш Музеј баштини у својим збиркама и фондовима, а које сведоче о животу, смрти, борби и страдању логораша у Јасеновцу. Аутентични предмети, видео снимци, фотографије, документа, макете, уметничка дела, заоставштина учесника пробоја само су неки од експоната који су изложени у Галерији РТС-а.

Други сегмент изложбе, насловљен Хипократ у жицама, пажњу посвећује Усташкој болници у Јасеновцу која је функционисала у периоду од 1942. до 1945. године. Усташка болница у Јасеновцу формирана је крајем октобра/почетком новембра 1942. године, а представљала је ограђен скуп кућа, радионица, штала и других помоћних објеката који су припадали српским породицама Тривунчић и Клинцом.

На изложби је представљен историјат деловања Усташке болнице у Јасеновцу, биографијама особља који су, као логорски заточеници, служили у болници, сведочанствима преживелих која су настала непосредно по ослобођењу 1945. године, као и са бројним фотографијама и документима.

Реализацију изложбе подржали су Министарство културе и Фондација Музеја жртава геноцида.

Изложбу прати и каталошка публикација на српском и енглеском језику коју можете погледати ОВДЕ.

1937. Џони Тејлор је амерички продуцент и композитор, познат по песмама Who's Making Love (1968), Jody's Got Your Girl and Gone (1971) иI Believe in You (You Believe in Me) (1973). Тејлор је примљен у ”Кућу славних блуза” 2022. Умро је 2000.

1942. Tammy Wynette је америчка певачица кантри музике која се сматра једном од најутицајнијих и најуспешнијих уметница жанра. Двадесет њених синглова је стигло до броја један на Билбордовој листи. Њена најпознатија песма је Stand by Your Man. Умрла је 1998.

1959. Ian McCulloch је енглески музичар, познат као фронтмен групе Echo & the Bunnymen. Њихов дебитантски албум ”Crocodiles” из 1980. је скрено пажњу јавности да би са својим другим албумом ”Heaven Gore” постали популарни и стекли култни статус. До сада су објавили 13 албума.

1981. Крејг Дејвид је британски текстописац и певач који је славу стекао сингловима Re-Rewind и Artiful Dodger из 1999. До сада је објавио шест албума. Освојио је две Греми награде.

1988. Адел је британска певачица и текстописац. Она је један је од најпродаванијих извођача на свету, са продајом од преко 120. милиона плоча. Свој деби албум ”19.” објавила је 2008, а са њега су се издвојиле песме Chasing Pavements и Make You Feel My Love. Адел је освојила награду Брит за звезду у успону и награду Греми за најбољег новог извођача. Године 2011. Адел је објавила свој други студијски албум, ”21.”. Постао је најпродаванији албум на свету 21. века, са продајом од преко 31. милиона продатих примерака. Албум је добио рекордних шест награда Греми, укључујући награду за албум године, као и награду Брит за британски албум године. Успех албума донео јој је бројна помињања у Гинисовој књизи рекорда. Све у свему Велика звезда.

Рођени на данашњи дан: 1948. Bill Ward (Black Sabbath), 1955. Roddy Radiation (The Specials) и 1959. Steve Stevens

Догодило се 5. маја

1956. Елвис Пресли је стигао по први пут до броја један на листама са песмом и албумом "Heartbreak Hotel”. Сингл је продат у преко милион примерака.

1962.Музика за филм West Side Story је на првом месту америчке листе албума.

1963. На препоруку Џорџа Харисона, менаџер Дик Ров је отишао да види свирку Ролингстонса у Лондону. Следеће недеље су потписали уговор.

1967.Скот Мекензи се по први пут појавио на листама са песмом San Francisco (Be Sure To Wear Some Flowers In Your Hair). Песма ће у међувремену постати химна Хипи покрета.

1967. Група Кинкс је објавила песму Waterloo Sunset као сингл који је стигао до другог места у Британији.

1969. Песма Get Back од групе Битлси је објављена у Америци. Џон Ленон је 1980. године тврдио да је Пол Макартни сваки пут када је певао песму гледао у правцу Јоко Оно.

1983. Песма Golden Brown групе Стренглерс је проглашена најемитованијом песмом 1982. године у Великој Британији на додели награда Ivor Novello.

1984. Певач Џим Кер се оженио са колегиницом Криси Хајнд у Њујорку.

1984. Дјуран Дјуран су на врху британске листе сиглова са песмом Reflex.

1986.Град Кливленд у Охају је одабран за место где ће се налазити ”Кућа славних рокенрола”.

1992. Рејдиохед су објавили свој ЕП ”The Drill EP”. У току снимања бенд се звао On a Friday, да би следећег месеца променили име у Рејдиохед.

1996. Rage Against The Machine су са албумом ”Evil Empire” на првом месту америчке листе албума. Албум је освојио и Греми награду за најбољи метал албум године.

2009. St. Vincent је објавила други студијски албум ”Actor”.

2015.Kamasi Washington је објавио албум ”The Epic”.

2015.Chris Stapleton је објавио деби албум ”Traveller”.

2016. Ролингстонси су забранили Доналду Трампу да пушта њихову музику током председничке кампање. Њихова песма You Can't Always Get What You Want је посебно била популарна међу присталицама.

Рођени 6. маја

1945. Боб Сигер је амерички текстописац, музичар и певач. Године 1973. је окупио Silver Bullet Band са групом музичара из Детроита. У каријери дугој шест деценија продао је 75. милиона плоча широм света. Сигер је примљен у “Кућу славних рокенрола” 2004. године, док је у “Кућу славних текстописаца” примљен 2012.

Рођени на данашњи дан: 1927. Ronnie Hilton, 1951. Davey Johnstone, 1960. John Flansburgh (They Might Be Giants), 1967. Mark Bryan (Hootie & the Blowfish), 1971. Chris Shiflett (Foo Fighters) и 1987. Meek Mill

Догодило се 6. маја

1965. У својој соби у Кливотеру на Флориди, Мик Џегер и Кит Ричардс су компоновали песму (I Can't Get No) Satisfaction. Магазин Ролинг Стоун је песму ставио на друго место своје листе 500. најбољих песама свих времена.

1972. Дупли албум ”Prophets, Seers And Sages And The Angels Of The Ages / My People Were Fair And Had Sky In Their Hair But Now Their Content To Wear Stars On Their Brows” групе Ти Рекс је на првом месту листе албума у Великој Британији. У том тренутку је то био албум са најдужим насловом.

1997. Након Њујорка у Кливленду је по први пут одржана церемонија примања у ”Кућу славних рокенрола”. Примељени су: Би Џиз, Џексон Фајв, Џони Мичел, Парламент, Крозби, Стилс енд Неш.

2002. Песма Bohemian Rhapsody од групе Квин је проглашена омиљеном песмом у Великој Британији. Следе Imagine од Џона Ленона, Hey Jude од Битлса, Dancing Queen групе АББА и други.

2004.Аукцијска кућа Кристи је остварила приход од 788.643 фунти након што је продала разноразне сувенире групе Битлси. Продали су Ленонов цртеж, примерак потписаног уговора групе и менаџера Брајана Епстајна, гитару Вокс на којој су свирали Џон и Џорџ.

2014. Хип-хоп дуо Atmosphere је објавио албум ”Southsiders”.

Рођени 7. маја

1931.Teresa Brewer је америчка певачица која је у својој каријери снимила око 600. песама, а била је популарна у 50-им годинама прошлог века. Умрла је 2007.

Рођени на данашњи дан: 1946. Thelma Houston, 1946. Bill Kreutzmann (Grateful Dead), 1955. Steve Diggle (Buzzcocks), 1969. Eagle Eye Cherry, 1974. Lynden David Hall и 1986. Matt Helders (Arctic Monkeys)

Догодило се 7. маја

1966. The Mamas & the Papas су са песмом Monday Monday на врху америчке листе синглова. Песма је освојила награду Греми.

1967. Pearls Before Swine почињу снимање албума ”One Nation Underground”. На албуму се налази песма Miss Morse која ће бити забрањена у Њујорку због текста у песми.

1977. Група Eagles је са песмом Hotel California на првом месту у САД.

1978. За само осам сати је продато 90.000 улазница за концерте Боба Дилана у Лондону.

1983. Пол Велер је представио своју нову групу Style Council на добротворном концерту против нуклеарног наоружања у Лондону.

1988. Terence Trent D'Arby је на првом месту америчке листе синглова са песмом Wishing Well.

1989. „Како је пропао рокенрол“ је југословенски омнибус филм, који чине три независна дела: До извора два путића, Није све у љубави (има нешто и у лови) и Не шаљи ми писма, чији су редитељи Зоран Пезо, Владимир Славица и Горан Гајић, а сценаристи су Бранко Вукојевић, Александар Баришић и Биљана Пајкић. Музику за филм су написали Владимир Дивљан, Срђан Гојковић и Душан Којић.

2002. Прослављајући 40 година каријере, чланови Ролингстонса су се са цепелином спистили у Њујорк. Ја сам јубилеј прославио изложбом у Салону МСУ у Београду изложбом ”ЛП”.

2006. Snow Patrol је са албумом ”Eyes Open” на првом месту британске листе албума.

Рођени 8. маја

1911. Роберт Џонсон је један од најславнијих Делта блуз музичара.Уведен је у "Рокенрол дворану славних". Овај, према неким мишљењима, "Деда рокенрола" својим вокалним фразама, оригиналним песмама и гитарским стилом утицао је на широки круг музичара, међу којима су Лед Цепелин, Вајт Страјпс, Боб Дилан, Ролингстонси, Џими Хендрикс и Ерик Клептон, који је Џонсона назвао "најзначајнијим блуз музичарем који је икада живео". По легенди о његовом животу Волтер Хил је снимио филм ”Раскршће”  Умро је 1938.

1940. Рики Нелсон је амерички певач, музичар и глумац. Одрастао је као син Озија и Харијет Нелсон и појавио се са њима и својим братом Дејвидом у популарној ТВ серији Авантуре Озија и Харијет 1950-их. Тамо је открио свој певачки таленат, што га је учинило идолом тинејџера. Између 1957. и 1973. имао је 53. песме на Биллбоард Хот 100, од ​​којих је 19. било у Топ 10. Нелсон се сматра једним од првих музичара у жанру рокенрола који је успео да овај стил уведе у мејнстрим. Умро је 1985.

Рођени на данашњи дан: 1943. Toni Tennille (Captain & Tennille), 1944. Bill Legend (T. Rex), 1951. Philip Bailey (Earth, Wind & Fire), 1953. Alex Van Halen (Van Halen), 1975. Enrique Iglesias и 1977. Joe Bonamassa

Догодило се 8.маја

1964. Битлси су у налету у САД, где су њихове песме Want To Hold Your Hand, She Loves You и Can't Buy Me Love укупно четрнаест недеља на врху листе.

1965.Снимање промотивног спота Боба Дилана за песму Subterranean Homesick Blues се одржало близу хотела Савој у Њујорку.

1970.Објављен је ”Let It Be”, дванаести и последњи албум групе Битлси.

1976. АББА је са песмом Fernando на првом месту у Великој Британији. У исто време и њихов албум ”Greatest Hits” је на првом месту листе албума.

1990.Wilson Phillips су објавиле истоимени деби албум. Са албума су се издвојиле песме:Hold On,Release Me и You're in Love.

1993. Марк Нофлер је постао почасни доктор музике на факултету у Њукаслу.

1999. Рики Мартин је са песмом Livin' La Vida Loca на првом месту у САД.

2020. Kehlani је објавила албум ”It Was Good Until It Wasn’t”.

Рођени 9. маја

1949. Били Џоел је америчкимузичар, певач, текстописац и пијаниста. Почетком 70-их потписао је уговор са издавачком кућом Family Productions и тада се пробио својим првим соло албумом ”Cold Spring Harbor”. До сада је објавио тринаест албума.

1962. Дејв Ган је енглески певач и музичар, најпознатији као фронтмен и главни певач енглеског електро састава Депеш моуд. Депеш моуд (франц.Dépêche mode, најновије модне вести) је енглеска музичка група основана 1980. Од настанка групе до данас стил им се постепено мењао, од поп диско звука новог таласа осамдесетих, до мрачног таласа и за њих карактеристичног звука који се сврстава у алтернативну музику. Депеш Моуд је до данас продао преко 70.  милиона албума широм света. Свирали су у Београду 2013. године.

Рођени на данашњи дан: 1914. Hank Snow, 1944. Richie Furay (Buffalo Springfield, Poco), 1950. Tom Petersson (Cheap Trick), 1953. John Edwards (Status Quo), 1965. Charley Drayton и 1971. Paul “Guigsy” McGuigan (Oasis)

Догодило се 9. маја

1964. Чак Бери је започео своју прву британску турнеју концертом у позоришту Асторија у Лондону. Подршка су били Енималси, Карл Денвер и други.

1965. На концерту Боба Дилана у Ројал Алберт Холу у публици су Битлси и Донован.

1966. На аудицији у клубу Whiskey A Go Go у Лос Анђелесу је наступила група Дорс.

1968.Група Stepenwolf је објавила сингл Born to be wild.

1969. Џорџ Харисон је објавио други студијски албум ”Electronic Sound”.

1970. Guess Who је са песмом American Woman на првом месту америчке листе синглова. Песма је настала случајно када су због проблема са звуком чланови групе на концерту кренули да џемују. Све је снимио један обожаватељ који им је поклонио снимак, који су чланови групе искористила и направили песму.

1980. Грејс Џонс је објавила четврти студијски албум ”Warm Leatherette”. Са албума су се издвојиле песме: Love Is the Drug,Private Lifeи The Hunter Gets Captured by the Game.

1981. Adam and the Ants су са песмом Stand And Deliver на врху британске листе синглова.

1986. Питер Гебријел је објавио албум ”So”. Албум је постигао велики успех, а са албума су се издвојиле песме:  

1987. Старшип су са песмом Nothing's Gonna Stop Us Now на првом месту британске листе синглова. Са 48. година певачица Грејс Слик је постала најстарија музичарка којој је то успело.

1987. Група Europe је стигла до осмога места на Билбордовој листи са албумом ”The Final Countdown”. Албум је продат у преко три милиона примерака у САД.

1994. Притендерс су објавили шести студијски албум ”Last of the Independents”. Са албума су се издвојиле песме:I’ll Stand By You и Night In My Veins.

1995. Babes in Toyland су објавиле албум ”Nemesisters”.

1998. Џими Пејџ се појавио са Шон Паф Дедијем у емисији Saturday Night Live где су извели песму Come With Me. Џими свира риф из песме Кашмир.

2000. Група The Jayhawks је објавила шести студијски албум ”Smile”.

2020. У 87. години живота умро је Литл Ричард. Пионир рокенрола је постао познат по свом гласу, сценском наступу и песмама Good Golly Miss Molly, Lucille, Tutti FruttiиLong Tall Sally.

Рођени 10. маја

1909. "Mother" Maybelle Carter је америчка кантри музичарка која је међу првима користила Carterov scratch, са којим је гитара постала главни инструмент. Била је и члан групе Carter Family са којом је у периоду 1927-1956. стекла популарност. Умрла је 1978.

1957. Сид Вишос је британски бас-гитариста, бубњар и певач.Сид Вишос је био један од чланова панк-рок групе Секс пистолс. У својој краткој каријери, својим анархистичким ставом, постао је икона панк рока. Код нас се традиционално обележава Sid Vicious Day, такозвани „Сидовдан“, сваког 2. фебруара на дан његове смрти. Умро је 1979.

1957. Karl Hyde је енглески композитир и уметник познат као члан електро групе Underworld. Снимио је албуме са Брајаном Ином. Са Риком Смитом је урадио песму за свечано отварање Олимпијских игара у Лондону.

1958. Владимир Влада Дивљан је био српски рок музичар и један од најтелентованих ликова са рокенрол сцене. Крајем седамдесетих година био је члан џез-рок група Мерлин и Звук Улице, а од 1979. до 1984. године био је предводник вокално-инструменталног састава Идоли који је првобитно носио име „Дечаци“.Од 1985. године кренуо је са самосталном каријером, у оквиру које је наставио са поп-рок формом упоредо се бавећи филмском музиком. Умро је 2015.

1960. Боно је ирски певач, музичар, активиста, најпознатији као фронтмен групе Ју-ту. Група је до данас продала више од 120. милиона студијских албума, шест пута је имала неки од албума на првом месту америчких топ-листа, а девет пута у Британији. Освојили су 22. Греми награде, највише након Стивија Вондера.

Рођени на данашњи дан: 1936. Larry Williams, 1944. Jackie Lomax, 1947. Dave Mason (Traffic), 1952. Sly Dunbar (Sly and Robbie) и 1968. Richard Patrick (Filter)

Догодило се 10. маја

1960. Сребрне бубе у саставу Џон Ленон, Пол Макартни, Џорџ Харисон, Стуарт Сатклиф и Томи Мур су били на аудицији за пратећи бенд Били Фурија.

1969. Моди блуз су са њиховим албумом ”On The Threshold Of A Dream” на првом месту у Великој Британији.

1984. Група Twisted Sister је објавила албум ”Stay Hungry”.

1986. Пет Шоп Бојс су са песмом West End Girls на првом месту америчке листе синглова.

1994. Група Соник Јут је објавила албум ”Experimental Jet Set, Trash and No Star”.

1994. Indigo Girls су објавиле пети студијски албум ”Swamp Ophelia”.

1999. ”Remedy” је дебитантски албум енглеског двојца електронске музике Basement Jaxx. Са албума се издвајају песме Red Alert, Rendez-Vu, Jump n' Shout и Bingo Bango.

2004.Група Keane је објавила деби албум ”Hopes and Fears”. Са албума се издвојила песма Somewhere Only We Know.

2005.Weezer су објавили пети студијски албум ”Make Believe”.

2005.Spoon су објавили албум ”Gimme Fiction”.

2005. Певач Сил се оженио са манекенком Хајди Клум.

2010.The National су објавили пети студијски албум ”High Violet”. Са албума се издвојила песма Bloodbuzz Ohio.

2010. Група Foals је објавила други студијски албум ”Total Life Forever”. Са албума су се издвојиле песме:Spanish Sahara, This Orientи Miami.

2010.Њујоршко позориште Аполо је почело да ставља бронзане плоче испред позоришта у част уметника који су ту наступали. Међу првима су ту почаст добили Џејмс Браун, Мајкл Џексон, Смоки Робинсон и Ела Фитцџералд.

2023. Бијонсе је започела своју Ренесансну турнеју у Торонту. Турнеја је зарадила 570. милиона долара и видело ју је 2,7. милиона људи.

Рођени 11. маја

1941. Ерик Бардон је енглески текстописац, певач и један од најбољих рокенрол певача свих времена са својим дубоким и снажним гласом. Славу је стакао са групом Енималс, да би 1968. године напустио групу и крено у авантуру са групом Вор. Три пута је свирао у Београду.

1946.Зоран Симјановић је српски клавијатуриста, певач, композитор и један од заштитних знакова домаће рокенрол и филмске музике. Током шездесетих је свирао у музичкима саставима Силуете и Елипсе. Каријеру компоновања музике за филм је започео 1975. године. У богатој стваралачкој каријери остаће упамћен по музици коју је компоновао за домаће филмове, међу којима су:  „Мирис пољског цвећа”, „Национална класа”, „Сећаш ли се Доли Бел”, „Отац на службеном путовању“, „Маратонци трче почасни круг“, „Тито и ја“ и многи други. Умро је 2021.

1953. Ђорђе Балашевић је највећи чаробњак са речима на овим просторима када је поп музика у питању. Балашевић је југословенски и српски кантаутор, књижевник и сценариста. Био је члан група Жетва и Рани мраз, а 1982.  је започео соло каријеру. Укупно је објавио 12. албума. Глумио је у неколико телевизијских серија, за које је писао и музику. Умро је 2021.

Рођени на данашњи дан: 1888. Irving Berlin, 1943. Les Chadwick (Gerry and the Pacemakers), 1947. Butch Trucks (Allman Brothers Band), 1966. Christoph Schneider (Rammstein), 1983. Holly Valance и 1986. Kieren Webster (The View)

Догодило се 11. маја

1963. Битлси су са својим дебитантским албумом ”Please Please Me” на врху британске листа албума и тамо ће остати 30. недеља што га чини албумом који је најдуже остао на првом месту у Великој Британији.

1970.Троструки албум Вудсток је на првом месту америчке листе албума. Пар на насловној страни су Боби Кели и Ник Ерколин.

1974. Чланови групе Лед Цепелин су гледали концерт Елвиса Преслија у Лос Анђелесу. Након несигурног почетка Елвис је зауставио бенд и у шали рекао: Пошто су у публици чланови Цепелина морамо да се уозбиљимо. Након концерта су се дружили пар сати, а најбоље је прошла Елвисова ћерка Лиса Мери која је добила аутограме свих чланова групе.

1981. Икона реге музике Боб Марли је умро у доби од 36. година. Године 1990. на Јамајци је 6. фебруар, датум Марлијевог рођендана проглашен националним празником.

1990. Група Soundgarden је објавила компилацију ”Screaming Life/Fopp”.

1991. Шведски поп дуо Роксет је са песмом Joyride на првом месту америчке листе синглова.

2005.Објављен је“Demon Days” други студијски албум групе Горилаз. Гостовали су Де Ла Соул, Нена Чери, Ајк Тарнер и други.

2010.The Dead Weather су објавили други студијски албум ”Sea of Cowards”.

2011. На аукцији преко Ибеја за 10.000 долара је продата винтаж мајца групе Лед Цепелин из 1979. године

Почела је да слика самосвесне дебеле жене. Најпре себе, да је не би оптужили за дискриминацију. Аутопортрет Propped (Подупрта) достигао је 11 милиона евра на аукцији – најскупље икад продато дело једне савремене сликарке. Њени непосредни узори су Лусијан Фројд и Франсис Бејкон.

„Препознају се и утицаји из даље историје. Севил сама каже да је учила од Леонарда, Рембранта и Рубенса како да представи људско месо или инкарнат. Наноси га у слојевима, и из њега гради композицију. На појединим местима инкарнат је фрагментован, јер платно остаје голо и необрађено, чиме се наглашава рањивост фигура и грубост контекста. На другима дебели наноси фарбе који хватају светло и трансформишу га у сенке и рефлексе“, објашњава Ралф Глајз, директор Албертине.

Формално-стилска, историјска и културолошка интегративност на сваком кораку. Иза видљивих фигура шире се обриси неких давних и далеких. Три монуметналне Мојре-Суђаје су митолошки цитати. Традиција и модерност теку паралелно, као код слике Byzantium, наслова који означава и раније насеље Византион, и каснији царски Константинопољ.

„Овде се Севил аналитички бави старијим религиозним сликарством. Видимо златну подлогу православних икона. У везивању фигура за платно препознају се византијске иконографске традиције. Ауторка шири границе модерности тако што историју користи за упаде драмског. Она брише баријере између властитог живота и историје, да би славила једно у основи ризично искуство“, додаје Глајз.

Ако би анализа ишла преко семиотике, онда би мотиви на платнима Џени Севил били индекс, отисак реалних ствари, у овом случају женског тела. Осим достојанственог и опуштеног, ту је и добра доза пркоса, са поруком како је и у животу и у смрти важно остати веран самом себи.

Изложено је 175 радова, највише Рембранта – 18 (17 слика и један цртеж), први пут на једном месту у истом тренутку. Ту су и дела Франса Халса, Фердинанда Бола, Говерта Флинка, Герита Доуа, Франса ван Миериса Старијег, једина слика Јоханеса Вермера која је припремљена посебно за ову изложбу. Заједно ти утицајни сликари приказују живу слику свакодневног живота у Холандији тог доба.

„Када су ме питали приликом првог путовања у Европу, имао сам тада 10 година, шта бих посетио, одговарао бих Амстердам, због тога што је тамо живео Рембрант“, каже Томас Каплан, амерички предузетник, власник Лајден колекције.

На изложеним сликама приказана су многа лица живота у граду, од уживања у храни, пићу, читању и музици до грациозног старења, подизања деце, портрета и аутопортрета. Поставка је организована тематски, приказани су млади и стари, богати и сиромашни, идеални и реални људи у Холандији.

„Рембрант је био први уметник који је дотакао људске душе на својим сликама, емпатију, унутрашњи живот, а начин на који је дочаравао лепоту, користио боју, сликарску четкицу, био је јединствен“, истиче Каплан.

Лајденска колекција коју су Томас С. Каплан и његова супруга, Дафне Реканати Каплан, сакупили претходних деценија обухвата више од 250 слика и цртежа многих најбољих уметника из холандског златног доба. Названа по родном граду Рембранта ван Ријна, фокус Лајден колекције је на портретима, историјским сликама и жанровским призорима. Колекција брачног пара Каплан функционише попут библиотеке за изнајмљивање слика старих мајстора, и позајмљивали су радове у више од 90 музеја широм света.

„Ово је посебна изложба јер је први пут изложено чак 75 слика поводом јубилеја Амстердама, 750 година постојања града. Због тога је ова поставка јединствени тренутак“, наводи Биргит Беленс, кустоскиња у Х‘АРТ музеју.

На изложби су приказане и многе жене, од богатих надзорница и богиња до обичних жена. Једна од изложених слика припада Марији Шалкен, једној од ретких жена тог времена које су биле познате као сликари.

„Skies је пре свега прича о животу, о свему што нас окружује, о неким догађајима и проблемима са којима се сви ми сусрећемо“, каже Пешић.

Од Пирота преко Ниша до Швајцарске, тако је изгледао музички пут талентованог Пироћанца Николе Пешића, пијанисте, композитора, педагога.

„Добио сам прилику да студирам клавир, камерну музику, чембало, импровизацију и многе друге музичке дисциплине у Берну. А пут сам по себи јесте пут школе, пут учења и тај пут се никада не завршава“, истиче пијаниста.

Често има концерте широм Европе. Каже да сваки простор доноси ново, непоновљиво искуство и да је веома добро прихваћен од публике.

„Никада нисам имао осећај мање вредности или једноставно неког стида одакле долазим. Напротив, људи су врло били заинтересовани да чују и имали изузетно високо мишљење о уметницима из Србије“, наводи Пешић.

Иако је успешан у свету, Никола не заборавља своје корене – на најновијем албуму нашла се и композиција Стара, која га подсећа на завичај, а Пирот има посебно место у његовом животу.

„Понео сам тај дух староградске пиротске културе који ме и даље инспирише. Понео сам једно парче пиротског ћилима“, каже талентовани пијаниста.

С обзиром на прецизност историјских и географских чињеница, до најситнијих, али за аутентичност дела најбитнијих детаља, очигледно да је његовом настанку претходило темељно ауторово истраживање.

Петровић располаже раскошним језиком и високим стилом које вешто ставља у службу узбудљиве радње. Свако поглавље је напета епизода на чијем крају је најава још узбудљивијих заплета. Да је телевизијска серија вероватно бисте је бинџовали. Оно што посебно плени је савршен контраст између мрака тамнице и светла природе, окрутности и љубави, моћне бруталности и, с друге стране, узвишености човека.

„Размењивали су се тамо и ударци песница и пољупци, махало се и ножевима и цвећем, певало се и свађало; била је то жила куцавица баскијског наслеђа и несаломивог духа читавог народа, са једне стране притиснутог наметима, а са друге спутаног инквизицијом и црквом."

Све почиње 1577. године. Плаћени убица Хуан Моргандо Латимор добија поруку коју преноси лажни просјак. Реч је о вапају за спас његове породице.

Из луке Сан Себастијан одмах креће у престоницу Баскије, Виторију Гастез, на сусрет са пријатељем из младости, сада љутим и моћним противником, Великим Инквизитором Томасом од Арлеса, за којег ће се испоставити да је припадник Братства обожавалаца Тартала одговорних за много смрти. Упечатљива фигура романа чију бруталност вешто слика аутор. Већ од тог тренутка, када лишен свих емоција осим мржње, садистички усхићено саопштава Латимору да је убио његову жену и сина.

Много година касније у Виторији Гастез догодило се зверско убиство. Велики Инквизитор истрагу поверава младом доктору Алонсу де Салазару, који се припрема да постане монах доминиканског реда. Уместо с једним злочином суочава се с низом убистава, препрекама у истрази и искушењима свих врста.

Али, он се упушта у све борбе са моћним непријатељима и оне, једнако сложене, са самим собом следећи савете својих учитеља: "пут ка мудрости није у избегавању већ у суочавању, а мој ред проповеда да се спасење не налази у мирној луци, већ у спремности да се суочимо са неизвесним". Своје еротско искуство, може се рећи, види као сажети облик људске судбине које искупљује у патњи.

Девојку која је "дотакла срж његовог бића, сјајна као јутарња звезда и тајанствена као дубока ноћ..." и којој се предао у тренутку духовног клонућа, упознајемо као тамничареву кћи Антонију.

А ко је она уствари?

Ко стоји иза низа стравичних убистава?

Хоће ли упркос свим препрекама Алонсо открити истину, истине?

Ко је истински ризничар тајни?

Инспирацију за лик аутор је пронашао у јунаку стварне приче и удахнуо му литерарни живот где је фикција увелико и успешно надградила стварност.

Реч је о прогону вештица 1609/1610. године у селу на граници Баскије где је спаљено стотине жена, мушкараца и деце.

„Тада се појавио један свети лик – Алонсо де Салазар који је употребљавао специфична истраживања и испитивања заробљеника и тако многе ослободио и спасио. Његова доктрина од 1614. је почела да се примењује у читавој Европи. Био је заслужан што је много жена спасено ломаче“ каже Петровић.

И у роману доноси спас после много узбудљивих преокрета. Да ли ће наћи и спас за себе?

Одговори ће вас изненадити, а неко их одувек зна. Тако тврди лепа Антонија која верује у предања. Једно од њих је да "народ са севера Шпаније приповеда да море увек зна судбине оних који њиме плове..."

Вероватно нема, или је бар екстремно мало оних који би данас посумњали у смисао постојања торби и покушали да замисле живот без њих. Па, ипак, у далекоисточној царевини Јапану и данас је понекад могуће приметити трагове древног начина живота у којем торбе нису постојале – видети људе који предмете попут књига и свески носе умотане у тканине, а не у торби, сашивеној врећи или пластичној кеси.

Реч о је обичају коришћења свилених и памучних рукотворина различитих величина за паковање алата, посуђа, украса, разних реквизита и мањих комада намештаја; о пракси која није била уздрмана све до почетка планске, интензивне модернизације инспирисане западном науком и културом у другој половини 19. века, пошто Јапанци све до тада уопште нису правили торбе  – у доброј мери због будистичке забране убијања животиња и старог схватања да су професије попут месара или кожара грешне, али и прљаве и злосрећне услед сталног додира са смрћу.

Свемоћни фурошики

Шарм тих тканина, због своје првобитне намене познатих као „фурошики“ („подметачи за купатило“), лежи у шареноликости ликовних мотива који их украшавају и у чињеници да кориснику приликом паковања дају пуно простора за машту и иновацију будући да могу да мењају облик  – оне се, за разлику од торби које то не могу и које диктирају шта се може понети не само својом величином већ и обликом, прилагођавају предметима које обавијају.

Да бисмо сазнали о свим начинима на који се фурошики може користити, у којим приликама се поклања и, надасве, да би одгонетнули значење његових мотива како не би некога нехотице увредили, упутили смо се у продавницу јасног, једноставног назива „Фурошикија“, која важи за јединог економског субјекта у држави који је посвећен искључиво трговини тим тканинама
„Фурошикија“ је заправо складиште, јер се продаја готово у целости обавља преко интернета  – просторије с полицама пуним тканина физички су спојене с домом власника, господина Тошијукија Kурате, који нас је у сопственој кући у градићу Хитаћи Омија, на око два сата колима од Токија, дочекао уредно одевен у западњачко одело, све са зеленом краватом.

По професији графички дизајнер, господин Kурата је средином деведесетих година прошлог века одлучио да се окуша у онлајн продаји фурошикија јер је продавница кимона којом је управљала његова сада деведестрогодишња мајка због пада интересовања за традиционалним одевним предметом почела да посустаје, док, с друге стране, у том тренутку ни у политичкој престоници Токију ни у престоници културе Kјоту већ нису постојале специјализоване продавнице за другу врсту рукотворине од свиле  – фурошики.

Значење фурошикија

Фурошики је, дакле, првобитно коришћен да би се пред купање завила или на њега одложила одећа. Данас се, осим за умотавање поклона и паковање разних предмета, од малих традиционалних ланч пакета обенто до душека, употребљавају и као столњаци, али и паравани, будући да се праве у разним величинама. Штавише, и сам фурошики може бити поклон.

Даривање у јапанској култури традиционално подразумева пуно оног што се данас углавном тумачи просто као симболично изражавање лепих жеља, али је у прошлости вероватно било схватано као магијско деловање у сврху стицања богатства, успеха, доброг здравља и дугог живота.

Ни фурошики није изузетак од тог правила  – већина боја и традиционалних мотива заступљених на њему управо постоје да би донели неки вид добробити, или бар изразили жељу за срећом, просперитетом и успехом.

Тако се, на пример, фурошики на којем је осликан или извезен зец поклања, односно, користи за паковање предмета који се дарују особама које славе почетак рада како би им се пожелело напредовање, односно, успех на прагу каријере  – да направе скок у послу, професији или животу уопште, онако то чине симпатични дугоухи глодари.

Вилин коњиц у Јапану називају и „буба победе“, јер, кажу, никад не лети уназад, односно, не одступа. Пошто, дакле, тај крилати инсект представља симбол пробоја и тријумфа, фурошики на којем фигурира често наручују особе које се баве борилачким вештинама, као што су џудо или кендо, да би у њему носиле своју опрему.

Интересантно је и да се тканине осликане стрелама традиционално поклањају невестама када полазе у мужевљеву кућу. Господин Kурата објашњава: „Тај чин има дубоко значење, јер када одапнете стрелу, она се, наравно, забоде и остане ту где је. Паковањем венчанице у фурошики с тим мотивом невести се преносила жеља да се не врати кући, односно, да се лепо уда и не растави".

Фурошики најбоље иде уз традиционалне јапанске предмете

Данас, када су Јапанци више него у прошлости окренути страним, западњачким занатима, уметностима и мисаоним узорима за очекивати је да је нешто од традиционалних веровања и симбола избледело. Стога љубазног и пожртвованог домаћина, који је недељама унапред са својим пријатељима и муштеријама поделио радост у вези тога што је за његов занат занимање исказао новинар јавног телевизијског сервиса из Србије, питамо да ли се последњих деценија променио начин гледања на фурошики.

„Пренети неко значење путем одређеног ликовног мотива је јапанска традиција, али са друге стране у последње време јача тенденција да се фурошики бира просто из естетских разлога, због боје, или стога што је мотив симпатичан. Односно, он се све више користи као модни детаљ. Рецимо, данас је више оних који купе фурошики са мотивом зеца стога што им је та животиња симпатична, него оних који знају да она симболише скок, односно, напредовање у животу.“

Те тканине и даље су нераздвојни део живота у Јапану и мада опада број фирми које их производе и у физичком, тродимензионалном свету практично нема трговина које би своју целу судбину заложиле само на њих, фурошики се и даље могу видети у продавницама поклона и сувенира на железничким станицама и аеродромима, као неизоставни део домаће културне понуде. То сугерише да постоје слојеви становништва који и данас осећају приврженост или негују одређено интересовање за њих. Зато гостопримљивом господину Kурати, који се и сам бави дизајном фурошикија, постављамо питање ко су његови најчешћи купци.

„Пошто старије госпође нису навикнуте на интернет, углавном су то жене у четрдесетим и педесетим годинама“, објашњава он и додаје: „То су даме које су углавном већ подигле децу, те се окрећу себи и почињу бављење хобијима, као што су икебана или чајна церемонија. Њима треба нешто у шта ће завити предмете који су им потребни за учење и вежбу. У последње време враћа се интерес за традицију и жене те старости се са обновљеним интересом окрећу јапанској култури".

Мада постоје и савремене верзије, које могу да се искористе за завијање и ношење предмета западњачког порекла, фурошики, нарочито у традиционалним бојама и дезену, се најчешће бира за паковање изворно јапанских занатлијских производа, попут кимона.

Различите културе, различити концепти живота

Осим умотани у фурошики, у предмодерном Јапану храна и предмети су ношени и у корпама од бамбуса, лакираним дрвеним кутијама с фијокама и малим, преносним витринама.
Фурошики свакако није практичан и једноставан колико торба, коју свако може да користи без икаквог предзнања или посебног труда.

Но, тај свестрани комад тканине, баш због тога што при паковању предмета различитих облика и величина захтева стрпљење, спретност и довитљивост, може се рећи, повисује способност корисника да се сналази и решава конкретне проблеме. Заправо, у вештим рукама фурошики чак може да се испресавија око пар предмета правилног облика, као што су књиге, тако да добије изглед торбе са ручком и две преграде.

Но, било да се користи као средство за ношење предмета, за украсно паковање или као столњак или параван, фурошики подсећа на то да оно што се у једној култури чини најнормалнијим и свеприсутним то није у другој, те да ум увек треба држати отвореним за најразличитије изуме и алтернативне приступе задацима које поставља свакодневни живот.

Досадашњи добитници награде „Терпсихора“ су Ана Павловић првакиња балета, Јован Веселиновић првак балета, Константин Костјуков првак балета и кореограф, Ђорђе Макаревић првак балета и кореограф, Мира Нешић педагог класичног балета, Балет Народног позоришта у Београду, Бојана Жегарац Кнежевић првакиња балета, Милан Рус првак балета, Игор Пастор првак балет и кореограф, Олга Олћан Миљевић солисткиња балета Народног позоришта у Београду, Ана Игњатовић Загорац савремена играчица, чланица Битеф денс компаније и педагошкиња савремене игре, Тома Крижнар, солиста балета Народног позоришта у Београду и Играчки Ансамбл Коло.

Жири за доделу награда Удружења професионалних балетских играча, кореографа и балетских педагога Србије, који је ове године радио у саставу троје редитеља, Тадије Милетића, председник жирија, Јадранке Анђелић и Мариа Павла дел Монака, након одгледане и испраћене целокупне плесне, балетске, кореодрамске и издавачке сезоне посвећене уметничкој игри, донели су једногласну одлуку о додели овогодишњих награда:

Награда „Терпсихора" за 2025. годину додељује се Бранку Митровићу за кореографију и концепт представе А чиме се ти бавиш?, копродукција Удружења балетских уметника и Позоришта на Теразијама, а у извођењу чланова ансамбла балета Позоришта на Теразијама.

Бранко Митровић поставља питање положаја плесног тела у извођачким уметностима, користећи колаж сцена, стилова и ликова да дочара „живот играча“, али и животе нас обичних људи – њихов и наш развојни пут од школовања до пуне зрелости, истовремено се подсмевајући тривијалности наших егзистенција, где се кроз идеју колективизма заједништво и енергија покрета стапају у простор наде и промене, посебно важан у изазовним временима у којима живимо у којима је уметност ништа више него непотребна нуспојава живота.

Ансамбл Позоришта на Теразијама, предвођен Митровићем као аутором, захваљујући изврсној кохезији и страсти, ствара атмосферу екстазе и радости која публику одводи на јединствено плесно путовање од туге и очаја до делиријума и узвика. Овај прецизан, млад и потентан ансамбл до сада није био препознат од стране наше најзначајније награде у свету уметничке игре, те му „Терпсихора“ пружа заслужену афирмацију и подстицај, а надамо се и очекивање да ће ово изузетно достигнуће заслужити своје стално и редовно место на репертоару Позоришта на Теразијама.

Специјална похвала „Терпсихора“ ове године је удвостручена, управо у наставку жеље да укаже на више важних и значајних достигнућа, тако да су додељене унутар истог уметничког пројекта, подељеног на две комплементарне целине. Специјалне похвале додељују се:

Гали Јовановић – за насловну улогу у Carmen Suite (музика Родиона Шчедрина по мотивима Жоржа Бизеа), у копродукцији Опере и театра Мадленијанум и Института за уметничку игру. Гала Јовановић, солисткиња Бечке државне опере, својим интернационалним искуством, изузетним међународним резултатима и врхунском сценском појавом симболично указује на важност пружања подршке нашим уметницима који нас представљају у свету на најлепши могући начин.

Њена интерпретација осветољубиве и слободољубиве Кармен не само да осветљава историјску тежину дела, већ и мотивише наше младе генерације да теже изврсности и уметничкој слободи. Гала Јовановић је својом сценском харизмом и суптилношћу покрета удахнула Кармен нови живот, истичући стабилност, независност и неодољиву снагу женског бића.

Ансамблу представе Болеро – за извођење ансамбл представе Болеро (Морис Равел), другог дела истог уметничког пројекта.

Кореографија Александра Илића створила је хипнотичку градацију ритма, у којој су се уз звуке ненадмашног Равеловог дела стопили професионални играчи и студенти Института за уметничку игру, предвођени првим међу једнакима, раскошним Огњеном Вучинићем.

Заједничка топлина покрета и беспрекорна контрола динамике донели су публици интензиван колективни доживљај који на изузетан начин слави дух савремене игре. Кроз изванредну контролу тензије, репетитивне структуре и заједничке снаге извођача, спајањем Равелове неумитне градације и модерног сценског израза, Болеро постаје моћан колективни тренутак који оплемењује и уздиже нашу савремену плесну сцену.

Овом доделом „Терпсихора“ потврђује своју мисију: да истовремено афирмише етаблиране ауторе, носиоце уметничке мисли у савременом покрету, оне који треба да поведу, подуче и усмере нове уметнике, али и да подстакне нове генерације, будуће лидере обезбеђујући њихову видљивост и подршку на домаћим и интернационалним сценама.

У нади да ће будући чланови жирија имато још тежи а пре свега обимнији задатак од нас, овим се закључује рад овогодишњег жирија, уз честитке свима који се у ова тешка, смутна времена труде да уметност живи, постоји и значи, наводи председник жирија Тадија Милетић.Овогодишња признања биће уручена 9. и 21. маја након извођења представа Carmen Suite & Bolero, у Мадленијануму, и представе А чиме се ти бавиш у Позоришту на Теразијама.

Процена „Доротеума“ кретала се између 15 и 20 хиљада евра.

Ангелина је слика малих димензија, 26 x 21 центиметар. Показује Предићеву седмогодишњу братаницу док опуштено позира на фотељи. Ентеријер је натопљен топлим бојама, доминира црвена богатог тактилног сомота.

Текстили – тепих, пресвлаке, завесе, тапете и богати вез на софи у позадини, насликани су детаљистички реално и заједно творе низ орнаменталних варијација.

Колористички контраст даје бела чипкана хаљина мале Ангелине, украшена око врата тракама розе дамаста. Преко текстуре материјала, тешког дамаста и ваздушасте чипке, плиша који гута светлост и свиле која одбија светлост, уметник ствара још један атрактиван контраст. Скоро минијатура, слика исијава рефлексом рубина.

„Сваки материјал се другачије јавља. Осећа се свака површина – јастук, вез, сомот, брокат, злато, орнамент. Тиме се појачавају утисак заштићености и мира у којима живи мала Ангелина. Рана Предићева фаза је врло цењена на тржишту уметности, јер је јединствена у његовом опусу. Касније је прешао на религиозне и историјске мотиве и више није показивао ту атмосферу заштићене интиме и приватности фигура“, каже Димитра Рајмилер, специјалисткиња „Доротеума“ за 19. век.

Девојчица из Буенос Ајреса

Слика је у ових 140 година постојања прошла кроз три приватне колекције. Први власници су били из београдске породице Гаћански. После тога је висила у збирци Владислава Стефановића из Новог Сада, а одатле продата, или само пресељена у Буенос Ајрес.

Сада је из Аргентине понуђена „Доротеуму“ на продају. Кустоскиња Доротеума описује компликован и неизвесан процес преговора пре коначног транспорта Ангелине за Беч.

Академски реализам 19. века је најтрезвенији сектор на тржишту. У поредјењу са старим мајсторима, модерном или, врло радикално, савременом уметности, ту су одушевљење и цене најниже. Рајмилерова међутим увек говори о том периоду са великим узбуђењем, наглашавајући драматику настанка, власништва и правих ратних авантура неких објекта.

Тако је и са Предићевом Ангелином. Први телефонски разговор са продавцем слике је текао задовољавајуће, док се Рајмилерова, од чистог узбуђења да добија ретког раног Предића „у руке“, није сетила да пита власника одакле се јавља. „Из Буенос Ајреса“, гласио је одговор.

Тада су логистички проблеми транспорта, осигурања и царине добили примат. Власник је одустао од таквог подухвата и намеравао да слику понуди некој од географски ближих аукцијских кућа.

„Доротоеум“ и Рајмилерова су међутим били упорни у наговарању и апелима да се слика понуди у регионалном оквиру у коме је настала, где Предић није само тржишна вредност, већ и културно добро.

Ангелина је на крају ипак стигла у Беч, одатле иде за Београд.

Где је Предићева Наталија...?

Урош Предић је рођен 1857. у Орловату/Зрењанин, тада делу аустроугарског царства, умро у Београду 1953, тада Југославији.

Заједно са савременицима Пајом Јовановићем и прерано умрлим Ђорђем Крстићем, чини тролист најпознатијих и интернационално признатих српских сликара академског реализма. Предић се ретко налази на тржишту.

У последњих 20 година на аукцијама у Европи и Америци кроз аукцијске продаје је прочло тридесетак слика, већина са религиозном тематиком. Цене су стабилне, у просеку од 5.000 до 30.000 евра. Управо постигнута цена у „Доротеуму“ је апсолутни рекорд. Тачне статистике нуде платформе artprice.com и artnet.com које прате тржишну вредност аутора.

У бечком „Доротеуму“ су се Предићева дела до сада нудила седам пута, не увек успешно.

Најпознатија погрешна процена, није сигурно да ли са стране власника или „Доротеума“, тицала се уља на платну Наталија Обреновић у елегантном ентеријеру из 1890. године, димензије 58 x 44 центиметара.

Наталија је понуђена „Доротеуму“ 2011. године. Пре тога је прошла кроз две временски ближе продаје, једном на аукцији у Бриселу, други пут у Лондону, и оба пута постигла сличну цену, око 30.000 евра.

На лондонској аукцији 2007. године је купио арт-дилер Зоран Сретеновић, Канађанин српског порекла.

Четири године касније се нашла на априлској аукцији у „Доротеуму“, процењена на 75.000 евра, два и по пута више од дотадашње тржишне вредности.

Према писању српских медија, власник је рачунао на добру вољу и импулсивну одлуку државе и очекивао „двеста до триста хиљада евра“, што личи на разбацивање цифрама. И 75.000 је била екстремно надувана цена, па је слика остала непродата.

Предић, Беч и Београд

Урош Предић је студирао сликарство на Уметничкој академији у Бечу, код истог професора, Кристиана Грипенкерла, кроз чије класе су прошли Паја Јованови, Карл Мол, Рихард Герстл, Макс Курцвајл и Егон Шиле.

Ангелина, датирана на 1884, настала је четири године после Предићевог завршетка студија.

У саопштењу Министарства културе почетком априла речено је да ће држава предузети све кораке како би тај портрет био откупљен за колекцију Народног музеја Србије у Београду. Подухват је успешно окончан.

У одлуци жирија наводи се да је награда припала Влаховићу због „апсурдног хумора“ у његовој карикатури.

„Тема конкурса је била 'Капе доле' (Hats off), а занимљиво је да је она изабрана и као асоцијација на лого конкурса који је пре више од пола века урадио наш тада светски познати карикатуриста Александар Клас“, рекао је Влаховић.

Награђени српски аутор истиче и да је на међународним конкурсима данас много теже добити награде због великог броја учесника и чињенице да се радови шаљу мејлом, а много мање поштом као ранијих година.

Влаховићеви радови су тренутно су изложени и на великој изложби у Бриселу посвећеној теми вештачке интелигенције. У мултимедијалном културном центру у некадашњој фабрици и магацину житарица "The Seed Factory" Влаховић је изложио рад Атом у кугли и АИ, да или не који су били објављени у магазину НИН и већ освајали награде на међународним изложбама.

„Рад Атом у кугли затвара обимну књигу-каталог ове изложбе. Могуће је да је изабран и због сличности са Атомијумом, једним од препознатљивих симбола Брисела,“ истиче Влаховић.

Југослав Влаховић је дугодишњи илустратор и карикатуриста недељника НИН, награђивани ликовни уметник и професор Факултета примењених уметности у пензији.

1953. Ким Гордон је америчка басисткиња и певачица бенда Соник Јут. Бенд је пионир нојз рока и до сада су објавили 22. студијска албума. Прославили су се са албумима ”EVOL” (1986),  ”Sister” (1987) и  ”Daydream Nation” (1988). Свирали су у Београду 2004.

Рођени на данашњи дан: 1945. John Wolters (Dr. Hook), 1952. Chuck Leavell (The Allman Brothers Band), 1955. Eddie Jobson (Roxy Music), 1960. Phil King (Lush), 1968. Howard Donald (Take That), 1969. Mica Paris, 1973. Bigg Gipp (Goodie Mob), 1993. Tom Ogden (Blossoms)

Догодило се 28. априла

1968.Бродвејски мјузикл Коса је премијерно приказан у Њујорку. У међувремену је изведено 1729. представа, а последња је била 1. марта 1972. Мјузкл је доживео велику популарност, а режисер Милош Форман је 1979. године снимио истоимени филм.

1973. Албум ”The Dark Side Of The Moon”групе Пинк Флојд је на првом месту у САД. На Билбордовој листи албума ће остати следећих 471. недељу.

1990. Аксл Роуз се оженио дугогодишњом девојком Ерин Еверли.

1990. Шинејд О Конор је започела шест недеља на првом месту америчке листе албума са својим другим албумом ”I Do Not Want What I Haven't Got”.

2003. Компанија Епл је покренула iTunes трговину, прву широко успешну легалну услугу преузимања музике.

2009.Боб Дилан је објавио албум ”Together Through Life”.

2009. Група Japandroids је издала деби албум ”Post-Nothing”.

 2009. Thee Oh Sees су објавили албум ”Help”.

2012. Концерт групе БГ Синдикат у Београдској арени пред 25. хиљада људи. Тријумф талента и рада. Могли би да понове.

Рођени 29. априла

1899. Дјук Елингтон је амерички џез музичар, пијаниста и композитор.Био је водећа личност у историји џез музике. Његова музичка каријера трајала је више од пола века, а за то време компоновао је хиљаде популарних песама, као и музику за позориште и филм. Створио је један од најкарактеристичнијих звукова ансамбла западне музике и наставио је да свира оно што је назвао „америчком музиком” готово до краја живота, Умро је 1974.

1931. Лони Донеган је британски скифл певач, текстописац и музичар, који се назива "Краљем скифла", правца који је утицао на британске поп и рок музичаре из 1960-их. Донеган је имао 30. хит синглова у Великој Британији. Био је први британски певач са два топ 10. хита у САД. Умро је 2002.

1933. Вили Нелсон је амерички композитор, гитариста, певач кантри музике, филмски и ТВ глумац.Добитник је 12. Греми награда, укључујући за Музичку легенду (1990) и Животно дело (2000). Уврштен у ”Кућу славних кантри музике”(1993). Поред музичке каријере, глумио је у бројним филмовима и серијама, а најпознатији је по филмовима Барбароса (1982) и Лопов (1981).

1934.Отис Раш је амерички блуз певач и гитариста. Раш се сматра архитектом звука West Side чикашког блуза, чији је стил комбиновао мрачно интезивне вокале и слатке пецкаве гитарске солаже. Умро је 2018.

1942. Клаус Ворман је немачки уметник, музичар и продуцент. Свирао је бас у групи Манфред Ман од 1966-1969, и учествовао је на снимању многих албума бивших чланова Битлса. Као продуцент је радио са бендом Трио на њиховом великом хиту Да Да Да.

1981. Том Смит је енглески музичар, најпознатији као певач, композитор, клавијатуриста и гитариста инди рок бенда Едиторс. Наводно има распон гласа од 4.75 октаве.

Рођени на данашњи дан: 1933. Rod McKuen,1945. Tammi Terrell, 1947. Tommy James (Tommy James & The Shondells), 1953. Bill Drummond (KLF) и 1968. Carnie Wilson (Wilson Phillips)

Догодило се 29. априла

1963. Ролингстонси су потписали уговор са Ендру Олдемом, након његове куповине првих снимака за 90. фунти. Његова је идеја да се клавијатуриста Јан Стјуарт не појављује на фотографијама бенда.

1977. Група Џем је објавила свој први синглIn The City, који је стигао до 40. места у Великој Британији.

1985. Дуо Eurythmics је објавио албум ”Be Yourself Tonight”. Са албума су се издвојиле песме: Would I Lie to You, There Must Be an Angel (Playing with My Heart),Sisters Are Doin' It for Themsels(дует са Аретом Френклин) иIt's Alright (Baby's Coming Back).

1993. Умро је гитариста Мик Ронсон.

2007. Арктик Манкис су са својим другим албумом ”Favorit Worder Nightmare” на првом месту у Британији.

2014. Ray LaMontagne је објавио албум ”Supernova”.

2014. Wye Oak су објавили албум ”Shriek”.

Рођени 30. априла

1948. Вејн Крамер је амерички гитариста, певач, текстописац, продуцент и оснивач рок састава MC5. Група је постала позната по својим наступима и политичким ангажманом. Магазин Ролинг Стоун га је сврстао у 100. највећих гитариста свих времена. Умро је 2024.

1951. Марко Брецељ је југословенски и словеначки певач и кантаутор. Широј јавности је познат као фронтмен групе Булдожер. Након одласка из групе снимио је три студијска албума. Умро је 2022.

1973. Сајмон Ратклиф је енглески музичар познат по раду у групи Basement Jaxx. Електро дуо први успех постижу деведесетих година на андерграунд хаус сцени у Лондону, да би у наредним годинама постали популарни у целом свету са песмама Red Alert, Rendez-Vu, Romeoи Where's Your Head At.

Рођени на данашњи дан: 1943. Bobby Vee, 1953. Merrill Osmond (The Osmonds), 1957. Wonder Mike (The Sugarhill Gang), 1962. Robert Reynolds (The Mavericks), 1969. Paulo ‘Destructor’ Jr (Sepultura), 1971. Darren Emerson (Underworld), 1981. Justin Vernon (Bon Iver), 1982. Lloyd Banks (G-Unit) и 1992. Travis Scott

Догодило се 30. априла

1957. Елвис Пресли је снимио песму Jailhouse Rock која се појављује у његовом трећем филму. Песма ће касније стићи до првог места у Британији.

1965. Група Кинкс је започела своју прву турнеју по Британији. Предгрупа су Јарбирдси.

1966. Young Rascals су са песмом Good Lovin на првом месту у Британији.

1968.БиБиСи је покренуо Cilla Black Show, учинивши тако певачицу Силу Блек првим женским извођачем која је имала властиту ТВ емисију.

1983. Америчка блуз легенда Мади Вотерс је умро у својој кући у доби од 68. година. Његова музика је имала велики утицај на многе музичаре, укључујући Ерика Клептона, Ролинстонсе, Лед Цепелин и друге.

1983. Група Спандау Белет је са песмом True на првом месту британске листе синглова. Песма ће бити њихов једини број један.

1984. Група Кјур је објавила четврти студијски албум ”The Top”.

1988. S'Express је на првом месту у Великој Британији са песмом Theme From S’Express, једном од првих песама музичког правца есид хаус.

1990. Били Ајдол је објавио албум ”Charmed Life”. Са албума су се издвојиле песме Cradle of Love, L.A. Womanи Prodigal Blues.

1991. Група Нирвана је потписала уговор са издавачком кућом Гифен за 290,000 долара.

Рођени 1. маја

1945. Рита Кулиџ је америчка певачица, текстописац и композитор. Током 70их и 80их година прошлог века владала је листама поп, кантри и џез музике. Освојила је две Греми награде. Песме по којима је позната су: (Your Love Keeps Lifting Me) Higher and Higher, We're All Alone, I'd Rather Leave While I'm in Love и по песми за филм Octopussy из серијала о Џемсу Бонду.

Рођени на данашњи дан: 1930. Little Walter, 1939. Judy Collins, 1953. Glen Ballard, 1954. Ray Parker Jr., 1966. Johnny Colt (The Black Crowes, Lynyrd Skynyrd), 1967. Tim McGraw и 1968. D’arcy Wretsky (Smashing Pumpkins)

Догодило се 1. маја

1956. Џони Кеш је објавио свој класик, песму I Walk the Line, која је стигла на прво место кантри листе и продата је у 2. милиона примерака.

1965. Herman's Hermits су са песмом Mrs Brown You've Got A Lovely Daughter на првом месту америчке листе синглова.

1967. Елвис Прeсли се оженио са Присилом након осмогодишње везе у Лас Вегасу. Девет месеци касније, Присила je родила ћерку, Лису Мери, њихово једино дете.

1975.Џејмс Тејлор је објавио албум ”Gorilla”.

1985. Сузан Вега је објавила истоимени деби албум. Са албума су се издвојиле песме Marlene on the Wall и Knight Moves.

1987.Основан је српски рок бенд Џа или Бу. Основали су га гитариста Небојша Симеуновић, басиста Душко Милојевић, бубњар Дејан Милојевић и гитариста и вокалиста Стојан Радићевић. До сада су снимили осам албума.

1993.”Неко нас посматра” је последњи објављени студијски албум  рок групе Екатарина Велика (ЕКВ). Албум садржи обраду песме Истина машин групе Тајм, и једини је албум бенда на којем се налази обрађена песма. Албум је продуцирао Милан Младеновић, а на албуму су гостовали Тања Јовићевић и Жика Тодоровић.

2015. Hiatus Kaiyote су објавили други студијски албум ”Choose Your Weapon”.

2020.Група Car Seat Headrest је објавила албум ”Making a Door Less Open”.

Рођени 2. маја

1929. Линк Вреј је амерички гитариста, текстописац и певач који је стекао популарност 50их година прошлог века. Његов сингл Rumble из 1958. је стигао до 20. места на америчкој листи. У песми се први пут чују дисторзија и тремоло. Магазин Ролинг Стоун је Вреја ставио на 45. место своје листе 100. највећих гитариста. Умро је 2005. године.

1936. Engelbert Humperdinck је британски поп певач који је описан као један од најбољих певача балада. Међународни успех је постигао са песмом Release Me из 1967. године.

1950. Лу Грам је амерички текстописац и певач, познат као главни вокал рок групе Форинер. До сада су продали 80. милиона албума широм света. Највећи хитови групе су:I Want to Know What Love Is и Waiting for a Girl Like You.

1985. Лили Ален је енглеска певачица.Светску славу је постигла са својим првим албумом ”Alright, Still” из 2005. Бавила се музиком све до 2010, од када је у стваралачкој паузи. Од фебруара 2009. године има своју ТВ емисију на БиБиСи-ју звану Lily Allen and Friends.

Рођени на данашњи дан: 1946. Lesley Gore и 1987. Justin Hayward-Young (The Vaccines)

Догодило се 2. маја

1969. Група Ху је представила своју рок оперу ”Томи” у Лондону. Године 1998. албум је уврштен у Гремијеву дворану славних због историјске, уметничке и утицајне вредности. До сада је продато више од 20. милиона примерака широм света.

1978. Кејт Буш је са својим дебитантским албум ”The Kick Inside” на првом месту британске листе албума.

1989. Енглески рок састав Стоун Роузис је објавио истоимени дебитантски албум. Магазин Кју га је прогласио петим најбољим британским албумом.

1995.Yo La Tengo су објавили албум ”Electr-O-Pura”.

1995. Apples in Stereo су објавили деби албум ”Fun Trick Noisemaker”.

2000. Aimee Mann је објавила трећи студијски албум ”Bachelor No. 2 or, the Last Remains of the Dodo”.

2000. Sleater-Kinney су објавили албум ”All Hands on the Bad One”.

2000. Ween су објавили албум ”White Pepper”.

2007.У пољском граду Вроцлаву се окупило1876. гитариста да би одсвирали песму Хеј Џо од Џимија Хендрикса. Организатори се хвале да је то био највећи гитарски бенд на свету.

Рођени 3. маја

1903. Бинг Крозби је амерички певач и глумац. Популарност је стекао улогама у филмовима ”Царски валцер” и ”Највећи певач Америке”. Са песмом White Christmas из 1954.срушио је све рекорде у продаји плоча. Умро је 1977.

1919. Пит Сигер је амерички фолк музичар и политички активиста, познат по томе што је низом популарних песама као што су:Where Have All the Flowers Gone?, If I Had a Hammer (The Hammer Song), Kisses Sweeter Than Wine иTurn! Turn! Turn! почетком 1960-их потстакао велики препород фолк музике. Умро је 2014.

1933. Џејмс Браун је амерички певач, забављач и композитор.Признат је као једна од најутицајнијих личности у популарној музици 20. века и стекао је реноме пре свега својим певањем и „грозничавим“ плесом. Познат је као „кум соула“, а у другим приликама и као „највреднији радник у шоу бизнису“. Био је једна од кључних покретачких снага госпела, ритам и блуза, блуза, соул и фанк музике. Оставио је велики траг и у другим музичким жанровима укључујући рок, џез, реге, диско и денс. Музичку каријеру започиње 1953. године, успут снимивши брдо добрих песама као:Please, Please, Please, Papa’s Got a Brand New Bag, I Got You (I Feel Good), Get Up (I Feel Like Being a) Sex Machine и друге. Умро је 2006.

Рођени на данашњи дан: 1934. Frankie Valli, 1951. Christopher Cross, 1953. Bruce Hall (REO Speedwagon), 1959. Dave Ball (Soft Cell), 1971. John Driskell Hopkins (Zac Brown Band) и 1977. Eric Church

Догодило се 3. маја

1952. Kitty Wells је снимила песму It Wasn't God Who Made Honky Tonk Angels са којом је стигла до првог места кантри листе. За то је добила хонорар од 125. долара.

1958. Популарни ди-џеј Алан Фрид је организовао концерт у Бостону. Наступили су Чак Бери, Џери Ли Луис и Бади Холи.

1966. Џубокс је био југословенски музички часопис који је са прекидима излазио 20 година: од 1966. до 1986. Био је први и вероватно најзначајнији лист у СФРЈ који се бавио рок музиком и сродним темама, а такође и први источноевропски рокенрол магазин.Историја Џубокса могла би да се подели на два дела: први и краћи је период друге половине 60-их прошлог века када га је објављивала београдска издавачка кућа Дуга, а други је време од средине 70-их до средине 80-их када је издавач било предузеће Дечје новине из Горњег Милановца. У оба случаја редакција се налазила у Београду. Оснивач и први уредник Џубокса био је Никола Караклајић, међународни шаховски мајстор, те водитељ и уредник на Радио Београду. Први број је штампан у 100.000 примерака, и продат је у року од три дана.

1968. Џими Хендрикс је снимио песму Voodoo Chile која је објављена на албуму ”Electric Ladyland”. Хендриксов соло из песме је проглашен 11. најбољим солом свих времена.

1980. Dexy's Midnight Runners су са песмом Geno на врху британске листе синглова.

1986. Роберт Палмер је са песмом Addicted To Love на првом месту америчке листе синглова. Песму је снимио као дует са Чака Кан, али је због проблема у уговору њен глас уклоњен.

1986. Ролингстонси су са албумом ”Dirty Work” стигли до четвртог места на Билбордовој листи албума.

1997. Notorious B.I.G. је на првом месту у САД са песмом Hypnotize.

1997. Katrina And The Waves су победили у Даблину на Песми Евровизије са песмом Love Shine A Light.

2004. Animal Collective су објавили албум ”Sung Tongs”.

2005. The Hold Steady су објавили други студијски албум ”Separation Sunday”.

2005. The Raveonettes су објавили албум ”Pretty In Black”.

2005. Група Nine Inch Nails је објавила четврти студијски албум ”With Teeth”. Са албума су се издвојиле песме: The Hand That Feeds,Only и Every Day Is Exactly the Same.

2019. Факултет Вејн из Детроита је доделио Џеку Вајту диплому почасног доктора хуманих књижевности за његов допринос уметности.

Рођени 4. маја

1937. Дик Дејл је амерички рок гитариста. Био је пионир сурф рока, називан и “Краљем сурф гитар”е. Експериментисао је и са ревербом. Умро је 2019.

1978. Лук Смит је енглески продуцент, композитор, гитариста и вокал групе Clor. Бенд је био краткотрајни петочлани бенд из Брикстона који је објавио истоимени албум 2005. Магазин НМЕ је албум ставио на прво место 100. најбољих албума које никада нисте чули.

Рођени на данашњи дан: 1942. Nicholas Ashford (Ashford & Simpson), 1951. Mick Mars (Mötley Crüe), 1951. Jackie Jackson (Jackson Five), 1959. Randy Travis, 1970. Gregg Alexander (New Radicals), 1972. Mike Dirnt (Green Day) и 1979. Lance Bass (*NSYNC)

Догодило се 4. маја

1956. Џин Винсет је снимио класик рокенрола, песму Be Bop-A-Lula са којом је стигао до броја један са обе стране Атлантика.

1959. Одржана је прва додела награда Греми. Доменико Модуњо је добио награду за песму Nel Blu Dipinto Di Blu (Volare), а за албум ”The Music From Peter Gunn for Album Of The Year” Хенри Манцини.

1967.Young Rascals су са песмом Groovin на врху америчке листе синглова. Шефови издавачке куће прво нису хтели да је објаве сингл али су се предомислили на наговор ди-џеј Мареја.

1973. Лед Цепелин су започели своју северноамеричку турнеју која је проглашена најпрофитабилнијом рокенрол турнејом у историји Сједињених Држава. Профит је на крају износио више од 4. милиона долара.

1974. Grand Funk Railroad су са песмом The Loco-Motion на првом месту америчке листе синглова.

1993.PJ Harvey је објавила албум ”Rid Of Me”.

1996. Аланис Морисет је са албумом ”Jagged Little Pill” на првом месту у Великој Британији. Са албума су се издвојиле песме:You Oughta Know, Ironic, You Learn, Hand in My Pocket и Head over Feet.

2018.Leon Bridge sје објавио албум ”Good Thing”. Сингл Bet Ain't Worth The Hand је касније освојио Греми награду.

Бојама и кичицом коју повлачи чисто срце зраче радошћу живота и греју душе посматрача. Овакво сликарство се не учи, оно извире из надарених, приказујући једну обичну словачку породицу и њен живот на селу.

Дечјом наивношћу и невероватном стваралачком плодношћусликари Ковачице стигли су крајем прошле године на Унескову листу нематеријалне културне баштине.Признање за Ковачицу, село са највећим бројем сликара на свету, словачку националну мањину у Србији,али пре свега за наивно
сликарство.

„Република Србија једина у Европи је предложила једну националну мањину за Унескову листу нематеријалног културног богатства. Интересовања је било и ранијих година, али сада је много веће", рекла је Ана Жолнај Барца, директор Галерије наивне уметности у Ковачици.

Све је почело 1939. године, а Ковачица је галерију добила 1955.године. Данас има преко 1.000 радова локалних уметника.Зузана Халупова и Мартин Јонаш прославили су их у свету.

„Ове године обележавамо 100 година од рођења Зузане Халупове, 100 година од рођења Јана Књаyовица, а прошле године је било 100 година од рођења Мартина Јонаша. Нису овде изложени само радови родоначелника и јубиланата уметности наиве, већ свих савремених чланова Галерије наивне уметности којих је у овом тренутку 22. и њихова имена се налазе у свим енциклопедијама уметности наиве", истакла је Ана Жолнај Барца, директор Галерије наивне уметности у Ковачици.

Изложба наивног сликарстава Ковачице у галерији Лесковачког културног центра отворена је до 18. маја.

„Захваљујући доброј сарадњи са Галеријом, са директорком и Лесковчани ће наредних двадесетак дана моћи да уживају у овим предивним сликама препуних дивних боја јер наива из Ковачице носи
са собом једну радост, једну емоцију, једно заједништво", рекла је Сања Цонић, директор Лесковачког културног центра.

Сваки сликар из Ковачице има свој стил и своје мотиве.Заједничке су топле породичне сцене, јарке боје, елементи фолклора.Уметношћу чувају национални идентитет Словака.Није могуће не дивити им се. Лесковчани ту прилику имају први пут.