„У већини градова у којима сам био по Србији број људи није уопште мали. И што је јако битно то су млади људи. Дакле нека врста барјака, под наводницима, који се преносе млађима и врло стасалим млађима је ситуација која се дешава и ја је поздрављам, славим је. И нисам једини. А мислим да сртрип тек треба да се заживи изнова код нас на нивоу тога да се он ствара на националном плану. Дакле, да људи стварају о темама које су српске, наше и да би стрип могао бити нешто што би се звало извозом из Србије“, наводи Стеван Субић.

Краљевчане је упознао са својим уметничким стасавањем, изазовима које су носила прилагођавања уметничког израза прво италијанској, затим француској и на крају америчкој школи стрипа. Рођени Зрењанинац каже да са "DC Comics"-ом сада ради само насловне стране и да се окренуо мањим америчким издавачима.

„Са 'Бумом' радим једну кратку хорор причу за неку антологију. И мање-више почињем да радим на неким насловима који су само моји. Дакле, ја сам већ имао две приче објављене мимо Супермена у 'Металилану', то је чувени францски магазин из ког је потекао хеви метал жанр у музици, и са њима радим још две приче које пишем и цртам. И поред тога радим на својој књизи коју такође пишем и цртам“, додаје Субић.

Стрип је већ три године део Street Art-а и разговором са Стеваном Субићем се на завршава прича о деветој уметности.

„Сутра нам долази један од најпознатијих српских стваралаца, у питању је Александар Зограф, заправо Саша Ракезић, имамо радионице манге, постоје још неке стрип радионице“, напомиње Миша Милосављевић из Културног центра „Рибница“.

Кроз промоцију алтернативне уметности и урбане културе Културни центар „Рибница” већ деценију и по окренут је деци и младим Краљевчанима. На 15. издању ће се традиционално израђивати мурали и графити, бојиће се текстил и одржати дечија представа и пројекција документарног филма.

„Наратор мог романа је политички коректна особа која припада средњој класи и покушава да се уклопи у средину, покушава да прати идеолошке трендове јавног мнења. Покушао сам да опишем како је данас све теже формирати ставове, управо због тога што постоји пуно идеја у друштву које се великом брзином шире друштвеним мрежама и због тог темпа мој јунак се нашао у кризи идентитета“, објашњава Ступендал.

Представљена је и књига норвешке ауторке Кларе Веберг Наслони своју усамљеност, полако на моју. Ауторка романа је по занимању математичарка са завидном академском каријером.

„Докторирала је на фракталима и управо је написала један фрактални роман у којем пише о животу једне математичарке, њеној несрећној љубави и усамљености са којом се сви сусрећемо, која опет пише књигу о Соњи Коваљевској која је прва професорка математике уопште. Тако да фактички имамо роман у роману у роману“, истакла је Катарина Јешић, уредница издавачке куће „Хеликс“

Научни феномени кроз призму књижевности, човекова позиција у савременом друштву и критика антропоцентизма теме су оба представљена романа.

Позиција научница у стваралаштву биће тема и другог дана програма Фестивала савремене скандинавске књижевности, који се поред галерије Артгет одржава и у књижари „Штрик“.

„Све те уметности су увезане у једну причу. Дакле, сви они говоре и о филму, и о позоришту, и о музици. Наравно, поезија је у првом плану. Дешава се нешто што потпуно мења слику тог раздобља. Имате Дучића, имате Ракића, имате Шантића, Јована Скерлића… То су све институције српске књижевности, српске науке, српске културе у најширем значењу те речи“, наглашава Гојко Тешић.

До првог светског рата од 1911. до 1914. имамо таква имена која су, како каже Тешић ,направила лом у српској књижевности, али и естетици и теорији.

„Мислим на Станислава Винавера који говори о једном сасвим другом концепту. Он уводи пародију као неку врсту критичког текста“, додаје Тешић.

Током Првог светског рата српска књижевност остаје без матице и развија се у другим срединама. Црњански је скоро све најзначајније ране радове објавио у загребачком Савременику као и у Књижевном југу. Двадесете године доносе неку врсту буре која се не дешава само на песничкој него и на уметничкој и културној сцени.

„Занимљиво је ишчитавати текстове приказа, критичке приказе о Ујевићевом Лелеку себра Бошка Токина, или рецимо Рада Драинца и Александра Илића, или Бошка Токина о Растковом Откровењу“, напомиње Гојко Тешић.

Богатство изама – дадаизам, надреализам, суматраизам, симболизам – и обиље чињеница нам говори да је авангардна српска књижевна сцена била равноправна са оним што је било актуелно на европској сцени. Први том Манифеста српске аванграде 1902 – 1923. показује ту интелектуалну драму и уметничку динамику. До краја године очекује нас други том од 1923. до 1934. године.

Шта су освајачи света доносили кући? Између осталог фикус бенџамин, змајево дрво, паукове љиљане, дифенбахиу, бегонију. Зашто се производи контекст да је све лепо украдено?

„Није све украдено, наравно. Али контекст неправде је уткан у многе збирке. Зато је добро да се биљке изложе са другим објектима, јер су често стизали на истом броду. Ово је собна јелка, коју је Џејмс Кук донео са острва Норфолк у Пацифику. Она је скоро два века велики хит у дневним собама Европљана. А ово што изгледа као тамница за биљке је затворени био-еко-систем за дуге транспорте. Слатка вода је била само за посаду, биљке нису добијале ништа“, наводи Бетина Корн, директорка Светског музеја.

Код медицинских биљака, као мушкатле, још је компликованије. Већ тридесет година се Конвенција Уједињених нација за био-диверзитет брине да земље порекла добију свој део, чак зауставе патенте европских фарма-компанија. Да ли сте сигурни да познајете своју мушкатлу? Дошла је с крајњег југа, такозване Капфлоре, најмање од пет светских биљних зона.

Ко је донео у Европу?

„На то не постоји поуздан одговор. Код собне јеле је лако, јер у породици Араукариа постоји само 20 врста, док их код Пеларгониа има 290 ендемских, плус хибридне. Поуздано је да од 18. века и Европљани знају за лековита својства мушкатле. Хтели смо да покажемо како ове биљке нису никакво откриће европских путника. Оне имају прастара имена, долазе из култура где су хиљадама година биле мажене, пажене и коришћене“, наглашава Бетина Корн.

Тешко је некога ко данас гаји мушкатле на прозорској дасци, рецимо у Србији, оптужити да је суделовао у апартхејду у Јужној Африци. Живот иде даље, али, каже ова изложба, важно је да се зна домовина биљака. Скоро би се рекло да је на делу посебна миграциона политика. Или растезање појма нације да обухвати цветне и биљне врсте.

Најважнији део изложбе чини емитовање до сада необјављених филмских записа које је дигитализовала Југословенска кинотека – неми филмови настали на различитим археолошким локалитетима током шездесетих и седамдесетих година прошлог века.

„Да представимо оне локалитете који су популарни, и који су изузетно значајни за археолошки јавност као Лепенски вир, као Виминацијум, Царичнин град, Сирмијум, и српски средњевековни манастири, али сам дао простора и оним локалитетима који нису толико познати јавности“, истиче др Милан Миловановић, аутор изложбе.

„Претпостављам да ће изложба привући заљубљенике у археологију, средњи век, у антику, праисторију“, наводи др Снежана Голубовић, директорка Археолошког института.

Изложени су дневници, белешке, скице, планови, фотографије, дијапозитиви, кореспонденција, архивски материјал, 3Д модели.

„Ми смо сада овде поред инвентара фототеке, сви смо у неким годинама када знамо шта су филмски негативи, и дијапозитиви, али млађе генерације и студенти који често долазе код мене на праксу, у одељењу за документацију, често не знају шта су то филмови, како су они функционисали, шта су дијапозитиви, стаклене фотоплоче, тако да овај кутак је предвиђен за њих“, наводи Миловановић.

Археолози у Србији овележавају два јубилеја. Далеке 1865. године организована су права археолошка истраживања у Србији Јанко Шафарик је тада спровео ископавања на руднику на једном античком локалитету. Археолошки институт почео је да ради 1947.године, а Одељење за документацију августа 1955. године.

Инспирацију је пронашла сакупљајући коре дрвећа након прошлогодишњих олуја у Србији и на тај начин пренела те уништене делове природе на платно.

„Кренула сам од различитих врста пиљевине и то су биле неке прве слике које су биле чисто органске тј. од биљака. И користила сам само тај локални тон дрвета, сматрала сам да су ти тонови и боје довољни да ја изразим оно што желим. Некако природно сам сакупила те коре када сам видела те порушене целе шуме због олуја које су настале нашом кривицом и знала сам да морам некако да их употребим, да направим нешто од тога“, објашњава уметница Маја Гајић.

Тонови њених слика су умирујући, у бојама природе. Смењују се нијансе браон, жуте и црне. Уметница истиче случајност као круцијалан моменат у свом стваралаштву, сакупљајући континуирано и стрпљиво материјал који ће касније бити употребљен за нову скулптуру или слику.

„Ја не купујем уопште пигменте вештачке, нити боје у тубама, било шта фабрички произведено. Све што налазим сакупљам у шетњама, на улици, где год заправо да се нађем. И када видим нешто, на пример цвет липе на поду, већ ми то само по себи довољно добро изгледа, изгледа ми као да је већ у галерији“, истакла је уметница.

Маја је кроз слике и графике приказала цео животни циклус природе, али и отпор и крхкост у том процесу. Зато овај несвакидашњи материјал уметници на платну постаје савезник а не само средство за рад. Изложбу можете погледати до 29. августа.

1969. Erik Schrody је амерички репер, певач и фронтмен хип хоп групе House of Pain. Објавио је до сада осам студијских албума, а памтимо га по песми What It's Like за коју је добио Греми награду.

1971. Richard James познат у јавности као Aphex Twin је британски музичар, познат по раду у различитим стиловима музике као техно, амбијент и џангл. Бројни музички критичари га сматрају једним од најважнијих ликова у електронској музици.

1977. Rйgine Chassagne је канадска певачица, музичар и члан групе Arcade Fire. Са групом је објавила шест студијских албума.

1983. Мика је либански певач и музичар. Пошто је снимио свој први ЕП, Dodgy Holiday, проглашен је највећим музичким изненађењем за 2007. годину. Највећи успех постигао је хитом Грејс Кели из 2007. године са првог албума ”Life in Cartoon Motion”. Први албум је продат у више од 6 милиона примерака широм света.

1998. Клаиро је америчка певачица и композитор, позната по песми Pretty Girl из 2017. До сада је објавила три албума.

Рођени на данашњи дан: 1950. Dennis Elliot (Foreigner), 1951. John Rees (Met At Work), 1953. Marvin Isley (The Isley Brothers) и 1967. Dan Peters (Mudhoney)

Догодило са 18. аугуста

1962. Ринго Стар је дебитовао са Битлсима на концерту у Биркенхеду у Енглеској.

1964. Битлси су се нашли у небраном грожђу када их је 9000 обожаватеља сачекало у Сан Франциску где је требала да почне америчка турнеја бенда. Фанови су провалили заштитну ограду која је замало пала на чланове бенда који су у последњем тренутку успели да побегну.

1966. Чланови групе Дорс су потписали уговор са издавачком кућом Електра.

1969. Мик Џегер је случајно упуцан у руку у току снимања филма Нед Кели у Аустралији.

1977. Полис су као тројка дебитовали на концерту у Бирмингему.

1979. Група Шик је са песмом Good Times стигла до првог места америчке листе синглова.

1984. Џорџ Мајкл је са песмом Careless Whisper на првом месту британске листе синглова. Песма је била број један у 25 земаља и продата је у 6 милиона примерака.

1986. Група Бон Џови је објавила свој трећи студијски албум ”Slippery When We” са кога су се издвојиле песме You Give Love A Bad Name и Livin’ On A Prayer. Албум је у међувремену продат у 28 милиона примерака.

1991. Рик Грифин је погинуо након што га је комби избацио са пута док је покушавао да претекне на свом мотору. Једна од његових најпознатијих корица албума била је за ЛП „Aoxomoa“ групе Грејтфул Дед, као и легендарни постер „Flying Eyeball“ који је дизајнирао за серију концерата у Сан Франциску на којима су учествовали Џими Хендрикс Експириенс, Алберт Кинг и Џон Мејл.

1992. Курт Кобејн је постао отац мале Френсис Бин Кобејн.

2014. Ед Ширан је са албумом ”Икс” осам недеља на првом месту британске листе албума, чиме је оборио рекорд за мушке соло извођаче.

Рођени 19. аугуста

1939. Џинџер Бејкер је британски музичар и текстописац, најпознатији као један од оснивача и бубњар рок групе Крим, која је постојала од 1966. до 1968. године. Заједно са осталим члановима бенда Крим, Џеком Брусом и Ериком Клептоном, примљен је у Рокенрол кућу славних 1993. године. Умро је 2019.

1940. Џони Неш је амерички певач, познат по хиту I Can See Clearly Now из 1972. Он је први певач који је снимао на Јамајци. Умро је 2020.

1945. Јан Гилан је енглески рок певач најпознатији као фронтмен групе Дип Парпл. Током каријере, годину дана је био главни вокал групе Блек Сабат, а такође је глумио Исуса Христа у рок опери Ендруа Лојда Вебера, Исус Христ суперстар. Био је члан група Episode six, Gillan и Ian Gillan bend са којим је гостовао 1979 у Београду, у хали Пинки. Био сам на концерту. Велики певач.

1951. Џон Дикон је енглески музичар, познат као басиста групе Квин. За групу је написао многе хитове као што су: You're My Best Friend, Another One Bites the Dust, and I Want to Break Free; co-wrote Under Pressure, Friends Will Be Friends и One Vision.

Рођени на данашњи дан: 1969. Nate Dogg и 1989. Lil Romeo

Догодило са 19. аугуста

1967. Битлси су са песмом All You Need Is Love на првом месту америчке листе синглова.

1971. Лед Цепелин су започели северноамеричку турнеју у Ванкуверу. Бенд је свирао пред 17.000 фанова, док је три хиљаде обожаватеља који нису успели да уђу на концерт започело шорку са полицијом у покушају да уђу у дворану.

1973. Рита Кулиџ и Крис Кристоферсон су се венчали у Калифорнији.

1974. Омиљена група краља Чарлса, Three Degrees су на првом месту британске листе синглова са песмом When Will I See You Again.

1978. Група Комодорс је са песмом Three Times A Lady на првом месту британске листе синглова. Песму је написао Лајонел Ричи.

1980. године, песма The Breaks од Куртиса Блов постаје први реп сингл са златним сертификатом. Песма је објављена као сингл у јуну 1980. године и продата је у више од пола милиона примерака.

1988. Песме Crazy од Петси Клајн и Hound Dog од Елвиса Преслија су најслушаније песме у стогодишњој историји џубокса. Џубокс постоји од 1906, али ранији модели су виђени први пут 1889.

Рођени 20. аугуста

1923. Jim Reeves је амерички кантри певач. Познат као ”Џентлмен Џим” утицао је својом музиком на развој Нешвил звука. Умро је 1964.

1934. Pete Kleinow је амерички музичар и аниматор. Један је оснивача групе Flying Burrito Brothers. Умро је 2007.

1946. Ралф Хитер је немачки клавијатуриста и певач групе Крафтверк. Група је примљена у “Дворану славних рокенрола” 2012. године.

1942. Ajзак Хејз је амерички текстописац, композитор, певач и глумац. Био је једна од креативних снага издавачке куће Стакс. У “Кућу славних рокенрола” је примљен 2002. Умро је 2008.

1948. Роберт Плант је британски певач и текстописац, познат као певач рок групе Лед Цепелин, чији је члан био од 1968. до 1980. године, када је умро бубњар Џон Бонам, али и својој соло каријери касније. Године 2008. уредници Ролинг Стоун магазина сврстали су га на 15. место на својој листи 100 најбољих певача свих времена. Године 2011. читаоци Ролинг Стоун магазина су Планта рангирали као најбољег од свих певача. Године 2006. часопис Хит Парадер прогласио је Планта „највећим метал вокалом свих времена“. Као члан бенда Лед Цепелин примљен је у Рокенрол кућу славних 1995. године

1949. Фил Лајнот је ирски певач, басиста и композитор, најпознатији као фронтмен рок групе Тин Лизи. Група је основана 1969. у Даблину. Критичар Џон Дуган писао је да је „Лајнот, као покретачка снага групе, био много дубљи и интелигентнији писац од многих његових колега обрађујући у својим песмама животне проблеме (љубав, мржњу) припадника радничке класе и то под утицајем Боба Дилана, Бруса Спрингстина и практично целе ирске литерарне традиције“. Објавили су 12 албума. Умро је 1986.

1952. John Hiatt је амерички текстописац и певач који је у дугогодишњој каријери свирао различите стилове од блуза, кантрија до новог таласа. Био је номинован девет пута за Греми награду.

1964. Миљенко Дворник Дино је југословенски и хрватски певач фанк и рок музике и филмски глумац. Године 1980, основао је састав Кинески зид са којим је промовисао фанк музику. На простору некадашње Југославије остао је упамћен као један од пионира фанки музике којом сe крајем осамдесетих публици наметнуо плочама ”Дино Дворник“ и ”Креативни неред“. Објавио је осам албума. Умро је 2008.

1970. Fred Durst је амерички репер, певач, текстописац и режисер. Фронтмен је групе Limp Bizkit од њеног оснивања 1994 и са групом је објавио шест албума.

1985. Michael Schuman је амерички музичар и басиста групе Queens of the Stone Age.

Рођени на данашњи дан: 1947. James Pankow (Chicago), 1952. Doug Fieger (The Knack) и 1966. Dimebag Darrell (Pantera)

Догодило са 20. аугуста

1965. Менаџер Ендру Олдем је покренуо властиту дискографску кућу Immediate records. Сарађивали су са Миком Џегером, Ериком Клептоном, Нико, Смол Фејсис и другима.

1977. Лансирана је свемирска сонда Војаџер 2, носећи са собом „Златну плочу“ звукова и слика које представљају Земљу.

1979. Боб Дилан је објавио албум ”Slow Train Coming” са кога се издвојила Гремијем награђена песма Gotta Serve Somebody.

1984. A Flock of Seagulls су објавили албум ”The Story of a Young Heart”.

1988. Iron Maiden, Kiss, David Lee Roth, Megadeth, Guns N 'Roses и Helloween су наступили на фестивалу Monsters of Rock у Касл Донингтону.

1990. Аеросмит су наступили у Марки клубу у Лондону. Током концерта им се Џими Пејџ придружио на сцени.

2000. Спилер је са песмом GrooveJet на врху британске листе синглова.

Рођени 21. авугуста

1904. Каунт Бејзи је амерички џез музичар, пијаниста, оргуљаш и композитор. Био је члан неколико инструменталних састава, а касније је основао свој бенд, кроз који су се афирмисали многи џез музичари. Умро је 1984.

1938. Кени Роџерс је амерички певач, текстописац, глумац и музички продуцент. Један је од најуспешнијих америчких кантри музичара. Два његова албума уврштена су у „200 најутицајнијих кантри албума икада”. Члан је Куће славних кантри музике. Умро је 2020.

1952. Џо Страмер је британски музичар, певач, гитариста, текстописац, глумац и фронтмен бендова 101ерс, Клеш и Мескалерос, као и привремени члан бенда Поугс. Музичким радом и друштвеним активизмом извршио је огроман утицај на панк и рок музику и да додам и на мене. Умро је 2002.

1967. Serj Tankian је јерменско-амерички музичар и текстописац. Познат је као певач и гитариста групе System of A Down. Са групом је објавио пет албума.

1979. Kелис је америчка певачица. Светску славу стекла је дебитантским албумом ”Kaleidoscope”, а касније и са песмом Milkshake. До сада је објавила шест албума.

1962. Дејвид Моралес је амерички ди-џеј и продуцент. Моралес се сматра једним од првих такозваних суперстар ди-џејева. Наступио је у многим клубовима широм света. Објавио је три албума. Гостовао је више пута у нашој земљи.

Рођени на данашњи дан: 1944. Jackie DeShannon, 1954. Steve Smith (Journey), 1957. Budgie (Siouxsie and the Banshees), 1957. Kim Sledge (Sister Sledge)

Догодило са 21. аугуста

1961. Петси Клајн је са песмом Crazy на првом месту британске листе синглова. Песму је написао Вили Нелсон.

1961. Tamla Records је објавио први сингл Please Mr. Postman од групе Marvelettes. Песма је постигла велики успех и продата је у више милиона примерака.

1965. Ролингстонси су са албумом ”Out of Out Heads” по први пут на врху америчке листе албума.

1968. Tommy James and The Shondells су по други пут на првом месту у Великој Британији са песмом Mony Mony.

1982. Боно се оженио са дугогодишњом девојком Алисон Стјуарт у месту Рајени у Ирској.

1997. Група Оејзис је објавила трећи студијски албум ”Be Here Now”. Првога дана је продато 350.000 примерака, што га чини једним од најбрже продаваних албума икада.

2012. Lynyrd Skynyrd су објавили албум ”Last of a Dyin' Breed”.

2014. Сер Пол Макартни је на врху листе најбогатијих басиста на свету са процењеним богатством од 1,2 милијарде долара, према веб-сајту therichest.com. На другом месту су Стинг и Џин Симонс, обојица са нето богатством од 300 милиона долара, а следе их Роџер Вотерс из групе Пинк Флојд, Адам Клејтон из групе U2 и Фли из групе Ред Хот Чили Пеперс.

Рођени 22. аугуста

1917. Џон Ли Хукер је амерички блуз певач, текстописац, и гитариста. Стекао је славу изводећи адаптације делта блуза у стилу електричне гитаре. Хукер је често укључивао друге елементе, укључујући причајући блуз и рани Хил кантри блуз северног Мисисипија. Хукер је рангиран на 35. месту на Ролинг Стоун списку 100 најбољих гитариста из 2015. године. Умро је 2001.

1936. Dale Hawkins је амерички текстописац, гитариста и певач у раној фази рокенрола. Најпознатији је по песми Susie Q. Умро је 2010.

1963. Тори Ејмос је америчка кантауторка и пијанисткиња. Ејмос има класично образовање и мецо-сопран глас. Њене познате песме су: Crucify, Silent All These Years, God, Cornflake Girl, Caught a Lite Sneeze", Professional Widow, Spark, 1000 Oceans, Flavor и A Sorta Fairytale.

1967. Layne Staley је амерички текстописац, певач и фронтмен групе Alice in Chains која се сматра пиониром гранџ покрета из Сијетла. Са групом је објавио шест албума. Умро је 2002.

1974. Ивана Петерс такође позната и као Ивана Негатив, рођена као Ивана Павловић; српска је поп и рок певачица, музичар, композитор, текстописац и кантаутор. Прославила се као певачица две групе: „Тап 011“ (1994—1999) и „Негатив“ чији је фронтмен. Са групом Негатив је објавила четири албума.

Рођени на данашњи дан: 1958. Ian Mitchell (Bay City Rollers), 1961. Debbie Peterson (The Bangles), 1961. Roland Orzabal (Tears for Fears) и 1973. Howie D (Backstreet Boys)

Догодило са 22. аугуста

1956. Елвис Пресли је започео снимање филма Love Me Tender за који је написао истоимену песму.

1963. Billy J Kramer And The Dakotas су стигли до 11 места на британској листи синглова са песмом Bad To Me коју је написао Џон Ленон док је био на одмору у Шпанији.

1968. Ринго Стар је напустио Битлсе због сталног препирања и напетости унутар групе. Преостали чланови су снимили песму Back In the USSR на којој је Пол свирао бубњеве, а Џон бас гитару.

1970. Криденс клирвотер ривајвл су са својим петим студијским албумом ”Cosmo’s Factory” на првом месту америчке листе албума где ће остати девет недеља.

1978. Сид Вишoс, члан групе Sex Pistols, последњи пут је наступио уживо са бендом Rat Scabies, као и са бившим члановима Sex Pistols-а Гленом Метлоком и Ненси Спанген у лондонском Electric Ballroom-у. У публици су били Елвис Костело, Blondie, Џоан Џет, The Slits и Captain Sensible.

1979. Група Лед Цепелин је објавила осми студијски албум ”In Through the Out Door” са којим ће постићи велики комерцијални успех. Албум ће бити на врху листа албума у десетак земаља.

1994. године, енглески бенд Portishead објавио је свој дебитантски албум ”Dummy”.

2003. Kjell Henning Bjoernestad, норвешки имитатор Елвиса Преслија је поставио светски рекорд певајући песме од краља рокенрола 26 сати без престанка.

2011. Свет музике изгубио је два своја највећа текстописца: Џерија Лајбера, који је преминуо у 78. години, и Николаса Ешфорда, који је преминуо у 70. години.

Рођени 23. аугуста

1946. Кит Мун је енглески бубњар групе Ху. Сматра се једним од најбољих бубњара у рокенролу. Био је познат по разузданом животу пуном алкохола и дроге. Умро је 1978.

1949. Рик Спрингфилд је аустралијски музичар, певач и глумац. Успех постиже са песмом Jessie's Girl из 1981 године за коју је добио Греми награду.

1959. Едвин Колинс је шкотски музичар који је са песмом A Girl Like You из 1994 постигао успех на листама. До сада је објавио девет соло албума.

1962. Шон Рајдер је енглески композитор, певач, песник и водећа фигура манчестерске сцене крајем осамдесетих година. Био је фронтмен група Happy Mondays и Black Grape. Објавио је и два соло албума.

1968. Дејан Пејовић је српски музичар, песник и визуелни уметник. Био је један од оснивача познатих рок група Вампири, Фамилија и Дибидус. Групу Фамилија памтимо по песмама: Што ја волим тај секс, Балтазар, Није ми ништа, Мала, мала, Па, па, параноја и друге. Свирали су на компилацији Грување 1/2.

1978. Џулијан Касабланкас је амерички текстописац, певач и фронтмен групе Строкс са којом је објавио шест албума. Објавио је два албума са пројектом Voidz.

1981. Никола Јарневић познат и као Еуфрат Курајбер или Еуфрат је српски репер и члан група Prti Bee Gee и 43zla. Прти Бее Гее је српска хип-хоп и фанк група из Београда. Основали су је Москри , Еуфрат и Микри Маус 2000. године. Група је објавила шест албума.

Рођени на данашњи дан: 1951. Jimi Jamison (Survivor), 1981. Natalie Horler (Cascada) и 1986. SkyBluone (LMFAO)

Догодило са 23. аугуста

1962. Џон Ленон се оженио са Синтијом Повел у Ливерпулу. Исте вечери је свирао са Битлсима у сали Риверпарк.

1965. Било је лудо на концертима Ролинстонса тих година. Око 200 фанова је пробило заштитну ограду ТВ студија у Мачестеру у коме је требало да гостује бенд. Заштитари су уз помоћ полиције обезбедили студио.

1966. Битлси су на првом месту британске листе синглова са двоструким синглом Yellow Submarine/Eleanor Rigby.

1967. Како то бива када је Кит Мун у питању, славећи рођендан завршио је у базену са својим аутомобилом Линколн.

1969. Ролингстонси су на првом месту америчке листе синглова са својом класик песмом Honky Tonk Women.

1970. Лу Рид и Велвет андерграунд су свирали последњи концерт у клубу Канзас у Њујорку. Рид ће следеће две године радити код оца као дактилограф за 40 долара недељно.

1971. Дајана Рос је са песмом I'm Still Waiting на првом месту у Британији, где ће остати четири недеље.

1980. Дејвид Боуви је на првом месту британске листе синглова са песмом Ashes to Ashes. Спот за песму је коштао 250.000 фунти.

1986. Sigue Sigue Sputnik су понудили неколицини компанија да на новом албуму који су спремали простор између песама попуне оглашивачи. Идеја није заживела.

1994. године, случајно је објављено седам значајних албума: шести студијски албум групе Dinosaur Jr., ”Without a Sound”, на којем се налази песма „Feel the Pain“; дебитантски студијски албум групе Luscious Jackson, ”Natural Ingredients”, дебитантски студијски албум групе Toadies, ”Rubberneck”, пети студијски албум групе The Jesus and Mary Chain, ”Stoned & Dethroned”, пети албум групе Sebadoh, ”Bakesale”, други студијски албум групе Rusted Root, ”When I Woke” и дебитантски – и једини – албум Џефа Баклија, ”Grace”. Баклијев албум садржи његов хит сингл Last Goodbye, а можда најзначајније је то што садржи Баклијеву обраду песме Леонарда Коена Hallelujah.

2007. Брајан Меј је постао доктор астрофизике на Империјал колеџу у Лондону. Геније.

2019. Тејлор Свифт је са седмим албумом ”Lover” на врху листе албума са обе стране Атлантика.

2019. Jay Som је објавио албум ”Anak Ko”.

2019. Missy Elliott је објавила албум ”Iconology EP”.

Рођени 24. аугуста

1942. Маршал Томсон је амерички музичар и певач. Најпознатији је по раду у соул групи Chi-Lites из Чикага. Познати су по песмама: Oh Girl, Have You Seen Her, The Coldest Days of My Life (Part 1), Stoned Out of My Mind и (For God's Sake) Give More Power.

1948. Жан Мишел Жар је француски композитор и извођач електронске музике. Прославио се албумом ”Oxygène” из 1976. године. Познат је по сценским ефектима на својим концертима које најчешће држи напољу и који се често састоје од компликованих система ласера, ватромета, стапања архитектуре и музике итд. У октобру 1981. године, Жан Мишел Жар је био први западни музичар којем је дозвољено да одржи концерт у Народној Републици Кини.

Рођени на данашњи дан: 1938. David Frieberg (Quicksilver Messenger Service, Jefferson Airplane, Jefferson Starship), 1951. Michael Derosier (Heart), 1954. Steve Holley (Wings), 1961. Mark Bedford (Madness) и 1968. Andreas Kisser (Sepultura)

Догодило са 24. аугуста

1959. Часопис Билборд пише о ”новој популарности” рокенрола у односу на прошлу годину која се сматра лошом по продаји издања.

1963. Стиви Вондер је постао први уметник чији су албум и песма у истој недељи стигли до првог места у САД. Реч је о албуму ”The 12 Year Old Genius” и песми Fingertips Part II.

1966. Дорси су почели снимање њиховог првог албума у Лос Анђелесу.

1975. Квин су почели снимање њиховог класика Boemian Rhapsody у студију Рокфилд.

1979. Филм групе Рамонс ”Rock & Roll High School“ почео је да се приказује у биоскопима. Насловна песма постала је један од њихових класика, а филм је стекао култни статус.

1983. Објављен је албум “Les Chansones Populaires” групе Елекритрични оргазам. Албум је имао девет обрада од којих су се издвојиле песме Locomotion, The Man Who Sold the World и друге.

1993. Група Атеист реп је објавила деби албум ”Маори и црни Гонзалес”. Са албума су се издвојиле песме Плави трабант, Вартбург лимузина, У змајевом гнезду и друге.

1996. Певач Лиам Галагер је закаснио на снимање анплагд концерта групе Оејзис. Завршио је у публици слушајући брата Ноела како пева.

1996. Дуо Everything But The Girl су на првом месту америчке листе синглова са песмом Missing.

 2019. Били Ајлиш је са песмом Bad Guy стигла до првог места америчке листе синглова.

2021. бубњар Ролингстонса Чарли Вотс умро је у 80. години у Лондону.

Психолошка студија случаја

Роман Милице Вучковић Смртни исход атлетских повреда је у оригиналу објављен 2021. и доживео је велики успех у њеној српској домовини, пре свега међу младима. Можда баш и због тога што не посеже за великим параболама, поентама и апстракцијама. То је психолошка студија случаја.

Приповеда о пропасти средовечне жене по имену Ева. Расла је у београдском предграђу, мајка је није волела, излази из везе са досадним Томиславом, с дететом и послом који је не испуњава.

Самопоуздања нема – саму себе описује као „половњачу“. Заљубљује се у писца Виктора и обожава његову мужевност, пушење цигарета и велике говоранције о друштвеној критици и феминизму. Он се убрзо показује као један од најодвратнијих антихероја (…), као негација свега позитивног: лицемер, насилник, нарцис, лажов и преварант који вара, пре свега, самог себе.

Када дође с њим у Немачку, где он дању ради на грађевини, а ноћу на свом великом књижевном успеху, све више постаје жртва његове емоционалне, а касније и физичке тортуре. Од несигурне, али колико-толико функционалне жене, претвара се у олупину – изубијану, злостављану и зависну од алкохола.

Еви не успева да се ослободи из његових канџи. Идеалисти би то назвали антифеминистичким, дефетистичким; реалисти вероватно психолошки веродостојним: у такве везе не упадају било какви људи. Они имају предисторију. Управо о томе ауторка и пише.

Без уобичајене „балканске егзотике“

Милица Вучковић, рођена 1989, заправо је сликарка. Докторирала је на тему утицаја друштвене припадности на рецепцију уметности и излагала своја дела на око десет самосталних изложби. Дуго пише поезију, а 2017. у Србији објављује свој први роман Болдвин, о јунакињи која постаје алкохоличарка како би се прилагодила патријархалном друштву.

(…)

Из југоисточне Европе на немачко говорно подручје најчешће долази оно што се може описати као књижевна „земљописна студија“: приче о рату, насиљу, екстремима историје и стварима за које се верује да постоје само „тамо негде“. То се људима допада – због често високе естетске вредности те књижевности, али сигурно и због подсвестног „рефлекса егзотике“.

Вучковићева то зна. Прича о читању у Бечу, где је, после једне ауторке с Блиског истока, дошла на ред са својим романом – и о уморним изразима лица публике на којима је прочитала када су чули њено име: „Супер, још једна књига о рату“. Писци с Балкана, каже она, свесно играју ту улогу жртве, јер то на Западу пролази, иако младе људе више не занимају потреси деведесетих.

Освежавајуће је да, за промену, из Србије на немачком излази текст са европском, савременом, причом, која се исто тако могла одиграти у Берлину, Паризу или Њујорку. Ипак, у роману има и оног специфично српског. Тако он баца и социолошки поглед на мигрантска окружења у Немачкој, у којима често влада несигурност, на то како људи остављају своје снове код куће и никада се до краја не уклопе.

Ограничена периферија српских градова чест је топос, као и фолклор са „балканоидним“ мушкарцима, како их Милица Вучковић назива, којима, поред боди-билдинга, тетоважа и алкохола, до савршене мушкости недостаје само још да им се повремено „откачи“ рука.

На крају, роман је и прича о ћутању, у друштвима која се још живо сећају времена када је било уобичајено или чак долично да те партнер туче. Тим стидом бавили су се многи југословенски писци, а најистакнутији међу њима свакако је Црногорац Миодраг Булатовић, некада често превођен на немачки.

Војислав Бубиша Симић, култна личност домаће музичке сцене, прошле године је прославио свој 100. рођендан.

Kао сведок многих значајних дешавања на српској музичкој сцени и сам је допринео њеном развоју, нарочито на пољу џез музике. С обзиром на то да је рођен пре него што је џез званично почео да се свира у Србији, могао је од самог почетка да га прати, али и утиче на његов даљи пут, у почетку аматерски, а затим и професионално.

Документарни филм Првих 100 година обухвата цео век једног необичног и испуњеног животног пута. Kако се живело у предратном Београду, музика у Србији за време окупације, „борба“ за прихватање музике са запада у послератном комунистичком режиму, само су неке од ствари о којима Бубиша прича из прве руке.

Оснивање Џез оркестра РТБ, прве турнеје иза Гвоздене завесе по источној Европи и Совјетском савезу, па затим и по западној Европи, награде, признања од америчких музичара и углед који је наш оркестар стекао у Европи и свету тих година, умногоме су Бубишина заслуга.

Такође и оснивање Удружења музичара џеза, забавне и рок музике Србије, покретање Београдског џез фестивала, фестивала забавне музике као што је Београдско пролеће и других широм Југославије, у директној су вези са Војиславом Бубишом Симићем.

Љубав према музици и неисцрпни ентузијазам који му дају енергију да ствара, не напуштају га до данашњих дана и чине га неприкосновеном личношћу у савременој српској музичкој историји.

„Планирамо и да направимо модну ревију само од лана, само од коже, само од вуне. Јер нама је у интересу да се ти неки производи који се , ето код нас конкретно вуна се баца кад се стрижу овце, да ту вуну користимо даље у ткању и производњи неких дивних одевних предмета“, истиче Светлана Чавић, председница Удружења предузетница Војводине.

„Подржавамо економско оснаживање жена кроз различите програме проналажења посла, за креирање нових сектора женског предузетништва и њихову интернационализацију. Не само кроз моду, него и кроз друге бизнисе“, наводи Сандра Абрамовић из организације "Dress for Success" Србија.

„То је добар начин да жене пронађу свој пут, да изразе своју креативност и да остваре неке своје жеље које у неком животном периоду можда су желеле, а нису биле у прилици да остваре. Много је лакше када се удружите“, наглашава професорка модног дизајна Јасмина Пантелић.

„Желим да истакнем да су ове колекције резултат рада жена, од којих многе раде у тешким условима и зато мислим да је овде најважнија повезаност и умрежавање међу женама. Италијанска амбасада наставља да подржава ово партнерство и очекујемо да још дизајнера из Србије посете Италију“, наводи Карлотa Коли, заменица шефа мисије Амбасаде Италије.

Кључни део пројекта је изложба „Импулс природе“ уметника Немање Вучковића, као и перформанс у коме се уметност „оживљава“ кроз покрет и боје на хаљинама, цвећем, израђеним од природних и одрживих материјала.

„Желим да енергију природе кроз своја дела пренесем на посматрача, да подстакнем на размишљање и вратим посматрача правим природним вредностима и природи, да пробудим у њему свест о одрживом развоју и заштити животне средине. Јједино у здравом и чистом окружењу можемо да стварамо и живимо у благостању. Отуд и назив изложбе 'Импулс природе'“, објашњава сликар Немања Вучковић.

Жене предузетнице већ пет година учествују на различитим модним догађајима у земљи и иностранству и добитнице су награде за инклузију и моду Торино Вешн вика.

Представа у режији Ивана Пеновића отвара питања свеприсутног безнађа, као и егзистенцијалних страхова, али и могућности ескапизма кроз игру.

После премијере у Будви биће одиграна на фестивалима у Охриду и на Брионима, а на јесен ће се представити публици у Београду, Љубљани и Скопљу.

„Пробили смо лед. Мислим да је публика фино реаговала. Нама је било ватрено крштење и мислим да ће представа нарасти и да има, ја мислим, неки дуг живот“, наводи глумац Лазар Николић.

„Ово је нешто што је страшно забавно за играти, јер у размени са колегама је увек нешто узбудљиво. И онда се увек деси неки детаљ за који се ухватимо и онда га развијамо“, истиче глумац Вукашин Јовановић.

Текст Душана Јовановића је битно ослоњен на традицију комедије дел арте, а написан је и у духу сексуалних и друштвених револуција, које су глобално експлодирале 1968. године.

Након праизведбе у Љубљани, осамдесетих и деведесетих година је игран у Новом Саду и Нишу, изазивајући различита мишљења.

„Специфичан је тип комедије. Доста је деконструисана заправо комедија дел арте, дакле није неки тип комедије на који се цело време смејете, него заправо пропитујете уопште шта је смешно и шта није. Тако да мислим да је лепо прихватила публика“, напомиње редитељ представе, Иван Пеновић.

Ликови ове комедије су лезилебовићи и превртљивци, а њихове приче се нижу кроз различите временске периоде од Другог светског рата. Они бирају вртоглаву забаву и путеве задовољења страсти и бескрајног уживања, како би се можда ослободили унутрашње празнине и бесмисла.

„Уметност је случајност, љубав је хаос... уметност је крхка магија, баш као и љубав“ каже једна од јунакиња романа.

У оригиналу је назван Пријатељи. Свака похвала преводиоцу Николи Пајванчићу или оном ко је дао наслов српском издању.

Фредрик Бекман нас „преко везе", литерарне наравно, уводи у затворено друштво четворо тинејџера. Них повезују тешке наслаге још сасвим младих живота и опора свакодневица. Та веза толико је чврста, а зид који су подигли око себе толико висок да иза њега има места само за њих.

„Он је један од нас" лозинка је за улазак у свет Кристијана, Јоара, Теда. Нешто касније дошла је и „једна од њих", Али.

Све је почело када су имали 14 година, наставља се четврт века касније.

У свет њихових несрећних живота улазимо на супротан улаз, на гламурозној аукцији једне слике. Оне из наслова књиге.

„Неке добро расположене жене непрекидно фотографишу, али не уметничка дела, већ једна другу. Неки озбиљни мушкарци разговарају о својим омиљеним сликама, не као о уметничким делима већ као о инвестицијама – као да су урамљене новчанице.“

Када причају о најбољој инвестицији у просторији, показују на једну слику и кажу: „Слика с морем, као да је она само то, плава и скупа.“

А она је прича о четири живота.

Потпис уметника и ликови на слици својеврсни су споменик несвакидашњем пријатељству деце која су на молу међусобно лечила ране окрутног окружења, видљиве на телу и скривене у души. Они су на слици и у потпису уметника, акрониму њихових имена. Када су после дружења, на крају дана, ишли кући, растајали су се уз поздрав „сутра“. То је било „благо подсећање да упркос свему још имају једни друге“. Очеви су углавном насилници. Фигура мајке је литерарни кип топле и јаке заштитнице.

Тедов отац био је другачији, али рано је умро. Његови родитељи, причаће он, „нису били као два магнета. Били су као две боје. Кад су се једном помешали, није било начина да се раздвоје... Мораш да живиш уз неког не само с неким“. Једна од прича у славу љубави.

Такође, када деца не презају ни од ситне крађе боје и платна да би подстакла друга да оствари таленат и наслика своје ремек дело. Највећа посвета љубави је последњи чин уметниковог живота. Умире с 39 година и завештава слику Луизи која на посебан начин постаје „једна од њих". Мајка ју је напустила када је била дете. Она не зна шта је дом. Али је дух не напушта. Насмејаће вас својим коментарима.

„Кад богати људи спавају под ведрим небом, то није бескућништво, то је камповање", каже она. А шта је најзанимљивије? Она је симбол искрености, особине која би требало да буде на највишој цени. Ипак, када чујете њена опажања сручена у лице не пожелите да неко баш толико буде искрен према вама.

Она је сада званична власница слике која може да је од бескућнице учини богаташицом. Само треба да је прода. Може ли она то? Тачније, жели ли то? Наравно, то ћете открити сами. Али пре тога, идете на раскошно литерарно путовање. Ту је све што добра књига може да пружи: стил, обрте, духовитост, анализу, смешне опаске необразоване девојке и мисли великана које познаје Тед.

Он, најближи уметников пријатељ, од јунака са слике постаје наратор. Лујзи прича причу о другарима са слике.

Она креће са њим на пут возом до уметниковог родног града где Тед треба да испуни још једну жељу пријатеља, да тамо проспе његов пепео. Жели да сазна сваки детаљ о слици, о животима који су покренули једну уметничку каријеру. Док Тед прича о својим пријатељима – како је уметник сумњао у свој дар, како се пркосни момак Јоар песницама борио за правду и одбрану другара, како је Али унела нови дух у њихове животе, „попут заслепљујуће светлости, попут срчаног удара“, Луиза постаје део њих и чак почиње да открива сопствени уметнички дар. Јер „уметност је онај део нас који остављамо у другим људима“.

Роман на свакој страници слави живот, чак и када описује најмрачније тренутке. У дому у којем је све требало да умре, у мраку јаука и бола ничу најлепше биљке, мајка и син успевају да спасу птичицу...

У читавом космосу окрутности знате ли где вреба највећа опасност?

Изненадиће вас Бакман одговором: „Најопасније место на свету је оно у нама“. А сви који читају сагласиће се:

„У библиотеци не мораш да трпиш стварност. Као да су хиљаде незнанаца оставиле своје измишљене пријатеље, и сада су на полицама и дозивају те док пролазиш.“

Бакманова четворка то чини убедљиво.

„Када се изгубиш, заиста напустиш себе и ту си", каже редитељ за Дојче веле.

Више од пет деценија, овај немачки филмски посленик позива публику да се изгуби у његовим филмовима који лебде кроз непознате пејзаже и тихе емоционалне просторе.

У августу ове године, поводом Вендерсовог 80. рођендана, галерија Бундескунстхале у Бону отворила је велику ретроспективну изложбу која представља његов обиман опус – укључујући филм, фотографију, бакрописе и текстове.

Луталица рођена усред рушевина

За Вендерса кретање никада није било само ствар удаљености – било је то откриће. Рођен 11. августа 1945. у Диселдорфу три месеца након краја Другог светског рата у Европи, одрастао је у граду који је био готово потпуно сравњен са земљом.

На отварању изложбе, Вендерс – који себе често назива путником – присетио се надреалног контраста између послератне Немачке и далеких места која је открио читајући енциклопедију свог деде и очеве новине.

„То је за мене било огромно откриће и покретачка снага мог живота. Свет је био бољи. Одувек сам желео да знам све о њему... Да сам остао код куће, не бих био овде“, рекао је за Дојче веле.

Та дечја жеља за истраживањем поставила је темеље за креативну каријеру која је обухватила више континената и уметничких жанрова.

Путеви до открића

Вендерс је почео да снима филмове седамдесетих, поставши кључна фигура у покрету Новог немачког филма уз колеге-режисере Вернера Херцога и Рајнера Вернера Фасбиндера.

Његова трилогија: Алиса у градовима, Погрешан покрет и Краљеви пута истражује једну од његових главних тема: људе у покрету који траже повезаност или припадност.

Његов међународни углед учврстио је филм Париз, Тексас (1984), потресно истраживање губитка и искупљења које се одвија на југозападу САД. Филм прати човека који излази из пустиње без сећања и креће на путовање како би се поново повезао са својим младим сином. Вендерсу је донео Златну палму у Кану и награду БАФТА за најбољег режисера.

Филм Небо над Берлином из 1987. приказује анђеле – један од Вендерсових омиљених мотива – како лебде изнад подељеног послератног Берлина, посматрајући живот док се не заљубе у људски свет. Наводно је инспирисао филм Град анђела с Мег Рајан и Николасом Кејџом из 1998, мада су неки критичари сматрали да је римејк учинио медвеђу услугу Вендерсовом оригиналу.

О самоћи и звуку

Савршени дани (2023), тиха студија карактера, смештена у Токију, прати радника чије једноставне рутине откривају радост, изолацију и светост свакодневног живота. Кођи Јакушу добио је награду за најбољег глумца у Кану и номинован за Оскара 2024.

Исте године, Вендерс је објавио Анселма, три-де документарни портрет немачког сликара и вајара Анселма Кифера.

„Сваки филм је путовање", рекао је једаном Вендерс, „Не само физички, већ путовање према разумевању нечега.“

А што би било путовање без дебре филмске музике? Она је увек имала кључну улогу у Вендерсовом раду. Истакнут пример је филм номинован за Оскара Buena Vista Social Club (1999), у којем је пратио причу о старењу кубанских музичара који се уздижу од анонимности до глобалне славе. Истоимени албум, награђен Гремијем, не само да је продат у више од осам милиона примерака широм света, већ је изазвао интересовање читавог света за традиционалну кубанску музику.

Вендерс је режирао и музичке спотове, укључујући Stay (Faraway, So Close!“) групе U2.

Уметност гледања

Осим тога, Вендерс је дуго био плодан фотограф, познат по сликама напуштених простора, слабо видљивих кутака и дугих, тихих путева. Његова фотографија одражава његово филмско стваралаштво, фокусирајући се на празнину, тишину и достојанство простора.

Много је путовао. Осим неколико путовања у Кину, „Путовао сам кроз Индију четири седмице. Још увијек нисам (био) у Патагонији, једном од мојих најранијих снова... Никад нисам (био) на Антарктику (или) Северном полу. Избегавао сам хладне зоне. Познајем све топле делове планете, али не и све хладне", нашалио се за Дојче веле.

Вендерс се радо и готово са чежњом присећа преддигиталног доба, када је било могуће намерно се изгубити у новим градовима. „У свим великим градовима света покушавао сам да се изгубим кад сам први пут стизао тамо. А кад бих успео да се изгубим, мислим да сам стварно разумео град – али тек тада", каже. „Кад се изгубиш, знаш“, рекао је за Дојче веле. „Ако имаш карту и знаш пут, не видиш толико као кад се изгубиш.“

Не морате бити Вендерсов обожавалац да би вас ова изложба привукла. Његов рад обраћа се свима који су се икада осећали као да не припадају месту на којем се налазе или су чезнули за нечим другим. Његове приче нас подсећају да, ако се изгубимо, можемо да откријемо нове начине гледања - не само на свет, већ и на нас саме.

Изложба у музеју Бундескунстхале у Бону је отворена до 11. јануара 2026 .

„Према изворима, његове мере су по странама износиле, 290 са 303 метра, и био је облика неправилног четвороугла. 13. август, било је као и сада, било је врело лето, земља је била тврда, претпоставља се да се вода доносила са Саве, да су се копали бунари, у намери да та земља смекша. Земља је набацивана само на једну страну. И тако је формиран тај високи бедем који се зове грудобран, на врху тог грудобрана је постављено велико зашиљено багремово коље, које је преплитано дивљом лозом, иза тог палисадног зида коља, стајали су српски стрелци“, рекао је Филип Рајковић, водич кроз музејску поставку.

„Храстови су били на једном узвишењу у Трбушцу, ти хрстови су сада стари преко 600 година. Тамо се налази једно обележје. Ту је Карађорђе припремао војску за битку, радили су страгегију са војводама. Поп Пантелија је освештао војску, и тако су кренули у битку“, рекао је Владимир Нинковић, заменик председника Субнор-а.

Српски устаници борили су се против моћније и знатно бројније царске војске. Извојевали су победу, на чијим темељима је створена модерна српска држава, чуло се на годишњицу чувене битке.

"Оно срце које је куцало мишарским јунацима и Карађорђу је донело ту најзначајнију победу коју је после народни песник ставио у песму, и која јасно каже: Нити иде Кулин капетане, нити иде, нити ће ти доћи. Рани сина, пак спремај на војску, Србија се умирит не може!", рекао је Зоран Антић, државни секретар Министарства за рад, борачка и социјална питања.

"Сигуран сам да град Шабац на овакав начин, али и на много других начина, учи младе генерације о томе ко су били Вожд Карађорђе, ко су били ти мишарски српски јунаци, који су животе дали да бисмо ми живели у слободној и независној Србији, такође, ми мишарску причу причамо и кроз музеј на Мишару", рекао је Александар Пајић, градоначелник Шапца.

Спомен – облежје Карађорђу и јунацима, налази се на месту где је некада био центар шанца. Трагова некадашњег утврђења нема, али се чува успомена на народну смелост и храброст.

Инспирацију за скулптуре уметник проналази у описима Дон Кихотових наивно скрпљених оклопа.

„Данас имам читав један циклус тих радова који је изашао из Дон Кихота – од одбачених ствари до корисних, тих уметничких ствари. Видећете и у овим скулптурама да су оне грађене од разних одбачених ствари које су формиране у ту његову силуету“, објашњава Душан Рајшић, ликовни уметник.

Тако је и једна изношена ципела, постала скулптура, представља Дон Кихотово кошчато лице издуженог носа, са уснама увек спремним за критиковање неправде.

Ништа не треба бацати

За Душана Рајшића свака ствар има уметнички потенцијал. Потребно је само стрпљење и ум који непрестано машта.

„Порука је да се не треба бацати ништа, ни ствари ни људи. Све је корисно само треба видети како да искористиш ствар или особу, на који начин, колико је она битна, шта може да уради. То је основна порука, нема ту неке велике филозофије“, поручује Рајшић.

Душан Рајшић ради као уметнички директор у Центру за културу Лазаревац, највише времена проводи у раду са децом коју учи да маштају, размишљају и стварима проналазе сврху и намену.

Бројни радови изложени у оквиру поставке Дон Бићун настали су кроз радионице које организује за најмлађе суграђане. Изложба је у Галерији Атријум отворена до 25. августа.

Стручни жири је представу Српској омладини, Димитрије Туцовић Пулс театра из Лазаревца прогласио најбољом у целини.

Продукцијама Лети, лети из Финске и Делиријум тременс из Северне Македоније додељена су признања за најбоље коришћену музику.

„Награђена српска представа која говори о тренутној политичкој ситуацији у Србији кроз историјску визуру била је веома потресна. Публика је реаговала веома искрено, из дубине свести“, каже Танис Ковалчук, глумица и чланица жирија Нишвила.

„Мислим да смо урадили посао што се тиче развоја публике. Када се сетим, од 2017. године, када смо кренули и када сам ја трчала по публици и утишавала људе, ми имамо већ, од прошле године значајно се види, а ове поготово, да је веома велика концентрација, посећеност добра“, истакла је Маја Митић, глумица и уметничка директорка Нишвил џез театарског фестивала.

Финску представу Лети, лети, нишка публика је дочекала са несвакидашњим овацијама, због духовитог, живог, шокантног и катарзичног одраза тескобе у савременом свету.

Крај такмичарског програма је обележио и наступ Корифеј театра из Колашина, представом Јелена Савојска у режији Зорана Ракочевића. У прецизном и наглашено поетском облику, она преплиће интимно и политичко, у приповести о овој црногорско-италијанској хероини.

„О Јелени се више зна из једне гусларске пјесме него из конкретних историјских чињеница. Наравно, подаци не кореспондирају једни са другима, реални и гусларски“, наводи редитељ Зоран Ракочевић и додаје да су представом направили један поетски приказ Јелене Савојске.

Естетски и етички значај позоришног Нишвила из године у годину расте, потврђујући важност употребе музике у позоришту, као простора освешћивања снова и маште, најчешће потиснутих у тврдом материјализму нашег времена.

1942. Mike Hugg је британски музичар и суоснивач групе Манфред Мен. Група је позната по песмама Do Wah Diddy Diddy, Pretty Flamingo, Mighty Quinn и 5-4-3-2-1.

1943. Dennis Payton је енглески саксофониста и члан групе Dave Clark Five. Бенд је једно време био конкуренција Битлсима, а оставили су нам песме Glad All Over, Bits And Pieces, Over and Over и Since. Умро је 2006.

1954. Џое Џексон је енглески текстописац, музичар и певач. Прославио се својим хитом Is She Really Going Out with Him из 1979 године. До сада је објавио 20 студијских албума.

1970. Никола Врањковић је српски кантаутор, музичар, певач, гитариста, текстописац и продуцент. Водио је алтернативни музички састав Блок аут од 1991. до 2013. године. Издао је соло албум ”Заовдеилизапонети” 2001. године. Уз компакт диск са овим албумом ишла је и истоимена књига Врањковићевих песама, као и песама Блок аута.

Рођени на данашњи дан: 1943. Kenneth Gamble, 1949. Eric Carmen и 1976. Ben Gibbard (Death Cab for Cutie)

Догодило са 11. аугуста

1956. Елвис Пресли је са синглом на коме су песме Don't Be Cruel / Hound Dog на првом месту америчке листе синглова где ће остати 11 недеља.

1962. Нил Седака је са песмом Breaking Up Is Hard To Do по први пут на врху америчке листе синглова.

1966. На новинарској конференцији у хотелу Астор у Чикагу, Џон Ленон се извинио због изјаве да су Битлси популарнији од Христа.

1967. Small Faces, The Move, Marmalade, Paul Jones, Pink Floyd, Amen Corner, Donovan, Zoot Money, Cream, Jeff Beck, John Mayall, Peter Green's Fleetwood Mac и The Crazy World Of Arthur Brown су наступили на тродневном Рединг фестивалу. Карта је коштала 2 фунте.

1984. Ray Parker jr. је са песмом Ghostbusters из истоименог филма на првом месту америчке листе синглова.

1999. Група Кис је добила своју звезду у Холивуду. Бенд је објавио преко 30 албума и продао 80 милиона плоча широм света.

2008. Канадска певачица Фајст појављује се у емисији „Улица Сезам“, где своју песму 1234 претвара у лекцију бројања.

2014. 5 Seconds of Summer су са истоименим дебитантским албумом на броју један америчке листе албума. Постали су први аустралијски бенд који је са дебитантским албумом стигао на прво место америчке листе.

2022. Дејвид Боуви је проглашен најутицајнијим британским уметником у протеклих педесет година на листи ТВ Скај.

Рођени 12. аугуста

1949. Марк Нофлер је британски гитариста, композитор, певач и члан рок групе Dire Straits. Dire Straits је британски рок бенд који су 1977. године основали Марк Нофлер, гитара и вокал, његов брат Дејвид Нофлер (гитара), Џон Илсли бас гитара и Пик Видерс бубњеви. Били су активни у периоду од 1977. до 1988. године, и од 1991. до 1995. године. Sа бројком од преко 100 милиона продатих плоча, једна су од група која је продала највише албума на свету. Бенд је имао велики број хитова међу којима су најпознатији: Sultans of Swing, Romeo and Juliet, Private Investigations, Twisting by the Pool, Money for Nothing и Walk of Life. Примљени су у Кућу славних рокенрола 2018. године.

1953. Jerry Speiser је аустралијски бубњар групе Men at Work, која је популарност стекла са песмама Who Can It Be Now? и Down Under.

1954. Пет Метини је амерички џез гитариста и композитор. Са 24 године оснива групу Пет Метини груп и са њом издаје већи број албума током година. Метини је као солиста и са групом добио 17 музичких награда Греми у различитим категоријама.

1977. Владан Аксентијевић познатији као Ајс Нигрутин или Ајзак је српски хип-хоп музичар. Члан је групе Бед копи. Каријеру је започео као Ајс Нига Дез, и под тим именом је 1996. са Мики Бојем снимио први албум ”Орбод мебеј”. Са групом Бед Копи је објавио четири албума, а као соло извођач шест студијских албума.

Рођени на данашњи дан: 1927. Porter Wagoner, 1929. Buck Owens, 1961. Roy Hay (Culture Club) и 1963. Sir Mix-A-Lot

Догодило са 12. аугуста

1960. Пит Бест је постао бубњар групе Битлси.

1963. Merseybeat Band Searchers су на првом месту британске листе синглова са песмом Sweets for My Sweet.

1964. године, први филм Битлса, „A Hard Day's Night“, приказан је у 500 америчких биоскопа. Снимљен у стилу cinéma vérité, филм приказује неколико дана из живота групе. Након премијера у Великој Британији и САД, „A Hard Day's Night“ се показао као финансијски и критички успех. Часопис Тајм га је сврстао међу 100 највећих филмова свих времена.

1968. Џими Пејџ, Роберт Плант, Џон Пол Џонс и Џон Бонам су имали прву заједничку пробу у Лондону. Свирали су The Train Kept A-Rollin, Smokestack Lightning и Dazed And Confused.

1972. Алис Купер је на првом месту у Великој Британији са песмом School's Out.

1978. Група Комодорс је на првом месту америчке листе синглова са песмом Three Times A Lady коју је компоновао Лајонел Ричи.

1984. На затварању Олимпијских Игара у Лос Анђелесу наступио је Лајонел Ричи са песмом All Night Long.

1989. Дводневни московски концерт мира је одржан на стадиону Лењин у Москви. Наступили су Motley Crue, Ozzy Osbourne, Bon Jovi, Skid Row и Scorpions.

2012. Олимпијске игре у Лондону су завршиле спектакуларном церемонијом затварања. Наступили су: Spice Girls, George Michael, Who, Take That, Muse, Jessie J, Emeli Sande, Elbow, Ludings, Pet Shop Boys, One Smjer, Ray Davies и Liam Gallagher.

2021. Из рубрике Греота да се баци бележимо ситуацију у којој се нашао британски репер Nines код кога је полиција пронашла 28 килограма канабиса.

Рођени 13. аугуста

1952. Горица Поповић је српска филмска и телевизијска глумица. Била је члан вокално-инструменталног састава Сунцокрет. Њихов деби албум ”Моје бубе” је издат 1977. На албуму су биле песме Кара Мустафа, Мој ђердане, Моје туге, Вук и крава, Оглас, Успаванка, Ни сам не знам када и Први снег. Песму Први снег је написао Душан Михајловић Спира.

1958. Фергал Шарки је ирски певач, најпознатији као певач и фронтмен групе Undertones. Након распада групе покреће соло каријеру и објављује три албума. Најпознатија његова песма је A Good Heart из 1985.

1968. Златан Стипишић Џибони је хрватски музичар, певач и текстописац. Каријеру је почео као певач сплитског хард-рок бенда Осми путник након чијег распада и кратке каријере у Дивљим јагодама сарађује са Дином Дворником и Оливером Драгојевићем. У том раздобљу пише и компонује неке од својих највећих хитова. Објавио је 19 албума.

Рођени на данашњи дан: 1951. Dan Fogelberg, 1984. Diamond Blue Smith (Pretty Ricky) и 1984. James Morrison (singer-songwriter)

Догодило са 13. аугуста

1964. Супримс су снимиле песму Baby Love, која ће у наредном периоду постати велики хит са обе стране Атлантика.

1964. Група Манфред ман је са песмом Do Wah Diddy Diddy на првом месту у Британији.

1965. Џеферсон Ерплејн су дебитовали уживо у клубу Матрикс у Сан Франциску.

1966. Lovin Spoonful су на броју један америчке листе синглова са песмом Summer In The City.

1967. Флитвуд Мек су дебитовали уживо на фестивалу у Виндзору. Поред њих на фестивалу су наступили и Смол Фејсис, Пинк Флојд, Донован и Џеф Бек.

1971. Џон Ленон је одлетео из Лондона за Њујорк. То је било последњи пут да је био у Великој Британији.

1994. Вудсток 94 је одржан у околини Њујорка. Било је присутно 350.000 посетилаца, а наступили су Green Day, Nine Inch Nails, Aerosmith и Red Hot Chili Peppers. Карте су коштале 135 долара.

1994. Чланови група Оејзис и Верв су ухапшени након што су демолирали бар у хотелу, а у потрази за алкохолом су провалили у цркву где су украли вино. Све се дешава на фестивалу у Шведској.

2014. Сингл Rude канадског бенда Меџик је на првом месту америчке листе синглова

Рођени 14. авугуста

1941. Дејвид Крозби је амерички музичар, певач и композитор. Био је један од оснивача група Бирдс и Крозби, Стилс и Неш. Најпре је стекао славу као члан групе Бирдс, којима је помогао у развоју жанрова фолк рока и психоделије средином 1960-их, а касније као део супергрупе Кросби, Стилс и Неш, која је помогла популаризацији калифорнијског звука 1970-их. Поред музике, Крозби је био познат по својој отвореној личности, политици и личним невољама. Умро је 2023.

1951. Slim Dunlap је амерички кантаитор и гитариста познат по раду у групи Replacements. Група је основана 1979 и сматра се пиониром алтернативног рока. Група је издала седам албума. Објавио је и два соло албума.

1966. Tanya Donelly је америчка певачица, текстописац и суосновачица бендова Throwing Muses, Breeders и Belly.

1974. Ana Matronic је америчка певачица у поп-рок бенду Scissor Sisters. Са групом је објавила четири албума.

Рођени на данашњи дан: 1961. Sarah Brightman и 1964. Keith Howland (Chicago) и 1977. Ed Harcourt

Догодило са 14. аугуста

1962. Незадовољни улогом бубњара Пита Беста у Битлсима, менаџер бенда Брајан Епштајн и остала тројица чланова одлучили су да га отпусте. Бест је одржао свој последњи концерт следеће вечери у клубу Каверн у Ливерпулу.

1965. Sonny & Cher су на првом месту америчке листе синглова са песмом I Got You Babe, где ће остати пет недеља.

1967. Све британске пиратске радио станице су затворене када је ступио на снагу нови закон који је прогласила британска влада.

1968. Песма Fire од групе Crazy World of Arthur Brown је на првом месту британске листе синглова.

1971. Група Ху је објавила свој пети студијски албум ”Who’s Next” који се сматра њиховим најбољим албумом.

1976. За 400 фунти Ник Лав је снимио своју прву песму So It Goes.

1984. Група The Fixx је објавила албум ”Phantoms”. Са албума су се издвојиле песме Are We Ourselves? и Sunshine in the Shade.

1994. Боб Дилан, који је одбио позив на оригинални фестивал из 1969. године, наступа последњег дана Вудстока '94, певајући песме It Ain't Me Babe, It’s All Over Now, Baby Blue, Masters Of War, Just Like A Woman и Highway 61 Revisited на главној северној бини. На јужној бини, фронтмен групе Грин Деј, Били Џо Армстронг, гађа фанове шакама блата и изазива тучу блатом. Басисти Мајку Дирнту обезбеђење избија предње зубе у хаосу.

1999. Ronan Keating је број један у Великој Британији са песмом When You Say Nothing At All.

2005. Faith Hill је на првом месту америчке кантри листе албума са својим шестим албумом ”Fireflies”.

2017. Пантоне је најавио нову боју: љубичаста нијанса у част Принса.

Рођени 15. аугуста

1896. Лав Теремин, проналазач електронског инструмента који носи његово име, рођен је у Санкт Петербургу, у Русији

1933. Bill Pinkey је амерички певач и оригинални члан групе Drifters. Група је имала велики утуцај на многе генерације музичара. У ”Кућу славних рокенрола” је примљен 1988. године.

1946. Jimmy Webb је амерички текстописац, композитор и певач. Током своје каријере се етаблирао као један од најуспешнијих текстописаца и композитора. Једини је уметник који је добио награде Греми за музику, текст и оркестрацију.

1948. Том Џонсон је амерички гитариста, певач, текстописац и оснивач групе Doobie Brothers. У “Кућу славних рокенрола” је примљен 2020.

Рођени на данашњи дан: 1950. Tommy Aldrige (Whitesnake), 1972. Mike Graham (Boyzone), 1978. Tim Foreman (Switchfoot), 1984. Ted Dwane (Mumford & Sons), 1985. Nipsey Hussle и 1989. Joe Jonas (Jonas Brothers)

Догодило са 15. аугуста

1955. Елвис Пресли је потписао уговор са пуковником Паркером.

1962. Џон Ленон и Пол Макартни су отишли до Ринга Стара да га убеде да им се придружи у Битлсима.

1965. Битлси су свирали чувени концерт на стадиону Шеј у Њујорку. Било је присутно 55.600 обожавалаца, чиме је оборeн рекорд по посећености неком концерту. У публици су били Мик Џегер и Кит Ричардс.

1966. Група Џеферсон Ерплејн је објавила деби албум ”Takes Off”.

1969. Одржан је фестивал Вудсток у близини Њујорка. Тродневном догађају је присуствовало 400.000 људи. Наступили су: Jimi Hendrix, Crosby Stills Nash & Young, Santana, The Who, Creedence Clearwater Revival, Grateful Dead, Janis Joplin, The Band, Canned Heat, Joan Baez, Melanie, Ten Years After, Johnny Winter, Jefferson Airplane, Ravi Shanker, Country Joe and the Fish, Blood Sweat and Tears, Arlo Guthrie и Joe Cocker.

1976. Група ABBA је са песмом Dancing Queen на врху листа у десет земаља.

1979. Лед Цепелин је објавио свој осми и последњи студијски албум ”In Through The Out Door“. То је последњи албум који је бенд објавио док је бубњар Џон Бонам још био жив.

1980. Џорџ Харисон је објавио полуаутобиографску књигу ”I, Me, Mine“. Настала на основу разговора које је Харисон водио са биографом Битлса Дереком Тејлором, књига је добила наслов по Харисоновој песми истог имена која се појавила на албуму Битлса „Let It Be“, последњој песми коју су Битлси снимили пре распада.

1991. Група Нирвана је на концерту у Лос Анђелесу позвала публику да дође на снимање спота два дана касније за песму Smells Like Teen Spirit. Стотине обожаватеља се одазвало позиву.

1991. Пол Сајмон је одржао бесплатни концерт у њујоршком Централ парку пред 500.000 људи.

1992. INXS су са њиховим албумом ”Welcome to Wherever You Are” на првом месту британске листе албума. Са албума су се издвојиле песме Heaven Sent, Baby Don't Cry и Beautiful Girl.

1995. Шпански поп дуо Лос дел Рио објављује сингл Macarena у САД.

1995. Група Garbage је објавила свој истоимени дебитантски албум, додајући преко потребан женски глас (Ширли Менсон) алтернативној рок сцени. Са албума су се издвојиле песме Queer, Stupid Girl и Only Happy When It Rains. Албум је добио високе оцене критичара и продат је у више од 4 милиона примерака широм света.

2009. Група Ју ту је свирала на стадиону Вембли пред 88.000 људи.

Рођени 16. аугуста

1953. Џемс Тејлор је амерички певач групе Kool & the Gang. Са групом је снимио неке незаборавне песме: Ladies' Night, Celebration, Get Down on It, Joanna, Misled и Cherish.

1958. Мадона је америчка певачица, текстописац и глумица. Позната је по ексцентричним музичким спотовима и наступима. Сматра се за најуспешнију забављачицу (певачицу, глумицу и комерцијалну личност) икада. Добитница је многобројних награда кроз своју каријеру и носилац многих рекорда у музичком свету, међу којима је титула најпродаванијег женског музичког уметника свих времена, са процењених 350 милиона продатих албума, синглова и видео-снимака. Гостовала је у Београду 2009.

Рођени на данашњи дан: 1942. Robert “Squirrel” Lester (The Chi-Lites), 1957. Tim Farriss (INXS), 1964. Matt Lukin (Mudhoney), 1972. Emily Robison (The Chicks), 1980. Vanessa Carlton (singer-songwriter) и 1991. Young Thug

Догодило са 16. аугуста

1958. Елвис Пресли је стигао у Немачку на одслужење војног рока.

1962. Брајан Епстајн је отпустио бубњара Пита Беста из Битлса.

1968. Џексон Фајв су имали деби као предгрупа Дајани Рос.

1975. Питер Гебријел је напустио групу Џенезис. Након аудиције са више од 400 певача, група се одлучила да нови певач буде Фил Колинс.

1977. Умро је краљ рокенрола Елвис Пресли.

1985. Мадона се удала за Шон Пена.

1985. Ред Хот Чили Пеперс су oбјавили албум ”Freaky Styley” који је продуцирао Џорџ Клинтон. Са албума су се издвојиле песме Higher Ground, Knock Me Down и Taste the Pain.

1994. Принс објављује свој 15. студијски албум ”Come” .

1994. Barenaked Ladies објављује свој други студијски албум ”Maybe You Should Drive”.

1994. Organized Konfusion су објавили албум ” Stress: The Extinction Agenda”.

1994. Као посвету Курту Кобејну, Нил Јанг је објавио албум ”Sleeps with Angels”.

1997. Вил Смит је на првом месту британске листе синглова са песмом Men In Black из истоименог филма.

2015. One Direction су на првом месту британске листе синглова са песмом Drag Me Down.

2018. Умрла је Арета Френклин у 76 години живота у Детроиту.

2019. Френк Тарнер је објавио свој осми студијски албум, „No Man’s Land“. На њему се налази песма „Sister Rosetta“.

2019. Бенд The ​​Hold Steady је објавио свој седми студијски албум “Thrashing Thru the Passion“.

2019. Sleater-Kinney је објавио свој девети студијски албум “The Center Won’t Hold“.

Рођени 17. аугуста

1953. Кевин Ровланд је британски певач и фронтмен групе Dexys Midnight Runners. Група је објавила шест албума.

1957. Ален Исламовић је босанскохерцеговачки певач, познат по раду у групама Дивље јагоде и Бијело дугме.

1958. Белинда Карлајл је америчка певачица која је стекла светску славу као чланица женске рок групе Go-Go's. Ова група је један од најуспешнијих женских бендова свих времена. Група је продала више од 7 милиона албума за само три године колико су постојале. Објавила је и десет соло албума.

1964. Зоран Костић, познатији као Цане је српски певач и фронтмен групе Партибрејкерс. Почео је у бендовима Урбана герила и Радничка контрола. Са колегом Антоном је обележио последње четири деценије радом у групи Партибрејкерси. До сада су објавили осам студијских албума. Од 2014 је члан групе Шкртице.

Рођени на данашњи дан: 1962. Gilby Clarke (Guns N’ Roses), 1966. Jill Cunniff (Luscious Jackson),1969. Donnie Wahlberg (New Kids on the Block), 1969. Kelvin Mercer (De La Soul) и 2003. The Kid Laroi

Догодило са 17. аугуста

1959. Мајлс Дејвис је објавио ремек дело плочу ”Kind of Blue”. Ако бих морао негде да носим само једну плочу онда је то свакако овај албум.

1960. Битлси су имали први концерт у Хамбургу у клубу Индра.

1964. Градска скупштина Глазгова је објавила да сви дечаци који имају фризуре у стилу Битлса морају да носе капе на глави.

1965. Чланови групе Бирдс су били присиљени да откажу концерт у Портсмуту у склопу своје британске турнеје због лоше продаје карата.

1968. Rascals су на првом месту америчке листе синглова са песмом People Got To Be Free.

1974. Ерик Клептон је са својим албумом ”461 Ocean Boulevard” на првом месту америчке листе албума, где ће остати четири недеље.

1979. Новине Њујорк Пост су објавиле текст о Анити Пеленбург у коме се она повезује са вештицама.

1987. Том Вејтс је објавио свој девети албум ”Franks Wild Years”.

2019. Група Tool је са песмом Fear Inoculum ушла на Билбордову листу као најдужа песма икада у трајању од 10:22 минута.

„Сам контекст је можда најбоље означио његов први уредник и оснивач Георгије Магарашевић у свом чувеном Објављенију, када је рекао да ће Летопис покривати целокупни словенски културни, језички и књижевни простор, наравно са акцентом на српској култури“, наводи проф. др Бошко Сувајџић са Филолошког факултета УБ, уредник Летописа Матице српске.

Излажење Летописа је прекидано само у ратним временима, напомиње професор.

„Можемо рећи да он заиста постоји у континуитету, да он делује на неки начин, зрачи као најстарији српски књижевни, односно књижевно-научни часопис, како је од почетка замишљен“, додаје проф. Сувајџић.

На страницама Летописа сусрећу се гласови прошлости и савремености, показујући да се традиција не зауставља у времену, него да је стално жива и отворена за нова читања и нове погледе.

„Концепција је следећа: У Летопису ја сам задужен за научне прилоге, за есеjистику и трудимо се да увек имамо одређену личност којој посвећујемо тај број. Имамо рубрике есејистика, затим сведочанства, поводи, књижевна критика и наравно рубрика која се бави књижевношћу у Летопицу Матице српске, дакле изворном књижевношћу, књижевна критика, односно преводилачка рубрика која се бави преводима“, објашњава уредник Летописа Матоце српске.

Једна од карактеристика којима се Летопис одликује је разноврсност тема којима се бави, али и усредсређеност на питања језика, културе, обичаја и живота.

„Историја, етнографија, народна књижевност, савремене појаве, преводна књижевност, све је то нешто што Летопис негује свих ових 200 година. Просветитељска функција Летописа за свих ових 200 година постојања свакако постоји као једна нит која све време пулсира и која на неки начин повезује и уреднике и уредништва и времена и епохе српске културе“, истиче проф. др Бошко Сувајџић.

Летопис Матице српске данас редовно излази на понос српској науци и култури. Пратећи странице овог часописа, може се пратити прошлост два века уназад. Летопис остаје и за будућност – да ослушкује, тумачи и чува знања важна за српску културу.

Али њих две није повезао филм већ изложба Одважне за коју су урадиле измаштану хаљину и фотографију Милеве Марић Ајнштајн. Овог пута су одлучиле да поставе женски костим од пре више од једног века у простор који може да буде универзалан и безвремен.

„Мене је повукла та њихова силуета с краја 19. и почетка 20. века зато што је почела већ да буде мало прочишћенија од оних силних кринолина из 18. века. Како су се жене у ствари малтретирале да би се обукле. Тако да ми овде немамо те неке жице испод и тешке ствари. Хаљине су врло удобне. То су нам рекле девојке које су позирале“, наводи костимографкиња Тина Радовић.

На фотографијама Милице Дринић Цар хаљине добијају живот и свака има своју посебну причу.

„Хаљине смо сликале у једној фази док нису биле готове, што је негде Миличина жеља била да буду прочишћене и она је желела да ухвати тај момент безвременог. Она их је наместила као неке ликове филмске. Једна је меланхолична, друга је одважна, трећа је била моћна, четврта тужна… У том смислу их је нашла и дала карактер, како би оне могле то да што боље изведу“, додаје костимографкиња.

Тако изложба, чији назив 'Вестиж' у преводу значи траг или остатак, представља неко прошло време кроз садашњи тренутак са погледом у будућност. Јер све хаљине су од природног материјала међу којима је и стара призренска свила. Ручно их је по својој машти шила и украшавала Тина Радовић, баш као што је то урадила и за пратећи аксесоар.

Као минијатуре, беле фотографије додатно наглашавају одсуство времена и простора па хаљина постаје вечни симбол не само женске лепоте, већ и њених бројних личних и друштвених улога.

„Научио сам да нека слова, која нисам знао, да су била чудна", рекао је Павле Топаловић из ОШ „Гаврило Принцип".

„Имали су чудне ствари, то је увек машта, и то ми је било најзанимљивије", додаје Коста Мијатовић, ученик ОШ ‚‚Гаврило Прицип".

„Видели смо како су писали књиге, да није имало пуно књига, да су морали да прво науче нешто, па да сазнају нешто", каже Софија Шефер ученица ОШ „Лазар Саватић".

Деца узраста од пет до 10 година треба да препознају нека слова, да сама прочитају неке речи, да у дигиталном облику виде илуминације из књиге.

„И оно што је можда ликовно најзанимљивије за њих, јесте да ће моћи да виде и животиње и људе, такође и нека чудовишта која су приказана у овој књизи, шта је змај, шта је василис, шта је грифон, зашто је Александар Македонски приказан у овој књизи, а није библијска личност...", објашњава Дена Бабајић кустор едукатор.

По завршетку предавања, најмлађи посетиоци музеја стрпљиво су чекали у реду да виде 103. и 104. страницу Мирослављевог јеванђења, стране које су отворене овог августа.

Сваки пут када се излаже, отварају се друге стране. Запис на последњем, 181. листу Јеванђеља говори да га је поручио хумски кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање. Програм ће се поновити уз наредно излагање Мирослављевог јеванђеља.