Професор Колин Данкан, стручњак за плодност на Универзитету у Единбургу, каже да ситуација није тако црно-бела као што је људи представљају.

У тестисима мушкараца производи се сперма. Одатле се ове мушке репродуктивне ћелије ослобађају да би оплодиле јајне ћелије које се стварају у телу жена.

Висока температура има одређени утицај 

Професор Данкан истиче да поновљено излагање вишим температурама, попут оних у саунама, неизбежно има одређени утицај на количину сперме која се производи.

„Тестиси се налазе изван тела јер боље функционишу када им је хладније. Ако их 'кувате' у сауни, онда не функционишу тако добро“, упозорава професор Данкан и додаје да, у већини случајева, нема разлога за бригу.

„Тестис је дизајниран да производи много више сперме него што је заправо потребно за плодност. Ако повремено одете у сауну, то неће направити апсолутно никакву разлику“, објашњава професор Данкан.

Шта ако често одлазите у сауну?

„Ако свакодневно идете у сауне у којима је екстремно топло то ће смањити број ваших сперматозоида“, наводи стручњак за плодност.

Већина људи ће и даље имати довољно сперме, то јест сперматозоида, каже професор Колин Данкан, тако да овај смањени број сперматозоида не би требало да има приметан утицај на плодност.

Професор указује на пример Финаца, за које каже да користе сауну много више него неки други народи: „Изгледа да немају већих проблема са неплодношћу“.

Мушкарци којима је ово изузетно важно су иначе они са гранично ниским бројем сперматозоида. Можда су у питању они који су се већ јавили лекарима након што су имали проблема са плодношћу.

Колин Данкан наводи да је „кључни“ савет који даје мушкарцима који долазе на његову клинику: „Ако радите било шта претерано – шта год то било – вероватно би било добро да то сведете у умерене оквире“.

Тестирања ће се обављати у Београду, Нишу и Крагујевцу сутра, 19. маја од 15 до 18 часова – без заказивања.

Докторка медицинских наука из области јавног здравља др Јасмина Радојловић рекла је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да се спушта граница конзумирања електронских цигарета и вејпова – чак и деца од 11 година конзумирају овакве цигарете.

Наводи да они који користе вејпове сматрају да нису уживаоци дувана и да је то начин да се реши зависности од класичних цигарета.

Међутим, електронске цигарете имају озбиљан ефекат на ћелије које облажу дисајне путеве. То потврђује рад српских научника који је недавно крунисан објављивањем научне студије.

Разлике између класичних цигарета и електронских

Говорећи о разлици између класичних цигарета и електронских, др Радојловић објашњава да у обичном дувану поред никотина има других канцерогених хемијских једињења која су опасна за здравље.

С друге стране, електронске цигарете и вејпови су базирани на воденој пари, али у себи имају етинол, тешке метале и друга једињења која имају додатне много веће последице по наше здравље, посебно за популацију чија се плућа још развијају.

Такође, овакве цигарете утичу и на централни нервни систем и мозак који је мотор нашег организма.

„Ви смањујете когнитивне способности детета, оно заборавља, нема пажњу и концентрацију, мањи фонд речи. Све је то озбиљан проблем“, рекла је др Радојловић.

Процене показују да чак 90 одсто производа долази из Кине, док значајан део на европско тржиште стиже кроз нерегуларне канале.

„Кина је број један по питању технологије и они привлаче младу популацију тако што имају те електронске цигарете у различитим облицима, бојама, укусима манга, менте, али то је све фасада. Младима изгледа примамљиво да уђу и крену у то, мисле да је то атрактивно и 'ин'“, навела је др Радојловић. 

Како се суочити са проблемом електронских цигарета

Да би се решио проблем електронских цигарета, потребан је мултидисциплинарни приступ који би обухватио породицу и школу.

„Породица треба да се окрене деци, родитељи морају да прате дете и његове реакције. Треба да се укључе предшколске установе јер се већ код деце од 5-6 година јављају девијантна понашања. Функција школе више није васпитна, углавном се учитељи у нижим разредима фокусирају на образовну функцију, мора да се врати и васпитна“, навела је др Радојловић.

Саговорница РТС-а се залаже и за увођење здравственог васпитања у основне школе и немедицинске средње школе. Поручује и да треба подизати свест шире популације базарима здравља на местима где се креће пуно људи.

„Оно што је посебно забрињавајуће то је велики број малигних тумора, наиме испитоставља се да је гојазност узрочник малигнитета одмах после пушења које је узрочник карцинома плућа. Све већи број малигних болести је повезан са гојазношћу, али оно што се зна да је 70 узрока смртности везано за гојазност“, истакла је проф. др Снежана Половина,ендокринолог, УКЦС

Гинекологе додатно брине утицај вишка килограма на здравље жена.

„Почевши од смањења плодности, повећања компликација у трудноћи. Има више компликација при порођају, па самим тим има и више операција, више проблема након порођаја. У менопаузи се појачавају и симптоми“, рекла је проф. др Емилија Хувинен,гинеколог, Финска.

 У салама централна тема иновативне терапије које мењају ток лечења.

„Прави проблем је што када једном добијете на тежини, ваше тело брани ту тежину. Што значи да када сте на дијети, губите на тежини, а онда се тежина врац́а. Сада имамо нове лекове. Када схватите да је гојазност хронична болест, морате да следите принципе лечења хроничних болести као што то чините код дијабетеса, високог крвног притиска – потребан је дугорочни третман“, рекао је проф. др Арја Шарма,Канада.

"Ми имамо на нашем тржишту и свуда у свету неколико тих лекова, али сада их је све више и многи су у развоју. Пацијенти треба да буду едуковани шта треба све још да ураде да би дозволили тим лековима да им омогуће да лакшу редукују телесне масе", рекла је проф. др Мирјана Шумарац,председница Српског удружења за проучавање гојазности.

Једна од порука која се могла чути на конгресу јесте да савет „једите мање, крећите се више” није довољан у борби са гојазношћу. И да је важно да консулутујемо лекаре, а не друштвене мреже или инфлуенсере.

„Хтео бих да честитам лекарима и здравственим радницима Светски дан хипертензије. То је по мени једна од најзначајнијих борби и Министарство здравља на челу са Златибором Лончаром, последњих година посебан фокус ставило је на борбу против фактора ризика у борби против кардио васкуларних и онколошких болести.

Најзначајнији је повишен крвни притисак, који врло често називамо - прозор у кардиоваскуларни ризик.То значи да смо окружени бројним факторима ризика који уништавају наше крвне судове.Хипертензију карактерише нешто врло важно, а то је да је можемо лако измерити и практично видети проблем", навео је проф. др Небојша Тасић.

Истиче да је проблем повишеног крвног притиска вишеструк, па је велики број пацијената у нашим амбулантама. Више студија у задњих десетак година показало је да скоро сваки други становник Србије има повишен крвни притисак и сваки други умире од кардиоваскуларних болести. И то је једна глобална ствар.

Проблем крвног притиска је што многи људи не знају да га имају

„Између 30 и 50 одсто пацијената има висок крвни притисак, али је та бројка варијабилна.Неко лечи, неко не лечи висок крвни притисак.Проблем је да многи не знају да имају. Они који знају, врло често су незаинтересовани да га лече, јер немају никакве симптоме. И постоји група болесника која је, по мени, недовољна, која је одговорна према своме здрављу, узима лекове, пази шта једе, како се креће и пази на све остале ствари које снижавају крвни притисак, јер крвни притисак називамо тихим убицом“, рекао је проф. др Тасић.

Главни разлози настанка високог крвног притиска

„Живимо у савременом свету у коме доминирају недостатак времена, стрес, недостатак физичке активности, лоша исхрана. Када на то накалемимо генетику, један од главних разлога, је концентрација соли, у разним производима које једемо, јер је со позната као један од главних окидача, повишеног крвног притиска. Затим, физичка инактивност која је глобална, епидемија гојазности која је глобална, епидемија пушења, алкохолизам, стрес, то су све фактори који драматично утичу на повишен крвни притисак и регулисањем само овога, значајан број људи би имао нормалан крвни притисак“, рекао је професор.

Шта су аларми и упозорења високог крвног притиска?

„Људи који имају те такозване аларме и упозоравајуће симптоме су у ствари срећници.То су најчешће бол у потиљачном делу главе, вртоглавица, несвестица, осећај малаксалости, умора. И тада често људи и посегну за апаратом и измере свој крвни притисак. Међутим, апелујем на све грађане Републике Србије, да без обзира да ли имају или немају симптоме, обавезно, бар једном недељно измере крвни притисак. И то не само кад су нервозни, па да виде колико је вредност скочила, него управо супротно, када су у мирном, тихом окружењу. Нажалост, данас знамо да веома млади људи, потпуно без симптома, могу имати повишен крвни притисак“, истакао је професор.

Колико је ваш најмлађи пацијент има у годинама?

„Бавим адултном популацијом већ 18 година. Држава Србија и Министарство здравља покренули су акцију, не само Каравана здравља, који је заиста један фантастичан пројекат, већ и многе друге превентивне активности које имају за циљ да упозоре све одрасле становнике Републике Србије да морају да се баве својим здрављем, где је повишен крвни притисак можда један од најважнијих примера и колико је то важно да се реши на време.

Ми не дајемо лекове и нефармаколошке мере да само спустимо крвни притисак, него да заштитимо крвне судове, јер крвни притисак је убица крвних судова. Крвни судови хране наш организам и захваљујући томе живимо. Значи, то је разлог зашто је врло важно да имају нормалан крвни притисак“, рекао је проф. др Небојша Тасић.

Колико су важни Каравани здравља?

„Обишли више од половине општина у Републици Србији, где смо одржали едукативне стручне трибине, разговарали са грађанима да, иако немају никакве симптоме, провере своје факторе ризика, међу којима је и хипертензија. Више од сто хиљада људи је прегледано и сваки дан се у овим општинама прегледају људи. Оно што у ствари хоћу да кажем да мењамо здравствену свест нашег народа, да бисмо у једном континуитету превенцију поставили као модел понашања, што се тиче грађана, и као модел рада, што се тиче наших здравствених радника", навео је проф. др Небојша Тасић.

Истиче да ће током ове године бити додатних едукација лекара, што је јако важно као показатељ циљаних вредности крвног притиска, липида, шећера...

"И такође, оно што је јако важно, да грађанима објаснимо колико је важно да редовно, сваке године, иду на превентивне прегледе, јер смо променили модел. 21. век је од лечења, променили смо модел ка очувању здравља и то је оно што Министарство здравља инсистира: чувати своје здравље, а ми знамо како се то превенцијом и раним скринингом може најбоље радити“, истакао је шрофесор.

У припреми је скрининг предшколске деце

„Волим да кажем, аждаја су фактори ризика који нас убијају, ухватимо у најранијем периоду. Радићемо скрининг предшколске деце, односно већ на том неком регуларном прегледу. Постоји одређен број деце који имају, поготово гојазне, повишен крвни притисак. Да видимо какав је њихов липидни статус у неком каснијем, дечијем добу. Видећемо и каква им је и гликемија, односно шећер. Другим речима, ти неки фактори ризика крећу веома рано.

Веома је битно да родитељи схвате да тај процес морамо зауставити рано, јер кад деца уђу у адултно доба, већ је један део крвних судова оштећен. И да сви заједно, као друштво и као систем, очување здравља ставимо на пиједестал, а то је да будемо све време здрави, да чувамо наш организам и да живимо дуго и квалитетно“, рекао је проф. др Небојша Тасић, помоћник министра здравља.

Истиче да је превенција најјефтинија, захтева једну фину сарадњу између државе, здравственог система и грађана. Свако има свој део одговорности и ако сви заједно уложимо мало у очување здравља, добит је немерљива и за, пре свега, грађане, њихово здравље, али и за здравствени систем и државу у целини.

Истраживање тима са Универзитета у Копенхагену обухватило је податке 1.334 особе које су губиле на тежини уз помоћ лекова, баријатријске хирургије или дијете и физичке активности.

Код особа које су килограме губиле дијетом и вежбањем, губитак мишићне и коштане масе чинио је око 14 одсто укупног губитка телесне масе, док је код корисника лекова тај удео износио 32 одсто.

Истраживачи наводе да су пацијенти који користе лекове или се подвргавају хируршким процедурама у просеку губили више килограма, али и знатно више немасне масе.

„Неопходно је укључити структурисано вежбање у сваки програм мршављења како би се очувала мишићна и коштана маса“, наводи се у студији.

Према проценама стручњака, око два милиона људи у Великој Британији користи лекове за мршављење, док лекари упозоравају да их многи виде као „брзо решење“, без промена у исхрани и физичкој активности.

Аутори студије додају да су особе које су изгубиле значајну количину мишићне масе изложене већем ризику од поновног добијања килограма након престанка терапије, јер су мишићи „метаболички активнији“ од масти.

Наводи се и да губитак мишићне и коштане масе може да наруши физичку функцију и метаболичко здравље.

Професорка Дона Рајан из америчког биомедицинског истраживачког центра „Пенингтон“ истиче да губитак немасне масе може довести до остеопорозе, слабости и прелома услед падова.

„Потребно је промовисати физичку активност. Када особа брзо губи килограме, најбољи начин да заштити мишиће и кости јесте тренинг снаге“, рекла је Рајан.

Иако лекови за мршављење смањују ризик од бројних здравствених стања, укључујући срчани и мождани удар и болести бубрега, подаци из испитивања семаглутида, који се продаје под брендовима „Оземпик“ и „Вегови“, указују и на одређене ризике, посебно преломе повезане са крхкошћу костију.

Жене старије од 75 година имале су осам пута већу вероватноћу да буду хоспитализоване због прелома кука и десет пута већу вероватноћу због прелома карлице у поређењу са плацебом, показало је међународно истраживање на 17.600 испитаника.

Упркос потенцијалним ризицима, стручњаци истичу да лекови за мршављење имају значајне користи по јавно здравље, јер смањују ризик од болести повезаних са гојазношћу, укључујући дијабетес типа 2, кардиоваскуларне болести, мождани удар и рак.

Посебна студија објављена у часопису „Nature“, коју је предводио Мажид Езати са Краљевског колеџа у Лондону, показала је да се раст стопе гојазности у појединим земљама успорава или стагнира, а истраживачи сматрају да би широка примена ових лекова могла додатно да убрза тај тренд.

Ризик од аритмија и „напрасне смрти“

„При брзом губитку може доћи до губитка мишићне масе, а и сам срчани мишић том приликом може довести до аритмија и срчаног попуштања. Последњих деценија запажене су и тешке ситуације у смислу аритмија и чак напрасних смрти код девојака које су желеле да за месец дана изгубе по 10 килограма“, упозорава др Димитријевић Срећковић.

Она објашњава да прескакање оброка води ка наглом паду шећера у крви, што може изазвати дрхтавицу, хладно презнојавање и мрак пред очима.

„Та реактивна хипогликемија може касније да доведе до психичких поремећаја, напада панике и анксиозно-депресивних реакција“, додаје професорка.

Утицај на плодност и превенцију рака

Према њеним речима, кључ здравља лежи у регулацији нивоа инсулина, чији вишак покреће процесе канцерогенезе и доприноси развоју масне јетре, хипертензије и неплодности. Посебан фокус др Димитријевић Срећковић ставља на проблем стомачне гојазности код мушкараца.

„Код мушкараца појас око стомака јако утиче на сексуалну функцију и плодност. Пада ниво тестостерона и мења се спермограм. Када се смањи стомачна гојазност, видимо пораст тестостерона и поправљање функција. Често након редукције тежине оба партнера долази до спонтаних трудноћа, чак и тамо где вантелесна оплодња није успевала“, објашњава она.

Пост као лек и ексклузивна технологија на Клиници

Говорећи о хришћанском посту, професорка истиче да је он еквивалент медитеранској исхрани јер искључује животињске масноће, чиме се спречавају атеросклеротски процеси. „Кроз пост добијамо и смирење кроз молитву. Тада нема лучења хормона стреса – адреналина, глукагона и хормона раста – који иначе подижу притисак, шећер и масноће“, наводи др Димитријевић Срећковић.

Као ексклузивну вест, она је најавила примену нове јапанске технологије на својој клиници – хладну атмосферску аргон плазму.

„То је иновативна технологија доступна тренутно само на одељењу које водим, једина у целом региону. Она неселективно уништава микроорганизме и подстиче регенерацију ткива код дијабетесног стопала, чиме спречавамо најтеже компликације попут гангрене.“

Савети за безбедно мршављење

За оне који желе да „затегну линију“ без угрожавања здравља, прецизира Димитријевић Срећковић, у емисији Првог програма радио Београда Јутро је, саветује блажу аутофагију, конзумирање више воћа, поврћа и житарица богатих дијетним влакнима, уз употребу маслиновог уља и унос плаве рибе, као и физичку активност – уз подразумевајућу свакодневну шетњу од сат времена.

Шта се дешава у плућима?

Истраживање је спроведено ин витро, на ћелијским културама, а фокус је био на молекуларним механизмима и здрављу ћелија плућа након контакта са паром.

„Показали смо да изложеност тим електронским цигаретама доводи до оштећења ћелија плућа, до тога да су протеини погођени највише – да се не синтетишу како треба, да их има мање и да је њихова разноликост смањена“, истиче др Дивац Ранков.

Она додаје да су погођене и митохондрије, делови ћелије задужени за производњу енергије, те да цео процес представља „велики стрес за ћелије“. Посебно забрињава чињеница да су промене на протеинима трајне.

„Наши протеини под овим деловањем су трајно промењени. Компоненте из течности се везују и мењају наше протеине, који остају такви и постају или нефункционални или токсични за ћелију, што додатно нарушава функционисање плућа“, објашњава докторка.

Ароме као додатна опасност

Течност за електронске цигарете садржи носаче (полиетиленгликол и биљни глицерол) који су безбедни у исхрани, али чији ефекти при удисању нису довољно испитани. Уз никотин, кључни фактор штетности су ароме.

„Различите ароме имају врло различите, али све веома штетне ефекте на ћелије плућа. Најгора варијанта је када имате све заједно и агресивне ароме попут цимета или ментола. У нашим истраживањима, комбинација ментола и лубенице показала се као најгора“, наводи др Дивац Ранков.

Према њеним речима, ови процеси – укључујући и оштећење метаболизма липида – директно су укључени у настанак хроничних болести попут астме, плућне фиброзе и хроничне опструктивне болести плућа, а могу повећати и ризик од канцерогенезе.

Нова епидемија међу младима

Подаци Института „Милан Јовановић Батут" показују да деца у Србији почињу да користе електронске цигарете већ са 11 година, док је највећи број корисника у доби од 18 до 35 година.

„Електронске цигарете праве нову епидемију пушења и негирају позитивне ефекте кампања против класичног пушења. Маркетиншки су представљене као нешто што није штетно, што лепо мирише и изгледа, па делују као алтернатива деци, што је апсолутно погрешно“, упозорава др Дивац Ранков.

Истраживања на зебрицама: Шта остављамо потомству?

Будући да су електронске цигарете у комерцијалној употреби тек од 2006. године, дугорочни ефекти на људе још увек нису познати. Због тога научници у ИММГИ користе модел систем рибице зебрице за трансгенерацијска истраживања.

„Пратимо рибице које су биле изложене у нултој генерацији и посматрамо њихово потомство кроз још две генерације да видимо како су им гени промењени и да ли постоје епигенетске модификације. Оно за шта би код људи требало 75 година, овде можемо видети за годину дана“, каже докторка и најављује прве резултате поређења генерација за око месец дана.

Као најопаснију навику, др Дивац Ранков у емисији Првог програма Радио Београда „У ритму дана“ истиче „двоструко коришћење“ – истовремену употребу класичних и електронских цигарета, што је комбинација која се према новим истраживањима никако не препоручује.

Иако су микроорганизми попут Lactobacillus и Bifidobacterium генерално безбедни, стручњаци упозоравају да висок број бактерија може представљати ризик за особе са озбиљно нарушеним имуним системом.

Пошто се пробиотици често класификују као храна, произвођачи користе опште здравствене тврдње без обавезе пружања ригорозних клиничких доказа о ефикасности, а истраживања показују да преживели микроби остају у тракту само неколико дана.

Анализе истичу питање оправданости високих цена пробиотика у поређењу са природним изворима, с обзиром на ограничења у проласку кроз желудац, преноси Science Alert.

У зависности од тржишта, на полицама апотека нуде се пробиотици са две милијарде, десет, па и 25 милијарди бактерија по капсули.

Сваки произвођач на декларацији наводи своје различите комбинације бактерија, неке садрже и до 15 различитих врста, али увек су укључивале неколико верзија лактобацила и бифидобактерија. Обе су типични становници наших црева, и познато је да чине око 12% наших уобичајених цревних бактерија.

Иначе, уобичајено је да конзумирамо доста бактерија кроз свакодневну исхрану. Чак и са свеже опраном или куваном храном, сваког дана конзумирамо око 1,3 милијарде бактерија дневно.

Прогутати пробиотску капсулу која садржи 25 милијарди је 20 пута већи број бактерија од оног на који је наше тело навикнуто што је огромно микробно оптерећење. Чак и „пријатељске“ пробиотске бактерије могу изазвати озбиљну инфекцију ако доспеју на погрешно место, као што је крвоток.

Истина је да већина људи може добро да се носи са овим огромним микробним оптерећењем због нашег урођеног система одбране црева. Али пробиотике треба да избегавају особе са слабим имунолошким системом, које могу бити мање способне да задрже ове бактерије и имају већи ризик од њиховог ширења и изазивања инфекције, преноси портал Science Alert.

„Квалификована здравствена тврдња"

Разлог зашто се од свих милиона бактерија доступних у свету, пробиотски брендови увек фокусирају на потпуно исте микробе је тај што су то све бактерије за које се зна да су безбедне, или се користе у прехрамбеној индустрији још од 1958. године.

Ако је микроб званично означен као „општепризнат као безбедан“, онда произвођач не мора да спроводи даља истраживања. А ако се произвођач држи општих тврдњи о ефикасности – онога што је познато као „квалификована здравствена тврдња“, не мора чак ни да доказује да делује.

Иако пробиотици могу помоћи у специфичним ситуацијама попут дијареје изазване антибиотицима, докази за многе друге здравствене тврдње су слаби. Уместо скупих капсула, за већину људи је корисније улагати у исхрану богату влакнима, с обзиром на то да већина унетих бактерија не преживљава пролазак кроз желудац.

Ови подаци су засновани на анализама комерцијалних производа, клиничким извештајима о безбедности и прегледима литературе који указују на ограничене ефекте пробиотика код здравих особа, о чему је, у часопису The Conversation, објављен научни рад.

Поводом Дана астме, Градски завод за плућне болести организовао је превентивне прегледе који су почели у јутарњим часовима и трају до 13 часова. Како је наведено, лекари у овој установи свакодневно прегледају око 400 пацијената, а чак 40 одсто њих долази управо због астме.

Докторка Маријана Милић, пулмолог у Заводу, истакла је да за превентивне прегледе није потребан упут, већ „само добра воља“.

„Не треба упут из дома здравља, а преглед препоручујем свим нашим грађанима. Превентивним прегледом откривамо болест пре него што су симптоми наступили“, рекла је докторка Милић.

Нагласила је да су прегледи намењени како општој популацији, тако и свима који већ имају одређене тегобе.

„Сви они који имају било какве симптоме, од кашља, осећаја отежаног дисања, замарања, осећаја свирања у грудима, апсолутно требају да дођу на прегледе“, навела је.

Током превентивних прегледа ради се спирометрија, дијагностичка метода којом се испитује функција плућа. Како је објаснила докторка Милић, реч је о потпуно безболном прегледу.

„У питању је вид дисања на посебном апарату, на спирометру, где је то један низ маневара који се изводи уз помоћ наших сестара које воде преглед и тим путем пратимо плућну функцију пацијента. Уопштено речено, испитујемо капацитет плућа, односно како ко дише“, објаснила је докторка Милић.

Према њеним речима, спирометрија може да открије различите поремећаје дисања и функције плућа.

„Можемо да откријемо да ли код неког постоји склоност ка сужавању бронхија, односно склоност ка опструкцији, као и такозвану рестрикцију, када је површина плућа из неког разлога смањена“, рекла је др Милић..

Докторка Милић је додала да кандидати за спирометрију нису само плућни, већ и кардиолошки пацијенти.

„Један од разлога смањене површине плућа може бити срчана слабост. Зато кандидати за спирометрију нису само плућни болесници, него и кардиолошки болесници, где добијамо велики број информација које су нама као лекарима значајне“, истакла је.

Говорећи о симптомима астме, докторка Милић навела је да су у овом периоду године учесталији и симптоми алергијског ринитиса због сезоне цветања.

„Ових дана јесте повећан број пацијената са симптомима астме, али и алергијског ринитиса због сезоне цветања“, рекла је она. Међу најчешћим симптомима астме издвојила је кашаљ, гушење, свирање у грудима и замор, али и тегобе које прате алергијски ринитис.

„Кијање у салвама, секреција из носа, свраб очију и свраб носа такође су симптоми који могу бити повезани са астмом и фактори погоршања болести“, упозорила је докторка Милић.

Она је на крају позвала грађане да искористе могућност бесплатног превентивног прегледа.

„Чак и ако немамо симптоме астме, дођите на превентивни преглед, проверите плућну функцију“, поручила је докторка Милић.

Утицај на крвни притисак и циркулацију

Једна од најбрже уочљивих последица прекрштања ногу је привремени скок крвног притиска. Када прекрстите ноге у колену, горња нога врши притисак на вене доње ноге, отежавајући проток крви према срцу. Као одговор, тело појачава притисак како би компензовало ову препреку.

Студија објављена у часопису Journal of Clinical Nursing открила је да овај положај може привремено да подигне крвни притисак, па је препорука да се он мери када су ноге паралелно постављене, а не прекрштене.

Иако се притисак враћа у нормалу брзо након промене положаја ногу, особе које већ пате од хипертензије могу осетити израженији скок притиска. Лори Волтер, физиотерапеуткиња из компаније Hinge Health" , наглашава да је код хипертензије кључно кретање, јер оно подстиче циркулацију. Дуготрајно седење са прекрштеним ногама такође се повезује са повећаним ризиком од проширених вена. Иако генетика игра примарну улогу, константан притисак на вене може погоршати постојеће стање и допринети формирању нових.

Притисак на нерве и ризик од њиховог оштећења

Један од најозбиљнијих ризика који је повезан са навиком да током седења прекрстимо ноге јесте притисак на перонеални нерв (nervus peroneus communis). Овај нерв се протеже иза колена и низ спољашњу страну потколенице, а његова улога је да омогући осећај и покрет у доњем делу ногу и стопалима. Због свог површинског положаја у близини главе лисне кости (фибуле), перонеални нерв је изузетно осетљив на спољашњи притисак.

Како наводе медицински извори, редовно и дуготрајно прекрштање ногу један је од узрока компресије овог нерва. Притисак може довести до утрнулости и трњења у ногама и стопалима, а у тежим случајевима може изазвати стање познато као парализа перонеалног нерва. Главни симптом овог стања је такозвано "висеће стопало"(foot drop), односно немогућност подизања предњег дела стопала, што значајно отежава ходање и захтева медицински третман, укључујући физикалну терапију и ношење ортопедских помагала.

Постоји ли алтернативни положај?

Иако стручњаци указују на потенцијалне ризике, модерно схватање здравог седења наглашава да је већи проблем дуготрајна непомичност, а не један специфичан положај. Тело је створено за кретање, па је боравак у било ком положају сатима, био он "исправан" или не, штетан. Због тога се препоручује седење са оба стопала равно на поду, са коленима у приближно истој равни са куковима.

Важније од проналажења савршеног положаја током седења,је редовно кретање. Препорука је да на сваких 30 до 40 минута устанете, истегнете ноге или једноставно промените положај седења. На тај начин подстичете циркулацију, смањујете притисак на мишиће, зглобове и нерве, и омогућавате телу да остане динамично и здраво, чак и током дугих периода седења.

Упркос томе што је хуманост нашег народа небројено пута доказана, Србија се и даље суочава са недовољним бројем давалаца органа. Измене закона, које ускоро улазе у скупштинску процедуру, имају за циљ да то промене, стављајући фокус на јасно изражену вољу појединца и системску подршку.

Два регистра – кључна измена закона

Највећа промена коју доноси нови закон јесте увођење два регистра – регистра лица која желе да дарују органе и регистра оних који то не желе. Како објашњава др Ружица Јовановић, директорка Управе за биомедицину, грађани ће своју вољу моћи да изразе на два начина.

„Човек ће за живота моћи да се определи да ли хоће да буде донор органа или не. То може да се уради код свог изабраног лекара, где се потписује изјава о пристанку или непристанку. Иста процедура биће могућа и у просторијама Управе за биомедицину“, навела је др Јовановић.

Ова одлука неће бити коначна. Свако ко се предомисли моћи ће да потпише изјаву о опозиву претходне одлуке. У случају да се особа за живота није уписала ни у један од регистара, као и до сада, за сагласност ће се питати породица.

Уколико је неко уписан у регистар давалаца, његова воља би требало да буде испоштована, мада остаје да се види како ће се закон примењивати у пракси.

Успех који охрабрује: Прва трансплантација плућа и живот после „да“

Колико је важан само један потпис или једно „да“, најбоље показује недавни успех српске медицине. Почетком године, тим стручњака Универзитетског клиничког центра Србије (УКЦС) извео је прву трансплантацију плућа. Пацијент стар 42 године, који је боловао од тешке плућне болести, добио је шансу за нови живот.

„Овде је један потпис променио много тога. Омогућио је да почнемо са програмом и омогућио једном пацијенту нови живот. Захваљујући том потпису, ми сада планирамо његов отпуст са клинике и повратак породици“, истакла је проф. др Маја Ерцеговац, директорка Клинике за грудну хирургију УКЦС.

Снагу те одлуке већ десет година живи и Младен Тодић из Удружења „Заједно за нови живот“, коме је трансплантирана јетра.

„Ово је јубиларна десета година како живим нови живот пуним плућима. Да није било тог потписа, ја данас не бих био жив. Једна породица је остала на окупу, а моја ћерка Нина је остала са татом“, каже Тодић, чија је прича постала симбол наде за све који чекају.

Бројке које живот значе

Охрабрујући подаци стижу и са других клиника. У прва четири месеца ове године урађено је 67 трансплантација захваљујући органима 16 донора. Ипак, 13 породица је одбило да да сагласност, што показује да је едукација и даље неопходна.

Проф. др Светозар Путник, директор Клинике за кардиохирургију УКЦС, наводи да је ове године урађено девет трансплантација срца, што је значајно смањило листу чекања.

„Са овако повећаним бројем донора, ми можемо да збринемо најугроженије пацијенте. Листа чекања се код нас смањила на неких тридесет болесника“, рекао је проф. Путник.

Здравствени систем Србије има капацитет да одговори на већи број донора. „У нашој земљи имамо четрнаест тимова за трансплантацију. То значи да имамо капацитет за отприлике три донора дневно. Поређења ради, Шпанија, која је најбоља на свету, има девет донора дневно.

Ова процедура једина у медицини зависи подједнако од система и од хуманости грађана“, објаснила је др Јовановић.

Закон је сигнал, али човек је кључ

Стручњаци су сагласни да, иако је закон важан корак напред, он сам по себи не може да створи хуманост. Нови закон је, према речима професора Путника, „сигнал да смо као друштво сазрели“, али кључни ресурс остаје човек.

Младен Тодић додаје да ниједан закон не може натерати породицу да потпише сагласност. Зато је, каже, најважније разговарати.

„Ако неко гледа ово, нека после разговара на ту тему са својом породицом. То је јако важно. Статистички, двадесет пута је већа шанса да нам затреба орган, него да будемо у прилици да га донирамо“, поручује Тодић.

Његова порука носи посебну тежину када се зна прича о његовом донору. „Мој донор је, гледајући неку сличну емисију, рекао својој породици да би дао своје органе. Када се његов живот угасио, они су се сетили тога и рекли ‚да‘ мом животу. Уместо тачке, ставили су зарез на мој живот".

Јужноафрички стручњаци идентификовали су тај сој хантавируса – у питању је најопаснији облик који може да се преноси са човека на човека, сој хантавируса са Анда.

Институт за јавно здравље "Батут" саопштио је јуче да су природни резервоари ових вируса глодари, док се човек најчешће инфицира инхалацијом аеросола контаминираног излучевинама заражених животиња.

Миланко Шеклер, вирусолог и микробиолог Ветеринарског института у Краљеву, наводи да је врло ограничена могућност преноса овог вируса. У оквиру истог домаћинства вероватноћа да се пренесе износи три одсто, док расте у случају интимног партнерског односа на 17 одсто.

Претпоставља да је до преноса хантавируса на крузеру дошло због дуготрајног дељења заједничког простора, мале кубикаже са слабијом вентилацијом.

Такође, Шеклер указује и на то да је пар који се први заразио био у Аргентини и посматрао птице на великој депонији, на којима увек има глодара и након тога су се укрцали на крузер.

Шеклер сматра да је случај са холандским крузером изазвао много пажње јер је реч о луксузном крузеру. 

"Није ово једини случај у историји света где је хантавирус изазвао смрт човека, имали смо и 15 и 20 смрти, али није био крузер већ заједнице људи, на фронту у рововима", рекао је Шеклер.

Инфекција се, каже, завршава сама од себе. Заражени иду у карантин, који траје двоструко дуже од периода инкубације, у овом случају 45 дана.

Данас није реткост да двадесетогодишњаци имају зглобове шездесетогодишњака, што реуматске болести чини једним од водећих здравствених изазова. Оне се деле на две велике групе: дегенеративне, попут артрозе, где се хрскавица троши, и запаљенске, аутоимуне болести као што је артритис.

„Хрскавица се троши, то није вечни орган. Раније смо мислили да је скоро немогуће обновити је", објашњава др Бранко Бараћ, директор Центра за регенеративну медицину.

Ипак, захваљујући напретку медицине, Србија се позиционирала као лидер у иновативним приступима лечењу.

Када зглобови заболе: Превенција и рани знаци за узбуну

Иако је старење природан процес, постоје симптоми које никако не треба занемарити. Према речима др Бараћа, прве инстанце којима се пацијенти обраћају су лекар опште праксе и физијатар. Међутим, ако се јаве оток, црвенило зглобова и промене у крвној слици, неопходно је потражити помоћ реуматолога.

Посебан опрез саветује се млађим мушкарцима.

„Јутарња укоченост и бол у леђима код младих људи између двадесете и педесете године не смеју се отписати као хронична лумбалгија. Молим вас да се обавезно јави реуматологу, јер се можда ради о реуматској болести која се може успешно лечити", наглашава др Бараћ.

Захваљујући Министарству здравља и Републичком фонду за здравствено осигурање, пацијентима у Србији данас су доступни најсавременији биолошки лекови. Ови лекови омогућавају квалитетан живот оболелима, до те мере да чак и професионални спортисти са хроничним аутоимуним болестима могу да наставе своје каријере.

Рана дијагностика је кључна, а нажалост, погођена су и деца која оболевају од јувенилног артритиса, због чега је правовремена реакција од пресудног значаја.

Пионирски корак: Револуција из београдског института

Институт за реуматологију, установа са традицијом дугом више од 60 година, направио је историјски искорак отворивши 28. новембра прошле године први Центар за регенеративну медицину у једној државној установи у Европи. Ова идеја, рођена као визија и сан после пандемије ковида, постала је стварност уз подршку Министарства здравља.

„Тада нисмо ни знали да је то први центар за регенеративну медицину у Европи у државној установи. Гости из иностранства, стручњаци из те области, објаснили су нам да смо ми ти који су га отворили", истиче др Бараћ.

Пре оснивања центра, Републичка стручна комисија је пажљиво радила на законској регулативи како би се избегла ситуација попут оне у Европској унији, где су строги закони практично зауставили напредак у овој области, за разлику од Кине, Јапана и Америке које су далеко одмакле.

Шта доноси Центар за регенеративну медицину

Нови центар ускоро почиње са радом и пацијентима у Србији доноси револуционарне терапије.

„Званично могу да кажем да ћемо први пут, крајем овог месеца или почетком јуна, кренути са лечењем дегенеративног оштећења колена", најављује др Бараћ.

Терапија подразумева примену фиксне комбинације хијалурона и плазме обогаћене тромбоцитима. Занимљиво је да је овај метод пионирски развијен управо на Институту пре десет година, а тек касније је добио одобрења светских агенција.

Друга област којом ће се центар бавити је лечење хроничних рана, за шта ће међу првима у региону добити апарат за аргон плазму. Ове напредне методе лечења биће доступне осигураницима о трошку државе, наравно, уз испуњавање одређених критеријума и одлуку комисије.

Планови се овде не завршавају. Институт за реуматологију очекује и почетак велике реконструкције, укључујући и обнову хидро-блока који је постојао још 1965. године. Уз то, институција развија и снажну међународну сарадњу, пре свега са водећим кинеским центрима, али и са колегама из Републике Српске, потврђујући да визија лечења будућности у Србији постаје садашњост.

Поред тога, откривено је и више од 120 атипичних младежа који су одмах упућени на хируршко уклањање.

Ови подаци, према њеним речима, говоре о изузетном значају који имају превентивни дермоскопски прегледи.

„Дерматолози који су укључени у ове акције су експерти у области дермоскопије и овај посао раде апсолутно волонтерски", истакла је професорка.

Кампања Евромеланома: Где и када на бесплатан дерматолошки преглед?

У оквиру традиционалне кампање Евромеланома, у понедељак, 18. маја, биће организовани бесплатни прегледи у 23 града Србије, у којима ће учествовати 148 дерматолога. Поред тога, Удружење ће у сарадњи са Министарством здравља наставити са акцијама широм земље у периоду од јуна до октобра, са циљем да дерматолошки преглед буде доступан свим грађанима.

Опасност од соларијума и дезинформација

Професорка Тиодоровић је посебно упозорила на опасност од дезинформација које се шире на друштвеним мрежама, а које промовишу неодговорно понашање на сунцу и коришћење соларијума као нешто здраво.

„Прегоревање на сунцу је доказани фактор ризика за развој карцинома коже, а соларијуми су разлог за повећану инциденцу меланома код младих, што нажалост свакодневно бележимо у нашим амбулантама. Апелујемо на грађане, а посебно на млађу популацију, да не слушају људе који нису дерматолози", наглашава професорка.

Како правилно обавити самопреглед младежа

Када је реч о самопрегледу коже, саветује се да се кожа прегледа једном месечно. Потребно је обратити пажњу на сваку промену на кожи која мења нијансу боје, без обзира на величину, као и на промене које имају неједнаке, неправилне ивице.

„Не волим да се везујем за димензије, јер меланом у раном стадијуму може бити врло мала промена од пар милиметара. Такође, уколико приметите неку промену ружичасте боје која не пролази, обавезно се јавите дерматологу", објашњава професорка.

Рано откривање рака коже је кључно за излечење

Циљ свих превентивних кампања јесте да се рак коже открије у најранијем стадијуму, када је хируршко уклањање једини и довољан вид терапије.

„Када се меланом открије у 'in situ' фази, нема могућности да даје метастазе. Уколико је дијагноза постављена у каснијем стадијуму, у Србији је данас доступна најсавременија иновативна, као и комбинована и имуно терапија, које се примењују свуда у свету", наглашава проф. др Даница Тиодоровић на крају гостовања у Јутарњем дневнику.

„До сад је оболело шест особа, три су нажалост преминуле. У току су клиничка, епидемиолошка и лабораторијска испитивања на самом броду и очекујемо да, кад се она заврше, добијемо много више информација о томе“, каже др Шапоњић.

Два различита облика болести

Доктор објашњава да хантавирус није један вирус, већ велика група од око 40 вируса који изазивају различите облике обољења широм света.

„У Азији и Европи ради се о такозваној мишјој грозници или хеморагијској грозници са бубрежним синдромом, који се јавља и у нашој земљи и региону. У Јужној и Северној Америци се углавном испољава као хантавирусни плућни или пулмонални синдром, што се и догодило код људи на овом крузеру“, истиче др Шапоњић.

Плућни синдром има много тежу клиничку слику и високу стопу смртности, која се креће између 30 и 50 одсто. Болест у почетку личи на грип, али брзо прелази у тешку упалу плућа која често има фаталан исход.

Како се вирус преноси

Најчешћи начин преноса хантавируса је преко излучевина заражених глодара. До инфекције долази удисањем прашине контаминиране урином или изметом, као и конзумирањем загађене хране и воде.

Ипак, случајеви на крузеру указују и на могућност међуљудског преноса, који је веома редак.

„Ретки су случајеви преноса са човека на човека. То се дешава искључиво код вируса који су присутни на територији Јужне и Северне Америке. У овој ситуацији на крузеру, по свој прилици, радило се о бар два или три случаја преноса са човека на човека. Један од оболелих је бродски лекар, а други туристички водич, који су вероватно пружили помоћ првим оболелим“, објаснио је доктор.

„Мишја грозница“ у Србији

Говорећи о ситуацији у Србији, др Шапоњић је навео да се код нас јавља блажи облик болести, познат као мишја грозница, који пре свега погађа бубреге.

„Смртност је значајно нижа и износи од пет до 10 одсто“, наводи доктор.

Број оболелих варира из године у годину, у зависности од активности глодара. Прошле године у Србији су забележена два случаја, док је претходне године регистровано 11 оболелих и један смртни исход.

Нема опасности за грађане Србије

На питање да ли постоји опасност да се зараза са крузера прошири и ван брода, Шапоњић је поручио да разлога за забринутост нема.

„Тренутно ризик од ове ситуације апсолутно не постоји, нарочито не за нашу земљу и грађане. Предузимају се мере и путници морају да сачекају да се заврше сва испитивања да би са сигурношћу могли да буду пуштени“, закључује др Владан Шапоњић.

Пошто не постоји лиценцирана вакцина против хантавируса, лекари саветују опрез приликом боравка у природи и чишћења објеката у којима се дуго није боравило. Препоручује се влажно чишћење како би се избегло подизање прашине која може бити контаминирана вирусом.

Током перименопаузе и менопаузе, промене и пад нивоа естрогена могу изазвати бројне симптоме: валунге, ноћно знојење, поремећаје сна, анксиозност, проблеме са концентрацијом, болове у зглобовима, као и промене у мишићној маси и телесном саставу. Хормонска терапија остаје најефикаснији третман за многе од ових симптома, али не желе или не могу све жене да је користе. Управо зато алтернативни приступи привлаче све већу пажњу.

Магнезијум – помоћ за сан и анксиозност, али не за све симптоме

Магнезијум учествује у више од 300 метаболичких процеса у организму, укључујући опуштање мишића, пренос нервних сигнала и регулацију крвног притиска. Многи симптоми менопаузе повезани су са процесима у којима магнезијум има улогу.

На пример, бројне жене у менопаузи имају проблеме са спавањем. Клиничке студије на одраслима, укључујући старије жене, показују да магнезијум може помоћи да се брже заспи и да се смањи учесталост несанице.

Такође, мета-анализе указују да тај минерал може умерено смањити симптоме анксиозности, нарочито код особа код којих се бележи његов недостатак. Ипак, важно је нагласити да та истраживања нису спроведена искључиво на женама у менопаузи.

Менопауза повећава и ризик од остеопорозе. Пад естрогена утиче на то да се кости брже разграђују него што се обнављају. Магнезијум може допринети густини костију тако што подстиче њихово формирање, па може бити користан код жена са ниским нивоом овог минерала. С друге стране, није доказано да помаже код валунга, промене телесне тежине или когнитивних тегоба.

Тип магнезијума је такође важан: цитрат и глицинат се боље апсорбују, док је оксид слабије искористив, пише Science Alert. Високе дозе могу изазвати дијареју и утицати на срце и нервни систем, а особе са болестима бубрега треба да избегавају суплементацију без лекарског надзора.

Креатин: Докази о користима су све бројнији

Креатин је дуго проучаван, али углавном код мушкараца. Новија истраживања указују да може имати значајне користи и за жене у перименопаузи и менопаузи.

Једна студија која је трајала 14 недеља показала је да суплементација креатином значајно повећава снагу доњег дела тела и побољшава квалитет сна код жена у перименопаузи. Ово је посебно важно јер се у том периоду повећава ризик од саркопеније, односно губитка мишићне масе и функције.

Ипак, резултати код жена у постменопаузи су неуједначени. Један преглед истраживања указује да креатин може донети мање краткорочне користи, али да дугорочна употреба не доводи до значајних побољшања у мишићном или коштаном здрављу.

Поред тога, све је више доказа да креатин може подржати функцију мозга – укључујући памћење, концентрацију и расположење, посебно током хормонских промена или менталног замора. Постоје и ограничени подаци који указују да комбинација креатина и антидепресива може убрзати побољшање симптома депресије код жена.

Креатин се генерално сматра безбедним, али особе са болестима бубрега треба да се консултују са лекаром пре употребе.

Опрез са осталим суплементима

Колаген је популаран због потенцијалних ефеката на кожу, зглобове и кости. Једногодишње истраживање код жена у постменопаузи показало је мала, али значајна побољшања густине костију.

Такође, постоје назнаке да може ублажити бол и укоченост зглобова, посебно код особа са остеоартритисом. Ипак, квалитет и састав колагенских суплемената значајно варирају, што отежава тумачење резултата.

На основу тренутних доказа, магнезијум и креатин издвајају се као суплементи са највећим потенцијалом користи током менопаузе. Ипак, потребно је више истраживања да би се њихови ефекти у потпуности потврдили.

Суплементи могу бити скупи, а њихов квалитет варира. Зато, упркос њиховој популарности, здрав начин живота остаје најпоузданији приступ: редовна физичка активност (нарочито вежбе снаге), квалитетан сан, уравнотежена исхрана, ограничен унос алкохола и управљање стресом. Ове навике не само да ублажавају симптоме, већ и доприносе дугорочном здрављу срца и костију, преноси Science Alert.

Данас, РНК вируси и даље представљају све већу претњу глобалном здрављу, покрећући болести попут малих богиња, грипа и сиде изазване ХИВ-ом и изазивајући нове епидемије. Недавни догађаји који укључују вирус оропуш и тешки акутни респираторни синдром коронавирус 2 (SARS-CoV-2) подвлаче епидемијски потенцијал ових вируса. Па ипак, вирусни пејзаж се убрзано мења.

Истраживачи скоро сваке године идентификују нове врсте које заражавају људе, ревидирају класификације и проширују геномске и еколошке податке. Како се докази о преносу, распону домаћина и ширењу акумулирају, потреба за ажурираним каталогом постаје кључна за праћење онога што је познато и предвиђање будућих ризика.

Методе каталогизације људских РНК вируса

У овом раду, истраживачи су развили ажурирани, проширени скуп података о РНК вирусима за које се зна да инфицирају људе, обухватајући тренутно знање до децембра 2024. године.

Надограђујући се на раније каталоге из 2001. и 2018. године, спроводили су систематске претраге литературе сваке једне до три године користећи базе података као што су Web of Science, PubMed, Scopus и Google Scholar, допуњене изворима укључујући Светску здравствену организацију (СЗО), Центре за контролу и превенцију болести (CDC), ProMed и записе генома из Националног центра за биотехнолошке информације (NCBI).

Скуп података је укључивао само рецензиране примарне извештаје који пружају чврсте доказе да РНК вируси које је признао Међународни комитет за таксономију вируса (ICTV) инфицирају људе у природним или реалним условима, искључујући намерну експерименталну инокулацију или доказе in vitro.

Тим истраживача је решио двосмислености кроз независне процене и консензус, а у неким случајевима је закључио да недостају особине блиско сродних вируса. Прикупили су податке на нивоу врсте интегришући информације из познатих подтипова и повезали сваки вирус са његовим првим пријављеним случајем код људи, секвенцом генома и географским пореклом.

Истраживачи су забележили кључне особине, укључујући преносивост, распон домаћина и путеве преноса, користећи стандардизоване критеријуме. Класификовали су преносивост у нивое 2, 3 и 4, у распону од зоонотских инфекција без ширења на људе до вируса способних за епидемијско или ендемско ширење код људи.

Коначно, тим је мапирао датуме и локације открића, омогућавајући временске и просторне анализе појаве вируса. Интеграцијом геномских, еколошких и епидемиолошких података у јединствени оквир, ажурирани скуп података пружа робусну основу за проучавање вирусне разноликости, еволуције и ризика по јавно здравље.

Глобални обрасци откривања РНК вируса

Ажурирани скуп података укључује 239 РНК вируса за које се зна да инфицирају људе, према класификацији ICTV-а. У поређењу са 2018. годином, ово одражава 25 додатних врста идентификованих кроз нова открића и таксономска ажурирања.

Ове врсте обухватају 61 род и 23 породице, иако је разноликост и даље концентрисана унутар неколико породица, а већина вируса дели заједничке геномске карактеристике, посебно геноме једноланчане РНК.

Временом су се открића повећавала од средине 20. века, иако аутори напомињу да је потребна формална анализа како би се утврдило да ли стопе откривања расту или опадају у целини.

Након минималног раста почетком 20. века, стопе идентификације су нагло порасле од средине 1900-их, са значајним врхунцима 1960-их и почетком 2000-их. Међутим, већина новоидентификованих врста проширује постојеће родове и породице, уместо да уводи потпуно нове таксономске групе.

Географски гледано, први пријављени случајеви код људи догодили су се на свим насељеним континентима, са кластерима у регионима са јачим системима надзора. Овај образац истиче и глобалну природу преливања вируса и утицај капацитета детекције на откривање.

Преливање, пренос и епидемијски потенцијал

Еколошки гледано, већина вируса (62%) је строго зоонотска (ниво 2) и не одржава пренос са човека на човека. Само 60 врста достиже ниво 4, што значи да су ендемске код људи или способне за епидемијско ширење, а многе од њих и даље одржавају животињске резервоаре.

Већина вируса је повезана са нељудским сисарским домаћинима, што појачава њихову централну улогу у појави. Путеви преноса су разноврсни, али доминира векторско ширење, првенствено путем комараца и крпеља, након чега следе путеви инхалације и директног контакта.

Приметно је да путеви преноса једног подскупа вируса остају неизвесни, што одражава сталне празнине у знању. Заједно, ови налази јасно наглашавају пејзаж дефинисан поновљеним документованим преливањем, све већим открићима и ограниченом адаптацијом на одрживи пренос са људи.

Надзор РНК вируса и предвиђање ризика

Ови налази указују на циљанији и проактивнији приступ новим вирусним претњама. Уместо широког тражења потпуно нових патогена, будући напори би могли да користе овај скуп података за испитивање високоризичних вирусних породица, резервоара сисара и региона са ограниченим надзором, где је највероватније да ће доћи до неоткривеног преливања.

Проширење геномског секвенцирања, метагеномике и надзора у реалном времену биће кључно за затварање сталних празнина у знању, посебно око путева преноса и распона домаћина.

Истовремено, скуп података пружа вредну основу за моделирање трендова у откривању и идентификовању особина повезаних са епидемијским потенцијалом. Како се наставља развијати, може помоћи у усавршавању предвиђања ризика и вођењу система раног упозоравања.

На крају крајева, изазов није само открити нове вирусе, већ и разумети који ће се највероватније прилагодити, проширити и представљати следећу глобалну здравствену претњу.

У неким случајевима скенирања, REDMOD је идентификовао сумњиве обрасце ткива више од две године пре дијагнозе, а тим стручњака сматра да би могао да открије рак и до три године унапред.

„Највећа препрека у спасавању живота од рака панкреаса била је наша немогућност да видимо болест када је још излечива. Вештачка интелигенција сада може да идентификује трагове канцера из панкреаса, и то може поуздано да учини током времена и у различитим клиничким условима",каже радиолог и специјалиста нуклеарне медицине Аџит Гоенка из клинике „Мајо".

Истраживачи су користили 969 ЦТ скенирања панкреаса као податке за обуку модела REDMOD, како би могао да научи да уочи суптилне знаке рака у његовим најранијим фазама. Уместо тражења очигледног тумора, модел тражи радиомичке обрасце – поремећаје у текстури и структури ткива који су често превише мали да би их људско око уочило.

Многи карциноми настају када нормалне ћелије стекну мутације ДНК које утичу на начин њиховог раста и дељења, али могу проћи године да се те промене развију у тумор, довољно велики да изазове симптоме или се јасно појави током скенирања.

Након процеса обуке, REDMOD је тестиран на другом сету ЦТ скенирања: 63 од људи који су касније оболели од рака, али су скенирани пре дијагнозе, и 430 здравих контрола које нису имале рак. Од 63, REDMOD је исправно означио 46 као сумњиве, што је стопа од 73 процента (скоро три од четири).

Сви ови скенирани резултати су претходно добијени од људских радиолога као сигурни, а два радиолога која су прегледала скенирања истовремено са REDMOD-ом идентификовала су ране знаке рака у 38,9% случајева.

Од 430 контролних прегледа, 81 је погрешно идентификовано као сумњиво од стране REDMOD-а – тако да би, ако је вештачка интелигенција примењена у стварном сценарију, ове особе можда биле позване на додатне тестове пре него што би добиле потврду да је све у реду.

Сличан ниво перформанси показан је у два друга теста скупа података, користећи различиту опрему у различитим болницама.

Додатно, за пацијенте са више доступних скенирања, вештачка интелигенција је дала углавном доследне резултате – чак и када су скенирања обављена у размаку од неколико месеци.

„Ови атрибути га позиционирају за проспективну валидацију у кохортама високог ризика, што је неопходан корак ка померању парадигме са симптоматске дијагнозе у касној фази на проактивно преклиничко пресретање“, пишу аутори студије у свом објављеном раду.

Претпоставка је да што раније REDMOD може да приступи ЦТ скенирањима – можда рутински урађеним за друге сврхе и стања – то може бити кориснији. Могуће је да би могао да открије рак панкреаса у фази када је успешно лечење још могуће.

Потребна фина подешавања

Ипак, још има посла за научнике пре него што се то деси. Истраживачи желе да тестирају вештачку интелигенцију на већим, разноврснијим групама људи и виде колико лако лекари могу да је уграде у своје постојеће процесе давања дијагноза.

Ипак, истраживачи су охрабрени овим раним резултатима и надају се да ће даљим развојем и финим подешавањем имати невероватно користан систем за један од најсмртоноснијих карцинома.

„Доказана способност овог оквира да доследно детектује важне сигнале на великом клинички оријентисаном скупу података, у комбинацији са његовом високом уздужном стабилношћу и валидираном специфичношћу, успоставља чврст темељ за рано откривање уз помоћ вештачке интелигенције“, пишу истраживачи.

Истраживање је објављено у часопису Gut.